KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 48(1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1071.
Dr. ing. Max Schlotter, hemičar, Berlin
Postupak za proizvodjenje gustih kalajnih taloga, koji se čvrsto prilepe. Prijava od 11. marta 1921.	Važi od 1. oktobra 1922.
Pravo prvenstva od 1-5. marta 1917. (Nemačka.)
Za galvansko kalajisanje upotrebljavaju se isključivo alkalna kalajna kupatila, premda imaju pogrešku, što se tiče promenljivosti njihova sastava, lakog sundjerastog obrazovanja i slabog iskorišćenja struje. Kisela kalajna kupatila upravo’ uopšte nisu poznata ako se ne obazremo na sastav, koji je dao Roseleur sa natrijum pirofofatom. Jedno drugo kupatilo od Engelsa (Schlotter, Gal-vanostegie I., Seite 202.) sa vinskom kiselinom, nije postiglo praktičnu važnost, premda kisela kalajna kupatila imaju preimućstvo radi svog visokog elektrohemiskog ekvivalenta. Razlog, zašto se ona ne upotrebljavaju, sastoji se u tom, da svi kalajni taloži iz kiselih rastvora, pokazuju jak kristalni oblik i da katode ne pokrivaju, nego ih pre-vuku, kao jednom čipkastom tkaninom. Ta se pogreška osobito onda opaža, ako se hoće gvoždje (železo) da kalajiše elektro-litički. Iz kiselog rastvora prijanja kalaj na predmet tako slabo, da se pri četkanju lako skine. Ali ne obazirući se na slabo prija-njanje kalajnih taloga, dobivenih iz kiselih rastvora, one se uopšte u galvanotehnici ne upotrebljavaju, jer naginju obliku kristalnih izrasli.
No pronašlo se da se mogu dobiti kalajni taloži, gusti i koji ne naginju obliku izrasli iz prostih rastvora kalajnih soli, koji su slobodni od alkalija i amonijaka, ako se jako kiselom kalajnom rastvoru dodaju neznatne količine želatina ili drugih koloida. Upotreba koloida za metalna kupatila je sama po sebi znana; ali u kombinaciji sa kiselim, prostim
rastvorima kalajnih soli slobodnim od alkalija je nova. Pošto je do sada bilo uobičajeno, da se stanohlorid održi u rastvoru, upotrebi se uvek amonijum hlorid, i ako se nije direktno radilo na alkalnim kupatilima.
Nije potrebno, kako Pfanhauser (Z. f. Elek. VIII., 41. ii ff.) navodi, upotrebiti jako kon-centrisan rastvor kalajnih soli, jer je već rastvor koji sadrži
120 gr. stanosulfata 2 gr. želatina na 1000 cm'1 vode
izgubio svojstvo, da stvara kalajne kristalne taloge.
Rastvori na navedeni način prikladni su da zalivaju bakar, mesing i dr. gustim ka-lajnim talozima, koji se čvrsto prilepe za te predmete. Struktura staloženog kalaja tako se je promenila, da se može porediti sa elektrolitičkim gvoždjem, koje ima najmanju kristalnu strukturu od svih elektrolitički staloženih metala pri debljim slojevima.
Uprkos tome svojstvu nije takvo kupatilo sposobno za kalajisanje n. pr. galvano-gvož-dja. Kalaj se ne prilepi dosta čvrsto za osnovni metal, dok se talog na bakru ili na kalaju besprekorno pokriva, postaje talog na gvoždju vrlo mikrokristalan. U rastvoru nema izrasli, ali se kalaj taloži u obliku kristala sličnih piramidi, što se pod mikroskopom opaža; za praksu smeta ta pojava.
Pronašlo se, da se i ta pogreška da ot-straniti, ako se kalajnom kupatilu, koje sa-
Din. 2.
drži koloide, dodaju kapilarnoaktivne materije, kao što su fenol, floroglucin i dr. Tako se dobijaju takodje i na gvoždju taloži upotrebljivi iz kiselih rastvora, ako se upotrebi kupatilo n. pr. sledećeg sastava:
150 gr. stanohlorida 2 gr. želatina '
5 gr. fenola 1000 cm3 vode
5 gr. hlorovo'donične kiseline.
PATENTNI ZAHTEV:
1.	) Postupak za proizvodjenje gustih ka-lajnih taloga koji se čvrsto prilepe naznačen time, što se kiselim rastvorima prostih ka-lajnih soli, slobodnim od aikalija i amoni-juma dodaju koloidalne supstance.
2.	) Postupak prema sahtevu 1. naznačen time, što se kiselim prostim rastvorima ka-lajnih soli slobodnim od aikalija i amoni-juma osim koloida dodaju još kapilarnoaktivne supstance.