KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
	
UPRAVA ZA ZAŠTITU	INDUSTRISKE SVOJINE
KLASA 37 (1)	lil	IZDAN 1 OKTOBRA 1938.
PATENTNI SPIS	BR. 14289
Hünnebeck Emil, Düsseldorf i Mannesmannröhren — Werke, Düsseldorf, Nemačka.
Noseča konstrukcija za pokrivajuče zatvaranje hangarskih prostora.
Prijava od 25 septembra 1937.	Važi od 1 aprila 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 25 septembra 1936 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na noseču kon-strukciju za pokrivajuče zatvaranje hangarskih prostorija koja se sastoji iz jedno pored drugog nalazečih se, iz metalnog lima sastoječih se šupljih tela.
Več su višestruko činjeni predloži, da se delovi za krovno zatvaranje prostora kakvog krova jednovremeno izvedu kao noseči članovi. Ovi su se predloži zasnivali na razmišljanju, da se pri jednom talkvom načinu gradenja uštedi na nosačima, ras-pinjačima ili t. sl., dakle na težini.
Kod svih do sada poznatih predloga se ipak nisu uzimali u obzir naročiti zahtevi (potrebe) koje postavlja upotreba metalnih limova, naročito gvozdenih limova, kad se ovi limovi jednovremeno treba da upotrebe kao konstruktivni članovi koji zatvaraju izvestan prostor i kao noseči članovi. Ovo može biti obrazloženo time, Sto po dosadašnjim shvataniima sami metalni limovi nisu podesni, da premoste velike raspone.
Pronalaskom se pak pruža moguč-nost, da se iz metalnih limova sastoječa se, jedno pored drugog nalazeča se šuplja tela i kod največih raspona upotrebe sa najmanjim utroškom u težini. Ovo se prema glavnoj odlici pronalaska vrši na taj način, što noseča konstrukcija ima oblik Inkova zasvedenih poprečno na pravac nošenja, koji se sastoje iz talasavih limova koji obrazuju pancir koji nosi sam sebe, i koji su snabdeveni ukručenjima upravno na pravac glavnog nošenja. Po jednoj da-Ijoj odlici pronalaska su iz talasavih limova sastoječa se šuplja tela zatvorena prema dole pomoču površina koje sprečavaju
vatru i koje izoluju toplotu. Dalje mogu šuplja tela biti izvedena i poligonalno i premoščivati raspon, umesto u vidu kakvog luka, uglavnom u pravoj liniji, dakle da deluju kao grede.
Dalje su šuplja tela koja se sastoje iz talasavih limova po pronalasku prema dole zatvorena pomoču površina koje sprečavaju vatru i koje izoluju toplotu.
Izmedu pojedinih jedno pored drugog nalazečih se šupljih tela nalaze se poprečni žljebovi (oluci). Ovi se prema iednoj da-Ijoj odlici pronalaska izvode iz tako jakih limova, da saodreduju čvrstinu oblika noseče konstrukcije i naročito sprečavaju bočno rzmicanje šupljih tela.
Dalja odlika pronalaska sastoji se u torne, što su lučna šuplja tela postavljena zatežučim polugama, koje deluju u težištu oporaca.
Najzad je po pronalasku prostor izmedu površina koje sprečavaju vatru i koje izoluju toplotu, i koje su obešene na Šup-Ijim telima, snabdevene otvorima, tako, da ovaj prostor može biti provetravan i kon-trolisan.
Na priloženom načrtu su pokazani nekoliki primeri izvodenja pronalaska. Sl. 1 pokazuje šematički izgled sa strane noseče konstrukcije. Sl. 2 pokazuje presek po liniji II—II iz sl. 4. Sl. 3 pokazuje poprečni presek po liniji III—III iz sl. 2. Sl. 4 pokazuje levu stranu noseče konstrukcije prema sl. 1 u uvečanoj razmeri. Sl. 5—8 po-kazuju u podužnom i poprečnem preseku izmenjene oblike izvodenja nosečeg tela (lista, površine). Sl. 9 pokazuje izgled slično kao i sl. 1, samo jednog drugog pri-
Din. 20.—
mera izvodenja. Sl. 10 pokazuje izpled slično kao 1 sl. 1 1 9, samo jednog daljeg primera izvodenja.
Sl. 1 pokazuje, da noseča konstrukcija kod ovog primera izvodenja ima oblik pljošte zasvedenog luka. On se sastoji iz pojedinih, zasvedenih šupljih tela a, od ko-jih je jedno pokazano na sl. 2 u preseku. Lučna šuplja lela a su na krajevima snab-devena pločastim oporcima c, u čije teži-šte deluje zatežuča poluga b, ko ja prima zatežuće sile. Ovo je uvečano pokazano na sl. 4.
Iz sl. 2 se vidi, da limovi f koji zatva-raju prostor i koji jednovremeno obrazu-ju oklop koji se sam nosi, kod ovog primera izvodenja pronalaska imaiu cik-cak talasavi ili sa ugibima oblik. Ovo talasanje služi torne, da noseče limove osigura pro-tiv mesncg pupčenja i ugibanja. Naravno može oblik talasanja biti i drukčiji. Prema sl. 6 su limovi f’ n. pr. trapezasto savijeni. ali se može upotrebiti i svake drugo pro-filisanje.
Na mestu vezivanja dva šuplja tela a limovi f prelaze u poprečne oluke g. Limovi, koji obrazuju oluke g, tako su debeli (jaki), i tako su kruto na savijanje vezani sa šupljim telima a, da jednovremeno služe kao ivično ukručenje šupljih tela.
Za osiguranje oblika šupljih tela a su dalje u izvesnim razmacima jedan od drugoga predvideni ukručivači p. Na sl. 2 su ovi ukručivači predstavljeni kao rešetkasta konstrukcija, no ipak oni mogu ima-ti svaki drugi proizvoljni oblik i n. pr. imati oblik okvira ili čak i ploče. Ovi ukručivači ipak ne treba da se pobrkaju sa uo-bičajenim vezivačima ili t. sl., koji obrazu-ju stvarmi noseču konstrukciju; jer kod pronalaska ukručivača b uopšte nemaju nikakvo noseče dejstvo, več — kao što je rečeno — samo osiguravaju oblik šupljih. tela.
Sl. 3 pokazuje, kako se medusobno vezuju dve limane ploče f, čija se sastavna ivica x pruža poprečno na pravac raspona. One se postavljaju na gornjim flanšama savijenog, u vidu 1 nosača i tamo se no-desno međusobno zavaruju. Ovaj 1 nosač i služi jednovremeno za postavljanje ukručivača p. Na ukručivačima p je dalje obešena tavanica e, koja se sastoji iz materi-jala koji sprečava vatru i koji izoluje top-'lotu. Iznad ove tavanice e je još postavljen patos k, koji omogučuje kretanje po unut-rašnjosti šupljeg tela i da se tako kontro-liše stanje limova. Kao što je poznato po-stoji nezgoda da se na metalnim delovima, koji zatvaraju izvestan prostor, može kon-denzovati vlaga, koja zatim ubrzo dovodi do korozije metala. Pomoču tavanice e koja izoluje toplotu se pak sprečava da
temperaturna razlika koja vlada izmedu spoljnjeg vazduha i unutrašnjosti koja je pokrivena nosečom konstrukcijom po pro-nalasku, vodi ka kondenzovanju vlage na unutrašnjoj strani limova f. Ovo se dalje obezbeduje, time što su šuplja tela a na svojim stranama snabdevena otvorima, tako, da vazduh može prolaziti kroz ove. Na sl. 1 je put vazduha pokazan strelicama. U temenu šupljeg tela je postavljena kapa d, kroz koju može odilaziti vazduh.
Na sl. 9 pokazano šuplje telo a’ ima oblik strmijeg luka, koji leži na nosačima c'. Kod ovog primera izvodenja pronalaska naravno ne moraju biti postavljene za-težuče poluge b.
Sl. 10 pokazuje šuplje telo a”, koje raspon ne premoščuje u vidu luka, več u-glavnom pravolinijski. Ovo šuplje telo a" deluje dakle kao greda i stoga takode ne mora imati zatežuču polugu b.
Noseča konstrukcija po pronalasku ima više koristi. Mogu se sa njome pre-moščivati rasponi od 150 m i više, i njena je težina znatno manja no težina poznatih vrsta konstrukcija. Pri torne imaiu limovi f ne samo veliku sigurnost stajanja, nego pružaju i dobru zaštitu, n. pr. od bombi za prouzrokovanje požara. Usled toga je noseča konstrukcija po pronalasku naročilo podesna za hamgare za vazdušna vozila.
Dalja se korist sastoji u torne, što na nosečoj konstrukciji obešena tavanica e zaštičuje konstrukciju i protiv vatre iz u-nutrašnjosti krovno pokrivenog hangara.
Oblici izvodenja prema sl. 9 i 10 poka-zuju dalju korist, da oštečenje kakvog lo-kalnog dela noseče konstrukcije ne vodi ka slomu cele noseče konstrukcije, jer se kod ovih oblika izvodenja uopšte ne nala-ze tako zvani glavni konstruktivni delovi.
Patentni zahtevi:
1.	) Noseča konstrukcija za pokriva-juče zatvaranje hangarskih prostora koja je obrazovana iz jedno pored drugog na-lazečih se šupljih tela koja se sastoje iz metalnog lima, naznačena time, što se šuplja tela (a) sastoje iz zasvedenih Inkova, koji se sastoje iz talasavih limova (f, P), koji obrazuju oklop koji sam sebe nosi, i koji su snabdeveni ukručivačima (p).
2.	) Noseča konstrukcija za pokrivaju-če zatvaranje hangarskih prostora iz jedno pored drugog nalazečih se šupljih tela koja se sastoje iz metalnog lima, naznačen time, što se šuplja tela sastoje iz talasavih ili profilisanih limova (f, f) koji obrazuju oklop koji sam sebe nosi, i koji su upravno na glavni pravac nošenja snabde-
veni ukrućivačima (p) i raspon premošću-ju u glavnom pravoj liniji.
3.	) Noseča konstrukcija po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, šlo su šuplja tela (a) koja se sastoje iz talasavih limova (f, f’) prema dole zatvorena pomoču površina (e) koje sprečavaju vatru i koje izoluju top-lotu.
4.	) Noseča konstrukcija po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što su izmedu jed-no pored drugog nalazečih se šupljih tela (a) postcječi poprečni oluci (g) izvedeni iz limova, koji su tako debeli (jaki), da saosiguravaju oblik noseče konstrukcije,
i naročito sprečavaju bočno izmicanje šupljih tela (a).
5.	) Noseča konstrukcija po zahtevu 1, naznačena time, što su šuplja tela (a) postavljena na zatežučim polugama (b), koje deluju na težište oporača (c), koji su izvedeni kao krute ploče.
6.	) Noseča konstrukcija po zahtevu 3, naznačena time, što se između limanog tela (lista, površine) (f, f) i izolujuče tava-nice (e) postoječi prostor pomoču podes-nih otvora nalazi u vezi sa spoljnim vaz-duhom.
Ađ pat. br. 142$9