I. drž. skupščina Udruženja Jugoslovanskega Učiteljstva. Delo in smotri Glavnega Odbora UJU. Poročilo za čas od kongresa, dne 18. VIII. 1920 v Beogradu — do I. drž. skupščine, dne 8. in 9. XI. v Zagrebu. Zajrreb, 8 novenibra 1921. (ilavni odbor U.H; je podal skupščini tiskano poročilo o svojem delovaijju. predlogih. smotrih in programu iz katerega posnemamo sledeče:* Prvo delo odbora po kongresu. Odmah po svr^etku I. Kongresa sastao se je ceo Glavni Odbor da posvršava predhodne poslove i učini sve ono što pravila nalažu. Tome sastanku prisustvovali su članovi iz sviju pokrajina naše države. kojom je prilikom utvrdjena potpuna saglasnost u pitanjima budučeg rada UJU. Na tom sastanku izabrato je časništvo, odredjen delokrug rada predsedništva. urednika listova i drugih. I -im je svrseno sa prethodnim poslovima Izvršni Odbor je živo nastojavao da d.odje u što tešnji dodir sa svima učiteljima i učiteljskim organizacijama. da ih podstakne na 5to intenzivniji rad na obnavljanju zborova i družinskog rada. Radi toga Izvršni Odbor je slao raspise, obaveštenja i potrebna upustva za jor^anizaciju po novim pravilima. Člani Glavnega Odbora UJU. Predsednik: Mih. Jovič; Sekretar: Vlad. K. Petrovič; Podpredsednici: J. Vavfa, Milan V. Popovič: Članovi: Mib M. Stanojevič, Steva U. Djordjevič. Milunn Stankovič, Anta Mladenovič. Luka Jelenc, Dim. J. Sokolovič, Iva Radovanovič, Marko Šimič, Josip Skavič, Joco Oreščanin. A. Tunkl, A. Gnus, M. Uič. St. Blažekovič. Mičo Vukčevic, Drag. Sirotanovič. Nedeljko Lazarevič, Miloš Miloševič. Savka Radičevičeva. Živojin O. Krstič, Mih. \. Stevanovič, Milan Smilianič, Spasoje H. Popovič, Marko Simo"ovič, Savo Semiz, Mija Mandič, Jov. P. Jovanovič. — Urednik »Narodne Prosvete: Milutin Stankovič i urednik »Učitelja«: Mih. M. Stanojevič. Organlziranje na temelju okra.nih učit. društev. Izvršni Odbor je još prvih dana svo'¦¦¦<i rada izradio tip pravila okružnih (ko'orskili. .r;?k!!i) društava učiteliskih : •sU razaslao svima članovima Glavnog udbora iz unutrašnjosti da ih prouče i "bjave drugovima. Naši drugovi iz unutrašnjosti potpu5o su shvatili želje Glavnog Odbora i ^•"nah je otpocela organizacija po našim fravilima. Mi ovom prilikom možemo sa zadovoljstvom konstatovati da su naši ^"govi i ovom prilikom pokazali jednu ^soku stalešku svest, koja je Glavnom IJQboru davala snage da istraje u radu Za školu, udruženje, učitelje i svakog ^iedinca koji zaštite treba. Obrazovanih okružnih i 17 kotarskih učiteljskih 33 ^r<i?tva kazuju nam rečito o uspebu naše °^anizacije. U Slovenačkoj ima 33 orga"izovana zbora. . * Poročilo prinašamo v originalu, v ,'n°hrvatskem jeziku, ker je lahko um»Jivo in menimo, da s tem tudi ustrežemo f Ponovno izraženi želji iz vrst učitelj- Uredništvo. Dstanovitev poverjeništev UJU. Zasnovana povereništva za Slove- načku u Ljubljani, Srbiju u Beogradu, jDalmaciju u Splitu. Bosnu i Hercegovinu ju Sarajevu i Hrvatsku u Zagrebu kazuju |nam da glavno stablo — naša centrala ju Beogradu — ima svoje jake grane u inašim pokrajinarra. odakle se sve dalje :i dalje pronos. ideja koju tako volimo i kojoj svi tako predano služimo. i Spremeraba v predsedstvu. U novembru predsednik Udruženja Č M. Todorovič dao je ostavku. Do saziva p»inog Gl. Odbora. dužnost je vršio p. predsednik. Na sednici Gl. Odbora izabrat je za predsednika Mihajlo Jovic. Dopolnilo pravil. ; No za soda je Glavni Odbor spromio neke male izmene pravila. upravo tumačenje nekib članova i uproščavanje glomazne administracije okružnih zborova stvarajuči manje centrale — sreske — kc.torske zborove, koji se lakše skupljaju i lakše manipulišu sa svojom centralom u Beogradu. Glavni Odbor imače čast nodneti ovoj učiteljskoj skupštini te izmene na rešenje i odobrenje. Delo pokrajinskib skupščin UJU. Skupštini Hrvatskog uči- t e I j s t v a koja je obdržana u Zagrebu dne 14. i 15. jula ove godine. Članovi Glavnog Odbora U. J. U. imali su prilike da vide tada i da se uvere 0 zdravoj svesti hrvatskog učiteljstva, o nijhovim željama za dobro škole i učitelistva i našeg zajedničkog udruženja. Jedna ogrornna večina hrvatskog učitelj.stva kazala je na toj skupštini gromko, otvoreno i glasno da smo jedno, da moramo biti i ostati iedno, jer to nam go- ; vore i razum i osečaji. No Glavni Odbor mora, da se ne bi ogrešio o istinu, istači da su i ona brača hrvatski učitelji. koji su bili protiv stupanja u sastav U. J. U., da su i oni za jedinstvo s izvesnim modifikacijama koje bi regulisavale odnose na imovinu pojedinih pokrajinskih društava. Glavni se Odbor nada da če i ta brača naša najzad uvideti. da je spas škole i učiteija samo u zajedničkom i složnom radu, pa če ubrzati rešenje o prilazu U. J. U. Mi se nadamo da če se sitne nesuglasice, potencirane prošlošču 1 neobaveštenošču, brzo izgladiti i da če |naše zajedničko udruženje biti u istini judruženje svega jugoslovenskog učiteljist/a. \ Skupština učitelja u Sloven a č k o j. Prva državna skupština Povereništva za Slovenačku održana je 3. i 4. septembra u Rogaškoj Slatini. Na skupštini je bilo oko 800 učasnika Kao i sve učiteljske skupštine u Slovenačkoj, tako je i ova i po lepom odzivu i po radu svom bila najlepši izraz svesti i truda naših drugova u Slovenačkoj. Učiteljstvo Slovenačke i ranije se isticalo svojim radom na ppdizanju svoga naroda, a danas u siobodnoj Otadžbini cno je uzelo jedan dobar deo rada na doI zidiivanju velike zgrade naroduog kulturno-prpsvetnog jedinstva. Referati, koji su na toj skupštini čitani, kazuju nain očilo, kako naši drugovi tačno i precizno uočafavaju sve nedostatke današnjeg sisttma u nar školama, te traže puta i načina da na svojim skupštinama prodiskutuju ta pitanja i nadju bolje metode rada i predlože modernije principe u korist škole i učiteljstva. Nai.i drugovi, koji vode poslove povereništva i ovom su prilikom pokazali, koliko irn na srcu leži učiteljstvo i naše zajedničkd U. J. U. Ne ir.ožemo a da ovom prilikom ne navedemo reči koje je, nama svima, omiljeni Gangl izgovorio pred skupštinom. Ismedj ostaloga on je rekao: »Svak ko sebe smatra za državnoga učitelja mora raditi na tome, da očuva naše jedinstvo i nerazJruženu državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Ko je drugoga mišljenja, taj sam sebe isključuje iz državnoga učiteljstva. U tom smislu delujmo svi kao revolucionari jugoslovenske misli. kojpj neka se prokr.či put čak do naše brače koja jo§ trpe i stradaju pod ttidjin.skini jarmom. Svi koji govore da Slovenci treba da žive odvojeiio za sebe, Hrvati za sebe, Srbi za sebe, ubijaju naše jedinstvo i našu budučncst. Zato svi moramo biti protiv separatista. Mi moramo raditi ne samo za Jugoslaviju, več i za opšte Slovensko jedir.stvo. Mi moramo raditi za budučnost, veličinu i moč našega Jugoslovenstva i veiike opšte slovenske zajednice.« U pogledu unutrašnje školske uprave slovensko učiteljstvo izražava se za princip, najšire demokracije i slobode razviča, i to sve pod jednim krovom, JLdnim domom, u harmoniji i slozi s braI com i preko Kupe i Save i preko Drine. I Slovenačko učiteljstvo izražava se : za centralizaciiu školsku i zbog jedinstva zemlje idržave, i želi da se to jedinstvo ojača i da učitelj bude jedan cenjeni fak- tor u takvoj državi. Deviza: »Sve za narodno i državno jedinstvo! Zato odba- cujemo svaku školsku autonomiju kao proizvod nezdravih prilika i demagoškog I separatizma.« | Slovenačko učiteljstvo je shvatilo I svoju dužnost i izvršilo organizaciju tako | da danas ima tamo 3.1 učiteljska društva | sa 2470 članova. i Skupština Povereništva za ; Bosnu i Hercegovinu. i Iz izveštaja i prepiske koju je glavni odbor imao u ovoj godini sa povereni- štvom za Bosnu i Hercegovinu vidi se da je povereništvo to shvatilo svo posao pravilno i radiio predano. Glavni se Od- i bor nada da če u idučoj godini to pove- ; reništvo učiniti za našu stvar mnogo vi- : še. Jer su glavne teškoče oko organiza- cije u glavnome savladane. To Povere- ništvo imalo je 6 okružnih društava i to: I Sarajevo, Travnik, Tuzla, Banja Luka, I Tihač i Mostar. Ovih 6 okružnih društa- i va imalo je 45 sekeija sa 924 člana. Skupština je održana u Sarajevu 26. jula 1921. g. Ona je svršila svoj posao, izabrala upravu o čcnm je i Glavni Odbor isvešten. Skupština povereništva za S r b i j u.  Održana jc u Beogradu 7., 8. i 9. < ktobra o. g. U progratnu rada ove skupšti»:e bilo je raspravljanje o projektu za(¦;<¦na o osnovnini školama i predlog za iz; lenu pravila U. J. lT. Obe stvari proi.iidile su interes učiteljstva i u debati je hč.stvovao veliki broj učitelja. Skupštif iit Srbijanskih učitelja odobrila je rad svoga Povereništva i donela rezolucije knjima učiteljstvo izjavljuje, da se potpuio slaže s projektom zakona o osn. školama koji je izradila komisija učitelja. tčiteljstvo se nada da če taj projekat, kao izraz želja i zahtcva učiteljskih izn_tih na toiikim učiteljskim skupštinama, i-iti primljen i da če na taj način u našoj .>rosveti zavladati doba napretka i stva¦anja. Tako isto i povodom raspravljanja 0 nromeni pravila skupština je donela rczoluciju kojom je izrazila želju da pravih budu izmenjena, te da bi bili što bliži ieJni drugima i da b: se započeto delo ^to bolje i pravilniie izvodilo. Skupština je bila vrlo dobro posecena: bilo je preko 1000 učesnika. /veze UJU s čehoslovaškim tičiteljstvom. Glavni odbor nije ispuštao iz vida ni to, da stvori ^to tešnju vezu s bratskim čtskim učiteljima. Još dok su se ena na- scm I. Kongresu bavili kao izaslanici brača Česi gg Adolf (Abst, Matija Hajni 1 Bohuslav Kadner predstavnici našeg udruženja konferisali su s njima o načinu i metodi rada da bi naše i njihovo učiteljstvo došlo u tešnju vezu. Posle potpuno utvrdjenog sporazuma Glavni Odbor je vodio račuria, kao što su i iz Praga vodili, da te veze ne popuste, več ostanu srdačne, trajne i korisne za obadve strane. Glavni Odbor je s radošču pr-stupio članstvu sveslovenske učitelj- ske kancelarije, čija je centrala u Pragu. Te veze vremenom če doneti koristi našoj školi i učiteljstvu jer če nastupiti raz- inena pedagoških časopisa, razmena knjiga o organizaciji. mešanie učitelja s jedne i druge strane. stvaranje sveslovenskog učiteljsko pedagoškog almana- ha, priredjivanje izložbi učila i dr. nastavi.ih srestava. Koliko je to sve korisno za školu i učitelje držimo da ne treba ni govoriti. Delo UJU za modern šolski zakon. Potpuno poimaiuči zadatak svoj,  smatrajuči da je Glav. Odbor U. J. U. naipozvaniji da se stara o učiteljstvu, školi i njenom napretku, držeči se obe- čanja g. ministra prosvete datog na I. našem kongresu da se ništa neče raditi za školu i učiteije — boz učitelja, Glavnl Odbor je smatrao za dužnost da živo po-  radi na izradi jednog zakonskog pro-  ickta za osnovnu nastavu, upravo za unl- L ficiranje nastave u celoj zemlji, a i radi ispravljanja pogrešaka koje su se u proSlusti činile prema školi i učiteliu. Sadašnji zakon o osnovnim školama ma kcliko da je zadovoljavao potrebe škole i uiitelja, mora biti zamenjen jednim novrn, savremenijim i duhu vremena odgovarajučim zakonom. Specijalno' u našoi zemlji, gde se naprcdak škole mora sastarati. jer ee narn ona osigurati lepše dane i bolju budučr.ost, moralo se misliti, dakle, na jedan moderan zakon o osnovnim školama. Dosledan svojim obečanjima g. ministar prosvete uputio je Glav. Odboru jedan akt kojim traži načelno mišlienje Udruženja o pojedinim odeljcima za zakon skolski, koji on misli što pre izneti pred skupštinu. Izvršni Odbor piimajuči taj akt smatrao je za dužnost, rii-iinajuči tu stvar i kao vrlo važiui i kao vr!o hitnu, da o tome obavcsti i š ri Glav. Gdbor. Radi toga i radi svršavanja tekunh poslova sazvata je 24. aprila o. g. seJnica punog Glav. Odbora. Ona je odnvih uzela u pretres akt g. min. prosvete i počela diskutovati o pojedinim udeljcima, da bi doneli i rešili glavne principe i za izradu novog projekta zakona o : osnov. školama. Odniah se uvidelo da je ! posao vrlo opsežan, da treba za njegovo svršavanje dosta vremena i materijalnih | zrtava, te je Glav. Odbor rešio da umoli g. ministra prosvete da to poveri jednoj u.iteljskoj komisiji koja če posao svršili. G. mitiistar prosvete je s poznatom gotovG->ču primio predlog Glav. Odbora i predložene kandidate, koji su odmah pozviiti, otpočeli i za 10 dana završili rad. Na kakve se teškoče nailazilo u lom radti niie potrebno ovde isticati: glavno jc to <ia su u projekat unete sve one stvari 0 kojima je učiteljstvo naše dalo izraza na tolikim skupštinama svojim. Možda ''  u lom izradjenom zakonskom projektu \\  ima i stvari koje se moraju izmeniti, a ' naravno to če i biti, jer če taj zakonski picjekat pretrj)eti neke izmene dok kroz ra;.ne odbore prodje, ali se jedno mora priznati da je učiteljstvo u taj projekat unelo sve one zahteve i želje, koji su se kr. z toliko godina slušali na učiteljskim skuoštinama, kroz usta učitelja. zahteve koji su izraz potreba školskih i potreba njenog napredovanja i najzad zahteve za čije če se ostvarenje i dalje učitelj- stvo zalagati i neče dozvoliti izmene na ! štctu škole i staleža. Neka nam se do- ! pusti da na ovom mestu konstatujemo 1 to da su u taj zakonski projekat ušle t odredbe: o osmorazrednoj osnovnoj školi, da izdržavanje škola predje na dr- ! žavu. da učitelji mogu napredovati u svojoj struci. Od kolike su važnosti samo ove tri stvari o tome ne treba učiteiji.rja ni govoriti. Nov.im zakonom o narodnim školama pored ostaloga ojača če sc one veze izmedju pokrajina, veze koje trcba da su jače no do sada. linifikacija ziikona i duhovna centralizacija učiniče mnogo našo] zajedničkoj stvarl. Glavni Odbor i dalje budnim okom motri da se taj zakonski projekat ne menja bar u bitnim tačkama, da bude na vrenie svršen i da škola i učiteljstvo bu- ! du zadovoljeni u onoj meri u kojoj svojim radom i naporima to zaslužuju. Primajuči stalno izveštaje. od drugova učitelja i školskih nadzornika, o bednom stanju u kojima se škole nalaze, koje su ratom opustošene. Glavni Odbor je smatrao za najpreču dužnost da energično nastane i kod ministra prosvete i kod ministra unutrasnjih dela da preko svojih organa narede da se što pre škole u red dovedu. Pored pomoči kpje su nmoge škole dobijale iz ministarstva prosvete u novcu, iz direkcije plena u materijalu, one su dobijale potporu sviju državnih organa. No največa bvala prioada i našim drugovima koji su svoju dužnost visoko shvatili, te je u zemlji, gdo je rat besnio tako opustošujuči, za kratko vreme učinjeno da se mnoge škole oprave, podignu, dovedu u red i stvori mcjničnost za dobar i plodan rad. Delo UJU za pravice učiteljstva. Uržeči se pravila da sanio materijalno obezbedjen učitelj. učitelj neuznemiravan u svom radu. l.čitelj koji ima sve usiove za povoljan rad može školi i društvti korisno poslužiti Glavni Odbor je naročito gledao da uloži svoje tnoči ta-no: 1. gde učitelj nepmvedtio strada, pa da ga odbrani, 2. gde se učitelju zakida od stecenili prava, ili mu se ne priznaje ono što imaJu Ijudi istih kvalifikacija: 3. gde se učitelju oduzimaju politička prava onda, kad ih u ovoj zemlji može imati svako, pa i onaj koji stoji daleko iza učitelja. Čim je Glavni Odbor.ma od koga zbora ili pojedinca dobio dpstavu ma o kakvoj nepravdi koja se učiteljima čini odmah je delegirao po Jednog svog čla- na u dotičiK. iiiinis.arstvo da stvar izvidi, ubjasni i uputi kako je pravo. Radi takvih i sličnih stvari Glavni Odbor ceo, ili Dojodini čianovi njegovi, odilazili su u ministarstva prosvete. finansija, policije i druga. Tamo su tražili da se učiteliska prava ne gaze: da se učiteljske dnevmee rciulišn: da se učiteljima u Južnoj Srbiji da ono što imaiu i drugi činovnici: da se poreza naših drugova smanji; da se učitelii ne otpuštaju niti penzionišu bez dokizane krivice; da se lekarski pregledaju om učitelji ko.i imaju 32 gpd. službe pa ako sn sposobni a žele ostati i dalje u službi u istoj zadrže: da se postavljenje školskih nadzornika u Slovenačkoj nc izigrava od strane nekih kojima nije išlo u "ačun da na ta mesta mogu doči i novi ljmli: da s? priznadu stečena prava uči(elja gradjanskih i profesora učiteljskih skola ko.ii su iz učiteljskog reda: da se ; re-niliše dodatak privremenim učitelji- ; inii: da školski nadzornici budu postavIjaiii po predlogu Glavnog Prosvetnog j Saveta: da učitelji udju u uredbu o či- I novnicima u onaj razred u koji ulaze svi ! oni koii imaju spremu jednaku učiteljskoj. To su sve poslovi teški, glomazni i iziskuju vremena. Pa ipak članovi Glavnog Odbora — ne tražeči nikakvu nagradu — ostavijajuči svojo poslove. išli su od ministarstva do ministarstva zastupajuči opšte interese škole i učlteljstva i ličiic interese onih drugova kada su u pravu. Bilo je siučajeva da Glavni Odbor negde i ne uspe u svojo.i akciji, ali ¦m! možeiuo inirne duše reči da srao svoju dužnost do kraja i skrupulozno vršili. mi mpžeii'o re.i da nije bilo icdn^ stvari koja ie taugirala školu i učit^ljstvo a da po njoi liisnio učinili šta treba; svuda i na svakom mestu mi smo se svesrdno zauzimali. Držimo da smo i na mestu na ke.T.e se rešavaju te stvari da nebi moi,rIi v'š" učiiiiti. , Ovom prilikotn moramo iiapomenuti cia se ne možemo požaliti da nas u to] a_«:;iii iiisu pomagali sva g. g. ministri Adjima smo sc obracali. Mi smo uvek sa zadovoljstvoni konstatovali. kad god smo odilazili kod pojedinih g. g. članova vlade da se rad učitelja ceni, da se škola siavlja na prvo mesto i da se o željama iičiteljskim vodi računa. Kada god jj Gl.ivni Odbor satražio pomoči od g, niinistra prosvete za izvršenjc koga svog zadatka uvek ju je dobijao: kada god je molio da se" ispravi ova ili ona nepravda.  : mc.žda i nebotična. učinjena učiteljima . nailazio je na punu predusretljivost g.  !| ministar prosvete: moljeno je da so šlo pre potpiše urcdba o petizijama učitelh i učiteljskih udovica i g. ministar nam je odmah izjšao u susret. Napomemito je g. mimstru prosvete da Prosvetni Savet — ovakav kakav je — ne bi iir.ao dovoljno uoznavanja da ceni učitelje nj.hov rad i rešava o sudbini narodtie skole. Glavni Odbor ie želeo jedan nčit?liski Prosvetni Savet za osnovnu nastavu — kao neku učšteljsku komoru — i g. ministar prosvete je simpatično prihvatio tu Ideju i (mi se nadamo da če u izmene o Prosvetnom Savetti nči i taj naš zahtev. Delo UJLJ za uraduike iz učiteljskih vrst | v mlnistrstvu prosveie. !Biče da su nastojavanja Glavnog Odbora u mnogome pripomogla i dopri'nela te imamo odeljenje za osnovnu na,stavu u kome največi deo posla imaju iučitelji. Mi 'možemo biti protiv ove ili !cne ličnosti, protiv ovog ili onog postupka, ali u načelu moramo biti zadovoljni što smo uspeti da u tom odeljenju funkcioništi naši drugovi. koji poznaju školu. njen život, njene potrebe i njene radenike. U koliko toga ne bi bilo kod njih ini bi ispravljali. upučivali i regulisavali stvari. Glavno je da tu nema hotimičnih P-igrešaka. Ako bi se to rodeljenje od najvišeg niesta poverilo učiteljima mi verujemo da bi rad u njemu zadovoljio ?kolu i učitelje. Glavni če Odbor i dalje nastojavati da se naši zahtevi i u tom P(gledu koliko je mognče ispune. Radeči tako Glavni Odbor misli da sc odužio svojoj savesti i datom povere-lin. Naravna stvar da je mogao biti neko i r.ezadovoljan. ali u masi onih koji mole i traže može se deseti i po koji, koji nije dovoljno procenio svoja prava i svoje zahteve. Takvih ie malo. Za kulturnl dotn UJl! v Beogradu. Misleči da U. J. U. treba u Beogradu u centrali našoj da ima jednu zgradu, koja bi reprezentovala na§ stalež, koji od' uvek pokazuje živu energiju u staleskoj borbi, koja bi bila mesto za vse ustanove prosvetno - kulturne koje bi udruženje imalo da zasnuje, koja bi bila dom svakog druga koji dodje u Beograd, gde bi bile redakcije naših listova i našib izuanja i kancelarije i na§e uprave. — Glavni Odbor je govorio o podizanju jednog doma. Glavni Odbor jc preduzeo ootrcbne korake kod opštine beogradske i verujuči u vazdašnju njenu predusretljivost prema učiteljima nada sc da če 7jx isti doni dobiti mesto. Zdraviliski dora UJU v Koviljači. 1 kad je več reč o zemljištu Glavni 1 Jdbor smatra za dužnost da na ovom mestu napomene da je naš drug g. Voja Kačavenda, školski nadzornik u Loznici, pfklonio U. .1 U. jedan plac u banji Ko\iijači veliki 1000 kv. metara. Nama je pr_:atno da i ovom prilikom našem drugu g. Kačavendi izjavimo našu toplu zah\alnost. Glavni Odbor niora razmisliti o pcdizanju jedne zgrade na tom placu u koiu bi dolazili svi oni učitelji sa svoiom decom kojima je t.a banja potrebna a koja bi pored toga donosila i l?p prihod udružcuju. Trstenjakova knjižnica UJU. U ovoj godini učiteljstvo našu imalo je i jedan teži gubitak. Borac za narodno i staleško jedinstvo, predani radenik na prosvetnoj njivi Davorin Trstenjak — r.mro je. O sahrani njegovoj Glavni Odbor je bio zastupljen izaslanicitna. Ali ceneči velike zasluge pokojnikove Glavni Odbor je obrazovao fond, s imenom pok.inikovim. iz koga če se izdavati knjige 1 .-stenjakove — čirilicom. Uzdajuči se u s\xst i volju učiteljstva nadaino se da če ovaj fond s godine na godinu biti sve \.-i i cla če nskoro moei vršiti postavIjjiii zadatak Učitellski tisk — glasila UJU. Sem listova koji su izlazili kao organi U. J. U. — i to: Pokret u Splitu. Učitcliski Tovariš u Ljubljani, Napredak, Sr.iilje i Uč. Dom u Zagrebu. Narodna Prosveta i Učitelj u Beogradu. izlazilo je još dosta Hstova. koji su tretirali pitanja koja su od interesa po školu i učiteljstvo. Samo i ovom prilikom moTanio Konstatovati da akcija koju učitelji vode mora imati svoju centralu, mora imati inedjusobne veze, mora biti dogovorna i u slozi. te če na taj način imati i uspeha. Nezgodna je stvar ako učiteljska štampa bude uzela obrt takav da predje u polemični odnos sa svojim drugovima ili poltmiše sa drugim učiteljskim listom. Kako nas može shvatiti onaj ko tu našu mediusobnu borbu prati, kako može ozbiljno uzeti i ostale na^e zahteve, kad ml mnoge stvari nismo svršili u svojoj kuči. n;edju namn. Red bi bio — to je želja Glavnog Odbora — da učiteljska štampa bude jednodušna, kako bi se i naši zahtevi ozbiljnije shvatili. Za skupen mladlnski list UJU. Pored ovoga (ilavni Odbor je želeo t'a ima jedan dečji list, koji bi trebao da bode tešuja spona medju decom tri bratska plemena, te da razvija ljubav za našu zaiedničku — • nacionalnu stvar. da ih i.pozna. zbliži. zbratimi. Radi toga je (ilavni Odbor na sednici u Zagrebu rasnravliao to pitanje. Želco je da »Smilje« — koii izdaje hrvatski pedagoški zbor — bu ie taj list, koji bi i dalje izlazio u Zagrebu. Glavni Odbor nema definitivno^ ¦: odgovora o tome, ali če ipak i dalje nastojati da iniarno jedan takav zajednlčki , list za svu na^u dccu. Seje. Izvršni Odbor imao jc u ovoj godini ' 45 sednica a Glavni 5 sednica. Širi Glavtii odbor imao j. iednu sednicu u Beogra! du i jednu u Zagrebu, Odbor za Izradu ! zakona o narod. školama imao je sednieu [ u Beogradu, a i Odbor za izradu zakona | o gradj. školama takodje je imao sastajnak u Beogradu. I na ove sednice i oa!bore učinjen je znatni izdatak. !Financijlelno stanie UJU v prošlem letu. j Užem Glavnom Odboru stavljeno je ju 'iužnost da produSi izdavanje »N. Pro:sv^ete« i »Učitelja« pošto su ta dva lista iprimljena za glasila U. I. U.. kao i da či|ni nužne izdatke za potrebe Udruženja. jPošto Glavni Odbor nije imao sredstava za izdržavanje listova i dr. izdataka to je morao da se postara da nadje novaca za izdržavanje. Gl. Odbor obratio se Upravi Učiteljskog Udruženja (Srbijanskog) i potražio pozajmicu, Gl. Odbor U-iit, Udruženja bio je predusretljiv i dao nam je pozajmicu 45.000 dinara. Docnije su počeli da stižu pribodi Udruženju. te smo imali potrebnih sredstava za izdržavanje Udruženja. Odmah je Odbor sastavio proračun godišnjeg prihoda i rashoda — budžet — i po tome se upravljalo u toku godine. Izdat je raspis povereništvima. kao : okružnim i srcskim (kotarskim) Učiteljskim Društvima da se zauzmu za prikupljanje i slanje pretplate na »N. Prosvetu« i vUčitelja« da se upisuju učitelji u članstvo i polažu članske uloge iz kojih polovica da se $alje Glavnom Odboru. Odziv je bio dosta dobar i od članarine Je dobijeno 29.983 din. ()d države je' dobijena ponioč u ^2.000 din. a od Učiteljskih Društava; l)omoči, pokloni i prilozi 15.193.90 duj. Celokupnog prihoda imali smo 396.181.55 clinara. D izdacima bili smo štedljivi u kolik.o sc to moglo činiti i gledali smo da ne prekoračimo budžet. Nu pošto je harlija i štampa za listove poskupljala. to s'no na tome učinili znatne veče izdatke, a :iaročito na »Na.r. Prosvetu«, pošto tu imamo i znatne veresije, te ie izdatak voei od prihoda. Odužen je dug Učit. Udruženju od 15.000 din. a 30.000 ostalo je kao pomoč L'd. J. Uč. po rešenju Likvidacione Učit. Skupštine (Srbijanske). Celokupni izdatak bio je 335.296.17 dhara. Saldo gotovine 23. oktobra 1921. g. l>ih je 60.895 38 dinara sa čime možemo I iii zadovoljni. Stanje blagajne UJU. Stanje blagajne U. J. U. od 1. VIII. 1920 do 23. X. 1921. g. sledeče je: Primanja: (M Od Od Na Na Na Ni! Na Na Na pretplate na Prosvetu . . pretplate na U;_ clanskih uloga ime pomoci od zave . . . ime poklona od tiih lica . . . ime pomoci od Drustava . . ime priloga . . Nar. . itelja Ul- raz- Ucit ime dobrotvornili ulov;a . ime priloga za spo- menik pok. Davori- na Trtenjaka . ime pomoci od janskih ucit. stava . . Srbi- dru- Svega: f/davania: !84.644.5t> din. 68.594.80 « 29.983.90 _¦.' 52.000.— » 2.450.— » 12.243.SK) 500.- 440. 32*>.— , 45.000.— 396.181.55 din Na Narodnu Prosvetu (uredjivanje, honorari, hartija. štampa) Na Učitelj  Na kancelarijskc strnškovc . .... Pošti i telegrafu . . . Na ogrev i osvetlenje . Na nepredvidjen^izdatke oduženjc Srb Učit. Udruženju ... ime troškova Cilav. Gdboru u Beogradu i Zagrebu .... im.; takst- za telefon f\a ime plate blagajniku Na ime plate sekretaru N;\ ime plate poslužitelju Na Na 216.054.77 din. 67.629.30 » 1.235.30 322.50 » 2.547.30 » 4.207.20 15.000.— 14.666.60 » 250.— * 4.800.— 3.600.- » 2.783.20 » Svejja: 335.286.17 diii Kada se od prihoda: 396.181.55 d. Oduzme rashod u iznosu od 335.186.38 d. Ostaje čistoga prihoda 60.895.38 d. Bilanca UJU od 1. 8. 1020 do 23. 10. 1921. Piihod: Pretplate na »Narodnu Prosvetn« .... 184.644.85 din. Pretplate na »Učitelj . 68.594.80 > Clanarine 29.983. — Pomoc od države . . . 52.000.— l^omoč od Učiteljskog Udruženja .... 45.000.— • Pomoč od Učiteljskog Društva 12.243.90 Poklon od Učiteijskog Društva ..... 2.450.— »', F^riloga od Učiteljskog ' Društva 500.- 1 Jobrotvorskos. uloga . 440.— » Priloga za spomenik poč. Dav. Trstenjaka . . 325.— » Svega 396.18155 »' Kad se od prihoda od- uzme rashod u . . 335.286.17 »Ostaie gotovine — Saldo 60.895.38 » R a s h o d: Za »Nar. Prosvetu« . . 216.054.77 dlZa »Učitelj« 67.629.30 ' Kancelar. troškovi . . 1.235.30 » Pošta, telegraf i telefon 572.50 *Ourev i osvetlenje . . 2.547.30 » Održavanje veze sa slo- vens. učiteljima . . 2.190.— Nepredvidjeni troškovi . 4.207.20 * Troškovi Gl. Odbora u Beogradu i Zagrebu 14.666.60 Oduženje Učiteljskom (srbijans.) Udruženju 15.000.- Plata blagajniku . . . 4.800.— Plata sekretaru . . . 3.600.— Plata poslužitelju . . . 2.783.20 Svega 335.286.17 Hudžet UJU za dobo od 1. 8. 1921. do 1. 8. 1922. pr i h od: pretplata na »Narodnu Prosvetu« .... 192.000. — din. pretplata na *Ueitelj« . 75.000.— » Ciatiarina 30.000.— » pobrotvorski ulozi . . . 500.— » prilozi, pomoč, pripo- moč, poklon . . . 10.000.— » pornoč od Države . . . 25.000.— » Za spomenik poč Dav. Trstenjaka .... 500.— » Svega 333.000.— » ^aido gotovine od 30. jula 1921. g. . . . 56.904.87 - Svega 389.904.87 » R a S h () d : /-' Nnr Pros. x\ Ufi tel.i Hprtija 57.200 22.520 Štampa 75.920 30.300 Saradnja 10.400 6.000 Taksa pošti za j'-.s- pediciju . . . 11.024 1.000 Prenos 1.560 200 Lepilo 200 100 Kanap 525 100 Priznanice ... 500 300 Klišeta 200 200 Povezivanje ukoriče- nje 200 300 St.tmpanje adresa . 4.000 2.000 Plata uredniku . . 7.200 3.000 Plaja korektoru . . 7.200 —.— Plata administratoru . 4.800 —.— Plata ekspeditoru . 10.000 2.000 Neoredvidjeni tjroš- kovi 500 300 Skupaj za liste . . 191.429 68.320 Kancelar troškovi 1.200 Osjrev i osvetljenje 3.000 Pošta. telegraf i telefon . . . 700 Održavanje veze s učitelj. . . 10.fK)0 Nepredvidjeni troškovi ... . 8.000 Skupština U. J. U. u 1921. g. . 12.000 Plata blagajnlku 7.000 Plata sekretaru 4.801 Plata poslužitelju 7.200 kashod: Za »Nar. Prosvetu< Zv. »UCiteij« ... IV. izdaci  54.100 . 191.129.. . 6&320.-. . 54.100.— 313.840.— . . 76.a55.87 389.904.87