KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1930.
PATENTNI SPIS BR.6973
Thomas Hermanus Verhave Senior, Delft, Holandija.
Posfupak za spravljanje aceiil-metil-karbinola.
Prijava od 3. jula 1929.	Važi od 1. novembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 10. jula 1928. (Holandija).
I ako je odavna poznalo da se acetil-metil-karbinol obrazuje kod raznih mikrobioloških pretvaranja vrlo različitih materija, na pr. ugljenih hidrata, organskih kiselina, aldehida, oksikiselina, alkohola, keto-kise-lina i sličnog, ipak je dobijena količina suviše mala, da bi se na torne osnivao kakav tehnički postupak za spravljanje tog karbinola.
Cak i u slučajevima u kojima se obra-zuju vrlo velika količina srodnog 2. 3. bu-tilenglikola pri takvom bakteriskom pretva-ranju na pr. pri previranju šečera pomoču bakterija kao aerobacter aerogenes, Clostridium polymyxa i mnoge druge, gde se taj glikol obrazuje u velikim količinama u više od 300/0 previranog šečera, iznosi količina obrazovanog acetil-metilkarbinola ret-ko više od l°/o previranog šečera.
Kod tako malog dobitka ne može doči u obzir tehnička primena tog načina za spravljanje karbinola.
Pretpostavlja se da 2. 3. butilenglikol, koji se pojavljuje u pomenutim procesima pre-viranja, nastaje radi redukcije acetil-metilkarbinola, a koji se najpre obrazuje pri previranju, ali do sad nije uspelo da se taj karbinol zaštiti od promene za vreme pre-viranja.
Walpole je pokušavao da spravi znatne količine karbinola na taj način, što je spro-vodio kiseonik u rastvor 2. 3. butilenglikola, koji je omajen pomoču aerobacter aerogenes. Posle 22-dnevnog sprovođenja čistog
kiseonika kroz prekrupu (maišu) pretvoreno je samo 7% glikola u karbinol.
Prema ovom pronalasku spravlja se karbinol od šečera sa iskoriščavanjem 35% i više, na taj način, što se propuštaju velike količine vazduha kroz prekrupu, a to pri previranju, koje bi pod normalnim uslovima dalo 2. 3. butilenglikol. Taj je rezultat u toliko iznenađujuči, što količine vazduha, koje se mogu označiti kao velike količine, npr. 2,4 cm3 vazduha na sat za svaki hektolitar prekrupe, oslaju bez ikakvog znatnog dejstva na kakvoču proizvoda previranja. Samo kad se znatno povisi ta količina vazduha, npr. na 25 sm3 na sat za svaki hektolitar, tek onda se dobijaju veliki dobitci u kar-binolu. Na ovaj način mogu se 35 i više težinskih procenata šečera, koji se nalazi u prekrupi, pretvoriti u acetil-metil-karbinol,
Utvrđeno je da nije potrebno, da se pre-tvaranje vrši tako jako, da se za vreme previranja potpuno spreči obrazovanje bufilen-glikola, pošto glikol, koji se obrazuje zbog nedovoljnog provetravanja, može posle glavne periode previranja, pretvoriti u acetil-metil-karbinol, nastavljanjem jakog provetravanja tečnosti.
Da bi se postiglo pomenulo veliko isko-riščavanje, pokazalo se, da je potrebno, da se vazduh, koji izlazi, ispira u jednoj iti u više naprava za ispiranje.
Pomenute količine vazduha navedene su samo radi primera, pošto je ustanovljeno, da je moguče da se štedi na količinama
Din. 1*.
vazduha na taj način, šlo se uveliča dodir između vazduha i prekrupe, koja se nalaze u previranju, primenom naročilih naprava za raspodelu vazduha u sudu za previranje.
Primenom ovog postupka može se dobiti acetil-meiil-karbinol u tehničkoj meri.
Acetil-melii-karbinol dobija se od previ-rane prekrupe i od apsorpcione tečnosti od tečnosti za ispiranje ili desfilacijom i rektifikacijom ili ekstrakcijom pomoču po-moču podesnih rastvornih sredstava.
Osim toga može se prema ovom prona-lasku previrana prekrupa podvrgnuti uticaju oksidacionih sredstava i to koliko biološkim toliko hemiskim. Time je moguče da se acetil-melil-karbinol kvantitativno pretvori u diacetil, koji se takođe može odvojiti de-stilacijom ili rektifikacijom.
Primer 1. 500 kg. melase od šečerne repe u 500 litara vode doda se 20 kg. fosforita i 23 kg. samlevenog kalciumkarbonata, za-greju se pomoču neposredne pare na tem-peraturu vrenja pa kad se ohlade, smeste se u neki prethodno steriiizovan zatvoren sud za previranje. Pošto se prekrupa ohladi na TO0 C, unese se 500 litara matične kulture aerobacter aerogenes u sladovoj pre-krupi. Pošto se primeti početak previranja razvijanjem gasova, što obično biva posle 8 do 10 časova, produvava se vazduh u količini od 100 sm3 na sat. Ta se brzina vazduha postepeno povišuje, preimučstveno tako, da se brzina, kojom se propušta vazduh, svake četvrtine sata povisi salOOsm3 dok ona ne postigne 1200 sm3 na sat. Ta se brzina održava do kraja previranja pa se zalim previrana prekrupa ekstrahira pomoču tetrahlorida ugljenika u kakvom kotlu za ekstrakcije. Zalim se ugljenički-tetrahol-rid ukloni destilacijom i rektifikacijom. Na ovaj način dobijaju se 72 kg. acetil-metil-karbinola u praktično čistom stanju.
Primer 2. 4000 kgr. koruna (krompira) sa sadržinom škrobi od 17% tretiraju se tako u nekom autoklavu, da se u 45 minula postigne pritisak od 3,5 atmosfere. Sad se na uobičajan način rastopljen škrob prekrupi u kakvom kotlu sa 90 kgr. sladi. Posle sa-harifikacije zagreje se prekrupa otprilike na temperaturu vrenja, pa se zatim ohladi u nekoj zatvorenoj, prethodno sterilizova-noj napravi za previranje i ohladi na 37 C. Onda se doda 30 kgr. superfosfata i 40 kgr. prosejanog krečnjaka, pa'se sve to omaji matičnom kulturom aerobacter aerogenes u prekrupi od ražne sladi. Zatim se počinje sa produvavanjem prekrupe. Propušta se količina od 60 sm3 vazduha na sat. Gasovi, koji izlaze iz zatvorenog suda za previranje, sprevode se u stub za ispiranje sa kreč-nom vodom, a u tom se stubu zadržava acetil-metil-karbinol, koji gasovi noše sobom
iz suda za previranje. Posle 15-časovnog previranja povišuje se količina vazduha na 110 sm3 na sat. Previranje prekrupe vrši se dalje, a da se ne menja jačina produva-vanja, sve dok posle 36 sata ne neslane šečera. Sad se pojačava produvavanje tečnosti do 600 m3 na sat, pa se nastavlja daljnih 12 sati, dok se butilenglikol, koji je dobijen previranjem šečera, pored acetil-metil-karbinola ne pretvori u acetil-metil-karbinol.
Sad se previrana tečnost i tečnost za ispiranje precrpljuju u poolovljenu železnu napravu za deslilaciju, pa se doda 600 kgr. železnog hlorida bez vode. Deslilacioni ko* tao zagreva se posrednom parom, pa se razvijene pare rektificiraju, čime se dobija 270 kg. diacetila sa 13 /a sadržine vode.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje acetil-metil-karbinola previranjem, naznačen time, što se kakva podesna prekrupa od ugljenih hidrata omaji kulturom mikroba, koja pri po-voljnim uslovima daje 2. 3. butilenglikol, pa se prekrupa, koja previre jako produvava i odvoji se obrazovan acetil-metil-karbinol.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što ta prekrupa sadrži osim ugljenih hidrata (preimučstveno šečera) istovremeno i azotna jedinjenja, fosfate i karbonate.
3.	Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se prekrupa podvrgava jakom provelravanju, kad nekoliko sati posle oma-jenja previranje postaje primetno razvijanjem gasova.
4.	Postupak prema zahtevima 1—3, naznačen time, što se gasni proizvodi vrenja, koji se nalaze u izlaznoj mešavini vazduha i gasova od vrenja, ponovno dobijaju u napravama za ispiranje, pa se njine apsorpcione tečnosti preimučstveno preređuju zu-jedno sa previranom prekrupom.
5.	Postupak prema jednom od zahteva 1—4, naznačen time, što se provetravanje prekrupe pojačava za vreme previranja.
6.	Postupak za spravljanje acetil-metil-karbinola, naznačen time, što se kakva prekrupa, spravljena od ugljenih hidrata, a koja sadrži azotna jedinjenja, fosfate i karbonate, omaji nekom kulturom mikroba, koja pod običnim uslovima daje velike količine 2. 3. butilenglikola, pa kad posle nekoliko sati previranje postane primetno, onda se ta prekrupa podvrgne provelravanju, koje se povišuje do 20 sm3 vazduha na sat za svaki hektolitar prekrupe, pa se to provetravanje održava, dok se previranje ne dovrši i onda se odvoji obrazovan acetil-metil-karbinol.
7.	Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se gasni proizvodi vrenja, koji se
nalaze u izlaznoj mešavini vazduha i ga-sova vrenja, ponovno dobijaju u napravama za ispiranje, čije se apsorpcione iečnosti prerađuju zajedno sa previranom prekrupom.
8.	Posiupak za spravljanje acetil-metil-karbinola, naznačen Ume, šlo se kakva po-desna prekrupa od ugljenih hidrata omaji nekom kulturom mikroba, koja pod običnim uslovima daje 2.3. butilenglikol, pa se prekrupa, koja previre, pedvrgava provetravanju, koje nije dovoljno za sprečavanje obrezovanja butilenglikola, le kad se završi perioda glavnog previranja naslavlja se pro-vetravanje, dokle u glavnom ne naslane bulilenglikol i ne porasti dobil u acetil-,metil-karbinolu.
9.	Posiupak za spravljanje diacelila, naznačen lime, šlo se kakva podesna prekrupa omaji nekom kulturom mikroba, koja pod običnim uslovima daje 2.3 . bulilenglikol, pa se prekrupa, koja previre, podvr-gava jakom provetravanju, pa se obrazovan acetil-metil-karbinol uticanjem oksidacionih sredstava pretvara u diacetil pa se zalim odvoji obrazovan diacetil.
10.	Posiupak prema zahtevu 8, naznačen time, šlo izlazna mešavina vazduha i gasova od previranja ispira apsorpcionim tečno-stima, pa se acetil-metil-karbinol, koji se nalazi u previranoj tečnosti i u tečnostima za ispiranje, uticajem oksidacionih sredstava pretvara u diacetil.