KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 72 (1)
Izdan 1 avgusta 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10208
Mauser-Werke A. G., Oberndorf a. N., Nemačka.
Brzometni pištolj.
Prijava od 27 jula 1932.	Važi od 1 februara 1933.
Ovaj se pronalazak odnosi na automatske pištolje, i to naročito na one, koji su snabdeveni pettićem, a tiče se one vrste pištolja, koji se mogu podešavati za pojedinačno i neprekidno pucanje, a tako isto tiče se i veze jednog pomoćnog magazina, koji služi za povećanje već postojećeg magazina u samom pištolju, sa naročitom kočnicom za zadržavanje zatvarača u njegovom izvučenom, odnosno, radnom položaju.
Prema ovom pronalasku, pomoću jedne Poiužice, koja se nalazi spolja na jednom od obraza pištolja glave, i koja se po volji može pomerati, isključuje se osiguranje protivu ponovnog opaljivanja na taj način, što se kočiona poluga za petilć ukloni sa njegovog puta. To se postiže time, što je pomenuta polužica snabdevena jednim jezičkom na drugom svom kraju, pomoću kojeg se pomerljivi nokat obarače, koji je pod stalnim pc t.skom jedne opruge, pomeri do ispod okidačke poluge 13, i tu zadrži, tako da se, posle opaljivanja i kretanja u natrag jedne od spojnica, okidačka poluga zakači svojim jednim udubljenjem za ispust na noktu obarače, te se i pritisak na obaraču, dekle god traje, prenosi na petli-ćevu kočionu polugu, usled čega se ona drži van petlićeve putanje za sve vreme trajanja pritiska. Da bi se, pak, postiglo da petlić okida, tek pošto je se zatvarač vratio u svoj miran položaj, to je, prema jednoj drugoj odlici ovog pronalaska, predviđeno jedno pomer'ijivo kvačilo, koje je nezavisno od petlićeve kočione poluge, i
koje, za vreme dok je zatvarač van svoga mirnog položaja, pod dejstvom jedne poluge, zahvata svojim zubom u žljeb načinjen na petliću, te ga zakoči u njegovom zategnutom položaju, a svojim drugim krajem štrči na putanji zatvaračevoj, i to na takav način da pri potpunom zatvaranju zatvaračevom, t. j., kada se zatvarač vrati u miran položaj, taj kraj biva potisnut, a time se i zub kvačila izvuče iz žljeba na petliću, j ovaj može slobodno da otskoči i proizvede paljenje. Dalje, prema ovom pronalasku, postiže se kod pištolja naznačene vrste, koji su snabdeveni i jednim pomoćnim magazinom za povećanje postojećeg, recimo c d 10 na 20 metaka, ukočiva-nje zatvarača u njegovom izvučenom položaju baš pomoću samog petlića. U tome je cilju zatvarač na svome zadnjem kraju snabdeven sa jednim malim povijenim ispustom, kojim može da zahvati za vrh petlića, pri čemu je dovoijno, da se petlić maT rukom pritisne na dole, pa da se ovo ukočivanje ukloni. Ovo ukočivanje naročito služi da sprečii vraćanje zatvarača u miran položaj, pošto se metci iz prvog šar-žera izruče u magacin.
Priloženi crteži služe za bolje prikazivanje jednog primera izvođenja ovog pronalaska.
Slika 1 prikazuje okidački mehanizam jedn .g poznatog tipa automatskih pištolja, koji je preudešen prema odlikama ovog pronalaska ii prikazuje delove u položaju za neprekidnu paljbu.
Din. 25.
Slika 2 prikazuje okidački mehanizam u položaju za pojedinačnu paljbu.
Slika 3 prikazuje jedan od sastavnih de-lova slike 1, i to u bočnom izgledu.
Slika 4 prikazuje zatvaračevu kućicu preinačenu prema ovom pronalasku.
Slika 5 prikazuje jedan deo novog pištolja, u bočnom izgledu, zajedno sa poluži-com za regu'lisanje paljbe.
Slika 6 prikazuje pištolj sa pridodatim pomoćnim magazinom.
Slika 7 i 8 prikazuje pomoćni magacin sa delom za utvrđivanje u prednjem i bočnom izgledu.
Slika 9 prikazuje otvoreni pištoj sa zatvaračem ukočenim u otvorenom položaju pomoću magacinskog donosača.
Slika 10 prikazuje pištolj u otvorenom stanju i napunjenim magacinom.
Poznati tip automatskih pištolja, koji je služio kao osnova ovog pronalaska, sadrži osiguranje protivu ponovne paljbe, čije je dejstvovanje u glavnom Sledeče: Da bi se sprečilo da se neprekidnim pritiskanjem obarače ispale svi metci iz magacina, to se još pri početku kretanja zatvaračeve kućice u natrag, okiđačka poluga pomeri unazad jednim ispustom na spoljnoj poluzi okrenutim na dole, te se na taj način spre-či dalje sprezanje okidačke poluge sa obaračem. Kad se kretanje zatvarača i njegove kućice unapred dovrši, ako rukovalac oružjem i dalje pritiskuje na obaraču, onda okiđačka poluga ne preskače preko o-baračinog nokta, već nategne na zadnji gornji ispust obarače, te ovaj ne može da proizvede nikakvo dejstvo na okidačku polugu. Tek kad pritisak na obaraču popusti i ona se vrati u miran položaj, preskače okiđačka poluga preko pomenutog ispusta na obarači i tek sada može obarača da dejstvuje na okidačku polugu.
Prema tome, kod pomenutog poznatog tipa automatskih pištolja nije moguće da se izvrši slučajno ponovno okidanje sve dok se obarača .potpuno ne popusti i po-nova povuče.
Da bi se, prema ovom pronalasku, automatski pištolj mogao preinačiti od pojedinačne na neprekidnu paljbu, snabdeven je sa spotjne strane jednom poLužicom E (si. 5) za regulisanje paljbe. Ako polužica stoji u položaju »N« (normano) onda pištoj dejstvuje kao i svaki drugi automatski pištolj za pojedinačnu paljbu, t. j. posle svakog okidanja obarače se mora otpustiti i ponova povući. Tom prilikom osigu-rački mehanizam dejstvuje, kako je gore opisano, da spreči ponovno okidanje u slučaju da rukovalac oružjem besprekidno pritiskuje prstom obaraču, jer bi se time svi metci iz magacina ispalili odjednom.
Ako polužica za regulisanje paljbe stoji u položaju »R« onda je pištolji spreman za neprekidnu pajbu. Time se isključuje osiguravajući mehanizam protivu ponovne paljbe. Tada, sve dokle god traje pritisak na obaraču, pištoj sipa vatru, i svi metci do posled u magacinu, bivaju ispaljeni jedan za drugim. Ako se obarača popusti, onda se i paljba prekida.
Uređaj za ostvarivanje neprekidne paljbe odlikuje se sledečim:
Kada se pomeranjem polužice za regulisanje paljbe iz položaja »N« u položaj »R« pripremi pištolj za neprekidnu paljbu, ispust A na drugom kraju polužice, pomen novo predviđeni kočioni nokat S na obarači 25 do ispod okidačke poluge 13. Pomer-Ijivi nokat S ne može nikako da se vrati u miran položaj sve dok je ispust A u svome radnom položaju. Posle ispaljenog metka, spojna poluga B (koja nije u celosti nacrtana) pomeri okidačku polugu toliko unazad, da udubljenje R na okidačkoj poluzi zahvati za vrh obaračinog nokta S, i ovaj spreg postaje nerazlučiv i nepokretan, sve dok rukovalac ne otpusti obaraču i cilju da perkine paljbu. Pri tome se, pritiskom na obaraču, koja je preko ispusta N na noktu S i okidačke poluge 13 u vezi sa petlićevom kočionom polugom 14, ovaj pritisak prenosi i na tu polugu, te se ona ukloni sa petlićeve putanje i ostaje u tom položaju sve dok paljba traje.
Čim se polužica za regulisanje paljbe ponova vrati u položaj »N«, pomerljivi nokat na obarači, koji je stalno pod dejstvom jedne opruge, vraća se takođe u miran položaj i ne može nikako da dođe u dodir sa okidačkom polugom.
Prema gore izloženom, glavna odlika o-vog pronalaska sastoji se u tome, što je predviđen uređaj u brzometnom (automatskom) pištolju, pomoću kojeg se, pomeranjem polužice za regulisanje paljbe, dovodi u neprekidnu vezu pomerljivi nokat o-barače sa okidačkom polugom, tako da se pritisak na obaraču prenosi i održava i na petlićevu kočionu polugu, te se time o-mogućava ponovno neposredno okidanje, a tako isto i u tome, što se pomeranjem polužice za regulisanje paljbe natrag u položaj »N« ponova stavlja u dejstvo mehanizam za sprečavanje ponovne neposredne paljbe. Mogućnost ostvarenja neprekidne paljbe iziskuje još jedan drugi uređaj, koji mora dejstvovati da odmah posle jednog ispaljenog metka, pri kretanju zatvarača i njegove kućice unazad, zapeti petlić bude zadržan u zapetom položaju, sve dok se zatvarač ne vrati u svoj miran položaj.
Zatvaranje automatskog pištolja izvrši se
nešto malo pre nego što zatvarač potpuno zauzme svoj miran položaji. Baš se ta odlika ovog pištolja iskorišćuje da se, prema ovom pronalasku, postavi jedna zakač-ka F (slike 1, 2 i 3), koja služi da zadrži petlić u zapetom položaju, ali koja je potpuno nezavisna od petlićeve kočione poluge 14, tako da piri poslednjem kretanju zatvarača biva potisnuta u cilju da oslobodi petlić, koji tek tada može da okine i prouzrokuje vatru.
Kao što je na slici 4 prikazano, na zadnjem deiu saonica zatvaračeve kućice načinjen je jedan ispust St. Na slici 1 prikazana je zakačka F u okidačkoj kućici 9, koja se može bočno okretati oko jedne o-sovine ( u ravni upravnoj na ravan slike). Pljosnata opruga f održava zakačku pod pritiskom u njenom sedištu i omogućava da ona zakači svojim zubom G u novo predviđeni žljeb (si. 3) na petliću. Drugi kraj zakačke F svojim ispustom O naleže na krivi ispust St, te se pomoću njega zakač-kin zub G isteruje iz žijeba na petliću.
Delovanje pri pucanju sledeće je:
Ako se zatvarač sa svojom kućicom nalazi u mirnom položaju, onda je ^ zubac G zakačke F isteran iz žijeba na petliću, te na taj način petlić može da okine samo kada je oružje potpuno zatvoreno, t. j. kada se zatvarač nalazi u svome mirnom položaju.
Prilikom ispaljivanja, zatvarač se pomeri u nazad, a sa njime i njegova kućica, te se tim kretanjem unazad zapne Petll£-Kretanjem kućice unazad, krivi ispust St dovede se svojim širim delom ispred ispusta O. Kako u tom položaju ima dovoljno mesta za kretanje zakačke, to je njena o-pruga potisne da svojim zubom G zahvati u žijeb na petliću, i da ga zadrži sve dotle, dok se zatvarač i njegova kućica ponova ne vrati u svoj miran položaj.
Ovaj je uređaj neizostavno potreban, da bi se osiguralo da petlić bude okinut, tek kada je pištolj potpuno zatvoren.
Kao što je na slici 6 prikazano, pomoćni magacin a snabdeven je sa gornje strane priključnim obodom b, koji po svome spoijnom obliku tačno odgovara dancetu pištoljievog magacina, i tačno se poklapa sa donjim njegovim otvorom. Na_ prednjem delu priključnog oboda b načinjen je jedan jezičak c koji ulazi u udubljenje d načinjeno u braniku za smeštaj magacmo-vog danceta. Jezičak c snabdeven je rupom f u koju ulazi uobičajena zakačka e. Na zadnjoj strani priključnog oboda, načinjen je jedan ispust g koji je podešen da može da se uglavi u odgovarajući žljeb i načinjen na donjoj ivici magacina. Da bi se
pištoljev magacin proširio, dovoljno je da se njegovo dance izvadi, i da se pomoćni magacin svjim priključnim obodom uglavi na mesto danceta.
Na zadnjem delu zatvarača m izrađen je jedan krivi ispust n sa malim udubljenjem, u koje se može da uglavi gornja obla ivica o petlićeve glave p, i time da ukoči zatvarač u njegovom izvučenom položaju.
Da bi se pištolj, sa pomoćnim magaci-nom, mogao napuniti, potrebno je u njega smestiti 20 metaka, koji se unose u magacin pomoću dva šaržera. Tom je prilikom zatvarač m ukočen donosačem s i petliiće n p na zadnjem delu. Ali, uterivanjem metaka u magacin iz prvog šaržera, uklanja se kočiono dejstvo donosača s na zatvarač, te se zatvarač sada održava u izvučenom po; ložaju pomoću udubljenja na ispustu n i gornje ivice o petlićeve glave, pa i kada se prvi šaržer ukioni, zatvarač se ne može da vrati u miran položaji, pošto stoji . u spregu sa petlićem. Prema tome, bez daljega se može i drugi šaržer namestiti i isprazniti, i iz magacina ukloniti. Prostim pritiskom na petlićevu glavu, uklanja se spreg između njega i zatvarača, i ovaj se odmah vraća u svoj miran položaj', pri čemu zahvata najgornji metak u magacinu, i smešta ga u ležište. Za vreme paljbe, ovaj spreg između petliića i zatvarača ne može da se ostvari usled brzine kretanja zatva-račevog i njegove žive sile.
Uređajem prema ovom1 pronalasku postiže se to, da prostim uglavljivanjem pomoćnog magacina povećava se kapacitet pištolja tako, da se duple veći broj metaka može smestiti u pištolj, pri čemu je postignuto da se pri odbacivanju prvog ispražnjenog šaržera, zatvarač i njegova kućica ne vraćaju u zatvoreni položaj, te se time otklanja svako ometanje ili prekid punjenja.
Patentni zahtevi:
•
1.	Brzometni pištolj naznačen time, što se u cilju prelaza od pojedinačne na neprekidnu paljbu, osiguravajući mehanizam protivu ponovljene paljbe tako preudesi jednom polužicom (E) za regulisanje paljbe, nameštenom na spoljnoj strani pišto-Ijeve glave, da se za sve vreme trajanja pritiska na obaraču, petlićeva kočiona poluga istiskuje i održava van petlićeve putanje.
2.	Brzometni pištolj prema zahtevu 1, naznačen time, što se, u cilju isključivanja osiguravajućeg mehanizma protivu ponovljene paljbe, pomoću jednog ispusta na po-lužici (E) za regulisanje paljbe potisne ko-čionj nokat (S) obarače (25), koji stoji pod stalnim dejstvom jedne opruge, do ispod
ckidučke poluge (13), tako da je time čvrsto sprečeno svako povratno kretanje pomen kog kočionog nckta, pri čemu, posle paljenog metka, unatrag upravljena spojna poluga (B) natera ckidačku poiugu (13) da jednim svojim udubljenjem (R) zahvati za ispust (N) na kočionom noktu (S) i time ostvari postojani spreg, tako da se pritisak na obaraču prenosi preko obaračinog nokta i okidačke poluge na petlićevu kočionu polugu, te se ova istiskuje sa putanje pet-lićeve, za sve vreme dok pritisak na obaraču traje.
3.	Brzometni pištolj prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što je snabdeven sa jednom pomerijivom zakačkom (F), koja je nezavisna od petlićeve kočione poluge (14), i koja, kada se zatvarač nalazi u izvučenom položaju, pod pritiskom jedne o-pruge zahvata svojim zubom (G) u jedan žljeb na zapetom petliću, a drugim svojim
krajem (O) štrči na putanji zatvaračeve kućice na takav način, da pri, povratku zatvarača i njegove kućice u miran, odnosno, zatvoreni položaj, zakačka biva izvučena iz pet'uća, te ovaj može da okine i proizvede paljbu.
4.	Brzometni pištolj prema zahtevima 1 do 3, Sa priidodatim pomoćnim magaci-nom, koji služi za povećanje ugrađenog magacina, naznačen time, što se ukočiva-nje zatvarača u njegovom izvučenom položaju vrši neposredno pomoću petlića.
5.	Brzmetni pištolj prema zahtevima 1 do 4, naznačen time što je zatvarač (m) na svome zadnjem kraju snabdeven sa jednim na dole povijenim ispustom (n) kojim može da zahvati, kada se nalazi u izvučenom položaju, iza petlića (p), pri čemu je dovoljno, u cilju uklanjanja ovog ukočiva-nja, da se petke nešto malo na dole pritisne.
Adpatent broj 70208.
Adpatentbroj10208.
'X