Број 43.
Одеса, 31. децембра 1916. год.
Год. L
CJOBEIGKl ЈУГ
ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И 1ШСМА ШАЉУ СЕ HA УПРАВУ <СЛОВЕНСКОГ ЈУГА> У ОДЕСУ, РЕМЕСЛЕННАЛ УЛИЦА 4, KB. '2.3.
ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА .У Р.УСИЈИ.
ТЕЛЕФОН 51—67. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИОТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРА-TiAJy, НЕПЛАЂЕНА ЛИСМА СЕ HE ИРИМАЈУ
НРИОПЋЕЊА СЕ HE ПРИМАЈЈ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ. 6 P., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P , A ПОЈЕДИНИ ^РОЈЕВИ 10 К.
flarodna misao prije dvadeset godina.
Misao narodnog jedinstva Srba j Hrvata i Slovenaca nije tako mlada, i kao što mnogi misle. U srcima našega j seljaka ona je živjela od vajkada, a u radu obrazovanih krugova ona se isti cala u svim svjetlijim časovima. Preteča najnovijega nacionalističkog pokreta u Hrvatskoj bila je «Narodna Misao», almanah koji je god. 1897. izdan i posvećen ujedinjenoj omladini. Pred punih dvadeset godina naglašeno je u pitanju naše narodne egzistencije isto ono, što se danas razvija pred našim očima. Član Jugoslovenskog Odbora u Londonu, Dr. Franko Po-točnjak, napisao je u tome almanahu članak, koji prenosimo iz uglednog američkog lista «Hrvatski Svijet* :
Slovenci, Srbi i Hrvati jedan su narod i ako sa tri imena.
Jedinstvo narodno dokumentira se jednom krvi i jednim jezikom. To su bitna svojstva narodna, neizbrisiva i nevarava. Putni list može lagati .— krv ne laže, jezik se zatajiti niti uništiti — barem tako lako — ne da.
Od osvita našega zajedničkoga u ovim krajevima živimo razdijeljeno — svaki za sebe. Jedinstvene državne tvorbe nigda ne stvorismo. Raznoliki telurski odnošaji uz oprečne kulture djelovali su nam različito na prosvijetlje-nost, čud i običaje, a lakovjerna slavenska narav, lijena misliti, primala je pod dobro svako moguće zlo, što su nam ga lukaviji i pametniji od nas tudjinci mile lale nametali, ne znasmo se nigda naći jedinstvenimi na otpornom mezevu, kad nam je zaprijetila ili nas već i za vrat spopala tudjinska šaka.
Jaki mišicom, bezazleni srcem, naivni pameću živili smo u varci, da živimo za se i svojim životom, dok u Istinu jedni smo krvarili u otvorenom istočnjačkom ropstvu, drugi u kulturnom ropstvu zapada, a treći gomilice punili ždrijelo nezasitnoga njemačkoga moloha.
Osjećali smo i znali, da nam je zlo, uvidjali smo, da nam dom malo po malo postaje tudjinskim, ali pravoga razloga tomu nismo znali naći; oni, koji su nam kuću raskapali, znali su nas uvijek uputiti na to, da razloge svojim bolestima tražimo tamo, gdje ih nije bilo, umjesto da ih uočimo na njihovu pravom mjestu — u uplivu i izrabljivanju tudjinskom.
Tako su razlozi rascjepkanosti naše u jednu ruku nutarnji, u drugu ruku vanjski — jedni leže u nama samima, drugi izvan nas.
Potonji su pogibeljniji i gori od prvih, jer kad onih ne bi bilo, mi bi — slobodno i samostalno se razvijajući — ipak malo po malo došli k sebi te našli
pravi put k istini i uvidjeli, da je ludo, sramotno i štetno klati se u rodnoj kući, koja nam mora biti svima jednako mila, sveta i neoskvrnjiva.
Domaća naša pitanja riješili bismo sami medju sobom.
Nesrećom — da smo pametni, bilo bi i moralo bi nam to biti srećom — zaposjeli su nam predji rekli bismo najvažnije strane europskoga kontinenta, preko nas najčvršćim stiskom rukuje se istok sa zapadom, izmedju jednoga i drugoga mi smo najprometnija cesta.
Nikakovo čudo, da se preko nas silom guraju germanski, romanski i madjarski elementi, nastojeći, da djedovinu našu učine svojom domenom, da na naš račun sebe prošire i ojačaju.
Naš separatizam 5 partikularizam divno im s.luže, jer dok smo svaki za se, šala smo im i zalogaj jedva za jedan zub, a tek u ljutoj borbi jedan proti drugomu istom smo im ni spomena, kamo li obzira vrijedni.
Oni — istina — rade svaki za sebe i u svoju korist, ali proti nama zajednički su i složni ko rodjena braća. Ono, što bi morali biti mi proti njima, a žalibože nismo, niti smo igda bili, to su oni proti nama.
Prema vremenu, odnošajima i njihovoj potrebi oni nam bacaju kosti, koje nikomu koristiti ne mogu, — jer kad bi nam i koristile, brzo bi nam ih odmakli, — oko tih kosti mi se svadjamo, grizemo, koljemo i nadmudrujemo a dotle nam neprijatelji naši sadiru kožu, režu na živu meso.
Ma i pod najnedužnijom, pod najsvetijom i najmilijom nam formom tudjinac nalazi načina, da nas drži u zavadnji. Ne on sam izravno, već naši domaći ljudi, rodjena djeca naša unašaju u narod i brane ideje, koje ga razdvajaju i rastrajaju. Sa autoritativnih katedara govori se o jednom narodu kao o narodima, provincijalna imena nadijevaju se jeziku narodnomu — sve to od rodjene djece, a sve u korist i «ad maiorem gloriam» ubojničke za nas politike «divide et impera».
Srbinu se pripovijeda i danomice utuvljuje u glavu, da mu je Hrvat jezik ukrao, narodne pjesme posrojio, običaje pogazio; Hrvata uči se, da je Srbin nakot, vrijedan samo sjekire, ispod vješala utekao; obojicu haran-gira se, da se medjusobno niječu i mrze; Slovenci su bastardi; Bošnjaci su četvrti narod — a svi skupa smo kukavice i stradamo, dok nam vrhnje beru Nijemci, Madjari, Talijani i Židovi.
Sve to pire rodjena djeca jednoga I naroda. Tudjinaca i ne spominjemo.
Ali — ime !
Jedan te isti narod povijesno razvio se pod tri imena. Istok obilježen je imenom srpskim, zapad imenom slovenskim. Sredinu okrstilo je ime hr-; v itsko. Krajnosti su čiste, a gdje se dotiču sa sredinom, tamo se sljubljuje jedno s drugim, prema istoku srpsko s;: hrvatskim, prema zapadu hrvatsko sa slovenskim.
Sva su tri imena ravnopravna, jtdnako mila. sveta i blagoslovljena. S/a tri čine krsni list jednoga te istoga naroda.
Slovenac diči se i zanosi — i mora st/ dičiti i zanositi svojim slovenskim inenom. Srbin srpskim, Hrvat hrvat-s :im. To mu je u amanet ostavila ' v/^'r.t, ? sads§r>j*Mtf ' ioS vJšft budućnost usadjujumu u dušu uvjerenje, da mu je jednako ljubiti, štovati i braniti i druga bratska imena.
Ne u mržnji ni nasilju, već u ljubavi je bratstvo.
Djeca jednoga naroda braća smo, a brat je bratu ravan i jednak. Kukavice brata brat je kukavica. Životnost jednoga bitno je spojena sa životnosti drugoga. Slovenčev neprijatelj, neprijatelj je i Srbinov i Hrvatovr, jadi Srbinovi, jadi su i Slovenca i Hvata, a muku Hrvatovu muči i Srbfn i Slovenac.
Od nesreće jednoga radja se nesreća drugoga, a uspjeh i napredak tudjinca nad jednim, istodobno je korakom na ledja drugoga.
Narodno nam je biće jedno; bio udarac na nj gdje mu drago i s koje ga strane volja, pogadja čitavo biće.
Bolest jednoga bolest je i drugoga, a grob što na jednoga zijeva raka je i drugoga.
Red nam je to već jednom uvidjeti, pa umjesto svadjati se, klati i gristi na veselje i korist tudjinca, bratskom ljubavi i slogom odupirati se i odhrva-vatl se zajedničkom nam neprijatelju.
U jedinstvu našem snaga nam je i spas, u rastrojstvu nemoć i propast.
Нова година.
Тиха зимска ноћ. Равнина блије-шти од снијега и мјесечине. У дугој поворци идемо један за другим. Harne су ноге уморне, јер смо веЛ ва-боравили почетак пута. Наше су очи уморне, јер му још не можемо до-гледати краја. Па ипак тишина зим-ске ноћи улијева у нас неки благи
мир li у LainiiM душама трепећу звијезде тјескобне наде и чезнутљи-вог очекпвања.
Из даљине снијежног поља до-пиру к нама нејасни звуци. Заустав-љамо се на час na слушамо. Што би то могло бити ?... A звуци, II1TO даље, то јаенији. Већ се разабире нешто као звецкање прапораца, то-пот копита, дрндање кола. Нетко нам ЈУР" У сусрет....
Здраво нова годико! Здраво нови, непознати госте!
Буди благословљера. ако нам но-сиш мир ! Трећа je година, откад нас je страшна бура жељеза и крви ба-цила из тихе луке. Трећа je година, откад се из магле мрачнога обзорја иодижу еве нови и иови валови, страшни величином и крвавом пјеном. Пролази трећа година, a кебо остаје црно и намргођено, и ми узалуд че-камо, да нам разведрено обзорје от-крије вндике изгубљене земље...
vira 1 •-» •» • "	-v —	_
-'j	vwift. t/UiU^ut/.iity UiJLWJ
обећајеш повратак! Треба само затво-рити очн и ми јасно видимо тамо далеко у дивљим горама или у пи-томој равници каше куће заметене снијегом. У димњацима завлја вјетар, сличан вапају запуштених поља, Koja давно већ невндјеше радине руке господара. Под бијелом капом сни-jera смјешкају се прозори, спремии да нам пбкажу пут у домаће гније-здо. Тамо нас још нису заборавнли и топла нас срца очекују пуна љу-бави li ж лости. Блпједа измучена лица притишту се к хладном стаклу прозора, a очи прождиру даљину грозничавим погледом. Но десте ос-тају пусте, вјетар плаче, познато др-веће пружа к небу голе гране у ни-јемој молби... Нитко не долази и суза се разочарања слеђује на про-зору, да јутром у зрацима сунца може бљеснути новом, варавом на-дом. ..
Буди благословљена, ако нам но-сиш слободу! Јер без слободе ми не ћемо мира ви повратка. И ми се не поносимо тиме, што не ћемо, иего тиме, што не можемо хтјети. Ми се 1I0H0CHM0 оним моментом свога живота, кад смо тако љубили сло-боду, да смо постали љезиним робо-вима на вјечна времена. Сами no се-би ми можемо бити сићушни, слаби и педостојни, но ми смо у онај час стајали пред лицем вјечности, као пред лицем бога, и тај час украсио je наше главе ореолом којега више не може уништити наша непостоја-ност. Наши животи добили су тада ненадано дубоки смисао и неизбри-сиво значење, јер наша je одлука била као додир мача, који за увијек посвећује у свијетли орден витезова Слободе.
2
СЛОВЕИСКИ ЈУГ
Бр. 43.
Коцка je пала: Бирајући међу миром li слободом, ми смо рекли: слобода прије него мир! Бирајући међу повратком и слободом, ми смо рекли: слобода прије повратка!
Истина, ми смо се тиме можда за увијек одрекли мира. Но зар мо-же бити мира тамо, гдје нема слободе ?
Истина, ми смо се тиме можда за увијек одрекли домовине ? Но зар се домовине нису још више одрекли онн, који нису хтјели да учине оно, што смо учинили ми ? Домовина није само становити дио глобуса, горе и равнине, ријеке и море ; све то јоште mije домовнна. Дсмовина je прије свега осјећај иривезаносЈи, који нас нераздруживо спаја са земљом, у Kojoj смо се родили. Тко неиа таквог оејећаја, тај нема домовине. Зато у онај час, кад смо ми мислили, да се за љубав слободе одричемо можда и саме домовине, у онај исти час до-мовина je постала неотуђивом нашом сопственошћу, нераздруживим дије-лом нас самих. Ако ми не будемо у домовини, бит ће домовина у нама li можда само у вама. Кад буду пи-тали нашу дјецу:
—	Дјецо, гдје je ваша домовина?
—	Домовина je nama далеко, — одговарат ће дјеца. Наша се домовнна скита no свијету у душама наших отаца.
И кад буду пнтали иашу дјецу:
—	Дјецо, a каква je ваша до-мовина ?
—	Ми нисмо никада видјели name димовине. Но ми знамо, да су наши очеви оставили мајке, оставшга нас нејаку дјецу, оставили дом и родни крај. Они су све то жртвовали и пошли су тамо, камо их je звала домовина. По томе ми и знамо, да je Hania домовина врло красна. Она je чаробна као прича. Она je дивна као ијесма. Ona je страпша^као ^goj-ска~ поређана " на бојишту. гГаква je наша домовика. Кад ми подрастемо, ми ћемо исто тако оставити све, na ћемо notui за примјером отаца, тамо, куда иас буде звала домовина...
Ведрина 'неба силази у наше ду-ше. Све јасније и све безумније плам-те звијезде поноса, наде и поуздања.
Здраво нова годино! Здраво нови непознати госте!
Буди благословљена, ако нам по-сиш слободу! A ако нам не носиш слободе, одлази од нас; ми не ћемо твојих дарова! Прођи тада црвена у потоцима крви, прођи страшиа у диму пожара, прођи грозна у тут-њави топова!
Кад прођеш, ми кећемо жаљети за тобом. Опет ћемо стајати v бије-лој зимској ноћи, чекајући твоју нас-љедницу, да се обратимо к њој, као што се обратисмо к теби, с једном молбом и једним захтјевом:
— Дај нам слободу!	Ш-а
Ferdinand bolgarski.
!
Pariški časopis «Temps» prinaša v svoji štev. od 10. XII. o Ferdinandu bolgarskem dosti zanimiv članek, ki bo brezdvomno zanimal tudi čitav -ce «Slov. Juga». Zato ga priopćujemo tukaj v dobesednem prevodu.
Nepristranska zgodovina označuje včasih z eno samo besedo vladarje, ki so v razvoju podrejenih jim narodov igrali odločilno ulogo. Kako bo ona karakterizirala Ferdinanda Kobur-škega, carja bolgarskega? Ali bo živel v domišljiji naroda kot človek, ki je vse ponižal in izdal, skmo da uresniči svojo častihlepnost ? Ali ga bodo imenovali Ferdinanda ničvredneža ali pa Ferdinanda krivo prisežriika ? Res je, da v vsej veliki drami, ki se dogaja pred nami, ni nikjer tako temne osebe kakor je njegova.
G. Ernest Daudet objavlja v «Revue des deux VIondes» rezultat svojih zelo zanimivih študij, kterim podlaga so bili njegovi lastni zapiski in spomini o tem, kar on imenuje «bolgarski sa.-mo.umor». Osebnost Ferdinandova-^-V njih pojavlja v jako izrazitih konturah.
Celi dve leti je igral on svojo ulogo s tako spretnostjo da se mu je včasih posrečilo voditi za nos svoje najintimnijše prijatelje.
Vse njegovo obširno delovanje je omadeževano s čudovito dvostranostjo
in brezštevilnimi lažmi. Duša, ki se brez prestanka zvija, natura, ki je ne more zadovoljiti najbolj rafinirani in najrazkošnejši luksus. Bil je ponižen in mehak s tistimi, ki so bili nad njim, aroganten, zverski in brez vsake naj-primitivnejše dobrote. proti tistim, ki so mu bili podrejeni. Povsem verno ga karakterizira ta le dogodljaj: Pri neki dvorski gostiji nagovori uradnika, ki ni imel drugih sredstev kakor svojo težavno zasluženo plačo, z naslednjimi trdimi besedami: «Vi smrdite po revščini».
G. E. Daudet navaja podrobno vse faze, kako je car Ferdinand polagoma postajal odločen sokrivec Avstrogerman-cev. Takoj po okončanju druge balkanske vojne, ko mu je bukareški mir odvzel vse plodove njegove zmage nad Turki, je Ferdinand začel iskati zaslombe v Avstriji — podpirala sta ga pri tem ministra Radoslavov in Genadijev — ter se je podal na Dunaj, da da tamkaj svojo častno izjavo in si pridobi s tem absolucijo.
S tistega trenotka ko je Avstro-Ogrska predala Srbiji svoj ultimatum, je bila njegova najiskrenejša želja, da zmagajo Germanci, toda bil je vedno toliko oprezen, da ni preveč izpostavljal svojega prestola novim nevarnostim. Toda, ko se je meseca februarja 1915. Bolgarija obrnila k Germanije radi ugovora novega posojila, nihče ni več dvomil o njegovih neodkritosrčnih namerah.
Čitavci «Temps-a» se spominjajo, s kako nesramnostjo si je še v temle času upal napisati francoskemu publicistu g. J. Reimachu: Moja čuvstva k vam se tudi dozdaj še niso izpre-menila».
G. E.) Daudet navaja pripomnjo, zapisano od človeka, ki je gledal carja Ferdinanda iz bližine v teku tih dogodkov. Ta pripomnja pravi, da je še v maju 1915. Ferdinand bil neodločen in kolebal semintja pod vplivom vtisov, ki so napravili nanj zunanji dogodki.
Njegova vlada je sprejemala predloge sporazuma in Nemčije, izjavljaje
Podlistak.
KOSOVO - KUMANOVO.
Sastadosmo se jedne noči u južnoj Makedoniji. On bijaše stariji srpski vojnik sijede brade, a ja norveški pukovnik.
U svom srezu bijaše on veletržac i politički poznata ličnost — tamo bijaše obični vojnik. Prilike nas združiše; oko nas ležahu ranjeni vojnici i šareno društvo bjegunaca, muslimana. Mi po-sjedasmo oko vatre ; bijaše veoma hladno ; brdašce je bilo pokriveno injem. Mi nijesmo mogli spavati; imali smo previše da mislimo i o sebi i o onima, koji nas držahu budnima. Mi smo po-slijednjih dana proživjeli mnogo stvari. Mi uopće nismo mogli ići dalje; željeznički most, koji bijaše dignut u zrak, prekinuo je saobraćaj sa jugom.
Svi ti ljudi zgrnuše se oko vatre. Bjegunci — muslimani — većinom žene i djeca, nijesu ništa govorili. Srbi ubijahu vrijeme pjevanjem, a Srbi ume da pjevaju ljepše nego većina drugih naroda. Oni pjevaju izvanredno lijepo. Najvoli stare svoje narodne pjesme. Najprije pjeva jedan sam, a onda inu svi odgovaraju u zboru.
«Narodne su pjesme bile naše narodno bogatstvo — reče mi stari Srbin. Kad nam je sve bilo ugrabljeno:
enemu in drugemu izmed vojskujočih, da bo Bolgarija stopila na njegovo stran, ko pride zato ugoden trenotek. Ko pa je koncem maja 1915. ruska armada bila prisiljena da zapusti Karpate, se je bolgarska vlada odločno vrgla na germansko stran. Tudi car Ferdinand se je bil že odločil, toda osebno je še do konca igral svojo sumljivo dvostransko ulogo z redko spretnostjo.
Še 15. avgusta 1915. torej tedaj, ko je dogovor z Nemčijo že bil podpisan, dal je napisati po svojem kabinetnem šefu neki visokostoječi francoski osebi pismo, kjer z navdušenjem proslavlja hrabrost in napredovanje zaveznikov in zagotavlja, da Bolgarija ne bo zapustila preje svojega neutral-nega stališča, ptedno ji Grčka in Ru-munija v tem koraku ne dasta primera ; za zdaj pa, da s ta jo Nemčija in Avstrija zagotovili, da bo neutralnost Grčke in Rumunije trajala še ne-skončeno dolgo.
Zanimiva je tudi slovesna scena s francoskim ministrom v Sofiji, g. Pa-nadieu-om. Ferdinand si ga je dal poklicati v svoj dvorec, tedaj ko so bile vezi s Francijo že pretrgane.
«Prinesite moj zadnji pozdrav Franciji» mu je dejal «Hotel sem vas sprejeti, ker ste vi zadnji Francoz, kateremu jaz stisnem roko. Ne vem, kaj vse se bo zgodilo v teku dogodkov, ki se bodo skoro začeli vršiti. Mogoče je, da jaz tukaj poginem, toda moja dolžnost me drži in nikoli več ne bom videl vaše zemlje».
Na takšen način je postal Ferdinand bolgarski, vnuk Louis-a Filipa, sovražnik zemlje, ki je bila domovin« njegove matere.
G. /E. Daudet popolnoma dobr; pripominja, da je car bolgarski s tem da je izjavil, da ne bo nikoli več videl Francoske, spoznavši svoje laži in svojo dolgotrajno dvojezičnost, izrekel sam svojo obsodbo.
domovina, naše zemlje, naša ognjišta, naše crkve, naše kuće, ostalo je nešto, što nam osvajači nijesu mogli oteti, a to je naš jezik i naša historička uspomena — duša našega naroda».
«Naše narodne pjesme odražavaju našu narodnu dušu».
Mi sjedjasmo dalje i slušasmo. Mladi kaplar digao se i počeo pjevati. Njemu su odgovarali od biuvaka do biuvaka. U onom što je on pjevao, jedan se motiv često ponavljaše, a to biješe riječ: Kosovo.
On pjevaše: Sada je Kosovo osve-ćeno, osvećeno Kumanovim. Kroz petsto godina borili smo se za isti cilj. Mi smo sada vrlo sretni! Jer Ku-manovo ne znači samo da smo osvetili Kosovo ; Kumanovo znači novo doba i nove dane za naš potlačeni narod. Sad smo mi počeli da živimo. Mi smo nagradjeni za naše krvave muke; nagradjeni za krštenje na bojnome polju. Mi svi Srbi bili smo raštrkani, razdijeljeni sitnim borbama; sada smo ujedinjeni. U tim danima dobili smo i nagradu za naše borbe, za naše patnje, za naše molbe. U dubinama naše narodne duše živjela je ova misao:
«Sloboda izgubljena na Kosovu mora se opet izvojštiti!»
Pored nas prolazi puk. Vojnici izgledahu strašno izmučeni, omršavjeli
i iscrpljeni. No svejedno idjahu dosta brzo. Bili su sigurno negdje potrebni. Još vidim ona naivna seljačka lica, flegmatična, bez ikakvog izražaja. Kad ne bi bio znao za vatru, što no se sakriva pod vanjskom mirnoćom Srba, mogao bi bio pomisliti da su svi ti vojnici, indiferentni, nihajni za sve.
Stari vojnik ispričao mi je te noći mali dogad]aj, koji dokazuje da u Srba ne manjka ćutljivosti. To se zbilo iza kumanovske bitke, kad je bio otvoren put u Makedoniju. Tad je jedan puk bio upućen na Kosovo polje. Svakom čovjeku iz puka pružao se tu prizor nezaboravnog dogadjaja. Oni se približiše k mjestu, o kome su toliko čuli govoriti, o kome su čitali opise, koje su opjevavali u svojini narodnim pjesmama već od svoje djetske dobi. Oni dodjoše na ona u istinu sveta mjesta, koja su njihovi djedovi natopili svojom krvlju, gdje su oni poginuli uza svog cara Lazara. Nije bilo u puku čovjeka, koji ne bi znao, šta se odigralo na tome polju. Mnoge misli i mnogi osjećaji rad jal i se u njihovim dušama, kad pred njihovim očima puče to široko polje. To je na njih tako djelovalo, da prekinuše pjesmu; u redovima zavlada apsolutna tišina.
Kad se približiše k mjestu, gdje je pao car, bilo je zapovjedjeno : stoj! Ta riječ činila se prekratkom. Jer bi
njemu vojnici okazali najveću počast, što mogu. Oni se učiniše tako lijepi kako su mogli; svi se uspraviše; svi udarahu nogama o zemlju i marširahu kao da defiliraju pred samim carem. Četiri bataljona postaviše se u carre. Pukovnik sa oficirima postavi se na sredinu. Tu bijaše i pukovski svećenik i straža barjaka.
Svi očekivahu da će pukovnik držati govor, u kome će izraziti to što se dogadja u njihovim dušama, da će ih podsjetiti na to što se tamo dogodilo i reći njima da su oni ti sretnici, koji žive u danima obećanim generacijama.
Ali pukovnik nije našao riječi da kaže to što oni osjećahu. On bijaše previše ganut. On je samo poviknuo :
«Moji prijatelji, Kosovo ! Kosovo !» Vojnici ga pogledaše. Oni vidješe gdje je sjašio s konja, uzeo svoju kapu, postavio je na grud i na nju prekrstio ruke, kao da moli. On nije ništa govorio samo je naklonio glavu. Svi vojnici jedan za drugim skinuše svoje kape, nakloniše glavo i prekrstiše se kao pukovnik na molitvu.
Kad podigoše glave, oni vidješe gdje je on klekao. Vojnici učiniše isto. Oni uspraviše puške te se baciše na koljena. Tada je svećenik zapjevao neki stari psalam; oni su ga vrlo dobro poznali, ali krepko nijesu mogli
Бр. 43.
ОИОВЕНСКИ ЈУГ
HA NIPTBOJ СТРАЖИ.*)
За спас другова својих Ha стражи стојим ja, Хладан и мрачан гледам,
Где бледи месец сја----
Спавајте, друзи моји, Крепте се слатким ceom, Да сутра с тога места Загрми страшни гром Сутра ће поља ова можда
Крвава бити сва____
Спавајте друзи моји, Ha стражи стојим ja!
Moj бледи, сјајни друже, Што сада са неба сјаш, Шта раде моји дома, Да ли ми рећи знаш? Без сана мајка можда Проводи мрклу ноћ, A љуба стреш?, тужи,
Да ли ћу једном доћ ?----
Можда ми синак мали Рашири руке кад И бабу свога зовне, Ha стражи што je с-ад.
Све их брижно чувам, Поносит и храбар, Јувачан, к'о љути лав____
Многи мирно леже сад, У слатком сану свом; Сутра ће мртви можда Лежат' на пољу том ? Можда ћу и ja бити?
To вечви само зна____
Спавајте, друзи моји, Ha стражи стојим ja!
H.
-T"^oslovensko jedinstvo u Rimu.
Tih. R. Gjorgjević.
osloveni, koji se u svojoj domo-. ...atraju jednim narodom, predstavljaju jedan narod i svuda van domovine. Jugoslovenski djaci na tu-djim univerzitetima, u Austriji, Nemač-
pjevati; niz obraze lijevahu suze. To bijaše neobičan način pjevanja psalma, ali dirljiv za one, koji ga razumijevahu. Kad je psalam bio svršen, moglo se vidjeti pukovnika, gdje se nagnuo k zemlji i poljubio je. Naši vojnici uopće ne vole da pokazuju svoja čuvstva. Ali oni su tamo bili podvrženi neodoljivim čuvstvima. Puške, sa svjetlucajućim bajonetima položiše na zemlju, i hiljadu vojnika nagnu se i poljubi onu sretnu zemlju.
Oni tada vidješe da je pukovnik uzeo u svoje ruke zemlje, te je postavio na grud kao neku uspomenu, kao nešto što je htio da imade uza se u bojevima i u grobu. Tad ae moglo vidjeti i vojnike kako uzimlju zemlju i postavljaju na grud kao što je i pukovnik učinio.
Tada se dogodilo nešto o čemu se dugo pričalo. Jedan vojnik zaboravio je ko je on i na poštovanje, koje je dužan pukovniku. On uopće ne bi smio da govori iz reda, a još manje da viče svom pukovniku. Ali on se pomakao naprijed, zemljom u ruci, i povikao:
«Moj pukovniče! . . . Ja sad mogu da umrem!»
Tada se četiri hiljade ljudi koji su tvorili puk, pomakoše naprijed kao jedan čovjek i povikaše:
koj, Francuskoj i Švajcarskoj, obično imaju zajednička študentska društva, ili — ako imaju posebna — ona se smatraju kao bratska. Jugoslovenski radnici u Americi i u drugim mes-tima van jugoslovenskih zemalja, gde god žive pomešani, imaju zajedničkih radničkih korporacija, društava za uzajamno potpomaganje, štedionica, čitaonica, klubova itd. Drugojačije ne može ni biti kod članova jednoga istoga naroda.
Ovakve jugoslovenske zajednice van jugoslovenskih zemalja nisu rezultat nikakve propagande, niti kakvog naročitog uticaja. One su prosto delo nepomućenog osećaja jugoslovenske naci-jonalne identičnosti. One nisu ni skorašnje. Koliko su one stare pokazaće nam primer jedne,jugoslovenske zajednice, koja je stvorena u Rimu još u polovini XV. veka. Ona je interesantna ne samo starinom, već i dugotrajnom pravilnom funkcijom, koja je kroz vekove trajala, i tačno shvaćenim jugo-slovenskim jedinstvom u tako davna vremena.
Poznata je stvar, da su skoro svi narodi imali u Rimu svoje azile za iznemogle, bolesne i siromašne sunarod-nike, koji su u Rimu živeli i tamo dolazili kao hodočasnici. Po ugledu na takve azile osnovan je u Rimu 1453. god. blagoslovom pape Nikole V. i Jugoslovenski Azil u manastiru sv. Jeronima, za bolesne, iznemogle i siromašne Južne Slovene.
Ovaj se Jugoslovenski Azil u početku nazivao slovenskim, a od kraja XV. veka ilirskim, pa se obično tako nazivao i docnije. Njime su upravljali sami Južni Sloveni, koji su u Rimu živeli, bez ičije tudje pomoći i uticaja.
Jugoslovenski Azil je od početka vršio svoju ulogu sa jednakom ljubavlju prema svim Južnim Slovenima. Svi su Južni Sloveni primani u nj, bez obzira na zemlje iz kojih su i uživali su sva prava podjednako.
Ovakvo primerno shvatanje jugoslovenske jednakosti u Jugoslovenskom Azilu u Rimu jasno potvrdjuju sve-dodžbe Savremenika. 1609. god., usled
«Naš pukovniče — naš pukovniče! Sad mi svi možemo umrijetih
Bilo je i starijih i mladjih vojnika: oni su imali svi jednaku želju da žive, ali oni su svi vikali, da bi drage volje umrli za svoju zemlju i za svoj narod.»
Srbin jc svršio svoje pripovijedanje govoreći: «Ja sam prikazao ovaj prizor, jerbo on dokazuje da mi ne možemo umrijeti, da ćemo živjeti. Nijedan narod ne može propasti, koji može kazati za sebe: Mi možemo biti još jedanput pobjedjeni, ali iščeznuti kao narod ne možemo
On mi je takodjer pričao, da je njegov sin, sada rezervni oficir, inače profesor на univerzitetu, napisao studiju o Bjernsenu.
Tada se sjetih nekoliko pjesnikovih riječi, te izrekoh glasno;
«Hoćeš li da uzvisiš život — umri za nj!»
«Kršćanstvo je uskrslo život krvlju prolivenom na križu. Domovina uskrs-njuje krvlju svojih heroja».
«Ona ima svoje uskrsnuće samo kroz smrt«.
Evo s takvim je idejama srpski narod vojevao mnogo puta, borio se za život, borio se, borio se kroz neudaće do pobjede.
Pukovnik H. Angeli.
(.„La Serble.")
гаднија средства, којима се имало мучити становништво Србије, да се од њега направе покорни и задовољни присталице туђанског режима. A сад се задовољавају са промјенама при-лика с ону страну Саве и неутрали-зацијом Ловћена. У часу кад њи-хова влада нуди мир као добродушни побједилац, којн желн да се прекратп пролијевање крви, ne противе се полнтичке личности бечке и пештан-ске, да се успостави Србија, ftojy je требало — no досадањ^ њиховим изјавама — избрисати са европске карте. Постали cv јефтитш, али ће набрзо бити још јефтинији, јер се више не ради само o Србији, кего o свим југословенским земљама. Хтјели су уништити слободни дио нашега народа, a изазвалп су и изнијели на европску позорвицу питање осло-бођења и уједињења свих Срба, Хрвата li Словенаца.
Германија.
За последњих 40 година спремала се Нземачка грозничаво за рат. Спре-мале су се до душе упоредо и друге европске силе, али се ове нису соре-миле за рат, него за мир. Отуда видна разлика између спреме прве и спреме осталих европских велесила. Док су се европске силе спремале према ономе: si vis расеш, para bellum, тек толико, колико je од неминовне потребе, да ce очува европски мир, дотле je Њемачка, која je дошла до сазнања, да само си-лом може да добије доминантан поло-жај у Европи, односно и над читавим сви-јетом, парафразирала латинску изреку: «si vis paceru, para bellum» у: *si vis bellum, para vim!» na ce и рукоиодила том парафразом. Ово не треба истом доказивати. Ако je коме било непознато до рата, постало му je јасно и очи-гледно у овоме рату, у коме je Њемачка постала страх и трепет читавог свијета или да ce изразимо њезиним језиком: <Menschenschreck».
Ca 1908. годином закончнла je Ње-мачка своје наоружање. Један огроман војничхи логор — то je била Њемачка 1908. у погледу војничком. Војнички јака, била je она душа тројног савеза, који je од вве, кроз н>у и преко ње до-бивао животну енергију. Њена чврстина учинила je, да je и тројни савез био чврст. Но дох je тројни савез представ-љао јако војничко и политичко тијело, дотле ce тројнн споразум јављао тек у својим контурама и према томе није пружао, a није ни могао пружати, ни једној од сила споразума иикакву га-рандију за какав заједнички, солидаран иступ против тројног савеза за случај иотребе.
Политички моменат г. 1908. био je дакле за гоемачку врло згодан, na га je ваљало пскористити. Ваљало je тући одијељено Русију, a одијељено Фран-цуску, да би ce онда могла одијељено да потуче и Енглеска, чијем господству на мору толико завиди сваки Њемац. Русија, за коју ce у Њемачкој мислило, да ће, бивши ослабљена јапанским ра-том, бити најсигурнији плијен, била je прза на реду већ и због тога, да ce оружјем присили на будући савез с Њемачком против евентуалног коначног зближења Француске и Енглеске и евен-туалног одступа Италије из тројног савеза.
Ово нам даје могућиост, да разу-мијемо политику Аустро-Угарске према Србији. Ta политика није самостална; Аустрија ce јавља само као ексекутор, као нзвршивалац политике, која ce кроји у Њемачкој. Огуда она добива свој сјај, свој колорит и своју битност, која je само рефлекс сјаја, колорита и битности, политике Њемачког Царства. До 1908. године Њемачка у главном не иступа отвореао — Аустро-Угарска та-кођер не. Од годипе 1908. Њемачка постаје дрска и изазивачка — Аустро-Угарска почиње таДођер дрско иза-зивати.
Тако бива до 1912. године. Te и сљедеће — 1913. године слика тројног споразума јавља ce на у хоризонту
Li
nekih nesuglasica u Azilu, ispitani su svedoci o Azilu i njegovoj funkciji. Svedoci su bili pouzdani i dobri poznavaoci pitanja o Azilu. Jedan je od svedoka «više od dvadeset godina imao veze sa Azilom». Oni su pod zakletvom izjavili, da su upravljači Azila uvek primali «na stan svakoga ubogoga hodočasnika i nemoćnika Ilirca, to jest iz Slovenije (Schiavonia-Slove-načka), iz Hrvatske, iz Zagreba, iz Ljubljane, iz Bosne, iz Srbije i još iz inih krajeva, gde ilirski govore («et altri lochi che abraccia detta lingua illirica» — «et altri lochi che parlano lingua illirica»), i da svakog takvog nemoćnika tu nastoje i leče».
Ovakva uloga Jugoslovenskog Rimskog Azila ostala je neprestano kroz sva vremena.
Da bi Jugoslovenski Azil mogao vršiti svoju humanu ulogu, bila mu je potrebna pomoć jugoslovenskih zemalja. Zbog toga su kaludjerl Sv. Jeronimskog manastira odlazili u sve jugoslovenske zemlje («in Istriam, Dalmaciam, Cro-atiam, Carniolam, Styriam, et alia loca slavae et illyricae nationis» — kako se to u spomenicima Jugoslovenskog Azila spominje) i otuda skupljali milostinju za svoje nevoljnike.
Južni Sloveni iz sviju jugoslovenskih zemalja, znajući za blagodatni cilj ove prošnje, rado su se odazivaii i davali, koliko su mogli. Na taj su način i ovi jugoslovenski priložnici sa svoje strane manifestirali jugoslovensko jedinstvo, koje je bilo tako lepo izraženo u Jugoslovenskom Azilu Sv. Jeronima u Rimu.
Постали су јефтини.
Њемачке новине «Vorwarts» и «Berliner Tageblatt» донијеле су не-давцо чланке, у којима ce говори o успостављању Србије. Са своје стране вемају ови листови апсолутно ништа проти томе, да ce Србија успостави, јер Њемачка није ушла у рат због Србије. Остале њемачке новине, a још више аустријске и мађарске, обориле су ce бијесно на ову изјаву. Међутим доноси «Хрватски Двевник» у броју од 20. XI. под насловом «Изгледи мира» чланак, датираи из Беча, у коме писац изнсси мпшљења .политичких личности o услови^а за мир, гдје ce међу осталим каже:
«Питање Србије и Црне Горе ције такођер никакови осињак у који ce ие може дирнути. Ja сам говорио у разпим круговима и са многим по-литичким личностима с ове и с оне сграпе Литаве, те сам чуо најразли-читијих мишљења. Ниједна од ових личности није била за потпуну анек-сију, неке су одбијале најодрјеши-тпје сваку намисао анексије, na и најмањег дијела Србпје. Наравпо да су све те личности мнијења да ce прилике с оне стране Саве морају из темеља промнјенити. Гледе Црне Горе мишљења ce сва подударају, да Лов-ћен ие смије остати у рукама непри-јатељске Црне Горе. Један je по-литичар био мнијења, да ce та висо-чина мора на сваки начин неутрали-зиратн li добити барем половицу наше посаде.»
Познато je, да je сХрватстси Днев-ник» најодвратније нападао Србију од свих листова на српско-хрватском језику, које издржава бечка камарила, na je зато овај чланак интересантан. Шта ce све хтјело урадити са Србијом, изјављивао je овај лист увијек отворено и измишљао naj-
*) Ово je песма једнога редова добро-вољца, спевана на мртвој стражи у Добруџи.
СЛ0ВЕНСКИ ЈУГ
Бл. 48.
нешто свјетлијој и јаснијој боји. Тројни споразум даје од себе неких сигурних знакова, из којих се може да закључи, да у себи носи тевденцију потпуног зближења трију сила споразума. Напо-редо с тиме и већ тим самим исчезава мало no мало за Њемачку са хоризонта онај психолошки моменат, које je обе-ћавао успјех у будућој борби.
Ту сада лежи кључ за разумијевање ir оне нервозностн, која се опажа у Ње-мачкој. Нипошто, ама ни под коју ци-јену, није она смјела да чека час, када ће тројни споразум добити карактер тројног савеза. Питаае je постало пи-тањем: бити ил не бити, и према њему '•ве остало било je ирелевантно. За то Њемачка поново баца очи на Аустрију, a Аустрија, — опет на Србију. И овај пут бива то дражећи српски народ у Босни и Херцеговини и узнемирујући духот <>.
Концем 1913. године, кад су легле све кризе балканских ратова и кад се чинило, да на ведроме небу нема ни-каквих појава, које би закључивале на скору непогоду — босанско-херцеговачка управа, у својству експонента аустријске и угарске владе и чиста мира, рас-пуштасва просвјетна социјал-на и привредна друштва Срба Босне и Херцеговине под изго-вером, да у себи крију нолитичку тен-девцију. Жртвом имала су да буду, поред соколских удружења, удружења против пијанства у народу и она против неписмености у народу, na чак и «Просвјета> — понос СрбаБосне и Херцеговине. Дигла се рука против читаве једне културе, коју je створила приватна ини-дијатива босанско-херцеговач-ких Срба за вријеме од 35 го-дг :i a жилавог и неуморног рада уз колосалне смети»е од стране држ. управе.
Ми нијесмо у то доба могли да ра-зумијемо, шта je то имало да значи. Знали смо само толико, да ни то не смnje да прође без протеста с наше стране. To нам je говорио наш вијерни друг — наш инстинкт.
II ми смо протестовали. У првој сједници босанско-херцеговачког сабора, који се био отворио, протест су подни-јела оба крила српске послаиичке Ono-зицпје. Овај пут oe заједнички, него свако за се и без претходног споразума с другим крилом. Показало се, да вије било ни нужно да се споразумијевају* Тон, na чак и поједиве ријечи обају протеста, која су прочитала готово у исто вријеме два члана двају опози-ционих крила, био je јединствено једнак један другоме. Показало се, да оба крила сриеке опозиције имају исту душу и »гти инстинкт у одбрани општих инте-реса. To je било једво ријетко натје-цање, непоњатно за оне, који нису знали, да се српска, некада јединствена, ono-зиција и развила у два крила само за то, да у натјецању нађу нове хране за i непрекидну борбу, борбу без компро-миса, са угњетачима српског народа.
Међутим ми данас схва£амо и то и знамо, шта се хтјело са нападајем на српске културне установе у Босни и Херцеговини. Оно, што je дошло, дало нам je могућност, да схватимо ово, што j • прошло. Ево тога.
Драгиша Живновић.
Недјељни преглед.
Saveznici su predali Američkim Ujedinjenim Državama odgovor na bahati njemački predlog za mirovne pregovore. Saveznici odbijaju svaki pregovor, ističu neiskrenost njemačke note i nuždu koja ih je nagnala na takav korak i to jedno zbog nestašice hrane, a drugo što se sve više zamjećuje i nestašica na živoj sili. Mir bi bio sada samo od koristi Nijemcima, koji sa strahom očekuju proljetnu ofenzivu saveznika na svima fron-tovima. Rugaju se njemačkoj »čovjekoljubi-vosti* jer u momentu kad traže mir, čine sva moguća nasilja na mirnom pučanstvu Belgije. Povodom njemačke note Izdali su generali Brusilov., Evert i Aleksejev svojim četama naredjenja, u kojima im prikazuju dvoličnost 1 zamjetnu iznemoglost Njemačke, te ih pozivaju, da svojim junaštvom u budućim operacijama konačno unište njemačku bahatost.
Njegovo Imperatorsko Veličanstvo car Nikolaj II. takodjer se obratio prekrasnim proglasom vojsci. U proglasu se spominje povijest postanka rata, razvitak i sadašnje stanje. Odbija se mir sa državom koja je krivac svemu krvoproliću, dok Njemačku ne pobijede i na taj način osiguraju trajan mir čovječanstvu. Za Rusiju će nastupiti čas mirovnih pregovora tek onda, kad će biti zauzeti Dardarieli i Carigrad, a zauzete pokrajine oslobodjene od Nijemaca, i kad će se moći pristupiti ostvarenju slobodne poljske kraljevine i to iz svih njenih dijelova.
U Rimu su se sastali predstavnici Rusije, Francuske, Engleske i Italije, da u velikom vijeću spreme odgovor predsjedniku Wilsonu na njegovu notu i da se stvore zaključci za zajedničko nastupanje. Pot?n!:osti tih pregovora nisu iznesene, no čitava saveznička štampa oduševljeno piše o tom sastanku, te polaže najveću nadu u jednodušnost, koja je
karakterizirala sva vijećanja.
*
У Грчкој праве краљ Константин и његова влада непрестано неприлика савезницима, те су савезници 18. де-дембра предали грчкој владж ноту, у којој граже разоружање грчке војске. До 27. о. м. Грчка није одговорила и тога дана послаше савезниди ултима-тум »ојничког карактера, те захтијевају одговор у року од 48 сати. Грчка није одговорила повољно, те ће no свој при-лици савезницн поступати према њој, као према држави, која се с антантом налази у ратном став>у. Блокжрати ће обалу Грчке, те ће на тај начин прж-морати краља, да пристане ва захтјеве антанте. Савезници су признали владу Венизелоса као законито застунство гр-чке краљевине.
У руском министарству наступила je промјена, те je министар предсједник Трепов замијењен књазом Голицином, a министар народне просвјете гроф Игња-тијев замијен>ен je Кулчицким. 0 новом миниетру предсједнику зна се толико, да жели што тјесније радити са Государ-ским Советом и Государском Думом. Присташа je рата до коначне побједе.
Ha ратиштима je спокојво. Ha румуњ-ском фронту наваљују Нијемци ca brhkem бројем артиљерије и са 30 дивизија. Успјело им je потиснутн Румуње према Серету. Поелије пада Букурешта напре-дују Нијемци врло полагано, јер су сада велики дио румуњског фронта хпреузели Руси. Њемачки су губици велики, јер морају no неколико пута нападати, док се домогну успјеха, a често им нападаји не полазе за ру-ком. Ha фронту Риге напали су Руси изненада, без артиљеријеке прнпреме на њемачке окопе, пробили се међу Нијемце, један дио поклали a други заробили. Tom приликом отеше 21 тешки топ, 11 брзометних и неколико стотина митраљеза.
Према вијестима из Италије, Аустри-јанцн концентрирају против Талијана веће силе на Сочи, е се тамо очскују у скоро овећи бојеви.
Француска штампа пише много o концентрацији њемачке војске на шви-царској гравици, те у том види насто-јан>е Њемачке, да се преко Швицарске протура у Француску. Швицарски шеф генералног штаба изјављује, да не вјерује у покушај Њемачке, али за сваки случај има Швицарска 200.000 изврсних војника, који ће бравити родну груду.
Вијести из домовине.
Razoroženje Kranjske. „Slovenski Narod" od 27. VI. javlja: „C. kr. deželno predsed-ništvo v Ljubljani, odredilo je za dan 20. novembra 1916., z okrožnico št. 7201—mob., popolno razoroženje naroda na Kranjskem."
Преметачина у Броду. («Die Drau> 1. XII.) <Јављају нз Брода: Код негдашњег председника српског народног црквепог сабора у Сремским Карловцима, носед-ника реда жељезне круне трећег степена, адвоката и политичара дра Николе Ђур-ђевићау Броду, члана управе и правног заступнжка Српске Кредитне Бавке у Вроду, члаиа комиеије за одређнвање порева од ратног пршхода за пожешку жупанију, извршиле сj 2. новембра no
заповестн ц. и кр. ратног мивистарства војне и дивилве власти кућну преме-тачину. Њен резултат држи се наравно у тајности. По свој прилицн да je у питању неки политичкж делжкт, пошто се зна да je др. Ђурђевић стајао још пре рата у жжвој вези како са српским тако и с ческим политичаржма.
Politično pomirenje na Slovenskem:
„Slovenec" od 22. XI. javlja da so narodni poslanci dr. Krek, profesor Jarc in Gostinčar, (kateri tvorijo radikalno jugoslovansko krilo v klerikalni stranki), spet izbrani v glavni odbor klerikalne stranke. Isti list priobčuje, da je že napravljen dogovor s slovensko liberalno stranko za soumestno politično delovanje. Občni zbor klerikalne stranke, kteri je obdržan 21. XI. v Ljubljani, završil je impozantno in navdušeno.
Klerikalni poziv Slovencem. „Slovenec" od 20. VI. prinaša sledeči odgovor na članke o «Slovenskem iredentizmu«, izšle v «Tiroler-Soldatenzeitung» :
«Nekteri ljudje se silno preplašijo če kakšen list napada na naše narodne pravice in našo narodno čast. S takšnimi članki se Slovencev ne more uničiti. Takšni članki nimajo moči, kakoršno si nekteri predstavljajo, no vsekakor imajo svoj smoter. Naša dolžnost je opozoriti vse dobre Slovence da ostanejo mirni, četudi pišejo nemški listi karsi bodi. Prena-šajmo vse to mirno i nikakor ne iščimo novih žrtev.
Vlado pa pozivamo da napravi svojo dolžnost, da ne dovoljuje kratenje naših pravic, ter da ščiti Slovence pred nemškim hujskači. Samo zmernost nekterih nemških krogov more preprečiti mnogo pogrešk ; nasilje se vedno maščuje !
Mi Slovenci smo znotraj že tako močni, da se nam ni treba bati ničesar; izdržali smo dovolj nam sovražnih vlad, brezštevilno silnih udarcev, toda vedno je zmagala zavest našega naroda, in bo gotovo tudi v prihodnjosti zmagala. Združimo, se, verujmo samo v sebe in otpor bo bil tem bolj uspešen.
Ne smemo biti malodušni, in nikakor se ne smemo pri prvi pojavi sovražnika strahopetno umakniti."
Ta apel je odgovor na članke objavljene v nemških listih «Tiroler-Soldatenzeitung» in «Tagespost» o slovenskem iredentizmu. Kakor je znano ti članki so povzročili veliki nemir med slovensko javnostjo proti Nemcem, kateri so hujskali avstrijsko vlado in vojaške oblasti da se obnašajo z Slovenci malo bolj strogo.
Ta apel je v zvezi z velikim občnim zborom slovenske klerikalne stranke, kjer so bila poravnana nesporazumljenja, ki so obstojala v tej stranki, med radikalnim jugoslovanskim krilom z ene strani in med krilom dra Šuster-šiča z druge strani.
Klerikalna stranka je napravila tudi dogovor z slovensko liberalno stranko. Ta kooperacija slovenskih strank se je zdela slovenskim politikom nujna vsled neprestanih groženj, izhajajočih iz nemškega tabora. «Deutsche Wacht», organ pangermanskega društva, piše da so oblasti pristopile k aretacijam Slovencev. Na Štajerskem je bilo sedem dijakov postavljeno pred vojaško sodišče, ker so peli slovanske pesmi v dan smrti Franca Jožefa. Interesantno je pripomniti, da Nemci mislijo pod slovanskimi pesmami rusko in srbsko himno, katere so na Slovenskem po balkanski vojni zelo razširjene.
Teško je sploh kaj zvedeti o tem kar se dogaja na Slovenskem. Boji, ki jih morajo prenašati naši rojaki v domovini vsled neprestanih nemških napadov, so jih združili in napravili enodušne v obrambi naših narodnih pravic in naše jugoslovanske stvari, za katero so oni vsi sedaj navdušeni. Notranji boji za časa vojne se morejo manifestirati samo v trdovratnemu odporu kateri Slovenci protistav-ljajo nemškim zavojevalnim planom in germanizaciji. Dolžnost nas ki smo na svobodi je da z orožjem v roki pomagamo našim bratom iztrgati se iz težkih verig avstrijskih ječ.
Sniženje obroka hljeba i brašna u Zagrebu. (.Novosti" 23. IX). .Jučer su objavljeni po gradu oglasi, kojima se objelodanjuje odredba gradskog poglavarstva, da se radi štednje s brašnom snižuju sedmični, odnosno dnevni obroci brašna ill hljeba, i to otpada sada na glavu na sedmicu 1.54 kgr. brašna Ili 2.10 kgr. hljeba, odnosno dnevno 22 dkg. brašna ili 30 dkg. hljeba. To sniženje obroka stupa na snagu 61 sedmicom hljebnih iskaznica, to jest od ponedjelka 27. eovembra.
Домаће вијести.
Сретна нова година! Свима читао-цима желимо сретну нову годину. Дао Бог, да нас она поврати у сло-бодни крај и донесе свршетак свима патњама и искушењима!
Dr. Franko Potočnjak odlazi ovih dana iz Odese i polazi na dalnji boravak u Petrograd. Ko bi imao u čem da se na nj obrati, neka mu se javi tamo na adresu srpskoga poslanstva (сербское посолбство).
Разне вијести.
Skupoća u Moravskoj. „Slovenec" (l. XII.) donosi cijene stoke sa pazara u Ugarskom Gradištu. Sa sviju strana su došli mnogi ljudi koji su za nekoliko sati sve pokupovali. Naročito se čoja brzo prodavala. Stoke je bilo veoma malo i to jedva 12 lijepih krava i volova, sve drugo samo su ml?.da telad i oko 300 konja. Cijene su bile ove: krava 3200 kruna, jednomjesečno tele 260 kr., par konja 24.000 kr., ždrijebe od pola do 2 gedine 2000 kr.
Rezolucija austrijskih socijalista. f„Ar-beiter Zeitung" 16. XI.). «Na nedavno održanoj konferenciji austrijskih i njemačkih socijalista primljena je jednoglasno rezolucija u kojoj se traži mir i zahtjeva da se jasno izjavi da je Austrija spremna na mir, i da je njen cilj i danas, kao što ie to ranije objavljeno, samo odbrana, a ne osvajanja koja bi morala ne samo u budućnosti izazvati nove ratne opasnosti, nego bi i za samu državu bila izvor propasti ...»
Неска слога. »Народви Лист» (29 XI.) доноси чланак под горњим насловом, у којем јавља да су се представвиштва свих ческих странака удружила у један «народни одбор» a сви чески народни послапжци у један клуб који се зове »Ческа свева», na примјећује: «Neue Freue Presses, a за H.0M н друга њема" са надиовалнстичка штампа, пропратнла je окупљање Чеха и прве покушаје опште словенске заједнице у Реихсрату обич-нии сумњичењима. Чудио je ово схва-тан>е бечке сPresses. НијеМцжма je сло-бодн-о стварати савеее, али ако Словени у овој монархијн то покушају, ето одмах
—	пропасти државе. Сасвим згодно при-Mjehyje тршћапска <Единост»: «N. Fr. Presse* требала je управити своје поуке њемачком «Nationalverband»-y, њемачком «Arbeitsgemeinschaft»-y, оним Нијемдима, који су сковали свој програм, своју основу за уништеа>е народних и језич-них права нењемачких вародности у Аустрији. Словенскн и други нењемачкж народи најљепше захваљују на таквом
—	њемачко-националном' миру!» По-требно je да се сви Словени ове монар-хије угледају ва Чехе и да се створи заједнички словенски блок у посланич-кој кући.»
Издаватељ п одговорни уредиик: Радо И. Радоњић.
Дозвоаено војнои ценауром. Одеса, 30. дец. 1916. r.
Тил. Аицмш. К)жмо-Румкаго 0-м Пач. Дtna Одесоа.
„За српске бјегунце".
Краљевски Српски Конзулат у Одеси примно je ca захвалпошћу ове прилоге за српске бјегунце:
Госнодин II. A. Лавров, професор петроградског увиверзитета 10 рубаља; Секулић, потпоручник-добровољац 5 p.; Бранко Јанковић 25 p.; Турива и Жив-ковић 10 p.; Јосиф Т. б p.; Винко В. 1 p.; Аца Б. 3 p.; Урош Д. 2 p.; Милош Т. 5 p.; Љуба K. 1 p.; Мишо II, 1 p.; Чедомжр 3. 5 p.; Милош M. 1 p.; Иван P. 1 p.; Ворин П. na дан крсне славе 5 p.; Светозар В. 5 p.; Дане J. 1 p.; Милош C. 1 p.; P. J. Алм. 1 p.; Дмитар C. I p.; Никола II. l p.; Карел Ш. l p.; Никола Д. 1 p.; Жарко В., Душан М„ Ннкола Н. Илија С. и Нико С. no 50 копјејки (свега 2-50 руб.). В. В. 1 рубаљ.
Укупно 115'50 руб.