Pošla ri na pl o d en a n gotova
Cena Din 2f—•
SCKOISICI GLASNIK
GLAS I LO SAVE ZA SOKOLA KRAlJEVIkJE JtGOSUVIJE
ESEČfcJI PRILOG •$ O KOLŠKO SELO
V*
C*ivafie Jugoslaviji! !
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo | uprava nalazi se u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
Ljubljana, 4 januara 1935 God. VI — Broj 2
Sokolskim pulevima
k napretku i boljo} budučnostl
ji .^^pživljujemo tcško doba. Dogada-ie naJl Se n’^u °d marseljske tragedi-istori' 0Vai?°> duboko če se urezati u Jer r|UJi^e® naroda i naše države. braz<jU v. su i neizbrisive i krvave žive rane, koje su našem na-П0ЈЦ0?1 telu zadane okrutnim zloči-2acJ.; teško da če one moči tako lako doga/t • Ј® st°tia čudo, da težina tih t0; aja Pritište dušu poput more, se ,a5 ,a_ da se slobodno odahne, pa iz o. čuJu pitanja, što če da bude toga.
Вјјц	optimizam medutim odgovara
bro	to. da če ipak još biti sve do-
dog^. trezno prosudivanje prilika i biti ti3 kazače nam i to, da če sve kako budemo sami hteli.
'Olin	Јс^по i drugo, ali nije do-
hten;° samo hteti i želeti dobro, jer je št0 j® samo unutrašnji izraz onoga, i јцп ?^е da privede u život odlučno ngpr^uK0 delo. Potrebno je stoga delo,
. Kicino, stvarno, požrtvovno. r?aln a® °Ptimizam i naše gledanje na Bi0g 1 avot proizvire iz skladnosti sa-4 k^k?.lsko« života i rada pojedina-h«. °J« žiye po sokolskim načeiima, a Mojima svaki od nas mora da &ie i.ajSvoj°j duši optimista, a u svo-
ne može medu nama da jp jznimke, ili bar ne bi smelo
Pre-‘ žive po sokolskim načeiima, a binjea Mojima svaki od nas mora da ђе ГЛ®У0ЈСЈЈ duši optimista, a u svo-benju pajozbiljniji i najbolji služ-tomnacionalnih * državnih interesa.
t N'	---------J—
^er sva^’ °d nas m°ra da ®!°sled Sv°ju vlastitu osobu bude rist. v1*1* ,a Pryi gledom na opču ko-voVan.as život je borba, a naše požrt-ђагоЉ,’.to j® na^ udeo, koji prinosimo i državi.
teškim danima, punirri ne-Sovom *. * teskobe, svesni teške od-
W”OfT» .	LOMI ICalVL'
koja	i spremni na svaku borbu,
Došču	®e^a> smatramo svojom duž-
v • °*vežimo sečanje na ono što ?ievi* »M u našim »Putevima i $avUu Pred ^ godine, i baš u potika« »V^kolstvo, narod, država i po-Drcci’ clIT1e smo jasno, nedvoumno i J>ače[a ^11 tome pogledu izneli svoja šta i2 ‘ v^me u tim načeiima nije ni-više dogadaji su sve ^ske ^ zločina potvrdili te so-^islu ^C1 u sve m njihovom dubokom viln<)tri '• u njiHovom apsolutnom pra-*ијето ««uu. Mi ih zato ovde i ope-
O -
Olstvo, narod, država i politika
J- Sokolstvo i narod
}|ti, {j„ Prvom mestu treba naglase R,0?FVa.renje jedinstvene i nede-?«deljiv-a .*ne Jugoslavije s jednim Jednomlm Jjeoslovenskim narodom I *VeŠču ^^deljivom jugoslovenskom ^јат ^4°° odgovara idealima i J^enn n.a?ef^ Sokolstva iz ranijih alieviA cT,Je Sve^e tradicije Soko ^	Jugoslavije	nastavlja.
?егђ e , Sokolstvo, oličeno u Sa-*t гакп kraljevine Jugoslavije,
^VatnA . 9m osnovana organizacija iniciin^ivo
IjjJu svai,.''-s''?,u,ycnsKum naroau, u vrnj P°.ledini član unosi svoju
•	svoi lični rad. U toj !!a °stva 1,1	nesebično sarađuje
<1оК1.„ГеЛ,и1 velikih sokolskih ideala 3, sni_ Д ia\ Naroda i Otadžbine.
^Га'Јеу1пе Jugoslavije kao i®1 juon.i a organizacija pripada ce-4hvat- Venskom narodu i ima da v.ra n„1 sve njegove slojeve bez ob-*'v°ta, snlfi*11.6’ veru i stalež, dobu e . 4)’ vi10 * zanimanje.
. 0 Krav °.P^^enarodna organizacija sl0i,ev-'ne Jugoslavije ima da u
*	Venskn	naroda	razvija	jugo-
vf® bitnim nac,lonalnu svest, koju sma-razvni us*°vom svestranog i zdra-^acionai •-? našega naroda. Suzbijanje J^dno* *. Pojava na svim pol jima ^■Ve«iske y°.ia 1 učvrščivanje jugo-DrPH^?,ona>ne misli, naročite u rti6?* Pod !™a’. ^de je nacionalna ipi h olj i® nepoveljnih isto-a ie n!l	ostala nerazvijena,
it*. ^ Raj. .Prv’ib dužnosti Sokolstva. iv!l da bn^1 u, *om Pravcu, Sokolstvo Vei^Prnik kC zdravi vaspitač omladine, teiike juonci8 s * ‘iubavi, zatočnik n&enske misli, nosilac vi-r “a ,>0S duha i budni čuvar Je4ja : odo} I ubij a, plemenitog odu-ju_ Kan „ ».naciona,nih ideala, ^vengi. cenaro^na organizacija ° Sokolstvo ne može za-
boravitj ni na svoju braču s one strane državnih granica, i — zabrinuto za njihovu sudbinu i saosečajuči sve njihove nevolje — smatra svojom svetom dužnošču, da se stara za njihov svestrani napredak.
II Sokolstvo i država
1) Sokolstvo smatra, da je jugo-slovenski narod u slobodnoj i nezavis-noj. jednoj i nedeljivoj Kraljevini Jugoslaviji, uredenoj unutrašnje bez obzira na rani je plemenske i pokrajinske granice, koje su uvek bile smetnja pravilnom nacionalnom formiranju^ i razvoju, dobio svoju najcelishodniju, istorijskom nužnošču predodredenu državnu organizaciju, na čijem je stvaranju ono saradivalo ne samo svojim idejama, nego i krvlju svoje najbolje brače.
2) Soko Kraljevine Jugoslavije, koji je zakoniti naslednik celokupne duhovne i moralne tekovine rani jeg našeg Sokolstva, smatra za svoju svetu dužnost, da i nadalje utice na izgrad-nju i učvrščivanje te države u duhu sokolskih načela: napretka, demokratizma! i socijalne pravednosti, i da nepokolebivo stoji na braniku njene nezavisposti. slobode i jedinstva.
3) Soko Kraljevine Jugoslavije, ima-juči za cilj da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, pri-mio je na sebe jedan od veoma važnih zadataka same države.
4) Soko Kraljevine Jugoslavije smatra, da če taj zadatak ispuniti najbolje na taj način, ako bude svoje pripadnike vaspitao u duhu sokolskih načela i od svojih sekolana stvorio škole gradanskih vrlina, razvijajuči u njima n&cionalnu i gradansku svest, svest o državljanskim dužnostima i pravima i osečanje zajedničke odgovornosti, kad se odlučuje o sudbini vlastite države, čija jakost proizlazi iz svesnog naroda i čija bi najveća slabost bila u ne-svesnim, neprosvečenim I nepožrtvov-nim gradanima.
5) Sokolstvo zahteva od svojih članova, da se u privatnom i u jav-nom životu, kadgod se ukrštavaju nli-hovi interesi sa interesima drugih, svagda opredeljuju po zahtevi m a socijalne pravednosti i sokolskog bratstva.
6) Soko Kraljevine Jugoslavije smatra sebe da je najčvrsča, najsigur-nija i najprirodnija spona, kojom se jugoslovenski narod i Kraljevina Jugoslavija vezuju u veliku sveslovensku zajednicu.
III Sokolstvo i politika
Soko Kraljevine Jugoslavije kao opštenarodna organizacija, sledujuči i u tome sokolske tradicije, jeste nepo-litička organizacija. Ona ostavlja svojim članovima, da se u granicama op-štih sokolskih načela i pozitivnih državnih zakona, politički opredeljuju slobodno i po svome uverenju, tražeči ujedno od njih, da se u javnom životu i celokupnem svome radu uvek ruko-vode njenim načeiima.
m
I jer smo sami postavili ta načela po svojim vlastitim spoznanjima i is-kustvima, naša je dužnost a i naše pravo da sada, kao i u buduče, takoder i sami prosudujemo na temelju činic-nica, kako se naše htenje realizuje u radu sadašnjosti za budučnost naroda j otadžbine. Sva ona brača, koja stoje na čelu sokolskog, ili koja deluju na bilo kojem polju javnog, gospodar-skog, kulturnog ili političnog života, odgovorna su pred svojom savešču, a još više pred savešču naroda, odgovorna su za svaki počinjcni čin, bio on dobar ili slab, bio on u skladu ili u protivnosti s postoječim našim načeiima. Jer teško onome, koji se ogreši o svoju savest, a još teže onome, koji bi prevario čistu, plemenitu dušu naroda.
Nad svakim našim delom bdijc duh Viteškog Kralja Aleksandra I Ujc-dinitclja. On treba da rukovodi našim činima, a na onoga, koji bi u svome radu krenuo stranputicom i pošao putevima nečasnim i izdajniekim na štetu živolnih interesa jedinstva i celine naroda i države, pašee prokletstvo naroda
Deklaracija kr. vlade o Sokolu Kraljevine Jugoslavije
U svojoj deklaraciji od 4 o. m. kr. vlada, dotičuči se posebice uspeš-nog vaspitnog rada Sokola Kraljevine Jugoslavije medu omladinom i u celom našem narodu, kr. vlada istakla je sledeče:
Brat dr. Ljudevit Auer,
ministar fizičkog vaspitanja naroda
Da bi u punom skladu duha i tela omladina dobila najviše obrezovanje volje, koje je več u Sokolu Kraljevine Jugoslavije došlo do punog izraza, kr. vlada če obratiti naročitu pažnju fizič-kom vaspitanju mladih naraštaja.
Potrebno je sačuvati vrlinu borbenosti i samopregora, da velika istorij-ska inspiracija, koja je stvorila Jugo-slaviju, postane duhovni potstrek cele omladine i celog naroda.
Čestitka Saveza SS Savezu SKJ
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je u ime Saveza slovenskog Sokolstva od starešine brata dr. Stanislava Bukovskog povodom Nove godine brzojavnu čestitku sledečeg sadr-žaja:
Povezani bratskom ljubavlju i Tir-ševom sokolskom idejom, nastojačemo da s nesalomljivom voljom složno i disciplinovano poradimo na stalnom podizanju telesnih > moralnih snaga sviju slovenskih naroda. U tom smislu Vašem radu u godini 1935 želi punog uspeha u ime Saveza slovenskog Sokolstva	.	_	,
dr. Bukovski
pošalje svoje najbolje smučarske tak-mičare i takmičarke. Kako če pak IV smučarska takmičenja Saveza SKJ odr-žati tek dne 2 i 3 februara o. g., to če se naša takmičarska vrsta za Banjsku Bistrieu izabrati na smuearskom tak-mičenju Sokolske župe Kranj, koje če se održati u danima 19 i 20 o. m. u Škofjoj Loci. Na ova takmičenja Sok. župe Kranj poslače sve naše župe svoje najbolje takmičare i takmičarke, koji
su ozbilljni kandidati za takmičenja u češkoslovačkoj.
Ako se za ova takmičenja u Banj-skoj Bistrici prijave još tri sokolska saveza, oglasiee se ova takmičenja kao takmičenja za prvenstvo Saveza slo-venskog Sokolstva i biče ujedno i takmičenja za prelazni dar brata dra Han-žeka, koji je na zadnjem takmičenju osvojila ČOS.
Načelništvo Saveza SKJ
Poduprile svoju, sokolsku šlampu!
Teški i neprebolni dogadaji, koji su pod konac prošle godine krvavo pogodili' ceo naš narod, bacili su i naše Sokolstvo iz kolotečine redovnog plan-skog rada, jer je i ono pod tim udarci-ma sudbine moralo da sve svoje sile uputi u drugom pravcu, tamo, gde su to tražili najviši nacionalni interesi. Zato je naše Sokolstvo u tim teškim danima, pored ostalog, moralo nemi-novno da propusti i održanje uobiča-jene propagandne nedelje sokolske štampe.
Sada pak, u novoj godini, vračaju-či se svome redovnom radu, mi treba da se pobrinemo, i to da se svojski po-brinemo. za našu, sokolsku štampu, koja je ujedno i naše najjače i na jsvet-lije oružje. Moramo stoga odmah sada na početku ove nove godine da nadoknadimo ono, što smo, sticajem po-znatih prilika, propustili prošle godine.
Pozivamo zato svu braču i sestre
po župapia, društvima i četama, kojima je poverena dužnost da se brinu za našu sokolsku štampu, da bez odlaganja pristupe sakupljanju novih pretplatnika za naše listove: »Sokolski glasnik« sa »Sokolskim selo m«, »Sokolsku prosvetu«, »Soko«, »S o k o 1 i ć« j »N ašu radost«. Svi ovi listovi iziskuju i materijalnih žrta-va, bez kojih im ne bi bilo moguče da vrše svoj visoki, sokolski zadatak.
Prema uspehu ove propagande moči če da se prosudi volja i rad pojedinaca za našu zajedničku stvar, a i da se do-de do zaključka, da je naš sokolski rad zaista jači od reči j da je ozbiljna i bratska reč samo potstrek za uspešan rad.
Zato, bračo, pomognife i poradite za svoju sokolsku štampu, jer time čete najbolje posvedočiti svoje sokolsko u-verenje, time čete posvedočiti da ste zaista Sokoli!
Borbeni 1 čisli napred!
Prosvetni odbor Saveza SKJ preselio se u Beograd
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije s uredništvom i upravom »So kolske prosvete« preselio se je iz Novog Sada u Beograd, pašičeva 19/1, gde če od sada nastaviti svojim radom.
Sokolska smučarska takmičenja u Banjskoj Bistrici,
kojima će učeslvovali i jugoslovenski Sokoli
Načelništvo Saveza SKJ primilo je od ČOS poziv, da ovogodišnjim smučarskim takmičenjima češkoslovačkog Sokolstva, koja če se održati od 24 do 27 o. m u Banjskoj Bistrici, u Slov*c-koj, učestvuju i jugoslovenski sokolski smučarski takmičari.	r
Povodom toga, naecmiStvo Saveza SKJ zaključilo je da na ova takmičenja
Imamo neprijatelja i treba da se s njima borimo.
Neprijatelji Jugoslavije, slobodne, nezavisne i narodne države Jugoslavije, i naši su naprijatelji, neprijatelji jugoslovenskog Sokolstva.
Sokoli, pogodeni u živo meso pod-muklim ubijstvom iz zasede Velikog Sokola, treba da budu spremni i da obrane ono, što je željom potstrekača i priredivača mareejskog ubistva tre-baLo da bude smrtno pogodeno — treba da brane i obrane Kraljevu baštinu, ujedinjenu i slobodnu Jugoslaviju. U široki svestrani program sokolskog rada. eto nam nove, neobično važne i ozbiljne zadače. Zadače sada na prvom mestu, najvažnije medu važnima, najkrvavije i najozbiljnije. Braniti Jugoslaviju!
Nista nova za Sokolstvo, koje je do sada stalno branilo i čuvalo narodno jedinstvo, širilo misao jugoslovenskog jedinstva. jedne jedinstvene nezavisne narodne države. Ali je novo po oblicima. koje ta borba poprima, i po protivnicima, koji su se sada pojavili kao napadači. Sve to daje novo lice borbi/ i nove zadače Sokolstvu. A Sokolstvo mora da prihvati ovu borbu! Nema toga, koji bi s više prava i više dužnosti mogao da stupi u prvi red branitelja Jugoslavije od nas jugoslo-venskih Sokola, koji smo još od pre rata ujedinjeni u jedno jugoslovensko Sokolstvo, i koji smo za Jugoslaviju i Jugoslovenstvo posejali tisuee dragocenih žrtava po rovovima, po dobro-voljačkim bezimenim grobovima, po vlažnim tud inskim tamnicama, pod vc-šalima i ubojničkim metcima krvnika. Sokoli su tisućama mučeničkih žrtava iskupili pravo da Jugoslaviju smatraju svojom, i da tu svoju slobodnu, neza-visnu, iz krvi, ljubljcnu Jugoslaviju ne prepuste nikome da je brani.
Uostalom, biče potrebno da je brane — pre ili pošlo — svi Jugoslo-veni, svi državljanu Ali Sokoli pre svih drugih i u prvom redu. U tome neka bude ono nacionalno prvenstvo Sokolstva, na koje u svojim govorima toliko polažemo!
Sokolska organizacija, tehnički i idejno ima sve tradicije borbene organizacijo. ali danas treba da se hitno Dreudesi, kako bi i stvarno bila borbena organizacija.
Ništa neče pomoči, ako se i mi zadovoljimo ovakvim rezonovanjem: Rata neče biti. Naša je vojska i silna, ovenčana slavom bezbroj pobc-da. Država zna što joj je dužnost, i znače da brani Jugoslaviju! Mudn i odgovorni državndci uspeče da svetu
prokažu prave i glavne urotnike pro-
tiv slobode i napretka jugoslovenske države, a svet če te posredne, pod-mukle i skrivene zločince kazniti-svo-jim prezirom i največim moralnim ka-znama.
Sve je to istina! Ali je još više istina, da naši neprijatelji ne iniruju i da se grozničavo' oružaju! letina je, da smo baš mi Sokoli, mi Jugosloveni, ta naša silna i močna vojska, kojoj je dužnost da brani i obrani Jugoslaviju. Dok naši izabraniei, najsposobniji i najmudriji, brane sreču i napredak naše dece pred medunarodnim suilom, zločinci izmišljavaju najpodmuklije smi-ealiee, i u sebi besni što im nije uspoo paklenski plan ubijanja Jugoslavije ubistvom Kralja Ujedinitclja, možda več sada spremaju sledeči podmukli grozni zločin! Mi Sokoli nikako ne smemo čekati, niti se svesno i hoticc varati, jer je pogibelj velika i stvar neobično ozbiljna! Moramo biti spremni za borbu. i sigurno dočeka'ti borbu. koju bi nam nametnuo skriveni i zaštičeni podmukli neprijatclj. Baš zato, što je borba protiv posrednog, lu-kavog i podmuklog ncprijatclja. ona je za nas Sokole, borce otvorenc, iskrene i viteške, neprijatna i gnusna, ali če ih naša prva otvorena navala isterati iz busije, u koju 6u se skrili slatka i nevina lica, pa kad ih poteramo poljem ravnim, znače brzo s kim su se zaka-čili. Kao da su neki vodo naroda za-boravili na sve ono krvavo i kukavno, što su u skoroj prošlosti njihovi ljudi prepatili, kada su se suprotstavili teku historijc. koja nepokolebljivo daje pra-vednu slobodu i nezavisnost Jugoslo-venima. Treba stoga da svi sada ose-čamo kao jedan i da svi radimo jed-nakim iskrenim osečajima i da sprema-nm ono, što bi nas sutra moglo lloče-kati veliki obračun s onima, koji žele da i nama skroje onu svire.pu sudbinu. kakvu su skrojili i bezduš^no kroje onim stotinama hiljadama naših.
Vratimo se časak na početak: Imamo neprijatelja, ima ih i Jugoslavija i Sokolstvo. Sokoli treba da hudu prvi u obrani Jugoslavije i države. Borba za obranu ie naša borba. Borba za obra-nu Jugoslavije je neizbeživa. a neprijatclj bez razuma, podmukao i skriven!
Sokolstvo treba da sc spremi za tu borbu. Spremanje za borbu mora se izvesti brzo, i kao gla\Tni posao najbliže buduenosti, a vršiti ga treba ne samo radi sadašnjih narceitih prilika, nego za sve buduče naročite, važne, slične prilike, koje, možda, neče izostati.
SLOVENSKO
30 ŠOLSTVO
Zbor zdravstvenih izvestilaca ČOS
Dne 16 decembra sastali su se po prvi put u Tirševu domu u Pragu svi župski zdravstveni izveetioci, da bi i na tom polju organizovali št o uspešniji sokolski rad. Zbor je pozdravio starosta ČOS br. dr. Bukovski, koji je i sam le kar. Brat dr. Bukovski je u svom govoru najpre istakao, da je radno područje lekara u Sokolu posvema drugo nego lekara u športu. Naglasio je, da moderna sportska gesla nikako ne dostižu pravo shvatanje sokolskog vaspitanja, kome je telesno vaspitanje samo sredstvo za vaspitanje celoga čoveka. Sokolski lekari, koji izlaze iz redova Sokolstva, pozvani su da kao sastavni deo celokupnog sokolskog vaspitanja posegnu u sve grane vaspitanja celoga čoveka. Dosadanji pripravni rad na sokolskom zdravstve-nom polju pokazao je, da je takav rad potreban i da se taj započeti rad mo-■ia i nastaviti po odredenom planu. Pored pažnje koja se obrača zdrav-stvenom otseku ČOS i zdravstvenim otsecima u župama morače se posvetiti naročita pažnja i pomočnim zdrav-stvenim zborovima, a u gradovima sa sveueilištem treba da se, kao i u Pragu, osnuje posebni sokolski otsek medicin«.
Na zboru je nadalje održao predavanje major Leparž o vojnim maskama protiv plinova, a kapetan Ti-sarž pokazao je uzorak obranbene odeče, 'koja je neophodno potrebna prigodom plinskih napadaja. Zbor je takoder raspravljao i o zaključku glavne skupštine ČOS o pristupanju trinaestgodišnje dece u naraštaj pa se je zaključilo, da društveni iekari mora ju strogo da paze kako bi se: taj zaključak pravilno shvatio i izvršavao.
Ovom prvom zboru zdravstvenih sokolskih izvestilaca prisustvovalo je 29 izaslanika iz raznih župa.
Još o pokrajinskem sletu u Taboru
Ved smo u kratko izvestili o ve-likom pokrajinskom sletu, koji če prirediti ove godine praške župe u staro-drevnom husitskom Taboru. Prip/avc za ovaj slet počele su več koncem novembra, i to u Pragu, gde su se bili sastali pretstavnici svih župa koje pri-reduju ovaj slet. Na tom sestanku iza-bran je za pretsed'nika sle ts ko g sveča-nosnog odbora starosta župe br. Švare, koji je bio več nekoliko puta tajnik svesokolskih sletova u Pragu. Izvršni odbor u Taboru, koji če voditi svo priprave na licu mesta,, izabrao je za svo-ga vodu br. ing. Rosta. Prihvačeno je nadalje i sletsko geslo, koje glasi: »S pravdom Husovom, sa. šilom Ž-iški-nom, po uzoru Tirševom«.
Tehničko vodstvo sleta povereno je načelništvu praških župa,, kome je na čelu poznati sokolski radnik brat Bogumil Havel, član načelništva ČOS.
0 sastavu prostih vežaba za. pojedina odeljenja več smo izvestili, a sada, uglavnom, donosimo raspored sletekih dana. Slet če se deliti u dva dela, i to: na dano sokolske omladine — dece i naraštaja, a koji su predvideni za 29
1 30 juna o. g., te na glavne sletske dane, koji če se održati od 5—7 jula. Za glavne dane predviden je u glavnim potezima sledeči program: dne 4 jula naveče održače se svečana akademija; dne 5 jula pre podne biče pokusi, a po podne javna vežba, navečer pak Hu-sova i Žiškova sletska scena. 6 jula pre podne prirediče se svečana povorka i Husova manifestacija, a po podne biče izlet na Koz.ii Grad, istorijsko taboritsko mesto; 7 jula po podne održače se velika javna vežba vojnih odeljenja.
Vrlo je verovat n o, da če ovom značajnom sletu u starodrevnom Taboru učestvovati i jugoslovenski Sokoli u večem broju, da se tako oduže brači Čehoslovacima za njihove posete na našim pokrajinskim sletovima u Sarajevu i u Zagrebu.
Češkoslovaški sokolski kalendar za 1935
ČOS izdala je ove godine po prvi-put džepni koledar, koji je uredio br. dr. Jan Miler. ČOS izdavala je, doduše, i do sada svoj godišnji koledar, ali u večem formatu, koji nije bio tako pri-kladnog ni praktičnog oblika. Koledar, pored koledarskih i sttatistiekih poda-taka o ČOS, donosi i jezgroviti prikaz
0 delovanju češkoslovačkog Sokolstva u prošloj godmi, zatim ceo niz raznih pravilnika i uputstava za sokolske funkcionerc. Poseban deo koledara posvečen je Savezu slovensko,g Sokolstva, kao i svim sokolskim savezima, koji su udruženi u Savez SS, obuhva-tivši tu i bugarske Junake. Od svih ovih Saveza navedeni su glavni funk-cioneri, zatim razni staitistički podatci, a za ovim navedeni su i ostali sokolski .savezi, koji još nisu članovi Saveza slovenskog Sokolstva. U koledaru je
1 jedan oduži deo posvečen češkoslo-vačkom Sokolstvu u Americi. U dalj-niem delu koledar obuhvata i razne
sportske i druge telesnovaspitne ustanove u Češkoslovačkoj Republici kao i pregled Medunarodne gimnastičke federacije. Na koncu koledar ima i imenik svih važnijih sokolskih institucija.
Hokej na ledu u češkoslovačkom Sokolstvu
Uzorno uredena vežbališta mnogih češkoslovačkih društava pružaju mogučnosti da se i zimi gaje razne zimske telesne vežbe. Tako se je več iposve udomačilo sklizanje na ledu, jer skoro svako društvo može da preudesi svoje vežbalište u zimsko doba u skli-zalište. Poslednjih godina, medutim, veliko je zanimanje i za hokej na ledu, i po mnogim češkoslovaškim društvi-ma osnovani su i hokejski otseci u tolikem broju, da je ČOS odlučila da provede sistematsku organizaciju tih otseka, kao i prva takmičenja u ovoj grani. a koja su več najavljena. Ova takmičenja u hokeju na ledu medu po-jedinim društvima biče zastalno veo-ma zanimiva. Pored ovih takmičenja održače se ove godine i smučarska takmičenja u Tatri te takmičenja u skli-zanju na ledu.
Za jedlnstveni slovenski sok. kroj
U jednom od poslednjih brojeva brnskih »Lidovih novina«, u vezi s iz-menem svečanog sokolskog kroja u češkoslovačkom Sokolstvu, a o čemu se več duže vodi diskusija, nabačena je misao, da bi celokupno slovensko Sokolstvo trebalo da prihvati jedan jedinstveni sokolski kroj, kako za članove tako i za članice. Pisac brat Kr., koji je izneo ovu misao, bio je na to potaknut time, što su se pojavile težnje i češkoslovačkih Sokola u Americi za jednim j edinstvenim krojem, a takoder što se i u j ugoslovenskom Sokolstvu več od duže vremena misli na izmenu sokolskog kroja.
Istina je, da je danas vrlo teškq i skoro bi rekli neumesno načimati pitanje o jednom jedinsitvenom sokolskom kroju. Danas, kada u ČOS ima preko 75.000, u SKJ oko 12.000 te u poljskom Sokolstvu kao i kod bugar-skih Junaka mnogo tisuča članova vec svoj kroj. svakako je nekorisno, a i riimalo lako, tražiti dia se prihvati je-dinstven kroi i to po gotovo s razloga današnjih teških gospodarskih prilika. Mezda bi bilo moguče da se postepe-no. pored več jedinstvenog telovež-bačkog odela, uvede i jedinstveni svečani kroj, ali pri torne bi se bez sum-nje pojavile mnoge očite teškoče, koje stoje torne na putu. Ipak ne bi trebalo zabaciti samu misao o jedinstvenom kroju u čitavom slovenskom Sokolstvu, šta više načelništva pojedinih Saveza a s ovima također i starešinstva te skupštine trebale bi da se s tim pitanjem načelno pozabavc. U tom pogledu smatramo, tla bi bilo najumes-nije, kad bi za to preuzeo inicijativu Savez SS.
SlovaCko Sokolstvo u Americi
Savez slovačkog Sokolstva u Americi zaključio je, da če 1938 godine prirediti zajednički izlet članstva na X svesokolski slet. koji če se održati u Pratgu, i na kome če nastupiti i iza-brani članovi Američkog slovačkog Sokola s posebnom tačkom. U ovoj pak godini slovačko Sokolstvo u Americi učestvovače na sletu češkog Sokolstva u Amcrici, koji če se prirediti u Kliv-lendu. Za saveznog načelnika slovačkog Sokolstva u Americi i ove godine izabran je brat Bednar. a za načelmcu eestra Molnar.
Medudruštvena takmičenja u Plznju
U nedelju 28 novembra ogledale su se u Plznju najbolje vrste tamošnjih sokolskih društava. Takmičili su naj-bolji vežbači na spravama, da se medu vežbačim članstvom ponovno probudi zanimanje i ljubav prema telovežbi na spravama. Najlepši uspeh postiglo je vodeče društvo Plznja Sokol I sa 421.8 točaka; najbolji takmičar bio je br. Pešat sa 78 ‘Л točaka.
Daljnje spajanje sokolskih župskih vesnika
Teška gospodarska kriza, koja je pogodila i župske sokolske vesnike, prisilila je mnoge župe da likvidiraju svoja glasila i da u zajedinici sa sused-nim župama izdaju zajedničko glasilo. Takav je bio slučaj sa župama u Slo-vačkoj i u Brnu, a sadia če ih slediti i Moravska Ostrava, gde če izlaziti za Moravsko-šlesku, Tješinsku i Podta-transiku župu jedan zajednički župski list. Češki listovi misle da če prestati i ostale župe da izdaju svoja glasila i da če više župa imati jedan zajednički list.
Iz poljskog Sokolstva
lako je varšavski svesokolski slet, koji sc je imao održati u 1935, odgoden na neizvesno vreme, ipak savezno na-
čelništvo izdaje u tehničkom prilogu Sokola još i nadalje sve proste vežbe i uputstva za takmičenja. Iz toga se može da zaključi, da čc možda poljsko Sokolstvo naredne godine prirediti svoj samostalni slet, budu li to prilike do-puštale. O torne, medutim, nije još donela nikakav zaključak savezna skup-ština. — Polugodišnje prednjačke teča-jeve saveza polazilo je ove godine u Kozlovki svega 113 člainova i 107 članica. — U savezno načelništvo bila je pozvana istovrerneno s imenovanjem brata Jana Fazanoviča za saveznog načelnika i njegova žena, načelnica Poz-nanjske sokolske župe, poznata sokolska radnica osobito na tehničkom polju.
11 S/Ve/aSkj
ISKLJUČENJE IZ SAVEZA SKJ
Zaključkom Izvršnog odbora Saveza SKJ isključuje se iz organizacije Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Drago Šarkič, dosadanji član Sokolskog društva Pale.
(Nastavak s 1 stranice)
Spremanje borbenog Sokolstva ne-čemo iznositi na ovom mestu, jer bis-mo na taj način najsigurnije kompro-mi to vali taj osetljivi posao, koji zahteva punu pažnju i veliku ozbiljnost vodečih ličnosti našeg pokreta. S po-jedinostima se ovde nečemo baviti, nego samo s glavnim načelima, koje bismo hteli videti vrlo brzo kao opča, potirebna i neotklonSva načela celog našeg Sokolstva.
Setimo se samo ianjske mobilizacije bratskog dosetljivog češkoslovačkog Sokolstva. Setimo se broja streljačkih otseka bratskog poljskog Sokolstva. Setimo se svega onoga, što se tako lako-umno propušta u našem radu.
Glavno je da borbeni duh osvoji naše redove. Da budemo svi spremni, ne samo kao pojedinci, več i kao celina, kao silno Sokolstvo s preko sto tisuča članov^. I da nam vodstvo bude borbeno, spremno i sposobno za bor-bu. Borbu svih oblika i svih načina, kakva je svirepa i raznolika savremena borba. I ona idejna i borba podmukle i planske propagande, i ona otvorena.
Sokolstvo, doduše nije ni ratnička. niti je borbena organizacija. Nama je svrha i cilj, da Jugoslaviji odgojimo lepšu omladinu i čim bolje gradane, a oni koji odga.jaju decu i paze na omla-dinu ne žele raita, niti traže borbu, Ali svi^ mi treba da oštro i odredeno pokažemo, da smo na sve spremni, i na svaku borbu, i na sve žrtve, ako bude u pitanju sloboda i nezavisnost Jugoslavije, što je u stvari budučnost naša i naše dece. I za tu pripravnost Sokolstvo treba ne samo da je duhovno spremno, nego i tehnički, i organizatorski.
Kako? Razmislite i vi, bračo i sestre, o tome. I počnite sa ovim: čistite! U Sokolstvu nisu svi »čisti«, svi nisu još gotovi, vaspitani, čvrsti Sokoli i Sokolice. Ali večina je! I oni, koji nisu, mogu biti. Upravo u našim redovima i jesu zato, da takvima postanu. Ali čisto, požrtvovno, čestito, pošteno, i sokolsko do korena, mora biti uvek i u svakoj prilici — naše sokolsko vodstvo. Ako svi članovi sokolske organizacije nisu Sokoli, bezuvetno svi na vodstvu u našem organizovanom po-kretu mora ju biti čisti. Borbeni i čisti! Bez takvih voda niti Jugoslavija, niti Sokolstvo, neče izneti pobedu, koju svi želimo i kojoj stremimo.
Sada je trostruka prilika za čiščenje: imali smo strogu smotru pripadnika na proslavi 1 decembra, dani su teški i ozbiljni, a uskoro če doči društvene, župske i savezna skupština. Eto, počnite« s čiščenjem!
Najdostojniji, najčišči, najiskreniji Sokoli neka vode sokolski pokret. Oni, koji su pouzdani i za najteže prilike, oni, koji če i ginuti ako bude trebalo!
»Najdostojniji napred!« — neka bude lozinka, ovogodišnjih skupština. A svi drugi, ako več mogu biti u so-kolskoj organizaciji, ne smeju da budu ni na videnom mestu, ni na mestu, na kojem se odlučuje i vodi!
A medu najdostoj ni j ima nadite borbene, požrtvovane, i još jednom naglašavamo borbene. Pokret, kao što je naš sokolski, ne sme da se pretvori, nikako, ni u deklamatorsko reprezen-tativnu patriotsku organizaciju, niti u organizaciju neprikosnovenog »sitnog spasonosnog« racla, niti u telovežbačku
organizaciju, koja živi mimo svih pre-važnih i presudnih dnevnih dogadaja. Sokolski je pokret, koji stvara narodu sadržinu —• ljude, odlučne Jugoslove-
ne, i kao pokret treba da živi za svaki dnevni dogadaj! Sada u ovom času tako, da ga povedu čisti i borbem.
H. M.
Novogodišnja poslanica ČOS
_ Povodom nastupa Nove godine Češkoslovačka obec sokolska uputila je svojim pripadnicima sledeču posla-nicu:
Bračo i sestre!
Prošli smo kroz tešku godinu, a nema jamstva, da čc i ova naredna biti bolja. Sokolstvo, verno svojim načelima i svojoj tradiciji ostače na straži, spremno da svojom krvlju i životima brani samostalnost ii jedinetvo naše ljubljene republike, i to protiv svako-ga. Neka stoga ne bude medu nama nikoga, koji bi bez opravdanog razloga izostajao iz naših vežbaonica, koji ne bi dolazio na naša letnja vežbališta, koja su i koja moraju ostati najbolje državljanske škole narodne borbenosti — telesne i moralne.
Naš narod teško pogada i privred-na kriza, 'koja obuhvata sve oko nas, i koju svaki od nas oseča sam na sebi, a koja tišti i mnoge naše jedinice. Sokolsko bratstvo ne može da dopusti, da trpe oskudicu i bedu ni naša brača, ni naše sestre ni naša sokolska deca. Sokolska ljubav prema sokolskoj stvari pokazače se sigurno i potpomaga-njem jedinica. koje se očajno bore, da održe svoje sokolane i svoj imetak, a što im je neophodno potrebno da iz-vršavaju svoje poslanstvo. Preko ovih krutih vremena poneče ih u buduče lepši dani. Ali još teža i opasnija kriza ugrožava naš nacionalni život i na-šu mladu državu — a to je moralna kriza. Ona seže več u privatni i javni život, od nje trpe porodica, opština i država.
Ako smo u privre dnim stvarima svi medusobno tesno povezani, onda nam je dužnost da se branimo i u moralnim pitanjima od moralnog propadanja drugih ljudi i naroda.
Več Tirš nas pre sviju drugih poziva da očuvamo (narod pri onoj te-lesnoj i duševnoj mladenačkoj snazi, pri onoj svežini i moči, koje ne daju narodima da izumru.
Imade nas tričetvrt miliona; za oko sto hiljada pristupilo je u naše redove za vreme poslednjih pet godina. Pa u čemu je onda uzrok, da je naš javni život ipak tako malo sokolski? Bračo i sestre, treba da budemo svesni, koliki je to broj i kakva je to snaga, ali takoder i kolike su i dužnost,i, koje iz ove činjenice za nas proističu. Svi mi kao državljani hočemo i moramo da budemo prožeti ljubavlju prema
otadžbini i prema narodu, moramo , budemo svesni toga, da nema Pra ljubavi, gde nema ujedno i dela i tava.	.	4
Ako je demokracija pitanje vo ■ onda ne smete da zaboravite da n J strožim merilom merite baš S,°':.A vode. Na čelo Sokola neka budu sa najbolji i najsposobniji! Birajroo , mo one, koji mogu i ko.ji hoče da ra sokolski. Ali time što biramo s J voditelje treba ujedno da im obe ^ mo i da se obavežemo, da cemomj. dobrovoljno podrediti njihovom '' stvu i da čemo ih u društvenorrv r potpomagati svim svojim snaga ^ Ovako razumevamo mi Sokoli so sku disciplinu i sokolsku demokrac j ■ Jaki u svojim društvima i ■ u pogledu morala i discipline, spr ^ na materijalne i lične žrtve,, treba nastojimo da ovakvo naše Sokol proširimo i van sokolskih redova.
Sokoli, koji poštenim r&dom Pj vreduju sebi i svojoj porodici ko hleba, prožeče sokolskim duhom*, der i javni život i rad u politi6 ^ strankama. Oni če se brinuti i za,. ц da če vodenje javnih poslova ' ruke poštenih, koji če sa svojim u ^ nim državljanskim životom	j
jamstvo, da če i opštine i okruzj državu voditi samo u korist celini'.
Ne običnim huškanjem, vec us ^ nim radom u svojoj sredini, kojaJ .e to pozvana, positiči čemo pobolj* prilika.	jjoi
I tako ispunjavajuči i u »“• » 1935 zaključak VII glavne skups pristupimo — bez svake zavist^ne^ znavajuči u svojoj sredini n stranačkih protivština, — kao J jedinstven, jak i pravim bratstvom . vezani tabor daljnjem radosnorti 1 ^ menitom radu za telesni i moralni porod češkoslovačkog naroda i 28 og-peh naše ljubljene češkoslovačke publike.	-pžko-
Dakle, svi na rad za boljeg c sj„. slovačkog čoveka, svi na rad za bodnu, demokratsku. naprednu x . jalno pravednu češkoslovačku ^ bliku!
Na zdar!
Pretsedništvo češkoslovačke obce sokolske:
Dr. St. Bukovski, starešina.
Dr. Stole, tajnik.
Sokolstvo — nacionalna škola
Sokolstvo mora đa bude žarišie nacionalne /er sav njegov rađ J sve člme se pri iome rađu «•* samo /e za to da služi, prvenstveno, svojoj naciji 1» „ nom Jedinstvu, da — vaspitanjem sv o JI S pripadal* Jugoslovenskom dulju — Jača i čuva Jugoslaviju!
Uspešno rešenje teškog zadatka koji je jugoslovensko Sokolstvo na-kon Ujedinjenja preuzelo na sebe ovi-si uveliko o tom da li če mnogostrani sokolski odgojni rad doči do punog i pravog izražaja. Prvenstveno j c potrebno pravilno oceniti naš zadatak i pravilno shvatiti način na koji želimo postiči njegovo ostvarenje. Pravilno shvačanje se sastoji u tom da pojedi-nim granama sokolskog uzgojnog delovanja dademo takvo značenje koje neče biti na štetu sokolskog rada kao celine.
I duševni uzgoj je deo sokolskog rada, koji več neumrli Tirš ističe kao takvo, naglašavajuči njegovu neophod-nost za uspešno provodenje i oživo-tvorenje sokolske misli. O višini duševnih sposobnosti ovisi uvelike pravilno shvačanje ostalog sokolskog rada, o ©jem ovisi gledanje Sokola na život i svet oko sebe. Jasno je, da se pojam duhovnog obrazovanja >radi svoje opšimosti ne može upotrebiti u tom evom značenju i kod sokolskog duhovnog uzgoja, jer Sokolstvo ne može da pruži jedno specijalno znanje za privredivanje, ali ono teži za tim da dade jedno opčenito znanje, znanje koje dolazi do primene u svagdanjem žvotu: kod1 savladivanja njegovih po-teškoča i ispunjavanja svojih dužnosti. Nijadan deo sokolskog uzgoja ne sme da bude na štetu svestranosti sokolskog rada kao celine. Duševni uzgoj
u Sokolu se sastoji u nužnoj nadoPJ^
Izišla je u našoj nakladi na srpsko-hrvatskom nova knjiga
illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllH Miroslav Ambrožič:
Metodika sokolskog vaspitanja
Stranica 199 Cenai Din 36*—
Jugo slovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
ostalog sokolskog rada kako bi tal kao celina postigao onaj uspeh, 1	,
one posledice za kojima teži. Je“ u2.' to naročito važna grana sokolskoS ^ goja uopče. a duhovnog napose nacionalni uzgoj. Potreba nacion® ^
ć P°
odgoja se nameče Sokolstvu x njegovom karakteru kao čisto uar_taIji onganizacije. Izgleda možda po-predašnjeg pogrešno izdvajati i„^0lu se isticati nacionalni uzgoj u ,r svr-kao nužan i važan, ali ovome ШЈе 0) ha da bi se taj uzgoj posebno n.c^vii» več je svrha ovoga da bi se nje» ,jft j izuzimanjem bolje i jasnije pokazala njegova potreba i n&oP nost.	.edt)
Razloga tome ima više, a.”^-prvima i to, da se tom uzgoJu vflž-nas ne pridaje svuda ova velika ^ nost, koju on zahteva. Sokolstvo .1	\.
svojih početaka prvenstveno
nacioPj
os-
na organizacija u kojoj se nu^ r cionalni duh kao osnova celo*1 v^ soikolskog rada. Več same prilike jima je Sokolstvo poniklo, za ^L'jli' zadatak su najbolji dokazi naS.’[ežjc s tičk o g obeležja Sokolstva. To
ono uvek nosi i ta obeležja su da se u Sokolstvo gleda kao na - ]V)i-nizaeiju, koja je žarište nacione* r0jjo-sli svoga naroda. To je povod P njenju i sprečavanju sokolskož,^^ gu u tadanje doba pod tudinom, (^eJal' naši neprijatelji opravdano n u vrstama Sokola vode naroda.	f0^-
onih koji ne žele večno nositi	to
stva. Da je Sokolstvo zaista >.	no^1
čime ga smatrahu, dokaz su ’ . oni koji su prošavši kod nas s1 ■	ju-,
školu postali vatreni nosioci w	л ii
goslovenske, hrabri borci u bor oslobodenje i ujedinjenje.
Taj plemeniti zadatak	ujf'
kolstvu i nakon našeg naroc1 dinjenja u jednu državu i ne v0č J nije izgubio od svoga, znaca',invc°s^t štaviše postao važni ji. Ju#°	te
jedinstvo nije potpuno
S»-
°»°Afjur
itoo
onda imati taj značaj kada na i0}_ slovenski ne bude jedan sam _ пас!”_ nu več i po osečanju, po svo	^ nj
nalnom duhu. To je naš ide	^ s'rl!\
mu treba težiti, za njega r - .raž
žarom i ustrajnošču koja	s«*1’,
da resi pripadnike Sokola. ove okolnosti one koje
Nafmoćnije orušfe u borbi, nafuspešnije sredstvo propagande — /e
stampa J
t
Bez nje, bez jake, dobre i raširene štampe, nema napretka ni Sokolstvu!
Solidarnom pomoču svih pripadnika naše velike sokolske organizacije, s pomoču moralnom i materij alnom — mi našu sokolsku štampu možemo a i moramo da učinimo važnim vaspitnim faktorom u našem Sokolstvu, popularnim u našem narodu i uticajnim u našem javno m i kulturnom životu uopče! Moramo poglavito da je učinimo što jeftinijom i što boljom! — To traži veličina jugoslovenskog Sokolstva, kao velikog narodnog pokreta, to traži stvarna snaga Qa£e opčenarodne organizacije, to je i sušta potreba naša u cilju ostvarivanja daljnjih velikih težnja i sokolske i naše nacionalne misli.
®rganizujte stoga, braćo i sestre, diljem čitave naše otadžbine odmah akciju za pomoč i unapredjenje naše — svoje sokolske štampe!
naebnalnom odgoju ovo veliko znače-Vj ’ još i drugih okolnosti. Mi ži-no v . nas. 11 vremenu koje je značaj-ta -ra.di velikih nacionalnih pokrc-г ',®na*nih valova nacionalizma, ko ji Јељк • mno^e narode kod kojih ш иУ,'Nacionalni po velikom svetskom . “K> malaksao i obamro. Retki pri-n r.1 ^cifizma gube se pred snagom n„ ^alnog duha koji zahvaća jedan da? za, drugim. Ne smemo dopustiti PažrT	ne	svrate	na	sebe	i	našu
гц„. Jer imadu danas specijalno Сј №ЈУе koje se svakog dana poten-ц *• Ге okolnosti u vezi s prilikama koi'*8 ?ameču Sokolstvu onaj zadatak nov ftJemu nije i ne sme biti nešto nib° ~~ °d£ajanje sokolskih pripad-
3	Рге^о ov>b celog jugosloven-istht .°®?°da u nacionalnom duhu. Za 4*1 Cn^e toga zadatka neka nam slu-r{(j samo naša sokolana nego i naš (j0 _Van nje. Svuđa on mora da dode i Punog izražaj a i da bude na višini
*0JU zaelužuje.
uaci^aJoč.ito treba svagda paziti da Se “®ami odgoj bude sastavni deo koji 4užn^Ce °dvajati, koji če biti jedan r*d» ^stavn’ deo celoga sokolskog sVoj' ™i Po kojem če taj rad dobiti to duhovno obeležje.
^oislc ememo nikako dopustiti da so-rakt ra<^ * mestimično zadobije ka-te|eser sPorta kome je svrha da samo s,Posobnosti razvija i usavršava na 0t*eči nikako ili ne dovoljno raču-j. °®talom uzgojnom radu. Sokola-Vg^v^ože i ne sme da odgaja puke i ца?е i ljude koji teže za rekordima PC© 23	a 11 Irmi Vi
i one^i8^3 m°či videti onog osečanja Jubavi :koja se zove nackmali-
* **-* naoinnalnAm rirVrtmn	ПГ-
Шл za isticanjem, a u kojih neče-“ HUcf ' ie lj
Ve4shP nacionalnom odgoju treba pr-paž .Veno i naročiito posvetiti punu Dtvih na.šoj sokolskoj omladini. Od dove Sv°iib koraka pri stupanju. u re-aseti s°^°lske ta omladina mora da \talnQnacionaJ"i duh koji čemo u njoj njetl0 1 sistematski uzgajati analogno кагу'P telesnem i moralnom odgoju. Jem njihovih telesnih' i duševnih
ljubav treba da se razvija i raste rod» • s®^olskih pripadnika s pr a m na-tla l'^i^govih dobara. Taj rad treba kod j J) ta.kav i toliko intenzivan da nilf o *aza iz vežbaonice svaki pripad-Пош^т^а bude Jugosloven u potpu-ba đs««slu. U ,našim so kola n a m a t-re-sitj °d Soji mo omladinu koju če re-bitj n,,0 • Vfline pravih Sokola, koja če 0^^Шса novih misli, koja če biti Ven^ nove. mlade i snažne jugoslo-yat{ iC. nacije na kojoj če tvrdo poči-ttitia Cllcie\ii naše domovine. Ta omla-?tiače ?,acionalno odgoj ena i svesna. ^Ovin ^ti’ Rubiti i braniti narodne Žavn • e’ a na Prvom mestu svoju dr-če bit; Sv9Sa Kralja. Takvoj omladini k. 9ajveća svetinja nacionalno do-če ona voieti i braniti kao Svogj • akva omladina se neče stideti •'etodn	ne^e Prezirati ono što je
SVe3a ,°’ a Sto je i lepo i dobro. Iznad LVe*t da ta^ve omladine če biti živa
• j°j s SU on* Pr^Padnici jedne nacije ' ^ranu^ duguju, koju moraju voleti Prijjjj. * izned svega i pre svega. Naše 4ih0vi lke treba odgojiti tako da u r<>4n m srci'ma zaplamti ljubav spram
Ta ?ri'u0 ' rodenog ognjišta.
4arod vu'bav nije u jugoslovenskom ^ovoj ; uSasnula, ona tinja u diuši nje-
4	Je Гат1-^е^а da ioj dademo snage, °8ацј u ^P'fimo da bukne kao snažni Ј!е&1ајц°lp^.e zagrejati sve onu koji ga
, staje • , j- gubavi, kojoj danas ne-^'edania •ledlnstvenoet radi pogrešnog c^e	svet	i život kao i na po-
Crtu . nda, treba dodati zajedničku ?ajednioV ce.j°i dati jedno obeležje
•	iedn jV‘ma’ a to Jc svest da smo , To: i’- l ° naroda jugoslovenskog. ■piavati /Uav’ treba duh koji če pro-da nu4z n'u' koji če joj omogu-«?^ici - vati sve one koji su pri-
* je nis ^os'ovcnske nacije, sve ono L.^a o,v^-nar°dno. Naš narodni duh
I a	as	narobni uuii
H-dnim ли1’ P°dmladiti i učiniti pri-h1|>sWenn l, vremena i dati mu je-i l jugoslovensko. Taj He.s°kokl- i1 mora biti deo sva-h i Svtid^e. duše treba širiti i is*pove-
naše
is*pove-6vagde van naše sokolane
nage VaUdanjem životu. Odgaja-i t1PriPadnikc delovačemo po-0o”'H; -a °?e van naših redova i
ni! и8о«и!т . a čim pre osete da ni Uon !epŠu ,1}emamo izgloda na jed-[U1,, Ји .^udučnost, ako ne •mk Postiln,SC Sr°d‘imo, stopimo u jed-j j ?mo jedinstven narod po j n • .• To je naša zajednička tiS(- naci0n„j^. moramo ostvariti. Sireči v6ivL0llalno r.?1 ’п°гато biti prvo sami Uin Tati	nacionalno	svesni,
1 naučat ’ u. om> što ispoveda-sVuda uVamo- ®>ti svetao primer *ti prvi kadii dođe u pita-
nje nacionalno ime, nacionalni jezik i uopče bilo ko j e dobro nacije. Naše sokolane moraju biti žarišita s kojih če na sve stranc u snažnim zracima stru-jati duh nacionalni. Taj duh mora prodreti svuda, u srca i sve duše svih onih koji žive na jugoslovenskoj grudi. Naša svrha kod nacionalnog od goja ne može biti u tom da se neko zove Ju-goslovenom, da poštu sve što jc ju-goslovensko. Ne, mi hočemo da svaki Jugosloven bude to po duši, da on to smatra delom svoga duševnog života, da on voli sve što je njegovo i da deli-ma svagda i svuda to dokaže. Duh jxi-goslovenski, duh nacionalni mora se ispoljavati vanjskim činima, a ne sa-stojati se u praznim rečima i gruva-njem u grudi. Taj duh mora biti čist iskren i istinit i svojstven čitavom narodu bez obzira na klasu i zanimanje. Sokolstvo mora da prednjači i upre sve snage da na tom polju učini ono što je kadro i pozvano. Svesno da če na-ilaziti na poteškoče svuda, mora da isipolji svoje odlike, čvrstu volju, ustrajnost, prikladnost svojih metoda i tvrdu veru u konaeni uspeh. Jugoslavija mora jačati, a to jaeanje zavisi u prvom redu o tom kako brzo če naša narodna svest postati jedinstvena, ka ko brzo če nacionalni duh biti kod svih jedan j edinstven — j ugoslo venski. Naša snaga ovisi o snazi tog nacionalnog duha, o njegovoj svežini koja mora biti velika i trajna. O nacionalnoj sve-sti ovisi ispunjenjc največeg amaneta zajedničkog celom narodu jugosloven »kom, a najsvetijeg njegovu Sokolstvu koji mu je Veliki Kralj Ujedinitelj na samrti ostavio — Čuvajte Mi Jugosla-viju. Odgojem naroda u duhu naci onalnom najbolje čemo i najuspešnije čuvati Jugoelaviju.
Voljko Vrlinič, Bojanci.
$&Шбкп Aodto - јџио&пушлџ
RADIO STANIČA BEOGRAD
Dne 6 januara predavače s. Gr-bič Smiljka, Ruma, o temi: »Bol naroda« i brat A. Očenašek, Prag, o temi: »Aleksandar I — pobornik sokolske misli« (popodnevno).
Dne 10 januara pročitače se predavanje: »Njegove to su reči«, sabra-ne reči blažonopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelj a, izgovorene u zna" čajnim trenutcima našega narodnog i sokolskog života, (večernje).
Dne 17 januara predaje brat Ante Tadič, Subotica, o temi: »Zadatak Sokola u slovenskim narodima« (večernje).
Dne 20 januara predaje brat Mrva-ljcvič Dura, Negotin, o temi: »Sokolstvo je najbolja škola rada« (popodnevno).
Dne 24 januara predaje brat Ta-bakovič dr. Aleksandar, N. Sad, o temi: »Sokolstvo i država« (večernje).
Dne 3 februara predaje brat Novakovič Boško, Sremska Mitroviča, o temi: »Štrosmajer i Jugoslovenstvo« (popodnevno).
U buduče večernja predavanja preko Beogradske radiostanice održavače se svakoga četvrtka Od 18.55 do 19.15 časova, a ne kao ranije od 19.10 do 19.30.
Popodnevma predavanja i nadalje če se održavati svake prve i treče nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
RADIO STANIČA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja održaju se preko radiostanice Ljubljana:
dne 9 januara predaje br. Jeras Josip, zam. načelnika Saveza SKJ, Ljubljana, o temi: »Nekoliko reči o našem programu rada«;
dne 16 januara predaje brat Jože Kregar, Ježica, o temi: »Sokolska okru-žja«;
dne 23 januara predaje brat Verij Švajgar, Ljubljana, o temi: »Statisti-čki pregled kretanja našeg Sokolstva u 1934 godini«;
dne 30 januara predaje brat Franjo Lubej, član STO, Ljubljana, o temi: »Sokolstvo i šport«.
Sokolska radio - predavanja preko Radio - Staniče Ljubljana održavaju se svake srede od 19 do 19.20 časova.
IZ TELOVEMČKCC
SVETA
TELESNO-VASPITNA IZLOŽBA
1935	GODINE U PARIZU
Pariz se intenzivno pripravlja za svotsku medunarodnu izložbu, koja če sc održati godine 1937. Tom prilikom namerava francuska vlada da priredi i medunarodnu izložbu za telesno vas-pitanje. Prema odluci ministarstva, osnovano je pri priredivačkom odboru izložbe posebno tajništvo, koje ima da pripravi sve što je potrebno za prire-denje telesno-vaspitne izložbe. Ovaj izložbeni otsek vodi Anri Pate, bivši ministar i sadanji potpretsednik fran-cuske komore.
BROJ TURNERA U NEMAČKOJ
Po stanju od 1 januara pr. g. bilo je upisanih u nemački tumerski savez (»Dojče turneršaft«) 1,732.787 osoba, medu kojima je bilo 1,198.506 onih preko 14 godina života, dok je dece bilo 543.281. Celokupna organizacija, koja je pod državnim nadzorom, te koja ima za svog načelnika Hitlerovog poverenika Čamer-Ostena, razdeljena je sada na 16 župskih skupina, od kojih je največa i najjača Saška župa, koja broji 310.000 pripadnika; za ovorn dolazi Srednja župa u Berlinu sa^ 178 tisuča pripadnika i Jugozapadna župa u Minhenu sa 171.000 pripadnika. U poredenju sa stanovništvom Nemačke u turnerskim je redovima oko 2.1% svega stanovništva. Jugoslovensko Sokolstvo pak s okruglo 340.000 pripadnika pretstavlja 2.4% svega stanovništva Jugoslavije.
DRŽAVNA POMOĆ FRANCUSKE
ZA TELESNO VASPITANJE
Francuska je u svom državnom budžetu za 1935 godinu predvidela u svrhu pomoči za promieanje telesnog vaspitanja 35,000.000 franaka. To jc dalo povoda mnogim francuskim listo-vima da najoštrije kritikuju postupak francuske vlade, jer da je taj iznos za Francusku i suviše malen, te da to znači prosto omalovažavanje telesnog vaspitanja. Listo vi ističu kao primer, da Italija izdaje godišnje do 800 milijona lira za gradnju igrališta i vežba-lišta te za telesno-vaspitne organizacije. Isto tako pozivaju se lietovi i na primer Nemačke i Rusije, čija je pomoč za ove svrhe relativno kudikamo veča i izdašnija. Državna potpora u Francuskoj za telesno vaspitanje podeljena je ovako: 9()0.000 franaka u svrhu priprema za olimpijadu u Berlinu 1936 godine; 2,000.000 franaka pot-pore civilnim telovežbačkim školama, 7.4 milijona franaka telovežbačkim i sportskim savezima, a preko 20,000.000 franaka za pomaganje vojničkih i telo-vežbačkih škola.
REORGANIZACIJA TELESNOG VASPITANJA U MADŽARSKIM ŠKOLAMA
Madžarsiki ministar prosvete Homan izdao je pred kratko vreme na-redbu, kojom se na svim državnim i privatnim srednjim školama uvada na tedan 4 sata telovežbe,^ a osim toga u visim razredima i jos dva sata za sportske igre, koje pitomci moraju da obavezno gaje, osim onih,^ koji več učestvuju u vezbanju u dackoj sport-skoj organizaciji »Kišog«.
UČEŠĆE ŠVICARA NA MEĐUNARODNIM TAKMIČE-NJIMA 1938 GODINE U PRAGU
Izvestili smo več, da je Meduna-rodna gimnastička federacija na svojoj poslednjoj skupštini u Budimpešti zaključila da če priftodom X svesokol-skog sleta u Pragu prirediti svoja XII medunarodna takmičenja. Svicari su medutim bili želeli da se ova priredba održi u Švicarskoj, u kojoj još do sada nije bilo nikakvih medunarodnih takmičenja, ali kako je več o torne pa-la odluka Švicari su zaključili, da če i. bez obzira na to ueestvovati takmi-čeniima u Pragu 'te ujedno ističu svoje uverenje da če Sokolstvo znati da ova takmičenja pripravi vrlo dobro u svakom pogledu.
IZ RADNIČKIH TELOVEŽBAČKIH JEDINICA ČEŠKOSLOVAČKE
Nakon zaključeno« rada za III rad-ničku olimpijadu, na kojoj su radničke tolovežbačke jedinice Ceškoslovačke postifflo razmerno lepe uspehe, one
pristupaju sada svome redovitom in-ternom radu. Vodstvo DTJ namerava naime sada da preuredi grmiče mnogih svojih okružja i da počne osniva-njem novih jedinica, gde god to bude moguče. Nadalje počeče polako i s pripremama za zajedničku veliku skupštinu (sjezd), koja če se održati
1936	god. Pre ove skupštine biče u jeseni 1935 sazvan odbor, koji če imati da pripremi radni program ove skupštine. Te iste godine poči če pretstav-nici DTJ sa svojom uzornom vrstom u Severnu Ameriku da uzvrate poset svojim istomišijenicima medu američ-kim Česima. Kako če se pak 1936 god. održati takoder i treča medunarodna radnička olimpijada u Anversu i kako su DTJ jedna od najjačih i najagilniiih članica radničke medunarodne telovež-bačke federacije, to če se morati i njeni takmičari da priprave i za prvenstvena takmičenja na ovoj olimpijadi.
ITALIJANSKA FAŠISTIČKA BALILA
Fašistička balila u Italiji, kako je poznato, organizacija je celokupne ita-liianske omladine, koja stoji pod vodstvom državne vlasti. Balila je ujedno i jedinica omladinske telovežbačke organizacije u Italiji. Nije dugo što je za provadanje telesnog vaspitanja u Italiji bio izdan posebni pravilnik, ko-:i tačno i jasno odreduje sve što sc mora i što se sme da gaji u balili. Kako ova organizacija obuhvata samo dccu od 6—14 godina, posve je razumljivo, da fašizam polaže tiajveču važnost baš na to, da mu se deca pravilno vaspituju, t. j. u fašističkom duhu. Na primer deci je ispod 11 godina zabra-njeno svako takmičenje. a što je i sa-svim umesno. Starijoj deci pak dozvo-ljeno je samo umereno takmičenje, a pri čemu se i pored izvedbe pojedine telovežbačke grane ocenjuje i disciplina, lepota izvedbe i t. d. Balila sme da se takmiči samo u Skokovima i u ba-eanju lopte i kamena. Za fašistički na-raštaj, t. zv. avangardiste, važi opet naročiti pravilnik.
Uredite svoju zaostalu pret-platu, obnovite novu, na* djite svaki bar za jedan naš sokolski list po jednog novog pretplatnika, pobri-nite se i za oglase u našoj sokolskoj štampi, organi-zujte izveštajnu službu, ša-ljite redovno svoje dopise i članke, stvorite uopće u svakoj svojoj jedinici male kružoke, koji će voditi brigu o moralnoj i materijal-noj pomoči naše sokolske štampe.
Pretplačujte se u prvom redu na svoje sok. listove'
„Sokolski glasnik" s prilo gom „Sokolsko selo“, „Sokolsku prosvetu**, „Soko“ „Sokolič" i „Našu radost14.-
tm
KnCNIKA
Dvostruki jubilej Vasilija Ivanoviča Nemiroviča-Dančenka. Ovog meseca proslaviče se u Pragu na veoma svečan način dvostruki jubilej Nemiroviča-Dančenka, nestora ne samo ruskih, nego i slovenskih pisaca, velikog prijatelja Jugoslovana, apostola ujedine-nja sviju Slovena. Jubilarac Nemiro-vič-Dančenko proslaviče naime ovog meseca 90 godina svog života, posve-čenog umetnosti, ruskom narodu i Slovenstvu, a ujedno i 75 godišnjicu svog umotničkog literarnog rada. Kao sa-vremenik generala Skobci jeva i Curka, dobrovoljac u odredu generala Čer-njajeva, ranjen u borbama kod Duni-sa u Srbiji, vojni dopisnik u svim ra-tovima, počev od 1876 godine, pisac mnogobrojnih krasnih romana i novela, Dančenko je bio uza sve to i veliki apostol ideje jedinstva sviju Slovena. Kada je lane na jesen oboleo, izglodalo je, da su mu dani več odbrojeni, ali njegova jaka narav prebolela je ovu bolest pa danas opet svež i čio prati živo sve dogodaje u sloveniskom svetu. On je bio medu prvima, koji je toplo i iskreno pozdravio jugoslovensko-bu-garsko zbliženje, a na dan 17 decembra, na rodendan Blaženopočivšeg Kralja Ujedinitelja, održao je na kome-morativnoj svečaiKisti Rusa u Pragu krasno predavanje o našem Kralju-Mučeniku. Dančenko uživa ogroman ugled i popularnost, osobito medu Če-hoslovacima, a što diokazuje i čmjeni-ca, da je več 60 njegovih romana i priča prevedeno na češki jezik. Osim u Pragu, proslavu dvoetrukog jubileja ovog velikog Slovena pripremaju i u Beogradu i u Sofiji. Za svoje literarne zasluge, kao i zasluge učinjene našem narodu i slovenskoj misli Dančenko je odlikovan godine 1928. prilikom kongresa ruskih književnika u Beogradu, ordenom Sv. Save I stepena.
100-godišnjica smrti Morica Moh-nackoga. Dne 20 decembra 1834 umro je u progonstvu u francuskom gradu Auxerres (Okser) čuveni poljski literarni kritičar i historičar Maunicij Mohnacki. On je i prvi od poljskih ivi-storičara, koji je u čuvenom dedu »Povstanje narodu polskiego v roku 1830 i 1831« opisao tragični ustanak Poljaka, nazvan novembanskim ustan-kom. Još i danas ovo njegovo delo naj-bolji je i najživlji spomenik največeg
poljskog ustanka, kojemu je bio cilj obnova samost aln os ti, jer ga je Moli nacki pisao kao neposredni uče^ nik u ovim borbama. Iz ovog njegovo, dela, koje je pozivalo Poljake na sloi nost i na misao o revanšu, odiše duh slavnog borca Koščiuskog i Dabrov skog. Veliki nemački naučnik Gan; napisao je o Mohnackom sledeče: »Ve liki poljski orao odleteo je i pustio n. zemlju jedino belo pero, koje h uzci: Mohnacki da njime napiše svoju isto riju«. Kao literarni kritičar Mohnack jc još u doba pre ustanka bio ideolog romantizma i veliki tumač Mickije-viča, kojeg je neobične cenio.
75-godišnjica čuvenog češkog kom poniste J. B. Ferstera. Dne 30 decembra prošle godine setila se je češka javnost 75-godišnjice nestora čeških komponista Josiipa Ferstera, koji ujedno spada u red najboljih čeških komponista. Njegov rad počeo je u doba. ka da je bio Smetana na samrti i kada sr se u češkoj muzici pojavili Dvoržak i Fibih. Kroz čitav život Ferster je bit liričar u najčiščem smislu reči, što do kazuju i njegove kompozicije. Od njegovih pesama valja spomenuti: ciklus. »Ljubav«, »Pesma mraka«, »Pevajuča noč«, »Priče o dugoj čežnji«. Od nje govih zborova poznate su sledeče kom pozicije za hor:	»Iz ruke sudbine«
»Orač«, »Sveti Vaclav« i t. d. Naročiti je voleo crkvenu-duhovnu muziku, št; je i razumljivo, jer jc bio niz godina regens hori po raznim crkvama u Pra gu a ujedno i veoma reliogiozan. Ot' njegovih crkvenih kompozicija pozna te su i u inostranstvu: »Stabat Mater-i »Miša u počast sv. Franji Asiškom«. Od njegovih opera cenjene su i viš puta davane »Eva«, »Debora«, »Jesi ka« i »Srce«. Na njegovoj rodnoj ku. u Pragu otkrivena je u prilikom ov, proslave spomen-ploča.
Razne kulturno vesti. Ovih dane navršio je šezdeset godina svog života poznati slovački pesnik Janko Jesen ski. Njegove prve pesme izišle su 190: godine. Od kasnijih pesama naročiti su poznate »Zo zajazja«, koje su izišk-u Petrogradu 1917 godine. Žetim se ji bavio i prozom. Od novela na j pozna tije su mu »Priče iz malog grada« ■ »Putevi k slobodi«.
Na kraju prošle godine prot ek to ]e 100 godina od smrti Jana Nejedlloa prvog češkog literarnog publiciste. Ne jedla je bio savremenik Jungmana ■ spada u red narodnih buditelja. Umre je u 58 godini života, shrvan dugogo dišnjom boleticom.
U Londonu preminuo je na dar.
1	januara primas Engleske, vestmin sterski nadbiskup i kardinal Franci' Bourne, veomapoštovam crkveni veli kodostojnik. Kardinal Bourne je spa dao i u red prijatelja naše zemlje, ko ju jc posetio nakon oslobodenja godi ne 1919. Za katolicizam u Englesko; kardinal Bourne učink> je veoma mno fio.
HO SIJA - FONSIEH	m društvo za osig
IZ NAŠIH 2UPA
DCJJ S TAVAi C ETA
hupa Sanja Cuka
MASLO V ARE. — Spomenik Viteškem Kralju Ujedinitelju. Sokolsko društvo Maslovare pokrenulo je akciju za podizanje spomenika Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju koji bi spomenik vazda potsečao na Njegov sveti amanet: »Čuvajte Mi Jugo-slaviju!«
U tu svrhu izabran je građevinski odbor u koji su kooptirani pretstavnici opštine, Prosvete, Gajreta, Napretka, Urvenog krsta, i Zemljoradničke zadruge i rudarski radnici. Odbor je kon-stituisan i otpočco je s radom. Do sada ie sakupljeno Din 22.272'50.
PRIJEDOR. — Sastanak delegata sokolskih četa. Seoske čete Sokolskog društva Prijedor pozvane su da po-šalju svoje delegate na sastanak za 23 dccembar 1934 god. Tom sastanku prisustvovala je i večina članova Upravnog odbora Sokolskog društva. Od četiri seoske čete poslala je svoje delegate samo četa u Brezičanima. Seoske čete u Palančištu, Omarskoj i Svodnoj nisu se odazvale pozivu društva - matice.
Od naročitog značaja bio je izve-štaj delegata četa iz Kozarca i Trajana. Te dve čete nalaze se još na po-kusnom roku od godinu dana. Pošto su delegati tih dveju neregistrovainih četa pročitali svoje izveštaje i dali svoja mišljenja, zaključeno je, da se te čete obidu, a glavna skupština da se cdrži 13 januara 1935 godine.
hupa Beograd
GOLUBINCI. — Proslava Prvog decembra. Ova je Sokolska četa proslavila naš največi državni i sokolski praznik: Dan ujedinjenja držanjem svečane sednice u dvorani Drž. narodne škole.
Svečanost je izvedena sva u znaku^ žalosti i tuge za izgubljenim prvim našim Sinom i Sokolom Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujediniteljem i u znaku vernosti i ljubavi prema Mla-dom Vlad aru Nj. Vel. Kralju Petru Drugom.
Program jo izveden prema u.pu-stvima br. Sokolskog saveza. Starešina čete brat M. Andrič, uprav, škole, pred nunom dvoranom Sokola i prijatelja Sokolstva, otvorio je svečanu sednicu u 11 sati j objasnio značaj Prvog decembra.
Izvodenja j*rograma o t počelo je pevanjem »Sokolskog pozdrava«. Iza toga izvedene su deklamacije i p roč it a-na poslanica Saveza, koja je na prisut-ne ostavila dubok i tužan utisak.
Na ovoj svečanosti zavetovala su se 82 člana i članice čete na vernost Nj. Vel. Kralju Petru II, posle čega je otpevana drž. himna.
Proslava je završila pevanjem »Oj Sloveni«.
Akcija sokolskog milosrda proda-vanjem »sokolskih srdaca« vrlo je us-oela, jer su sva srca rasprodana.
L. P.
hupa B jelovar
LOŽAN. — Glavna skupština.
Dana 23 decembra pr. g. održala je naša četa svoju glavnu godišnju skup-itinu u priisutnosti večine članstva. Na-con pozdrava starešine čete brata Marina Sušniča prešlo se na 'črtanje izve--taja pojedinih funkcionara. Izveštaji brata tajnika, prosvetara i brata načelnika su potpuno zadovoljili skupštinu. iz tih izveštaja se moglo ustanoviti da je prosvetni i tehnički rad čete bio na ■lostojnoj višini.
Na ovoj skupštini izabran je novi upravni odbor u koji su ušli ovi članovi: Ivan Fehir, starešina; Martin Mo-derčič, zam. starešine; Franjo Vasari, tajnik i prosvetar; Mirko Matej, blag.; Duro Šantok, načelnik i Ivan Kereš, zam. načel. U revizioni odbor ušli su brat Stevo Borondič, Andre Deskar i Blaž Dukie.
hupa Celje
ZIDANI MOST. — Letni občni zbor. Sokolsko društvo Zidani most sklicuje na dan 20. januarja 1935. ob 15. uri v Sokolskem domu v Zidanem mostu svoj redni letni občni zbor. Dnevni red: 1. Pozdrav starešine. 2. Poročilo funkcijoinarjev sedanje uprave in njih razrešitev. 3. Volitev nove uprave za poslovno leto 1935. 4. Predlogi in slučajnosti. Udeležba obvezna za vse članstvo.
Uprava apelira na vse pripadnike Sokola Zidani most, da se občnega zbora sigurno v polnem številu udeleže, da so porazgovorimo o sedanjem delu in začrtamo smernice za bodoče društveno delo, ki zahteva sodelovanje vseh!
hupa Cetinje
CETINJE. — Proslava Provg decembra. Sokolsko društvo Cetinje proslavilo je ovogodišnji Prvi decembar na dostojanstven način u dubokoj tuzi za Tvorcem Jugoslavije. Svečana sed-nica održana je u Narodnom pozorištu »Zetski dom«. Pozornica je bila obavi-jena teškim črnim draperijama. U pri-sustvu velikog broja Sokola i gradana na čelu s pretsednikom opštine Nikolom Zuberom, banom Zetske banovine Mujom Sočicom i komandantom divizije deneralom Vojinom Maksimovičem. Brat Dušan Velimirovič, starešina društva, otvorio je svečanu sednicu toplim j rodoljubivim govorom.
Brat starešina je predložio, da se sa sednice upu te pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju Petru Drugome i Sa-vezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Čitanje depeša pozdravljeno je odu-ševijenim usklicima Kralju Petru II i Jugoslaviji. Zatim je pročitana poslanica Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pa je jedan od članova reci-tovao pesmu »Urnro je Veliki Kralj« od Vojislava Iličla - Mladleg, a posle njega deklamovao je bogoslov brat Nikola Vukčevič pesmu »Naš mrtvi Kralj« od Danka Andelinoviča,
Posle ovoga brat Velimirovič pro-čitao je tekst sokolskog zaveta, a pri-sutni Sokoli izgovarali su svečano reči ove zakletve. Po zakletvi brat M. Babič deklamovao je pesmu »Kralju Petru Drugom« od Sibe Miličiča, a Pevačko društvo »Njegoš« otpevalo je himnu »Oj, Sloveni«. Pošto su iscrpljene sve programske tačke brat Velimirovič je završio sednicu.
Posle podne u 3 sata u sali Narod-nog pozorišta priredena je sokolska akademija za naraštaj, kojoj je prisustvovala celokupna uprava draštva na kojoj jo održao predavanje član Prosvetnog odbora brat V. J. Vukmi-rovič.
hupa Karlovac
SJENIČAK. — Rad društva. Sokolsko društvo Sjeničak podiglo je svojim rukama i uglavnome svojim ma-terijalnim sredstvima' u ferijama 1934 godine lepu i solidnu ogradu oko škol-skog vrta i vežbališta. Ovo nije samo akt zahvalnosti prema školi, u čijim prostorijama društvo vežb> i radi od 1930 godine, več akcija opče - kulturne vrednosti.
Zahvaljujuči ogradi škola je uz-mogla pravilno razviti, uz saradnju Sokolova, rad na širenju u zor no g vočar-stva u mestu i okolici. Iz školskog rasadnika razdeli se svake godine po nekoliko stotina kalemova. Sokoli i narod uče se vočarstvu u školskom vrtu i rasadniku.
Svc to omogučujc ograda, čija celokupna duljiina iznaša preko V\ km, a vrednost preko 10.000 Din.
hupa Kragujevac
NOVI ADŽIBEGOVAC. — Proslava Prvog decembra. Mesna Sok. četa proslavila je sa svojim članstvom tužno i svečano naš sokolski 'praznik, dan narodnog ujedinjenja — Prvi deeem-bar.
4xišao je ix štampe
Album
sa 60 odlično reproduKovanif) silita na ume/nlčkom Karton-paplru s poslednftm snlmcima
Viteškog Kralja Aleksandra I UJedinltelja J sa snlmcima prenosa Kralja-Mučenlka tx Marsel/a u otadibinu, te sa poslednfeg Isprača/a lx SpUta, Zagreba, Beograda do Kralj. xaduxblne na Oplencu Najelegantnlje I tetjnlčM najdoterantje lxdanje
Cena Sin IOO'—
Naruču/c se hod:
JUGOSCOVENSKE SOKOLSKE MATICE, Ljubljana, Narodni dom
Zbog velike narodne žalosti, proslava jc skromno praslavljena na taj način, što je naše članstvo posle učest-vovanja na bogosluženju, — koje je održano u ovdašnjem hramu — krenu-
lo	u osnov, školu na svečanu sednicu, koja je tekla ovim redom: 1) Sokolski pozdrav (otpevao je hor decej. 2) Otvo. renje sednice, kbju je otvorio starešina čete br. Velimir Miloševič, toplim i bratskim rečima. 3) Pesma o Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju (recitovao br. Drag. M. Miloševič), koja je naročito pobudila sve prisutne. 4) Poslanica br. Saveza, koju je pročitao brat starešina. 5) Jugoslavija (otpevao pev. hor). 6) Polaganje zaveta vernosti Nj. Vel. Kralju Petru II. 7) Državna himna (pevao hor). 8) Pesma Nj. Vel. Kralju Petru II (deklamovao br. Rodomir Bro-dilovič). 9) »Oj Sloveni« (pevao muški hor). 10) Zaključenje sednice, kojom je prilikom načelnik brat Borisov Cvetkovič, govorio o značaju Prvog decembra.
hupa Maribor
MARENBERG-VUHRED. — Proslava Prvega decembra. Naše društvo je prav dostojno, a vendar tudi v okviru žalosti proslavilo državni in sokolski praznik ujedinjenja. Spored je izvedel prosvetni in prednjački zbor. V Brudermanovi dvorani sc je zbralo članstvo, naraščaj, deca ter tudi drugo občinstvo. Najprej je zbor dece zapel »Domovini za god«. Prosvetar br. Te-čak Stane je orisal pomen dneva, nakar je načelnik br. Kolar Vilko recitiral Vojičevo »Plava grobnica«. Sledila je svečana zaprisega celokupnega članstva, ki je bila nad vse ganljiva. Sledila je simbolična živa slika. Po odpetju državne himne so se Sokoli razšli globoko ginjeni in vsak je v srcu odnesel ono veliko idejo, ki vodi naše vrste k sinjemu poletu.
V nedeljo 16. decembra pr. 1. je društvo v isti dvorani priredilo za deco božičnico, pri kateri je bilo 150 dece pogoščeno s čajem in pogačami, vsak pa je dobil vrečico z raznimi sladkarijami. Tudi tu je bil poseben program. Najprej je načelnik br. Kolar orisal pomen dneva, Rozika in Bebica, sta z lepimi deklamacijami pozdravili Božička, nakar je deca ob spremljevanju klavirja zapela »Sveta noč«. Krasno božično drevesce je žarelo v nebroj lučic in vzbujalo radost med najmlajšimi.
MARENBERG. — Sokolski dom Viteškega Kralja Uedinitelja. Da se
tudi mi oddolžimo spominu velikega kralja, je sklenil Sokol Marenbcrg -Vuhred na svoji seji dne 16. dec. pr. 1. soglasno, da se sokolski dom, ki je že več let največja tajna naša želja imenuje: »Sokolski dom Viteškega kralja Aleksandra I. Uedinitelja«.
Dom začnemo graditi spomladi leta 1935.
Vsak kdor pozna razmere ob naši severni meji, posebno pa še v Maren-bergu bo z največjim veseljem pozdravil to akcijo. Sokol Marenberg-Vuhred se je osnoval leta 1919. Boril se je ves čas kot obmejno društvo z najtežjimi okolščinami, vendar je vsa leta stalno napredoval in se razvijal. Kupil si je v trgu na eni najlepših točk stavbno parcelo, ki je stalo 35.000 Din ter jo izplačal. V Vuhredu pa si je postavil za tamošnje članstvo lepo letno telovadišče.
Naš sokolski dom bo obmejnemu prebivaltvu žarišče prosvete in steber Jugoslovenskega nacionalizma. Le tako ako dobimo ob meji svoj dom bo delo res pozitivno v nacionalnem, gospodarskem in kulturnem oziru.
Vsa nacionalna javnost Marenber-ga in Vuhreda, zavedajoč se dolžnosti, ki jih ima, je v teku šestih duri zbrala za današnje čase veliko vsoto 40.000 Din. Osnoval se je poseben obrambni odbor, ki ga tvorijo:	Starosta	Peter
Mravljak, učitelj Terčak Stane, gostilničar Cizej Janko, uradnik Kandrič Rado in učitelj Kolar Vilko.
Postavitev sokolskega doma s tako dostojno počastitvijo našega blago-pokojnega vladarja, bo gotovo vsaj naši javnosti, posebno pa še med Sokoli in narodnimi borci žela odobravanje.
Obmejno prebivalstvo pa dokaže s tem svojo iskreno udarnost in vso veliko domovinsko ljubezen izpolnjujoč zadnje velike besede našega nesmrtnega vladarja: Čuvajmo Jugoslavijo!
hupa Mostar
BILEĆA. — Sedamnaesti decembar.
Umesto uobičajenog proslavljanja dana roden j a Velikog Kralja Mučenika Aleksandra I Ujedinitelja i umesto proslavljanja Njcgovog 46 og rodendana, na 17 decembra održan je parastos u ovdašnjoj crkvi. Istome su prisustvo-vale sve vojne i civilne vlasti.
Nakon održanog parastosa svi prisotni krenuli su u Sokolski dom, gde jc održano predavanje. Predavanje je otvorio s nekoliko izabranih reči brat prosvetar. Posle toga govorio je brat V. Savič o postu i milosrdu. Predavanje jc bilo vrlo dobro. Zatim je brat Domazctovič održao predavanje: »Na* rod žali svoga Gospodara«. — Ovo predavanje privuklo je pažnju svih pri-sutnih, te je u dupke punoj sali vladala mrtva tišina. Kada je predavač uzvik-
nuo: »Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!« svi su se gromko odazvali: »Slava Mu!« Predavanje se završilo klicanjem Nj. Vel. Kralju Petru II. Iza svega navedenog hor daka-vojnika otpevao je himnu. Potom je brat starešina obavestio prisutne, da če se kupiti dobrovoljni priloži, jer je ceo decembar mesec milosrda, što su pri-sutni rado prihvatili, tc su se odmah odazvali sakupljanjima priloga.
V. G.
KORČULA. — Proslava Prvog decembra. Svesni veličine Tvorca Ujedinjenja ovaj praznik je proslavljen skromno i dostojanstveno.
Proslava je počela blagodarenjem, kojem je prisustvovalo oso-blje svih nadleštava i sva društva s velikim bro-jem gradanstva. Posle blagodarenja je br. I. Prižmič, pred postrojenim sokolskim kategorijama i gradanstvom, održao dirljiv govor o značenju ovogodiš-njeg Prvog decembra. Sokolske kategorije su iza toga u savršenom redu po-lazile na svečanu sednicu, koja je održana u prostorijama Jugoslavenske či-taonice. Svečano iskičeina dvorana po-jačavala je svečanost trenutka.
Pred početak sednice mešoviti hor Glazbenog društva otpevao je »Sokolski pozdrav«. Iza toga je starešina br. dr. F. Cetinič otvorio sednicu naglaša-vajuči važnost ovogodišnje proslave Prvog decembra. Zatim je br. D. Bačič vrlo lepo recitovao pesmu:	Velikom
Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Brat D. Vigna, prosvetar, pročitao je posla-nicu o Prvom decembru. Hor Giazbe-nog draštva je iza toga otpevao pesmu »Jugoslavija« od br. S. Paščana. Starešina br. dr. F. Cetinič objavljuje polaganje zaveta Nj. Vel. Kralju Petru II. Svi članovi u stavu mimo glasno i jasno izgovaraju reči zaveta. Hor Glaz-beraog društva, odmah iza položena zaveta, otpevao je državnu himnu. Iza otpevane državne himne recitovana je pesma Nj. Vel. Kralju Petru II, a zatim je hor otpevao »Oj Sloveni«. Starešina je iza toga zaključio svečanu sednicu.
Iza sedhice počelo se prodavanjem sokolskih srca s ogromnim uspehom.
Naše Sokolske čete Smokvica i Čara održale su također svečane sednice s polaganjem zaveta vernosti Nj. Vel. Kralju Petru II.	Iv.
KRAJPOLJE. — t Brat Danilo
Kozic. 30 novembra 1934 u Državnoj bolnici u Sarajevu, nakon krače bolesti, preselio se 11 večnost brat Danilo Kozič. Tužna vest o nenadnoj smrti njegovo j potresla je one koji su brata Danila poznavali i s njim saradivali. Svi su ga oni voleli, pestovali i cenili.
Pokojni br. Danilo vršio jc u četi dužnost blagajnika, savesno i predano, i njegov rad može služiti kao redak primer osečanja dužnosti i požrtvova-nja za narodno dobro.
.Pokojni brat Danilo roden je god. 1892 u Krajpolju. Još kao mladič ista-kao se u oslobodilačkoj borbi našeg naroda protiv Austrijc tc je odmah iza sarajevskog atentata, 1914 god., interniran u Aradu. Iz tamnice poslala ga jc Austrija na ruski front gde je 1916 god. zarobljen. Odmah je stupio u Do-brovoljačku diviziju te se istakao u Dobrudži. Učestvovao'je i u proboju solunskog fronta.
Prcranom smrču pok. Danila na-stače osetna praznina i duboka žalost u sokolskim redovima njegove sokolske čete. Neka je večna slava i pokoj našem dragom bratu Danilu!
hupa Mi
VRANJE. — Prednjački tečaj. Od
5 novembra počeo je prednjački peto-nedeljni tečaj ovog društva. Prijavilo se 12 članova i 6 članica.
Radilo se svakog drugog dana od 7 do 10 satova uveče. Svega je održano 67 časova.
Voda tečaja je bio načelnik društva br. Boris Menšikov, koji jc prc-davao sustavc i nazivoslovlje. Ostali predavačisu bili: br. Despot Stevanovič (istorija Sokolstva), br. Boris Rjasnjan-skij (misao i tistrojstvo), br. Vlada .Tosifovič (zdravstvo), br. Vlada Tretjakov (pravilnik, zakoni i statistika) i br. dr. Dragoljub Mihajlovič (anatomija čovečjeg tela i prva pomoč).
8 decembra održan je pismeni is-pit na kome su dva člana odbiijena, i dva člana odustala su od ispita.
9 decembra položilo jc usmeni is-pit osam članova i šest članica pred ko" misijom u kojoj jc bio i' izaslanik Sokolske župe brat Milan Milosavljevič.
Sada, s novim prednjacima, soko-lana je puna vežbača te ima nade da čc se u proleču 1935 godine moči s dobrim uspehom proslaviti 40-godišnji-ca osnivanja ovoga društva.
hupa Novi Sad
STARA KANIŽA. — Proslava Prvog decembra. Posle blagodarenja u crkvi, kojem su prisustvovali svi pripadnici našega društva uz članove »Ju-nao« i mnogobrojno gradanstvo, upu-tili su se svi prisutni u Sokolski dom.
Posle porine u tri časa, u velikoj vežbaonici Sokolskog dloma održana je svečana sednica Sokolskog društva eiji
je program bio objavljen naročitim PO'
živima.	v	_
Sala je — iako velika za nase m -sne prilike — bila dupke puna. Po 2l(i0' vima su visile slike sokolskih velikao®’ a na pozornici se naročito isticala sliK blaženopočivšeg Viteškog Kralja A* " ksandra I Ujedinitelja, obavijena ero1 floronf, a pored nje slika našeg Mladog Kralja Petra II. U 3 časa po podne otvorena je svečana sednica. Za to vrine prispeli su gg. komandant nieS kapetan Cirilo Hadži - Kostič, kao Pre. stavnik vojnih vlasti, s mladim oiioiri-ma, Milorad Koisanič, pretstojnifc gra ‘ ske policije, kao pretstavnik upravn vlasti. Na dati znak stopili su na zornicu članovi i1 članice Sokolskog n ra, koji su otpevali »Sokolski P°Mra'‘' Iza toga otvorio je ovu svečanu sedni starešina brat Stojanovič. Posle,®v .i nog otvaranja brat starešina Stojanova je pročitao poslanicu o blaženopoci * šem Viteškom Kralju Aleksandru 1 jedinitelju, koju su prisutni u pobožnem miru, a na kraju proprati s usklicima:	Slava Viteškom Lra J
Aleksandru I Ujedinitelju. Zati® J, brat dr. Nikolič recitovao stihove Danka Andelinoviča »Naš Mrtvi kra,J,' Posle recitacije brata Save Maravi1 * »Kralju Mučeniku« od Živojjnovi^ pristupilo se najsvečanijoj tačei o sednice — polaganju zaveta Kraij Petru II. Posle usmeno položene zaK'. ve pristupilo se pismenom polaganj* koje je vršeno odmah iza ovoga prozivci. Odmah iza položene za]f. sokolski hor je otpevao državnu nj® ^ a posle ovoga je naraštajac Branko■ n tok recitovao stihove Sibe Mi!lic »Kralju Petru II«, a posle njega o Miča Vujovič stihove nepoznatog.P ._ nika »Mladome Kralju«. Posle ovih s hova, odjeknuli su etihovi našeg cu • nog pesnika Milana Rakiča »Na U mestanu«, koje je izgovarao brat,fsl Nikolič. Odmah iza ove recitaciJe ^ kolski hor je otpevao himnu »Oj veni«, a posle ovoga brat Stojano ’ starešina, zaključio je ovu svečanu s nicu.
ST. FUTOG. — Godišnja skupš*';
na. Sokolsko društvo Stari Futog žalo je 23 dec. svoju glavnu god. s* v štinu. Stara uprava s malim izmeJ1®. ponovo je izabrana aklamacijona- . brani su: dr. Dorde Topalov, starc®1,^ I-lija Putnik, I zam. starešine; Hrovatin, II zam. starešine; pretseo^ar P. O. V. Marijanski; načelnik: k® .
Jelčič; zam. nač. P. Tidilov; načel M. Bukinac; I zam. nac.: M. Bošul.j,,
II	zam. nač.: R. Bogosavljevič; ^ .$1 Petar Mogič. Upravni odbor, па »п& odbor i sud časti, s neznatnim >zlT1 ma ostao jc stari.
Glede preopravke kupljene de za dom skupština je donela slefl ^ rešen je: da se od br. župe zam izašalje jednog specijalnog inž«1! koji če napraviti proračun; da se ltlli moli pomoč i 10-godišnji beška® zajam od br. Saveza; da se zam011 ^ moč od Kraljevske banske uPravearjj« sc zamoli besplatna grada i drve« j0 od Ministarstva za fizičko vasP« naroda.	^o-
Skupština je bila veoma dobro sečena i protekla je u največe®
hupa Novo mesto
MOKRONOG. — Sokolsko štvo Mokronog je uprizorilo dne in 23. dec. Golijeve »Peterčkove ,^0 slednje sanje«. Prireditev je P°P gj-uspcla tako, kot si je samo žel eti cer je igra namenjena v ргу1 . ^ji otrokom, a kljub temu so tudi z vsem zanimanjem sledili ljub Peterčku in njegovim p osic d n j1111 njam. Dvorana je bila zelo dobr v sedena, kar bodi vsem sodelujoč1 t priznanje za trud fin požrtvova ,^e ter v dokaz, da so tudi mladinske zaželjene.
hupa Osijek
VrCfl?
ČEPIN. — Prosvetni rad. ^ „J-
zaključku Upravnog odbora i P jC V luci Prosvetnog odbora započco dec. najavljeni rad u širenju so^ jve-i opče prosvete. Taj dan je br° tozar Kosanovič održao prvo predavanje o »Sokolskoj mislh’ dii?
ргсиалгапЈе o »ookoiskoj	ipsk’.
dan jc brat ing. B. Mužina г Лјсо!1' malim kino-aparatom prikazao ko poučnih filmova iz života J. . pp'
ko poucnm Tumova iz stva. Najpre je brat ing. Muz* §kol kazao nekoliko takvih filmov ,^1« deci, a potom odraslima. U pogledu uspeh jc bio iznad 0 sX nja, jer jc tom pnkazivanju Pr <jk valo oko 400 dece i mladež« jz®' 200 odraslih. Interes je bio, za’|fl i$°‘ zvan i želja nam je, jer smo p m dom uvideli, da je film van(c.cat s 11 pagandno sredstvo, da nas m . ili večim aparatom češče Pv°s,n[! raij U nastavku toga zapocc vič -jc brat prosvetar Osvald dec. pr. god. održao javno P	s
»Sokolstvo, nacionalizain,	oa
deči dan jc brat Konrad I<>g‘	•
žao javni čas o Sokolstvu. je P Л Švima ovim predavan.«®. 0 sustvovalo poprečno 200 os Ii;i ^ poset je zaista dobar obz« zll9k dašnje prilike, a to jc sa® opej su hrača predavači pobu«	:c j
teres. Svrha ovih predavanj
Je društva, i možemo reći da se isto tV/ni radom postižc.
... U januaru če takodcr sestre učite-J!Ce °držati svaka po jedno predavanje. a onda če održati predavanja °stala brača. •
17	—	Sedamnaesti decembar.
decem., na rodendan mi log i dra-nam Pokojnika Viteškog Kralja Ipsandra I Ujedinitelja, održana je sati u rimokat. župnoj erkvi žalob-J*a služba Božja, kojoj je prisustvovao ^P broj gradanstva i članova Sokol-društva. Posle službe Božje odr-?° u školskoj prostoriji brat Sveti-v cešljar, beležnik, dirljivo pomen-. vo> koje je mnogim prisutnima oro-oci,
'■ ^roslavljajući ovaj rodendan našeg ^J, oravnog Kralja, pokazali su So-^ a.i celokupno gradanstvo, da su oneJ?nj.da Kralj naš nije mrtav, da
пп . л-raij nas nije mrtav, aa j ,Z1,V1 i da če živeti dok bude Sokola,
d(* budf T '	-	-	’	’	T
toslavije.
- *	Л1УС11	UU1V	UUU^ UUIVU1«,
bude Jugoslovena, dok bude Ju-
, VOJNI TUR. — Nova četa. U vanVU- mak)m mestu Vojni Tuk osno-sokolska četa u ko ju sc upisao ćo i- ^ј članova. Na konstituiraju-čet 74*1 i“ izabrano je starešinstvo n 5. a starešinu izabran je Rade Vuj-br P’ drž. nadlugar, a zamenik mu je k ‘ d Malaja, drž. lugar, za tajni-Ern'lM Mrvoš, učitelj, za načelnika vi;аЈа' načelnica x\nka Vujno-u ’ plagajnik Doko Vujnovič, te od-M. S* Stevo Devčič, učitelj, Duro v°s i Josip Motoja.
Župa Sarajevo
Sol^RAJEVO. — Sokoli sarajevske nic . ^uPe na Oplencu. Pretstav-Do№jevske Sokolske župe odali su (Vi dnju poštu Kralju-Mučeniku na Ptencu, u zadužbini Karađordevićia
0j Sr°bu Kralja-Heroja. Voz koji j aeo delegaeiju sarajevske Sok. župv. tte ličio na one sokolske vozove, pu-,tv?®flja i pesme kojima su Sokoli -lili kroz zemlju hiteči na svoje
(j„n“^Ke sletove. Ovaj put je prove-»3 u postu i molitvi. I time se odala a Kralju-Mučcniku. Od Arandelov-gain Sokoli putovali peške, bez zalo-C' hleba, posteči. Žene, devojke, star-a .Sa sela i grada, Sokoli svih vera, Ton i srca Pešačili su junački do Sled a oc' Topole, kad je umor iz-ц ra° največi, pošli su na komandu <>DliPrak * marširali tako sve do same b}n naeke zadužbine. Na domak zaduž-kvn . Је sašla u sva srca. Pred cr-ђЈ*1 Je delegacija zatekla ogromne kloif nar°da, koje su došle da se po-Porti Sen^ syoga Kralj a-Mučenika. U v*def Se	euti	svi	dijalekti	i
Л ljudi svih krajeva Jugoslavije.
2adu'»?>0'Srcc^no pre Sokola Је u z"i^u delegacija nacional. želez-žei^-..Ти su naši svesni i nacionalni r^i-^ari odali poštu svome nezabo-ušlj Jen°IT|e Kralju. Iza toga su Sokoli Sok u Krilptu. Na' čelu je najstariji iz ovih krajeva br. Milan Ojj ^'Vukovič, starešina društva Foča. lja Je nosio pozlačenu urnu sa zem-nik„ Uz®tom s grobova junaka i muče-d, 7* aJa> Foče, Zenice, Blašnje i t. D^l a njim je išla sva delegacija. U Sva arri* kripte grč tuge zahvatio je Sokrvorca- Stari gorštaci s Romani j e i sv^, i1.. 2aplaka<li su na pogled groba ^ Vijteškog Vladara.
ђГејТу nad grobom u največoj tišini, Wi-anom samo jecajima Sokola i dič p.Ca’ .Sovorio je b
r&jev T-Cv re:kao: ~
Пц	H Jalje Sokole po crnu i žalos-
L- .^®2iŠli i u0? svceanost. Sokoli su se n,,1 uh°ko potreseni s utiscima m°gu nikad zaboraviti.
^OlNO. — Organizovanje so-
su jT u- Kad smo lani dolazili, pratili sni radostnim kliktanjem naš zano-litia Г evi^> na§e poljane i gore, pla-Srbjj,nas dodavala planini, brodili smo ^adr ZCmliu plemenitu i junačku Šu-žahvii1 c*a upalimo kandilo sokolske 0Ca 9sti nad grobom Tvog velikog !iaš;l s “uktinjom zapaljenom vatrom ^srdaca.
stCa „iSada nas ispratiše tuge golemc * HaŠg mljena, Vojvodo naš i rano klikn llei,rebolna. Romanija nam ne сс.ц0е ye«elo, jer joj se srce okameni tnajke ' l marsedjskog. Naše crne še žaLlapl,akaše- naše sestre raspleto-2aleleuSll.e kose, a čobanče prebi frulu, ftasirr)( a i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti Prinotii nj'nove suze i tugu čemernu.
S	Srob*11.0 na Tvoj sveti grob zemlju Njij,o ?Va naših mučenika i junaka. Оц; п.Д ^r°b°vi nisu više hladan kam. ^Pkolen-0rS jasnijc i rečitije nego ikad ralju! r °ЈС. mora da izvrši amanet Pe$niCa PSlla je danas. krvavo stis-nuta ^Јецо ’ ,rajevo je ogifjeni mač. Na cemo лп yrhu nosimo našu zakletvu da ^ *WdP?a^,Jufioe,aviju-	se	pra-
•	ako n.1 d nam B°g pomogao! — krmtJlrn ,°S pomogao«, od j ek nul o adživuLm k-roz Plač i suze. Tada br. !1a uroL 9y.lc> uplakan, spusta urnu lubi ^!teškog Kralja, metaniše i š,mC>r’ P°kopan bezbrojnim na-« '	urni	je	natpis: »So-
V^obov-i Sarajevske prino'se zemlju Vlte§konVmu,čenika i junaka na grob > aŠiin Sv,,,,r.a |a sa zakletvom »Idemo ova i.lln ^rafiom«. Time je zavi--
LS- nulosrda. Prema uputa-i^r^bar y„za’ каЈЈ je proglasio mesec Zenoa ,7 ’nescc sokolskog bratstva aK^ciji sokolskog milosrda.
osnovan je i u Bugojnu Sokolski soci-jalni fond. Prvo prikupljanje sredsta-a počelo je s rasprodajom sokolskih srdaca, a i proslava ovogodišnjeg ro-dendana Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinit. protekla je u znaku te mi>-losrdne akcije i prikupljanju sredsta-va za sokolski socijalni fond. Taj dan je proglašen kao dan sokolskog posta, a ostvarena ušteda od hrane i pica biče upotrebljena u socijalne svrhe.
Uoči rodendana Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, 16 dec. pr. g. na večer održao je brat Jovo Bo-židarevič u punoj društvenoj dvorani vrlo lepo obradeno predavanje o zna-enju ovogodišnje proslave 17 decembra. Brat Božidarevič je u svom predavanju izneo mnoge herojsfce pot-hvate Viteškog Kralja i istakao njego-vu neizmernu ljubav koju je osečao za Sokolstvo.	M. B.
BUGOJNO, — Društveni prednja-čki tečaj. Kod Sokolskog društva Bugojno održan je dvanaestdnevni pred-njački tečaj, koji je vodio župski pred-njak Salem Jajatovič. Tečaj su poha-dali 7 brače i 5 sestara i stekli nužno osposobljenje za tehnički rad u društvu. U tečaju se radilo večim delom praktički. Radi nadopunjenja teoret-skog znanja, uprava društva je zaključila, 'da se tečajcima održi niz predavanja prema sastavljenom rasporedu.
Prosvetni odbor je izradio takoder raspored za držanje periodičnih predavanja sveukupnom članstvu, te za držanje nagovora i debatnih večeri vež-bačirna.	M.	B.
ČEKRČIĆI. — Proslava Prvog decembra. Sokolska četa u čekrčičima proslavila je Prvi decembar po uputa-ma br. Saveza. Govorio je brat starešina. Poslanicu br. Saveza čitao je br. Marko Marič. Potom je starešina izvr-šio s članovima polaganje zaveta vernosti. Sednica je završena pevanjem »Oj Sloveni«.
FOJNICA. — Rad Sokolskog društva. Rad ovoga društva za godinu 1934 bio je dostatno velik i uspešan. Pored ostalog sokolskog rada u svim sokolskim linijama, uprava je uspela ove go-dine 23 septembra da otvori sagradeni privremeni sokolski dom, kome je dala sokolski naziv »Naša radost«. Tom pri-godom održan je javni čas na kome su nastupili vežbači ovoga društva s bratskim društvima Sarajevo, Kiseljak, Kreševo, Gromiljak, Brestovsko, Lepe-nica, Raskršče i dr. Na času bilo je učesnika preko 300. Tom prigodom na-večer održana je akademija. Sokolska glazba Zenica učestvovala je svima priredbama. Na slici vidi se Sokolski dom i nastup vežbača.
Napominje se, da je naše društvo učestvovalo na sletovima Sarajevo i Zagreb, te društvenom javnom času u Kiseljaku.
Na dan 12 oktobra održana je ko-memorativna sednica prigodom naše največe jugoslovensko tragedije, kojoj su se pridružila sva fojnička kulturna, politička i staleška društva, te pret-stavnici vlasti, verskih ustanova i naroda.
Na sahranu poslata je delegacija od pet članova društva.
Na dan sahrane Blaž. poč. Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja održan je pomen i predavanje o životu i radu BI. Vit. Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, te je učestvovala žalob-noj povorci kroz grad Fojnicu na dan sahrane.
Na 1 decembra 1934 god. održana je svečana isednica prema uputstvu Saveza, na kojoj su članovi položili zavet.
Na 15 dec. održana je smotra ce-lokupnog članstva na kojoj su pročita-na sva uputstva o postu na 17 ov. m. na rođendan našega'blag. Vit. Kralja Aleksandra I Ujedinitelja kao i o akciji sakupljanja milodara u novcu i naravi. O torne je podrobnije govorio br. starešina u formi predavanja, a vršilac dužnosti prosvetara brat Vričko održao je predavanje o značaju smotre i upoznao članstvo o svim sokolskim sa-vrememm pitanjima, imajuči u vidu našu tešku žalost i rovarenje naših ne-prijatelja u inozemstvu protiv jugoslo-venskog jedinstva, koje če Sokoli čuvati.
GORNJI VAKUF. — Društvene večeri i predavanja. Nasa društvena večer 16 dec. bila je naročito uočljiva. Sakupljemom članstvu je objasnio i istakao cilj 17 decem. — dan sokolskog posta brat prosvetar te ih pozvao da se svi skupe na taj dan u čitaonici gde če svaki dati br. blagajniku svoju ušte-du. Iza toga je brat Petar Peršič pro čitao predavanje »O pegavom tifusu«. Posle pauze održao je brat A. Reič, prosvetar, svoje predavanje: »Sokolstvo i žena«. U njemu je lepo obradio i istakao sve lepe i dobre osobine žene, od koje Sokolstvo s punim pravom traži saradnju. Pošto su se prisutna brača i sestre malo odmorih počeo je svoje predavanje star. ispostave brat Mališa Uroševič. Govorio je o: »Pri-mjeni zakona o suzbijanju spolnih bo lesti«. Kako je ovaj zakon osobito va-žan za ovaj kraj, koji je pretežno za-ražen endemskim luesom (sifilisom), to je izlaganje brata Uroševiča bilo pra-čeno s velikim _ interesovanjem. Brat Mališa je izložio i primerima upot punio cilj zakona istakavši, da samo slušajuči odredbe zakona, a odbaeivši slabe običaje — osobito kod ženidbe
— može se sigurno doči do izlečenja a to je i svrha zakona.
Tim je završila društvena večer.
KAKANJ - DOBOJ. — Proslava Prvog decembra. Sokolska četa Ka-kanj - Doboj proslavila je državni i narodni praznik, Ujedinjenje na svečano - tužan način. U sopstvenim prosto-rijama bilo je iskupljeno sve članstvo, preko 100 i mnogobrojno gradanstvo. Starešina br. Ago Imamovič otvorio je žalobnu sednicu govorom o Kralju-Mu-čeniku.
Br. M. Hovanjski pročitao je poslanicu br. Saveza. Brisutni su vrlo pažljivo saslušali čitanje poslanice i na kraju kliknuli — Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju! Neka živi Nj. V. Kralj Petar II! — Neka živi svetli dom Karađorđevića! Potom je br. starešina pristupio prozivci članstva i izvršio polaganje zaveta vernosti Nj. V. Kralju Petru II. Zatim je izvedeno nekoliko prigodnih deklamacija. Po izvršenem programu br. starešina je zaključio sednicu.
KALINOVIK. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Kalino-viku održalo je žalobnu — svečanu sednicu na dan narodnog i državnog praznika Ujedinjenja, 1—XII—1934. — Program sednice je bio tačno izveden prema uputstvima bratskog Saveza.
MAHALA - BREZA. — Proslava Prvog decembra. U Mahali je proslavljen Prvi decembar ove godine na oz-biljan i tužan način. Prisustvovalo je mnogo članova čete kao i članova ma-tičnog društva iz Breze. Oni su uglav-nom i izveli pevanje Sok. pozdrava i himne. Poslanicu je čitao br. starešina Adem Smailbegovič, imam. Također je obavio i polaganje zaveta vernosti Nj. V. Kralju Petru II. Zakletvu su položila 64 člana, a ostali, koji iz opravdanih razloga nisu mogli prisustvovati, uči-niče to naknadno. Posle polaganja zaveta, večina je članstva otišla na mo-litvu (dovu) u džamiju, gde je uz dovu održao i lep patriotski govor starešina čete, br. Adem Smailbegovič, imam džamije.
VISOKO. — Sokolska smotra.
Smotra Sokolskog društva u Visokom održana je 15 decembra o. g. Ona je bila znak sokolske snage i discipline. Smotru je otvorio br. Josip Plavšič, starešina društva, odajuči dužno pošto-vanje največem poborniku jugosloven-skog Sokolstva, besmrtnom Vodi našeg naroda, Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Zatim je u tiranom govoru ocrtao važnost sastanaka, a smotra naročito. Društveni prosvetar, br. dr Hajrudin Džananovič izneo je stav Sokola prema 9 oktobarskoj nacionalnoj tragediji i podvrgao temeljitoj analizi ^lužno s ti, koje se spontano u zajedničkom narodnom interesu namefiu svakoma svesnom članu sokolske organizacije.
Načelnik društva br. Mirko Vuko-jevič ocrtao je potrebu svestranog an-gažovanja u sokolskom radu svakog člana. U toku smotre obavljeno je polaganje zaveta vernosti onog dela članstva, koje iz opravdanih razloga nije moglo pristupiti polaganju zakletve 1 XII 1934. Zatim je obavljeno prevo-denje dece u naraštajce, a nekoliko naraštajaca u članstvo. Posle izvede-nog programa smotre, br. starešina završio je smotru.	H. K.
VITEZ. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Vitezu proslavilo je Prvi decembar ove godine na svečano — ozbiljan način. U 8 sati pre podne bila je dečja akademija s birar nim programom. Program je počeo sa »Sokolskim pozdravom«. Govorio je br. Grdič. U 9 sati svi su članovi s de-com otisli u crkvu na službu, a zatim u Osnovnu školu na svečanu akademi-ju. Program akademije izveden je pre ma uputama br. Saveza. Prvo su članovi i deca otpevali Sokolski pozdrav. Br. starešina Madiraca otvorio je aka demiju biranim govorom naročito pod vrkao značaj Prvog decembra i njego-vog stvaraoca, Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. On je pročitao i poslanicu br. Saveza.
Izvedeno je i nekoliko deklamacija kao i horskog pevamja. Konačno su pri-stupilo polaganju zaveta vernosti Nj V. Kralju Petru II. Akademija je zavržena s »Oj Sloveni«. Po izvršenom programu brat starešina je zaključio akademiju.
Župa Split
TUČEPI. — Sedamnaesti decembar. Naše selo Tučepi na dostojan i tužan način proslavilo je rodendan blagop. Viteškog Kralja Ujedinitelja. Inicijatrvom Sokolske čete i osnovne škole prireden je 17 decembra pomen u mesnoj crkvi. Pomenu su prisustvo-vali pored Sokolske čete i nastavnika sa školskom decom, pretstavnici seo-skih vlasti, pretstavnici mesnih nacionalnih i kulturnih društava te brojno selijaštvo. Posle pomena u crkvi prisotni su pošli u sokolsku dvoranu, gde su sokolska četa i osnovna škola priredila zajedničku akademiju. U dvorani je postavljen odar sa slikom blago poko j. Viteškog Kralja, obavijenom trnovim vencem. Pred odrom su gorile vo-štanice i kandila. Sva je dvorana bila u črnini. Na akademiji su recitovane pesme o blagopokojnom Kralju, a de-čji hor otpevao je nekoliko narodnih
pesama. Brat starešina Sokolske čete i uprav, osnov, šole Petar Stojkovič održao je vrlo lepo predavanje o bla-gopok. Kralju. Na koncu je brat starešina pozvao prisutne da uskliknu: Slava Blagopok. Kralju Aleksandru I Ujedinitelju! Živeo Nj. Vel. Kralj Petar II. Živela Jugoslavija. Posle otpe-vane državne himne članstvo Sokol, čete izvršilo je mimohod pred odrom.
Župa Sušalc - Rl/eka
BAKAR. — Sedamnaesti decembar. Mesno Sokolsko društvo održalo je svečan pomen uspomeni dana roden j a blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Unatoč rdavoga vremena sokolska dvorana je več pre 11 sati bila prepu-na gradanstva. Starešina br. Jelenčič otvorio je žalobnu komemoraciju posle čega je v. d. direktora Drž. pom. trg. akademije A. Glavan održao vrlo za-nimljivo predavanje o pokojnom Kraju kao budnom pazitelju i čuvaru našeg mora, o Njemu kao velikom ljubitelju i pomagaču nauke, umetnosti i cnjiževnosti, i o Njegovom svetlom licu u očima stranog sveta. Predavanje je završeno s poklikom: »Neka je slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!« Zatim je br. B. Barčič recito-vao pesmu: »Umro je Veliki Kralj«. — Starešina društva je zatim predavao članovima diplome o postignutom uspehu kod župskog natecanja u A odelje-n ju.
KRALJEVIČA Sedamnaesti decembar. Sokolsko društvo Kraljeviča proslavilo je najdostojnije tužni rodendan Blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Uz sudelo-vanje svih društava u mestu priredena je uveče svečana komemoracija. Pro-' slava je započela pesmom Iže Heruvini, koju je otpevalo mesno pevačko društvo »Zvijezda Danica«. Zatim je dr-žao govor o Kralju Vojniku komandant mesta br. Grahovac istaknuvši najvažnije momente, koji Ga rese kao velikog Heroja, vojnika i ratnog druga. Zatim je br. zamenik prosvetara recitovao pesmu »Nad grobom Velikog Kralja«, a posle toga je br. prosvetar održao predavanje o Njemu kao držav" niku, prikazivši sve genijalne sposobnosti velikog diplomata, ljubitelja svog naroda i čovečanstva. Proslava je završila pesmom Veličaju.
Sokolska dvorana bila je i ovoga puta puna naroda.
OTOČAC, — Sedamnaesti decembar. Dana 17 dec pr. g. ovo društvo priredilo je, svečani pomen s komemo-racijom, povodom rodendana svog Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinite-dja. U ovdašnjoj pravoslavnoj crkvi ot-služena je zaupokojena liturgija s pomenom.
Po povratku iz crkve, zamenik starešine br. Aleksandar Nikolič otvorio je ovu komemorativnu sednicu. Po otvorenju sednice, mešoviti hor otpevao je: »Dostojno«. Zborom je dirigo-vao br. Josip Gruden. O blaženopočiv-šem Kralju govorio je br. Al. Nikolič. »Našem dobrom milom Kralju« od R. Kataliniča, recitovala je naraštajka sestra Zora Kostelac. Hor je otpevao Dr-žavnu himnu. »Gore srca« od I. Krpana recitovala je naraštajka s. Nevenka Moraš. »Neumrloj čctvorici« od R. Ka-taliniea recitovala je naraštajka s. Mara Zdunič. Program je završen pesmom »Oj Sloveni«.
Na kraju sednice zamenik starešine zahvaljuje se prisutnima i poziva ih na bratski i svesrdni rad, jer on nas vodi velikom našem cilju.
lako radni dan, sokolska je dvorana bila prepuna sokolskih pripadnika i gradanstva. Mnoga suza ovlažila je oko. Vkleo se kod svih prisutnih ne-izreciv bol za ljubljenim Kraljem i da stojimo čvrsto rame uz rame ujedinje-ni i nesalomljivi.	S.	D.
VODOTEČ. — Sedamnaesti decembar. 17 decembra pr. g. naša četa je proslavila na vrlo dostojan način us-pomenu na svog največeg narodnog Kralja. U jutro pomenutog dana brat Duro Marijan, eveštenik, otslužio je svečanu liturgiju kojoj su prisustvovali pored velikog broja Sokola i mnogo-brojan narod sa sela. Posle službe Božje sledila je u prostranoj školskoj sobi proslava sa sledečim programom: 1) »O značaju 17 decembra, predavao br. Ž. Grujič. 2) Pogrebna pesma: »Večna-ja pamjat«, pevao mešoviti ■ hor. 3) »Naš mrtvi Kralj« od D. Andelinoviča, recitovao br. I. Maljkovič. 4) »Na grob Velikom Kralju Ujedinitelju« od S. Mi-ličiča, recitovao brat Mil. Vraneš. 5) »Nad odrom blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja« — od^ Gr-gura Iliča, recitovao brat Mil. Vučelič.
6)	»Proste vežbe i skupina, izvodio mu-ški naraštaj. 7) »Hej Sloveni«, pevao mešoviti hor. 8) »O štednji«, predavao brat. Ž. Grujič.
Sve su tačke izvedene s uspehom. Divota je bilo slušati u 3, 4 i 5 tački seoske mladiče koji su s osečajem i s puno sigurnosti recitovali pomenute pesme. Poset je bio dobar; to je naj bolji dokaz koliko narod poštuje uspo menu svog Velikog Kralja.
tupa Šibenik - Zadar
MANDALINA. — Rad u društvu. Kroz mesec novem. pr. g. održala se u našem društvu prosvetna škola za no-
vo ^članstvo. Prosvetar V. Vlahovič održavao je redovito nagovore pred vrstama i upoznao ih o zadači Sokolstva, pravima i dužnostima, o sredstvima uz-goja duše i tela. Brojno su bila posc-čena predavanja starešine. A Vlahovič: O miru i ulozi koju je u ovora smeru vršio blag. Vit. Kralj Aleksandar I Ujedinitelj, Rapallo i njegove posledice i Zadača i svrha Sokolstva. Na posebnom sastanku rastumačio je članstvu Milosrdnu akciju »sokolskog srca«, koja se je delomieno provela več Prvog decembra posle svečane sednicc rasprodajom 150 sokolskih srca. Prihodom iz prodaje sokolskih srca učimo je mandalinski Soko več jedno delo milosrda poslavši 150 Din svom siro-mašnom i bolesnom bratu u Zagreb, koji se je podvrgao jednoj teškoi operaciji.
Na 15 decembra pr. g. održano je. predavanje: »Dužnost Sokolova«, a uzelo se u obzir osobite prilike Man-daline.
Rodendan blagop. Kralja Mučenika proveden je ove godine tužno i nevesel. Ovo se je očitovalo ne samo u duševnem nego i telesnom smeru — postom. U dve prigode br. starešina je članstvu rastumačio naredbu br. Saveza SKJ o provedbi sokolskog posta na 17 XII pr. g. medu sokolskim pri-padnicima. Mnogi su post proveli veo-ma strogo, a svak se ustego i ograni-čio u hrani i piču. Premda su naši članovi večinom radnici, težaci i ribari, ipak je svaki doprineo svoj oboi za plemenitu nameni br. Saveza a u do-brotvornu svrhu. Sakupila se lepa do sada svota od 456 Din, Sto je znak da su svi shvatili i zdušno proveli plemenitil naredbu br. Saveza.
PRVIĆ - ŠEPURINE. — Sedamna-esti decembar. Naša Sokolska četa priredila je 17 decembra pr. g. u dvorani narodne škole po drugi put pomen blagopokojnom Kralju Aleksandru I. — Osim članova, članica, naraštajaca i dece prisustvovali su i ostali meštani. — Komemoraciju je otvorio starešina br. Ante Vlahov i dao reč prosvetaru br. Anti Kursaru. Br. prosvetar govorio je vrlo dirljivo o Viteškom1 Kralju Ujedinitelju i Njegovom delima za narod i državu. U znak tuge sledilo je 2 minute čutanja. Iza njega je govorio načelnik br. Lino Milič u istom smislu. — Osobito je biranim rečima izneo zasluge blagopokojnog Kralja br. Dordc Vlahov. Na koncu je sakupljao br. blagajnik milodare ;u korist Socijalnog fonda Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Ž.upa Tuxla
BEGOVHAN. — Proslava Prvog decembra. Sokol, društvo u Begovha-nu proslavilo je ove godine Prvi decembar, narodni i sokolski praznik, na dostojanstven način i s osečajem velike tuge i boli za izgubljenim Viteškim Kraljem Aleksandrom 1 Ujedini-teljem i odanosti i ljubavi prema Nj. Vel. Kralju Petru II.
Članstvo je u velikom broju pose-tilo ovu svečanu i žalosnu proslavu. Dvorana je bila iskičena zelenilom i belim cvetovima. Sednicu je otvorio brat Mirko Pragcr, starešina, s govorom o značaju Prvog decembra. Iza govora sledio je program kako je рто-pisan od bratskog Saveza. Sokolski zavet položen je na svečan način. Pri čitanju poslanice bra<t‘&kog Saveza od-jeknulo je više puta »Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju« >i »Živeo Nj. Vel. Kralj Petar II«. Sednica je zaključena državnom himnom.
Župa Varaždin
ČAKOVEC. — Proslava Prvog decembra. U 11 satiujutro bilo je na oku-’pu sve članstvo u svečanoj dvorani Učit. škole. Zakletvu vernosti Nj. Vel. Kralju Petru II položilo je 400 članova (ica). Na akademiji bio jc ovaj program: 1) Sokolski pozdrav, pevao mešoviti zbor. 2) Otvaranje sednice po bratu starešini diru Blašiču. 3) Pjesma Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, recitacija. 4) Čiltanje poslanioe.
5)	»Jugoslavija« od br. Paščana, peva-nje. 6) Polaganje zaveta. 7) Državna himna. 8) Umro je Veliki Kralj, reci-tirao naraštajac. 9) Oj Sloveni pevanje. 10) Zaključak. Tom prilikom podelile su se i diplome župskog natecanja.
Isti dan na istome mestu održana je dečja — naraštajska akademija, koja je bila odlično posečena. Zbor vež-baonice otpevao je Sokolski pozdrav. Govor o Prvom decembru održao jc br. Ivan Ropac. »Mladome Kralju« recitovala je devojčica iz podmlatka s. Hilda Majhen. Državna himna. Naraštajac Rudolf Urh deklamirao je Otadžbina od A. Šantiča. Iza toga sc dala simbolička vežba: Za Otadzbmu, što je napravilo najdublji uttsak. Iza toga otpevana je pesma: Oj Sloveni.
Kod obiju akademija prodavala se »Sokolska srca«. Prodalo se preko 500 komada.
DEKANOVEC. - Proslava Prvo« decembra. Nase Sokolsko društvo najdostojnije je proslavilo dan našeg Uje* dinjenja. Pre podne prisustvovalo je sveukupno naše članstvo s mnogo selja-štva svečanoj službi Božjoj. Posle bla-godarenja sav je narod krenuo u So-kolanu, koja je ovog puta irnala žalo-
stan, ali zato svečan izgled. Prigodno slovo održao je starešina brat Ivan Grbavec. Zatim je dečji sokolski zbor ot-pevao »Sokolski pozdrav«. Sednicu je otvorio prigodnim patriotskim govorni brat starešina. »Naš mrtvi Kralj«, recitovao je brat Stjepan Sklepič. Zatim je prosvetar br. Matija Bosanac pročitao poelanieu br. Saveza, koju su svi prisutni saslušali najpažljivije. Nakon toga je celokupno članstvo položilo sokolski zavet Nj. Vel. našemu Mladomu Kralju Petru II i sokolskoj misli. Dečiji hor otpevao je Drž. himnu lepo i skladno. »Mladome Kralju«, recitovao je naraštajac brat Blaž Has-noš vrlo lepo. Sodnica je zaključena skupnim pevanjem »Oj Sloveni«.
Cela je proslava protekla u znaku žalosti, ali je bila nada sve dostojanstvena i visoko sokolska. Kroz ceo dan vršila se i vrlo uspešna rasprodaja »Sokolskih srca«.
PODTUREN. — Proslava Prvog decembra. Prvi decembar 1934 proslavila je naša četa svečano, ali u dubo-kom sečanju na blagopočivšeg Kralja Viteza Aleksandra I Ujedinitelja. Celokupno članstvo je prisustvovalo bla-godarenju u mes-noj crkvi u 9 sati. U 11 sa'ti održana je sednica sa sledečim programom: 1) Sokolski pozdrav pe-vao sokolski zbor. 2) Otvaranje sedni-ce po' br. starešini Fr. Hrupiču. 3) Kralju Mučeniku, recitacija. 4) Govor o Kralju Aleksandru I. 5) »Pojmo pje-smu«, pevao sokolski zbor. 6) Polaganje zaveta. 7) Državna himna, pevao sok. zbor. 8) Pesma N j. Vel. Kral ju Petru II. recitovao narašttajac Josip Petkovič. 9) Oj Slaveni, pevao sok. zbor. S ovim programom bila je ova svečana sednica zavtšena. Zatim su od-mah svi članovi položili i pismeni zavet. Sva »Sokolska srca« bila su upravo razgrabljena.
PODTUREN. — Nacionalna manifestacija Međimurja. Celo Medimur-jc dočekalo je 46 rodendan blaženopo-čivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinite-lja s dubokom tugom u srcima, jer onoga koji je to Medimurje oslobodio cd tudinskog ropstva nema više medu živima.
Sokolska četa Podturen, na severno) našoj granici u Medimurju priredila je S Vatrogasnim društvom i Stre-ljaekom družinom, a uz sudelovanje celokupnog naroda te opčine veliku nacionalnu manifestaciju na dan 15 decembra pr. g. na večer.
U 18 časa i 45 min. krenula je povorka, koja je nezapamčena po svomo broju, na jedan brežuljak izvan samo-ga mesta, gde je na dani znak sirene u 19 časa iz Murskog Središča zapaljen veliki kres, koji ie u isti čas bio zapaljen i u svim ostalim mestima Me-dimurja duž granicc. U isto vreme kad je kres zapaljen otpevana je Državna himna, koju je uz pevački zbor pevao i ostali narod oko kresa. Posle himne uzeo je reč prosvetar Sokolske čete brat Dragutin Sukič, koji je lepim govorom isitaknuo vrline Velikoga Kralja blaženopočivšeg Aleksandra I Uje-dinitelja. Dirnut govorom kliče narod Kralju Mučeniku »Slava«, a Mladome Kralju Petru II »Živeo«! Posle to ja peva Sokolski zbor: Jugoslaviji od Go-stinčara, te Sokolski pozdrav od Pa-šćana. Zatim se formirala povorka, koja je krenula s lampionima i bakljama natrag kličuči Kralju i Otadžbini te pe-vajuči nacionalne pesme. Celo selo je bilo iluminirano. U prozorima _kuča bile su slike blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i slike Mla-doga Kralja Petra II pok raj kojih su gorele sveče. Povorka se završila pred Drž. nar. osn. školom, koja je bila krasno iluminirana. Na prozorima pročelja bile su slike blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. a na portalu, koji je bio naročito iskičen, bila je slika Kralja Petra II. Tu je još jednom otpevana Državna himna te Sokolski pozdrav, a onda se je narod razišao svojim kučama.
Drugi dan 16 dec. u 19 časa bila je Sokolska akademija na kojoj je održao takoder lep govor o značenju jučeraš-njeg kresa te o velikom pozivu Sokolstva brat Stjepan Sabol. Pevački zbor pevao je iza toga Državnu himnu, zatim su se recitovale pesme »Kralju Mučeniku« i »Mladome Kralju«, pevalo se opet nacionalne pesme, a naraštaj i članstvo nastupilo je e po jednom simboličkom vežbom.
Akademija se jo završila Sokolskim pozdravom.
£upa Zagreb
1VANIĆ GRAD. — Proslava Pr-vog decembra. Sokolsko društvo u Ivanič gradu povodom dana Ujedinjenja,
1 decembra, održalo je sednicu u Gra-danskom domu. U dvorani okupilo se 70 članova, te sokolski naraštaj i pou-mladak, nadalje dcca drž. gradanske škole. te drž. osnovnih škola Ivanič grad, Poljana i Šarampov. Nakon što jo vatrogasna muzika otsvirala sokol-fiku koračnicu, starešina brat dr. Cv. Krnjevič je otvorio sednicu s pngod-nim rečima, a onda je pročitao pos a-nicu Saveza. Zatim su izvedene deklamacije o blagopokojnom Viteško m Kralju Aleksandru I Ujedinitelju i Nj. Vel. Kralju Petru II. Učenici gnidan-ske škole otpevali su državnu nimnij. vernosti Nj. Vel. Kralju Petru. II. Sve-
Zatim su svi članovi, položili zavet čanost je završena sviranjem »Hej Sloveni« i klicanjem Kralju i Jugoslaviji. Kod ove svečanosti sudelovao je i velik broj gradanstva, koje se initeresi-ralo za ovu sednicu. Posle crkvenih svečanosti bila je povorka mesnih dru-štava na čelu s vatrogasnom muzikom.
N.
PAKRAC. — Teča jevi za čete. Sokolsko društvo Pakrac, za svoje sokolske čete, održaje dvodnevne nedelj-ne tečajeve. Cilj tečaja je da ideološki, administrativno i tehnički ospo-sobi predvodnike naših sokolskih četa, te se polaznici samo u tim predimetima i podučavaju. Što je omogučeno odr-žavanje tih tečajeva. jedan veliki deo blagodarnositi dugujemo br. Upravi ovdašnje Učiteljske škole, koja nam je u tu svrhu pru žil a svoju izdašnu pripomoč.
Na tečaju su zastopane čete: Dereza, Grahovljani i Rogolji, dok ostalima pripisujemo krivicu jedrno upravama četa koje nisu uzele u obzir slabi napredak svoje čete, te da je jedini razlog torne, nedositatak dovolj nog bro-ja osposobljenog članstva za vodstvo čete.
Na tečajevima se pdučavaju sledeči predmeti: Ideologija (brat Mago-vac) Organizacija (brat Slavič), Administracija (brat Sladovič) i tehnički deo s teoretskim i praktičnim radom (brat D. Rehak). Tom prilikom održana je s polaznicima tečaja jedna uža konfe-rencija, na kojoj su uzeli učešča i večina funkcionara matičnog društva, koja je u rasmatranju sokolskog rada po-trajala dosta podugo. Konferenciju su zaključili prigodnim poukama, iz teh-ničkog sokolskog rada, brača starešina i taj.nik matičnog društva i u isto vreme setili se nenadoknadivog gubitka tragičnom srnrču našeg ljubljenog Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, pozdravivši sve pri-sutne Njegovim amanetom »Čuvajte Mi Jugoslaviju« i sokolskim pozdravom.
TESLIĆ. — Neobično lep gest jednoga Sokola. Sokolsko društvo Te-slič, doživelo je pre nekoliko dana vrlo retko i prijatno iznenadenje.
Brat Mika Majstorovič, zastupnik radio aparata »His M aster's Vojs« Zagreb. Ambruševa 5, bio je osnivač našega društva i njegov prvi načelnik 1919 god. Dok je bio u našim Tedovi-ma i u našoj sredini žrtvovao je sve za uspeh našega društva, a napose za uspeh velike sokolske ideje. Medutim sada, nalazeči se nešto u boljim prilikama, nije presitao da se seča svoga društva, jer mu je pre nekoliko dana poslao jedan izvanredno veliki dvana-estcevni radio aparat, čuvene marke »His Master’s Vojs«, čija je vrednost 14.000 Din. Radio je neobično lep i do-bar, te če svojim dobrim zvukom i tonom upotpuniti rad našega društva na kuLturno-prosvetnom polju.
Primer brata Mike Majstoroviča služi na čast ovome društvu, a i sokolskoj ideji, jer se po njemu vidi, da i u doba današnje g materijalizma ima
ljudi oduševljenih sokolskim idealizmom, koji su uvek spremni da žrtvu-ju sve od sebe za uspeh sokolske ideje.
Starom i osvedočenom sokolskom radniku društvo se i ovim putem naj-toplije i bratski zahvaljuje.
ZAGREB 3. — Članski sastanak.
Prema jednoj od prijašnjih odluka, sa-zvala je uprava Sokolskog društva Zagreb 3 na dan 23 XII 34 članski sastanak, da sabranom članstvu položi obračun o svom radu u poslednjem tromesečju ove godine.
U deset sati pre podne otvorio je brat starešina društva senator Šarič sastanak u prostorijama Gradske več-nice. pozdravio sve prisutne, a osobito srdačno brata župskog starešinu dr. Gavrančiča. Setivši se marsejske tragedije, predao je reč bratu Marčelji, društv. tajniku, koji je u svom izve-štaju izneo ukratko rad društvene uprave te opčenito društvene prilike u poslednja tri meseca. Osobito zorno opisao je veliku žalost članova povodom krutog udarca sudfoine, koji je zadesio sav naš narod, kod čega je izneo sve prilike, ko j ima je društvo is-kazalo počast zemnim ostacima Veli-kog našeg Vladara. U kratko rastuma-čio je značenje Prvog decembra i na taj dan položene zakletve, nadalje zna-eenje odredbe Saveza o 17 decembru, kao danu posta i bratske pomoči u znak odavanja počasti blagopočivšem Viteškom Kralju Ujedinitelju Aleksandru I. Promena u društvu nije bilo velikih, dok je u društvenoj uj>ravi jedna promena: društveni lekar dr. Pertot zahvalio se na dužnoeti društve-nog lekara. Njegovu je dužnost pripravno preuzeo brat dr. Jakac, koji je odmah počeo da pregledava članstvo i druge vežbajuče kategorije, pošto pri-jašnji društveni lekar nije imao vremena da vrši.
Komemtarišuči tajnikov izveštaj, brat starešina naglasio je da saradnja članova s upravnim odborom nije u svim 'slučajevima najpovoljnija. Ima oko stotinu članova koji su stalno u dodiru s radom u društvu dok ostale stotine miruju i prikazuju se samo sporadično u društvu.
Izveštaj brata načelnika Mečara dao je u giavnome podatke o tehni-čkom radu u društvu. Nastupa kroz ovo vreme nije bilo osim •javne vežbe naša čete Čučerje 7 oktobra, kojom prilikom je posetilo čotu preko 300 pripadnika društva, a oko 40 njih je nastupilo i s vežbama. Društvo se _ marljivo spretna za. akademiju, koja je sporazumno sa UO odredena za 19 ja-nuara u Malom kazalištu. Odmah nakon glavne god. skupštinc organizova-ee se prednjaoki tečaj, za koji su prc-davači več priskrbljeni.
Komentarišuči izveštaj načelnika brat starešina kaže, da če u buduče UO prema onoj brači, koja se oglušila na opeitovane pozive da dođu u vežbaoni-ce buduči su obavezani na to po svojim godinama nastupiti bez obzira te ih črtati iz društva.
Brat prosvetar inž. Anžlovar dao je zatim svoj izveštaj. U dva meseca i pol održano je 25 govora pred vr-
s'tom is pred 682 pripadnika. Uprizoren je'dan nastup pozorišnog otseka u čučerju prilikom javne vežbe te čete s komadom antialkoholnog sadržaja »Nesrečnik« od Mladena Širole. Knjižnica je porasla od 811 na 1012 knjiga prema izveštaju od 1 decembra, veči-nom same vezane knjige. Pevački otsek nastupio je na 1 dec. i na komemoraciji ž. otseka J. M. 16 XII kao pomoč pevačkog zbora društva »Istra«. Šahovski o'tsek priredio je sa šah. ot. Sok. društva Zagreb I dva turnira, koja su oba ispala neodlučeno.
Pozorišno lutkarski otsek sprema sve potrebno za nastup lutkara. Tre-zvenjački otsek radi uspešno sabiraju-či omladinu. Pretplata na sok. listove ostala je brojčano ista: upozorava članstvo na redovito uplačivanje pretplate. Objavljeno je 15 članaka u sokolskoj i dnevnoj štampi. Održa.n je pod vodstvom brata Mladena Širole lutkarski tečaj koji je završilo s uspehom 5 članova i 3 članice (svega 18 sati). Idejnu školu završilo je s uspehom 48 članova i članica (16 sati). Kroz ovo razdobij e podelio je DPO u svrhu propagande i nagrade svega 334 brošura, listova i knjiga. Članovi DPO i UO održali su po drugim jedinicama više predavanja ideoloških, praktičkih i drugih. Održana je veza s četama. Upriličena su dva sastanka s četnim funkcionarima u svrhu upučivanja u rad; osnovan je naraštajski otsek, koji če pomoči UO i DPO na vodenju omladinskih kategorija.
Izveštaj brata Mladenoviča, blagajnika društva, izazvao je veliko zadovoljstvo. Ukupna novčana imovina društva iznosi sa 23 XII 17.730.31 Din od čega u fondu za gradnju doma 10.638.81 dinara. Napredak u materi-jalnom pogledu je ogroman.
Isto tako je povoljan izveštaj dru-štvenog gospodara brata Mitroviča, koji referiše, da je društveni inventar u ova tri meseca porasao za svega 8.976.50 dinara, od čega nove nabavke 5.028.75 , popravci 1.187.75, a darovani predmeti 2.750 dinara. Od novo nabavljenih predmeta spominje dve strunja-če, od darovanih jedan trokrilni ormar za knjižnicu i jedan veliki sto za čita-onicu.
Starešina u svom komentam na-glašuje, kako je. ugodno slušati pozitivne izveštaje, ali da nije tako ugodno žrtvovati se. međutim od tih žrtava za-visi dobar i ugodan te pozitivan izveštaj. koji ujedno znači i napredak društva i rad društva.
U zaključnoj reči brat starešina govorio je o socijal. otseku i pozvao sve članove i prisutne da dodu na bo-žićnicu isitog dana po podne u 16 sati, kojom če se prilikom darovati omla-dinske pripadnike.
Nakon toga zaključuje sastanak, koji znači jedan korak napred u radu društva za postignuče najprečeg cilja: savijanje vlastitog sokolskog gnezda u svrhu proširenja rada u korist naroda i otadžbine.	V.	M.	A.
ZAGREB 3. — Božičnica. Sokolsko društvo Zagreb 3 priredilo je svojim omladinskim kategorijama puitem
socijalnog otseka i uz saradnju ostalih otseka u društvu skromnu božičnicu, i to u nedelju 23 dec. po podne u 16 sati-Božičnica je priredena u vežbaonici u Solovljevoj ulici, kako bi mogli Pn®u' stvovati svi pripadnici omladinskih kategorija društva.
U 16 sati pevački zbor društva za-pevao je skladno Sokolski pozdrav time otvorio samu priredbu. Brat starešina Šarič pozdravio je prigodnim S vorom sve prisutne, spominjuči se toplim rečima nastojanja blagopočivsej! Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcd'j11" telja, da svim Jugoslovenima bude dobro. To nastojanje preuzelo je u j®”' net Sokolstvo, velika slovenska bw ska organizacija, koje hoče i nastoi. da sva brača osečaju zajedno vesclj^ nevolju, da drug druga bratski P°m^’ ne u nevolji, a da se bratski s пЈ^т i, veseli u veselim časovima života, kav je veseli čas života i Božic, Jj J. oznanja bratsku ljubav medu svim J dima. Pozdravljajuči pozvane _	.’
spomenuo je toplim rečima našu v ) sku, koja stoji rame uz rame sa ^ kolstvom te srdačnim rečima ”aZ,jjU dobrodošlicu brači generalima i Draškiču. nadalje župskom tel* t bratu Džamonji, izaslaniku bana D načelniku Benzonu te svoj ostalo.! ^ či i milim gostima, koji su Иц, prisustvuju i da se povesele_ Pr^z:0 sokolskog bratstva i 1 jiiba,vi. pozdrava brata starešine mala Sok deklamovala je prigodnu pesmicu, raštajac brat Mečar govorio je o skoj ljubavi, mali Sokolič pričao je žičnu priču o bolesnoj majci, a P rišni dečji otsek odigrao je mali P tnj »Soko na radu«, koii su svi Pn a. slušali s veseljem. Nakon igrokaza ljene su na božičnom boru sveče, a■ dvorana sa preko 400 dece i o . ra]j zapevala je božičnu »Narodi se 1	.
nebeški«. Odmah zatim počelo J e. ^ vanje. Darovano je oko p. enred-omladinskih pripadnika odevnim P £ metima, načelnik, načelnica i prednjačice su bile iznenadene pi'iigodnim darovima, šahovski °, j,0 dobio je u dar novu šahovnicu, {^j da ih sada ima 7 komada, a svi su darovani južnim vočem: naran smokvama, šljivama bonbonima^
civom. DPO je darovao i l^delto. ; du decu i odrasle preko 200 knj 8^. brošura, pa se time pobrinuo za ševnu hranu uz telesne dobrine. .
Darivanje svih prisutnih ^а?'у11о je veliko veselje. Svaki je preg*6 vla-što je primio za dar i u dvo.ralI?1ri; vla-
dao je žamor, da_ nije bilo čuti ^jj^
ts
podneva kada su videli, da
stitog glasa. Veliko veselje je UO i sve priredivače tog bratsKO^^.
gnuta svrha priredbe te da ce saJii još s večim veseljem nego li «°, se boraviti u sokolskom krugu. Na4 bi)i žamor malo stišao, a svi su 1‘аг°:е podeljeni, pevački zbor zapevao J žavnu himnu. koju su svi Рп^и.. jsja-slušali u pobožnom miru i sutnji-on toga sve se razišlo domov im - vj. seči u sebi jednu ugodnu usporne1 še i jedan dokaz više. da ^ats^ ^ bav nije isprazna reč. V.
a
•Ni
K
vj
■S
lao
S
o
^2
CO
;!
o1
•I*
-+J
Ik
&
o
g
.e
ati пајШШпејк
KlIiARNAfTDElf
ЦЦВЦАМД DMMAJINOVAlI
Oglašujte
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIII
u Sokolskom
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii1
glasniku
f
0-2
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
I
I
l
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
u Ljubljani
rrgisirovana zadruga s ograničenim Jamstvom
8-2
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošlansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telelon broj 25-45
Zahtevajte cenik*
izdale Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E.Gangl> • «avnl I odgat.nl urednik Stjepan Čelar •
Ureduje	otsek	•	Tiska	Učiieljska	tiskarna	(pretelavnik	France	Štrukelj);	*vl