a f i П а p I а ć c n a u gotova
Cena Din X-
SOKOLSKI GLASNIK
JUSILCSA VIZA SOKOU K.R.ALJ EVIKi JICCSLAVIJE
Čuvajte Jugoslavija !
H HEĆEtl F Ul L O C SOKOLSKO SEIO
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedicnice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 26 oktobra 1934 God. V — Broj 43-44
JUGOSLOVENSKOM SOKOLSTVU
I	.
■* đ.	r	V	1	f
Otkrivena je tajna odvratnog zločina, izvršenog nad našim Velikim Kraljem Mučenikom. Teroristička akcija u službi revizionizma pokušala je da marseljskim mefcima, namenjenim našem Viteškom Kralju Ujedini-Цји,
razori državno i narodno jedinstvo Jugoslovan skog naroda.
Zločinačka ruka uništila je život narodnega Kralja, Koga je zahvalan narod s največom podaničkom °danošču i neizmernim bolom i ljubavlju položio u Panteon večnoga života, ali nije uništila duh naroda i ideju državnog i narodnog jedinstva.	.
Jugoslovenski narod živi i živeče slobodan i ujedinjen. Ideja slobode i jedinstva, koja je kroz vekove **vela u duhovima velikih narodnih sinova i u Velikem Kralju Mučeniku, živi sada več u celokupnom Jugoslo-vGUskom narodu.
V	•	•	*	.	..	\m-.	.	»	......
,	.	•	"•*	.	*	>.	•	■	.»	v
Grozan zločin, izvršen nad našim Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujediniteljem, potresao je dušu i ^azvao bol, suze i glasan jauk celog našeg naroda. U ovom narodnem bolu, suzama i jauku vidimo sveti simbol **se narodne etike, kojom mora da bude prežet ceo naš državni život. Sokolstvo smatra, da če Jugoslaviju ščuvati i podizati jedino onaj rad, koji polazi od etičkih shvatanja narodnih, izraženih u ovim tužnim časovima k°Inim krikom ogorčene i ožaloščene narodne duše.
Vi, Jugoslovenski Sokoli, kao oličena narodna misao, budite i nadalje čuvari državnog i narodnog kdinstva, koje je posvečeno Kraljevskem krvlju. Vašim novim naporima i delima pokažite, da za našim Mladim Valjem Petrom II stoji jedan i nedeljiv čitav Jugoslovenski narod, koji če svoju slobodu i jedinstvo svim svojim sdama i po cenu največih i najtežih žrtava braniti i odbraniti od napadaja svih naših neprijatelja.
r , 1	•	-	"	*	•	•	-
Poručite svima, da če snažni talas nacionalne solidarnosti smrviti sve sto se ispreči na putu konsolidacije, napretka i bezbednosti našeg Naroda i naše Otadžbine.
Budite na straži! Orkanska snaga pridolazi nam iz rasnega sela. Sokolsko selo jeknulo je. Ono je ^teški zaplakalo za svojim Vodjom i Domačinom Otadžbine.
S verom u Boga podjite na rad, na delo! Pazite na čistotu sokolske misli, svrstajte oko sokolskih Zastava sve prekaljene nacionalne snage, u kojima živi duh Jugoslovenstva. Udvostručite svoje sokolske napore, budite spremni na sve žrtve, pa i od sada kao i do sada
Čuvajte jugoslaviju!
Beograd, 22 oktobra 1934.
Zdravo!
UPRAVA SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
* -srna-
Svima bratskim Sokolskim župama,
drašlvima i četama!
U ovim teškim danima neizmerne tuge i žalosti, koju ceo Jugoslovenski narod podnosi veličanstvenom moralnom snagom Jugoviča Majke, naša sokolska srca i celo naše sokolsko biče prožimaju dva velika i snažna osečaja: bezgranična bo! za izgubljenim Vodjom naroda, Kraljem-Herojem i Kraljem* Mučenikom i isto tako bezgranična ljubav, vernost i odanost prema Novoj zvezdi naše Nacije i naše Otadžbine, prema Uzvišenom našem Mladom Kralju Petru Drugom Karadjordjeviču.
Velika dela traže i velike žrtve. Za veliko delo Oslo-bodjenja i Ujedinjenja, za veliku i močnu Jugoslaviju, pored ogromnih žrtava koje je Jugoslovenski narod dao, bila je potrebna i naj veča: morala je da padne sveta Kraljeva krv. Viteški Kralj, koji je prešao kroz sve strahote rata i vratio se kao Pobednik i Ujedinitelj, pao je od zločinačke ruke pri vršenju istorijske dužnosti Vodje naroda na obezbedjenju mira i sretne budućnosti i svoje nacije i celog čovečanstva — kao Kralj Mironosac, Kralj Mirotvorac. Neumorno, neustrašivo i do samoodricanja požrtvovno vršeči svoj visoki Kraljevski poziv, On je svima nama i celom svetu dao za večita vremena nenadmašni primer Dužnosti, Žrtve i Ljnbavi prema Narodu i prema Otadžbini. Svesni veličine Njegove tragične herojske ličnosti, mi osečamo i svu veličinu gubitka, koji nas je zadesio, i zato je naša žalost neizmerna i naša bol neprebolna.
Ali, zločinački metci, koji su ugasili život Viteškog Kralja, nemočni su da pogode onu metu, u koju su gadjali: Jugoslavija, velika, močna i nerazdeljiva, kojoj su bile namenjene poslednje reči Velikoga Kralja, živi snažno i silno, ujedinjena kao nikada u bok i strahovitem pravednom gnevu. A Jugoslovenski narod, ispunjavajuči sveti amanet Kralja Mučenika, u čvrstim redovlma okuplja se oko svoga Mladoga Kralja, na koga je preneo svu svoju bezgraničnu ljubav, vernost i odanost, spreman na nova dela i nove napore. Delo Velikog Kralja, naša slobodna i ujedinjena Otadžbina, sveto je i nepovredivo. Njegov Simbol, to je naš dični Kralj Petar II, naša Nada i Ponos naš. Njegovi smo svi, i dušom i telom; Njegov je život naš.
S tim osečajima otpratili smo mi Sokoli svoga Kralja na Njegovom poslednjem putu do Kraljevske zadužbine na Oplencu. S tim osečajima vračamo se sada ka svetom pozivu
U Beogradu, dne 22 oktobra 1934
Z d
»
života svoga: da okupljajuči pod sokolske zastave sve naj* bolje snage naroda našeg svojim stvaraiačkim radom i Pr*‘ mernim životom budemo vazda budni čuvari Jugoslavije, spremni na sve, pa i največe žrtve.
S tim osečajima dočekačemo ove godine i veliki nas sokolski i državni praznik, Prvi decembar, koji ima sav da bude u znaku dubokog pestovanja i zahvalnosti šeni Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i bezgranične ljubavi, ver* nosti i odanosti, dosadašnjem našem Starešini, a sada Mlado®*1 Kralju Petru II Karadjordjeviču.
Da bi se celokupno Jugoslovensko Sokolstvo što d°' stojnije spremilo za taj svečani dan, Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
n a r e d j u j e i
1) da se Prvog decembra o. g. u svima sokolski# jedinicama, društvima i četama, održe samo svečane sednicft prema uputama, koje če za to biti naročito izdane;
2) da se tom prilikom izvrši svečano polaganje za* kletve svih sokolskih pripadnika Njegovom Veličanstvu Kralja Petru П, prema obrascu i načinu, koji če za vremena
bib
objavljen;
3) da se toga dana sprovede široka socijalna akcija u korist „Socijalnog fonda Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja“, osnovanog kod Saveza i kod župa, prema upu* tama koje če naročitim raspisom biti propisane;
4) da se na čelu svakog službenog i privatnog so*
v	®
kolskog pisma stave Kraljeve reči: „Čuvajte Jugoslaviju\u 1 da se za vreme narodne žalosti svako sokolsko pismo zavr& s rečima: „Neka je slava Viteškom Kralju Aleksandru ® Ujedinitelj u!“;
5) da sve jedinice za vremena učine sve priprentf’ kako bi prvo - decembarska manifestacija našeg Sokolstva bila što veličanstvenija, i kako bi u svemu odgovarala vaŽ' nosti i značaju i toga dana i sokolske naše organizacij6.
Neka je slava Viteškom Kralju Aleksandru I Uje$'
nitelju!
Živeo dični naš Kralj Petar II Karadjordjevič!
r a v o
'la?
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Za Izvršni odbor Saveza SKJ
I zamenik starešine:
E. Gangl, s. r.
Pretsednik Prosvetno# odbora:
Đr. VL Belajčić, s. r.
Jugoslovenskom narodu!
Poslednjom volj o m blaženoupokojenog Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja određeni smo za Kraljevske Namesnike Uzvišenom Mu Sinu i Nasledniku Prestolja Kraljevine Jugoslavija Njegovoms ¥©-ližanstvu Kralju Petru II, u smislu stava 2 člana 42 IJstara.
Tu tešku dužnost preuzeli smo polozivsi prethodtno рг©ш© i.-avu 4 Člana 42 Ustava zakletvu pred Narodnim Pretstavništv©m5 da ćemc Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II biti verni i ds cemo čuvati onad svega jedinstvo naroda, nezavisnost države a celinu državne
oblasti.
Vršeči Kraljevsku vlast mi ćemo vazda i jedmo imats pred očim«* ttterese Prestolja i dobro Jugoslavije.
U našem plemenitom zadatku za napredak Kraljevine Jugoslavije* duboko smo uvereni, da če ceo naš narod biti uz nas, j er smo imali Prilike da vidimo u ovim teškim i sudbonosnim momentima, kolika j« bila velika ljubav i duboka odanost celog naroda prema svom ^iteškom Kralju Ujedinitelju i koliko poštovanje za veliko delo, koje •
J® sa samopregorom stvorio.
Naša je sveta dužnost da očuvamo veliko delo svoga Narodnog ^oie, delo koje nam je predao u sveti amanet u bolnom trenutku, kada se rastavljao sa životom, i da udruženi i složni, još vise una* Predimo i ojačamo svoju ljubljenu zemlju, kako bi je vedra čela i radosni u srcu predali Kralju Petru II, kada bude stasao, da na svoja Pleča primi teško breme državne uprave. Sav Svoj život i sve Svoje »nage blagoupokojeni Viteški Kralj Ujedinitelj je bio posvetio Svo-narodu.
On nam je time dao primer i ukazao put, kako se služi dobru i **»teresima svoga naroda, a sudbina je htela da i Njegova tragična •вц-t otkrije celom svetu, koliko je naše narodno jedinstvo čvrsto i **®*azdruživo.
Na nama leži velika dužnost i historijska odgovornost, da Njegovo ^®Kko delo sačuvamo i da budemo dostojm svoga slavnoga Vladara.
Mi smo uvereni, da če nas u ovom teskom nadatku pomoči ceo lugoslovenski narod, jer smo svesni čvrstine duha i rodoljublja, koji »U oduvek bili odlika naše viteške zemlje.
Kralju « Sokolu
A Zar ne bje moguče da nas mine i ova gorka *?*»? Ne! I nju morasmo da ispijemo, do kraja! Trebaše da i tu žrtvu podnesemo; žrtvu za nas ®ajveću, hekatombu vrednosti i bola, da se odmi-"e greši sveta.
Zar ne bje za iskupljenje Pravde i Mira, za m vapimo, dosta pogibije Kosovske i Golgote a,banske? Daj nam jakosti, Bože, da ne klone-1110 Pod strahotom Golgote marseljske!
Zar drža herostratski bezumni zlotvore, da Svetom Krvlju, što ju mučki prosu iz plemenih grudi Tvojih, probiti i grudi Jugoslavije?
Uzvišeniji od lika Parsifala, Tj ne propusti ,s^upljene Amfortovo. Sva jugoslovenska srca ^Paju se ovoga časa u jedinstveni sveti G ral sa "‘Onsalvaža, da prime Žrtvu Krvnu, koju Sudba *a*šte za Otkupljenje.
^ Ti ne bje samo naš Kralj; Ti nam bje i osta . °da, naroda Svoga, i Otac Domovine Svoje! u Vodu se pouzdaje i beskrajno veruje, a Ca se ljubi i postu je najvećma!
^ kao što nekoč Perikle u zlatno doba kla-lc«e Helade, na prigovor Atenjana, da previse rasipije narodno blago za lepotu Akropole, kla-•Čno j lakonski odgovori, da ulaže to narodno A?g® na večne kamate; tako i Ti, Viteški Kralju eksandre I Ujedinitelju, prosu največe jugo doVe“Sk° narodno blago, Kr v Svoju, kojom Ti skVrsi neimarstvom kupolu Akropole jugosloven-Po°f ц^е<^пЈепЈа i duhovnog zbliženja, dahnuvši 8 ® е<*пЈ°т snagom zemaljskog Ti živofa reči go e:v>>^'UVaj^e mi Jugoslaviju!« I to največe bla-naše Ti uloži na večne kamate za nas!
rp. ,
ePsk * 1ZUS*‘ šaptom reči lakonske brojem, ali Че T Značen-ieni i momentom, kada bijahu izrečete v. zaVe*ne nam šaptom izrečene velike i sve-* °djekuju danas diljem cele Jugoslavije, 8kdir *ru^a Jerihonskih, jer one če srušiti i po-Пе у 2aPreke delu, koje si izvodio; ta i kamen, a i se srušio, j on bj proplakao! en DUudi koji smrču umiru; Ti pak nisi smr-C.S 30 živeš; blago i slava Tebi; imao si a > foditi se!
Ujedinjeni tugom i bolom za izgubljenim svojim Velikim Kraljem, spojeni ljubavlju i odanošču prema zemlji i Domu Karđorđevića, Jugo-sloveni če još jedared pokazati celom svetu, da ih nikakav udarac šudbine nije u stanju da pokoleba i da su uvek u stanju da svoju remiju snažno i pribrano povedu boljoj budučnosti.
To če biti naša najbolja i zajednička služba Kraljevskome Domu i Kraljevini Jugoslaviji. Čvrsto udruženi unutra, bezbedni i poštovani spolja, vojnički dobro opremljeni, mi smo u stanju da gledamo vedra čela u budučnost. Na taj način veliko delo Viteškog Kralja Aleksandra Prvoga Ujedinitelja, snažna i napredna Jugoslavija, biče još više učvrščena i unapređena na opče dobro naroda*
U tim misUma okupimo se oko Mladoga Kralja, Njegovog Veličanstva Petra II, nad kojim materinski bdi i Njegova Uzvišena Majka, Njezino Veličanstvo Kraljica Marija i s verom u Boga gledajmo pouzdano u budučnost.
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Petar П!
Živela Jugoslavija!
Kraljevski Namesnici:
Pavle s. r.,	s
Dr. R. Stankovič s. r„	Dr. I. Perovič s. r.
Pretsednik Ministarskog saveta Nikola T. Uzunovič, s. r. — Ministai vojske i mornarice, počasni ađutant Njegovog Veličanstva Kralja, armijski đeneral Petar R. Živkovič, s. r. *— Ministar bez portfelja dr. Vojislav Marinkovič, s. r. — Ministar bez portfelja dr. Milan Srškič, s. r. — Ministar poljoprivrede dr. Dragutin Kojič, s. r. — Ministar prosvete dr. Hija Sumenkovič, s. r. — Ministar pravde Boža Maksimovič, s. r. — Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Grga Anđelinović, s. r. — Ministar trgovine i industrije Juraj Demetrovič, s. r. — Ministar finansija dr. Milorad Đorđević, s. r. —- Ministar građevina dr. Stjepan Srkulj, s. r. — Ministar vanjskih poslova Bogoljub Jevtič, s. r. — Ministar unutrašnjih dela Živojin Lasič, s. r. — Ministar soci-jalne politike i narodnog zdravlja dr. Franjo Novak, s. r. — Ministar šuma i ruda dr. Milan Ulmanski, s. r. — Ministar saobračaja Ognjan Kuzmanovič, s. r.
'■■■: 'Г::/
Sl
Ш m
^' j	**]Г*
Mm
ШШШШ.	ШИ
ии
...
Narodni Kralj
I kao što Akropola naša odolevaše zubu vremena i napadu varvarskom, tako ni mučki upereni na gordog Karadorda prepad nikada neče skre-nuti brod države nara naše, silne Jugoslavije, e onoga pravca, koji nam Ti, Kormilaru, pokazal
Lišen zemaljskog smrtnog, što Ti podli plar-cenik mogaše da oduzme, izdižeš se, Beli Orle, pred očima našim u legendarni lik Velike Svetlo-sti, koja daleko prevazilazi nacionalne granice naše.
U Tebe bijahu uprte oči svega velikog kul-turnog sveta, koji srcem vapi za mirom medu na-rodima. Aii, reče nekoč Mereškovski: »Jedni pe-doše posle Krista srcem mimo razuma, a drug* razumom protiv srca.« Tima materijalizovanim bezumnicima i bednicima Tvoj več za života isto-rijski lik mrsijaše račune,.jer Ti vodaše plemenitu politiku na Balkanu i celoj Evropi svetošču »rca nam slovenskog.
Tvoj Uzvišeni Presto, Viteški Kralju Ujedinitelju, bje ko ničiji do sada satkan iz ljubavi za svoj narod, i počiva na jednako čvrstim temejji-ma jednodušne podaničke vernosti i ljubavi naše. Takav Presto ne ruše kuršumi.
Još smo pretrgnuti grozom, još izbezumlje-ni strahom iznenadnog udarca, koji nas pogodi na putu uspinjanja do Slave u miru, kojom kročismo i u ratu, predvodeni Tobom, Viteški Kralju! Ali ta se čuvstva, koja nas ko nikada do sada jedin-stveno obuzeše i prožeše, prekaljuju sada u jed-nodušnu vernost Tvorne Uzvišenom Sinu, diČ-nom našem Mladom Kralju Petru II, kome pri-sižemo jednaku vernost i odanost, gordi u svojoj bezgraničnoj boli, želeči, da nas i dalje tizvodi stepenicama Slave, koje če nam obasjavati Tvoj bleštavi lik.
Na to Ti se kunemo u ovom bolnom času, i kao Sokoli, koje si toliko voleo, na to Ti prisi-žemo i kao Tvoji verni podanici! Tako nam Bog pomagao!
Slava Ti, Viteški naš Kralju Aleksandre I Ujedinitelju!
Da živi Tvoj Uzvišeni Sin, naš dični Kralj Petar II!
Dr. Drago Damaska.
Vodi i prvaci Sokolstva bralskih slovenski! naroda o Vileškom Kralju Aleksandru I Ljedinilelju
Doznavši za usudnu vest, koja jc tako nemilice i svirepo pogodila sav jugcsiovenski narod, a s kojim u njc-govoj ncizmernoj boli saučestvuju i svi bratski slovenski narodi, vodi i prvaci Sokolstva bratskih slovenskih naroda u svojim izjavama najdubljcg saučešča jugbslovenskcm Sokolstvu i narodu veliva ju uspomc a blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Starosta ČOS i SSS brat dr. Stanislav Bukovski u svorn sažalnom pismu 1 žameniku starešine Saveza SKJ bratu Ganglu piše sledeče:
Duboko ganut i uznemiren pro-življtijem tragediju, tragediju u kojoj smo u jednakoj meri u britkoj ovoj iuzj združenj s Vama, mi pripadnici če-škoslovačkog naroda, s Vama najdra-žom svojom braćom u krvavečoj Jugoslaviji.
Baš sam se vračao iz Ženeve, kad sarn u Bazelu začuo za krutu vest^ o pogibiji velikog Vašeg Vladara i jedin-stvenog Tvorca silne i ujedinjene Jugoslavije, Kralja kome je zločinačka ruka prekinula nit života baš u trenutku kada je irnao da svrši Svoje uzvišeno poslanstvo na učvrščen ju mira u Evropi.
Sva sokolska srca krvave, u duše prodire bol i teška nas briga pritišče u gledanju u budučnost. Ali junački Vaš Kralj, koji je s tvaralačkim vrednotama sokolske ideje uzgajao svoj narod k pojmovanju i snazi ujedinjene državne celine, nije se varao niti u vernosti na Sokole, niti u nepretrganom sokolskom stremljenju za idealima Istine i Pravde, te niti u najneugodnijim prilikama i to pod cenu vlatitog života, kako je sam sa Svojim junačkim primerom po-kazao čitavom svetu.
Zločinačka ruka mogla je doduše da prekine nit N jegova života. Mogla je da podigne u nama bol j ogorčen je, ali nikako nije mogla da poruši i uništi ideale za kojima svi idemo i za koje je Vaš veliki pretstavnik države položio Svoj vlastiti život. Iza ovog izvršenog nasilja naša je volja još čvršča i naša odiučnost nepobediva.
I mi i Vi poči čemo ujedinjeni u borbu za ideale slobode i državne sa-mostalnosti s onom dubokem svešču, da u svetu nikada za večito ne odlu-čuju zločini, več samo pravda i istina.
Primi, brate starešino, iskren izraz mog najdubljeg saučešča nad podlim činom čijom je žrtvom postao Vaš presvetli Tvorac države. —
— Nesreča, koja je snašla Jugo-slaviju i Vas, drage jugoslovenske Sokole. duboko je odjeknula u našim srcima. Potreseni svirepom katastrofam u Marselju, oplakujemo zajedno s Vama krutu sudbinu Vašeg Kralja, Velikog Vladaoca, koji je bio ponos svih slovenskih sinova, dičnog Sokola, zaštitnika naših najdražih ideja.
Znaj ovo i kaži svojo j brači Soko-lima, da se mi u Pol jsko j sečamo i da srdačno saučestvujemo u Vašo j narod-noj i sokolskoj žalosti. —
Tajnik Saveza slovcnskog Sokolstva brat Vincenc Štjepanek u svom pismu veli sledeče:
Starosta bratskog Poljskog sokol-skog Saveza brat Adam Zamojski piše sledeče:
—- Kudagod idem guši me strašna tišina, koja je legla na mene kao mora nakon grozne vesti iz Marselja. Dugo nišam mogao da verujem o mogučno-sti ovakve nesreče; stalno mi se je či-nilo. da je ipak neko zadržao zloči-načku ruku, da je neko spasio tog Velikog Čoveka slovenske istorije. Tako reči, šilom sam se merao da privedem k svesti, te da shvatim, da je taj strašni čin grozna istina, koju ne može niko da oprovrgne.
Danas se samo još cvim tešim, da su oni koji su najmili zločince, zabo-ravili da mogu da ubiju doista čoveka, ali ne da unište i njegovo delo. Zabo-ravili su u svojoj zaslepljenosti i bez-umnosti, da iako ubijaju čoveka, koga time otimaju odanom mu narodu, da jc ipak njegova ideja več duboko uko-renjena u srcima miliona, koji če je širiti tako verno, da bi morali da budu uništeni i svi njihovi životi. da bi se postiglo to, što je imalo da donese ovo umorstvo. Bila je to dockana uobra-zilja, da bi se uništenjem cšlona jedne ideje mogla time da uništi takoder i ideja sama. O to i veliko j ideji, čvrsto sam uveren, da čete Vi svi Jugoslove-ni čuvati tvrdo i junački misao, kojoj je Vaš Velikj Kralj i Voda služio i za koju je dao i Svoj život.
To je jedino što može da, olakša sadanju bol! To je i Vaša čvrsta volja da stojite svi i verno svojim živo-tima i svojim delima za Njegovom ide-jom slovenskog jedinstva. U to j ideji naš veliki, danas od svega naroda opla-kivani Kralj, živeče i dalje. Velim naš, jer je bio Vaš kao i naš: odan savez-nik. veliki Sloven i brat s verom u Sokolstvo.
Hteo bi da Vam svima u tim ča-sovima stisnem ruke i da se s Vama zajedno utešim u onome što osečam.
Kralj je umro, ali živeče i dalje, jer je Njegovo delo besmrtno. —
Naši susreli s Njim
Kako su lepi, blistavi i sunčani bili ti susreti! Oni su nam p-unili dušu radošču i srečom, oni su nas uzdizali i nosili u visoke sfere zanosa, gde čovek više ne misli na sebe i gde se predaje sav svojim idealima. On i Jugoslavija — Jugoslavija i On bili su za nas jedno.
Ništa na svetu ne može čovek tako dugo i predano voleti kao svoju Otadžbinu; svoju zetnlju, svoj rodni kraj, svoj kut nakugli zemaljskoj, svoj narod. Ljubav za svoje rodeno veonio je u nama. Ona se e nama rodi j tek s nama je može nestati. Uzalud sva umetnički stvorena i nameštena kos-mopolitska naprezanja. To ostaju samo prazne reči, fraze, teorija, k1 životu je to sasvim drugojačije.
On i Otadžbina — Otadžbina i On. Jedna naša radost, jedna naša velika ljubav. Ljubav naročita — ne sva-kidanja.
Eh, Sokoli, Sokoli što li smo sve proživeli! Tek što smo počeli da ra-/aznavamo svet oko sebe, saznali smo za Njega. Sazinali smo, da je i On Soko, da je naš, da misli na nas, da ide prema nama. 1 mi smo svoj put usmerili prema Njemu. Uvek smo Mu išli u susret. Štradavali, patili, zatvarani, mučeni, u bolu se smejali u vatri zube etiskali, čeznuli, sanjali, borili sc, ra-dovali. Ali uvek smo gledali pred so-bom Njega. On je bio naša zvezda, naša čeznja, naša nada. K Njemu smo upravljali svoje misli, svoju ljubav i svoje molitve. Iza Njega stajala je Ona — naša velika željena Otadžbina. Teško je danas o tome govoriti. Još teže je nači reči, koje bi mogle verno prikazati eno što smo mi tada u duši rosili. Svi smo znali, da ie to nešto veličanstveno, uzvišeno i nadzcmalj
sko.	..	.	...
I On jc došao. S njim je dosla Sloboda. On i Ona došli su zajedno. On i Jugoslavija —• Jugoslavija i On. Oa — to je bilo jedno.
II te svetle i blistave sunčane da ne mi Sokoli smo se sprem ali na prvi zajednički sastanak s Njim. Sa svih strana doletali smo na prvi naš slet u oslobodcnoj Otadžbini. Skupljali smo paru po paru, odrieali se svega da samo možemo tamo stiči, jer tamo čc biti On.
Pevala je bela Ljubljana ispunjc-na hiljadama sokolskih srclaca, raspa-Ijenih od ogromne ljubavi. Ko sc je
mogao tada s nama meriti? Mi nismo dodali po zemlji, leteli smo, nevidlji-va krila su nas nosila.
Čuje se: dolazi On — naš Kralj. On naša Sanja i Čeznja. Pred sleti-štem vreva, šarenilo, izmešale sc kape i marame, crvenc bluze i modri pr-sluci naših lepih kršnih ‘krajišnika, prvih sokolskih četa na slctu. Tajac. Srca udaraju; samo što ne iskoče.v Na-jedanput prolomi se vazduh: Živco Kralj!... Živco!... Poletcšc u vis kape, zalepršaše marame, grunuše suze, začu sc klik odušcvljenja radosti. Svi pole teše k Njemu da Ga dignu, po-nesu. da Ga zagrle, pritisnu na srce, da Mu kažu, koliko su o Njemu sanjali, koliko su Ga želeli i kako Ga vole. A On.? Pozdravlja rukom, lice mu sja od radosti, a na ustima onaj značajni, mirni, umni, ljupki smeh, koji kaže: Sve razumem.
Nikad neču zaboraviti povratak sa sleda. Vozila sam se sa svojom če-tonr. Dragi moji Sokoli! Kako su bili naivni, dobri i čestiti, kako iskreni i plemeniti. Nisu mogli spavati. Ne što su klupe tvrde nego od sreče. Prepričevali smo dogadaje, sredivali utiske. Tek če iz kuta jedan naš braco: »E, braeo, e ljudi, malo što ne izludch od sreče. Nikad nišam verovao da bi bio ovoliko sreean. Ni s kim se ne bih rne-njao. Volim što sam Ga video, što sam pred Njim vežbao, što sam bio blizu Njega nego da mi ko dade pola Amerike. Aleksandre naš, Milje na-šc...« — redalo sc iz čistih njihovih srdaca jedno ime za drugim, sve lepše, sve mekše i toplije ...
Redali su sc tako naši susreti s Njim jedan za drugim. Sve više nas jc On voleo, razumevao i u nas verovao. Svaki susret ulcvao nam je nov polet i snagu da idemo na-pred. Daleko od sitne,' svagdanje politike, mi Sokoli znali smo samo za jedno: Jugoslavija i On! Sve drugo ni j e nas se tiealo. Koliko svetlih dana smo proživeli s Njim na našim sletovima i sastaneima! Duboko u duši smo Ga nosili. Uvek smo hitali da Ga mi prvi pozdravimo. Lo-sle tih sastamaka oseeali smo se krepki, sveži, čisti i lepi, umivem suzama radosnicama velike naše ljubavi.
I kad smo godinc 193» spremali se na slet u Beograd malo nas je ostalo 'kod kuče. Svi smo pozunliv da ec vidimo s Njim tamo u srcu nase zem-
lje. da preko Njega pokažemo našoj otadžbini koliko nas ima.
Rastajuči se s našim dragim Beogradom, obečali smo da čemo opet do-ei za koju godinu, još jači i brojniji. Nismo znali kad čc to biti, ali smo se spremali. Ljubljana, Sarajevo, Zagreb bile su predsprema. Beograd je trebao da bude kruna našeg rada i napora. Naš lepi,, veseli i nasmejani Beograd mamio nas je svom snagom, životom, vrelom našom krvi, toplim, istinskim, bratskim i ljudskim srcem.
Ali, črna sudbina, kako si strašna i paklena!
Iznenada zaječala ie kroz mračnu noč sokolska truba: Zbor u Beograd. Svi smo poleteli i skupili se. Dočekao nas je novi, nepoznati nam Beograd: crn, mračan i rasplakan. Tužan j c bio ovaj naš sastanak. Ncobičan sokolski sastanak. Sokoli kliču i raduju se kad se sastaju. Sokolski »Zdravo« pun jc i zvonak, i odzvanja daleko. Ovaj put sve sc jedva čuo. Negdc ga nije ni bilo, zanemela usta od bola, a oči se zamutilc. Bratski stisak ruke i duboki uzdah. Sokolski zastavnici pognuli glave, a o rumenima tužmo se poklopilc zastavo kao žalosne vrbe.
Čekamo Njega da Mu se poklonimo, da se poslednji put s Njim pozdravimo. Bcskrajno duga povorka — neobična pratnja. Sokoli stoje nemo i ukočeno. Nigde glasa, ni pokreta. Iz daleka u Knez Mihajlovoj ulici naziru se čudna kola. U njima On. Položen. Mrtav, Nem... Naš Kralj, naša čeznja, nada, radost! Hiljade Sokola kao po najstrožoj komandi padoše na kolena, pognuše glave i zajecaše... Mesto nekadašnjeg bacanja kapa, mnogi je skinuo i od bola gužvao u ruci. Naše Sokolice, inače vedre i vesele, ovaj put su duboko pogružene, guše sc u suzama, lome prste, a njihov jecaj para srce... Isti oni Sokoli, koji su prvi put u Ljubljani vežbali pred Njim, sad več zreli, ozbiljni, prosedi i sedi ljudi, ječali su od bola: »Kralju, dragi naš Kralju! Slavo naša, veliki naš Kralju, Zbogom! Zbogom!...«
Pored mene jedan stari brat sav sed jecao je:	»E, Aleksandre moj,
mili moj Kralju zar tako brzo ode? Zar Ti, koji se nisi bojao nikoga, da ovako svršiš?« ... Strahovit bol rezao je srce, a 'po mozgu kopala jc jedna misao: Zar tako propadaju ideali, zar je Bog toliko nemilosrdan i neprave-dan? Gušili smo sc u suzama nad ne-srečnom Njegovom i našom sudbinom. Odoše naše čeznje, naše nadc. U duši ostaje strašna praznima. Nešto su nam veliko iz nje iščupali. To nas boli, jer smo čitavi život to u sebi nosili. Nasa ljubav jc bila čista i nesebična. Zato je i naša žalost velika i duboka.
I sad smo se kupali u suzama, ali suzama istinskog bola. Ako je Istina da sc kroz stradanja čovek pročišča-va, da se bolom duša umiva, da sc ona u njemu jrrekaljuje i da čovek P°do postaje veči, lepši, plemenitiji, onda ri, naš Veliki Kralju, počivaj mirno, jer naša tuga je tolika, da bi posle nje maša duša morala biti andeoski čista i bela. Ti si žrtva kroz koju ec doei naše prečiščenje. Kao što smo rani j c posle susreta s Tobom i Tvoga dragog osmeha bili jači, kao što smo obeča-vali Tebi i preko Tebe Otadžbini da čemo je čuvati, 'tako čc ovaj naš poslednji susret s Tobom, naša duboka tuga, naš zavet pred mrtvim Tvojim telom očeličiti i prečistiti našu dušu, da zbije naše redove za nove borbe. Mi plačemo, ali Ti se zaklinjcmo, da čemo čuvati naše i Tvoje ideale. U dubokoj boli klanjamo se Tvom muce-ničkom telu. Nosičemo Te kao ama-net u svom srcu. Pa kad se napokon sastanemo s Tobom, dočekaj^ nas svojim blagim osmehom, Ti češ čuti da smo verno ispunili Tvoj i svoj zavet. Mrtva naša Slavo i Veličino, I voj duh živeče večno medu nama i ču\ati nas od zla.
Hvala Ti i Slava Ti!
Pozdrav fugoslov. Soholslva svomf Mladome Kralju, Nj. Vel. Pelru H
Povodom stupanja na jugoslovenski Presto Njegovog Veličanstva Kralja Petra II Karadordeviča, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je Nj. Kralju u ime jugoslovenskog Sokolstva pozdravni telegram sledečeg sadrzaja-
Njegovom Veličanstvu Kralju Petru Drugom — Beograd
Jugoslovensko Sokolstvo oduševljeno pozdravlja Vaše Veličanstvo u času kada stupate na Prestolje Svoga Velikog Oca, Vifeškog Kraua Aleksandra Prvog Ujedinitelja. i Svojih slavnih Dedova iz junačkog roda Karadordeviča.
Verni i odani u ljubavlju prema Vašem Veličanstvu kao dosada-njem starešini našeg Sokolstva, ovu vernost i odanost prenašamo na Vaše Veličanstvo, kličuči iz dubine sokolskih srdaca:
Neka živi Vaše Veličanstvo na sreču i slavu naše domovine i našeg naroda!
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Oprošlaj jugoslovenskog Sokolstva od svog Vileškog Kralja Ujedinitelja
Govor br. Gangla preko Beogradske radio-slanice
Dne 17 o. m. popodne u 7 časova, oprostio se je u ime jugoslovenskog Sokolstva od blagopočivšeg Vitcškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja I zam. starešine Saveza SKJ br. Gangl preko beogradskog radia ovim govorom:
Sva naša velika jugoslovenska sokolska porodica sada je svojim duhom sakupljena uz odar Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Hočemo da se u Kraljevskom dvoru oprostimo od Onoga, koji je bio naš najve-či zaštitnik i prijatelj, a koji mora da za nekoliko časova pode na svoj poslednji put, da Ga primi u zagrljaj večnog mira veličanstveni Božji hram na Oplencu i da Ga u tom miru udru-ži večni san s Niiegovim Velikim Ocem i Pretcima. Veliki duh Njegov i Njegovih Velikih Predaka bdi nad nama i nad našom neizmerno ucvilje-nom domovi nom.
I u tom žalosno-Svečanom trenutku, kada suze guše naš sokolski glas, čujemo. i slušamo reči našeg Viteškog Kralja, koje nam je On za Svog radi-nog i plemenitog života u više mahova uputio, da nam dade potstreka za naš rad i da nam otkrije Svoju veliku dušu, koja je nas Sokole vazda razumevala i iskreno volela.
Naš Viteški Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj govorio je;
Samo na temelju jedinstva kolstva podizače se daljnji napredi snaga narodnih i državnih.
— Soko Kraljevine Jugoslavije iin* da bude zdravi vaspitač omladine, P® bornik bratstva i ljubavi, zatečnik v like jugoslavenske misli, nosilac vit škog i nacionalnog duha.
— Sokoli, od kolevke do _Ž[°, dužni ste služiti samo Jugoslaviji i №. goslovenskoj ideji. Njene su vaše ^ šice i vaša srca, njene treba da su vaše radosti i svi vaši ideali kao i sV vaše težnje i sva vaša pregnuča.
— Izražavam svoju toplu žel ju de i u buduče kao i do sad plodni i risni napori jugoslovenskog Sokolst budu upravljeni na svestrani i zdra' razvitak našega naroda.
— Sokoli, budite i odsad celom n*‘ šem narodu primer narodnog i drza nog jedinstva.
Da. Viteški Kralju, Oče i Vode Svoga naroda, mi slušamo Tvoje z® menite reči, mi ih slušamo svakog c . sa. jer su upisane u naše duše. I P ma tim rečima mi čemo uvek i svu . upravljati svoj sokolski život i rad. u tom če životu i radu s veličinom s kolske misli besmrtno živeti Tvoj sv ' tao lik. Viteški Kralju naš Aleksandr Prvi Ujedinitelju, Slava Ti!
Brat dr. Bukovski, starosta COS i SSS o svojim utisclma s pogreba blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja
Z. T. Vojnovič, Beograd.
Sokolska jtadio
RADIO STANIČA BEOGRAD
Brat dr. Stanislav Bukovski,
starešina Češkoslovačke obcc sokolske i Saveza slovcnskog Sokolstva, koji je bio na čclu^ brojnog odaslanstva bratskog češkoslova-čkog Sokolstva na pogrebu našeg blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, dao je pred svoj povratak u domovinu uredniku našeg lista slcdeču izja-vu:
— Utisak, koji jc činio Beograd u tim trcnutcima največe žalosti, kada je u njemu bio pretstavljen sav ju-goslovenski narod, bio ie tako S1lun, da je prodirao upravo do dna čovečje duše. napunjujuči je jezivim bolom i neizmernom gorčinom. U tim trenut-cima vladali su osečaji čiste ljubavi prema jedinstvenom liku narodnog Junaka i 'Pretstavnika sveže snage mlade države, vladali su osečaji ljubavi. ko-joj je otet najdragoceniji život, u kome je počivalo poverenje svega naroda i u kome su bile usredotočene težnje kao i cličena nepobediva volja
mlade Jugoslavije. ...	,
Dan pogreba, koji je izvršen pred očima svih odgovornih tvoraca i vla-
dara današnje Evrope, morao je da P trese savešču onih, koji danas °d . čuju o ratu i miru i koji u sadanjos pripravi ja ju evropskim narodima sU binu njihove budućnosti. I u tim tr nutcima delovala je neopisivim doj mom pojava nedužnog i nežnog ma letnog Kralja, delovala je dojmom " opisive ljudske uznositosti, proti ko joj danas narodi toliko greše. Ma letni Kralj bio je u sokolskom kroj • kao dokaz, da Tičševa ideja ima . svojom tvorilačkom snagom da uzg® u jugoslovenskom narodu plemenu telesne, duševne i moralne osebine, ■ bi oboružan njima, slobodan i sanl stalan u svojoj državnoj zajednici gao da brani u svetu pred svima « rodima pravdu i društvenu nost. koje ogrejane ljubavlju imajo ® učvrste mir i onemoguče barbars 'grozote rata. Osirotelo dete na kr8_ ljevskom prestolu daje svemu svCs, zoran primer, u kom pravcu treba o meriti sve snage za visoke ideale večanstva, da bi zavladao mir u ci J blagostanja svih naroda u Evropi i celome svetu. —
Dne 1 novembra predaje sestra Ljubica Filipovič — Kragujevac, o temi: Žena i Sokolstvo. (Vcčcrnje.) _ Dne 4 novembra predaje brat Ju-raj Usmijani — Pag, o temi: Rad za Sokolstvo. (Popodinevno.)
Dne S novembra predaje brat dr. Miraš Kičovič — Vršac, o temi: Jug°-slovcnstvo u našoj književnosti. (Ve-
černje.)	,
Dne 15 novembra predaje orat Marijan Tratar — Mirna Peč, o temi:
Pomen Vileškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju u TIrševom domu u Pragu
Govor staroste brata dra Bukovshog dne 11 oktobra o. g.
Soko — dom — škola. (Vcčcrnje.)
' Dne 18 novembra predaje brat
Ivan Lavrenčič — Maribor, o temi: 1 e-lesni i duševni odgoj sokolske dece. (Popodnevno.)
Vcčernja predavanja održavaju sc svakoga četvrtka od 19.10 do 14.30 ea-sova, a popodnevna svake 1 i 3 nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 casova.
RADIO-STAN1CA LJUBLJANA
Sledeče sokolsko radio-predavanjc održava sc u subotu dne 3 novembra; predaje br. J. Poharc. pretsednik Zlo, Ljubljana, o temi: »Blagopočivsi ' deški Kralj Aleksandar 1 Ujedinitelj i Sokolstvo.
Dne 11 o. m. održan jo u velikoj dvorani Tirševog doma u Pragu pomen blagopočivšem Vitcškom Kralju Aleksandru 1 Ujedinitelju. Pomenu je bilo u dostojnom broju zastupano sve Sokolstvo grada Praga. Tom prilikom održao je br. starosta br. dr. Bukovsai sledeči govor:
Bračo i sestre!
— Ceo svet ogorčen je krvavim zločinom u Marselju, jer su tamo pali kao žrtve zločinačkog nasilja zivoti dvaju velikih i odličnih pretstavnika, či ja su nastojanja bila učvrščenje mira u poslerotnoj Evropi, a koja bi nastojanja obezbedila kulturnim narodi-nm slobodan razvitak i trajan mir.
Ali bol i tuga, koje su sada ispu-nile dušu čitavog kulturnog čovečan-stva, prešle su svojom merom i dubi-nom svaku granicu čcškoslovačkog naroda, koji je povezan najužim krvnim vezama s jugoslovenskim narodom i
najjačim vezama mišljenja i оДесзј^ kulture s narodom francuskim. Ud* ^ koji je zlikovac-ubica zadao v,ad flnj-ujedinjene Jugoslavije i ministru v« skih poslova prosvetljene 1 ranču bio je ujedno i direktan udarac «
sa srca.	.	na-
Ovaj zločin znači bezobziran
padaj barbarizma na plemenito ndjela janje naroda za slobcdnim razv
država u
samostalnih naroda i pravde, prava i pravičnosti.
Ma kako bila grupa pojedu’ slepo oružje u rukama bilo ^.0,ednas-št ve ne celine, ipak je ona svojim ? fltl nim delom pokazala svu svojuv°” gajj-svirepost, od koje dostojno
nar?.c
Več davno pre rata u svom “"Gjtji nom razvoju proniknuli smo sa sn ^
• Ofi
Sokolstvom u Francusku i s .n^oli
ciuivuioivuiu «	* •
slobodnog tla uveravall smo t .. jo svet, da smo unutra i spolja o^
ne višine kulture, na kojoj nam ne fe,vise niko da nasiljem uskraćava Dodan razvitak našeg naroda.
^ u Jugoslaviji, u doba poslerat-
g previranja uvideo je mudri Kralj, Je samo u sokolskoj ideji ona po-j a?a tvorilačka snaga, ko ja je ka-a da povede njegov narod narcdnom udovnom jedinstvu i poveže unutar-.".m “isciplinom, a što je sve neon-un° potrebno za opstanak jedne ja-1 nerazdvojive države.
Svirepi zločin, koji je tako bolno odjeknuo u našim dušama, očehčicije i ojačao našu vol ju iučinio nas j os spremnijima i ustrajnijima da nastavimo naš rad u smislu naših nacionalnih tradicija za uzvišene ciljeve kulture čovečanstva.
Čast i slava uspomeni velikih voda evropskih naroda, koji su za blago-dat. mir i slobodu naroda žrtvovali svoje vlastite živote! —
Sokolsivo na sprovodu Magopočivšeg Vliešfeog Kralja UJedmllelfa
Jugoslovensko Sokolstvo, koje je * Jiio bezgraničnu ljuba v. vernost i anost prema svomc Velikom Kralju -titniku, s bolom raskidanim sr-m đ 1 n.eutešno rasplakanom dušom i . ,u najprvima je primilo u svoje so-rlJhmke SVOrt Viteškog Kralja Uje-Dmt kad se je vraeao s daleka usnuo, da za uvek otpočine u ta J0J ^kljenoj zemlji. I tako od Spli-rei^om stanicama do Zagreba, a ca л - ° Beograda i zatim do Oplen-v’ ,г t'h tisuću kilomctara, jugoslo-ka i šolstvo dočekivalo jc upla-v c'uše mrtvo telo svog Viteškog a Ja’ da se s Njim oprosti, sa ^ Splitu su Sokoli, učestvujuči u n m?J ovoj velebnoj žalobnoj sveea-Gat U P.unom > dostojnom broju, s les ?1аЈога Stojana poneli Kraljev čas l-' ^^ie^ničku stanicu i držali po-orf c ?.pa^r- Na svim stanicama dalje Splita do Zagreba Sokolstvo je u , nom broju i najdostojnijc dočekiva-Sv°ga Kralja i poklonilo Mu se. j ,У Zagrebu sve Sokolstvo iz grada iv« v odalo je dostojnu postu žel,m Y|teškom Kralju. Na samoj pak no^ez^ekoj staniei Sokolstvo ie u pustov 10u 11 svečanim odorama po-ieii° u špaliru na staničnom pcro-te.i”0cekalo dvorski voz s lesom Visu Kralja, odavši Mu počast, dok pt cl,ailovi Sokola u gradanskom odelu p. Vl, špalir sa zapaljenim bakljama. SftV i i ku dvorskog vlaka starešina dolske župe Zagreb s ostalim odlič-skfta'a ponc° ie Kraljev les iz dvor-su s yag0na u dvorsku čekaonieu, dok Voz i i s Јсс*пе * s druge strane od časn- - dvorske čekaonice držali po-'ol spa^r- U dvorskoj čekaonici So njj^6u' Po njih četvorica. uz pretstav
Voz i	s Јсс*пс * s druge strane
časn- - ^vorske čekaonice držali J-?1 špalir. U dvorskoj čekaonici Sonji.1 ®u> Po njih četvorica. uz pretstav-bi06 z&r- ce^° vreme dok je Kraljev les Isti U ^aSrebu, držali počasmu stražu. last tak° Sokoli su sutradan po od-^ijH.dvorskoga voza za Beograd presoje i !a^ev les u dvorski vlak, dok su 0!ski odredi po strani držali špalir. ВешГакоаег i °d Zagreba pa sve do Se .^rada, na svim stanicama gde god °nim Vorski voz zaustavljao, pa i na Ustaj. mimo kojih je prolazio ne za-av*jajuči sc, Sokoli su u punom
broju bili okupljeni, dočekajuei les svog Viteškog Kralja da Mu se poklone i da se s Njime oproste.
U Beogradu Sokoli su, njih po trojica, držali u Starom Dvoru uz Kraljev les počasnu stražu. U utorak pak u jutro dne 16 o. m. prestavnici Save-za Sokola Kraljevine Jugoslavije, bratskog češkoslovačkog, poljskog i ruskog Sokolstva zajedno s beogradskim Sokolstvom korporativno su se poklonili u Starom Dvoru seni Viteškog Kralja Ujedinitelja.
Na dan pak sprovoda Viteškog Kralja Sokolstvo je i u samoj žalobnoj povorci bilo dostojno z as tu pa no. Za načelnikom Saveza SKJ i načelnikom ČOS koji su bili na čelu sokolskog dela ovog veličanstvenog ispračaja Viteškog Kralja, nošene su zastave: ČOS. Saveza SKJ i Saveza ruskog Sokolstva, zatim su stupali pretstavnici Saveza slovenskog Sokolstvo, za njima delegacija ČOS i ruskog Sokolstva, zatim su nošene zastave svih sokolskih župa i one, koje je jugosloven-skom Sokolstvu darovao blagopočivši Viteški Kralj Aleksandar 1 Ujedinitelj, njih svega 60. Za ovim zastavama stu-pala je uprava Saveza SKJ, a za njom po 8 delegata svih sokolskih župa.
Na Prestolonaslednikovem trgu s lev strane pravilo je špalir Sokolstvo, i to 1500 članova i 250 članica društa-va te 300 članova sokolskih četa, zatim odred češkoslovačkih i ruskih Sokola i Sokolica. Oko rondoa na Prestolona-siednikovom trgu držane su u špaliru društvene sokolske zastave, njih 220 i četnih 160.
U samoj povorci 19 automobilskih kola s vencima .pratili su sa strane opet Sokoli, ukupno njih 100.
Svega na sprovodu uzelo je uee-šča 2.960 Sokola, koji su bili st igli iz svih krajeva naše zemlje, kao i iz ostalih bratskih zemalja da se poklone Viteškom Kralju Ujedinitelju i da Ga isprate na Njegovom poslednjem pu-tu, opraštajuči sc od Njega s neizreci-vim bolom i sa suzama, koje je u tim časovima bila prekaljena sokolska lju-bav, koju su Sokoli oduvek žarko ga-jili prema svom Kralju i Zaštitniku.
— Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije«, nastavio:
Ovaj srebrni venac. koji Ti pola-žemo. Viteški Kralju naš, izraz je naše sokolske vernosti i odanosti prema Tebi, Velikom Sinu našega naroda iz slavnog roda Karađorđevića. Ova vernost i edanost naša prema Tebi seže^ i preko groba i spaja sva sokolska naša srca s Tobom. Viteški Kralju naš. Heroju i Mučenice!
Slava Ti, Viteški Kralju naš Aleksandru I Ujedinitelju!
Večna Ti slava! Čuvaćemo Jugo-slaviju! —
Svi prisutni uskliknuli su tada tro-kratni Slava!	v.
U ime ruskog Sokolstva polozio je zatim srebrni venac s napisom »Kralju Aleksandru I — Ruski Sokoli« starešina brat Drajling.
Tada su se svi prisutni Sokoli poklonili još jednom Kraljevom grobu i celivajuči ga sa suzama se oprostili od svog ljubljenog Zaštitnika, Viteškog Kralja Ujedinitelja.
Delegacije češkoslovačkog, poljskog I ruskog Sokolslva na sprovodu blago-Počivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja
^ sprovodu blagopočivšeg Vitc-11 Be Ја Aleksandra I Ujedinitelja s[0vogradU’ pored mnogobrojnog jugo-deueansk°g Sokolstva, ueestvovale su i fitth-je češkoslovačkog, poljskog i Г? i Istva.
50 v, 0‘cgacija bratske ČOS brojila je sta <v^nVa’ na eijem čelu jc bio staro-skj. S i SSS brat dr. Stanislav Bukov-sWk^Čelnik COS i SSS brat dr. Miro-p0r(,fl lnger. U sastavu delegacije ČOS 2am 0stale brače bili su i brača: I Clan starešine ČOS Josip Truhlarž, Bon naeelništva i pretsedništva ČOS ČQs • Havel, član pretsedništva l>e i starešina Praške-Šajnerove žu-рг;Јадк ČOS dr. Jan Heler, član tk ,ištva ČOS František Kudela, niČj. n?^elništva ČOS i načelnik Zagra-Чг* лЗР6 ^an Planička, te članovi od-Keni S Vaclav Šverma i Evgen
Kao delegat Poljskog sokolskog saveza na sprovodu je učestvovao starešina brat Adam Zamojski.
Na čelu ruskih Sokola i Sokolica, kojih je na sprovodu učestvovalo 130, bili su starešina Saveza brača Drajling i Artamonov.
Sve bratske delegacijc položile .su na odar blagopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, kao i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, krasne velike vence od svežega cveča s trakama u nacionalnim bojama.
Podjedno su pretstavnici svih sokolskih Saveza položili i venac u ime Saveza slovenskog Sokolstva.
U ime pak Medunarodne gimnasti čke federacije venac je polozio kao pretsednik Federacije brat Adam Za mojski.
Poklon Sokolstva grobu viteškog Kralja Ujedinitelja na Opleucu
ukopa blagopočivšeg Vite-fttvi n a Aleksandra 1 Ujedinitelja, ^klfwSct-.^-'eKovom grobu da Mu se № 0 ' ^einilo je Sokolstvo, i to dne •m. pre podne.
%a na Atr,anc juSoslovcnskog Sokol-Ve Savt»	Pošli	su	članovi	upra-
'cšinc. .za SKJ na čelu sa I zam. sta-
te starešine, 2vamcnici starešina svih 25 • atiovi vZUPa- kao takoder i lep broj ?4pe Miw v/' Gaekog i Nevesinja V Ki.u - Pi'edvodeni po starešini s ratu č. Miliču.
šl
K ie jiUsJslovenskim Sokolstv
om po-
,ačkop , t^ija bratskog eeškoslo-Č04 u tva’ na	sa	stareši-
v^ovskiiv, ?rat,01n drom Stanislavom r>Va. na	dclfSacija	rusko« Sokol-
^ilinofvrv, •' braeom starešinama . USavv 1 Artamonovom.
Л}и zadužbinu Sokoli su se fir$a Pctr?n,Hn)bu blagopočivšeg
5S*U Vožd«	Oslobodioca i
lie.,v4anin\ vnSt ara r<^a tc se zatim s 4on!^ « krinhiaiJ,CfnvL.uputili ni/ ste' lv^eg v* x? uz ne k grobu bla-v.te&kog Kralj« Aleksan-
Česiltka Saveza SKJ bralskoj ČOS povodom češkoslovačkog narodnog praznika 28 oktobra
Povodom češkoslovačkog narodnog praznika 28 oktobra I zam. starešine Saveza SKJ brat Gangl uputio je bratskoj češkoslovačkoj obci sokolskoj u ime jugoslovenskog Sokolstva telegrafsku čestitku sledečeg sadržaja:
češkoslovačka obec sokolska
Prag
Povodom državnog i narodnog praznika primite u ime jugoslovenskog
Sokolstva bratske čestitke. Ovom prilikam želimo Vašem velikom pretsed-niku Masariku puno zdravlje na sre-ču Vaše Republike. Izvolite na nadležnem mestu biti tumačem ove naše čestitke i ovih želja. U danima naše velike opče narodne žalosti saučestvo-vanje s nama Vaših bratskih srca na največu nam je utehu. Hvala Vam 1 bratskj pozdrav.
Gangl.
Sednica pretsedništva Sa-veza slovenskog Sokolstva održana u Beogradu dne 17 o. m.
Pretsedništvo SSS sastalo se je dne 17 o. m. u Beogradu na izvanrednu sednicu, kojoj su učestvovali: starešina ČOS br. dr. B u k o v s k i, I zam.
starešine SKJ br. Gangl, starešina SPS br. Zamojski, I zam. starešine ČOS br. Truhlarž. II zam. starešine SKJ br. Paunkovič, načelnik ČOS br. dr. K1 i n g e r i načelnik SKJ br. Ambrožič. Na ovoj sedrn-ci raspravljalo se je o programu i o vremenu saziva redovne sednice pretsedništva SSS.
f Bral Viiold Tirakovski
Poljsko Sokolstvo zadesio jc težak gubitak smrču brata Vitolda Ti-rakovskog, dugogodišnjeg potstarešine poljskog Sokolskog saveza, koji jc umro iznenada dne 1 oktobra o. god. Brat Tirakovski bio je praunuk poljskog oficira, koji je poznat u istoriji poljskih borbi za očuvanje, odnosno ponovno oslobodenje. Brat Tirakovski rodio se godine 1883 u Varšavi, gde je završio študije na realci, dok je trgo-vačke študije završio u Lajpcigu. Vra-tivši se u Varšavu polazio je diplomatsko - konzularni kurs, koji je završio s odličnim uspehom. Po povratku iz inostranstva u otadžbinu stupio je u
sokolske redove, kojima je ostao ve-ran do svoje prerane smrti. U рођ-skom Sokolstvu zauzimao je važne funkcije: bio je starešina mazovecke župe, potstarešiiia Saveza i delegat u SSS za poljsko Sokolstvo. Za vreme ra-ta bio je aktivan oficir, a kao takav naročito sc odlikovao u redovima 201 artiljerskog puka u ratu izmedu Poljske i boljševika u bitkama kod Varšave i Grodna. Nakon rata stupio je ponovno u državnu službu, gde je .na-pokon zauzimao važno mesto inspek-tora ministarstva rada i narodne za-štite. I jugoslovensko Sokolstvo deli bol poljskog Sokolstva nad smrču od-ličnog sokolskog radnika i velikog patriote.
17 SMzaSkj
dra I Ujedinitelja. Upravo u tom času tri sveštenika nad grobom Viteškog Kralja čitala su molitve. Nakon zavr-šenih molitava. Sokoli su se okupili s najdubljim pijetetom i bolom oko groba svog Viteškog Kralja, nad ko j im je tada I zam. starešine Saveza SKJ brat Gangl rekao sledeče:
— Sakupili smo se ovde u ovoj veličanstvenoj zadužbini, u Božjem hramu, gde počivaš, naš Viteški Kralju Ujedinitelju, svojim večnim mirom. Sakupili smo se da Ti se poklonimo i da Ti kažemo i ponovimo, da smo Te uvek veleli i da čemo čuvati Jugoslaviju. Jer Ti si, Kralju naš, ga-jio punu ljubav prema svima nama, i radio neumorno za celoga života za blagostanje i sreču svega našeg naroda i naše otadžbine. I zato čemo se pomoliti Sve visenjem za sreču naše zemlje, da bi je čuvao, štitio i poma-gao na onome putu, kojim si je Ti vo-dio.
Nakon šutnje od pet minuta brat /..iaii’gl jc, polažuei na Kraljev grob srebrni venac s napisom: »Našem Zaštitniku, Viteškom Kralju Ujedinitelju
Sednica Uprave Saveza SKJ
Prema zaključku sednice Izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije od 22 oktobra o. g. sazivam sednicu plenuma uprave za nedelju dne 11 novembra o. g. u prostori jama Saveza u Beogradu.
Sve ostalo, kako je bilo več objavljeno u pozivu od 20 septembra o. g.
Zdravo!
Beograd, 22 oktobra 1934.
I zam. starešine: GANGL
VI sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 12 oktobra 1934 u Beogradu
(V sednica, održana dne U o.'m., bila je komemorativna, o čemu smo izvestili u prošlom broju našega lista od 12 o. m.).
Brat Gangl izveštava, da je iz Varšave stigla tužina vest, da je tamo preminilo u 51 godini života brat Vitold Tirakovski, dugogodišnji zamenik starešine bratskog Saveza poljskog Sokolstva. U sokolsku organizaciju stupio je več za vreme svojih akademskih študija, pa jo od toga doba do sada svoje prerane smrti, vrlo uspešno saradivao u svim granama Sokolstva. Bio je i starešina zupe Mazoviet-ske i delegat poljskog Sokolstva u Sa-vezu slovenskog Sokolstva.
Sokolski poslovi do veli su pok. brata Tirakovskog više puta i u našu domovinu. koju je iskreno voleo. S otvorenim simpatijama pratio je nas sokolski život i rad i u svakom pogledu radovao se svakom našem napretku. Zato su nas s bratom Tirakovskim vezale dubokc bratske veze.
U ime našega Saveza uputio je bratu starosti Zamojekom pismenu sažalnicu, pa moli da se to primi do znanja i da se pok. bratu oda dužna pošta i klikne: Slava!
Prisutna brača saslusala su govor stoječi i priključili ®e pokliku: Slava
mii!	.. ,
Ekonom brat Bramko Zivkovic
podnosi izveštaj o nekim predmetima hitne naravi, pa su se prema njegovom predlogu doneli shodni zaključci.
Glede pomoči žnpama za održava-nje teeajeva, a prema predlogu načel-ništva Saveza, donosi se zaključak da sc akt ustupa odboru za sokolske čete, da on po njemu dadc svoje mišljenje.
Brat arh. Momir Korunovič iznosi predračun za zidanje zgrade u dvori-štu Saveza, a u kojoj bi se imala sme-
stiti savezna odeljenja. Nadalje podnosi i predračun za adaptaciju župskih prostorija u današnjim prostorijama iz Balkanske ulice. — Zaključuje se da ove predračune, ispita odbor za grad-nju doma i da donese po njima svoj konkretan predlog.
Brat dr. Belajčič referiše o zboru župskih prosvetara. Na ovome izboru imao je da se obavi izbor novog prosvetara Saveza gledom na okolnost, da bi prosvetni odbor Saveza imao preči u Beograd u svrhu koncentracije eita-vog Saveza. Na ovom zboru on je opet jednoglasno izabran pretsednikom pro-svetnog odbora, jer se večina braee saglasila, da koncentraciji u Beogradu ne smeta okolnos't što on stalno bo-ravi u Novom Sadu. S time u vezi bila je nametnuta i potreba da se od sokolskih radnika iz Beograda sastavi lista prosvetnog odbora, što je uglav-nom i učinjeno, pa prema tomc nema smetnje da se sedište i rad prosvetnog odbora prenese u Beograd, i to več od dana 1 januara 1935 god. S prelazom prosvetnog odbora u Beograd ima da se preseli i redakcija »Sokolske prosvete«.
Zatim prelazi na ovogodišnju proslavil 1 decembra. Mišljenje je prosvetnog odbora da ovogodišnja proslava gledom tna veliku tragediju koja jc zadesila našu naciju, treba ovu prosla-vu udesiti tako, da sc ona krede u okviru naših zaključaka, naime da se posveti sva pažnja osnivanju socijal-nih fondova na spomen 'blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. U tu svrhu imadu da se izrade opča uputstva. Trebalo bi da se sve ovo razredi na način da se sprovede jedna uža i jedna šira akcija. Uglav-nom treba da se realiziraju fondovi. Savezni fond realizirao bi se od do-značenih 200.000 Din, kojima se doda-je od svakog pripadnika doprinesenih 50 para. Sav pak prihod 1 decembra, a od akcije »Sokolskog srca«, kao i od inače sakupljenih priloga pripap bi župama, odbivši 10%, koje če župe uputiti saveznom fondu, a od sakup-
1 j enih priloga dalo bi se 10% Savezu, 50% društvu, a župi ostalo bi 50%. Sama »Sokolska srca« davala bi se župama uz centi od 50 para, dok bi za šire slojeve bila prodajna cena od
2 Din.
Kako sadanja zalih a od 100.000 po-menutih »sokolskih srdaca« ne bi do-stajala, to sc imadu kod koje domače tvornice poručiti daljnjih sto hiljada.
Dalje izveštava o filmu ovogodiš-njeg uzornog taboronja i letovanja na Bledu. Sam film iznosi 2200 metara. Tvrtka Ufa želi otkupiti 200 metara ovoga filma, pa moli da se ovlasti pro-
svetni odbor, da može u tom pogledu samostalno postupiti. —■ Odobrava se.
Pošto su još raspravljeni neki de-talji glede učestvovanja Sokolstva^ na sahrani blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, odluče-no je, da se po toj stvari izda hitna okružnica.
VII sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ
održana dne 22 oktobra 1934 u Beogradu
Brat Gangl konstatuje da su za-ključci poslednjih sednica u celosti p rove deni.
Brat dr. Pavlas iznosi zatim načrt manifesta, koji se ima, po odluci poslednje sednice, a povodom velike tragedije koja je zadesila naš narod mu-čeničkom smrču Viteškog Kralja Ujedinitelja — uputiti jugoslovenskom Sokolstvu i narodu.
Brat dr. Belajčič pak iznosi, takoder u vezi strašnog i kobnog udara, koji je zadesio sav jugoslovenski narod, načrt proglasa za 1 decembra.
Nakon definitivne redakcije i pri-hvata iznetih načrta ovih proglasa zaključeno je. da se oni objave u »So-kolskom glasniku« i da se zasebno ot-štampaju u obliku plakata i pošalju svim sokolskim jedinicama.
Brat dr. Belajčič ističe nadalje, da pored ovih proglasa treba delovati na najširc redove članstva, da oni doista žive i rade po principima sokolskim, a sokolskim jedinicama da zavlada pravi sokolski duh. Zato je on mišljenja i predlaže da se svima starešinama župa uputi u ovome smislu i jedan sho-dan raspis. — Prima se.
Br. dr. Belajčič nadalje predlaže, u vezi s proglasom za 1 decembar. da se izdaju u jednoj posebnoj brošuri još i naročita uputstva, u kojima če pojedine tačke ovoga proglasa biti de-taljno razradenc, kao također i čitavo prigodno gradivo za ta j dan. Umesto pak uobičajenih govora pojedinaca o važnosti i-značenju 1 decembra, da se ove godine od toga odus'tane ali da sc zato ^zda jedna poslanica zamenika starešine brata Gangla, 'koja če se pro-čitati u svim sokolskim jedinicama. — Primfl sc
Nadalje ovogodišnjeg Prvog decembra ima da se obavi zakletva celo-kupnog članstva. Tekst ove zakletve izradiče prosvetni odbor Saveza.
Brat Čedo Milič predlaže, da se zakletva pored usmene položi i pismena, svojeručno potpisana, od svakog pojedinca.
Zaključuje se stoga, da se zakletva imade po svakoj župi otštampati i da svaki pojedinac na Prvoga decembra, osim usmene zakletve imade još pot-pisati i štampani tekst zakletve. Uko-liko bi bio neko sprečen da na 1 dc-cembra dode na zakletvu, imade to obaviti naknadno.
Podjedno donosi se zaključak, da u mestima, gde imade više društava, svako društvo za sebe priredi prosla-vu 1 decembra. Da se pak samoj proslavi dade što jače značenje, n Bei>-gradu če sama Uprava Saveza^ organizirati ovu proslavu, a sam način prevedbe ovoga ima da se raspravi na narednoj sednici Izvršnog odbora Saveza.
Urednik »Sokolskog glasnika« brat čelar upozoruje, da je u ovim danima opče i največe nacionalne žalosti na upravu Saveza stiglo na hiljadc telegrafskih sažalnica. Sve ovo sažalmcc imale bi se otštampati u listu, ali kako je ovo oštampavanje spojeno s velikim izdatcima. to je mišljenja da sc te sažalnice ne bi oštampale sa svojim doslovnim tekstom, več jedino da se registruju pojedine sokolske jedimce alfabetskim redom, koje su poslale sažalnice. — Prima se.
Brat Brozovič predlaže da se po-^ sebnim aktom izvesti Dvorsku kan-celariju Nj. Vel. Kralja s prepisom spiska kondolenca, kakav je odreden za »Sokolski glasnik« i da se zamoh Dvorsku kancelariju da nas ovlasti da u njezino ide odašaljemo гаћлга1с. — Prima se.
Brat Momir Korunovič iznosi, da je vreme poodmaklo i kako, 1 novembra započmju tečajevi vojnika za vode sokolskih četa. to ie potreba, da se pristupi najhitnijim adaptacionim ra-dovima savezne dvorane. — Prima se.
Brat Ignjat Pavlas potiče, pitanje saziva plenuma savezne uprave. Ne vidi ч-atloga da se ne bi sazvao plenum Uprave Saveza i da se naši raniji za-kljueci, koje smo usled tragicnog do-gadaja morali odgoditi. konzekventno u celosti ne provedu. Predlaže stoga da se sazovc plenum Uprave Saveza za dan 11 novembra o. g. — Prima sc.
Kako je vreme poodmaklo, to prert-sedavajuči prekida sed.nicu time da se ona nastavi narednog dana u 9.30 ca-sova ujutro, kao i time da 4se onima, koji če učestvovati nastavku ovc sca-nice dade potpuna -ovlast da donesu pravovaljanc zaključke. -7 Prima sc. Na ovoj nastavljcnoj sedmei dne 7	»ima	su	ioš nekoia Dre-
IN <1 w * vj	•	v	1
23 X ujutro rešena su .los nekoja preostala pitanja.
IZ UREDNIŠTVA
Ovaj broj našega Usta izlazi ovoga puta kao dvobroj, u nadopunu što ni-,je izašao prošloga tedna dne 19 o. m., a to da bi imali mogučnosti da ilustro-vano prikažemo sprovod našeg Viteškog Kralja Ujedinitelja.
ROSMJA - FONSIER 9 društvo xa oslguran/e i reosiguranfe • Beograd
KUCKIIKA
Rajmon Poenkare. Još nije Francu-ska prežalila gubitak svog velikog sina i političara ministra Bartua, koji je tra-gički preminuo u Marseju kao žrtva /ločinačkog atentata, čijeg žrtva je po-stao i naš ljubljeni Vladar Viteški Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj, stižo iz Pariza vest, da je 15 o. m. ujutro u svom dvorcu u ulici Marbo preminuo Rajmon Poenkare, veliki veliki francuski državnik i bivši pret-.^lnik republike. Veliki pokojnik spada medu najmarkantnije ličnosti fran-euskog javnog života, ali spada i u red markantnih evropskih ličnosti. Rodio se je 20 avgusta 1860 u mestancu Bar le Di, gde je 1877 završio i gimnazijske nauke, počeo je študirati filosofiju, ali se je postignuvši naziv bakalara posve-tio pravnim naukama na Sorboni. U 20 godini več doktorira i posvečuje se advokaturi. Dve godine nakon što je počeo samostalnom advokatskom pra-ksom postaje tajnik udruženja advokata, stekavši vanredan ugled. 1886 postaje sekretar i šef kabineta ministar-sfva poljoprivrede, a još iste godine bio je po prvi put izabran za narodnog poslanika. Time započinje njegov po-iitički rad i negova karijera. Godine 1893, u 33 godini, postaje prvi puta ministar i to ministar prosvete, a na-redne godine u novom kabinetu ministar finansija, na kojem položaju osta-je dve godine. Nakon deinisije vlade preuzima u vladi Riboa ponovno mi-nistarstvo prosvete. U oktobru nakon demisije vlade izabran je za potprct-sednika parlamenta, na kojem položaju ostaje sve do 1898 god., kada se je povukao. U g (Klini 1903 postaje član senata, tri godine kasnije po drugi put ministar finansija. Medutim stekao je več i ogroman ugled kao pisac-naučnik, pa postaje u svojoj 49 godini elan akademije, na osnovi svog u čitavom ci-vilizovanom svetu poznatog dela: Sa-vremene ideje. Godine 1912 imao je ilužnost da u teškoj atmosferi nakon deinisije Keloa sastavi vladu nacionalne koncentracije, u kojoj jo preuzeo i mi-nistarstvo vanjskih poslova. Na tom položaju učvrstio je veze s Rusijom i Engleskom, što je dovelo u ratu i do savezništva tih zemalja. Januara 1913 bio je izabran za pretsednika republike i tom zgodom pale su reči od Strane francuskih socijalista: Poenkare znači rat. Ali dalekovidni i prokušani politi-čar nije spremao rat, nego je hteo samo da Francusku osigura od iznenade-nja sa strane Nemačke, koja se je sve više naoružavala. Za vreme dok je bio u Rusiji buknuo je svetski rat. koji je vratio Francuskoj uz cenu neopisivih ljudskih i materijalnih žrtava Alzaciju-Lorenu. Godine 1920 postao je član re-paracione komisije. Još jedan put stu-pa u javnost, kada sastavlja vladu nacionalne koncentracije 1922 godine, koja jc ostala na vladi dve godine, kada je otstupila zbog pobede kartela levice. I kao pisac (poznati su i njegovi me-moari) i kao političar spada medu naj-večc i najzaslužnije sinove Fran^uske.
35-godišnjicu književno« rada R. F, Magjera. Na dan 3 oktobra, na samu 25-godišnjicu svog osnovanja, prosla-vio je Klub hrvatskih književnika i umetnika 35-godišnjicu plodnog rada poznatog našeg književnika R. F. Magjera, kome je pretsedavajuči poznati javni radnik i pisac Geza Krnič predao lovor-venac. U ime Narodne zaštite,
kojoj je.jubilarac pretsednik, gda Ja-garčič poklonila mu je kitu cveča. Pored toga je svečar primio i mnogo drugih darova kao i pismenih česti-taka: Na ovom večeru saradivalo je pevačko društvo »Dobrotvor«.
450-godišnjica smrti Petra Korneja.
U noči od 30 septembra na 1 oktobra god. 1484 umro u 78 godini jedan od najčuvenijih klasika francuske literature Petar Kornej, koji spada u red slavne trojice Kornej, Rasin. Moljer. Od godine 1615—1622 studirao je u jezuitskem kolegiju, gde se je istakao njegov pesnički talenat. Dva puta bio je nagraden za svoje latinske stihove.
U to doba spadaju i njegovi prvi po-kušaji pisanja drama. U 16 godini ostavlja kolegij i dve godine kasnije postaje odvetnik. Kasnije postaje kra-jevski advokat i kao takav bio je dodeljen admiralitetu u ruanskoj palati. Pored svih dužnosti te obilnog rada on ipak ne zaboravlja literatura. Mnogo čita, a i Piše. Godine 1632 izdaje svoju prvu zbirku pesama, koje su imale velik uspeh, jer je po svojoj prvoj komediji »Melite«, koja je veoma uspela več bio poznat. Godine 1636 pak P<>; duzme odlučan skok, kojim preskoči sve svoje savremenike i prekida s tra-dicionainom formom i to sa svojim najuspelijim delom »Sid«, koje je još i danas remek-dclo svetske literature. Četiri godine zatim ne piše, obuzet drugim brigama, ali kada se jc 1640 ože-nio opet se vraja pisanju te napiše još drame »Horacije«, »Sina«, »Pompeja« i »Don Sanha d’ Aragon« kojemu je motiv španski, i za koji jc sakupljao materijal u samoj Španjolskoj. S ovim delom počinje opadanje njegove literarne jačine pa dela »Lažnik«. »Rodo-guna«, »Heraklius«, »Andromeda«, »Ni-komed«, »Edip«, »Sertorius« i druge ne prelaze vrednosti dela poprečnih pisa-ca. Kraj njegovog života bio je tragi-čan. Nc samo s neuspeha koji su se ponavljali nego i porodične brige i nesreče sve mu više ogorčaju život. Smrt ga je rešila briga, ali ujedno i upisala u istoriju velikih duhova.
Razne kulturne vesti. Krajem septembra umro je u Pragu Edmund Hva-lovski. senior redatelja praškog Narodnog pozorišta, koji je tom kulturnom spomeniku češke umetnosti stao kod kolevke i kao redatelj radio i na podi-zanju njegovog ugleda. O zasluž-nom pokojniku doneli smo ove godine pri-godom njegove 95-godišnjice kraču no-ticu. —
Po vestima iz Pariza, podiči če se tamo, inicijativom Savcza iz neprija-teljskog ropstva umaklih, spomenik blagopočivšem Kralju Petru Velikom Oslobodiocu, koji se jc školovao u francuskoj vojnoj akademiji u Sen Siru, i koji je kao oficir učestvovao u fran-cusko-ncmačkom ratu. pa je zarobljen od Bavaraca pobegao iz ropstva. Nakon tragičnog dogodaja u Marseju po-diže se spomenik takode i našem Vi-teškonv Kralju Aleksandru I Ujedini-telju tako da če Pariz imati dva spomenika naših dvaju največih vladara.
U Pragu je umro u septembru 1894 god. Vojta Naprstek, veliki mecen, osnivač i saradnik Industrijskog muzeja i biblioteke. Cco svoj život bio je odlučan nacionalista i uvek je po-dupirao moderne smerove u češkom javnom i kulturnom životu. Češkoslo-vački narod naročitim pijetetom setio se prigodom 40-godišnjice smrti svog velikog mecena i nacionalno-kulturnog radnika.
II N AS IH 21) PA
DRUŠTAVA it ETA
tupa Mostar
DULIĆI. — Osvečenjc doma. Jedno od najzabačenijih sela u srezu Gatačkom, DuHči, imalo jc u nedelju 7 oktobra 1934 retku svečanost. Osve-štali su svoj novosagradeni dom, koji je istodobno prvi dovršeni dom seo-skih četa u srezu Gatačkom.
Ovaj dom jc najrečitiji dokaz što se može učiniti kad ima nesebične volje i bezgraničiroe ljubavi. S ciglih 10 ttsuča dinara u gotovu, sami seljaci toga sela, pod igli su zgradu koja vredi 80.000 do 100.000 dinara. I staro i mlado, i muško i žensko radilo je čitavog leta s besprimernim pregalaštvom, cstavljajuči svoje najprešnije poljsko radove, samo da što pre dovršc zapo-četo delo i vidi krunisanc svoje napore.
Pored doma osveštana je i zastava koju jc četi poklonio brat dr. Novak Lojovič, poznati nacionalni radnik i prosvetar društva Gaeko. C'r*k-vcrni obred ie oba vi« sveŠtenik brat Konstantin Zimonjič, a zatim je brat dr. Lojovie odr/ao krasan govor o značaju sokolskog rada na selu i znače-nju zastave, koju danas četa dobiva.
Njemu se je zahvalio starešina četo brat Dušan Mandič i predao zastavu četnom barjaktaru br. Nenadiču. Nakon te svečanosti prireden je pred domom, pošto sc kisa malo' očedila, veliki narodni ručak.
Za ručkom je ^ovorio brat Dušan Mandič, starešina čete, zahvalivši se svima onima, koji su pripomogli da se dom podigne, a u prvom redu bratu Čedi Miliču, koji mu je udario temelj s prvim prilogom od 1000 dinara, te bratskom Savezu na obilatoj pomoči. Iza njega je govorio brat Maksim Mandič, veličajuči Sokolstvo i njegove vode, kao najbolje i največe prijatelje sela.
Konačno jo br. Risto Grdič lspred društva zahvalio svim Duličanima na Ogromnim naporima koje su uložili, ističuči kao naročito svetao primer starog brata Milutina Mandiča, koji jo 3 godine t'i pio čet u u svojoj kuči.
Nakon ručka je održan javni čas čete, koji je uspeo na sveopšte zadovoljstvo. Naročito je bio lep istup de-ce, obližnje čete Kazanci.
Čitava jo svečanost protekla u največem redu i najlepšoj slozi.
H* l •
FOJNICA. — Javni čas. Naše društvo priredilo je u nedelju 23 sept. javni čas sa svečanim otvorenjem no-vosagradene društvene zgrade »Naša radost«. Čas je moralno i materijalno uspeo preko svakog očekivanja, iako je skoro do podne padala kiša.
Sva susedna bratska društva iz Sarajeva, Zenice, Kiseljaka s bratskim Sokolskim četama Kreševo, Brestov-sko, Rakovica, Lepenica, Raskršče (Gromiljak) pored kiše došla su u velikom broju.
U 2 sata posle podne pred domom pred mnoštvom brače, sestara i gradana svečano je izvršeno otvorenje novosagradene zgrada s pozdravnim govorom starešino društva Fojnica brata Hodžiča Dcvde. Posle njega uzeo je reč brat Muhamed Salihagič kao pretsednik fojničke opštine. Posle je uzeo reč brat Radmilo Grdič i op-širnije izložio o potrebi, da se raširi sokolska ideologija.
Posle se formirala povorka, koja je prošla glavnom ulicom s glazibom Sokolskog društva Zenica. U povorci je učestvovalo oko 300 članova; u odo-rama bilo je oko 70, u narodnim nošnjama oko 80, a ostalo članovi u gra-dansikom odelu sa značkama.
Pošto se povratila povorka na sle-tište otpočeo je javni čas. Nastupilo je oko 50 članova vežbača, 30 vežbača sokolskih četa, i dece oko 60 i to od drušitva Fojnica i Kiseljak. Vežbe su izvadane: a) prosta župska. b) prosta savezna, c) na spravama. Posle toga uz svirku Zenieke glazbe nastupilo je narodno veselje do 8 sati navečer.
U 8 sati navečer priredena jc svečana akademija u Hrv. domu »Rodoljub«, koja je sa svojim programom uspela.
Pre početka izvadanja ostalog programa održao je brat Hodžič, starešina fojničkog Sok. društva, po-tzdravni govor, zahvalivši svima po-setiocima i Hrv. domu, koji je ustu-pio svoje prostorije. da se je mogla akademija što svečanije izvesti, te predao reč bratu Radmilu (jrđicu, koji jc u svomc opšiirnom govoru ob-razložio pravce i puteve jugoslaven-skog Sokolstva.
Zatim su izvedene deklamacije, te igra s pevanjem »Peračice«, koja je burno aklamovana. Zatim dečji šaljivi komad »Naša djeca«. Posle toga usledio je ples i kolo.
KONJIC. TrajJiČna smrt Blažcno-počivšeg Kralja Aleksandra I duboko ee dojmila naših članova. Odajuči dužnu poštu starešinstvo i članstvo prisustvovalo jc u svim bogomoljama, gde su bdržane molitve za pokoj duše Blaženopočivšeg Kralja. Dine 11 ovog meseca održala se u sokolam zaiobna eedniea Sokolskog društva, kojoj su prisustvovali pored svega članstva i pretstavnici mesnih vlasti i ostalih društava. Zalobnu sedhicu otvorio jc starešina brat Salem Repovac i dao reč potstarešini bratu Svetozaru Mu-žijevieu, koji je održao spomen slovo i u 'kratkim črtama izneo svu veličinu i rad Blaženopočivšeg Kralja, poziva-juči prisutne da u svom životu uvek imaju na umu reči »čuvajte mi Jugo-slaviju«, koje jc ostavio kao amanet na samrti Blaženopočivši Kralj.
S poklicima »Slava Kralju Mučeniku Aleksandru!« i »Živeo Kralj Petar II!«, završena je ova žalobna sed-
Tom prigodom uputilo je Sokolsko drušitvo sažalnu depešu Savezu Sokola Kraljevine Ju^slavijc.
STUDENCI. — Javni čas. Sokolska četa u Studencima održala je dana 30 IX o. g. svoju II javnu vezbu.
Svečanosti su prisustvovali članovi matičnOg društva Imotski. Od obhzniih društava prisustvovalo je u pimom broju društvo Lovrec, a od četa: Iro-ložac i Glavina.
Selo je bilo okičeno državnim zastavicama. Naročito jc lepo bilo ure-deno vežbalište. Oko 11	Р'Г(^Ј??	-1?,0
počeo se sakupljati narod iz obliznjin sela. U 14 sati počeo sc izvadati program. Program se sastojao od 16 taca ka, koji je odvežbao brat Brcbic.
Naročito je zadivio glcdaoce mu-ški naraštaj, koji je skladno, s kapicama na glavi, belim kratkim hlacicama i državnom trobojkom o pojasu, oct-vežbao proste vežbe.
Članovi čete i naraštaj s puno smisla i čuvstva odigrali su lgrokaz od S. Roce: »Istina pobjeduje«.
Uspeh ovc iako po svom postajanju još mlade čete bio je moralno i materijalno odličan. Glcdalaca je bilo oko 1200.
Župa Niš
NIŠ. — Osvečenje temelja sokolskog doma. Zahvaljujuči velikom po-žrtvovanju sviju članova, a naročito neumornoj energiji agilnog staroste brata Alfreda Hermana, uspelo nam jc ostvariti našu zelju: na dan 16 sep-tembcAJt- g- osvetili smo temeljni ka-merfflHeg doma, koji se sada nalazi u gradnji.	.
Posle osvečenja temelja bilo je nekoliko pozdravnih govora, u kojima
je bila naročito istaknuta moč i napredek sadašnjeg Sokolstva.
Zatim je sledio javan čas pod pratnjom naše sokolske glazbe uz su-delovanje naših seoskih četa (Ilino, Rujište i Mirovo), koji je protekao s velikim i zasluženim uspehom. Vežba »Adrijansko more« pod vodstvom načelnika brata Crnkoviča, izazvala je dugački i neučutljivi aplauz.
Nakon toga priredili smo u sa-dašnjoj privremenoj sokolani sokolsko poselo s velikim i raznolikim programom. Poslednja živa slika: »Ciljevi i putevi Sokolstva«, ostavila je duboki utisak izmedu prisutnih.
tupa Novi Sađ
APATIN. — Komemoracija. Sokolsko društvo Apatin održalo je u utorak po podne u prisustvu članstva, naraštaja i dece žalobnu komemora-tivnu sednicu povodom smrti Vitcš'ko-ga Kralja Aleksandra I Ujedinite-lja. U početku scdnicc pevačka sek-cija otpevala je »Svjati Bože«. Zatim je starešina drušitva brat dr. Milan Vakanjac, javni beležnik, izneo u svo-me govoru veliku žalost celokupnog jugoslovenskog Sokolstva nad muče-niiokom srnrču Viteško g a Kralja po-zivajuči sve pripadnike Sokola da oda-du dostojnu poštu Blaženopočivšem Kralju i da se zavetuju, da če po Nje-govu amanetu čuvati Jugoslaviju. Posle toga je Jbra« Stevan Spasič, profesor grad. škole, održao kratko predavanje o životu i radu blaženopočivšeg Kralja. Naraštajci Stevan Novak i Jelisaveta Švalm recitovali su stihove »Mrtav je Kralj«. Na završetku^ hor j c o tpevao erkvenu pesmu »Večnaja pamjat«. Iz sednice je upućena Savezu SKJ sažalna depeša.
SIRIG. — Komemoracija. Teška i neopisiva tuga pogodila je naše članstvo gubitkom našeg uzvišenog Kralja. Na svima dobrovoljcima u našoj koloniji vidi sc duboka žalost, a u očima starih ratmka pokazuju se suze, koje su nemi izraz neopisivog bola.
Uprava Sokolskog društva sazvala je odmah sjutradan komemorativnu scdnicu s kojo su upučenc telegrafsko izjave saučešča: Minis^arekom savetu, Dvorsko j kancelariji i. Save2u Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U nedelju 14 o. m. sasvan jc i održan komemorativni sastanak na kome su uzele učešča sve kategorijo našeg člapstva. Brat starešina, brat prosvetar i brat Kosta Vukovič, član uprave, odfžaH su gušeči se u suzama spomen-slovo o životu i viteškim borbama za oslobodenje i ujedinjenje naše Otadžbinc u kojoj borbi Blaženopočivši Viteški Kralj pada kao žrtva zločinačke ruke.
Pošlo završenih govora svi pri-eutni ostaju u boFnom čutanju tri minuta, da se nakon toga ranjena srca upute svojim domovirria.
Župa Novo mesto
ŠT. JANŽ. — Sokolski nastop.
Zadnjo nedeljo v septembru je slavil br. društvo St. Janž skromno domač slavlje, svoj praznik, ko j.e na lic” okrašenem telovadišču priredilo рт dveletnem odmoru javni nastop s cej bogatim — skoroda predolgim sporedom. Poleg domačega društva, je nastopilo polnoštevilno z vsernl.gt0. delki (razun m. naraščaja), so vala društva: Mokronog, Trebnje,' Rupert, Mirna in Boštanj ob a* • Uvodoma jo sokolski moški zbor <з štva zapel Paščanov: Sokolski PoZ ur' nakar je imel na navzoče govor o • načelnik čestitajoč društvu na »P prazniku in poživljajoč vse	.
M. S. O. na novo delo v prih. ju j letu župc. Za tem pozdravom domači društveni oddelki podali t vad.no sliko: 10 minut sokolske vadbe, ki je pokazala, da se v t. J žu mnogo in vztrajno dela. Vodu J, je društv. načelnik br. Romih *yd • Sledil je nastop najmlajše dece vodnico s. Čebuljevo, nato 32 star-v ■ dece z vodnikom br. Žitnikom in z ' star. dece (32) z vodnico sestro . kovo — vse na štetje. Bilo pa ie. preveč hitro, posebno pri m. deci. l razstop v globino je bil slab. PaZ_J“
je treba, da med odmori dcca ne
SUBOTICA. — Pomen Kralju Vitezu. Za vreme redovne sednice uprave, u utorak 9 oktobra, pronela se vest da jc Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar tragično nastradao. Iako se u vest nije moglo odmah povero-vati, svi smo bili neobično uzbudeni, i sodnica je bila prekinuta.
Sve prostorije Sokolskog društva bilo su celu noč pune Sokola u uniformi i gradanskom odelu. Pored sta-rešine brata Ante Tadiča, i euaceJnikft brata Lazara. Tešiča dežurali su celo vreme i ostali članovi uprave i pred-njačkog zbora. Disciplina je bila na svome mestu.
Sutradan, 10 oktobra, Tcada su stigle i zvariične potvrdo o smrti Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I, odmah jc bila sazvata komemorativna sednica, na kojoj jc o životu i radu Blaženopočivšeg Viteza Kralja Aleksandra I Ujedinitelja govorio brat starešina društva Ante Tadič. Govor je završen s trokratnim »Slava Mu!« — Sednica je bila odlično posečena.
Na sednici je pročitan sažalni telegram Sokola iz Plamja V.
U subotu, 13 oktobra, uprava Sokolskog društva priredila je komemorativni zbor u velikoj dvorani Grad; skog pozorištia. Dvorana je bila zelenilom ukrašena. a pozornica sva u črnini, s kraljevem bistom u sredini pred ko jam je odavalo duboku počast pet-naest sokolskih zastava.
Društvena muzika prvo je otsvi-rala Beethovnov posmrtni marš. Zatim je starešina društva brat Ante Tadič održao komemorativni govor, u kojemu je izneo svo najlepše osobine Blaženopočivšeg Kralja, kao i Njegove velike zasluge za jugoslovensko Sokolstvo. Predavanje je bilo saslušano u največoj tišini. Minutom butanja oda-na je počast, nakon čega je uskliknuto tri puta »Slava Mu!«
Brati Milan čičovački pročitao jo prigodnu pesmu u počast Velikog Kralja od brata Nenada Rajiča.
S ovog zbora poslata je sažalnica Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Po završenom programu muzika je otsvirala Chopinov posmrtni marš.
Na zboru, koji je na prisutne ostavio vrlo duboik utisak, bilo jc pri-sutno oko 1500 osoba.
otresala j^lave in se premikala v ч zoru, kar je napaka tudi pri n^jLj članstva na vseh nastopih. Dru , Boštanj ob Savi (6 čl. in 6 člc.), vodstvom s. Mare šušteršičeve jalo na godbo, oblečeni v narodne _ še, telovadno skladbo:	Pozdrav
renjski, ki je zelo ugajala, па"®{.о1П 9 m. nar. iz Mokronoga z vodnic br. Herbstom odtelovadilo letošnje i je strumno. Pri nastopu 12 žen. n g' pod vodstvom društvene načelnice • Lazarinijeve je bilo pogrešeno s in zato tudi ni bilo skladnosti z g°_ Sledila je orodna telovadba: člani i na drogu in bradlji in m. nar. s P skoki čez kozo. Boštanjei so P ,.u. skladno lepo kompozicijo: Mrtva ч bav (3 člc. in 6 čl.), žal le na šetje, _ to je skladba izgubila na efektu, dar jc bila izvajana lepo in s. Su s0e. šičevi samo čestitamo na takem “ Fnil hu. Seveda bi obe izvajani točki odru prišli do boljšega izraza, ‘ jjjo nic s s. Lazarinijevo je odtelova • sarajevske vaje skladno in enako 48 članov efektno zaključilo sskoro uri trajajoč nastop, nakar se je v “ e. rani vršila animirana sokolska ^ i lica, pri kateri je nastopil s par P^ «. mi tudi domač sokolski zbor pod stvom brata Debevca prav dobro-vsej prireditvi je neumorno igrala K silska godba iz Krškega, kije isto dvignila. Sokolsko društvo bt. Jan* s prireditvijo lahko zadovoljno, en ^ prednjaški zbor, kot tudi okrozjt' . prišteva to društvo med svoja marljivejša društva.
TREBNJE. — Sokolski nastop.
septembru je društvo priredilo 6 javni nastop s sodelovanjem vseh ^ nic Mirenskega sokolskega okrozj društva Novo mesto. Prireditev je jala komaj dobro uro in so bile j ^ jane letošnje vaje — le žal na st?" ^ dobro. Manjkal je nastop naraščaj -4. točke^ programa, tako dru^^.
kot jc Trebnje, je vsekakor prem > Tudi cirkuška godba naj v bodoče . pade. Splošna udeležba telovadec!
paae. ^piosna uucit/.ua. LCI^V, , io0ši. bila lepa, le obisk bi bil lahko Župno upravo so^ zastopali bratje-Vašič, Papež in Šlibar ter sestri ** mičeva in Kolenčeva. Vsa Рп1Л1-геJ»* je v okviru letošnjih nastopov skega sok. okrožja in župo usfc'j;ni. bro in so prireditelji lahko zadov > V prihodnje pa kaj več!
S O0
TREBNJE. — Iz Mirenskega kolskega okrožja. Zbor načelnico ,0 načelnic. Z nastopom v St. Janžu zaključili naše zunanje tehnično o -
CliUVIJ UV111	**«"»•	——J —	R
ki je bilo letos zelo bogato. J v0j Št. Ruperta, ki je letos dogradil sokolski dom, so priredila svoj g[I1o stope vse edinice okrožja, dooin dva članska prapora — pa tuoi ležba v Sarajevu in Zagrebu je iz okrožja prav lepa. Začenjamo lovadnicah z novim delom, ra ^ za novo leto, ki bo jubilejno leto župc, ko vstopa v 25 letno doD« te-naše okrožje v 5. leto, moramo en meljito pripravljeni.
TREBNJE. — Okrožna Pr°^%> konferenca Mirenskega sok. o*»t s0
Predzadnjo nedeljo v septembrski zborovali v okusno okrašeni « to‘ Sok. društva Št. Janž v'Krmelju^ svetarji iz vseh edinic M. S. 1уе«л fcrcnco, ki jo je vodil okr. pr» , d se jc začela po 9. uri m je t J t\,oi 12 ure. Po otvoritvi ie pozdrav ^ društv. starosta br. Rajner, zeiec br, rovalccm mnogo uspehov, nalva ju v okr. prosvetar poročal o prosv. &
okrožju, župi in savezu. Sledila4 eb(l()
prava o našem sok. tisku m proP^ o mlad. sok. tisku ter nteaovi P Prj. gandi med sok m šol. ml» niz9c'Je stopilo se je_ končno k dol°^!
•sv.
Oiupnu j*- JV	  v.
glasbenega dela v okrožju, UY‘ Џ'_\ je program pevskih zborov■ ijcn je bil glasbeni okr. refe	t,
Debevec iz Št. Janža, ki bo jo10 panogo. V naslednji točki se
1 na Ppdlagi SPO enoten program za j • ш 1л december, ki je obvezen za j &dinice. Po zgledu drugih žup J ravske banovine pristopi tudi naše osrozje k organizaciji I. okr. prosv. рПс', „ kil določen za februar 1935.
■ ? slučajnostih, kjer je bilo govora o ,mu£, filmih in tekočih zadevah je bila Konferenca po 12. uri zaključena.
Takoj popoldne pa so se zbrali po M cr*„ravn°tam prosvetarji društev ni' •' >' in elani PO društev Mokro-оц m st. Janž, skupaj po 20 številu, val °v P^sv. tečaju, ki je obravna-J več važnih vprašanj. Po otvoritvi *a ?’	ie vodil br. okr. prosve-
r’ ic br. Herbst iz Mokronoga refe->!r®! o moralni in idejni vzgoji v dru-.(■	.	navajajoč razne napake elan-
'a in pojmovanja sok. ideje. Sledil j,j, **nimiv referat br. Zdešarja Hen-*j_a 12 St. Janža o org. mladinskih od-, ov, p0 katerem se je v debati med sklenilo prirediti I. okr. mla-OSki dan. Brat Žumer iz Žužember-Л ,e orisal delo letošnje Sok. prosv.
''Novem Sadu, nakar je br. okr. sv^- P°r°eal o novinarstvu, pro-etni statistiki in administraciji ter o prosvetnem programu. Končno Je sklenilo pristopiti k okr. tekmo-Si Uona °drih z Ganglovo dramo:
;	.p® štiri ure trajajočem dop. delu
j® «il zaključen I. okr. prosv. tečaj, erc?nu bo sledilo še več drugih.
-ar.
Žnpa Osijek
o , 8ROD-BRDO. — Komemoracija.
14	čeita Brod-Brdo održaia je
oktobra o. g. u 10 sati pre podne . roemoraeiju u znak žalosti za Bla-j, n<4>očivšim Kraljem Ujediniteljem. * °№emoraeiju ie otvorio starešina če-j	L.	Miletič.	Prosvetar	čete s.
V^evec govorila je o životu i radu ћЛ-08 ^ra^a — Mučenika na oslo-i ujedinjenju našega naroda. w ^ završila ovim rečirna: Veliki *5. Kralju! JunaSki, Viteški Kralju -j, ^-.Zaklopio si Svoje umorne oči, ali srce, ono toplo viteško srce,
je je toliko ljubilo svoj narod da .. za njega žrtvovalo, ono još živi i .medu nama Tvojim vernim So-Ut«a 1voji če čuvati Tvoj amanet iz-
'koji ec
Josiednj.... __________ _
»Čuvajte Jugoslaviju«. Kunemo
g* ^Poslednjim dahom Tvojih usa-
£	. c* j IV O	u*
daJ>	je	čuvati do	poslednjeg
,*na svoga i dati za n ju i poslednju P «vojc krvi.« se	Prisutni	bili	su toliko	potrc-
da su se razišli sa suzom u očima.
I.
e. BROD-BRDO. — Javna vežba. 23TV a ^eta ®r°d-Brdo održaia je W k'	P0{lne svoju II javnu vež-
T i *\ako je dan pre levala kiša, sva-0 je lepo sunčano jutro, j Posle podne došli su gosti kolima (l ,0г°т. Vežba je počela u 4 sata. Su-^Vala su ova društva: matično dru-Brod, Sibinj, Andrijevci, Po-Ka?le’ ®rot*' Varoš >	Kopanica.
У su uz Sokolsku himnu istupilc i brača, pozdravio ih je kao i IVjjj e. .Prisutne starešina čete brat L. Uii U:' Јс spomenuo, da ta j dan Sol sJavlje samo ovc čete več više len p v jediniea. U glavnom mestu, sla • u^ke Gore, u Srem. Karlovcima, kol'* se trideset-godišnjica srpskog So-сцЗ značajna za sve naše sada uje-jugoslovensko Sokolstvo. U brc, ®tu naše župe u Osijeku razvija sk° društvo Osijek-matica člansku čj £vy,_dar bana brata dr. I. Pcrovi-*asf°,C>i °n sam kumuic i naraštajsku kojoj kumujc starešina naše Oin^i	Petrovič. Ujedno su te
ie n s'avHe celog Sokolstva, j er snažno raširilo svoja krik od <lomC do druge granice naše prostrane Nja °yhie. Vežba je vanred.no uspela. ca ?eito su srdačno pozdravljena de-jj’s^ens'si naraštaj i članovi čete, ko-vr‘o lepo izveli svoje vežbe.
^ica iPa- 1 s4^ac^na bila je vežba ela-Vejk tva Sibinj u narodnoj nošnji, i д' 9 na spravama društva Sl. Brod urijevci su vrlo uspele.
kusit ()s^e vežbe hio je srečolov i za-VeSpi- ^azvio se istinsko sokolsko gostjlc uz igru i glazbu. Posle 8 sati Vfč ;1811 sc Pomalo razilazili i u deset le sve bilo mirno i tiho. I. K.
*>neBHDR0VCI - Komemoracija, ^nlobn ^tobra održaia je ova četa *tienr. Ri omemoraciju u počast uspo-^lek'«^ i^Počivšem Viteškom Kralji ^isSvfrU, 1 Ujedinitelju, kojoj je Sk0ln ,OValo celo članstvo sa sokol ” “ceom.
> mučeničku smrt Veli-•v°rom	sao,PŠtio	je dirljivim go
‘Orom »aopstio ie dirljivim go \°vie ^nsutnima brat tajnik A. Bib Vla^ a život i zasluge uzvišenoga ^lob 0.j(,Za naše nacionalno i državno i ujedinjenje ocrtao je u avačeVi'^°Voru at Prosvetar M
Oj ^
^’JŠalo* nltv° je ove govore stoječi sa-n da PT^li^e »Slava Pokojniku«, etap j[ 1 Njegovo Veličanstvo Kralj
— Javna vežba. U tl^tvo	m'	°držalo je Sokolsko
tKJv Je h;u'ZCVO sv°iu javnu vežbu, Si,4»hva. \i.f Prva °d postanka ovog M bedečo !av,n°i vežbi učestvovale J « m .c jedinice: Osijek-т^ђа' Ваг^Г^anastir. Branjin Vrh-Še-društV(^J ° Pctrov<> Selo i do-
Pre podne u 10 sati bio je svečani doček gostiju na železničkoj stanici, koja je bila iskičena sa zastavama i zelenilom. Sa stanice je krenula povorka glavnim ulicama Kneževa. U po-vorei su bila 454 Sokola.
Javna vežba počela je po podne oko 3 sata. Sastajala sc iz jedanaest tačaka, od kojih su pet bilo ovogodiš-nje sletske vežbe, dve tačke: vežbe na spravama, jedna igradece, jedna raznolikosti, jedna narodno kolo i jedna odbojka. Najlepša tačka bila je prva na-stup dece u protim vežbama uz prat-nju glazbe. Vežbalo je 172 dece dobro i sigurno. Publici se osobito svidala tačka raznolikosti, koja je bila veeim delom takmičarskog značaja, te je bila vrlo interesantna, a poredi toga i vesela. Vežbe na spravama takoder su se svidele publici i svaku lepo iz-vedenu vežbu popratio je zaslužen aplauz. Zatim su se istakli osobito članovi društva (27) u ovogodišnjim sletskim vežbama. Može se reči, da su iste odvežbali uzorno. te su kod otstupa bili naročito toplo pozdravljeni. U odbojci (poslednja tačka) sa-stali se Osječani i Kneževčani. Igra je bila zanimljiva, jer su sc obe vrste žilavo borile. Rezultat nerešen (Izjavna vežba uspela je u svakom pogledu. Publike je bilo u velikom bro-ju, koju je javna vežba po svojoj do-broj organizaciji i po dobro sastavlje-nom i lepo izvedenom programu zadovoljila, dapačei i oduševila. Ova javna vežba stekla je novih pristalica za Sokolstvo.	S.
NAŠIČKA BREZNICA. — Komemoracija. U nedelju dne 14 okto-na 1934 održaia je Sok. četa kome-moraciju za Blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcdinitelja.
Brat Balog Josip, načelnik, odr-žao jc govor o Blagopokojnom Kralju, a sestra prosvctarka Balog Jelica o životu i radu Velikog Mučenika.
Prisutni su bili još članovi Dobr. vatrogasne čete i društvo Crveni krst.
ORIOVAC. — Komemoracija. U
spomen Blaženo poko jiiom Kralju Aleksandru I »držalo je Sokolsko društvo u Orioveu komemorativnu sednicu dana 14 oktobra 1934 godine.
Ovu tužnu sednicu otvorio je prvi zamenik starešine brat potstarešiha dr. Zlatko Vitkovič. Otvarajuči sednicu istakao je rad Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcdinitelja i ogroman gu-bitak koji je zadesio našu zemlju i naš narod Njcgovom mučeničkom smr-ču. Zatim je dobio reč tajnik brat Ivan Špoljarie, koji je izmedu ostalog opisao život i rad Kralja Ujedinitelja. Posle ovoga pročitan je telegram, koji je u ime uprave poslan Nj. Veličanstvu Kraljici Mariji i Nj. Veličanstvu Kralju Petru II. Nakon pročitanja ovili telegrama članovi Sokola položili su zakletvu, da če čuvati s ponosom amanet Kralja Ujedinitelja: »Čuvajmo Jugoslaviju!«
OSIJEK. — Komemoracija osječ-kog Sokolstva. U nedelju, 14 oktobra o. g. u 11 sati pre podne održana jc komemoracija za bi. poč. Kralja u Na-rodnom pozorištu. Pozomica jc bila sva obložena ornim draperijama. Na uzvišenom mestu nalazio se relijef bi. poč. Kralja, a nad njim slika Nj. Veličanstva Kralja Petra 11. Zapaljcne sveče i zelenilo upotpunjavali su tužnu sliku. Tu je bila i zastava Sokolske župe Osijek, dar blaženopočivšeg Kralja. s črnim florom, kao i zastave na-raštaja Osječkc župe, te članstva i naraštaja Društva Osijek-Matica. Komemoraciji prisustvOvali su po’red cc-iokupnog članstva obih osječkih dru-štava pretstavnici vlasti, vojske, grad-ske opčine i ostalih kulturnih, prosvetnih i humanih ustanova. Pozorištc je bilo do poslednjeg mesta zauzeto, a isto tako i svi prolazi. Komcmorativno slovo održao je starešina župe brat Dimitrije Petrovič, koji jc na kraju svog dirljivog govora rckao: »Veličanstvo! Kralju! »Domovina iznad svega«, — bila Ti jc deviza i cilj života. Ona Ti je bila i poslednja reč na samrti jer i poslednji dah Svoga života, po slednji napor umiruec duše slio si u tu jednu misao: »Čuvajte Mi Jugoslaviju!«
Danas, kada polaziš poslednji put kroz Tvoju otadžbinu, padamo ničice pred Tvoj oltar u najdubljoj tuzi, padamo pred oltar največeg zaštitnika Sokolstva i Nosioca jugoslovensko misli. da Te, Kralju, — ne uz zvukove sokolskih fanfara — pozdravimo, nego da Ti rečemo poslednje »Zbogom!« — Novoga Kralja pozdravljamo obviti velom tuge i žalosti za izgubljenim Očem. 1 Njemu prisižemo vernost i odanost kao i Njegovem Uzvišenom Ocu.
Njcgovom Veličanstvu Kralju Petru II: Zdravo!«
Govor brata Petroviča učinio je na prisutne najdublji utisak i saslušan jc sa euzama u očima.
Posle toga saopčio jc starešina župe brat Petrovič, da jc uprava Sokolske župe Osijek stvorila zaključak, da osnuje fond pod imenom »Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja« za pomaganje siromašnih Sokola. U tu svrhu votirana je svota od 10.000 Din, a svaka jediniea doprineče po svakom svome pripadniku 50 para. PorcJ toga primače se dobrovoljni priloži. Do
sad su u gornji fond Sokolske župe Osijek priložili po 500 Din Trgovačko-industrijska komora u Osijeku i g. Robert Vilhajm, komorski pretsednik. S komemoracije odaslana je Savezu Sokola Kraljevine. Jugoslavije sažalnica.
Lad.
Šupa Sarajevo
PALE. — Društveni rad. 7 oktobra o. g. sa svoje četiri čete priredilo jc naše društvo poljoprivrednu izložbu kao i izložbu ruenih radova sokolske dece. Ovo je prva izložba ovc vrste. Zastupljeno je bilo povrče, sve vrste žitarica, trave, voee i pčelarstvo. Bilo je preko 120 izlagača, a najboljim izla-čima podeljene su nagrade u poljopri-vrednim spravama, knjigama i diplomama.
Izložbu je posetilo oko 800 odraslih i 300 dece i pored ružnoga vremena.
Pri otvaranju održao je lepo predavanje o podizanju i organizovanju poljoprivredte inž. br. Obradovič i •podvukao važnost sokolskog rada u ovom pravcu za bolju budučnost sela. Društvo več odavno radi na osni-anju zdravstvene zadruge na Palima, ali usled procedure registrovanja iste kod suda, društvo je osnovalo zdravstveni otsek pri društvu i povelo ak-ciju za skupijanje udela na zadruž-noj osnovi. Ncšto ovim udelima, a nešto pomoču raznih institucija omo-gučen je početak rada te se je u tu svrhu raspisao natečaj za lekara, nadene prostorij e, pribavljen inventar te se nadamo da če rad ubrzo otpočeti.
Osim ovih pothvata večeg zamaha rad u društvu ide normalno. Pored održavanja vežbi i nagovora, odr-žavaju se i javna predavanja, tečajevi, sastanci i druge priredbe.
VAREŠ MAJDAN, — Lutkarsko pozorište. Prošlc godine posle veoma žive akcije osnovano jc pozorištc lu-taka u Vareš-Majdanu prvo u sarajev-skoj župi.
Iako se nije imalo spremnih, struč-nih radnika za ovaj posao, inicijativom samoga starešine društva, koji jc ujedno i pročelnik lutkarskog pozorišta, uspelo se da se u nekoliko prikupe potrebna uputstva i uz pripomoč brače Ota Košara, Dušana Masala i Jože Svctinoviča napravljena jc pozornica. Lutke jc za prve pretstavc izradio Jaroslav Žila, kulise inž. Stane Verbič, Boris Gubarev i Jaroslav Žile. Rekvizitu i ostale potrebe radila su brača Doirde Bulbuk i Žile dok je kostime prhnila na sebe sestra Lela Vuja-dinovič.
Velikom voljom i istrajnom lju-bavlju prema lutkarskoj umetnosti brača i sestre spremala su se za svečano otvaranje ovoga prvog pozorišta u sarajevskoj župi, radeči sve potrebe lično, te je ubrzo pozorište. uz minimalne izdatke oko materijala. završe-no i otpočelo svoj plodonosni rad.
Prvi komad od Mladena Sirole »Aždaja i earev sin«, davan je u junu, dobro uvežban i izvoden uz pratnju društvenog orkestra, koji je vodio društveni kapelnik brat Aleksandar Po: pov. Time je bio postavljen temelj pozorištu i od tada nastaje aktivan rad ovog pozorišta ne samo u Varcšu več i gostovanj ima po okolini kao u Brezi, Sarajevu i t. d.
VAREŠ. — Javni nastup. Sokolsko društvo Vareš priredilo je svoj II javni čas dana 29 septembra na svom let-njem vežbalištu. Nastupile su sve kategorije vežbača s vežbama za II pokrajinski slet u Sarajevu.
Naročitu pažnju i interesovanje privukla su muška^ i ženska deca s igrama, koje su oduševile i decu i od-
raSleČlanovi su izveli vežbe na krugo-vima a muški naraštaj Sokolskog društva Vareš-Majdan izvodio i vežbe na
konju.	,
S obzirom na mesne pnhke opsti uspeh javnog časa je zadovoljavajuči.
VISOKO. — Prikaz rada. Dne
9 septembra održaia je Sokolska ceta u Dobrinju, a dne 23 septembra Sokolska četa u Radovlju svoj javni čas, koje su osim brojnih seljaka iz okolice posetili i izaslanici matičnog društva u Visokom sa svojom glazbom. Oba javna časa su u svakom pogledu potpuno uspela.
Dne 29 septembra održan jc sa-stanak članova Pozorišnog otseka. na kome se je pretresao pravilnik Saveza SKJ ispitan imenik članova, upisani novoprijavljeni članovi, kojih je 52, te osnovana pojedina odeljenja i zalkazan prvi pokus Bcgovičeve »Amerikanske jahte u splitskoj luci«. Ovaj sastanak pokazao je ljubav i shvačanje, koje vlada u ovome otseku.
Kroz septembar održano je više nagovora medu kojima i nagovori hrasta prosvetara i društvenog lekara dr. H. Džananoviča, koji je govorio najviše o simptomima i čuvanju od za raznih bolesti, naročito o šarlahu koji se je iako ne u velikom broju javljao kroz ovaj mesec medu decom. Dr. Dza-nanovič preporučio je prigodom tih nagovora članstvu i naraštajcima da prijave svaki sumnjivi slučaj obolje-nja za koji bi držali da bi mogao biti
šarlah.	...	,
Dne 30 septembra bio ie zakazan sastanak funkcionera sokolskih čete
čkrčiči, Dobrinje, Kraljevac i Radovlje, no pošto je pristupio vrlo mali broj funkcionera sastanak nije održan, več je zaključeno da se ima u svak oj četi ispitati razlog izostanka pojedinog funkcionera i poduzeti potrebne korake, da se u buduče ovako što ne dogodi.
Ž.upa Skoplje
KOČANE. — U težnji za obrazo-vanjem prednjaštva, održalo jc ovo društvo društveni petnaestdnevni pred-njački tečaj od 20 VIII do 5 IX 1934 g.
Tečaj je pohadalo 12 braee i 5 se-stara. U tečaju se predavalo 118časova.
Na tečaju su predavali: br. Blago-je Cidrovič (statistiku), br. dr. Todor Apostolovič (higijenu, prvu pomoč i izlete), br. G. Pajtondžijevič (proste vežbe, sprave i igre), br. Miroslav Mi-lač (organizaciji! i administraciju), br. ing. Laza Babamovie (poljoprivredu), br. Radirnir Radojevič (o duvanu), br. Kosta Petrovič (stoene bolesti), brat Borivoj Jankovič (istoriju i ideologi-ju), br. Franjo Telban (sistem, laku atletiku, dečju telovežbu, prednjački zbor, jutarnja telovežba i praktičan rad).
Prema planu i rasporedu rada na tečaju, nastava je tekla intenzivno do-dirujuči sve što jc potrebno diraštvc-nom prednjaku.
Na završetku tečaja nolagalo jc ispit 12 brače i 5 sestara pred komisi-jom, koju su sačinjavala brača: pretsednik br. Franjo Telban, II zamenik načelnika župe; članovi: br. Gaičo Pajtondžijevič, Milan Šandarov, Miroslav Milar i dr. Todor Apostolovič. Ispit su položili sva brača i sestre.
Pošto su bila na tečaju zastupljena društva Veles, Strumica, Sv. Nikola, Južna Vinica i Kočane, raspušten jc tečaj s nadom, da če sva brača i sestre najintenzivnije poraditi u svojim jedinicama.
Župa Split
DUGIRAT. — Komemoracija.
Dme 12 oktobra o. g. u večer održali smo komemoraciji! Blagopokojnom Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedi-nitelju. Učestvovali eu sva brača i deca i lepi broj meštana. Pozornica jc bila naročito udešena sa slikom Kralja Aleksandra I, okičena cvcčem i s ra-svetljenim natpisom »Čuvajte Ju><o-slaviju«. Pročitan je brzojav poslan dvorskoj kancelariji, a zatim je održan lep govor posvečen uspomeni Kralja-Viteza. Priredba je bila kratka, ali vrlo ganutljiva.
t-upa Sušah: - Rijelca
RAB. — Pomen Viteškom Kralju Ujedinitelju. Prva radio-vest o pogibiji Nj. Vel. Kralja duboko nas je zabolela. Odmah se sastala uprava društtva i pozvala sve članstvo u Sok. dom. lu je održana prva komemoracija, gde se za vreme govora dvaju članova uprave, čuo plač prisutnih žena. Članstvo je pozvano i upučeno da saeuva mimošču do daljih naredenja, i odmah iz soko-lane otišlo je staviti se na ra spe laganje g. sreskom načelniku. Celu moč nije se spavalo i Rab je osvanuo sav u črnini. Izjutra opet je bila sednica gde je opet sve prisutno članstvo pozvano na disciplinovanost. Na ovom zboru primljen je proglas, u eijem se tekstu nalazi i ovaj deo: »Sokoli, bračo, naš Spasitelj je mučen i razaret. Ali, bračo, Осг je uskrsnuo, naša ljubav če Ga uskrsnuti, i mi čemo s verom u Njega, s verom u Boga, čuvati ono, što nam je On ostavio — ono što nam po Bogu pripada, i ako dode vreme mi 'čemo Ga osvetiti — »Tako nam Bog pomo-gao«. Na ovaj deo teksta prisutni su položili zavet. Zatim eu stvorena dva velika katafalka; j e dam u sokola ni i drugi pred »Gradskom ložom« pred kojim stalno stoji počasna sokolska
straža.	..
Na svim ovim mestima uzeli su učešča i vredni Sokoli čete iz Barbata.
SELCE. — Komemoracija. Na ini
cijativu Sokolskog društva posle krat-kog pomena u mesno j orkvi članstvo u punom broju i celokupno pučanstvo mesta tužnim koracima sakupilo se^ u Sokolani netom skoro podignutog Sokolskog doma Prestolonaslednika Petra. Bila su prisutna i sva gg. oficiri Pomorske odbrane u Selcu, na čelu sa komandantom kapetanom fregate g. Tomičem, te četa mornara. Iako je vreme bilo ružno svet je izvesio črne zastave i celo mesto je u dubokoj črnini. Komemorativnu sednicu otvorio jc starosta brat A. Beranek, te posle kratkog pozdrava prisutnih dao je rec prosvetavu bratu A. Jcličiću, koji jo izneo kratak životopis Viteškog Kralja i biranim rečiina, punim tuge i bo-la. ocrtao neprežaijem gubitak Kralja Heroja i osudio gnjušno delo zloči-načko ruke atentatora. što nam Ga tako rano otrgnu iz naše sredine bas kada je hteo da kruniše svoje napore na učvrstnvanju evetskoda mira. tava zatim Njegove napore kao voj-skovodc i Državnika.
Posle komemorativne sednice u cmo zavitoj Sokolani na povišenom mestu nalazi se i dalje izvešena sliKa Blagopočivšcg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja obavijena sva u crninu i s ispieanim poslednjim
CIKORI7A
=76-7
Kraljevim rečirna: »Čuvajmo Jugoslaviju«. lspod slike gore dva malemla kandila, a sa strane četiri voštene sveče. Pok raj slike, kao pokraj odra bdi-ju stražu mali Sokoliči, a pobožni svet u črnini tiho prilazi slici, zastaje i skrušene molitve šalje Svevišnjem za upokoj Njegove plemenite duše.
Župa Šibenik - Zadar
KNIN. — Komemoracija. U četvr-tak, dne 11 oktobra o. g., naše društvo u zajedniei sa svinj mesnim udruženji-ma i ustanovama održalo je komemorativnu sednicu posvečenu uspomeni na Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.
Narod koji jc ovom žalobnom zboru hteo prisustvovati, nije mogao biti primljen u prostranu dvoranu Sokolskog doma, pa jc jedan veliki deo istoga morao ostati pred^ samim Domom, a i na letnjem vežbalištu društva. Svega je prisustvovalo komemoraciji preko 1000 osoba.	■. #
Iza crninom prevučene pozorniee, na kojoj jc izmedu zelenila bila položena slika Blaženopočivšeg Kralja, tiho i kao iz groba čula se »Vječnaja pamjat«, što je na sve prisutne osta-vilo najdublji utisak.
Plačuči i grcajuči, očima punim suza održao je kratak komemorativni govor prosvetar Sokolskog društva br. dr. Mirko Perkovič. Pod u tiskom ko-memo'rativnog govora narod je plakao.
Zbor je završen usklicima »Slavu Kralju Mučeniku«.
U nedelju 14 o. m. voz sa zemnim ostacima Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, na prolazu za Beograd, zadržao sc na knenskoj železni ek o j stanici punih 10 minuta. Iz Knina i okolnih sela toga sc dana na železničkoj stanici slogla ogromna masa od oko 10.000 duša. Prisutno je bilo oko 60 uniformisamih članica i članova Sokola. Narod je voz dočekao klečeči s upaljenim voštanicama u тика-ma. Kad sc pojavio vagon 's telom Blaženopočivšeg Kralja, u masi su se čuli neprestano kriči boli i tuge. Nastao je sveopšti plač. Sokolski pevački zbor za sve vreme stajanja voza morao je pevati »Vječnaja pamjat«, ali sc iz grla pevača nije mogla izvuči pesma, makar i posmrtna, jer je i njih obuzeo plač.
Videči ovaj dirljiv i potresan prizor ni sami pratioci voza, sve sami stari i prokušani ratnici, nisu sakri-vali svojih suza.	_
I došao je čas rastanka. Rastanka s mrtvim Kraljem. Prvo kretanje voza popratio je strahoviti krik boli sakup-Ijenog naroda. Voz se več izgubio iz vida,'a sakupljeni svet klečeči još uvek stoji. Tupa utučcnost, koja sc iz svih lica može čitati, izraz jc ogromne boli naroda za izgubljenim N e umrl im Kraljem.
15 oktobra uveče, da uznau u e esc a u svečanoj sahrani Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcdinitelja, otputovali su u Beograd delegati našega društva i područnih četa s 3 zastave. Delegacija je brojila o članova društva i 15 članova čet^i. ^ ^
tupa Varaidln
MIHOVLJAN. — Nova Sokolska četa. U prisueu 40 odraslih seljaka osnovana je 26 avgusta o. g. u Mihovi j a-nu Sokolska četa. Od matičnog društva prisustvovao je skupštini brat Miroslav Iskra, koga je u ime domačih pozdravio brat Andrija Radefc. Nakoai odu-
Franjo Vidovič, ratar; tajnik i prosvetar štefa Kovačič, uciteljica; načelnik Pavao Rok. opSt. naineštenik, zamenik Florijan Vincetič; blagajnik Aindrija Radck; rcvizori Duro Posavec i Florijan Bubek, ratari. Župa je potvrdila osnutak čete i prvu upravu.
BELINOVAC. — Osnutak Sokolske čete. 30 septembra o. g. održan jc sastanak seljaka iz Pelinovca i Sv. Jurja u Trnju u svrhu osnutka Sokolske čete. Prisustvovalo je oko 50 sc-ljaka, koji su jednodušno izrazili zelju
da se osnuje četa, kako bi oni i njihova mladež mogli stupiti u sokolske redove. P ros vet ar društva Prelog, brat Herman ocitržao je govor o značenju i ciljevima Sokolstva, našto je osnovana četa i izabran sledeči njen prvi odbor: starešina Mijo Čemerika, zamenik Blaž Mandl, tajnik Adam Lovrenčič, načelnik Anton Gregoran, blagajnik Blaž Gosarič, gospodar Ivan Kolač, svi ratari; revizori Antun Megla, trgovac i Ferdo Čemerika, ratar. Nakon izbora govorili su brača Luka Puškarič i Anton Gregoran. Župa je potvrdila osnu-tak čete i njezinu upravu. Pripašče društvu Prelog.
MURSKO SREDIŠČE. — Bol za Kraljem Ujediniteljem. Sokoli sakup-Ijeni u svome Sokolskom domu plaču nad odrom Viteškoga Kralja Aleksandra I Ujedinitelja svih Jugoslavena. Od bolova razdira se njihova sokolska srca, a duše im šupuču: Ovde na se-vernoj granici mile nam Otadžbine, de poslednje kapi krvi čuvačemo Jugosla-viju. Nad otvoreniin grobom največeg Sokola i Jugoslavena zaklinju se Sokoli na vernost Njegovem ljubljenem Sinu, našem dosadanjem starešini Nje-govom Veličanstvu Kralju Petru II da če amanet neumrlog Kralja nositi u svojim sokolskim srcima.
PEKLE NICA. — Javni nastup. U
nedelju 7 X t. g. održala je ova četa svoj prvi javni nastup, kojim je dokazala, iako je; tek par meseci na životu, da je ozbiljno shvatila svoju zadaču.
Vežba je održana uz sudelovanje okolišnih jedinica: Sivica, Vratišinee, Benica, Petešovci, Hlapičina i M. Središče.
Javna vežba otvorena je sa Sokolskim pozdravom, koji je otpevao za-jednički mešoviti zbor Vratišinee — Peklenica.
Brat starešina Stjepan Oreški, održao je lep patriotski govor, nakon kojeg je fanfara intonirala himnu.
Sledile su pojedine tačke programa, koji se sastojao od vežba i peva-nja. — Nastupilo je u svim vežbama 120 vežbača.
Uspehu vežbe uveliko je pridoneo veliki pevački zbor, koji je odlično Otpevao nekoliko narodnih i patriotskih pesama.
Posle programa razvila se pueka veselica uz zvukove fanfara i tumbu-»aškog zbora.	O. S.
PUSTAKOVEC. — Javni nastup.
Dne 30 septembra priredila je ova četa svoj treči javni nastup na lepo urede-nom vežbalištu kod škole uz prieustvo-vanje velikog broja domačeg naroda j nešto gradanstva iz Čakovca. Od žu-pe je bio prisutan pretsednik župskog prosvetnog odbora brat Deduš.
U 3 sata nastupaju svi vežbači pa nakon kratkog govora br. Harmine po-činje vežba po programu: 1) Deca (40); 2) »Pojmo pjesmu jedinstvu i enazi«, muški zbor, ravna br. Pohar; 3) Članice (19); 4) Naraštaj (7); 5) Članovi (42); 6) Vežbe na preči (7); 7) Pevanje: »U boj, u boj«, muški zbor.
Time je vežba završila uz veliko oduševljenje naroda. Zatim je nastala zabava, koja je lepo prošla uz pevanje narodnih pesama. Ovaj je nastup čete i po prisustvu opčinstva i broju vežbača (skoro evc sami domači) najbolje uspeo u moralnom i materijalnom pogledu, što je dokaz, kako Sokolstvo u našim sclima sve bolje napreduje.
H. S.
REMETINEC. — Javna vežba. 7
oktobra ove godine održala je ova četa svoju IV javnu vežbu, uz sudelovanje matičnog društva Varaždinske Toplice i četa Novi Marof, Podrutc i Beleti-nec.
Posle tri sata u prisustvu mnogo-brojnog seljačkog пато<1а i pred sa-kupljenim Sokolima, održao je govor četni starosta brat Turkovič, našto su sokolska deca otpevala državnu himnu.
Zatim je otpočeo javni nastup sa sledečim rasporedom: 1) Ritmička vežba uz pcsmu »Pojmo pjesmu«. izvodila su sokolska deca čete Remetinec (80). 2) Nastup članstva sa zagreba-čkom sletskom vežbom (18). 3) Sokolska deca čete Remetinec prosta vežba (56 dcce muške i ženske). 4) Naraštaj čete Beletinec (5) prosta vežba. 5) Za-grebačka sletska — sokolska deca čete Remetinec (80 muških i ženskih). 6) Naraštaj čete Remetinec .— nro^a vežba (12). 7) Pozdrav naraštajca Sa-fram Fabijana (govorio nesmu: »Moj sokole, Zdravo!«). 8) Članovi Sokolskog društva Varaždinske Toplice na ručama (6). 9) Članovi Sokolskog društva Varaždinske Toplice i sokolsko čete Remetinec na preči (8).
Poj edinim točkama ravnala su brača Turkovič, Štimec i Jendrašič.
Prisutne publike bilo je oko 1200 i to 99% seljačkoga sveta.
SV. JURAJ NA BREGU. — Javna vežba. Sokolska četa Sv. Ju ra j na Bregu održala je u nedelju 30 septembra u 15 časova svoj prvi javni nastup na novoosnovanom, lepom i prostra-nom školskom vežbalištu, koje je bilo vrlo ukusno iskičeno. Učešče naroda bilo je ogromno. Program se sastojao od 11 točaka. Sletske vežbe svih kategorija kao i ostale točke izvedene su skladno. Kao gosti bili su nam: matično društvo Čakovec, Sokolske čete: Gornji Mihaljevec, Zasadbreg i Šinkovec. Nastupilo je svega: 24 člana, 12 članica, 10 naraštajaca i 140 dcce. Moralni i materijalni uspeh bio je od-ličan.
STEFANEC. — Javna vežba. Na
vrlo lepom mestu u selu Štefancu održala je ova četa 30 septembra o. g. svoju prvu javnu vežbu. Raspored je bio ovaj: Brat Božič održao je pred sakupljcinim članstvom i mnogobroj-nim gostima pozdravni govor, oertav-ši ukratko ciljeve Sokolstva i pozvavši prisutne da pristupc u naše redove. Muški zbor čete Ivanovec otpevao je, pod ravnanjem brata Hitreca, nekoliko patriotskih pesama. Deca društva Mala Subotica (30) izvela su simbo-ličnu vežbu »Istra«. Muška deca čete Ivanovec (11) vežbala su sa zastavicama. Proste vežbe odvežbala su sva deca (112) vrlo precizno. Nastupili su zatim članovi (33), ženska deca čete Belica (35). članice čete Ivanovec (6), sta-rija brača čete Štefanec (12) i članovi čete Ivanec (17). Mnogo ee je svideo nastup dece u narodnim nošnjama. Prvi nastup ove čete dokazao je, da je od svog skorog osnutka četa marljivo radila. Župu je zastupao brat dr. Milenko Svoboda. Sudelovala su društva i čete M. Subotica, Ivanovec, Pri-bislavec i Belica.
SV. ILIJA. — Javni nastup. 16
septembra o. g. održan je godišnji nastup ove čete. Sudelovale su okolišne čete Kneginec, Beletinec i Remetinec. U raznim vežbama nastupilo je 90 vežbača. Valja istaknuti nastup članova i naraštajaca domačo čete, koji stalno napreduju. Župa i matično društvo za-stupao je brat Stjepan Novakovič.
GORNJA RIJEKA. — Posveta temeljnog kamena. Dana 23 septembra o. g. obavljena jo u Gornjo i Rijeci posveta temeljnoig kamena Narodnog doma, koji grade Sokolska i Vatiro-gasna četa. Posvetu je obavio župnik StjeDan Nežič iz Visokog. Svečanosti prisustvovale su okolišne sokolske i vatrogasne čete.	M.	B.
Župa Vel. Bečlcerefc
GUDURICA. — Proslava godiš-njice osnutka čete. Dana 30 sept. o. g. proslavila je Sokolska četa u Gudurici godišnjicu osnivanja.
U 13 časova bila je na ulazu u selo postrojena cela četa i ostala humana i kulturna društva iz Gudurice da do-čekaju društvo Vršac. Matično dru-tšvo stiglo je s vojnom glazbom.
Posle pozdravnih govora, koje su održali: od strane čete, starešina brat Ignat Kunert, i od strane Sokolstva bližih sela brat Pera Uzelac, na koja je odgovorio zamenik starešine brat Stojadinovič, formirala se je povorka koja je prošla glavnom ulicom do škole. •
Povorka je bila impozantna, a po broju učesnika još nevidena u Gudurici. Na prisutno gradanstvo ostavila je dubok utisak.
Posle odmora formirala se povorka samo od vežbača na čelu s vojnom glazbom i prošla kroz celo selo na vežbalište, koje je bilo lepo iskičeno s državnim zastavama.
Za vreme javriog nastupa, žensko članstvo iz Vršca odigralo je odbojku, a zatim sve kategorije vežbača iz Vršca i Gudurice nastupili su s prostim vežbama, a članstvo i s vežbama na vratilu i razboju.
Na javnom nastupu učestvovala su i ženska deca iz Markovca i Vel. Središta.
Osobito su se prisutnima dopale vežbe vršačkog članstva na vratiiu i proste vežbe dece iz Markovca.
Uveče priredena je igranka.
Postignut je ogroman moralni i dobar materijalni uspeh.
Župa Zagreb
BODOVALJCI. — Javna vežba.
Sokolska četa Bodovaljci priredila jo 21 septembra svoju prvu javnu vežbu.
Oko 15 sati sakupilo se na vežbalištu čete oko 200 posetnika iz sela te gosti iz Nove Gradiške, Orubice i Da-vora. Pre toga prošla je kroz selo konjiča čete, oko 20 članova.
Javna vežba započela je govorom brata starešine Matijeviča i prosvetara Damjanoviča. — Nastopila je i četa Staro Petrovo Selo.
Program javne vežbe uspeo je vrlo dobro, a naročito je dobro odvežbao odeo članstva svoje proste vežbe. — Nastupila su deca ženska i muška. Iza programa vežbi, prikazivana su dva pozorišna komada po članovima čete Orubičke, koja su polučila vrlo lep uspeh i zadovoljila gledaoce, koji su im oduševljeno pljcskali.
Posle programa razvila ee narodna veselica uz pevanje i igranje narodnog kola.	■*	*•	.»v	,
PETROVO SELO. — Javna vežba. Dana 20 septembra održala je Sokolska četa St. Petrovo Selo svoju go-dišnju javnu vežbu.
Javnoj vežbi prisustvovala su Sokolska društva Nova Gradiška, Nova Kapela i Sokolske čete iz Davora, Bo-dovaljaca, Orubice i Mašiča.
Po podne oko 3 sata krenula je povorka kroz mesto, s glazbom na čelu. U povorci bili su članovi svih navedenih društava i četa, te je ista imala vrlo lep izgled.
Posle povorke započela je javna vežba s obilnim programom od 18 tačaka, od toga dva govora, 6 horskih pesama. — U celom programu isti-cale su se vežbe muškog naraštaj a i dece Sokolske čete Petrovoselske, a naročito je oduševljeno bio pozdravljen. pevački mešoviti zbor Sokolskog društva iz N. Kapele, pod ravnanjem brata Laliča, s izvedbom svojih uspelih pesama.
Uspeh javne vežbe bio je kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu vrlo dobar, a naročito obzirom na mesne prilike u kojima živi i deluje.
KUTINA. — Kutinsko Sokolsko društvo u zajednici sa svima mesnim nacionalnim društvima priredilo je 13 IX u dvorani Sok. doma dirljivu ko-memorafdvnu sednicu.
U prepunoj dvorani pred u crno zavitom slikom Kralja — Mučenika gorelo je kandilo. Prosvetar održao je u ime sviju društava govor u kojem je dotakinuo sve važne momente, Kra-Ijai-Vojmka i Kralja-iDržavnika. Na koncu vrlo uzbudljivog govora svi su ječali. Sednica, s koje je odaslan ko-memorativni telegram Maršalatu Dvora, završena je zakletvom na vernost Kralju Petru II Karadordeviču.
Dr. D. D.
LIPIK. — Komemoracija. Sokolsko društvo Pakrac dne 14 oktobra u 3 sata posle podne održalo je u dvorani svog doma žalobnu skupštinu »a ko joj je članstvo položilo zavet N j e-govdm Veličanstvu Petru II, Kralju Jugoslavije. Starešina diruštva održao je poduži govor iznevši politička i državniška dela kao i mučeničku smrt neumrlog i slavom ovenčano« Viteš-kog Kralja Aleksandra I.
Na skupštini su pročitane važnije odredbe bratskog Saveza prilikom sa-hrane posmrtnih ostataka Blaženopo-čivšeg Kralja, ako i Savczna poslanica. Istodobno je zaključeno da naše društvo sa svim svojim četama i dru-šrtvima učestvuje pri prolazu mučenič-kih posmrtnih ostataka kroz. železnič-ku stanicu Okučani, te da oda posled-nju poštu neumrloj slavi naše nacije.
Taj zaključak saopšten je^ velikom brzinom svima četama i društvima na-šeg okružja i tako je jedan deo članstva učestvovao u Novskoj,	•
u Okučanima, dok je več veliki br0J_ članstva otputovao u Beograd da F1' sustvuje pogrebu Vitcškog Krai]< Ujedinitelja.
PODSUSED. — Žalobna skupina. Povodom strahovite tragedije, Ko-ja je zadesila ceo naš narod smrcu v -teškog Kralja Aleksandra I Ujed111,1 ' lja, koja je bolno odjeknula i u mestu sazvalo je naše društvo zalo skupštinu dne 11 o. m. u 19 i P° c sova na večer.
Žalobnu skupštinu ot vorio je bra starešina Ivan Fišer dirljivim te su' ^ ma i ječanjem prekidanim govorom, kojem je izložio svu težinu ^rasnu^ atentata, kojim naša organizacija u svog oca i močnog zaštitnika, a n domovina svog junačkog i plemeni Kralja, ati ujedno poziva članstvo ne klone več da se uzda u našu na i uzdanicu našeg mladog Kralja “e II. Poziva prisutnu braču i sestre polože zavet, da če čuvati amanet ga je umiruči Kralj-Mučenik ,°s o* rečima »Čuvajte mi Jugoslavije** budu verni i odani novom Kralj_u tiru II. — Potresno je bilo videti da lica ozbiljnih muškaraca i mji gde susprežuči suze i bol, koja je j ma ovladala, sigurnim glasom cv ,, ponavljaju sledcću zakletvu:	^
njem se Bogom Svcmogučim, da
prihvatiti amanet Velikog Kralja čenika koji je izrekao ma samrti r ^ ma: »Čuvajte mi Jugoslaviju«, i d® _ svuda i na svakom mestu najve ^ disciplinom i največom spremo® l vati jedinstvo Jugoslavije i biti sv . dušom veran Njegovom Veličans Kralju Petru II. Tako mi Bog P° gao!	..	p.
Nakon toga govori pretsedniK . štine Stenjevec i član uprave ho r brat Franjo Strunjak, koji je tako _ sakupljenu braču potsetio na t , udes, koji ih je zadesio smrču Veim p Kralja.
Sada izlaže brat načelnik B?** j ' em govoru živo e 'blažemopočiv
R. Vuksan u oduljem govoru ziv historijsko značenje blažeinopoc' Kralja, što su rastužena brača s ljivom pažnjom saslušala.	.	i,
Žalobnu skupštinu zaključio lc 20 i po časova brat starešina Fišer. klikom Slava Mučeniku Viteškom sp lju Aleksandru I Ujedinitelju, st ^ prisutni popratili gromkim >):> Mu!«	,
Istoga dana održan je u 16 cfl ^ žalobni sastanak za podmladak <' ,-je raštaj na kojem su svu težinu trag'c razložili mališima zamenik stare brat Duro Bubalo i načelnik brat v san.
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
■■■■BRedovita parobrodeka služba u svim pravcima jugoelavenskog primorja i Jadranskog Mora, za D a I m a c i J u, Albaniju i Grčku
3EVTINA TURISTIČKA PUTOVAH3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnlčki parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine agencije i svi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu
JVa novo iszašlo isz šiampe!
272-10
KlIURNAir-DEUl
| qilll)MU'№MWNOVAlSl
 шЦм
■
Izdale Savez Sokola Krailcvine Jugoslavije (E. Gangl)
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITEL3SKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
I
1
ING. KOSTA PETROVIČ:
Gradjevine
za
telesno vežbanje
PRVA KNJIGA:
шшшшшшшшшшшшшшшашшшшшшшшшшт
O lelesnom vežbanju i vežbališiima; Posebna vežballšla i posebne vežbaonlce
sa 170 slika na 45 tabela u posebnom svesku
Cena knjiži sa 440 stranica velikog formata:
broširana Din 170-—, povez, u platno Din 200'—
Ova knjiga je prvo delo u jugoslovenskoj literaturi, u kojem su prikazane potrebne gradevine za pojedina posebna vežbališta kao i opisane odgovarajuće grane te-lesnog vežbanja te je usled toga vrlo potrebna svim organizacijama, koje se bave bilo kojom granom te-lesnog vežbanja, kao i svima onima, koji se bave grad-njom posebnih vežbališta i vežbaonica.
Knjiga se naručuje kod
Jugoslovensl&e sokolske matice
CfuJhljana — Narodni dom
koja je izdala ovu knjigu u cilju, da pomaže smišljeno • racionalno podizati potrebne gradevine za telesno vežbanie.
273-41
■ v: ■	••	■
v-	-L
■' ‘j* w > • •	'N';	•
• Glavni 1 odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska tiskarna (prclslavnik Francč Štrukelj); svi
« Iju^
■■ ' '■ "  ...........................................................................................................................................................................................
Sajbolniji dani jugoslovensice nacije
Viteški Kralj Aleksandar I UfedinitelJ
na Svom poslednjem puiu Kros Svoju szemlju do Svog večno g počivališta. Kraljevske szadušbine na Oplencu
c.	Opis	slika:
tirana l:
^ ^,®eo^ra^u: Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj na 21 n S* U svečanoj sali Starog Dvora.
) U Zagrebu: Kraljev les pred dvorskom čekaonicom na 31 vf ničk°j stanici.
) Nepregledne tisuče prolaze mimo lesa, opraštajući se 4} p svo^ Viteškog Kralja Ujedinitelja.
) Posmrtna maska Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-
51 nelja-
> U Splitu: Oficiri Kr. ratne mornarice iznose Kraljev les 61 I r.azarača »Dubrovnika« na Gat majora Stojana.
n? . 1 prenose Kraljev les s katafalka na Gatu majora Stojana u železničku stanicu i u dvorski voz.
®trana 2:
1)	U Beogradu: Za vreme žalobne povorke: Sokolice plaču 21	svojim Kraljem.
> Članovi Kraljevske vlade iznose Kraljev les iz Saborne 31 £	-e'
> Kraljev les na topovskoj lafeti pred železničkom stani-com, uz koji počasnu stražu drže članovi Kraljeve
41 k-*1?6 ^uče.
> Kraljevska Porodica uz les Kraljev pred železničkom j, stanicom.
Л ј£°пЈ blagopočivšeg Kralja za sprovodom.
> ^a vreme defilea pred železničkom stanicom: članovi 71 c ' ^ Orian« defiluju pred Kraljevim lesom.
’ “°kolstvo u žalobnoj povorci: spreda: pretstavnici Saveza slovenskog Sokolstva, za njima odaslanstvo 81 £e®k°slovačkg Sokolstva.
1 Članovi uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u žalobnoj povorci, za njima delegati svih sokolskih župa.
®**ana 3.-
' 19 kamiona s vencima iz svih krajeva zemlje u žalobnoj 21 \T0v.Orcb pračeni odredima Sokola.
' Najviši pretstavnici vojske u žalobnoj povorci nose 31 i?s^nije Kraljevske vlasti.
J Ipaljevska Porodica u žalobnoj povorci.
' Sokolske zastave u špaliru na Prestolonaslednikovom 51 0£^аЈи poslednju počast svom Viteškom Kralju. YTraljevska Porodica u žalobnoj. povorci: spreda: Nj. Vel. Kralj Petar II s N j. Vel. Kraljicom - Majkom, N j- Kr. Vis. Knez Arsen, Nj. Kr. Vis. Knez - namesnik Pavle, Nj. Kr. Vis. Kneginja Olga, Nj. Vel. Kralj Karol II Rumunski, pretsednik Francuske Republike Alber Lebren, pretstavnici stranih Dvorova.
J Sokolstvo i narod na Prestolonaslednikovom trgu kleči dpk prolazi les blagopočivšeg Viteškog Kralja Ujedi-7\ rmtelja.
c.es Kraljev na topovskoj lafeti okružen članovima Kra-81 № V°Jne 1 Civilne kuče vuku gardisti.
Najviši pretstavnici Srpsko - pravoslavne crkve u ža-•obnoj povorci.
Strana 4:
1) Kraljevska Porodica.
2) Seljaci iznose u Mladenovcu iz dvorskog voza Kraljev les.
3) Seljaci, nosioci Karađorđeve zvezde, unose Kraljev les u Kraljevsku zadužbinu na Oplencu.
4) Kraljevska zadužbina na Oplencu; nakon Kraljeva ukopa.
5) Kralj. Porodica nakon Kraljeva ukopa napušta Oplenac.
6) Nj. Vel. Kralj Petar II i Nj. Vel. Kraljica - Majka napu-štaju Oplenačku zadužbinu.
7) Venci Sokolskih saveza Viteškom Kralju Ujedinitelju.
8) Sedište Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u črnini.
ЈУГОПРОМЕТУ Г1
/fjtr ЈУГОПРОМЕТУ
Prilog »Sokolsko (j glasnika« br.43 — 44
> :
-ЛГППРШУИ .
лФпp)
P|}‘ ®ВВ
м J' ИН1|И<У
* Шопмв
'	*./	v	,
-^*д.
8
Prilog »Solkolskog glasnika« br.43 — 44
5