STROJNI KURJAČ Гласник Удружења Ложача Државних Железница и Бродова у Београду Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu. Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionicl državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551. Излази 12 пута у години. Izlazi 12 puta u godini Ishaja 12 krat v letu Београд, 1 септембар 1934 r. Број 9 Поједини број 1 д и н a р Pojedini broj 1 dinar Posamezna številka 1 din. Beograd, 1 septembar 1934 g. Годиш. претплата IZ дин. Godiš, pretplata IZ din. Letna naročnina IZ din. Beograd, 1 septembar 1934 g. ГОД. XI Св. Огњена Марија! Још од дужег времена, Београдско Савско приста-ниште није одавало тако величанствен и сјајан изглед, нити се на њему скоро сакупила елита Београда, као Utro to беше на дан Огњене Марије 30 Јула 1934 го-Дине. Велики и готово наш најлуксузнији Брод „Краљица каква je ово свечаност, нарочито путници са бродова_ којк пристижу у Београд, били су јако изненађени овим’ декором. Међу путницима чули су се гласови: сигурно je државни празник, долазак неких иностраних гостију ит.д. Није ни једно ни друго, већ Удружење ложача др-жавних железница и бродова Краљевине Југославије прославља своју славу, свог патрона Огњену Марију Ивасланик Њ. В. Краља са време резања колача Један део гостију за време ручка. ^арија“ беше усидрен у самом пристаништу. Од наших НаЈбољих декоратера готово уметнички, беше искићен ^^огобројним тробојкама, државним na и интернацио-^злним заставама. Штек, њихов прилаз na и ближа око-била je у сјајном декору. Од ранога јутра са брода Чују умиљати звуци музике, сваки се у чуду пита Ове године Дирекција Речне Пловидбе, ставила je на расположење Удружењу Брод „Краљицу Марију“, на коме je обављено ово славље. Домаћин славе наш осве-дочени пријатељ и почасни подпредседник г. Јован Ђур-ковић шеф вуче Генералне Дирекције железница, са сво-I јим омиљеним синовцем и осталом поШтованом породи- цом, постарао се, да гостима буде што пријатније време проведено међу ложачима. Његово Величансгво наш Уз-вишени Краљ, удостојио нас je изашиљањем на нашу славу свог Заступника Г. Капетана Јована Петковића a у исто време даровавши Удружење са већом сумом новца. Министра војске заступао je пуковник Г. Душан Гложан-ски, Г. Мин. Саобраћаја заступао je помоћник Г. Бори-воје Ђуричић, Генералног Директора железница засту-пао je Г. Александар Поповић начелник машинског оде-лења Генералне Дирекције, изасланик Г. Директора Обл. Дирекције био je Г. Јован Валтер. Од стране Речне пло-видбе присусгвовали су Г. Директор речне пловидбе Боривоје Стевановић са својим помоћником представни-ком клуба капетана, машиниста и крмара. Такође су при-суствовали Начелник машинског оделења обл. дирекције Г. Миливоје Здравковић, шеф вуче Г. Штулнафер, шеф колског одсека г. Брана Ивановић, шеф Београдске ло-жионице Г. Душан Драгићевић, шеф Земунске ложио-нице Г. Јеврем Гавриловић, шеф Ложионице у Инђији Г. Живојин Митић, шеф Београдске станице Г. Драг. Крсмановић са својим помоћницима, представници Удру-жења Машиновођа, и многи други чиновници Дирекдија и Министарства, a нарочито су били многобројно заступ-љени ложачи са својим породицама. Водоосвећење и резање колача извршио je прота Душан Васић тачно у 11 часова, a потом одржао један пригодан говор о значају славе. Г. Момчило Ђурковић студент технике у име Домаћина славе поздравио je госте добродошлицом, пожелевши им да што пријатније проведу неколико часова у средини ложача, захваливши се на њиховој високој пажњи и посети. После овога гостима je приређена закуска, a му-зика Г. Милана Bane индустријалца из Београда, коју je он уступио бесплатно за тај дан Удружењу, непрестано je концертирала на палуби брода, при дочеку и испра-hajy изасланика Њ. В. Краља интонирана je државна химна. После ручка настало je опште весеље гостију, коje je трајало у најбољем расположењу до касно у ноћ, када су се гости разишли у највећем расположењу по-невши са собом најлепше успомене. Зашлп mi шШи ленарт и uiyniiima Gönne „lleiiif Приликом моје болести када сам био у болници на „Дедињу“ указана ми je велика пажња као и свима осталим службеницима, али само предусретљивошћу и пажњи г. г. лекара одстрањена je моја смрт, која je хтела да мени одузме живот и однесе ме за навек са овог света. Овом приликом не могу, a да се не захвалим преко нашег листа и уједно упознам моје колеге и остале службенике саобраћајних установа, са колико се тешкоћа наши признати саобраћајни лекари, који се боре са на-шим животима да их продуже од аждаје „смрти“ и да нас ложаче и остале службенике спасу сваке болести и поново нас опораве и оспособе за нашу напорну ло-жачку службу. Поред мене лебдели су г.г. лекари само да би ме излечили од велике 'болести, a поред њих и сестре, a нарочито сестра „Доминати“ којој се као и господи ле-карима преко нашег листа јавно захваљујем. Владимир Јевремозић на болесничкој постељи скружен лека-рима и службеницима болнице „Дедиње“. Видан доказ заузимања наших спасиоца јесте ова слика у којој се виду сва она господа која су надамном лебдела даноноћно на спасавању мога живзта ијоздрављења, Хвала господи лекарима и сестрама болнице „ Дедиње“ Владинир Јевремовић, ложач званичник ложионице Земун. f Цветко Пантелић Немилосрдна судбина отрже нам из наше средине још једног најбољег друга. Јула месеца тек год. испустио je своју племенит)' напаћену душу наш одлични пријатељ и члан Удруже*3 Цветко Пантелић ложач из Београда. Његовој породици наше саучешће. Слава удружења при пододбору Скопље Јуче, 30 о. м. Удружење ложача у Скопљу просла-вило je своју славу Св. Огњену Марију у кафани „Балкан“. Слави су присуствовали: у име Бана господин Митровић, началник VI оделења Бановине; у име hb. В. преосвештенства г. Јосифа г. прота Каранфил Јовић; у име претседника општине г. Арсеније Здравковић, адво-кат; пуковник Џимић у име армиског генерала; затим у име Трговачког удружења г. Варошчић; претставника Женсхих друштава и многе друге угледне личносси. Сечење колача извршио je г. Каранфил Јовић уз асистенцију неколико свештеника. По завпшеном обреду претседник пододбора г. Јанићије Т. Стојановић одржао je гостима говор и поздравио их: Ваше пресвештенство, господине Бане, господине пуковниче, госпође и господо. Необично сам сретан, што je мени као претседнику Пододбора пала у део дужност да вас на дан Славе нашег Удружења, у име свих чланова поздравим са Добро нам дошли. Kao и сва остала удружења тако и наше Удружење има свога патрона своје крсно име. Наше крсно име Св. Огњену Марију уједно je и обележје нашега нимало ла-кога ,позива. И ако физички тежак и скопчан са вели-ком одговорношНу нама je наш позив драг, јер смо свесни да служи за опште добро и општу корист, нашта нам одају признање све наше старешине које и посредно н непосредно сарађују са нама, a у исто време и сви Други који су били у извесним прилихама у сарадњи са нашом установом. Ово признање нам je] драго и даје нам полета и ^амоодржавања, да увек и у најтежим приликама истрајни будемо и оправдзмо дато нам поверење. Присутност наших великих достојника, који су нас Увек водили и воде путем ка успеху у сваком раду, Чини нам велику част, те им у име свих чланова Удру-Жења искрено захваљујем као и свима осталим гостима. Захваљујем на домаћинском труду око прославе нашег патрона инж. господину Момчилу Момчиловићу, а тако исто и господину Варошчићу, који се примио Домаћинства у идућој години. Сакупљени овако упутимо поздрав из царског Скопља нашем врховном вођи са речима: Да живи Ње-гово Величанство Краљ Александар I. Карађорђевић Краљ Југославије — Да живи Његов Дом ! По завршеном говору претседника Пододбора, му-Звка ложача, која je на дан славе први пут свирала јавно, °тсвирала je државну химну. Гостима je затим приређена богата закуска, док je За све време музика свирала. После свршене закуске и после више часова при-Јатног расположења и здравица учињених за добро и вапредак ложача, гости су се разишли у највећем рас-п°ложењу испраћени од стране чланова Пододбора уд-РУжења ложача државних железница и бродова у Скопљу. С|<опље, 27 августа 1934 год. Из Пододбора Скопље Обласнеуправе Eeospad. Ло^качи, ширите „ЛОЖАЧ^! Угљеви Југославије као гориво Написао Г. Инж. Милоје Здравковић Начелник Машинског оделења Дир. железн. Београд. — наставак — (6) Готан, у својој хемији горива, даје следећу дефи ницију за мрки угаљ: мрки угљеви су угљеви земљасто шупљикавог до чврстог састава, већином мрке, ретке црне боје, са преломом без икаквог сјаја и до најсЈајније црне боје, са следећим реакцијама: оставља мрки, ретко црни трак; богат у хуминским супстанцама, јасне лини-ске реакције (обоји црвено течност при кувању у раз-блаженој сумпорној киселини). Ова се дефиниција мрког угља може применити на хумунске мрке угљеве, који чине гро мрког угља. Реакције поменуте у дефиницији важе врло мало, или ни мало, за остале мрке угљеве: сапропел и липтобилите. Са обзиром на старост, хумунски мрки угљеви могу се поделити на: лигнит, обичан мрки угаљ, земљасти мрки угаљ и сјајни мрки угаљ. 1) Лагнит. И ако се лигнит no изгледу и пресеку знатно разликује од мрког угља, ипак се не третира као засебна врстз угља, већ улази у категорију мрких уг-љева. Готан се издваја од осталих у толико, што под лигнитом не сматра угаљ, већ дрвено комађе које се у угљу налази и из њега може изоловати. Лигнит je боје жуте до мрко жуте, у њему се јасно разликује струк-тура дрвета. Цепа се сече као дрво, те се у облику ње-говог прелома не може ни говорити. Већином има много воде, и малу топлотну моћ. Када се добро исуши може му се топлотна моћ повећати скоро за једну трећину. а) Мрко лигнитни угаљ. Код нас се помиње као сасебна врста мрког угља, ма да му већина писаца не даје засебно место. Ердеман и Долх дају за њега сле-дећу дефиницију: лигнитно мрки угаљ je угаљ у ксме грубо комађе јасно оцртаног лигнита чини битни део угљене супстанце. б) Обичан мрки угаљ. Има боју отворену мрку до црно мрку. Најраспрострањенији од мрких угљева. Чврст je и прелом му je раван или шкољкаст. Дрвена струк-тура у њему je нејасна, или je у опште нема. 3) Земљасто мрки угаљ. Боје je јасно мрке до тамно мрке, Лако се таре. Без структуре je и без чвр-стоће. И ако се може вадити у великом комађу, лако се распада. Чини мањи део мрког угља. 4) Сјајни мрни угаљ. Боје je мрко црнедо потпуно црне. Чврст je и тврд и прелом му je шкољкастог об-лика. Веома je сличан каменом угљу no изгледу. Има мало хигроскопске влаге и јаку топлотну моћ. У њему се дрвена структура не примећује ни микроскопом. Поменуте врсте мрких угљева могу се поред оста-лог искористити и као гориво у ложиштима. Наслаге мрког угља у Европи износе у милијар-дама тона (no Р. Штумперу): Немачка.....................20 Чешка.......................18 Ааустрија......................0,2 Мађарска..................... 1,1 Југославија....................1,7 Остала Европа............ 2 Укупно 43,0 м. тона. Разнолика je подела мрког угља са обзиром на његову употребу. У главном ie мрки угаљ дели у две групе. У прву групу долазе угљеви који се могу упо- требити на ложење парних котлова, у другу групу до-лазе угљеви погодни за суву дестилацију. Угљеви друге групе почињу да се топе иа 180 степени, те су неподесни за гориво у ложиштима- Састав мрког угља (без пепела) варира између сле-дећих граница. C N [N+O 55-73% 5,1—6,2% 14—36% Проценат азота износи просечно 1. Топлотна моћ мрког угља варира од 3000—6000, калорија a топлотна моћ чистог угља око 7000 калорија Камени угаљ. Ma да се камени угаљ доста разликује од мрког, ипак je тешко дати тачну границу између једног и дру-гог. Има мрких угљева који се спољним особинама и саставом тако приближују каменом угљу, да je тешко одредити тачну границу која их дели од камених уг-љева. Камени угаљ je мање или више црне боје, састава компактног или земаљског. Постанак камених угљева je у карбонској периоди, но има их који су постали и доц-није a угљенисање им убрзано јаким притисцима, топ-лотом и осталим тектонским узроцима. Kao и код мрких угљева имамо и камене хумусне и сапропел угљеве. Липтобилита, које се код мрких угљева јављају као за-себна врста, нема код камених угљева. По старости се камени угаљ дели у главном у две групе: у сјајни камени угаљ и тамни камени угаљ Тамни камени угаљ je млађи, без сјаја, мрко црне, недовољно je крт али веома чврст. Тамни угаљ се ретко налази у засебном слоју, већ више у заједници са сјајним каменим угљем т. ј. са њиме срастао у засебним млађим слојевима. Има мање угљеника, више водоника и пепела. По материјалу из кога je постао, припада и сапропел каменим угљевима. Погодан je за продукцију raca. Сјајан камени угаљ je тамно црне боје, металног сјаја, веома крт и лако се разбија. По остатку при кокс проби разликују се три врсте каменог угља: песковити, полутопљиви и топљиви. Ako се у платинском суду стави прах каменог угља, суд заклопи и изложи топлоти, гасови и napa ће изаћи између поклопца и суда, a остатак у суду има следећи изглед: код песковитог угља: сличан праху и песку; код полутопљивог угља: делимично мање али више истопљен чврст колач; код топљивог угља: потпуно истопљен у један napadao колач. За ложење парних котлова веома je погодан пес-ковити угаљ, јер не сагорљиви остатци врло лако про-падају кроз отворе роштиља. Полутопљиви угаљ je та-кође погодан за ложење парних котлова, ма да његови несагорљиви остатци теже пропадају кроз роштиље и потребан je ложачки алат да протера остатке кроз отворе роштиља. Топљиви угаљ лако залепи роштиље и (пречава сагоревање угља, услед недостатка ваздуха, то je најнеподеснији за ложење парних котлова. О пламену који камени угаљ даје при сагоревању, деле се иста на: 1. угљеве са дугачким пламеном, 2. угљеве са кратким пламеном. Меродавна за дужину пламена јесте количина ис парлзивих делова у } гл>у. По количини испарљивих делова камени се угљеви деле на: 1. масне угљеве, 2. полумасне угљеве и 3. у мршаве угљеве. За индустриске и железничке сврхе потреба каме ног угља, као и мрког врши се no сортиману, a за ровне угљеве и no садржини и величини комаћа у тони угља. За оцену којој групи камени угаљ припада, и за његово понашање при сагоревању, довољно je имати следеће податке: Садржину испарљивих делова, изглед пламена и природу остатака no завршеном сагоревању. Оцена угља и елементарне анализе добија се ако се израчуна расположивни водоник (Н—0—8). У колико je количина расположивног водоника већа, у толико je већа коли-чина угљоводоника (за водоника), у толико je дужи пламен. (Наставиће се) Слава Пододбора удружења ложача у Ћуприји Ha дан 30 јула 1934 године у Пододбору Ћуприја прослављена je слава „Св. Огњена Марија“. Сечење колача извршио je прота г. Периша Ерић, који je у неколико речи изнео значај и сам рад ло-жачке службе. По завршеном обреду, престедник Пододбора Све-тислав Ђурђевић поздравио je присутне госте и изнео све тешкоће које су скопчане са ложачком службом и доказао напорну службу и рад својих другова, који се налазе у струци ложача држ. железница и бродова. У даљем свом говору изнео je и јавно се захвалио свима старешинама и грађанима на признање ложача, што je видан доказ сзмих гостију, који су узели данас учетће на нашој ложачкој слави. Присутни обреду били су: r. Бора Илић инж, шеф ложионице; г. Душан Ристић, шеф сганице; Командант подофицирске школе са још једним официрем; у име претседника општине г. Миша Црнац и још два одбор-ника; затим благаЈник фабрике шећера г. Јанковић, г. Миша Ристић банкарски чиновник, као и мноштво г. r. машиновођа са породицама и остали многи гости. Домаћин славе био je Витомир Бошковић, који je исто тако у кратком своме говору поздравио присутне госте. По завршеном обреду госгима je приређена закуска и после закуске настало je весеље све до подне. Гости су у највећем расположењу се разишли и поздравили своје ложаче службенике држ. железница и бродова са захвалношћу, што су се овако својим радом и својом спремом одазвали својим пријатељима и гостима. Из пододбора Ћупраја Обласнеуправе Београд. Лозкачи, чита|те „Лозкач"! 0 хемијском омекшавоњу воде за доливање локомотивских котлова Наставак О hemijskom omekšavanju vode za dolivanje lokomotivskih kotlova Nastavak Али и зејтин и сапун још више узбуркавају воду у котлу, те услед тога napa односи собом у парну ма-шину доста воде, и машина има наклоност да „бљу;е“, т.ј. кроз димњак одлази из котла са израђеном паром доста и воде у виду poče, a кад je у јачој мери повла-чење са паром и воде из котла, дакле кад машина јако ,,бљује“, могу и парни цилиндри да страдају, јер, као што je познато, вода се не даје збијати — комприми-сати — већ, кад испуни „шкодљиви простор“, дејствује при компресији као и свако тврдо тело. Да ли he ово „бљување“ у јачој или слабијој мери да наступи, зависи од количине средстава, унетих у котао. Кад се неће да акцептира напред наведено гледи-ште признатих машинских стручњака, онда се може да употреби много „наивније“ срество за опадање камена са бокова котлова, a то je „петролеум“. Одмах напо-мињемо, да je потребно дуже одсуствовање локомотиве од дужности, ако се жели да се применом петролеума постигне жељени резултат: што јаче отпадање или боље рећи одлепљивање камена са бокова котла. Процедура при употреби петролеума састоји се у следећем: После прања котла, унесе се ради сушења унутрашњих мокрих површина котла у његову унутрашњост — обично кроз трбушне отворе (Bauchluken) или кроз парно кубе (Dampfdom) — з таљен дрвени угаљ и остави да гори у котлу све дотле, док се о бокове котла нахватани камен добро осуши. Затим се ватра пажљиво изнесе из котла, котао остави два-три сата на миру са отвореним отворима : да би промаја довршила сушење камена, a no том се помоћу штрцаљке добро петролеумом наквасе каменом обложене површине, дакле штрца се петролеум на сам камен и остави неко време, рецимо 1—2 cara да се пе-тролеум добро упије у камен. После тога, a пошто се претходно сви отвори затворе, котао се прописно напуни водом и потпали. (Наставиће се) Ali i zejtin i sapun još više uzburkavaju vodu u kotlu, te usled toga para odnosi sobom u parnu mašinu dosta vode, i mašina ima naklonost da „bljuje", t. j. kroz dimnjak odlazi iz kotla sa izrađenom parom dosta i vode u vidu rose, a kad je u jačoj meri povlačenje sa parom i vode iz kotla, dakle kad mašina jako „bljuje“, mogu i parni cilindri da stradaju, jer, kao što je poznato, voda se ne daje zbijati — komprimisati — već, kad ispuni „škodljivi prostor", dejstvuje pri kompresiji kao i svako tvrdo telo. Da li će ovo „bljuvanje" u jačoj ili slabijoj meri da nastupi, zavisi od količine sredstasva, unetih u kotao. Kad se neće da akceptira napred navedeno gledište priznatih mašinskih stručnjaka, onda se može da upotrebi mnogo „najivnije“ srestvo za otpadanje kamena sa bokova kotlova, a to je ..petroleum“. Odmah napominjemo, da je potrebno duže odsustvovanje lokomotive od dužnosti, ako se želi da se primenom petroleuma postigne željeni rezultat: što jače otpadanje ili bolje reći odlepljivanje kamena sa bokova kotla. Procedura pri upotrebi petroleuma sastoji se u sledećem: Posle pranja kotla, unese se radi sušenja unutarnjih mokrih površina kotla u njegovu unutrašnjost — obično kroz trbušne otvore (Bauchluken) ili kroz parno kube (Dampdom) — zapaljen drveni ugalj i ostavi da gori u kotlu sve dotle, dok se o bokove kotla nahvatani kamen dobro osuši, Zatim se vatra pažljivo iznese iz kotla, kotao ostavi dva — tri sata na miru sa otvorenim otvorima: da bi promaja dovršila sušenje kamena, a potom se pomoću štrcaljke dobro petroleumom nakvase kamenom obložene površine, dakle štrca se petroleum na sam kamen i ostavi neko vreme, recimo 1—2 sata da se petroleum dobro upije u kamen. Posle toga, a pošto se prethodno svi otvore zatvore, kotao se propisno napuni vodom i polpali. (Nastaviće se) Ложачи ширите свој лист. Hi Kaiwjiapi Hempaie упраае мпаЈшча дршш ишида и брцва - Beorpai У службеним новилама Саобраћајних устаиова бр. 21 на стр. 411 оштампано je следеНе: Надзор над радом Удружења Ha учињено питање шта се има рачунати под noj-мом надзора -у § 78 Закона о државном саобраћајном особљу, Министар саобраћаја усвојио je следеће тума-чење: „Професионална удружења државних службеника cToie под надзором Миннстра саобраИаја односно ресор-Ног министра. Из тог права надзора излази да je Министар сао-браћаја овлашћен извршити преглед целокупног рада и газдовања у таквом удружењу кад год се појави оправ-дана сумња за постијање дисциплинске кривице. У ту сврху удружења дужна су на захтев ставити своје друштвене књиге, преписку и друга документа на употребу. (Г. Д. Бр. 59550/34). Предње наређење достављамо свима Обласним уп-равама удружења као и члаиовима ради к знања, no којој се имају строго придржавати и no истој у свему поступати. 28 августа 1934 године Централна управа. у Београду. Zapisnik Sa X redovne godišnje skupštine Oblasne uprave Udruženja ložača drž. železnica u Subotici održane dne 21-V-1934 god. u kalani Čipak, Paralelni put br. 45. — Svršetak — 8) Nagovorio je sekretara Rašuo Iliju te je uveo u knjigu zapisnika, zapisnike, koji ne postoje odnosno sa sednica koje u opšte nisu držane, pošto Pualić tobože nije pismen za ovakav posao, a da digne dijurnu pismen je. Ovakvih sednica uvedeno je tri i to nakon 4 i po meseca, tobože da prikrije i opravda dijurne, koje je primio iz kase Udruženja na nepravilan način i uopšte nezakonit. Čak šta više radio je ovo i da ne vidi honorarni sekretar da ga ne uputi na pravi put i da radi u korist Udruženja i društvene imovine, a ne u svoju korist. U ostalom drugovi i delegati članak koji je napisao drug Brcanski Slobodan u našem stručnom listu br. 4/34 sasvim je istinit pošto je taj članak sastavljen na osnovu knjige blagajne, knjige zapisnika i priznanica. To se sve može odnositi u potpunosti na bivše vodje ove Uprave, iako on to nije direktno rekao, jer je baš takav rad bio u našoj Upravi, te je vodje ove Uprave pokazao u pravoj boji. 9) Dana 10-V-1934 god. sadanji pretsednik ove Uprave Efimov Nikola poslao je u N. Sad pretsednika nadz. odbora Golo Stojana da prisustvuje god. skupštini [ odod-bora bez predhodno sazvane sednice, i ako je pomenuti pododbor bio na vreme otkazao svoju zakazanu god. skupštinu. Taj dan kad je poslao Gola, taj je isti dan tek stigao dopis iz pododbora N. Sad s kojim izveštava da će održati god. skupštinu. A na jedan dan pre toga bila je sednica Obi. uprave i nije na istoj rešeno ko će da ide odnosno po tome nije doneseno nikakvo rešenje. Golo je za taj put primio 95.— din. a po društvenim pravilima pripada mu samo 75.— din. 10) Dana 6-U t.g. Efimov Nikola je bio odredjen kao delegat Obi. uprave da prisustvuje slavi pododbora Vel. Bečkerek, pa je za to primio dijurnu od 200.— dinara, a po društvenim pravilima mu pripada 135.— din. Napominjem, da na traženje Centralne uprave, da je, u saglasnosti sa pretsednikom nadz. odbora Golom, izve-stiti u čemu se sastoji šteta u ovoj upravi, da Golo kao pretsednik nadz. odbora nije hteo samnom podneti taj iz-veštaj, pošto je i on sam umešan u iste stvari. Dakle, zbog istih neispravnosti suspendovani su jedni ljudi a drugi su posle njih to isto radili. Drug Golo odgovara Juriču da nije mogao sa njime podneti izveštaj, jer je Jurič u svome izveštaju podneo navode koji nisu tačni. Ali mu Jurič odgovara da je sve navode sastavio iz knjige zapisnika 1 blagajničke knjige kao i pri znanica. Drug Vuletić poziva biv. pratsednika Pualića da o svemu podnese izveštaj jer ako su navodi Juriča tačni to znači da je sve radjeno nepravilno. Drug Paulić govori da je sve radio po pravilniku, ali da su mu u tome smetali drugovi naročito Jurič koji je kontrolisao rad blagajnika što, po njegovom mišljenju, nije imao pravo. Drug Bašič odgovara da Paulić ne govori istinu, jer bi na taj način hteo da se oslobodi krivice, a Jurič je dobio punomoć za pregled blagajne. Dalje kaže da je Paulić bio odredio da ide na god. skupštinu u Vršac, pa je posle otišao sam, navodno da to jedino njemu kao pretsedniku pripada, kao što je išao na slavu pododbora Vinkovce, za koje je naplatio dijurnu od 100.— dinara. Drug Čujić kaže da Paulić za to nije smeo i nema piavo da naplati dijurnu. Pošto su se u diskusiji umešali i drugi koji nisu delegati to drug Vuletić opominje prisutne da pravo rešavanja imaju samo delegati. Drug Pištignjat traži da se povodom optužbe druga Juriča za neispravan rad Pualića obrazuje anketna komisija sa zadatkom da ceo slučaj isledi i donese presudu. Na ovaj predlog sastavila se je anketna komisija od 5 delegata u prisustvu izaslanika ložionice i Centralne uprave, koja je donela rešenje da Pualić vrati 100.— din. koje je primio od Obi. Uprave kad je išao u Vinkovce na zabavu, a za ostale optužbe oslobadja se. Posle ovoga data je razrešnica staroj rpravi, pa je izabran kandidacioni odbor u koji su ušli: Jurič, Sivić, Pištignjat, Čujić, Markovič, Beljanski, Lane, Ivočev i Dragi-ćević. Posle večanja kandidacioni odbor je predložio sle-deću listu: Pretsednik: Peračica Petar; I. podpredsednik: Paulić Dane, II. „ Jarić Andjelko; Sekretar: Golo Stojan; Blagajnik: Bašić Laza: Zamenici: Perišić Petar, Planinić Stanko i Pašuo Itija, Članovi upravnog odbora: Ivkovič Boško, Čokorilo W-dak, Efimov Nikola i Žizić Blagoje; Nadzorni odbor: Pretstedmk: Brcanski Slobodan; Zamenici: Kalundžič Bartul i Skenderović Mihajlo; Članovi nadz. odbora: Paković Mile, Miković Martin i Medić Jakov. Ova je lista usvojena sa 6:3 glasa. Drug Perućica zauzima pretsedničko mesto, pozdravlja sve prisutne sa probranim recima i zahvaljuje se na datom mu poverenju, što isto čini i novoizabrani pretsednik nadz. odbora Brcanski. Drug Pištignjat priča da je pododbor N. Sad osnovan po drugi put 1931 god. sa 3 člana a sada broji 53 člana i da nije imao svoje prostorije, te je morao održavati sednice u svom stanu, zbog toga što mu Obi. uprava nije slala stanarinu do septembra meseca 1933 god. Dalje navodi, da stanarinu koju le bila poslala Obi. uprava, primio je bio biv. pretsednik Brković Miladin, koji je laj novac u iznosu od 1.500 dinara potrošio u svoje privatne svrhe i da je tu sumu vratio posle neko vreme. Izveštava da je od 1.480 din. koliko je imao u kasi nabavio inventar za kancelariju pododbora i da je o tome podneo račune Obi. upravi. Za to što je držao sednice u svome stanu delegati Obi. uprave obećali su mu neku nagradu. A drug Milivojević čita zapisnik sa sednice pododbora N. Sad u kojem napominje, da je pododbor slabo radio i to krivicom članova, što nisu redovno dolazili na sednice niti se interesovali za rad Udruženja. Zatim kritikuje Obi. upravu što do danas nije poslala depozit za posmrtni fond koji depozit odavno nemaju. Najzad moli da Obi. upravu radi marljivije i da stanarinu šalje redovnije, kao i da pošalje svu zaostalu stanarinu. Drug Golo Stojan govori da bi se retko ko od drugova primio da društvene sednice održava u svome stanu, po-tvrdjujući navode podob. N. Sad, pa predlaže da Pištignjatu isplati za 30 meseci 1500.— dinara za odrhavanje sednica u njegovom stanu. Drug Bašić kaže da su Golo i Paulić imali sa Brko-vicem neke smese što je potrošen depozit u privatne svrhe, zbog čega je osramoćena cela Uprava. Drug Milivojević traži da se po traženju Podbora Novi Sad donese rešenje na ovoj god. skupštini i da se istome da još 100.— din. za kancelarijski materijal, Na ovo odgovara drug Rašuo da je to traženje suvišno, već da treba isplatiti samo po 30.— din. mesečno. Drug Jurič kaže, da pretsednik uprave i pretsednik nadz. odbora po povratku iz N. Sada nisu o ovome pod-neli nikakav Jzveštaj. Drug Čujić se ne slaže da se Pištignjatu izda ma kakva pomoć što je održavao sednice u svome stanu, a drug Jurić predlaže da mu se isplati samo po 50.— din. mesečno samo od kako je pretsednik pododbora. Drug Lane kaže da bi trebalo nešto izdati kao oštetu za stan sa čime se drug Brcanski ne slaže. Ali posle izvesne diskusije rešeno je da se Pištignjatu isplati 750.— din. Povodom pitanja stanarine pododbora rešeno je da se to ostavi Obi. upravi s tim da svaki pododbor pošalje Obi. upravi račun koliko plaća stan, pa da mu Obi. uprava na osnovu tog računa pošalje stanarinu, a povodom pitanja kane. materijala rešeno je da se pododborima šalje mesečno po 25 dinara, Povodom predloga druga Beljanskog kada će članovi pododbora Sombor postati redovnim članovima, koji je pododbor osnovan 6-II1 o.g. skupština je rešila da se članovima pododbora Sombor priznadu sva prava redovnih članova počev od I. VI. o.g. (čl. 19 Društvenih pravila). Na predlog druga Čujića da se drugu Lemić Autunu izda neka pomoć mesečno iz kase Obi. Uprave, koji je bio član, pa je sada sasvim onesposobljen za svaki rad (osle-pio je) a nema nikakvih sredstava za život, rešeno je da mu se mesečno plaća 150.— dinara dok ne dobije neku penziju ili rentu od Države. Zatim Čujić traži da se pododboru Vinkovci izda neka pomoć za novu zastavu, koja je kupljena i izradjena tačno po društvenim pravilima. Na to mu odgovara Jurić da Obi. uprava sada nema novaca, a da ima kupila bi i sama zastavu, pa je povodom toga rešeno da svaki pododbor pokupi medju svojim članovima dobrovoljni prilog i da pošalje neposreeno pododboru Vinkovci. Na kraju drug Pištignjat moli da mu se odobri da može poeneti molbu Obi. upravi koju će uputiti nadležnim da se pododboru N. Sad za kancelariju istog ustupi jedna prostorija u lož. Novi Sad. Potom se žali da u lož. N. Sad nema čistača mašina zbog čega nemaju ložači dovoljno vremena za odmor. Pošto je dnevni red iscrpljen to je skupština zaključena u 7. č. i 5. m. Subotica, 21-V-1934 god. Overači: Duš. Prištignjat s. r. Čulić Dušan s. r. Захвалница Свима члановима удружења ложача државних же-лезница и бродова Обласне управе Београд. Не могу a да се најискреније не захвалим коле-гама мога поч. мужа Цветка Пантелића, који су ме све-срдно потпомогли приликом кратке али тешке болести мога непрежаљеног цветка. Ha дан смрти 15 јула 1934 године, чланови су пок-лонили као и увек велику пажњу према мени и моме мужу који ме je оставио да се ja сада незбринута ло-туцам и сама себи зарађујем кору хлеба, јер поред мене оставио je и дете, које je већ на путу и које ће се исто тако самном мучити до века нашег живота, без мужа и свога невиђеног тате. Благодарим члановима-колегама његовим, што су га лепо и сви заједно испратили до вечне његове куће. Исто тако благодарим његовим колегама, што му на одар положише леп венац као знак пажње и успо-мене према своме другу и колеги, који je увек са њима радио и вршио савесно своју дужност и за коју je дао и свој младалачки живот у 29 години, цвету своје мла-лости, када je почео оснивати и тећи свој будуђи ве-коани ж:.вот, са својом виђеном и невиђеном породицом. Обласна управа удружења благовремено je се по-бринула са својим члановима Управе и мени исплатила његову посмртнину, a у току његове кратке болести давала ми je помоћ која му je следовала за време ње-гове болести. Хвала им! Поново хвала колегама и члановима Управе удру-жења што се онако лепо и пажљиво опростише са мо-јим никад непрежаљеним мужом, који je оставио колеге после свог кратког боловања. У Београду 25 јула 1934 год. • Удова. С п и с a к Ложача Пододбора удружења при ложионици Црвени Крст, који суна основу одобреша дали прилог за постра- дале службенике у руднику „Какањ“ Младен РаденковиН динара 24,— Миле Библија п 15.— Велисав Антић п 10.— Тодор Спасић „ 10.— Милутин Тасић 10.— Вукашин МатејиН „ 4,— Илија Васиљевић 5.— Тодор Цветковић 12.— Младен Ђорић „ 10.— Гавра Ђорђевић 4,— Никола Панић и 4,— Десимир Алексић „ 5,— Дан. Метеровић „ 10.— Аксентије Стојковић „ 10.— Чедомир Живадиновић „ 10,— Живојин Милошевић и 5,— Алекса Ристић 3,— Светозар Марковић „ 5,— Милисав Богдановић 3.— Илија Цветановић 2,— Адам Крстић „ 2,— Гаврило Панајатовић „ 4,— Станоје Стаменковић „ 2,— Сима Мрђановић 10.— Владимир Станковић „ 2,— Љуба Митрнвић „ 10.— Владимир Станковић „ 2.— Љуба Митровић „ 5,— Раде Вучковић 5,— Обрад Крстић » 10,— Видан ЈовановиН 10,— Љубомир Илић „ 7,- Алекса Тумалсков 5,— Владимир Крстић 10.— Благоје Антрћ „ 4,— Мијо Манц 10.— Тодор Бранковић „ 10.— Милош Мандић и 4.— Стеван Ђорђсвић 5,— Трајко Митровић „ 5,— Антоније Коцић 4,— Милан Антић и 2,— Стојан-Диновић Ставра 8,— Драгољуб Митробић 10.— Владислав Рајић 2.— Јован Стојановић 2,— Кристивоје Живадиновић „ 5,— Драгољуб Јовановић „ 4,— Драгутин Благојевић 5,— Фрања Шмокор 4.— Петар Стојанчић 4,— (Свршиће се) Pretsednik Oblasne Udrave Perućica Petar s. r. Б И Л A H С Централне управе Удружења ложача државних железница и бродова у Београду састављен на дан 17 августа 1934 године. Cl vo : си ! CL У Л A 3 Д И н a р a Н CL TO C И 3 Л A 3 Д И н a р a Посебно Укупно Посебно Укупно Пренос салда од 1933/34 год. 21.861,50 1. За штампање новина 20.053, - i. Од Обласне управе Сарајево 25% доходак 31.856,— 2. За уредника листа 9.100,- 2. „ „ „ Загреб ....... 25.512,75 3. За секретара хонорар .... 3.500, - 3. „ „ „ Београд 33.659,50, 4. За претседника хонорар 3.500, - 4. „ „ „ Љубљана 13.226,50 5. За благајника хонорар 2.000, 5. „ „ „ Суботица 8.526,- 6. За хонорарног чиновника 4.200. - 6. „ „ „ Београд бродари • • • 10.613,50 7. За чишћење и одржавање канцеларије • 900, 7. Од Поштанске штедионмце камата • • • 93,- 8. За дијурне од прошлог конгреса .... 8.415,- 8. Од претплата за новине 24.- 9. За разне таксе, депеше и друго .... 1.975,33 9. Добровољни прилог за Славу 933/34 • • • 9.066,- 10. За канцеларијски матсријал 2.781, - 11. За прилог разни 2.680, - 12. За помоћ и споменик М. Николићу • • • 1.225,- 13. За Славу 1933-34 годину 10.692,— 14. За оправку намештаја карцеларијског • • 230,- 15. За намештај канцеларијски 530,- Сеега: 71.881,83 Салдо: 82.556,75 Укупно: 154.438,75 Укупно: 154.438,75 1 ИНВЕНТАР: 1) По списку инвентара . . . Динара 10.784,— 2) Расход и отпис 10о/о ... „ 1.757,50 Остатак инвентара у вредн. Динара 8.995,50 Благајник, Члан Управног Одбора, Прстседник Централне управе, Живко JI. Матић, с .р. Владислав Миленковић, с. р. Милован Милић, с. р. 0 Ч Л A H О В И О Д Б O Р A: Света Ђуракиђ, с. р. Милан Милошевић, с. р. Слободан Брцански, с. р. Претседник Надзорног одбора, Трифун К. Марковић, c. р Ч Л A Н О В И : Фраиц Камник, с. р. Врзић Миле, с. р. Марко Марјановић, с. р. Р ласник и од' оворни Уредник за Удруженл Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. бр. 18. Штампа „Слога“ Душана ПоповиНа Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-798