KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I novembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10478
Barthels Franz, trgovac, Solin b. Munchen, Nemačka.
Postupak za prečišćavanje i regenerisanje upotrebljenih ulja, svejedno kakve kakvoće. Prijava od 20 septembra 1932.	Važi od 1 maja 1933.
Predmet ovog pronalaska se odnosi na postupak za čišćenje i regenerisanje upotrebljenih ulja, proizvoljno kakve su kakvoće. Postupci prečišćavanja za upotreblje-na ulja su na različite načine poznati, naročito takvi, prema kojima ulja, koja su upotrebljena u eksplozivnim motorima, treba da budu osposobljena za ponovnu u-potrebu. Kod ovih poznatih postupaka u pitanju je u glavnom otklanjanje ugljenih delića, koji lebde u ulju, kao i produkata raspadanja (produkti krakovanja), koji su se obrazovali pod uticajem visokih temperatura u motoru. Ovo biva postignuto uti-cajem polimerizacionih sretstava na ulja pri čemu se obrazuju žilavi, perasti produkti, koji talože deliće uglja, koji lebde u ulju, usled čega tako prečišćeno ulje biva osposobljeno za dalje postupanje, a naročito za filtriranje. Takva poznata poliine-rizaciona sretstva su na pr. kalajev tetra-hlorid, aluminijum hlorid, sumporna kiselina, fosforna kiselina i t. si. Dalje prečišćavanje prečišćenih ulja se sastoji obično u filtriranju preko apsorpcionih sretstava kao što su na pr. aluminijevo-magnezijev silikat, itd.
Ipak se pokazalo, da se na ovaj način ne može postići dobro i potpuno čišćenje, jer veliki deo obrazovanih polimerizacionih produkata ostaje rastvoren u ulju i pri kasnijem postupanju aluminijevo-mag-nezijevim silikatom ne biva uklonjen iz istog.
Ali $e u uljima, koja treba da se čiste.
ne sadrže samo koloidalni ugljenik i produkti krakovanja, nego i primese različite prirode, prema poreklu i upotrebi ulja. U-potrebljena automobilska ulja uvek sadrže pored oksidacionih produkata (organskih kiselina) lako isparljive sastojke (benzin, benzol itd.). Kod dizelmotora pored oksidacionih produkata postoje i pogonska u-Ija, koja prodiru između klipa i cilindro-vog zida i dospevaju u ulje. U uljima za transformatore se obrazuju oksidacioni produkti kiselog karaktera i šljam. Sve ove nečistoće moraju kod upotrebljivog postupka za čišćenje da se bez ostatka uklone iz ulja. Ovo se može izvesti na jednostavan način po ovom pronalasku.
Predmet ovog pronalaska polazi od toga, što sumporna kiselina, prema koncen-trisanosti i temperaturi, reaguje na različite načine. Sumporna kiselina, čija je raznovrsna reakciona sposobnost po sebi i za sebe poznata, i od koje se čini upotreba za različite industriske ciljeve, — ovde neka bude ukazano na mercerizaciju pamuka, - dejstvuje naravno različito na produkte pretvaranja upotrebljenih ulja, prema kon-centrisanosti i temperaturi. Koncentrisana sumporna kiselina dejstvuje na nezasićene ugljovodonike i produkte krakovanja upotrebljenih mineralnih ulja do približno 30° C jedino taložeći i samo na posve podređeni način polimerizujući. Tek pri višim temperaturama i zatim u sve većoj meri do 70° C jeste ona izrazito polimerizacio-no sretstvo.
Din. 25.
Jednovremeno sa polimerizacionim produktima nastaju uvek i oksidacioni produkti i sulfo-kiseline, koji, pošto su ras-tvorijivi u ulju, štetno utiču na njegovu kakvoću. Granice, u kojima sumporna kiselina dejstvuje samo kao polimerizaciono i oksidaciono sretstvo, jesu veoma neodređene i nestalne i zavise delimično od kakvoće ulja, koje treba da se postupa. Iz o-vog razloga se po ovom pronalasku sumporna kiselina ni u kom slučaju ne upo-trebljuje kao polimerizaciono sretstvo, nego jedino pod uslovima, pri kojima se reakcija vrši u smislu fiksiranja taloga. Ulje biva stoga pomešano sa sumpornom kiselinom u hladnoći, pod kojom treba razumeti temperaturu do maksimalno 30° C.
Samo mešanje ulja sa sumpornom kiselinom u hladnoći ipak ne može sobom doneti koristi predmeta ovog pronalaska, nego je bezuslovno potrebno, da se sleduje tačno obeleženi tok rada. Pored dodavanja sumporne kiseline u hladnoći potreban je proces filtrovanja i proces, pomoću kojeg lako isparljivi sastojci bivaju uklonjeni iz ulja. U tom cilju u ulje biva uduvavana para, i to pod potpuno tačnim odnosima i uslovima. Ulje biva zagrejano na 130' do 150° C i zatim biva uvedena pregrejana vodena para od 180" do 220° C. Na primer motorni benzin ključa u temperaturnim granicama od 60" i 250° C. Ako takav benzin treba da bude izgonjen prostom destilacijom to temperatura mora biti povećana do 250°. Ako se ima izvesna meša-vina, bolje rečeno izvestan rastvor, od de set delova benzina i 90 delova od maziv-nog ulja, to bi ova temperatura morala biti povećana bar na 300° C, da bi se sav benzin izdestilisao iz ulja. Ali pošto je benzin, koji se nalazi u upotrebljenim motornim uljima, već kroz motor lišen svojih najisparljivijih sastojaka i usled toga se benzinski zaostatak sastoji samo iz teških benzinskih sastojaka, za potpuno uklanjanje benzina iz mešavine ulja i benzina biće potrebna temperatura od približno 320° C. Ali bi time i ulje bilo potpuno upro-pašćeno.
Sve ovo kod predmeta po ovoj prijavi biva izbegnuto time, što mešavina ulja i benzina biva zagrejana na temperaturu od 130° do 150° C, dakle na temperaturu, pri kojoj ulje ne trpi ni najmanje štete. Tada u ovu mešavinu ulja i benzina biva uvedena pregrejana vodena para, koja ima temperaturu od 180° do 220° C, i koja usled svoga visokog napona mehanički sobom odnosi benzin, a pri tome ni u koliko ne ošteti ulje.
Ovo isparivanje lako isparljivih sastojaka može biti preduzimano u raznim faza-
ma postupka, dakle, pre (styarnog) samog procesa prečišćavanja, po dodavanju kiseline, pre filtriranja, ili po filtriranju. Sve se ovo upravlja prema kakvoći ulja i ste-penu nečistoće. Ako se u ulju sadrže nečistoće, koje bi propuštanjem pare kroz ulje bile pretvarane na štetan način po konačni rezultat, to će se duvanje parom pre-duzeti tek na završetku procesa. Drugo gledište, koje ima uticaja na uključenje procesa duvanja, jeste viskoznost ulja. Ulje koje je pomešano sa lako isparljivim sastojcima, biće tečljivije no ulje, kod kojeg su lako isparljivi sastojci bili uklonjeni. Stoga će se lakše dati mešati sa rea-gencijama i lakše će prolaziti kroz filtar. U slučaju da ne postoje nikakvi drugi razlozi, kod takvog ulja će se izduvavanje preduzeti tek na kraju postupka. Izduvavanje se može u izvesnim određenim slučajevima vršiti i u vakuumu. Podesno je da se filtarsko postrojenje upotrebi kao baterijski filtar, sa uključenjem u protivnom strujanju.
Pojedine faze postupka po ovom pronalasku se sastoje u sledečem:
1.	Ostavljanje ulja da stoji u sudu za bistrenje, koji se može zagrevati, pri čemu voda koja se sadrži u ulju biva izdvojena. Ovaj sud za bistrenje je sagrađen kao sud za mešanje tako, da kod mnogih ulja može da se izvede prethodno postupanje pomoću alkalnih rastvora, kao lužinom kaustične sode, natri jum silikatom, i t. d.
2 Hlađenje ulja u kakvom sudu za hlađenje pri ili ispod sobne temperature.
3.	Mešanje ohlađenog ulja u sudu za mešanje sa sumpornom kiselinom u hladnom stanju i izvlačenje obrazovanog šljama kiseline.
4.	Zagrevanje ulja, kojem je dodata kiselina, u visoko nalazećem se međusudu, iz kojeg ono slobodnim padom dotiče fil-tarskoj bateriji.
5.	Filtriranje ulja kroz filtarsku bateriju, koje se sastoji iz više filtarskih elemenata, koji se mogu zagrevati, i koji bivaju punjeni aluminijevo-magnezijevim silikatom itd. ili kakvim drugim apsorpcionim sret-stvom.
6.	Uklanjanje lako isparljivih sastojaka iz ulja u kakvom agregatu za destilisanje, koji se sastoji iz destilacionog suda, koji se može zagrevati, sa raspodeljivačem za paru na dnu, — sa paralelno postavljenim proizvođačem pare sa pregrevačem pare, --iz crpke za vakuum, i to podesno crpke pomoću vodenog mlaza.
Ulje biva zagrejano u sudu za destilisanje na 130° do 150° C, zatim vodena para
iz proizvođača pare, koja je u pregrevaču pare bila pregrejana na 180°—220° C, biva kroz raspodeljivač pare uđuvavana u ulje, kondenzuje u hladnjaku uljena i vodena isparenja koja su izmakla iz suda za destilisanje (suda za postupanje parom) i kondenzat biva uhvaćen u retorti. Pomoću vakuutn-crpke može za vreme izduvava-nja u ovim sudovima biti proizvoden vakuum.
Pomoću odgovarajućih cevi pomenuti agregat za destilisanje može biti tako vezivan, da je jedanput uključen iza ostalog uređaja, da može biti uključen pre samog postupka — dakle da bude uključen iz suda za stajanje, ili da bude uključen između suda za mešanje i medusuda — prema tome kako se nade za shodno, da li da se izduvavanje lakih sastojaka vrši pre, posle, ili za vreme procesa.
Niže je navedeno nekoliko primera, koji se odnose na čišćenje različitih ulja.
Primer 1. Upotrebljeno automobilsko ulje: Ulje biva u sudu za ostavu pomoću zagre-vanja oslobođeno od domešanja vode. Po tome ono dospeva u sud za hlađenje, u kojem ono biva ohlađeno na ili ispod sobne temperature, da bi zatim bilo prevedeno u sud za mešanje, gde se mešanje sa kiselinom vrši pri ili ispod sobne temperature. Po izdvajanju šljama kiseline dospeva ulje preko medusuda kroz f'iltarsku bateriju u sud za postupanje parom, u kojem pomoću izduvavanja pregrejane vodene pare biva oslobođeno od lako isparlji-vih sastojaka.
Primer 2. Upotrebljeno ulje od dizelmo-tora. Ovde za razliku od pređašnjeg radnog toka isparavanje pogonske materi ie biva preduzeto pod vakuumom. U ostalom je postupanje isto kao što je navedeno u primeru 1.
Primer 3. Upotrebljeno ulje od transformatora. Transformatorsko ulje biva u sudu za stajanje (ostavu) prethodno luže-no pomoću alkalne lužine i pošto ne sadrže nikakve lako isparljive sastojke, otpada svako isparavanje. Postupak je uostalom isti.
Primer 4. Upotrebljeno ulje od parnih turbina. Ulje koje je veoma emulzionisa-no sa vodom biva u sudu za stajanje, uz zagrevanje, pomešano sa koncentrisanim rastvorom kuhinjske soli, čime emulzija biva poremećena i voda se izdvaja. Dalje postupanje je isto kao i kod primera 1, no ipak otpada isparavanje.
Primer 5. Ulja koja su naročito osetlji-va na visoke temperature. Ulje dospeva iz suda za stajanje neposredno u sud za isparavanje, gde lako isparljivi sastojci na
gore opisani način bivaju izduvavani pod vakuumom. Po tome ulje dospeva u sud za hlađenje, gde biva ohlađeno na, odnosno ispod sobne temperature, da bi zatim, uostalom, bilo postupano po primeru 1 bez ponovnog izduvavanja.
Primer 6. Ulja kod kojih se naročito pazi na otvorenu boju. Ovde u sudu za stajanje voda biva ostavljena da struji, a zatim ulje biva provedeno u sud za hlađenje, odakle dospeva u sud za mešanje. Odavde ulje ipak ne biva filtarskoj bateriji dovo-đeno preko medusuda, nego u sud za postupanje parom i tek po postupanju parom biva preko medusuda vođeno ka filtrima.
Na priloženim nacrtima je radi primera pokazan jedan oblik izvođenja uređaja za izvođenje postupka i to: sl. 1 pokazuje še-matički raspored uređaja, si. 2 pokazuje izgled odozgo, si. 3 pokazuje Tiltarsku bateriju u izgledu sa strane delimično prese-čenu, i si. 4 pokazuje filtarsku bateriju u izgledu odozgo.
Uređaj se sastoji iz reda sudova, koji su pomoću cevi međusobno vezani, iz fil-tarske baterije i jednog agregata za destilisanje. Na podesan način su sudovi montirani na jednostavnom postolju, dok agregat za destilisanje, kao takav može biti izveden, da se može voziti, da bi kod većih postrojenja mogao biti postavljan na svakom mestu. Veličina pojedinih sudova i njihovo međusobno podešavanje mora biti tako izvedeno, da uvek odgovara vremenu proticanja ulja, da ne bi nastupila zagušenja u radu. Na najvišem mestu, kao prvi sud, biva smešten sud 1 za stajanje. U ovaj sud ulje, koje treba da se prečisti, biva u-vođeno pomoću pumpe 2 ili t. si. Iz ovoga suda vodi jedna cev 3, koja može biti zatvorena ventilom 4, u sud 5 koji je postavljen niže, i koji je pomoću omotača za hlađenje ili t. si. izveden kao sud za hlađenje. Ispust 6 na sudu 1 za stajanje, koji biva zatvoren ventilom 7, služi za čišćenje suda (za taloženje). Iz suda za hlađenje vodi cev 8 ka sudu 13 za mešanje, koji je na podesan način tako postavljen, da transportna crpka 2 za prljavo ulje može, po priključenju ventila 9, 10, 11 i 12 biti upotrebljena za transport ohlađenog ulja, pošto oba u-Ija još prilično jednake nečistoće sadrže u sebi. Sudu 13 za mešanje biva dodata sumporna kiselina, pri čemu se mešanje vrši pomoću vazduha, koji dolazi iz cevi 14. Iz ovog razloga je cev 14 za vazduh vođena do blizu dna ievkastog donjeg dela. Na dnu suda je takođe predviđena ispusna cev 15, koja može pomoću ventila 16 biti zatvorena odnosno otvorena. Sprovodna cev 17, u kojoj je ugrađena crpka 18, i koja
može biti zatvorena ventilom 19, vodi iz ovog suda na više postavljenom, tako zvanom meciusudu 20. Ovaj medusud 20 ima da ispuni različite zadatke, a naročito služi kao rezervni sud. Ali ovaj sud može biti upotrebljen i za izjednačenje različitih šar-ži, što je potrebno, ako jedno za drugim treba da budu čišćena ulja različite vrste. Na medusudu ili sudu 20 za izjednačenje je opet preuviđen ispust 21 kao i odvod 22, koji vodi ka likarskoj bateriji i može biti zatvoren ventilom 2b. Sa izuzetkom suda 5 za hlađenje drugi sudovi 1, 13 i 20 snabdeveni su omotačima za grejanje tako, da mogu biti zagrevani. Zaerevanje se može izvesti na različite načine; ono je pretstavljeno kao grejanje toplom vodom, pri čemu topla voda biva dovođena kroz cevi 24, a odvođena kroz cevi 25.
Za ovom baterijom iz sudova slednje fil-tarski agregat. Filtarski agregat se sastoji iz reda filtara, koji su postavljeni jedan pored drugoga, odnosno jedan za drugim, na pr. tri, 26, 27 i 28, koji su pomoću cevi tako međusobno vezani, da mogu biti u-ključivani kako pojedinačno tako i u redovima jedan za drugim, pri čemu je od tri l'iltra uvek jedan filtar, za vreme protica-nja oba ostala, izvan dejstva, da bi mogao biti čišćen i ponovo punjen. Ulje, koje treba da se čisti stupa uvek iz medusuda 20 u filtar, koji je najvećma upotrebljen i iz najmanje upotrebljenog suda. Pri umetanju novog filtra ovaj biva uvek uključen na kraju procesa čišćenja. Podesno je, da se filtri pomoću kakve naprave za grejanje, u pretstavljenom slučaiu nomoću gre-jućeg omotača 29, pri čemu grejućem o-motaču u ovom slučaju biva dovođena potrebna topla voda kroz dovodim cev 24’ za toplu vodu, a kroz cev 25’ biva odvođena. Uključivanje filtara jednog za drugim vrši se pomoću cevi, koje mogu zatvarane pomoću ventila, i pri čemu je svaki put predviđen po jedan ventil 30, pred ulaskom, i jedan iza ulaska tako, da naizmenično svagda jedan liftar može biti izuzet iz kružnog toka, a da se ovaj ne remeti. O-čišćeno ulje teče tada kroz cevi 32, koje bivaju zatvarane ventilima 33 u cev 34 za priključenje, na koju po potrebi može biti priključen destilacioni agregat.
Ako je filtrovanje poslednji stupanj rada, to ulje može biti izuzeto neposredno iz zbirne cevi 34. Ispust 35 biva zatvaran ventilom 36. Ako zafiltrovanjem sleduje de-stilisanje, to destilicioni agregat biva priključen na cev 34 koja se zatvara ventilom 37. pri čemu ovde podesno može biti umetnuto staklo 38 za posmatranje.
Destilacioni agregat se sastoji iz parnog kotla 39, pregrevača 40, suda 41 za izdu-
vavanje, hladnika 42 i suda 43. Sud 41 za izduvavanje je pomoću cevi 44 vezan sa pregrevačem, koji je u unutrašnjosti suda za postupanje parom izveden kao perfori-sana prstenasta cev 45. U sud za postupanje parom vodi cev 46, koja dovodi ulje. Na dnu suda je predvidena ispunjena cev
47,	koja je zatvorena trokrakom slavinom
48.	Osim toga cev 49 vodi ka hladniku 42 kroz koju odlaze produkti isparavanja, da bi u hladniku 42 bili kondenzovani i u sudu 43 bili uhvaćeni. Iz ovoga mogu biti ispušteni kroz slavinu 49’.
Da bi agregat za isparavanje neposredno sledovao za sudom 1 za taloženje, slavina 4 cevi 3 je izvedena kao trokraka slavina i vezana jv sa kružnom cevi 50, koja ulazi u trokraku slavinu 37. Izduvano u-ije dospeva tada, posle destilacionog suda, kroz trokraku slavinu 48, u cev 51, u kojoj je predviđena crpka 52, i u sud 5 za hlađenje, posle čega se dalje kreće u ostale sudove.
Pomoću odgovarajućih priključaka odnosno cevi može sud za đestilisanje biti uključen između suda 13 za mešanje i medusuda 20.
U slučaju da đestilisanje trena da se izvede pod vakuumom, to te podesno na sudu 43 predvidena cev 53, koja se može zatvarati pomoću slavine 54, i u koju je u-ključena vakuum-crpka 55. Za mešanje i mućenje podesno služi pumpa 56 za sabi-janje vazduha.
Proticanje ulja se vrši na sledeči način: Ulje biva pomoću crpke 2 transportovano iz izvesnog suda, na primer iz kakvog bureta, u sud 1 za taloženje. Ovde ostaje pod zagrevanjem, posle čega se voda izdvaja a šljam se taloži. Po uklanjanju vode ulje biva kroz cev 3 ispušteno u niže nalazeći se sud 5 za hlađenje, a šljam biva uklonjen kroz odvod 6. U rudu 5 za hlađenje ulje biva ohlađeno na ili ispod sobne temperature, da bi zatim pomoću pumpe 2, po odgovarajućem priključivanju ventila 9,	10,
11 i 12, bilo transportovano u sud 13 za mešanje. Talog, koji je obrazovan u sudu za hlađenje biva ispušten kroz slavinu na dnu. U sudu 13 za mešanje ulja biva dodata sumporna kiselina uz neprestano mešanje, no ipak se ovde ne vrši zagrevanje. Sobna temperatura ne srne biti prekoračena, da bi se sprečila svaka pojava polime-rizacije. Po podešavanju mešanja, ulje, koje je umireno, biva sasvim lagano zagreva-no, da bi postalo tečljivije i da bi delići asfalta i tora lakše mogli potonuti na dno. U mnogim slučajevima može biti podesno, da se ulje, koje je pomešano sa sumpornom kiselinom, radi zagrevanja prevede u naročiti sud. Ovaj zadatak može ispuniti
i medusud 20. Zatim u ovom medusudu u-Ije biva lagano zagrevano do na približno 50° i biva održavano pod ovom temperaturom, da bi po tome u ovom stupnju toplote bilo uvedeno u filtrove. Svaki gubitak toplote u filtrovima biva sprečen njihovim zagrevanjem. Ulje, koje izlazi iz filtrova, dospeva zatim u sud 41 za postupanje parom, gde biva zagrejano na približno 130u do 150° uz jednovremeno duvanje skroz (propuštanje) pregrejane vodene pare od približno 180°—220° Ć. Po tome može biti uzimano prečišćeno ulje. Ako sud za de-stiiisanje bude uključen između suda za taloženje i suda za hlađenje, to ulje, koje je odstojalo u sudu za taloženje prolazi neprečiščeno kroz cev 50 u sud 41 za desti-lisanje, gde parom zahvaćeni delići bivaju odstranjeni, da bi zatim crpkom 52 bilo transportovano iz suda za destilisanje u sud 5 za hlađenje. Po tome se ulje na poznat način kreće ka sudu 13 za mešanje, zatim ka medusudu 20, kroz filtrove 26, 27, 28, i zatim kroz ispust 35 biva izuzimano prečišćeno. Ako sud za destilisanje bude uključen između suda 13 za mešanje i me-đusuda 20, to se ulje kreće od suda 1 za taloženje kroz sud 5 za hlađenje, sud 13 za mešanje, sud 41 za destilisanje ka medusudu 20 i odavde kroz filtrove gde opet može biti izuzimano na ispustu 35.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za prečišćavanje i regeneri-sanje upotrebljenih ulja, biljnog, životinjskog ili mineralnog karaktera, pomoću kiselina ili lužina, naznačen time, što pri u-potrebi sumporne kiseline ova ulja, koja treba da se prečišćavaju bivaju dodavana samo u hladnom stanju, odnosno ulja bivaju dovedena u hladno stanje pre dodatka sumporne kiseline, tako, da što je moguće više bude sprečena svaka polimerizacija; po izvršenom dodavanju ili mešanju ulja mešavina se ostavlja da se umiri i sasvim postupno se zagreva tako, da ulje postane tečljivije i da se vrši taloženje, posle čega se na proizvoljan način može pristupiti filtrovanju ulja i prema vrsti nečistoće ulja lako isparljivi sastojci bivaju uklonjeni pomoću postupanja parom, pre čišćenja, pre filtrovanja ili posle filtrovanja.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što, pre postupanja, ulje biva ostav-
ljeno da stoji, pri čemu se stajanje može izvesti u zagrejanom stanju, kojem ipak za tim treba da sleduje hlađenje ulja na ili ispod sobne temperature.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što po hlađenju ulja, ovo biva dovedeno u sud za mešanje i tu bez povišenja temperature, dakle u hladnom stanju, biva pomešano sa sumpornom kiselinom, pri neprekidnom mešanju.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što po izvršenom mešanju biva obustavljeno kretanje ulja i što nastaje, u toku više časova, lagano zagrevanje mešavi-ne ulja i sumporne kiseline do na 50° C.
5.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen time, što se zagrevanje vrši ili u sudu za mešanje ili u naročito za ovo izvedenom sudu.
6.	Postupak po zahtevu 1—5, naznačen time, što filtrovanje biva preduzimano u serijskim filtrovima.
7.	Postupak po zahtevu 1—6, naznačen time, što radi postupanja parom pregre-jana para od 180°—220° biva uvođena u ulje, koje je zagrejano do na 130°—150°, i to ili po stajanju, pre filtrovanja ili po filtrovanju.
8.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1—7, naznačen time, što je pred Oltarskim postrojenjem red sudova za o-stavljanje ulja da stoji, za hlađenje, za mešanje, za zagrevanje ili koji služe kao sudovi za izjednačenje, zatim što je tako postavljen uređaj za postupanje parom, da ovaj sa postrojenjem može biti vezan posle suda za stajanje, pre ili posle filtrovanja
9.	Uređaj po zahtevu 1—8, naznačen time, što za sudom za stajanje sleduje sud za hlađenje, a za ovim sud za mešanje i sud za izjednačenje, koji se može zagre-vati.
10.	Uređaj po zahtevu 1—9, naznačen time, što se sud za stajanje, sud za zagrevanje, odnosno sud za izjednačenje i filtrov! mogu zagrevati.
11.	Uređaj po zahtevu 1—10, naznačen time, što je postrojenju pridodate vakuumsko postrojenje, da bi se u datorn slučaju moglo izvesti postupanje parom pod vakuumom.
12.	Uređaj po zahtevu 1—11, naznačen time, što filtarska baterija radi u suprotnom strujanju.








































Adpatent broj 10478
Fig.l
4»