Poitarln* plaćena u gotova	Cena	Din	2*—
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I lO S A V E Z A S C KOLA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
Ctti/fiHf itut&sidtvuul
#
Izlazi svakog petka e Godiinja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun Poštanske štedionice br. 12.943 e Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 25 sept. 1936 God. VII • Broj 38
Smisao i značaj Petrove petoletnice
Sokolstvo i dobrovoljačke legije
Dvadeselgodišnjica Solunskog fronta
Divna je misao pala u ovoj nemi-saonoj današnjici, da Sokolstvo uprti na svoja pleča jednu golemu ali plemenitil obavezu u vremenu dok naš Kralj, prvi Soko, ne preuzme vlada-vinu u Svoje ruke. Bilo je i dosada planiranja, ali nije bilo zamašnog i sve-obuhvatnog plana. Bilo je i dosada oba. vezivanja, ali nije bilo kolektivne oba-vezc.
U ovoj zemlji našoj, gde, po jed-noj skorašnjoj otvorenoj reci, mnogi pobegoše sa njive jugoslovenske i sja-tiše se u verske i plemenske zbegove, dostojanstvo sokolske vere i čast sokolske svesti tražili su od nas da p-ri-premimo pub Kraljevem dolasku na presto.
1941 god., kad Kralj Petar II prilivati za plug Oca Svoga, Oca i Isku-pitelja Otadžbine, mi Sokoli, na žalost našu gotovo jedini nosioci integralnog i beskompromisnog jugoslovenstva, stačemo pred presto i reči: — Evo Kralju, evo Gospodaru, učinismo što smo znali i umeli. Selo, tu kolevku naše snage, razhudili smo, dom smo za-jednički podigli, našu organizaciju smo u širokim narodnim redovima učvrstili, telo ojačali a dušu okrepili. Zatim smo prosvetu širili, poljoprivrednj rad usa-vršavali! i zdiravlje našeg naroda čuvali. Eto, to su plodovi našeg rada u narodu i za narod dok smo Te očekivali. Pridi i osluhni pred vratima male se-oske potlcušice i tu češ sa guslarskih struna čuti jedinstveni jezik roda svoga:
Tuj po gorah i dolinah,
Preko devet pokrajina,
Svud ga majke djecu uče; Sokolova, sokoliča Njegovijeh gn’jezdo tu je, Svuda tud se pjevat čuje Pjesan Marka Kraljeviča.
I	tu smo dolažili, i tu smo zapre-tani oganj raspirivali.
Narodno predanje, duša narodna od Nemanjiča i Zrinoviča, od Dušana i Tomislava, tu su, u Utici i planini, du-bravi i humnini, našli stanište svoje. Tu je, o Kralju naš, klesana i vajana božanstvena istina, stvorena na fcrva-vom iskustvu, za koju se zalažemo i koju pred licem otadžbine stalno izgo-varamo: Ko neče brata za brata, hoče
Proglašenju Sokolske Petrove pe-toletke pridružuje se iskreno s puno volje i nade, i Prva Študentska radna četa univ. prof. brata dra Laze Popoviča; ova prva študentska radna četa, čiji je rad ueko' vezan uz rad i akciju Mostarske župe. I zato je i svečano proglašenje Sokolske Petrove petolet-ke također i svečanost Prve študentske radne čete.
Proglas Sokolske Petrove petolet-ke proglas je i plan rada i našeg omla-dinskog pokreta. Od početka naše akcije, mi smo omladinci nastojali da materijalno i moralno pomognemo akciju Župe mostarske. Učinili smo ono-liko, koliko su nam dopuštale snage. Tako smo činili do dana današnjega — tako čemo činiti do poslednjeg časa trajanja Petoletke, do izvršenja i ostvarenja poslednjeg zadatka, koji nam je namenjen. Realizaciji ovog pe-togodišnjeg plana pristupamo puni snažne volje i vedrog verovanja. Kao i ostala brača Sokolovi, spremni smo i mi da do kraja izvršimo i ispunimo za-danu reč. — Reč koju smo danas dali Mladomu Kralju i narodu našemu; i koju treba da junački održimo i da na ovomc polju rada ne sustanemo.
Danas započinjemo jednu veliku bitku, u kojoj treba da samo mi ostanemo pohodnici i niko drugi. — A mi
tudina za gospodara. To je naš nacionalni Gredo, naš nacionalni Vjeruju. — Pet godina pred nama je zadužbe-ničkog rada i otačastvenog žrtvovanja. Ima li lepše i svetlijo zadužbine nego česmu, čatrnju ili bunar napraviti u bezvodnom kraju? Ima li uzvišcnijeg dela nego seosku ulicu urediti, šumu zasaditi, zborište seosko napraviti 'i spomenik zahvalnosti podiči ocu, borcu i pregaocu? Narod bez materijalnih dobara jeste siromašan narod, ali narod bez duše mrtav je i bez budučno-sti. A Sokolstvo tu dušu hoče da sa-čuva i da je ukopa u temelje Kraljeva prestola — da bi otuda sjala i blistala za sreču države i ponos nacije.
Setimo se danas izboritih reči genij alnog narodnog guslara, koji je, kao i mi danas, pre više od sto godina, kad se počela stvarati naša narodna slobo-da, dozivao i vapio:
Ko ne ima od srca poroda Ev’ sad može srce otvoriti,
Svoju dušu vrči u čistotu;
A ko ima od srca poroda,
Taj nek digne danas još jednoga, Nek podigne sv’jetlu zadužbinu Kako može i kako umije Porad Boga i poradi duše. Otkupljujte, moja bračo draga, Otkupljujte te narodne duše, Svojoj duši mjesta uhvatite.
Eto, bračo, to je smisao Petrove petoljetnice, to je smisao našeg plana za budučih pet godina. A to je ujedno i otkupni zavet svih onih koji ne žive i ne rade samo za sebe nego za poko-Ijcnja koja dela sude. To če biti naš stanackamen u velikoj gradevini jugo-slovenskoj, prva naša potpora Kralju i čuvaru našeg narodnog i državnog jedinstva.
Stoga, bračo, budite čuvari doma, zidari sela i zajednice naše. Budite sve-sni neimari u ovoj zemlji, našoj lepotici i patnici majci, rad greha njenih grešnih sinova, koji hoče da je ruše i miniraju, dele i parceliraju. Budite čuvari ognjišta i vatre oko kojih če se okupljati promrzli i prozebli, zalutali i izdubljeni. Jednom rečju, budite nc-pokolebivi Sokoli i sejači sloge, ljuba-vi, bratstva!
Prof. Jovan Radulovič,
Mostar.
smo i uvereni da čemo biti pobednici, jer da nismo verovali u to od prvog časa ovog našeg velikog pothvata — mi ne bismo ni činili ovo što danas čili im o.
Radna omladina Prve študentske radne čete vodena je samo jednim načelom: čestitim, iskrenim, poštenim i otvorenim radom za narod i za dobro Otadžbine. Želimo da stvorimo radno kolo Mladom Vladaru, koje če umeti i znati da opstoji svugde i na svakom mestu. Mi želimo da Kralj Petar II hude graditelj — mi pak, da Mu budemo iskreni pomagači u Njegovoj teškoj i istorijskoj misiji.
Služimo narodu, jer znamo, da je čestita služba narodu, služba Bogu, a to je i največa pomoč koju pružamo Mladomu Vladaru.
Mi smo tom svojom službom ponosni i ne strašimo se mnogobrojnih protivnika, koji i nas, kao i vas, bračo Sokolovi, nastoje da ometu u našemu zajedničkom narodnom radu.
Danas u tzv. »napredno vreme« svaki onaj, koji se piihvača lopate i motike, da pomogne bratu svomc se-ljaku, biva nazivan ovako i onako. Nas, koji želimo da radimo, nazivaju protivnicima »naprednog doba«, a Sta su do danas učinili »naprednega« ti »pobornici« »naprednog doba«. Danas
ova zemlja nema večih neprijatelja od njih samih, ali na nama nije da se pro-tiv njih borimo izvikivanjem političkih parola. Njihovom besposlištvu treba da se suprostavimo svojim otvorenim radom. Radom i samim radom pobe-dičemo svoje protivnike. Sokolska Petrova petoletka objava je jedne velike bitke. Ona treba da bude manifestacija jedne nesalomljive snage, volje i ljubavi prema ovom našem narodu, koji je tako malo osetio iskrene ljubavi i to baš od onih, koji najviše izvikuju svoju ljubav prema njemu, udaraju se u prsi, kao što to činjaše Farisej u hramu Božijem.
Danas, kada se jugoslovenski na-cionalizam nalazi u svojim najtežim časovima, kada je teško i opasno izreči svoju nacionalnu misao, treba da pokažemo svima i svakome, da je taj proganjani jugoslovenski nacionalizam pun snage, da je neuništiv i da je stva-ralački. Mi nečemo da iznosimo zastave i da sp borimo za stare papire. Hočemo, da radimo i da stvaramo. Da očuvamo ovu namučenu otadžbinu i za nas i za zabludele naše protivnike — za one, koji dolazo i koji trebaju i mo-raju da budu srečni ji od našeg današ-njeg izmučenog pojasa. Jugoslovenski Sokolovi treba da prednjače i u ovoj velikoj zadači jugoslovenske nacije. I kao što su za vreme robovanja visoko uzdigli zublju narodnog preporoda, danas isto tako treba da ponesu zublju socijalne i ekonomske obnove naše narodne države i da budu prvi borci u prvim redovima.
Hočemo da nas Mladi Vladar u doba svoje punoletnosti nade potpuno spremne, a treba da znamo i to, da je Sokolska Petrova petoletka samo jed-na, možda i usamljcna etapa, u sveop-štem izgradivanju nacije i države. Kralj Petar II poziva ceo narod, da gradi i izgradujc. Tada če biti sve če-stito i pošteno uz Mladog Vladara i kada se okupi oko Njega sve čestito i pošteno, ono što misli iskreno i otvo-reno, tada če biti rešeno pola problema jugoslovenskih, a budučnost biče vedrija.
Prva študentska radna četa' brata prof. dr. Laze Popoviča ulazi u So-kolsku Petrovu petoletku zajedno sa jugoslovenskim Sokolstvom, a specijal-no sa Sokolima župe mostarske. Spremni smo svakog časa da izvršimo svoju zadaču u ovom petgodišnjem planu. Ne obaziremo se na protivnike i pu-štamo ih neka viču pored nas. Spremni smo uvek da gradimo, ali i da odbra-nimo. Ne bojimo se žrtava, ne bojimo se reči ko smo i što smo. Volimo narod i Mladoga Kralja Petra II i usko vežemo pojmove Kralj i Narod u jednu veliku, šfroku ,toplu i svetu misao
—	Otadžbina.
Ne stidimo se reči da smo jugoslovenski nacionaliste, jer nikada nismo shvatali nacionalizam kao trgovački artikal ili političku parolu. Ne govorimo mnogo o slobodi, jer ne nosimo misao slobode na jeziku, več na srcu, a znamo i to da tamo, gde ima malo rada ima i malo slobode, gde je mnogo reči tamo je haos i magla. I ono što nas uzdiže iznad sviju naših iprotiv-nika — to je naš tih i sabran ali stva-ran rad u narodu.
Ali treba odlučno da napomene-mo: ono što je naše ne damo, i nema te sile, koja bi nam mogla oteti! Jer kao što smo spremni, da gradimo i izgradujemo — naše je:
da ginemo i krv prolivamo,
da junački amanet čuvamo,
divno ime i svetu slobodu,
zemlju našu stara djedovinu.
Današnjim svečanim Proglasom ulazi i Prva študentska radna četa u Sokolsku Petrovu petoletku. Sa bra-čom Sokolovima i mi kličemo mlado-me Kralju: Spremni smo uvek svagđe i na svakom mestu da Ti služimo čestitim i poštenim radom, da zadužimo za sve vekove ime Tvoje u narodu ,:u-goslovenskom i da budemo prvi uz Tebe, kada nas zovneš sa prestolja Veii-koga Aleksandra Ujedinitelja!
Veljko Kuprešanin,
stud. filozof. Zagreb.
Ko iskreno i strasno voli svoju
Otadžbinu, neustrašiv je i hrabar kao
Bog, a prezren i gladan kao pas.
Petar Kočic
Mesec septembar 1916 godine is-punjava mnoge svetle, ali i mučne stranice naše narodne povesnice u borbi za nacionalni opstanak i narodno oslo-boenje i ujedinjenje.
Nakon pada Srbije i kalvarije nje-nog naroda i njene vojske kroz albanske gudure i kroz razne države, pa i kontinente, desetkovana, premorena i raznim bolestima shrvana srpska vojska trebala je dugi odmor, obnovu i pritok novih, svežih i poletnih sila, da bi se ponovno uhvatila ukoštac s mnogo jačim neprijafeljem i zadala mu poslednji i smrtni udarac. To pojača-nje dobila je srpska vojska u jugoslovenskim dobrovoljcima, koji su pripadali i srpskom i hrvatskom i slovena-čkvm delu našeg naroda.
Dobrovoljački pokret usko je povezan sa Sokolstvom. Zapravo ta se dva pojma skoro i poklapaju. Šteta je, što mi Sokoli nemarno sakupljena dio-kumenata o našem sudelovanju u svet-skom ratu, o našim nastojanjima i borbama za slobodu i ujedinjene. Naša literatura u tom pogledu vrlo je manjkava, nesredena i razbacana. Nalazimo članaka u raznim kalendarima, almana-sima i brošuricama, ali sve sakupljeno, sredeno, upotpunjeno i historijski osvetljeno u jednoj celini toga nemarno.
Godine 1916 u mesecu septembru broj ratišta povečao se je i s t. zv. Solunskim frontom, u kome se je naš narod borio za slobodu i ujedinjenje. Taj front bio je od odlučnog značaja po naš narod i čovečanstvo uopšte. U redovima srpske i savezničke vojske bile su i jugoslovenske legije — naši jugoslovenski dobrovoljci, o čijem je herojstvu govorio čitav svet.
U organizovanju dobrovoljačkih legija Sokolstvo je igralo vrlo vidnu da ne rečemo glavnu i vodeču ulogu. Dobrovoljci su se uglavnom i rekrutovali iz sokolskih redova iz svoje zarobljene domovine, van domovine, Severne i Južne Amerike, Australije, te sa svih evropskih ratišta. Ukoliko dobrovoljci i nisu bili pripadnici sokolske organizacije, a večina je neospomo bila, oni su bili zadahnuti sokolskom ide-jom, osokoljeni sokolskom borbom i sokolskim idealizmom, oni su bili vodeni i vaspitani od pripadnika sokolskih jedinica. Dobrovoljački oficiri bili su svi Sokoli. Dovoljno je pročitati samo nekoliko članaka M. Marjanoviča, Ante Kovača i dr., kao i knjigu brata dra Laze Popoviča »Veleiizdajnici« te desetero knjiga brata dra Pivka »Proti Austriji« i »Carzano«, pa da se debije tek bleda slika o veličini nastojanja sokolskih radnika u radu na pribira-nju jugoslovenskih dobrovoljačkih odreda. Sokolstvo je za vreme svetskog rata bezuslovno uzelo na svoja leda vrlo tešku a i časnu zadaču.
Dobrovoljački pokret počeo je da se širi najpre u jugoslovenskom elementu; drugi narodi još nisu ni mislili
o	dobrovoljcima, kada je velikom Ru-sijom zatalasao val jugoslovenskog do-brovoljačkog duha. Iza velike Rusije počeli su se dobrovoljci sakupljati iz ostalih savezničkih zemalja i javljati se u dohrovoljce srpske vojske. Kasnijc su dobrovoljci počeli formirati samo-stalnc pukove s jugoslovenskim karak-terom i pod jugoslovenskim imenom.
Dobrovoljački jugoslovenski talas zapljusnuo je i daleke kontinente u kojima je živeo naš narod, koji se tamo iselio da u slobodnim zemljama, daleko od mačuhinske dvojne monarhije, zaslužujc svoj svakidanji hleb i da se osigura za svoje stare i črne- dane. U tom oslobodilačkom i nacional-nom radu i pokretu svakako prednjače naši iseljenici u Severnoj Americi, koji su bili udruženi u sokojskoj organizaciji. U toj zemlji dolara najpre se čuo poklik: Za ujedinjenje i otadžbinu. Naša sokolska brača u Severnoj Americi prvi su ponudili svoje živote za velike sokolske i narodne ciljeve; za slobodu domovine i jedinstvo naroda. Več 1915 godine hteli su da po-
hrle na front u Evropu da se boie s večnim neprijafeljem, ali razne okol-nosti, kako američke tako i naše au-strijske i austrijakantske naravi, omele su taj uzvišeni	korak	američkih
srpskih, hrvatskih i slovenačkih Sokola. Da se posvedoči visoki moral-no-nacionalni nivo	naših	američkih
Sokola neka posluži i ovaj fragment iz njihova delovanja, nacionalnog shvatanja i ispravnog razumevanja sokolske ideje. Godine 1915 meseca septembra održan	je u	Klivlendu
hrvatski svesokolski slet, kojemu su učestvovali i srpski i slovenački Sokoli. Na tom letu jednokrvna brača likvidirala su svoje plemenske saveze i ujedinili se u Jugoslovenski sokolski savez to izdali proglas na svoje sunarodnjake i druge narode, u komu su izmedu ostaloga rekli i ovc značajne i programatske reči: »Mi Hrvati, Slovenci i Srbi jedan smo narod. Borba Srba naša je borba, a njihove težnje naše su težnje! S njima stojimo u borbi protiv zajedničkog neprijatelja za ostvarenje zajedničkog ideala oslobodenja i ujedinjenja svih Jugoslovena u jednu veliku državu«. I kad su mnogi godine 1915 klonuli duhom zbog raznih smetnja i nerazumevanja njihovih ideala, kada im je bilo onemogučeno da s puškom u ruci brane svoju otadžbinu i da se bore za njene lepše dane i lepšu budučnost, mnogi su mislili da je dobrovoljački duh u Americi zatajio, da je dobrovoljački pokret u Sjcdinjenim Državama pokopan. Ali su sc prevarili. 1916 godine povereno je Jugoslovenskom sokolskom savezu organizovanje dobrovo-ljaca i tada sc je ispoljila sva ona sokolska svest, sva sokolska energija i ljubav prema domovini, koja je, na oko, tinjala u srcima američkih Sokola. Sokoli - dobrovoljci daju se na posao i uza sve teškoče sokolskom savezu uspeva da organizujc i uputi na solunski front deset hiljada oduševlje-nih boraca. Južna Amerika takoder se je časno odazvala sokolskom pozivu; i ona je uputila u napačenu domovino najbolje jugoslovenske sinove. Pridružilo se je i 80 dobrovoljaca iz daleke Australije, da i oni, makar skromni u broju, ali veliki u duhu i junaštvu, pot-pomognu delo narodnog oslobodenja i ujedinjenja.
Na solunskom frontu našle su se na okupu brojne tisuče jugoslovenskih dobrovoljaca, koji su sc rame uz rame borili sa srpskom i savezničkom fran-cuskom i engleskom vojskom. Došle su na front s jasnim pogledima i je-dinim ciljem: sloboda i ujedinjenje jugoslovenskog naroda. Američki Sokoli došli su sa svojim barjacima na kojima je bilo ispisano njihovo životno geslo: Za ujedinjenje i otadžbinu. Toj dobrovoljačkoj vojsci divio se čitav svet. Ona je telesno bila nesravnjiva, a duhovno na nedokučivoj višini.
O	uspesima Sokola - dobrovoljaca govori nam Kajmakčalan, Soko, Dobro Polje, Vetrenik, Dobrudža i tolika bo-jišta na kojima su dobrovoljci junački obarali neprijateljsku silu, gde su po-bedivali i ginuli za slobodu i jedinstvo domovine. Kruna njihovih prega-laštva je današnja naša Jugoslavija. Oni za svoje žrtve nisu tražili ni koristi ni slave. Ali jedno mora da im otadžbina i narod dade, a to je dužno poštovanje i priznanje. Dobrovoljci su svuda u svetu visoko cene i poštuju, jer oni to i zaslužuju. Da li je i kod nas tako? — Na front ih nije poterala ni oružana sila, ni zakon, ni nemašti-na — dobrovoljno su stupili u službu otadžbine i to na najistaknutijc mesto. Ostavili su svoje mile i drage kod kuče, ostavili su toplo kueno ognjište, ostavili su službu i zaradu i pošli u časni boj ne za sebe same več za celinu narodnu. Još ih i danas ima pe-deset tisuča živih razasutih po domovini i čitavom svetu. Tihi su i povuče-ni. Oni su svoje delo časno izvršili. Nama bi i danas u ovoj pometnji du-hovnoj i materijalnoj trebali takvi Jugosloveni i takva Jugoslavija kakvu su zamišljali ovi veliki, kristalno čisti idealiste i borci.	(Kije.)
I študenti pristupaju sokolsko! Petrovoj petoletci
Str. 2
»SOKOLSKI GLASNI K«
God. VII - broj 38
Župske svečanosti u Mostaru
Na 12 i 13 septembra Sokolska župa Mostar na svečan način proslavila je ulazak svih svojih jedinica u Sokolsku Petrovu petoletku, koja se ima izvršiti za ovo vreme do stupanja na presto Nj. Vel. Kralja Petra II.
U subotu su održane župske utak-tnice na spravama i u granama lake atletike na vežbalištu Sokolsko čete Vihoviči Rudnik, za prvenstvo župe izmedu društava i četa.
U nedel j u su se nastavile utak-mice s četama, zatim su izvršene utakmice u igrama i održane I župske stre-Ijačke utakmice. Guslarske utakmice održane su u sali Srpskog doma. Po zavrženim utakmicama održani su pokusi za župsku javnu vežbu sa svim kategorijama. U 11 sati pre podne krenula je svečana, sokolska povorka kroz mesto, na čelu sa sokolskom ko-njieom društva Mostar i konjieom sokolskih četa, pa starešinstvo župe s izaslanicima i članstvo svih kategorija iz društava i četa. U povorei su uzele učešča tri sokolske muzike, i to iz Stolca, Velaluke i Mostara.
Posle završene povorke, bio je zbor celokupnog članstva na rondo-u. Tu je Srp. pevačko društvo »Gusle« otpevalo »Sokolski pozdrav« i »Molit-vu Jugoslovena«, a zatim je uzeo reč starešina župe brat Čedo Milič, ista-kavši značaj ove sokolske proslave te ocrtavši put po kojem trebaju pravi sokolski trudbeniei da idu. Za njim su govorili brača: Jovan Radulovič, koji je izneo program petoletke, dr. Đuro Arneri, koji je doneo pozdrave s otoka Korčule, dr. RidanoviČ i Radmilo Grđić, koji je doneo pozdrave uprave Savcza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Sokolske župe Sarajevo. Po završe-nim govorima i proglasu u laska Sokolske župe Mostar u Petrovu petoletku, izvršen je defile sokolskih jedinica pired starešinstvom župe i izaslanicima.
Posle podne održana je II župska javna vežba, na kojoj su istupili u vež-bama takmičari i takmičarke svih jedinica, te je tom prilikom pročitan rezultat svih župskih utakmica u pri-sustvu Kraljeva izaslanika, koji je na svečan način predao lovor venac četi pobednici s utakmica Sokolskog društva Mostar.
Na ovim takmičenjima postignuti su vrlo lepi rezultati, iako su se tak-mičari imali da bore s velikim teško-čama oko uvežbavanja. Donosimo najbolje uspehe s ovih takmičenja.
U s p e s i a II župskih p l i v a č k i h utakmica
Članovi
50 metara slobodno:
I mesto brat Giganovič Luka, Dubrovnik, za 27,9 sek.;
II mesto brat Palčok Vedran, Korčula, za 28,1 sek.
100 metara slobodno:
I	mesto brat Ciganovič Luka, Dubrovnik, za 1.04,1 minutu;
II mesto brat Palčok Vedran, Korčula, za 1.07,3 minutu.
200 metara slobodno:
I mesto brat Radie Drago, Dubrovnik, za 2.44,2 minuta;
II mesto brat Filipi Jugoslav, Korčula, za 2.49,2 minuta.
400 metara slobodno:
I	mesto brat Štatinger Veljko, Dubrovnik, za 6.04,2 minuta;
II mesto brat Lovričevič Ante, Korčula, za 6.44,3 minuta.
3 X 100 metara mešovito:
I	mesto Sokolsko društvo Dubrovnik za 4.15,2 minuta;
11	mesto Sokolsko društvo Korčula za 4.28,2 minuta.
4 X 50 metara slobodno:
I mesto Sokolsko društvo Dubrovnik za 1.58,2 minuta;
II mesto Sokolsko društvo Korčula za 2.02,1 minuta.
Članice 50 metara slobodno:
I	mesto sestra Mozetič Marija, Dubrovnik, za 41,1 sek.;
II mesto sestra Kotlarič Marija, Dubrovnik, za 42,3 sek.
50 metara prsno:
I	mesto sestra Marinkovič Ljubica, Dift>rovnik, za 54,9 sek.;
II	mesto sestra Mandič Marija, Dubrovnik, za 55 sek.
M u š k 5 naraštaj 50 metara slobodno:
I mesto brat Mitrovič Veljko, Dubrovnik, za 29,7 sek.;
II mesto brat Grbavčevič Mate, Dubrovnik, za 31 sek.
50 metara prsno:
I mesto brat Štcker Dušan, Dubrovnik, za 38 sek.
50 metara ledno:
I mesto brat Ciganovič Marko, Dubrovnik, za 1.23 minuta;
II mesto brat Škero Mladen, Dubrovnik, za 1.26,2 minuta.
4	X 50 metara slobodno:
I	mesto Sokolsko društvo Dubrovnik za 2.05 minuta.
Ženski naraštaj 50 metara slobodno:
I	mesto sestra Babič Stojanka, Dubrovnik, za 41 sek.;
II	mesto sestra Bubalo Milica, Dubrovnik, za 45 sek.
50 metara prsno:
1	mesto sestra Arsenalič Katica, Dubrovnik, za 50,4 sek.;
II mesto sestra Babič Stojanka, Dubrovnik, za 56,1 sek.
I	župska streljačka takmičenja
Ova prva takmičenja u streljanju nisu pokazala bogzna kakve uspehe. Takmičenjima je pristupio lep broj takmičara, a streljanje se je vršilo u skupinama i pojedinačno.
U prvoj skupini nastupila su dva odeljenja i to iz jedinica Blato i Prebilovci. Takmičilo se je u tri stava: li ležečem, klečečem i stoječem i to sa 15 metaka. Prvo mesto postiglo je društvo Blato sa 9 pogodaka, a četa Prebilovci drugo s 8 pogodaka u bojnu metu.
Od pojedinaea osvojila su tri prva mesta: I mesto br. Stjepan Baškariol iz Blata s 5 pogodaka, II mesto br. Mi-lisav Ekmečič iz Prebilovaca s 4 po-godka i III mesto br. Spaso Mrkonjič iz Bradine s 3 pogodka u bojnu metu.
I	pojedinci su takmičili u sva tri stava i s 15 metaka.
U drugoj skupini postigao je prvo mesto br. Bečir Malovič iz Jablanice, a drugo br. Salko Behrem iz Jablanice.
VI župska takmičenja u odbojci
Članovi
I mesto Sokolsko društvo Konjic,
II mesto Sokolsko društvo Metkovič,
III mesto Sokolsko društvo Nevesinje.
Muški naraštaj
I mesto Sokolsko društvo Mostar,
II mesto Sokolsko društvo Konjic,
III	mesto Sokolsko društvo Metkovič.
Ženski naraštaj
1	mesto Sokolsko društvo Mostar I,
II	mesto Sokolsko društvo Mostar II.
V	O p š t e župske utakmice
Sokolske čete Članovi Odeljenja:
I mesto Sokolska četa Prebilovci sa
19.352.30 bodova,-
II mesto Sokolska četa Don ji Podplati sa 16.087,99 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Ekmečič Milisav, Prebilovci, sa 4040,29 bodova;
II mesto brat Vukosav Vaso, Donji Podplati, sa 3808,50 bodova;
III	mesto brat Brnjašič Jovo, Prebilovci, sa 3790,15 bodova.
Pojedinci četa Deseteroboj:
I	mesto brat Samargjič Milorad, Plana, 5.404,43 boda;
H mesto brat Savič Čedomir, Bačevi-či, 4.949,20 boda;
III mesto brat Savič Jovo, Bačeviči, 4.702,15 boda.
Muški naraštaj Odel jen je:
I mesto Sokolska četa Lisičiči sa 18.806,75 bodova,
II mesto Sokolska četa Klepci sa 17.314.70 bodova,
Ul mesto Sokolska četa Bačeviči sa
15.589.30 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Borič Salko, Lisičiči, sa
3617,30	bodova;
II	mesto brat Mihič Miloje, Donji Podplati, 3595,27 bodova;
III	mesto brat Lepara Jusuf, Lisičiči, sa 3494,10 bodova.
Šesteroboj:
I mesto brat Dokanovič Danilo, Ma-
lo	Polje, sa 3.308 bodova.
Muska deca Odeljenja:
I mesto Sokolska četa Zalom sa 16.598 bodova,
II	mesto Sokolska četa Lisičiči sa 15.920 bodova,
III	mesto Sokolska četa Donji Podplati sa 14.800 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Lepara Salko, Lisičiči, sa 3600 bodova;
II mesto brat Kljaič Lazar, Zalom, sa 3560 bodova;
III	mesto brat Lepara Omer, Lisičiči, sa 3510 bodova.
Sokolska društva Članovi
I skupina Odel jen je:
I mesto Sokolsko društvo Nevesinje ea 2697 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Sikimič Vaso, Nevesinje, sa 623 boda;
II mesto brat Bojanič Milan, Nevesinje, sa 577 bodova;
[II mesto brat Grkovič Jovan, Nevesinje, sa 517 bodova.
II skupina Odeljenja:
f mesto Sokolsko društvo Nevesinje sa 2612 bodova,
II mesto Sokolsko društvo Blato sa 2395 bodova,
III	mesto Sokolsko društvo Konjic sa 2289 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Granič Ratko, Metkovič, sa 558 bodova;
II mesto bret Serdarevič Kruno, Blato, sa 550 bodova;
III	mesto brat Stojanovič Nikola, Nevesinje, sa 543 boda.
Članice
I skupina Odeljenje:
I mesto Sokolsko društvo Mostar sa
2107.50 bodova.
Pojedinke:
I mesto sestra Pavič Neda sa 426 bodova,
II mesto sestra Kokotovič Sofija sa 415 bodova,
III mesto sestra Bejatovič Ranka sa
386.50 bodova.
II skupina Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Blato sa 1500 bodova,
II	mesto Sokolsko društvo Opuzen sa 1128 bodova.
Pojedinke:
I mesto sestra Serdarevič Vjera, Blato, sa 398 bodova;
II mesto sestra Batistič Blaženka, Blato, sa 273 bodova;
III mesto sestra Carič Marija, Blato, sa 249 bodova.
Muški naraštaj
I skupina Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Mostar sa
3199.50 bodova,
II mesto Sokolsko društvo Konjic sa 2570 bodova.
Pojedinci:
I mesto brat Muminagič Refik, Mostar, sa 646,50 bodova;
II mesto brat Milavič Savo, Mostar, sa 641,50 bodova;
III mesto brat Komad Osman, Konjic, sa 640,50 bodova.
II skupina Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Metkovič sa 2172 boda,
II mesto Sokolsko društvo Nevesinje sa 2036 bodova.	w	v	-
Pojedinci:
I mesto brat Paranos Filip, Metkovič, sa 503 boda;
II mesto brat Čizmič Enver, Nevesinje, sa 420 bodova;
III	mesto brat Čermak Rade, Metkovič, sa 420 bodova.
Ženski naraštaj I skupina Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Mostar I sa 2628 bodova,
II mesto Sokolsko društvo Mostar II sa 2119 bodova.
Pojedinke:
I mesto sestra Milič Smilja, Mostar, sa 547 bodova;
II mesto sestra Jevtič Vidosava, Mostar, sa 538 bodova;
III	mesto sestra Dačič Zora, Mostar, sa 512 bodova.
Muška deca Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Mostar I sa 6956 bodova,
II mesto Sokolsko društvo Mostar II sa 6594 bodova.
Pojedinci:
I	mesto brat Hasandedič Enver, Mostar, sa 1714 bodova;
II	mesto brat Bajič Nenad, Mostar, sa .1573 boda;
III	mesto brat Reljič Slobodan, Mostar, :sa 1504 boda.
Ženska deca Odeljenja:
I mesto Sokolsko društvo Mostar I sa 6520 bodova,
II mesto Sokolsko društvo Mostar II sa 5237 bodova.
Pojedinke:
I	mesto sestra Milič Bil jan, Mostar, sa 1599 bodova;
II	mesto sestra Dizdarevič Sonja, Mostar, sa 1526 bodova;
III	mesto sestra Mastilovič Krista, Mostar, sa 1458 bodova.
Po objavljenim uspesima s takmičenja pnedao je zamenik župskog starešine brat Marčič prelazne darove četi pobednici na župskim utakmicama i pobednicima u odbojci.
Ova svečanost bila je završena uspelom župskom akademijom, koja je održana u Ofieirskom domu pred dupko punom baščom u prisustvu Kraljevog izaslanika, komandanta divizije i njegova pomočnika.
Na akademiji su naročilo i s velikim uspehom izvedene tačke Sokolskog društva Velaluka »U boj« i »Triglav marš«, zatim Sokolskog društva Blato »Dalmatinski šajkaš«. Pored ovih tačaka osobitu pažnju pobudio je župski prvak u guslanju brat Šarovic iz čete Stepen.
Time je bila završena ova lepa proslava, i sada se nastavlja program rada Sokolske Petrove petoletke.
P.Č.
Župski prednjačiti tečaj Sokolske župe Niš
Načelništvo Sokolske župe Niš održalo je od 7 do 17 septembra 1936 god. župski prednjački tečaj.
Tečaj1 je pohadalo 12 sestara i 18 brače.
Društva su bila zastupljena na tečaju sa sledečim brojem tečajaca: Aleksinae (1), Blace (1), Bosiljgrad (2), Boljevac (2), Bor (Rudnik) (2), Vlaso-tinci (2), Vlad. Han (1), Lebane (1), Negotin (3), Niš »Matica« (5), Pirot (2), Prokuplje (1), Sokobanja (1), Tre-sibaba (Rudnik) (1) i Caribrod (3).
Tečaj je otvorio na dan 7 sept. starešina župe br. Rad. Dimitrijevič.
Voda tečaja bio je br. Ban, savez-ni prednjak, a pomagači su mu bili br. Stojanovič, žup. prednjak, br. Todorovič. nast. društva i sestra Stevanoviče-va, načelnica društva Niš-matica.
Predavači su bili brača: Ban (II struka! nazivoslovljo na spravama i praktično vežbanje na spravama, laka atletika, metodika, takmičarski red za 1937 god.); sestra Ban (II struka: nazi-voslovlje na spravama i praktično vež-banjc na spravama, laka atletika; brat i sestra Ban (svega 53 časa); Černe, nač. župe (I struka: proste vežbe, I gl. vrsta teoretski i praktično — svega 11 časova); M. Marinkovič, zam. nač. žu-pe (I struka: strojevne vežbe teoret-
ski i praktično i IV struka: borilačke vežbe; svega 6 časova); Z. Todorovič, nast. društva (III struka: skupinske vežbe teoretski i praktično, svega 4 časa); J. Stankovič, tajnik Ž. P. O (Sokolska misao, svega 3 časa); V. Cemo-vič, prosv. dr. Niš-matica (Sokolska književnost i osnova sokolske ideologije. svega 2 časa); V. Markovič, čl ŽPO (Sokolska organizacija, svega 4 časa); U. Stojanovič, žup. prednjak (Istorija Sokolstva, svega 2 časa); i br., dr. Ž. Dimitrijevič, žup. lekar (Anatomija, fiziologija i prva pomoč, svega
3	časa).
Dnevno se radilo 9 časova. Ukup-no je održano 88 časova.
Rad je počinjao ujutru u 7 čas., a završavao u 18,30 uveče.
Tečajci su pratili predavanja s in*, teresovanjem, te je na kraju tečaja izvršeno 'kratko ispitivanje; rezultat je bio zadovoljavajuči.
Za vreme tečaja održano je nekoliko časova iz narodnih kola, koja su predavali brat i sestra Ban.
Tečaj je završio prigodnim govorom starešine župe br. Dimitrijev«-
S	tečajcima su se oprostili i zam. starešine župe br. čohadžič, nač. župe br. inž. Černo i savezni prednjak br. Ban-
Proslava petogodišnjice opstanka Sokolske čete u Zabrdu i razvijanje četne
zastave
U nedelju L? septembra o. g. Sokolska četa u Zabrdu proslavila je pc-togodišnjicu svoga opstanka i istom prilikom razvila je i osvetila svoju za-stavu, koju je četi poklonio br. Voja Nenadič iz Pljevalja.
Svečanost je počela u 7 časova s medučianskim i naraštajskim utakmicama za prvenstvo čete. Takmičenje je vodio načelnik matičnog društva brat Josip Žic. Ovom prilikom Sokoli sa sela pokazali su s koliko ljubavi i oda-nosti rade na Sokolstvu.
U 13 časova i 30 minuta otvorio je brat Terzič Mirko, starešina čete, svečanu sednicu lepim govorom, po-zdravljajuči prisutne goste i delegate matičnog društva Pljevlja. Zatim jc brat Terzič piročitao pozdravne depeše, koje su poslane sa svečane sednice, i to: Nj. Vel. Kralju Petru II, banu Zetske banovine, darodavcu zastave Voji Nenadiču, potpukovniku Nikoli Kočiču, jednome od csnivača čete, Sokolskem savezu i Sokolskoj župi Uži-ce. Pri završetku čitanja depeša svi prj-sutni su oduševljeno i dugotrajno klicali Nj. Vel. Kralju Petru II.
Za ovim je prosvetar čete brat M. Žugič izneo u opširnom rcfeiatu eelo-kupan rad ovc čete u toku pet godina od svoga osnLvanja do dana proslave. Posle njega jc načelnik brat J. Xie proglasio rezultat takmičenja, prema kome su od članova dobili Miloš Duri-šič 372 boda, Dušan Čolovic 326 bodova i Rade Vrancš 324 boda, a od na-
raštajaca Mile Ščepanovič 425 bodova. Jovan Lučič 395 bodova i Nebojša Ka petanovič 345 bodova. Kao i izbor za-stavnika i održao temperamentan i sft" držajan govor o Sokolstvu.
Posle ovoga se pristupilo osvece-nju zastave, koju je osvetio brat Slo bodan Sil jak, sveštenik iz Ilinog Bri a. uz asistenciju brata Stevana Petroviča iz Boljaniča. Zastavi je kumovao bra Bogdan Nenadič, pretsednik pijeva J ske opštine i brat darodavca. F°s c osvečenja zastave brat Bogdan ^ena_ dič, predajuči zastavu starešini ^ru štva Pljevlja bratu Muhainedu Uadzi-5
majloviču, održao je lep govor poziva
juči Sokole iz drugih bratskih četa, <■' im četa u Zabrdu služi za primer i se i oni povedli za bračom u Zabrd • Brat Hadžismajlovič je predao zastavu starešini čete bratu Mirku I cl'^ltU' a ovaj zastavniku bratu Milošu Du’1 šiču proprativši ovaj čin govorom, brat zastavnik primajuči zastavu, za vetovao se, da če je ponosno i hia nositi za dobro i napredak Kralja, 11 ‘ roda, Jugoslavije i Sokolstva.
Posle ovoga počco je javan članstva i svih ostalih kategorija tičnog društva i svih sokolskih c . društva Pljevlja, koji se sastojao iz še tačaka. Sve su vežbe izveden skladu i primernoj harmoniji, g mogla videti snaga i moč Soko s v
Po završenom javnom casi' u^ta
lo	je narodno veselje.
God. VII ~ bro.i 38
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 3
Bral Milko Krapež,
liam. staroste Sokolske župe Ljubljana — šestdesetletnik
Naš mili stari Sokol hr. Milko Krapež praznuje 27. septembra t. 1. v krogu svoje rodbine šestdesetletnico svojega rojstva. Nihče, kdor pozna br. Milka, bi mu ne prisodil 60 križev, saj je še vedno tako mladeniško čil in krepak in vse to po zaslugi sokolske telovadnice, v kateri si je že v zgodnji mlado-
Brat Milko Krapež
sti utrdil svoje mišice. Vse svoje življenje je posvetil narodu in sokolski ideji. Rojen 27. septembra 1876 v Ljubljani, je prišel kot dveleten deček k svojim sorodnikom v Vipavsko dolino, kjer si je že v zgodnji mladosti pridobil na skalnatih krašikih tleh trdno narodno vzgojo. Kot trinajstletni deč-
ko se je posvetil 'urarski obrti, krenil nato v tujino, da se izpopolni v svoji stroki in pridobi potrebno znanje. Že kot vajenec se je zanimal za sokolsko telovadbo ter posečal kot naraščajnik telovadnico v Narodnem domu. V Hamburgu ob Dunavu, kamor ga je zanesla pot, je ustanovil telovadno društvo in si kmalu pridobil iskreno prijateljstvo svojih tovarišev.
Leta 1896. se je vrnil v domovino, da odsluži svojo vojaško dolžnost, nato pa so je z vso mladeniško agilnostjo in požrtvovalnostjo oklenil sokolskega dela. Vstopil je v vrste Ljubljanskega Sokola, kjer je deloval do ustanovitve Sokola Ljubljana II, katerega ustanovni in zvest član je vse do današnjega svojega jubileja. V prvih dneh po izbruhu svetovne vojne, ko je bil ves avstrijski srd naperjen proti narodnim in naprednim organizacijam med Slovenci, je neustrašeno, ne meneč sc za nevarnost in posledice, stal v boju in rešil svoje Sokolsko društvo Ljubljana II iz krempljev avstrijskih partizanov, ki so mu hoteli zapleniti premoženje. Ob 25 letnici svojega sokolskega udejstvovanja leta 1925. pa je zbral jubilant svoje dolgoletne in težke izkušnje v ^Spomine ob 25 letnici« in jih podaril »Sokoliču«, listu za jugosloven-ski sokolski naraščaj. Kot dolgoletni društveni podstarosta, predsednik zadruge urarjev in zlatarjev in podstarosta Sokolske župe Ljubljana si je bi at Milko Krapež pridobil nevenljivih vsestranskih zaslug. Za svoje nesebično in požrtvovalno narodno delovanje je prejel odlikovanje tudi z najvišjega mesta.
Brat Milko! V dokaz svojega ikre-nega priznanja Ti ne moremo podati ničesar drugega, kakor vsa svoja sokolska srca, združena v bratske čestitke Tebi in Tvoji narodni družini. Da bi brat Milko učakal še mnogo, mnogo zdravih let!	J.	H.
Sokolsko društvo Erdevik
osvefUo je kamen lemeljac svog doma
Sokolsko društvo Erdevik, župa Beograd, jedno od najnaprednijih dru-štava u Sremu, obavilo je u nedclju 20 septembra o. g. svečano osvečenje kamena tcmeljca svog doma posvečenog Nj. Vel. Kralju Petru II.
Potreba za domom u ovom društvu osečala sc još od obrazovanja društva. Nastojanjem sadašnje uprave društva, a potpomognute od svog članr-stva, a naročito pomoči pretsednika er-devičke opštine brata Đorđa I. šiia-doviča, da je opstina poklonila bes-platno gradilište za gradnju uz osnov-nu školu u mesnom parku.
Iz skromnih sredstava, koje je ovo društvo prikupilo od ustanova i grada-na u svom mestu, dom če kroz ko ji dan doči pod krov.
Osvečenju kamena temeljca prisu-stvovao je delegat bratske Sokolske žu-
pe Beograd br. Božidar Popovič, iza-slanik bana Dunavske banovine, pod-načelnik g. Bračinac, delegati bratskog društva Šid i sokolskih četa Adaševci i Berkasovo.
U temelj doma uzidana je povelja, a osvečenje izvršio je mesni pro-tojerej g. Zlatoje Popovič, uz učešče celokupnog članstva, naraštaja i decc te mnogobrojnog građanstva.
Posle Svečanog čina osvečenja priveden je zajednički ručak, gdc su odr-žane mnoge lepe zdravice o radu i uspehu Sokolsko g društva Erdevik.
Sokolsko društvo Erdevik nada se, da če ga u izvršenju svog programa rada za vreme Petrove petoletke pomoči sva bratska društva i čete ma i naj-manjim svojim prilozima, kako bi ovo započeto delo bilo što prc dovršeno.
Prvenstvena takmičenja Sokolske župe
Banja Luka
U nedelju 20 septembra o. g. odr-žane su u Prijedoru utakmrce Sokolske župe Banja Luka za župsko prvenstvo članova, vrste muškog naraštaja^ za župsku naraštajsku zastavu i vrste žen-skog naraštaja za župsko prvenstvo za 1036 god.
Za utakmieu članova za župsko prvenstvo prijavilo se devet članova od kojih su utakmieama pristopila samo tri člana i to Stevo Rodič, društvo Drvar, Vujičič Vlado, društvo Prijc-dor i Djetelič Milan, društvo Dobrljin.
B>rača, koja su pristupila nateca-nju o župsko prvenstvo postigla su od mogučih 1400 tačaka sledeče uspehe: Stevo Rodič, Drvar, postigao je %1 tač. = 68,64%,
Djetelič Milan, Dobrljin, postigao je 504 tač. = 36%,
Vujičič Vlado. Prijedor, postigao je 313 tač. 22,50%.
Vrste muškog naraštaja za župsku naraštajsku zastavu postigle su od mogueih 4500 tač. sledeče ocene:
I mesto vrsta 1 Drvar sa 3950 tač. =; 87,9% i time i ovc godinc osvojila prvenstvo i župsku naraštajsku zastavu.
II mesto vrsta 1 Banja Luka sa 3879 tač. = 86,20%.
III mesto vrsta II Banja Luka sa 2373,5 tač. = 52,72%.
IV mesto vrsta II Drvar sa 2163 tač. = 48,06 %.
V mesto vrsta Prijedor sa 1981,50 tač. - 44,02%.
I mesto Valenčič Nada, Banja Luka 514 tačaka.
II mesto Milič Bosiljka, Banja Luka 509 tačaka.
III	mesto Kancar Olga, Banja Luka 404 tačke.
U pojedinim granama natecanja postignutj su sledeči najbolji rezultati ženskog naraštaja: u prostim vežbama Kancar Olga 91 tačku, skok u visi mi Valenčič Nada 125 cm skok u daljinu Milič Bosiljka 414 cm, bacanjc lopte Milič Bosiljka 46,10 m, bacanjc kugle
4	kg Milič Bosiljka 14,41 m, trčanje 60 m Vujasinovič Ljubica 9 sek.
Natecanja izvršena su u najlepšem redu.
Posle podne priredena je javna vežba Sokolskog društva Prijedor uz učešče svih takmičara. Tom prilikom brat župski starešina ing. Lazar Markovič predao je župsku naraštajsku zastavu pobedničkoj vrsti Sokolskog društva Drvar, koja je istu osvojila za go-dinu 1936.
Utakmieama kao i javnome času prisustvovao je veliki broj gledalaea, koji su s velikim interesovanjem pratili tok takmiČenja i javne vežbe.
Naši pokojnici
VI	mesto vrsta Dobrljin sa 1088 tač. = 24,06%.
Kod pojedinaea od 700 mogučih tačaka plasirala su se na prva tri mesta ova brača:
I mesto Šuput Petar, Banja Luka, 658 tačaka.
II mesto Ekeit Miroslav, Banja Luka, 652 tačke.
III mesto Bahtijarcvi Avdo, Drvar, 63
III	mesto Bahtijarevič Avdo, Drvar,
638 tačaka.
U pojedinim granama natecanja postignuti su sledeči najbolji rezultati muškog naraštaja: u prostim vežbama postigao je Ličina Nenad 91 tačku, na vratilu postigao je Bahtijarevič Avdo 90 tačaka, preskok preko koze postigao je Kapar Momir 93 tačke, skok u daljinu postigao je Češljevič Slobodan 539 cm, skok u visinu postigao je Šuput Petar 160 cm, bacanje kugle 5 kg postigao je Češljevič Slobodan 25,50 m, trčanje na 100 m postigao je Dimitri-jevič Drago za lle/io sek.
Ovi rezultati su vrlo lepi uspeh si-stematskog rada i pripremanja takmičara za župsko prvenstvo.
Vrste ženskog narašitaja za župsko naraštajsko prvenstvo postigle su od mogučih 3900 tačaka sledeče ocene:
I	mesto vrsta naraštaja Banja Luka sa 2502 tačke = 64.15%.
II mesto vrsta naraštaja Prijedor sa 1799 tačaka — 46,12%.
Kod pojediniki postigle su od 600 mogučih tačaka pvva tri mesta ove sestre •
f Brat ANTON KODER,
ustanovitelj Sokolskega društva Murska Sobota
Četudi so že dolgi dnevi za nami, ko smo spremljali k večnemu počitku br. notarja Kodra, je ostala nezmanjšana bolest med nami ob njegovi izgubi. Br. Koder je bil Sokol po Sircu in duši. Mursko soboško Sokolsko društvo je izgubilo v njem svojega ustanovitelja. Takoj po preobratu je prišel v naše kraje. Prekmurje je do takrat pogrešalo sokolskih in nacionalnih delavcev, zato je bilo delo v tem pravcu težko in naporno. Prirojena energija in velika marljivost sta njegovi sokolski zavesti dali pogon. Začetno pionirsko delo je kmalu obrodilo sadove. Okrog sebe je zbral može in mladeniče in ustanovil prvo sokolsko edinko v Prekmurju. Sam v središču sokolskega gibanja, se ni ustrašil nobenega dela. Kot apostol je sledil Tuševemu evangeliju, v katerem je videl kulturno in nacionalno poslanstvo za Prekmurje. Več let je bil tudi starosta društva. To je bila njegova najsvetlcj-ša doba, saj • takrat je započel akcijo za zgraditev Sokolskega doma ter jo tudi končal. Mogočen dom, ki je danes v kras Murski Soboti, je njegovo delo. In da se je pozneje Sokolstvo tako razširilo v Prekmurju, ter da je že pred leti društvo zavzelo v Murski Soboti dominantno pozicijo in prvo besedo nad vsemi drugimi društvi, je pač zasluga pokojnika, ki je znal preceniti bodočnost in uklonil sedanjost svoji volji in svojemu delu. Pa se je pozneje umaknil z vodilnega mesta. Stal je ob strani in paznor motril nadaljno delo. Vedno pa si ga našel v odločilnih trenutkih zopet na čelu a le toliko, da je vsemu gibanju dal zopet vairne bregove. Pa je usoda hotela, da je klonil, prerano vse prerano. Četudi že danes čutimo neizmerno izgubo, pa bo bodočnost nam dala to čutiti še z podvojeno silo. Posebno čete so izgubile svojega voditelja. Kolikokrat je pohitel k kmečkim fantom, popravljal to, nasvetoval ono kakor to zna le človek, k'; mu je pogled vprt v jutršnji dan.
In tako nenadoma je prišla njegova smrt. Po prestani operaciji v Murski Soboti se je podal na okrevanje na Pohorje. Pa mu je bilo le nekaj dni usojenih. Že po nekaj dnevih je prišla vest: Brat Koder je .umrl, A nismo mogli verjeti, da bi bila usoda tako krivična ... In ko je zaplapolala črna zastava raz naš Dom, smo klonili brez besed, brez tožba... pretežek je bil udarec. Njegovega trupla niso pripeljali v M. Soboto; pod zelenim Pohorjem so mu skopali grob... Pa so prihiteli kmečki fantje v krojih in možje iz Sobote k njegovi zadnji poti v Maribor. Velika četa Sokolov je bila zbranih, ko se je spuščala njegova rakev v grob. Naš soboški prapor sc je nagnil nad njim, in nagnile so se tudi zastave fantov iz Rakičana, Brezove in Mo-ščanc ... Med drugimi je govoril tudi starosta soboškega društva br. Velnar. Besede je jemal iz naših duš, težke in bolestne, trgal jih je neusmiljeno iz nas, ki smo se branili resnice da br. Kodra ni več v naših vrstah... Pest naše svete prekmurske zemlje, pobrane s sokolskega telovadišča je stresel na njegovo rakev, kot zadnji sokolski zbogom, kot nemo hvalo za velika dela, ki jih je izvršil za nas in za naše zanamce.
Ob sedmini pa smo imeli mašo. Sokolski orkester je igral med daritvijo in duše so sc ponovno poklonile pred velikim pokojnikom.
Naj mu bo zemlja lahka pod zelenimi pohorskimi vrhovi!
NATEČAJ
Načelništvo Saveza SKJ raspisuje natečaj za mesto stalnog s a v e z -nog prednjaka, po »Uredbi za nameštenike SSKJ«. (Ova se uredba može dobiti u Savezu SKJ, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.)
Reflektant treba da je sposoban vršiti savezne prednjačke dužnosti u tečajevima, u kancelarijl načelništva i stručnog odbora Saveza SKJ, u vežba-onici i na vežbalištu,
Molbe treba predložiti načelništvu Saveza do 1 oktobra 1936 godine.
Molbi treba uz katastralni broj sokolske legitimacije priložiti overene
prepise:
a) krštenice i domovnice,
b) školskih svedodžbi,
c) uverenja i svededžbe o sokolskim i stručnim tečajevima ! ispitima,
d) Curriculum vitae.
O	rezultatu natečaja biče kandidati pismeno obavešteni.
Načelništvo Saveza SKJ
Nove sokolske jedinice u Kordunu
Kako donosi poslednji broj vesni-ka Sokolske župe Karlovac, »Čuvajmo Jugoslaviju«, Sokolstvo u Kordunu počelo je da ec naglo širi i danomice niču nove čete. Tako su poslednjih dana osnovane nove sokolske čete u Živ-kovič Kosi, Radonji, Kosirskom Selu i Gornjem Skradu. Kako sc i po tomc vidi, selo pokazuje mnogo smisla za sokolsku misao. Svuda su udareni solidni temelji, pa ni uspesi, nadamo se, nečc izostati. Rad u ovim novim sokolskim četama započeo je vrlo intenzivno, i njihovo vodstvo je u dobrim rukama. Članovi ovih sokolskih četa nedavno su učestvovali i sokolskim priredbama u Gornjem Budačkom i Turnu.
Sokolski narodni kalendar za 4937 god.
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izdačo uskoro Sokolski narodni kalendar za 1937 go-
dinu.
Kako če ovaj kalendar biti lepo ureden, s bogatim sadržajem i ilustro-van mnogim slikama, a k tome što če biti i ve orna jevtin, to več sada uuozo-ravamo sve naše bratske jedinice, i svu braču i sestre, da ne kupuju druge ka-lendare, več da kad uskorp izide nabave ovaj naš sokolski kaledar, poma-žuči na taj način svoja sokolska izda-nja i svoju sokolsku štampu.
Uredništvo Sokolskog narodnog kalendara za 1937 godinu povereno je bratu prof. Vladimiru Dedušu, prosve-taru Sokolske župe Varaždin, našem poznatom i agilnom sokolskom 'rad-niku.
SoRolsUa radio-predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio^predavanja održavaju se:
dne 1 oktobra predaje br. dr. Mak-so Kovačič, Ptuj, o temi: »O sokolsko j literaturi«;
dne 4 oktobra predaje br. Lazar Markovič, Banja Luka, o temi: »Zena
—	Sokolica«;
dne 8 oktobra predaje br. Miloš Stanojevič, Petrovgrad, o temi: »Naš narodni Kralj«;
dne 15 oktobra predaje br. Mairjan Tratar, Novo Mesto, o temi: »Naši sokolski nastupi — manifestacije državne
i	nacionalne misli«;
dne 18 oktobra predaje br. Mirko Mihaldžič, Titel, o temi: »Pozorište lu-taka«;
dne 22 oktobra predaje br. Radu! Radulovič, Beograd, o temi: »Jugoslo-venstvo danas i u budučnosti«;
dne 29 oktobra predaje br. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »28 okt obar 1918 godine u Pragu«.
KRONIKA
f Svetozar Pribićević. U noči 15 o. m. umro je u sanatoriju Podoli kod Praga Svetozar Pribičevič.
Pokojni Svetozar Pribičevič, roden je 26 oktobra 1875 godine u Kostajnici, Realku je evršio 1894 godine u Karlovcu, a potom je nastavio študije na za-grebačkom Univerzitetu na kome je učio matematiku i fiziku. Kao študent Pribičevič je počeo živ rad sa svojim
lakajtab'tnalo sladkocja ?
V	vsakem Kneippovem zrncu je 3/4 dragocenega praže-. nega sladnega sladkorja. _£o«. tem tudi ni čuda, če je treba le še prav sladkorja, za dober, zdrav zajtrk iz
Kneippove
slađne
200-2
hrvattskim kolegama, da se borba izrne-du Srba i Hrvata zameni dubljim shva-tanjem našeg narodnog jedinstva.
Napredna srpsko-hrvatska omla-dina, kojoj su bili vodi od Srba Pribičevič, a od Hrvata Ivan Lorkovič, objavila je 1897 godine jednu vrstu svog manifesta u zbirci članaka sa nazivom »Narodna misao«.
Posle svršenih študija 1898 godine Pribičevič je odbio stupanje u državnu sLužbu i primio je mesto nastavnika u Srpskoj učiteljskoj školi u Pakracu. Odatle je prešao u erpsku preparan-diju u Karlovcc. Posle antisrpskih demonstracija u Zagrebu, u septembru 1902 godine, Pribičevdču je povereno urcdivanjc »Novog Srbobrana«, glav-nog organa Srpske samostalne stranke. On se primio te dužnosti u vrlo teškim prilikama kada su strasti i kod Srba i kod Hrvata bile raspaljcnc i kada je Kuenov režim živo nastojao da te strasti i razdor što više pojača. Pribičević je u tim trenutcima, mesto borbo 8 Hrvatima, preporučivao razumnu za-jednicu s njima a glavne udarce upu-čivao je bečkim vlastodršcima i njihovim eksponentima. On je u tomc pralcu reorganizovao i Srpsku samostalnu stranku. Rezultati te politike videli su se ubrzo. Godine 1905 stvorcne su ri-ječka i zadarska rezolucija, kojima je dat sasvim nov pravac našoj nacioiial-noj politici u Austro-Ugarskoj Monarhiji. Potom je, 1906 godine, stvorena hrvatsko srpska koalicija, koja je od-mah dobila znatnu večinu u Hrvatskoj
i	Slavoniji i bila glavni nosilac nacionalne politike u tim krajevima.
Osečajuči značaj novog pokreta, bečki krugovi pokušavali su na sve načine da gaslome i kompromituju. Vcle-izdajnički proccs 1908-9 godine voden je u glavnom protiv pristalica llrvat-sko-srpske koalicije. Ovaj proces bio je velikim delom uperen protivu Pribiče-viča iako on nije sedeo na optuženič-koj klupi pošto ga je štitio imunitet narodnog poslanika u peštanskom saboru. Da bi so srušila koalicija, za ba nove u Hrvatskoj dovodeni su poznati Rakocaj, Rauh, ukidan je ustav i uvoden komesarijat, ali je koalicija ostala čvrsta i sa sve jačirn korenom u narodu.
Na početku rata Pribičevič je i ako stičen poslaničkim imunitetom najpre bio zatvoren a posle konfiniran u Pesti. Tek 1917 godine mogao sc vratiti u Zagreb.
U Zagrebu jc p oče o živ rad. Va-žan je bio njegov govor u Hrvatskom saboru, 9 jula 1918 godine, kada je dao programske izjave o ulozi koalicije u tadašnjim prilikama i o njenom stavu prema rešenju našeg nacionafnog pitanja.
Pokojni Pribičevič je 29 oktobra 1918 godine u ime Hrvatskog sabora izneo i obrazložio predlog o raskid*u svih veza Hrvatskc && Austrijom i Madžarskom. Prilikom osnivanja Narodnog viječa izabran je za potpretsed-nika. U Narodnom viječu zapažen jc njegov rad na ptoglaScnju narodnog ujedinjenja.
On je znatno doprineo da u Za grebu 24 novembra 1918 godine bade donesena odluka za neposredniju vezni sa Srbijom.
Odmah’ posle proglasenja ujedi-njcnja, Pribičevič u zajedničkoj državi igra jednu od najvidnijih političkšh uloga te je bio kao ministar unutraš-njih dela i ministar prosvete član kabineta neprestano do aprila 1925 god., od kada je zatim prešao u opoziciju prema svim kasnijim vladama, sklo-pivši 1927 godine koaliciju s Radiče-vom strankom. Godine 1931 Pribičevič je otputovao u inoetranstvo, te je živco delom u Franouskoj, a delom u Češko-
Sir. 4
»h O K O L S K I GLAS N 1 K«
God. VII - broj 38
slovačkoj, u koju se je pre nedavno povratio radi lečenja i gde je i umro.
Smrću Svetozara Pribičeviča ne-staje s našeg političkog života jedne od najmarkantnijih ličnosti, koja je kroz punih 40 godina svog javnog i političkog života pretstavljala oličenje najodlučnije borbe za naše narodno oslobodenje i ujedinjenje i za jugoslo-vensku misao, ko jo j je ostao veran do evoje smrti, apstrahirajuči njegovu kasniju političku taktiku, kao i greške. Treba napomenuti, da je pokojni Pri-bičevič kao ministar presvete uveo u srednje škole sokolsku telovežbu, a i sam je mnogo simpatisao sa Sokolstvom i priznavao se njegovim isto-mišljenikom, pa je i na pokrajinskom sletu u Ljubljani 1922 godine učestvo-vao u sokolskoj odori.
Ivan Hribar osamdesetpetgodiš-njak. Ovih dana navršio je 85 godina svog života ministar u penziji i senator brat Ivan Hribar. Hribar spada u red najuticajnijih političara slovenačkog dela našeg naroda. O svom životu i borbama te o dobi, u kojoj je radio, izdao je dve debele knjige memoara, koje u mnogo čemu ispunjavaju praznimi naše nacionalne političke litera ture. Jubilarac rodio se u Trzinu. Iz šestog razreda gimnazije bio je isklju-čen i to iz svih srednjih škola bivše Austrije zbog odlučnog nacionalizma i panslavizma. Stupio je u službu osi-guravajuče banke Slavije, kojoj je po-stao kasnije i direktor. Punih 13 godina bio je pre rata gradonačelnik Ljubljane, a i s ovog položaja morao je otiči zbog svog vatrenog i intrasigent-nog nacionalizma. Saradivao je još pre rata s ostalim Slovenima u granicama i van granica bivše dvojne monarhije. Za vreme svetskog rata bio je interniran. Nakon osiobodenja postao je prvi poslanik naše ujedinjene kraljevine u Pragu, kasnije prvi kraljevski names-nik u Sloveniji. Kacla je bio osnovan Senat pokojni Viteški Kralj Ujedini-telj imenovao ga je senatorom. Brat Ivan Hribar pripada sokolskim redovi-ma još od svoje rane mladosti; bio je nekoliko godina i starešina Ljubljansko« Sokola. Brat Hribar jedan je od osnivača Družbe sv. Cirila i Metodija.
Duro Šurmin sedamdesetgodišnjak.
4 o. m. navršio je sedamdesetgodišnji-cu života sveučilišni profesor i pisac dr. Duro Šurmin. Dr. Šurmin je rodom iz sela Sisčana kod Čazme. Nakon svr-šene gimnazije u Bjelovaru, studirao je na univerzitetu u Zagrebu, gde je kasnije bio srednjoškolski profesor. Godine 1906 postao je redoviti profesor za-grebačkog univerziteta, ali je bio 1908 zbog svog nacionalnog rada suspendo-van sve do 1910 godine. Jubilarac je napisao ndz odličnih študija i raspra-va, od kojih čemo spomenuti samo glavne: »Osobine današnjeg sarajev-skog govora«, »Početak Gajevih no-vina«, »Prilog kult urno j povesti Hrvat-ske«, »Bilješke na hrvatski preporod«, »Stvaranje Srbije«, »Knez Miloš u Zagrebu 1848 godine« i t. d. Pre rata aktivno je saradivao u hrvatsko-srp-skoj koaliciji, a u oslobodenoj domovini postao je 1921 ministar trgovine i industrije. Poznat je i kao ugledan novinar.
Herbert Đorđ Uels (Herbera Ge orge Wells) sedamdesetgodišnjak. Je
dan od največih savremenih anglosa ških“pisaca H. G. Vels navršio je 22 o. m. 70 godinu svog plodnog života. Ovaj genijalni pisac, koji se uz Bernarda Šoa ubraja medu najjače pisce današnjeg kulturnog sveta, spada^ u onaj red pisaca, koji utopistički gleda-ju u budučnost. Napisao je niz fantastičnih i utopističnih romana, koji su mu stekli veliku popularnost u čitavom svetu. Od njegovih najboljih dela valja spomenuti »Ukradeni bacil«, »Priče
0 prostoru i vremenu«, Nevidljivi čo-vek«, »Boj planeta«, »Prvi ljudi na mesecu«. Porod romana, priča i eseja napisao je i nekoliko naučnih dela, od kojih valja spomenuti odličnu »Svet sku istoriju«, uvod u biološko delo Heksleja »Nauka i život« te uvod u ekonomsko-političko delo »Rad, zdravijo i sreča čovečanstva«. Nakon smrti Galsvorsi-a izabran je bio Vels za pretsednika PEN kluba, pa je bio 1933
1 gost naše zemlje na kongresu Pen-klubova u Dubrovniku.
Milan Rakič šezdesetgodišnjak.
Dne 12 o. m. navršio je šezdesetu go1 dinu svog života Milan Rakic, jedan od najznačajnijih pesnika srpskog dela našeg naroda. Jubilarac rodom je Beogradanin i sin ugledne porodice Svršivši gimnazijo i pravne nauke stu-
pio je u diplomatsku službu. Služio je po raznim gradovima Evrope. Pre rata bio je niz godina srpski konzul u Prištini, gde je mnogo učinio za bednu srpsku raju, a posle rata bio je naš poslanik u Sofiji i Rimu. Rakič nije na-ročito plodovit pesnik, izdao je_ svega dve samostalno zbirke pesama i to »Pesme« 1904 godine te »Nove pesme« 1912 godine, ali je zato dubok pesnik sjajnog stila i savršene forme; na glasu je njegova krasna dikcija. Pokojni Skerlič bio je njegovim pesmama odu-ševljen, a i Branko Lazarevič, koji jo prema M. Rakiču mnogo kritični ji, pun je hvale.
V. L Nemirovič Dančenko. Dne
18 o. m. umro je od upale pluča u Po-dolskom sanatoriju u Pragu, u kojem je par dana pre umro i naš veliki po-litičar Svetozar Pribičevič, Vasilij Ivanovič Nemirovič Dančenko, nestor ruskih pisaca i žurnalista, kralj ratnih iz-vestitelja.
Pokojni Dančenko rodio se je 23 decembra 1844 u Tiflisu, gde mu je otac služio kao oficir. Otac Dančenkov želio je da mu i sin postane vojnik, i šal je ga u kadetsku školu. Mladi Vasilij je naskoro napustio vojničko zvanje i pesvetio se literaturi i žurnalistici. U god'inama 1877-78 bio je ratni izvestitclj vodečih ruskih listova u tursko-ruskom kao i u rusko-japanskom ratu; bio je dopisnik največih ruskih novina i u balkanskom te svetskom ratu. U Rusiji je ostao do 1922 godine, kada je pobegao i naselio se najpre u Berlinu, a kasnije u Pragu, gde je i umro. Bio jo ne samo nestor ruskih pisaca, nego i jedan od najplodnijih pisaca uopšte. Njegovih priča, putopisa, novela, pesama i romana ima oko 300 svezaka, po-red brojnih članaka po ruskim listo-vima. Bio je velik Sloven i veliki iskreni prijatelj našeg naroda. Bio je odlikovan i našim redom Sv. Save I stepena za njegova slavonska i jugoslo-venofilska nastojanja i stvaranja.
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
Razne kulturne vesti
U nedelju, 20 o. m. proslavljena je na veoma svečan način 60-godišnjica opstanka i rada našeg Crvenog krsta. Svečanoj skupštini, kojoj su učestvo-vali delegati iz sviju krajeva naše zemlje, učestvovali su i izaslanik Nj. Vel. Kralja, zastopnici Kraljevske vlade, Narodne skiupštine i Senata te raznih udruženja i korporacija. Na programu jubilarnih svečanosti bila je i akademija u Narodnom pozorištu te velika povorka po glavnim ulicama Beograda.
U selu Dvorje kod Cerklja otkri-ven jc u nedelju 20 o. m. uz veliko uče-šče naroda, pevača i kulturnih društa-va spomenik našem velikom kompozi-toru, autoru himne »Bože pravde« i »Naprej zastava Slave«, Davorinu Jen-
U Banjoj Luci umro je 16 o. m. bivši poglavar naših muslimana Ibrahim efendija Maglajlič. Pokojnik je bio ne samo čuven teolog i crkveni organizator več i zaslužan nacionalni i kulturni radnik.
Ove godine slavi ruska operna produkcija svoju stogodišnjicu. Mnoga pozorišta slovenskih naroda proslaviče taj jubilej inscenacijom najboljih ruskih opera. Nekoja pozorišta proslaviče tu godišnjicu i najstarijom Glin-kinom ruskom operom »Život za cara«, koja je kao prva ruska opera bila prvi put izvedena 27 novembra 1836 godine.
U Parizu sl a vi o je ovih dana se-damdesetgodišnjicu svog života poznati francuski pisac Tristan Bernar, koji je poznat kao popularni autor mnogih komedija. Prvo delo bila mu je knjižica novela. Od njegovih komedija valja spomenuti »Daisi«, »Posilni gospodina majora«, »Nepoznati plesač«, »Kameleon«, »Dobri prijatelj« i t. d.
Dne 12 o. m. navršilo se 100 godina od smrti talentovanog nemačkog pisca i jakog dramatičara Kristijana Ditriha Grabea, koji je umro u gradu Dclmoldu. Bio je savremenik Šilera i Gete-a, s kojima se takmičio na dram skom polju.
BLATO. — Proslava Kraljevog ro-dendana. Naše Sokolsko društvo ove godine proslavilo je na vrlo svečani način rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II.
Uoči dana bila je velika manife-staciona povorka s bakljadom, pred-vodena glazbom. Na okolnim brdima gorile su velike vatre, a domovi me-štana bili su osvetleni. Povorka je ob-išla glavne ulice mesta i završila na plokati, gde je naraštajac brat Petkovič Ivan kratkim govorom otvorio Sokolsku Petrovu pctoletku, nakon čega je otsvirana državna himna. Narod je klicao svome Mladom Kralju i Jugoslaviji.
6 septembra ujutru bila je budnica. U 9 sati bilo je blagodarenje, a nato je sakupljenom mnoštvu naroda i Sokola održao govor pretsednik opčine Prižnič. Nakon završenog govoTa, svr-stala se je velika manifestaciona povorka s glazbom, koja je prošla mestom, a potom je održana svečana sokolska sednica. Zbog jakog nevremena nije se tog večera mogla održati sokolska akademija, več jc održana 8 o. m. Akademija je nadasve uspela. Akademija je završena narodnim kolom i plesom.
Za vreme svih ovih priredaba odu-ševljeno se klicalo Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
BLATO. — Otvaranje sokolske Petrove petoletke. Dana 12 i 13 o. m.
naše Sokolsko društvo uzelo je učešča s velikim brojem svojih članova na svečanosti Sokolske Petrove petoletke u sedištu naše Sokolske župe u. Mosta-ru. Naše društvo učestvovalo je i žup-skim takmičenjima i postiglo odlične rezultate. Na večerno j svečanoj akademiji u prostorijama Oficirskog doda ponovili su članovi našeg društva svoju tačku »Dalmatinski šajkaš«, koju su bili pri pre mili za proslavu roden-dana Nj. Vel. Kralja. Ova simbolička vitmička vežba izvedena je i u Mosta-ru na opče zadovoljstvo sviju prisut-niih glcdal^T-bila nagrađena burnim i dugotrajnim aplauzom.
Tako je naše Sokolsko društvo i ovim svojim nastupom ispunilo svoju sokolsku dužnost i svojim radom oda-lo poštu svomo ljubljcnom Vladani i bratu Sokolu Nj. Vel. Kralju Petru 1L
DUBROVNIK. — Javna vežba.
Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo
čelu te na čudo i pored tolike kiše su-delovalo je sigurno 1500 lica u stroju, od toga dobar deo sa sela, koje ni ta tiša nije mogla ustaviti, da ne dode proslaviti rodendan svoga voljenoga Kralja. — V. S.
LJUBLJANA-VIČ. — Društvene lahkoatletske tekme naraščaja in dece.
V nedeljo 20. septembra t. 1. so bile na letnem telovadišču viškega Sokola društvene lahkoatletske tekme naraščaja in dece, katerih se je udeležilo 46 oseb. Moški naraščaj v višjem in nižjem oddelku v šesteroboju, ženski naraščaj 1 vrsta v peteroboju, moška in ženska deca pa v četveroboju in v igri med dvema ognjema. Vsi tekmovalci in tekmovalke so nastopili v vzorni disciplini ter je imel zaradi tega sodniški zbor zelo lahko stališče. Tekmo so bile ob 12. končane, nakar je sodniški zbor seštel točke in ugotovil naslednje uspehe: 1. moškj naraščaj (višji oddelek) od 600 dosegljivih točk:
1. Šemrov Lado 550 točk, 2. Dejak Henrik 516, 3. Kobav Cveto1 449. nižji oddelek: 1. Možina Avgust 473,
2. Martulaš Pavle 469, 3. Lukman Rudolf 448. Ženski naraščaj od 500 dosegljivih točk: 1. Batič Zalka 365 točk,
2. Firm Iva 318, 3. Borštnik Sonja 208. Moška deca od 400 dosegljivih točk: 1. Petkovšek Milan 400 točk, 2. Trček Franc 366, 3. Šuligoj Anton 313 točk. Ženska deca je tekmovala zgolj zaradi veselja in zabave ter so dosegle deklice zadovoljive uspehe. Prvo mesto je zasedla Kobav Sanda, 2. Štabck Štefka,
3. Grošelj Majda. Želimo, da bi se tekme v prostih panogah še letos izvršile tudi pri članstvu. — J. H.
je 20 o. m. javnu vežbu i natecanje sokolskih četa i na opšte zadovoljstvo gradanstva Dubrovnika izvelo svoj program.
Pre podne u 7 sati bilo je natecanje sokolskih četa na Gruškom Polju za srebrni lovor venac, prelazni dar blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Posle podne u 3 časova i 30 na še talištu Kralja Aleksandra I izaslanik Nj. Vel. Kralja Petra II general g. Vukovič, komandant mesta u Dubrovniku, predao je uz prigodan govor lovor venac sokolskoj četi Zaton, pobednici na natccanju; ona več po treči put do-bija ovaj pobednički venac. Zatim je dr. Dokič, izaslanik i prosvetar Sokolske župc Mostar, govorio o sokolskoj misli, sokolskim zadacima, kao i svrsi sokolskog vežbanja. Iza toga su izvedene proste vežbe muške i ženske dece, pa vežbe m. i žen. naraštaja, igre m. i žen. dece, proste vežbe članica, vežbe batinama — članovi, narodna kola - članice i žen. naraštaj i naposlet-ku vežbe na spravama.
Program je završen velikom mani-festacionom povorkom kroz grad, gde se klicalo Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. — R-r.
GOSPIĆ. — Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II. Ove godine proslavilo je naše Sokolsko društvo rodendan N j. Vel. Kralja Petra II lepše i svečanijc nego ikad. — U subotu 5 oktobra u 20,30 formirala sc je velika povorka pred sokolanom te je s glazbom, bakljama i lampionima kre-nula kroz mesto. Na ulazu u Sokolski dom Kralja Aleksandra, koji se gradi, bila jo izložena ogromna i divna slika N j. Vel. Kralija ukrašena zelenilom, cvečem i lancima od sijaliea, a na domu je gorila bengalska vatra; bacane su i rakete. U toj povorci bilo je oko 600—700 osoba. U nedelju 6 septembra prisusitvovali su blagodarcnjima u crk-vaina delegati društva i četa, a posle toga trebao je biti defile i manifestaciona povorka kroz mesto, ali jc padala silno jaka kiša pa se jo prešlo od-mah na svečanu sednicu. Pozornica je bila vrlo lepo ukrašena. Dvorana jc bila prepuna iako je vrlo velika. U 11 sati br. starešina otvara svečanu sednicu s toplim nacionalnim govorom te se program dalje odvija tačno po uputa ma br. Saveza.
Kad je svečana sednica bila svrše na, br. starešina objavljuje, da je kisa prestala te da se ide u ophod mestom i poživijo sve, da sc svretaju. U času je bila povorka gotova s glazbom na
TRNJANI. — Javna vežba. U nedelju 13 septembra o. g. u 4 sata posle podne održalo je ovo društvo na svome letnjem vežbalištu svoju ovogodiš-nju javnu vežbu, koja je bila dobro posečena kako iz domačeg tako i iz okolnih sela.
Pre samoga početka javne vežbe održao je brat Doič Andrija, paroh iz Klokočevika, predavanje o Sokolstvu i njegovoj zadači. Konac govora zavr-
šio je poklikom Nj. Vel. Kralju Petru II., što su prisutn.i jednoglasno prihva-tili.
Zatim jc sledio sam program.^ U vežbama su nastupila 42 brata. Vežbe su izvedene složno i jednoobrazno. Se-ljaci i seljankc divili su sc svojoj deci1, susedima i svojim milim i dragim Sinovima.
Čitavo vreme javne vežbe kao i medu pauzama, svitala je naša thu-štvena glazba.
Posle završenog programa nastalo je narodno veselje.
Uspeh moralni i materijalni je za-dovoljavajuči. — P. A.
VRBNIK. — Proslava Kraljeva rodendana. Sokolsko društvo Vrbnik je i ove godine svečano proslavilo rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II.
Uoči toga dana na veseo poklik zvona zalepršale su broj ne zastave na kučania svih Sokola i Jugoslovena, a kad se spustila noč zatreptala su mestom čarobna svetla — oživeo Vrbnik u prekrasnoj iluminaciji. Sokolsko društvo priredilo je tada bakljadu i u im-pozantnoj povorci pevajuči narodne i patriotske pesme obišlo mesto. Kličuci oduševljeno Kralju, Porodioi Karađor-deviča i jakoj, nedeljivoj i močnoj Jugoslaviji prispeli su na Glavni trg, gde se dostojanstveno otpevala državna himna. Povorka je tada pevajuči sokolsku koračnicu otišla u sokolanu, gde pevanju, klicanju ne bejaše kraja. Mesni načelnik održao je lep govor, na' kon čega se oduševljeno zapevala slivenska himna »Hej Sloveni« i završila povorka.
Sledečeg dana prisustvovao je Sokol korporativno svečanom blagodare-nju, posle toga okupio sc u sokolan*, gde je brat starešina pročitao poslani-cu brat. Saveza.
Naveče održana je akademija na kojoj je prigodno slovo održao brat J-Žigante, a brat Jerko Grškovič zanosno recitovao pesmu Kralju Petru^ Lepo su izvedene vežbe muške i ženske dece te jc i akademija potpuno uspela.
iokdski
sftasMk" i
JAKOB-ANA BRIŠKI
sta otvorila
restavracijo »ZVEZDO«
ter se priporočata cenjenim gostom. Razna mrzla in topla jedila in prvovrstna pijača
200-1
Preporučamo
ivrlke, koje	
oglašuju u	
»Sokolskom	
glasniku«!	
sm
ШШМАЛОНР
ЦиаЦАМАРММЈШНОУА!^.
202—37
UČITELJSKA
TISKARNA
Vv
R.Z.ZO.Z.
<4*
d jo
9-
0\^sN<S> ///A1
<г>'
* N
Од*'
.V/
t 4^ 'V
9 o”
&
v
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR »JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDlNJ 100 O/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRZAVI
ROSIJA-PONSIER • dmiKo z«
SL  -------------------------------------          -
/