Pošlarina plaćena u gofovu
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoUolsUa Prosveta«
God. III. - Broj 51
Izlazi svako? četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din 9 Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana 9 Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vračaju
Kad isiorifu grade - lavovi_____________________
živi simboli i neoborivo svedočanslvo“
M *
Nije to onaj heronejski, ‘koga tako divno opeva naš duboki Kranjčevič. Ne stresa ta j svojom ledenom mramornom grivom, niti riče, da ukaže na veličinu i sjaj stare Helade, i na herojstvo, ko-je u Termopilskom klancu zablesne oreolskonr svetlošču, koja pokaza, kako sc krvlju posvečuje ljubav prema domovini.
Nel Lavovi, koji sada nakostrešiše svoju grivu i koji uznemiruju i onako zabrinuti kulturni svet, odlegoše se nekoč negde na Lagunama, odakle ih Serenissima odvuče i posadi razom onih plavili obala, sa kojih davno pre nadošle gospode odjekivaše narodna rcc »buntovnog« biskupa.
Ali čemu bi uostalom ovde ponav-dali istoriju, koju zaista nisu kadri da unište dolutali lavovi sv. Marka, ali da ju izmene svojim lavljim upadom u te njima po svemu tude krajeve. To uostalom znadu vrlo dobro i oni, koji bučno ustadoše u obranu tih trošnih kamenih spomenika i pro-testuju pred stolom toliko zabrinute Evrope, koju muče druge teške brige — u obranu spomenika, koji ne Pretstavljaju tako značajnu vrednost, več samo simbole jednog političkog tudeg gospostva, koje je naš tamošnji narod tako gorko iskusio, a što se ohranilo još i danas i u narodnom pre-danju onih krajeva. Ti su kameni simboli samo i jedina hrana jeđnog neza-sitnog iredentizma, koji remeti toliko danas žudeni mir.
»Kroz četiri veka Dalmaciju je branila civilizovana Venecija...« Ove reči, ma kako zvučne, ipak nisu kadre da preokrenu istorijsku istinu. Uloga Ve-necije u tom delu naše zemlje, zna se, bila je čisto zavojevačka. A ako je Venecija što i uradila za vreme svoga gospostva nad tim krajevima, to je bilo u prvom redu samo na njenu vlastitu korist, koju je htela da još više uveča i tamo ustali svoju moč. A »civiliza-torska« njena misija rukovodila se je sajno motivima da zavede jedan poli-tičko-pravni i kulturno - privredni režim, da bi od autohtonog »barbarskog« življa stvorila svoju što sigumiju po-dršku, kako bi mogla mirno tamo gospodovati. Međutim, sva sredstva nisu pomogla da »upitomi« tu buntovnu ra-su »pirata«, koja joj stalno podgrizaše temelje. Udar velikog osmanlijskog vala žestoko je zapljuskivao one naše krajeve, i Venecija je i sama stogastre-Pila za svoju kožu, za svoju moč, pod koju je htela za večita vremena da su-postavi dalmatinsku obalu. Bilo je to dakako ne iz kakvih idealnih, humanih i civilizatorskih motiva, več iz jednog posve praktičnog računa, i suviše rukopipateljne prirode. Dok su Osman-lije zavadali jedan azijatski režim, uni-štavanja svega što je kaursko i što se ne klanja Alahu, dotle je Serenissima, civilizovana evropska Venecija, da još bolje »učvrsti« ta j »antemurale chri-stianitatis«, jednim perfidnim sistemom svog merkantilističkog duha na-stojala da iscedi sve što se iseediti da-
lo	iz plodova te kamenite i sure obale i odvažala na Lagune ili za teško zlato u široki svet, — na galijama, čije su teške terete pomicalc čelične mišice »barbara«, dakako okovanih. O ovom preduzetnom trgovačkom venecijan-skom duhu prepričava se i još danas u tamošnjem delu našega naroda, a što karakteriše i jedna legenda, od tolikih, po kojoj sc vidi, kakav je sud stvarao naš narod o toj »nositeljici civilizacije«, »kraljici mora« —' Vene-ciji. — U jednom kraju ofoka Brača— kaže legenda — umro je u XII veku »in odore sanctitatis« ugodnik Božji Ivan, koji je svojim svetačkim životom do-nosio milost Božju tamošnjem puku. To se bilo pročulo po svemu svetu. Kad nadođoše u naše krajeve Mlečani, oni jednoga dana uzeše krišom iz je-dne špilje, u koju je narod hodočastio, svečevo telo. Ukrcaše ga u ladu i s njim lepo da če put Mletaka. Ali la-da ni da se makne. Vrate se natrag do groba, pomislivši, da slučajno što ne zaboraviše. I zaista. Zaboraviše sve-čev opanak! Uzeše ga, dabome, i po-novo krenuše ladom sa svecem i ei-tavom njegovom »opremom« put Mie taka. I ukaza se sada čudo! Sve do Mletaka svaki zavesljaj milja puta. Karod priča, da su Mlečani sa svecem napravili dobar posao, a da bi u svetu uzbudili još veče zanimanje za ovog ugodnika Božjeg prekrstiše ga u sv. Ivana kneza Aleksandrinca. Da oprav-daju ovo svečevo putešestvije koje on Poduze kradomice, Mlečani sami na-
doše opravdanje na osnovu iste ove legende. Vele: sveeu se žurilo da stigne u Veneciju — svaki zaveslaj milja puta — da bi pobegao pred gusarima, Uskocima i Turcima, kako ovi ne bi oskvrnuli njegov grob. Svakako, vrlo dosetljivo. Ali u našem narodu ima više legenda, koje nam kažu, da su sveci-čudotvorci na ovaj način »bežali« iz naših krajeva na drugu obalu. I tako se stvarahu Loreti, ko j ima hodočasti narod, pali pusti vosak i sipa na pregršte milostinju — »lemozinu«. Ove legende imaju i svoj dublji smisao, a i u pogledu nacionalnosti tih naših obalnih krajeva. Uostalom venecijansko gospostvo donelo nam je poreci ostalog dobra i svoju ortografiju, kojom je oblagorodilo naša »barbarska« narodna imena. Ne poznavajuči našega narod-nog alfabeta, činovnici komuna izme-njivali su ih iz osnove, podajuči im polatinjene oblike, kako se to i sada, pa i silovitim načinom provodi u Julij-skoj Krajini. A ako je veliki i umni Ši-benčanin Nikola Tomazeo i veličao Veneciju, nije on nrkada rekao ni napi-sao, da su oni krajevi, iz kojih on poteče i koji mu ucepiše živu našu na-rodnu krv, koju je uvek isticao i njo-me se ponosio, da su ti krajevi italijanski. Ovaj veliki filozof, filolog, literata, enciklopedista i diplomata, koji je bio u neprestanoj živoj vezi s našim narodnim vodima i budiocima, te koji je po otsluženju svoje službe kao italijanski ministar u Parizu prodao svoje salonsko odelo, da utržak od toga povrati državnoj blagajni, bio je prepošten da bi ustvrdio jednu takovu neistinu.
»Samo zaostali i nekulturni ljudi mogu se zavaravati, da se rušeči kamenje uništava istorija«; — a mi na-dodajemo: treba poseči i još radikal-nije, da se uništi istorija jedne nacije i izbrišu njeni samonikli tragovi u po-stojbini: pokazuje nam to primer kako se radi u Istri. Tako rade napredni i kulturni!
A to što se reklo, da »i za vreme rata hrvatski elementi nisu nikad dirnuli venecijanske lavove,
ni druge spomenike rimskog doba« ima svoj vrlo providni cilj. Pa ipak su ti naslednici rimski i veneci-janski još davno pre, pa i za vreme rata, bili upravo najjača podrška austrij-ske protuhrvatske politike i oni, koji su izazivali krvave sukobe s hrvatskim elementom. Politička istorija Dalmacije, sve od budenja 1844, a naročito od 1870 pa sve tamo do 1918, jasno beleži dva fronta, protiv kojih se je borio hrvatski elemenat. Samo je tim teže bilo za onaj naš narod, što se je imao da bori s tim frontovima, koji su tako često nastupali zajednički. U ulogu tih naslednika rimskih i venecijanskih kroz sve to doba politička istorija mogla bi da unese još više svetla. Ovde čemo medutim pripomenuti samo to: da je poratna okupacija nad tim krajevima još duže ostala, koja je, pored ostalog, preduzela i ulogu kustosa starina naše slavne i velike narodne isto-rije, mnogi bi naši spomenici (Knin, grobnica Frankopanke na Krku, Trsat i t. d.) dočekali još tužniju sudbinu od onih — kako oni vele — lavova tro-girskih i krčkih ...
I kad bi ovome pitanju nadodali još i ono zasebno poglavlje, u kome je baš naše Sokolstvo, kao istaknuti no-silac čistog narodnog duha, na tim našim obalama bilo za jedan veliki period vremena pravi nišan svih mogu-čih podviga i ispada, osobito u Zadru, onda bi ono ciljanje na korektnost držanja hrvatskog elementa izgubilo i svoj poslednji raison d’ etre. I zaista je više nego čudno, da su ti večiti »schiavi« sada odjednom postali u očima prekomorskih suseda »kulturna nacija, koja stenje pod nekulturnem hegemonijom«.
Ova »prijateljska« udvaranja i koketovanje naš tamošnji živalj, kao i ceo narod, shvača vrlo dobro, ocenju-juči posve jasno njihovu prozirnu ten dencu. 1 zato se i zbij a/j neprebojni sokolski pas baš na ono j zoni, a što je tako vidno uočio onaj izvestilac nama toliko naklonjene štampe prilikom Sokolske izložbe u Beogradu. I neka zaista veruje, da če taj sokolski, narodni pas biti čeličan, preko koga neče moči više da pruži svoju šapu neželjeni gost, kao što je lav sv. Marka.
Jadranski.
Nastavimo raspravu!
Moramo biti zahvalni bratu Bogi-čeviču, što je u poslednjem, 50-tom broju našeg »Sokolskog glasnika« na-čeo važnu i toliko potrebnu raspravu velike prvodecem barske ankete. Na nama je, da ta korisna anketa ne ostane mrtvo slovo na papiru, i da ne bu-de, kako br. Bogičevič duhovito kaže: »oranje mora«!
Zbor župskih načelnika je najviši tehnički, a to znači u sokolskoj praksi, i najviši uzgojni činbenik u našem Sokolstvu. Zbor župskih načelnica i načelnika čak predlaže i savezno na-čelništvo, pa prema torne od njegove odluke zavisi i vodstvo celog našeg sokolskog rada. Nikad ni na jednom zborovanju načelnika i načelnica, nisu oni došli u priliku da tako opširno i tako pripravni dadu svoj sud i kažu svoje mišljenje, kao što su to mogli, a neki i rekli, na anketi »Sokolskog glasnika«. Zato tom pismenom zborovanju najvi-šeg tehničkog i uzgojnog činbenika našeg Sokolstva moramo pokloniti svu pažnju, koju zaslužuje. To je zborovanje o važnim stvarima, koje se ^vrši pred najširim krugom sokolskog članstva, i o kojem može svaki da sam promisli i prosudi.
U izveštajima načelnika na ovoj anketi nismo proeitali jedno važno is-kustvo: »Nema tog osečaja discipline, shvačanja dužnosti i razvijene svesti, koji če privuči, a onda i zadržati vež-bače na vežbi u Sokolu, ako ta vežba nije doterana, uredno vodena, zanim-ljiva, korisna zdravlju i napredna.« Ovome bi mogli dodati i još čvršče islkustvo: »Član sokolske organizacije postaje, razvija se i učvrščuje vežbom, u sokolani, u rukama prednjaka«.
Sva svojstva i sve vrline našeg članstva zavise dakle od onog uticaja, što ga vežbanje u sokolani (to ne znači samo dvorana, več i letnje vežbali-šte, i taborski logor, i kupalište i sve drugo), što ga prednjak na nj izvrši u onom vremenu, koje član prevede u sokolani kao redoviti i marljivi vež-bač. Mali i nedovoljni razmer vežba-ča i svih članova u mnogim župama, pokazuje nam dvoje:
ili je trajanje redovitog polaska vežbanja vrlo kratko,
ili je broj vežbača i bivših vežba-ča u našem Sokolstvu daleko manji, nego što bi morao biti.
I jedno i drugo je pomalo istina, i jedno i drugo je razlog onim mnogim neprilikama, na koje se tuže načelnici u anketi.
Da bi postigli bolji^ razmer medu brojevima, vežbači, svi članovi, i da bi trajanje redovitog polaska vežbanja i rada u sokolani produžili preko sadaš-njeg, prekratkog i nedovoljnog za pot-puni odgoj članova, moramo svi prednjači dobro shvatiti, da vežba mora biti doterana, uredno vodena, zanimlji-va, korisna po zdravlje i napredna.
Mi smo uspeli u jednome: razvili smo shvačanjc za telovežbu, stvorih smo osečanje potrebe skladnog odgo-ja, a s njim i telesnog odgoja, propagirali smo smisao za zdravlje, snagu, iepotu, otpor protiv bolesti i spretnost. 'I sada k nama dolaze oni, koji to sebi žele. K nama dolaze oni, koji hoče da postanu ili ostanu zdravi, snažni, spretni. K nama ne dolaze več gotovi Sokoli, koji znadu što mi hočemo i što je to u stvari sokolski rad, sokolska porodica. K nama dolaze oni, koji istom treba da postanu Sokoli, i oni su u velikoj večini ono, što u našim statistikama čitamo pod brojka-ma vežbača. Njih istom moramo priučiti na sokolsku dobrovoljnu discipli-nu, vršenje dužnosti, na svestrani sokolski rad, i na sve ono drugo, što mi tražimo od zrelog, dovrsenog i spremno g člana naše organizacije.
I zato kod vežbača najpre moramo postopati i privlačiti ih doteranim radom u sokolani, a onda kasnije (ali ne prekasno!) vršičemo na njih sav odgojni uticaj i čeličenje, koje razvija disciplinu, nepokolebljivo vršenje duž-nosti (ne samo vežbačiki!), i deo od-gojnog rada prcnečemo na njih, sada več gotove Sokole.
Članove treba da privučemo i zadržimo na vežbi, na sokolskom poslu, doteranim, naprednim i pametnim vež-banjem.
Iskusna i potpuna primena naseg svestranog sokolskog vežbanja, dotc-ran i napredan rad dobrih prednjaka,
svakako bi ublažio, a možda i sasvim izbrisao one nedostatke, na koje se tuže naši župski načelnici, ali u koje ih večina još uvek upada.
Sredstva su, da se podrži redovito vežbanje u sokolani, nastupi, utakmi-ce, sletovi. Međutim upadamo često u duboku pogrešku, da nam je vežbanje u dvorani (u kojem učestvujc dobar deo novih, »nedovršenih« članova) sredstvo za nastupe, utakmiee i sleto-ve. Obratno od onoga što mora biti.
Načelnici se tuže, da su naši nastupi po programu jednolični, da su zastareli, da smo tamo, gde smo bili pred 60 godina. Srečom nije tako svu-gde, ali ima mnogo i previše sličnih slučajeva. Načelnici se tuže, da večina jedinica prestaje da radi leti, a da telovežba jenjava zimi (plesovi i ski-janje). A baš leti su najpovoljniji uslo-vi za sokolski rad, za vežbanje, za igre, za utakmiee i za sve drugo. A ako je skijanje razlog, što slabi rad u sokolani, neka sokolana pode za članovima na skijanje, i neka Sokoli i na ski-janju budu Sokoli. Sokolanu u tom slučaju pretstavlja (kao što skoro uvek biva) prednjak. I umesto da se na to tužimo, morali bismo biti zadovoljni, da članovi i zimi iskoriščavaju prirod-na sredstva telovežbe, a izbegavaju veštačka, baš kao što se i leti dešava, da se ceo svet bavi kupanjem i pliva-njem, samo što u svemu torne i mi ne vidimo sredstva za korisni i povezani sokolski rad.
Jedan društveni načelnik, iz uba-vog primorskog mesta, tužio mi se, da svalki rad u sokolani prestaje čim do-du stranci. »Svi članovi su na kupali-štu, ni jednog ne mogu da dobijem na vežbu«! A kad sam ga pitao, gde on to vežba i kuda on poziva te svoje neposlušne članove, onda se nišam ču-dio da ne dolaze. Načelnik je liteo da se vežba u maloj dvorani, dok je priroda pružala sve svoje bogastvo i svu svoju privlačnu snagu!
Sredstva sokolskog odgoja treba da prednjači doteranije iskoriščavaju, i treba da se najpre oni osposobe i spreme za svestrano i potpuno zado-voljavanjc danas mnogo večih, i opravdanih zahteva članova. Načelnici mogu da i stara sredstva iskoriščavaju na pomladeni, novi način, ali mora-ju da se drže načela, bez kojih neče postiči, ono što moramo postići. I dobro lučiti sredstva, i čemu ona služe.
Glavna su sredstva, s kojima _mi podržavamo i usavršavamo redovitu, onu odgojnu telovežbu, nastupi, sletovi i utakmiee. Dok su ta sredstva u dobrim rukama dobre sluge, u lošima su još lošiji gospodari. Trebalo bi op-širnije i tačnije proučiti ovo pitanje, i da se onda odlučimo na poboljšanje prilika. U tomc je brat Bogičevič pri-kazao glavne konture, a sada bi trebalo to nastaviti.
Iskustva velikog praškog sleta su pred nama. I iskustva beogradskog. I mnogo je još novih i važnih stvari, koje smo prepustili zabeležiti. Pred nama je čitav niz novih, na oko samo tehnidkih pitanja, ali u stvari to su pitanja, na koje sc spotiče sav naš od-
gojni rad, koji ne može i ne sme da bude bez telovežbe i bez skladnog svestranog rada.
Danas se na svim poljima ljudske delatnosti pojavljuje prosudivanjc, pregledavanje i proučavanje stečenih iskustava. To se i u našim redovima pojavljuje u mnogim raznim oblicima. Prednjači i načelnici neka razmisle o ovome: Kako da leti zadržimo sve vež-bače u sokolskom radu, ali ne tako da ih silimo na neprirodne i neprijatne stvari, kad se svaki pametan čovetk hoče da kupa, vežba na otvorenom, lo-gorujc i takmi u igrama i junačkim vežbama. — Kako da zimi zadovoljimo želje onih, koji mesto vežbe u dvorani vežbaju na snegu jednako korisne i isto toliko sokolske vežbe? — Kako da nove članove no utučemo dosadnim i preteranim vežbanjem, samo jednog malog dela bogatog našeg izbora vežbi, kao što to obično radimo? — Kako da vežbačima, koji su prešli onaj prvi stepen jačanja i upoznavanja, pružimo doteranije i potpunije vežbanje po mo-gučnosti iz svih grana telovežbe? — Kako da izbegnemo onim štetnim i opasnim »akademskim nastupima«, koje od prednjaka prečesto traže neke društvene uprave u »reprezentativne svrhe«? — Kako da pojednostavimo i korisnijim napravimo vežbanje skupnih prostih vežba, na učenje kojih gu-bimo toliko energije prednjaka i vežbača, s posledicama srnalaksalosti i za-sičenja? — Kako da se spremamo za utakmiee, kako da te utakmiee dobro sudimo i kako da na vreme objavimo uspehe i podelimo priznanja (slučaj sleta u Beogradu!)? — Da li da i nadalje priredujemo sletove i utakmiee u isto doba, kad smo iskusili več u Beogradu 1930, a i sada u Pragu, da kod toga takmičari skoro ni ne sude-luju na sletu, a oni su baš ono najbolje. (U Pragu su se održavale utakmi-ce članstva istovremeno kad i nastup članstva na sletištu, a u Ljubljani na pohrajinskoin sletu moraju takmičari da budu več 25 juna i da ostanu do 29, dakle, najmanje — bez putovanja
—	pet dana. Suei, načelnici, prednjači još više? — Kako da »ritmičke« vežbe postanu zbilja ritmičke i zbilja vežbe? — Kako da one bolje, dovršene vežbače iskoristimo i zadovoljimo kod javnih nastupa (Vežbe članica s čunjc-vima u Pragu!)? — Kako da na pred-njačkim tečajevima naučimo pitomce prednjački posao, a ne neke mnoge teorije i analize? —- Kako da metodi nademo jednako ugledno i važno mesto, koje dajemo sustavu na tečajevima i u školama? — Kako da našim najboljim sokolskim takmičarima u atletici i u drugim granama omoguči-mo da se takmiče za prvenstvo Jugoslavije? — 1 još mnogo drugih pitanja.
Stupci naših sokolskih listova su zato, da o tomc pišemo i raspravlja-mo, jer bez isoravnog rešenja ovih pitanja, nočemo imati dovoljno članova na vežhi, a bez članova na vežbi nema ni dobrih Sokola, ni dobrog Sokolstva.
Hrvoje Macanovič — Zagreb II.
Projekal
o osnivanju prosvetnog ©deljenja u školt za obuku vojnika za vode sokolskih čela
Sokolstvo ima zadatak da naš narod, specijalno omladinu, fizički ojača, zapoji nacionalnim duhom, da ga prosveti, gde se ukaže potreba, i da ga pouči u svakom pogledu. Ove zadatke u Sokolstvu do skora vršilo je tehni-čko vodstvo pojedinih društava i četa, u koliko je bilo u mogučnosti. U poslednje vreme ove zadatke, uzuzev ti-zičkog vaspitanja, primaju na sebe prosvetni odbori sokolskih jedinica. O tome imaju velikog uspeha.
Da li rad prosvetnih odbora, do-pire i po svima seoskim sokolskim četama? Svakako ne. Ako dotična četa ima koga učitelja, ona če imati uspeha i u tome pogledu. Pa da li je u mogučnosti taj učitelj svuda da stigne, kada na njemu, pored njegovog redo-nog posla, počivaju sve organizacije na”selu i ceo tehnički i administrativni posao u četi? Da li je taj učitelj u potpunosti upoznat s ovim radom, kao i da li nam ko može garantovati da ce .taj i za to spreman učitelj saradivati na tome polju uvek ili ako če saradivati, da li neče on biti premešten iz toga sela i ceo dotadanji njegov rad ostati kao jedan lep san? Ako novo-došavši učitelj nije zagrejan za sokol-
sku ideju, onda četa ostaje bez zamene. O tim zamenima treba misliti. Naj-zad treba znati, da prosvetar, ikoji nije u isto vreme vežbač, ne može u toli-koj meri razumeti ono članstvo, kao onaj koji vežba rame uz rame s tim vežbačem. Hočemo li moči postiči i taj ideal medu učiteljima u selu? Za sada i za dugi niz godina ne.
I samo izdvajanje učitelja sa sela za spremanje u ovom pogledu nailazi na prilično teškoča. Teškočc su i ma-terijalne i gubljene od nastave po osnovnim školama. Pa nikakve garancije nemarno da če svi ti učitelji, ako svrše prosvetne tečajeve, saradivati i po seoskim sokolskim četama.
Po momc mišljenju prosvetare za seoske sokolske čete treba vrbovati i spremati i od zato sposobne scoskc oinladinc. Kakav bi uspeh u tomc pogledu bio postignut? Po mome mišljenju, ogroman. Naš seljak je vezan za svoju zemlju, a time i za	_sc	'
Time je postignuta stalnost. Nas seljak je po prirodi bistar i intehgcntan. Neka nam zato posluže masa primera iz naš li ratova za oslobodenjc i ujedi-njcnjc, j|dc su naši scljaci bili i ic-zervni oficiri i za vreme rata pokaži-
Str. 2
»SOKOLSKI GLASNIK«
—	■■■■■m	■	m	jp	,	—.—  ■-—-— .■	■
/LoVEK/Ko
Je .in-stven! telovežbeni red ш slovensko Sokolstvo
Poslednja a c tii lica načelništva Saveza Slovenskog Sokolstva, koja se je održavala u Pragu, medu ostalim je zaključila, da se izradi za sve sokolske
saveze, koji su učlanjeni u Savez SS, jeciinstveni telovežbeni red i time da sj učini prvi kora.v saobraznom propadanju fizičkog vaspitanja u čitavom slovenskem Sokolstvu.
Sianavlšie ČOS prema sportskim utimžcnjima
(	svojoj	poslednjoj sednici Vi-
har COS zauzeo je u pitanju odnosa č :ši;osIovačkog Sokolstva prema poje-dmfin sportskim savezima te prema celokupnom športu jedno odredeno stanovište, koje je osnovano na sledečim na celim a: Šport je za Sokolstvo samo jedno od mnogih sredstava za sprovadanaje telesnog uzgoja. Sokolska društva, njihovi otseei, okružja i župe pa čak i sama ČOS ne mogu pod nikakvim uvetom biti podređeni ma ko jem sportskom udruženju k a o članovi. Zato pak članovi pojedinci kao osobe mogu biti u isto vreme udruženi i u sokolskim jedmicama i u sport-skim društvima i klubovima. Oni mogu kao pojedinci da istovremeno vežba-J11 11 jednoni i drugom udruženju, ali takmičiti im se dozvoljava samo ili za Soko ili za sportsko društvo. Sokolstvo same« uvada u svojim redovima sasvim odvojenu registraciju sviju svojih sportskih takmičara te če nastojati, da s portska udruženja ovu sokolsku regi-straciju priznaju podjednako vrednom njihovoj sportskoj registraciji. Sportskom savezu može se staviti i predlog, da se stvori jedan zajednički forum, u kojem bi ČOS pretstavljala ravnopravnog elana sa športom. Za-stupanje ČeŠkoslovačke prepusta se u inostranstvu u sportskim granama pot-puno sportskim udruženjima. Što se tiče pojedinih potankosti u sprovedbi utakmica, prestupanja i drugih pitanja, ČOS sklopiče s pojedinim sportskim savezima naročite ugovore na osnovu dosadašnjih iskustava i običaja.
Iz smučarsiva ČOS
Veliki razvitak smučarstva medu eeškoslovačkim Sokolima, u redovima članstva, naraštaja pa i dece, irnao je kao posledicu veliku nestašicu dobrih smučarskih stručnjaka i prednjaika. Zato ČOS več nekoliko godina prire-duje svake godine nekoliko smučarskih prednjačkih tečajeva i to odvo-jeno za članove i od voj eno za članice. Ove godine održače se muška prednja-čka škola u Maloj Moravici pod Pradedom u Krkonošama zajedno sa smučarskem školom za taikmičare. Savez-ne utakmice u smučanju za naraštaj u 1933 godini održače se u Malim Svato-nicama na Moravi 4 i 5 februara, a od
9	do 12 februara prirediče se nateca-nja za članstvo na Pustevnima. Češko-slovačko Sokolstvo uzeče isto tako učešča na saveznim smučarskim utak-micama jugoslovenskog Sokolstva u Bohinju od 17 do 19 februara. Konač-no održače ČOS svoju ženslku smu-čarsku prednjačku školu od 19 do 26 februara kod Sokolske kuče u Krkonošama.
Napredak češkoslovačkog Sokolstva
Dolk je češkoslovačko Sokolstvo prema zadnjoj zvaničnoj statistici iz godine 1930 brojilo u svojim redovima Ш.770 pripadnika, to se ovaj broj sa-da povisio za daljnjih 25.156 lica, pa je prema tome ČOS koncem prošle godine brojila 686.926 pripadnika.
Predavanje o dr. Miroslavu Tiršu
Na praškom univerzitetu predaje docent dr. J. Klima u zimskom semestru o vaspitanom delovanju dr. Miroslava Tirša. Univerzitetski profesori dr. Birnbaum, dr. Pekar i dr. ing. An-drle, koji su održali predavanja o Tiršu na svečanim proslavama praških visokih škola, sada su izdali ova svoja predavanja u naročitoj knjiži.
Ispiti sposobnosti kod čsl. Sokollca
Na pobudu savezne načelnice s. Provaznikove i po zaključku saveznog ženskog prednjačkog zbora ČOS, zavedeno je pre dve godine u svim ženskim odeljenjima po društvima i žu-pama sasvim drugojačije oecnjivanje sposobnosti pojedinih vežbačica, a o čemu smo pisali u našem listu. Danas donosimo i nekoliko praktičnih rezultata ovog načina takmičenja. Ovc go-dine položilo je spomenute ispite u 47 župa svega 27.412 vežbačica i 1278 stari jih sestara, dalje 15. 635 naraštaj-ki i na hiljade ženske dece. Na sveso-kolsikom slctu takoder se takmičilo po
novom sistemu i to posve povoljnim uspehom, Odmali posle sleta ponovo je položilo ispit 19.790 članica, 11.803 naraštajske i preko 60.000 ženske dece. Posle ovakih dobrih rezultata i iskustava sasvim je utvrdeno, da je novi sistem u korist vežbačica, te da se je veoma udomačio i kod sudkinja i kod sviju ženskih kategorija vežbačica. Zato če se u ovom pravcu rad nastaviti i produbiti, te postoji nada, da če u narednoj godini ovaj način i postupaik aoneti i još mnogo bolje kolektivne rezultate.
Stanje Sokolstva u Slovačkoj 1931
Prema podacima saveznog stati-stičkog otseka, češkoslovačko Sokolstvo poicazuje u Slovačkoj znatan napredak. S osnivanjem sokolskih jedi-nica počelo se u Slovačkoj tek posle sloma Austro Ugarske i danas tamo ima več 30 sdkolskih domova te 42 letnja vežbališta. Celokupan broj sokolskih pripadnika u Slovačkoj danas iznosi u sedam župa svega 31.455 lica, od toga 11.627 članova i 4297 članica, a ostalo pripada naraštaju i deci. Po-red znatne delatnosti na telovežba-čkom polju, pokazuju tamošnja sokolska društva veliku radinost i na pro-svetnom polju, a što j<? i razumljivo, j er su Slovaci pod madžarskim režimom baš u prosvetnom pogledu bili osobito zapostavljeni.
Sokolski dom na Vlšegradu u Pragu
Več smo pred kratkim spomenuli, da je Sokolsko društvo Praha IV, koje ima svoje sedište na Višegradu, položilo kamen temeljac svome domu. Taj dom če biti podignut na Rasi novo m nabrežju uzduž Vltave pod samim sta-rodrevnom Višegradom, te je arkitek-ta br. Roit več izradio načrt spoljaš-njeg izgleda doma, koji če strogo od-govarati istorijskom obeležju Višegra-da, kao i raspored unutrašnjeg urede-nja, koje če biti sprovedeno veoma praktično i u največoj ekonomiji pro-storija za društvo. Ceo dom trebače oko 2 i po milijuna češikih kruna. U unutrašnjosti nalaze se dve vežbaoni-ce, velika u nadzemlju i manja u pri-zemlju. Velika dvorana imače 28 i po me ta ra dužine te 16 m širine, a pozor-nica biče dugačka 6'5 m. Mala dvorana, odredena za vežbanje manjih ode-
1	jetija i prednjačkog zbora, imače isto tako svoju pozornicu, i to za lutkarski otsek. Dvorane biče providenc centralnim loženjem, a takoder i centralnim zračenjem.
Kalendar slovenskih sokolskih sletova
U koliko je dosada poznato, vršni red večih sokolskih sletova slovenskih sokolskih organizacija je sledeči: ju-goslovensko Sokolstvo prirediče svoj veliki pokrajinski slet prilikom 70go-dišnjice Ljubljanskog Sokola. 1933 godine u Ljubljani, i to na Vidovdan. Poljsko Sokolstvo održače naredne godine svoj pokrajinski slet 1 i 2 jula u Lavovu zajedno s medusletskim saveznim utakmicama te natecanjem za prvenstvo saveza. Slet prireduje za-pravo Malopoljska sokolska župa. Na-redni poljsiki svesokolski slet odreden je za 1935 godinu u Varšavi. Ovom prilikom sastače če se u poljskoj pre-stonici, pored ogromnog broja poljskih Sokola, takoder i veče mnoštvo Sokola iz ostalih slovenskih zemalja. Ukrajinsko Sokolstvo, koje za sada još iiije udruženo u Savezu slovenskog Sokolstva, prirediče svoj prvi veči slet u Lavovu 1934 godine. Svakako bliža se i vreme, kad če morati biti utana-čen i datum narednog I'I jugoslovenskog svesokolskog sleta, i to po svoj priliei u 1936 godini, a nakon toga sledi več 1938 godine X svesokolski slet u Pragu.
U poijskog Sokolstva
Dne 11 o. m. održana je u Varšavi sednica odbora poljskog sokolsikog saveza uz učešče sviju starešina župa i okružja u cilju da se sokolski rad po društvima i okružjima, pojača, i to s organizacione, tehničke i prosvetne strane. U tu svrliu starešinstvo je več pre toga izradilo jedan program, na osnovu kojega se je vršila sada u Varšavi rasprava, a po kojoj je stvoren zaključak, da se sve što sadrži taj program mora sprovesti u život putem pojedinih otseka i odbora društava i ofkruga.
Pariški Sokoli na turneji u Madridu
Kako su španjoldki gimnaste sada. stvorili svoj gimnastički savez, koji če sprovadati telesno vaspitanje po jed-nom sistemu srodnom sokolskom, jer su i njihovi izaslanici baš na ovogo-dišnjem svesokolskom stetu u Pragu
videli u telesnouzgojnom pogledu mnogo toga korisna i za njih nova. odlu-čili su merodavni španjolski gimnastički krugovi da se u celini zavedu u njihovoj organizaciji sokolske proste vežbe. Več smo izvestili, da je na svečanosti spomenute organizacije izasla-la ČOS naročite delegate, a pariško sokolsko društvo, kao najbliže, otpo-slalo je takoder jednu svoju uzornu vrstu, da u praksi prikaže na svečano-stima svu dubinu i svestranost sokol-skog vaspitanog sustava.
Ostavka brata Josefa Čermaka
Starešina Američke obce sokolske brat Josef Čermak, dugogodišnji naj-predaniji sokolski radenik medu Če-sima u Americi, uputio je starešinstvu AOS jedno pismo, koje je objavio i u centralnom organu spomenute organizacije, u kojem podaje ostavku na vodstvu češko-američkog Sokolstva, i to u glavnom iz zdravstvenih razloga. Brat Čermak radio je na sokolslkoj organizaciji sikoro pola stoleča te u sokolskim kao i u vansokolskim struč-nim krugovima Amerike važi kao van-redan organizator i tehničar u svakom pogledu. S velikim razumevanjem, iako s bolom u srcu, uzelo je američko Sokolstvo otstup dragog mu vode na znanje, te mu je uputilo, jedan osobito topao dopis u znak večite zahvalnosti za sav njegov odličan rad za vreme punih pet decenija.
Pcfačana delatnost niskog Sokolstva
Ruski sokolski emigranti pokazuju u poslednje vreme znatnu delatnost u svim krajevima sveta, gde žive u kompaktnim množinama. Prema dobi-venim vestima, postoji sada u Sever-noj Americi, u Ujedinjenim Državama, dosta jak pokret ruske sokolske
o	mladine, udružene u takozvanim R-klubovima za priključak Ruskom sokolskom savezu u Pragu u cilju da se osnuje u Americi jedan jaki ruski sokolski savez. Kako je baš u Americi veoma mnogo Rusa s velikim potpor-nim organizacijama, to če zastalno u toku vremena zauzeti sokolski razmah medu njima prilično jakog maha. U Južnoj Americi, u Buenos Airesu, postoji sada več jedno jako rusko sokolsko društvo, koje ima veliku za-daču da organizuje sve Ruse u ovoj polovini Novog Sveta. Isto tako rade ruski emigranti na Dalekom Istoku, u Mandžuriji, na podizanju sokolskog duha. Nedavno je osnovano i sokolsko društvo u Harbinu pod vodstvom brače Morjova i Aleksijeva.
Sokolska radio - predavanfa
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 23 o. m. predaje br. Zoran Polič o temi: »Sokolstvo i šport«;
dne 30 o. m, predaje br. dr. Rude Nepokoj o temi: »Sokolstvo i socija-lizam«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 19.30 do 20 časova.
■шшшшшшшшшшашшшшшшшшкшшш
IZ UREDNIŠTVA
Naredni broj našega lista izidi če 30 o. m., i to kao prvin o v o g o-d i š n j i broj, kome če biti priložen i poslednji ovogodišnji decembarski broj »Sokolske prosvete«. Počam od Nove godine naš če list izlaziti svakoga petka.
Sadašnje slanfe Jugoslo-vesiskog SoKolsIva
Upravo dovršena statistika Sokolstva u našoj državi pokazuje, da je Sokolstvo u stalnom porastu. Dok je dosadašnja statistika pokazivala broj-no stanje članstva oko 230.000 lica, ove godine taj se broj povisio na 264.500 pripadnika. Od toga otpada na muško .članstvo 125.267 na žensko 22.719 na muški naraštaj 20.045. na ženski 9.652, na mušku decu 47.968 i na ženslku 38.756. Ovaj če se broj još znatno po-visiti, jer neke jedinice nisu poslale konačnih izkaza. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije danas broji 25 župa sa
110	okružja, 914 društava i 921 sokolsku četu, dakle 1835 jedinica. Sopstve-ni dom imade 139 društava, a u gradnji nalazi se 30 domova, vlastito letno vežbalište ima 239 društava. Po broju pripadnika najjača je župa Novi Sad (20.022), a onda Osijek, Vel. Bečkerek, Maribor, Zagreb, Beograd i Ljubljana.
Uzorno laboreitje prosvetnog odbora Saveza SKJ
Sprovodeči prosvetm program prosvetni odbor Saveza SKJ rešio je da iduče godine meseca jula organizuje uzorno taborovanje na Bledu.. Tabo-rovače oko 150 sokolskih pripadnika sviju kategorija s teritorija župe Novi Sad. Taborovanje, koje je projektova-no na mesec dana, snimiče se tonfilm-^ki.
Značajna sokolska proslava na Cetinju
Sokolska župa Cetinje održala je u počast dana, kada je pred 14 godina Velika narodna skupština u Podgorici jednogiasno izglasala ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom, svečanu sednicu, na kojoj je zamenik starešine br. Mihailo Bajič održao govor, u kojem je pri-kazao ulogu Sokolstva oko priprema-nja ovog velikog istorijskog akta. Posle održanog govora jednogiasno je do-nešena odluka da se pošalje pozdrav sa sednice g. Savi Ceroviču bivšem pretsedniku Velike narodne skupštine u Podgorici i Savezu SKJ.
Trezvenjašivo i siedefa u Sokolstvu
Prosvetni odbor Saveza SKJ izra-duje organizaciju trezvenjačkog po-kreta u Sokolstvu, jer smatra da je trezvenjaštvo bitni preduslov za napredak našeg naroda i države. Izradiče se minimalni program za rad na trez-venjaštvu, koji bi zasad imao propagandni karakter. Ove godine, po svoj priliei meseca aprila, namerava se or-ganizovati dan trezvenjaštva.
(Nastavak sa 1 str.)
.vali odličnih rezultata sa svojim jedi-nicama. Pa dok su na otsluženju roka u kadru oni se upotrebljavaju prilikom izvodenja obuke za pomočnike nastavnika (k a p 1 a r i). Naš seljak. vaspitan za p ros ve tar a. biče bliži onom članu seoske sokolske čete i s manje inteligencije može postiči cilj, jer mu ume objasniti njegovim — se-Ijačkim jezikom. Naš seljak, neče zavirati od prosvetara-seljaka, da ga za mnoge stvari upita, ako mu je što nejasno, kao što če zazirati od učitelja-prosvetara, gospodina, kako ga on smatra. Naš seljak ima ambicija, mo-žda i veče no varošanin, da bude voda i vaspitač svoga naroda. Primeri: Vode iz prvog i drugog ustanka. Najzad, naš seljak če imati i više vremena od učitelja, poglavito zimi, i može biti od velike koristi tamo gde ima učiteljskih snaga; gde pak nema, tu bi mogao pri-miti i sav taj posao na sebe.
Ja sam početkom ove godine Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije podneo projekat za osnivanje vojni-čke prednjačke škole, u kojoj bi se obrazovali vode za seoske sokolske čete (vidi »Sokolski glasnik« br. 8 od ove godine). Ovaj moj projekat u pot-punosti je usvojen. Uskoro je savez-na uprava izdeistvovala otvaranje ovc škole. Naređenjem g. Ministra vojske i mornarice D. Br. 1919 od 3 februara 1932 god. obrazovana je škola pod nazivom »Škola za obuku vojnika za vode sokolskih četa«. Škola če redovno trajati od 1 decembra jedne do 31 marta sledeče godine. U školi če se redovno održavati 2—3 tečaja od 6 do 8 nedelja. U jedan tečaj primače se 60 do 70 vojnika iz kadra, koje predloži njihova seoska sokolska četa.
Do sada je kroz ovu školu prošlo 108 vojnika (I i II tečaj). Po dobive-nim podacima, ova škola dala je odlične rezultate. Llspeh se več oseča po seoskim sokolskim četama. Kao dokaz neka posluži i podatak, da se je za period vremena ove škole od 1 decembra 1932 godine, do 31 marta 1933 godine, javilo 311 kandidata. Broj sko-ro tri puta veči no što je prijavljeno za 1 i 2 tečaj. Ja se nadam, dok se ose-te u potpunosti rezultati ove škole, da če se svake godine javljati sve veči broj.
Uspesi ove škole su i to, što se tehničko osoblje za seoske sokolske čete dobije od seoske omladine i time Sokolstvo prima svoj koren na selu; što se ovim dobi ja tehničko osoblje za seoske sokolske čete, koje če biti stalno vezane za isto selo; što če uticaj ovog osoblja na seljake biti nesumnji-vo veči i što najzad ova škola, u sraz-
Savez Ruskog Sokolstva osnovan je u Rusiji 1910 godine, u emigraciji 1924 g. Sedište Beograd, Fruškogorska ul. br. 14.
Pretsedništvo: starosta Saveza bv. Roman K. Drejling.
I. zam. st. V. A. Artamonov.
II zam. st. V. I. Tretjakov. (I i II zam. st. za Pokr. savez R. S. u Kraljevini Jugoslaviji).
III zam. st.	(za Češkoslovačku).
IV zam. st. V. A. Petrov (za Fran-cusku).
V zam. st. N. N. Lišin (za Latviju).
VI zam. st. L. N. Suljmenev (za Bugarsku).
VII zam. st. V. D. Bokevič-Ščukov-ski (za Poljsku).
Načelnik D. I. Kambulin, načelnica
O.	S. Šidlovskaja. Prosvetar V. V. Balj-car. — Članovi odbora: Pronin, Bau-kov, Rudnik, Pušin, Rževski, Ursatl, Gordovsfci. — Nadzorni odbor 5 članova; pretsednik B. M. Oreškov. —■ Sokolski sud 12 članova; pretsednik Garnič-Garnicki.
Nadalje je prosvetni odbor Saveza zaključio da štednji, ovom važnom pokretu, koji je zahvatio ceo kulturni svet, i koji se sprovodi i u našoj državi pa i u Sokolstvu, posveti osobitu pažnju i da sprovede njegovu organizaciju.
Sasfanak prosvetara Sayeza slovenskog S$*r©!stva
Na inicijativu ČOS zaključio je prosvetni odbor Saveza SKJ da se prilikom zbora župskih prosvetara u Beogradu održi sastanak prosvetara Saveza slovenskog Sokolstva.
■S©*
Smučarske utakmice Saveza
slovenskog Sokolstva u Jugoslaviji
U vezu s vešču objavljenoj u 50 broju našega lista od 15 o. m. donosimo, da če se smučarske utakmice Saveza slovenskog Sokolstva održati od 17 do 19 februara 1933 godine u Bohinju —- kako je to bilo greškom javljeno — u Kranjskoj gori.
meri sa saveznom školom, mnogo manje novčano staje.
Nastava, kako se sada izvodi, a koja se izvodi na osnovi prikupljenih podataka s raznih župskih i društvenih tečajeva za prednjake seoskih sokolskih četa, dosta je obilna. Obilna je i po vremenu pojedinih tečajeva i za same slušaoce tečajeva. Nastava nije is-ključivo tehničke prirode. Ona je predvidela sve što je potrebno jednom teh-ničkom vodi za seoske sokolske čete, plus predmete za potrebe našeg Seljaka, koje ranije Sokolstvo nije unosilo u svoj program rada (kao: sokolska prosveta, istorija Sokolstva, organizacija Sokolstva, zadrugarstvo, poljopri-vreda, vočarstvo, i t. d.).
Nesumljivo mnogo za naše seoske mladiče — početnike u Sokolstvu.
Po mome mišljenju ovu nastavu trebalo bi podeliti na dva dela: na teh-ničku i prosvetnu; prvi što je potrebno tehničaru, a drugi ostale predmete. Nastavu iz prvog dela izvoditi s onima, koji se spremaju za prednjake, a nastavu iz drugog dela izvoditi s onima, koji se spremaju za prosvetare.
Uslov za prvu i drugu grupu mora biti isti: da je vežbač seoskih sokolskih četa. Izbor za prvu i drugu grupu da vrše same seoske sokolske čete prema sposobnostima i volji za rad, koji su kod njih primečenl ii toku svoga sokolskog rada, kao i prema ostalim uslovima predvidenim za školu za obuku vojnika za vode sokolskih četa._
Škola treba da bude jedna sa dva odeljenja: tehničko i prosvetno. Nastava da se izvodi paralelno. Da ne bi bila čisto praktična ni čisto teoretska, uneti nešto elemenata i iz jedne i iz druge nastave.
Formacija škole potrebna je da se dopuni obzirom na nove potrebe.
Radno vreme, izvodenje nastave i izrada predmeta kao do sada. Nastav-nički da budu popunjeni prosvetnim radnicima.
Ako škola pokaže uspeha, u što sam ubeden, onda treba raditi na tome da se ona pretvori u stalnu školu. Broj seoskih sokolskih četa je i sada ogroman. Večim delom su s malim brojem spremnih radnika, a ime ih i koje i to nemaju. Potrebno je seoske sokolske čete u što kračem roku po-puniti spremnim vodstvom. Njihova sprema neče biti savršena. Ali zato, ako svaka četa dobije po nekoliko takvih radnika, biče u mogučnosti da se dopunjuju, kao i da se po neki, bez štete po rad čete, izdvoji i uputi na župski, odnosno savezni tečaj.
Dimitrije S. Pavlovič, art. ppuk. — Beograd.
Savez se deli na Pokrajinske Sa-vezc i pojedina društva:
a)	Pokrajinski Savez u Jugoslaviji: sedište Beograd. Starosta Viktor Artamonov; I zam. R. Drejling; II zam. V. Pronin, III zam. V. Tretjakov.
Načelnik D. Kambulin;'zam. načel. A. Gan; načelnica O. Šidlovskaja; prosvetar V.Baljcar; tajnik N. Rževski.
Društva: 1) Beograd — star. br. B. Oreškov, nač. Kambulin; prosv. V. Pronin. 2) Zemun — star. V. Poljanski; nač. Ponomarev; v. d. prosv. sestra J. M. Poljanskaja. 3) Zagreb — star. Že-romski; načel. Uzunov; prosv. N. N. Makšejev. 4) Ljubljana — star. Želez-nov; nač.	.	5)	Pan-
čevo — star. Dr. Levitski; nač.
. 6) Bela Crkva — star. Ada-movič; nač. Kolosovski, načelnica T. Veber. 7) Godaždc — star. Peret; nač. Gan; prosv. Rjasnjanski. 9) Skoplje — stad. Kovikov; nač. Alenov; prosv. Ba-ščinin. 10) Kumanovo — star. Antonov; nač. Makarov; prosv. Ljaščcnko. 11) Niš —■ star. Borovski; nač. Golov-ko; prosv. Matvejev. 12) Negotin —
Savez mskog Sokolstva
Ustrojstvo
star. Prohorovič; nač. Grabovskij; prosv. Matlejev. 13) Zaječar — v. d. star. Birjukov; nač. Ščeglov; prosv. Mc-delejcv. 14) Rudnik-Bor — star. Čuk-masov; nač. Ševčenko; prosv. Klepinin. 15) Kruševac — star. Gusarevič; nač. Makšejcv; prosv. Karetnikov. 16) Pa-račin — star. Kronfeld; nač. Volgin; prosv. Ujin. 17) Kraljevo — star. Nau menko, nač.	; prosv.
.18) Ouprija — star. Derkačev; prosv, Mihajlov.
b) Pokrajinski Savez Ruskog So* kolstva u Francuskoj. Sedištc u Medenu.
Starosta Petrov; I zam. Poljanov, načelnik Ermoljev; prosv. Ostrogorski; tajnik Broun.
Društva; 1) Medon — star. Petrov.
3)	Pariz — star. Fok; načel. Sultin; prosv. Poljanov.	3)	Nica — star. Giži-
cki. 4) Kan	—	star.	Katik. — Sokolska
gnezda: Šavilj, Pti Klamar, Varoflej.
c) Rusko Sokolstvo u Bugarskoj.
Društva: 1) Sofija — star. Sulme-
nev; nač. Svješnikov; prosv. Osipov. 2) šumen — star. Parmanin; nač. Beli; prosv. Kriticki. — Gnezdo u Varni.
c) Rusko Sokolstvo u Češkoslova-ekoj.
Društva: 1) Praga — star. Mage-rovski; nač. Jefanov; prosv. Beljgovski.
2)	Moravska-Tšcbova — star. Svetoza-
rov. 3) Brno — star; Kirjunčev; nač. Ostrogradski; prosv. Demčišin. 4) Mun-kačevo — star. Drakula; nač. Čulak; prosv. Kovač.
f) Rusko Sokolstvo u Latviji. Društva: 1) Riga — star. Lišin; nae.
Lebedič; prosv. Mansirov. 2) Dvinsk — star. Zubarev; nač Vasiljevski; prosv. Formakov.
g) Libava — star. Kononov. — Gnezdo Pitalovo (otsek Rige).
h) Rusko Sokolstvo u Poljskoj. Društva: 1) Poznanj — star. Boke-
vič-Ščukovski, nač.	;	prosv.
Lobanov. 2) Lavov — star. Malce; nač.
. Krušinski, prosv. Tjatnibok. 3) Stani-I slavov — star. Truš. — Sokolska gnezda: Rovno, Luck, Kremcnec, Kulikovo.
i) Rusko Sokolstvo u Litvaniji i Estoniji.
Sokolska gnezda: Kovno — star. Izmajlov. Revalj ■— star. Bagrov, k) Rusko Sokolstvo u Kini. Društva: Šanhaj — zam. star. Ko-četov; nač. Mihajlov. 2) Tjandzinj — star. Mihajlov; nač. Zotov; prosv. Kor-šunov. — Sokolsko gnezdo u Harbinu — star. Ričkov.
1) Rusko Sokolstvo u Americi. Društva: 1) Nju-Jork — star. Če-čet; sekr. Žukovski. 2) Buenos-Ajres, Argentina — star. Sazonov; nač. Barji/; prosv. Berežnoj.
Saradnja škofe na kulturnom podi-zanju sela putem Sokolstva
Zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije stavljena je organizacija Sokolstva na čvrstu podlogu, da, usko vezana s ostalim životom narodno - državnim, okuplja u svoje redove celokupni jugoslovenski narod. Postavljen joj je i skrajnji, idealni cilj, da nadc sledbenike i u najudaljenijim i najzapuštenijim selima, te, da baš ta-mo, gde je večina našeg naroda i gde je najšire polje rada, preporodi narod u nacionalnom, higijenskom, ekonom-skom, moralnom i opšte kulturnom pogledu.
Premda je sokolski pokret od svoga početka bio simpatičan našim širokim seoskim masama — našem selu — ipak je ta korisna organizacija ostala ve-činom svojina varoši, i to ne krivnjom sela, da je nije htelo prihvatiti, več nas samih propovednika tog pokreta, koji se nismo držali prirodnog pravila koje nam diktira sastav naše države t. j. da svaka po narod korisna ideja
ili	akcija, koja se javi u duši intelektualca mora svoje sledbenike, svoju vojsku, formirati prvenstveno u selu, jer inače ostaje krnjava i gubi pravi karakter narodnog pokreta.
Sto se pre nije nikako ili u maloj meri činilo to sc sada želi ispraviti. Sam zakon o organizaciji Sokola kraljevine Jugoslavije, a i nastojanje naših današnjih iskusnih i prekaljenih sokolskih radnika, stoji na stanovištu, da če naš Soko samo tada ispuniti svojo veliku zadaču, kad svoj rad razvije Po selima, i kad broj sokolskih četa na selu — tih najglavnijih sokolskih jecli-nica bude u približnom srazmeru s hrojem naših sela.
Provadanje ovakovog Sokolstva i sistema nije lak posao. To je rad koji iziskuje mnogo truda, svladivanja tedenskih i drugih zapreka, rad koji traži 1 materijalnih sredstava, ali taj teški rad, ako se bude provodio sistematski s v’°ljom, harmoničkim učeščem svih za vaspitanje pozvanih faktora, mora doneti željenog uspeha, več iz prostog r,azloga, što je danas naša seoska oinla-dina, podučena gorkim posledicama Primitivnosti i zapuštenosti svojih otaca, željna duhovnog, higijenskog, ekonomskog i drugog kulturnog preporoda. Dokazi te njihove želje mani-festuje se u silnim molbama žitclja najzapuštenijih sela za otvaranjem škola, u kojima oni u današnje doba vide jedino mesto, odakle če sinuti že-ljeni spas njihovom bednom i čemernem životu. Ovo njihovo verovanje o školi moramo u ovom momentu, kad želimo pomoču Sokolstva, koje je postalo socijalna i nacionalna potreba našega naroda, kulturno podiči selo, još više učvrstiti, i školu, koja je več od seljaka priznata kao hram narodnog prosvečivanja, proglasiti i hramom Sokolstva na selu, i u tom hramu zapo-četi sistematski provoditi Sokolstvo u selu, a pomoču njega i njegovo kulturno delovanje.
Opšte je poznata stvar, da je sve dosadanje korisne pokrete po selima vršio u velikoj meri učitelj i da je u velikom njegova zasluga ako se pojedino selo pomaklo iz svoje stoletne primitivnosti i učmalosti t. j. ako se iole uzdiglo u kulturnom pogledu. Isto se tako mora priznati, da je učitelj na selu u nedavnoj prošlosti ostajao osamljen u svom patriotskem delovanju; cesto puta bez potpore i onih, koji su bili pozvani, da i najmanju korisnu akeiju seoskog učitelja iskreno podu-pru. Tako je pre bivalo. Danas je dru-gojaeije. Danas su prilike druge, a situacija Sokolstva jasna i određena. U današnjoj socijalnoj obnovi i narodnom Preporodu Sokolstvo jc dobilo zakon-S-1:: formu i pravac, i sad ga treba raz-Gjati na jedan brz, unifikatoran, jed uostavan — našem selu lako pristu-
pačan — način. Odlaganje ili sporno provadanje Sokolstva bio bi greh prema našoj naciji, a taj greh teretio bi najviše onoga, koji je najbliži širokim narodnim masama a to je narodni učitelj ili bolje narodna škola. Škole treba da budu majke Sokolstva. Kao što škola ulcva u duše vrline, tako če uliti u srca omladine i ljubav za Sokolstvo, a putem Sokolstva, čije je vaspitno delovanje mnogostruko, uzgojiti telesno zdravog, moralno jakog i ekonomsko samostalnog i naprednog čoveka — Sokola.
Da bi škola mogla provoditi ovu veliku misiju Sokolstva treba, da joj se od strane merodavnih to njeno pravo sokolskog vaspitanja poveri i prizna da sudbina sela zavisi od njegove narodne škole i da je učitelj taj, kojemu po pozivu pripada pravo vodstva i u sokolskom vaspitanju dece i odraslih na selu i da jc to sokolsko vaspitanje prirodni produžni rad narodno-škol-skoga vaspitanja, te da se školi dadu potrebna sredstva za provodenje te velike misije. Ovo učiteljevo pravo — praćeno vlastitim svačanjem o nacio-nalnoj dužnosti uevrščuje se još više činjenicom, da je učitelj narodni čovek i uz seoskog sveštenika jedini intelektualac u selu, koji pozna i budno prati sav narodni život i da jc sudeo-nik teških seoskih prilika, koje on želi, ne samo radi sela več i radi sebe, ukloniti i popraviti. Ako podemo s toga stanovišta i ako sc učitelju iskreno prizna to pravo i tačno odredi njegovo mesto u Sokolstvu, kao i namaknu naj-nužnija vaspitna sredstva, uveren sam, da če svaki nastavnik rado prihvatiti taj časni posao, da u školi u vezi s ostalim, i izvan škole u svom slobod-nom vremenu, saraduje na kulturnom vaspitanju i podizanju sela putem Sokolstva.
Pitače se moguče, da li svi učitelji mogu saradivati na širenju Sokolstva i da li svi poznaju Tirševu ideologiju i sistem telesnog vaspitanja? Odgovor je: »Tirševe sokolske ideje — prime-njene kod nas — traže: podizanje telesnih i moralnih sila pojedinaca, da se preko njih vaspita čitavi jugoslovenski narod do najdosežnije granice savršenosti,« ta Tirševa ideologija nije nikakov zapletni problem, ni duboka
—	samo za pojedince shvatljiva — filozofija, več jc to jednostavna, jasna i odredena težnja, koja umesto velikog i dubokog razmatranja, traži sledbenike s ljubavlju i voljom. Mi, učitelji, koji smo želeli, i sada stalno nastojimo i radimo na uzgajanju novog čoveka Jugoslovena i dobroga Slovena, znamo, da je tom čoveku — Jugoslovenu — potrebno, da uz jaku i zdravu mišieu, pripravnu za obranu krvavih tekovina, ima razvijenu naeionalnu svest i ponos, te da se kao takav dovine čim višeg kulturnog, moralnog i ekonomskog nivoa. Mi smo več tom našom ideologijom postali sledbenici velikog i neumrlog Tirša, oca slovcnskog Sokolstva. Izvodenja telesnog vežbanja po Tirševom sistemu i ako izglcda u prvi mah mnogima težak, biče ostvarljiv ako se propiše na jedan jednostavan način putem slika i opisa, sa simboličnim sadržajem iz života zemljoradnič-kog ili obranbenog, koji je seljaku lako shvatljiv, a učitelju-vodi lako prevedljiv.
Saradnju na kulturnom podizanju sela putem Sokolstva vršila bi škola uspešno na dva načina:
a) Osnivanjem obligatnog škol-skog podmlatka, u kojem bi več u škoiama započeo prvi sokolski život u selu;
b) Osnivanjem sokolskih četa na selu, koje bi bile u tesnoj vezi sa ško-
lom i koje bi bile kulturno središte sela.
1
Sokolski školski podmladak
Sokolski školski podmladak morao bi se obligatno formirati kod svake škole s potpunim brojem školskih po-laznika, slično kako se danas formira podmladak Crvenog krsta. U sokolskom podmlatku započelo bi prvo sejanje sokolskog semena, a potom pr-vog sokolskog vaspitanja. Počelo bi se s razvijanjem smisla za čistoču tela i odela, što je vrlo važan uvet telesnoga zdravlja i jačanja, a što je pak i jedna od najglavnijih, vidnih oblika našeg Sokola. Nadalje postepenim radom uzgajala bi se u duši Sokoliča spozna-ja, da je Sokolstvo uopšte simbol poštenja, snošljivosti, pravog i istinskog prijateljstva, otadžbinske ljubavi i po-žrtvovanja. Ovo bi se postizavalo sitnim i za dečje prilike snošljivim radom, nadalje isticanjem velikih i lepih primera iz života ljudi naše slavne prošlosti, čime bi se več izrana kod naših Sokoliča budila narodna svest i ponos.
Kao što kod svakog tako i kod sokolskog vaspitanja zauzima knjiga (lektira) vrlo važno, često puta i osud-no mesto. Da bi Sokolič zavoleo čitanje treba mu za vreme osnovnog školo-vanja i prvog sokolskog uzgoja dati dobar udžbenik. Naši današnji udžbe-nici, i ako jc prošlo 12 godina našeg narodnog oslobođenja, nisu još potpuno jedinstveni, da bi mogli potpuno i je-dnoobrazno poslužiti učvrščivanju i vaspitanju u duhu narodnoga jedinstva — osnovi na kojoj sc podiže sav život naše države. Udžbenici, da posluže školi i Sokolstvu moraju biti za sve delove paše otadžbine po sadržaju potpuno isti, a uz to uvek protkani nacionalnim momentima, sokolskom ideologijom u formi slika, priča, opisa histo-riskih dogodaja, a specijalno narodnih pesama, koje su od vajkada odisale lepotom našega jezika i gde se ime sokola često spominje kao oznaka junaštva i čestitosti. Ilustracije tih udž-benika trebalc bi da započinju slikama članova našeg Vladarskog doma. Lepa slika našeg Prestolonaslednika u sokol-skoj odori ne bi smela izostati ni u jednom udžbeniku. Ove če slike vaspitno delovati na svu decu na selu, da se još bolje zagreju za Sokolstvo vi-divši, da je naš uzvišeni Vladar još ore svrstao svoga sina prvenca u jugo-slovenske sokolske redove i time ponovno dokazao, da Sokolstvo treba obuhvatiti sav naš narod poeam od sjajnih kraljevskih dvorova do skromne seoske kueice. Tom velikom primeru našeg Vladara sledovali bi i roditelji omladine na selu. Isto tako potrebno je da se udžbenici u osnovnim škoiama ukrase državnim cmblemima (grbom, zastavom) verno izrađcnim u prirodnim bojama, kako bi ostali u dušama Sokoliča — budučih gradana — nezaboravni. Ovakovi školsko-sokolski udžbenici poslužili bi dvojako: školi i Sokolstvu, a to je ono za čim se teži, jer su ta dva hrama kulture na selu nerazdvojiva.	(Syršiče	se	)
Bogunovič Petar,
upravitelj škole, Teslie
lx želovežbačlnog sveža
TELOVEŽBAČKE UTAKMICE U MINHENU
Na svom putu u Madrid, kao delegat češkoslovačkog Sokolstva, posetio jc zamenik načelnika ČOS brat dr. Klingcr u Minhenu utakmieu najbo-
1 jih vežbača nemačkog Turnferajna, koju je nedavno priredio minhenski Turnferajn. Ovoj javnoj utakmici u velikoj dvorani spomenutog društva, dugoj 55 i širokoj 28 m, bili su kao saučesnici prisutni i prvak madžarskih vežbača Pelc i Švicar Štajneman. Od Nemaca vežbali su nemački prvak Fraj iz Krajcnaha, dalje bivši prvak Bezler, Štefens iz Bremena i Vinter iz Frankfurta. Najbolje uspehe daleko iznad sviju ostalih postigao je Madžar Pele, kome se več svuda poznaje me-dunarodna rutina i iskustvo. Vidi se, da je mnogo pridobio svojim vezama sa sokolskim i zapadnoevropskim vež-bačima. Ostali vežbači pokazali su mnogo lepoga, ali sve u uskom nc-mačkom stilu.
KOLIKO DANAS IMA NEMACKIH TURNERA ?
Na osnovu poslednje statistike nemačko turnerstvo ima svega 1 milijon 574.000 pripadnika, od toga 238.454 naraštaja i 192.749 naraštajki, daklc ukupno 431.203 omladinskih pripadnika. Nemačko turnerstvo naime nema tri vežbačke kategorije kao Sokolstvo, pošto kod njih članstvo počinjc več sa 15 godinom života. Zato zapravo otpada naraštajska kategorija, a omla-dinskim odeljenjirna pripadajo samo muška i ženska deca. Članstvo pak deli se u dva dela, od 15 do navršene 21 godine i ono preko 21 godine. U mladu člansko kategoriju pripada 209 tisuča 35 članova i 119.448_ članica, stari j ih članova ima 644.957 te 109.057 članica. Ukupan broj članstva iznosi daklc u obe kategorije 1,143.097 lica. Iz statistike vidi sc, da se je broj
omladinskih odeljenja pojačao za 42 tisuče 338 lica, a da je broj članstva u opadanju za 76.239, od toga članica za 9.848.
MEĐUNARODNE RADNIČKE UTAKMICE U PRAGU 1933 GOD.
Na dan 12 marta iduče godine održače se u Pragu medunarodne utakmice četiriju saveza radničkih telovežbačkih jedinica i to: Radničkih telovežbačkih jedinica češkoslovačkih, nemačkih radničkih turnera, koji ima-du sedištc svog saveza u Ustima nad Labom, dalje nemačkih socijalističkih telo vežbača i švajcarskih socijalističkih turnera. Utakmice obuhvatače u obliku šesteroboja vežbe na glavnim spravama (vratilu, razboju, konju) na svakoj spravi po dva sastava.
IZ SAVEZA
BUGARSKIH JUNAKA
Novi savezni načelnik bugarskih Junaka, Josef Bureš, izradio je s ostalim drugovima u načeln.štvu jedan po-tanji naert delatnosti za junačku radnu godinu 1932/1933. Iz ovog elaborata vidi se, kako se je malo dosada sistematski sprovadao Tiršev sistem u po-jedinim društvima. Pada naime u oči, da do danas još nije izradena bugarska terminologija za vežbe na spravama i za pojedine elementarne vežbe. Stoga je načelništvo saveza započelo sada sistematskim radom, i to sasvim u sokolskom pravcu, držeči se strogo sme-rova, koji su danas, da ovako kažemo, moderni kod češkoslovačkog i našeg Sokolstva. U rasporedu za iduču godinu vidimo, da se u društvima uva-daju moderne sportske igre, i to u prvoin redu odbojka, koja se ima sprovadati u svim jedinicama a nakon toga biče izvršene i okružne te žup-ske utakmice. Isto važi i za ostale grane proste telovežbe, tako da bi se po sokolskom uzoru zavelo tekmičenje društava, župa i konačno saveza. Za društva na selu biče izradena još i jedna naročita priručna knjiga kao vademekum za »glavatare« seljačkih četa i društava. U svim društvima pro-pisače se osim lake atletike i vežbanje na spravama. Celo godišnjc razdoblje, koje započinje svake godine 15 novembra te završava 14 novembra na-redne godine, podeljeno je na osnovu novog načrta na pet velikih doba, a za svako pojedino doba načelništvo če za sva društva tačno propisati program rada, i to za sve vežbačke kategorije, bilo za muške, bilo za ženske. Jedino na taj način nastupiče i u bu-garskim junačkim redovima izvestan sokolski rad i red, koji če ih i po duhu i po pozitivnom shvačanju sokolskog Tirševog programa približiti Sokolstvu.
Za Uskrs iduče godine sprema sc savezno načelništvo da priredi u Sofiji posle dužeg vremena opet jednu saveznu prednjačku školu.
IZ ČEŠKOSLOVAČKOG
ORLOVSTVA
Centralni savet češkoslovačkog Orla zaključio je da se uvedu na muške vežbače posebne značke usposobljenosti, i to na osnovu ispita. Svaki član-vežbač treba da se podvrgne jednom ispitu usposobljenja, koji se sastoji iz dva dela: idejnog i vežbač-kog. Značka imače tri stepena: bron-čanu primiče svaki vežbač iznad 18 godina, ako pored idejnog ispita ispu-ni još i sve prepisane oslove vežbač-kor* ispita; iz srebra, ako posle šest godina ih sa 28 godina položi propi-sani ispit, te konačno zlatnu značko za one vežbače, koji opet nakon 6 godina ili sa 36 godina polože ispit usposobljenja.
NEKOLIKO PODATAKA
O	RAD NI ČK IM JEDNOTAMA ČSL.
Drugi največi telovežbački savez u Češko,slovačkoj, koji isto vežba na osnovu Tirševog telovežbačkog sokolskog sistema, jesu Radničke telovež-bačke jednote češkoslo vačke. Na osnovu zadnje statistike, ovaj savez broji krajem godine 1931 svega 1254 društva sa 51.053 člana, 17.841 članicu, 7.682 naraštajca, 6.232 naraštajke, 27 tisuča 258 muške i 28.726 ženske dece. Od 1930 godine bilo je nanovo osnovanih 34 društava, a porast iznosi 1.814 pripadnika, najviše kod dece, i to za 2.321 lice, što znači, da su članske i naraštajske kategorije u opadanju, i to: članovi izvršujuči za 875, naraštaj za 1.329 i naraštajike za 901 lice. Naj-veče društvo je Žižkov u Pragu sa 1.083 pripadnika, Plzenj II sa 950, Prostjejov sa 678, a Pržerov sa 652 pripadnika. Na jedno društvo pro-sečno pripada samo 114,4 pripadnika, dok je taj broj u 1930 godini iznosio 116,2 lica. Okružja ima I3T.I svega 53. Izmedu članstva bilo je industrijskog radništva 38.515, zcmljoradnika 3.076, trgovačkih nameštenika 7.759, činov-niika 3.110, zanatlija 2.103, učitelja i profesora 469, lekara 61, pravnika 71, inženjera 41, studenata 683, domačica 9.874. Stručno je organizovanih 30.663 lica; politički pripada socijalnodemo-kratskoj stranei 31.694 članstva, dakle niti polovina celokupnog broja članstva. Prednjaka ima organizacija 5.209, prednjačica 2.772. Svečanu odoru ima 6.047 članova i 985 članica; javnih nastopa bilo jc samo 359, izleta 1.280, akademija 405.
MIŠLENOVE TVORNICE I TELESNO VASPITANJE
Poznate Mišlenove tvornice guma zavele su za omladinu svojih nameštenika redovito vežbanje na osnovu Hebertovog sistema. U svemu vežba više od 1.300 omladine, i to pod nadzorom dobrih voda i lekara.
Desetgodišnjica smrti br. Kaline.
U subotu dne 17 o. m. poteklo je 10 godina od smrti prvog češkoslovačkog poslanika u našoj zemlji brata Anto-nina Kaline. Njegove zasluge za što užu saradnju izmedu obiju bratskih zemalja vrlo su velike, a ništa vnanje nisu ni u pogledu njegova rada za slobodu češkoslovačkog naroda. S poslanikom Prunarom bio je jedini u au-strijskom parlamentu, koji je zahtevao posve otvoreno potpunu slobodu Čeho-slovaka i samostalnu državu. Slava nje-govoj uspomeni!
Desetgodišnjica Jugoslovensko-če-ške lige. Prošlu je nedelju svečano proslavljena desetgodišnjica Jugosloven-sko-češkoslovačke lige u našoj zemlji. U Reogradu održana je svečana sed-nica u prostorijama Lige, kojoj je pret-sedavao pretsednik Narodne skupštinc g. dr. Kosta Kumanudi, a prisustvovao joj je takoder i poslanik češkoslovačke republike br. dr. Flider, te brojni delegati raznih češkoslovačkih organizacija u našoj zemlji.
60 godišnjica otkriča spomenika kneza Mihajla. Na dan sv. Nikole dne
19	decembra 1882 bio je na svečan način otkriven spomenik velikom knezu Mihajlu u Beogradu na trgu pred Narodnim pozorištem. Otkričc spomenika bio jc veliki praznik ne samo Beograda več i čitave Srbije. Sav grad bio je tada iskičen barjacima i zelenilom, a bile su stigle i brojne delegacije da se poklone svetlo j uspomeni svog velikog gospodara. Spomenik, koji jc pravo redek delo i još danas jedan od najlepših spomenika prestonicc, rad je onda još mladog ali talentiranog kipara Petra Ubavkiča.
70 godišnjica Slovenačkog lekar-skog društva. U nedelju 18 decembra u Ljubljani svečano jc proslavljena 70go-dišnjica Slovenačkog lekarskog društva na koju su došli i delegati iz ostalih krajeva naše zemlje. Medu osnivačima su bili najistaknutiji dr. Fuks, dr. Valenta i dr. Vesel. U početku je društvo imalo isključivo staleški značaj, ali uskora dobiva i nacionalni te nadove-zuje veze i s ostalim slovenskim lekar-skim društvima. Godine 1904 delegacija društva sudelujc na kongresu le-kara u Beogradu, za vreme balkansko^ rata šalje 15 lekara u Srbiju, Crnu boru i Bugarsku, tc na ovaj način vidno manifestuje svoje bratstvo s bracom na Jugu.
Sokolski vjesnik, glasilo Sokolske župe Varaždin, donaša u svojem 4 bro-ju za deccmbar vrlo lepo i probrano štivo. Uvodnik Vjesnika posvečen je našem Kralju, a koji nosi naziv »Kralju naš -- Zdravo! Ostali deo lista veči-nom je posvečen 30godišnjiei opstan-ka Sokolskog društva Varaždin, popra-een vrlo uspelim i zanimivim slikama. Osim toga donosi nekoliko vršnih sokolskih članaka, te vesti iz župe. T po ovom broju vidi sc, da je bratska župa zbiljski shvatila značenje svoje štam-pe i da to uspešno i provada.
Sokoličev dan i Dan Sokoličice.
Upravo su izišle u nakladi Jugosloven-ske sokolske matice ove dve lepe i ukusne knjižice-slikovnicc namenjene našoj najmladoj sokolskoj brači —; našoj sokolsko j dečici. Brat Ivo Erbežnik, koji je priredio ovo lepo iznenadenje našim najmladim bio je vrlo srečne zamisli i još srečnije ruke. S vrlo posrečenim slikama prikazuje sc našem podmlatku, a ujedno se ga i upucuje na uredan i redovit dnevni posao, na koji treba da se privvkava več u cvetu svoga života. Slike su osobito prikladne i za prerisavanje, čime če se več u ra noj dobi dati našoj deci prilike i pobude ne samo za tu lepu i korisnu grami umetnosti, več i za sokolski rad. 1 te einjcnice daju knjižicama ncku naročiti. važnost i prednost. Kod stramh naroda pokazala su sc ovakva uzg na sredstva vrlo korisna 1 pa je i naše Sokolstvo pokušalo da s ovim prvim izdanjem pokuea na uvi davnost, shvatanje i spremnost nasnh
sokolskih jedinica i funkeionera./ reba
pokušati, treba hteti, pa ce bit. i uspeha. a bude li uspeha pruzicemo nftsoj deei našoj uzdanici. jos ovako lep „ fkorisnog materijala. Knjižice sc naru-kod Jugoslovenske sokolske ma-
I
чт
Žepa Heograd
Ž UPS K A PROSLAVA
PRVOG DECEMBRA
Sva sokolska društva na teritoriji Beograda na svojim svečanim sednica-ma proslavila su največi sokolski praznik, dan Ujedinjenja. 1 svi su se pri torne sctili one naše brače, ko j a žive na 'teritorijema, koje su bile obeležene na velikoj mapi — na Sokolskoj izložbi — u crno uvijenim trobojnicama. Posle svojih svečanih sednica, sva društva okupila su se u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, gde je župa odr-žavala svoju svečanu sednicu u prisu-stvu izaslanika Nj. Vel. Kralja, diplomatskih pretstavnika bratskih nam i prijateljskih zemalja, pretstavnika svih ministara, uprave Saveza SKJ i ostalih odličnika beogradskih kulturno-pro-svetnih i humanih društvava, te uz prijateljsko sudelovanje Akademskog pc-vačkog društva »Obilic«.
Svečanost je počela tačno u 11.40 Sokolskom koračnicom pa je zatim starešina župe br. Živkovič otvorio svečanu sednicu govorom o značaju prvog decembra po Sokolstvo. Na kraju je uputio reči odanosti i vernosti jugoslo-venskog Sokolstva Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom domu. Muzika je na ovo intonirala himnu. Zatim je prosvetar župe brat dr. Glavinič pročitao posla-liicu br. Gangla, koja je često bila pre-kidana burnim odobravanjem. Himnu svih Slovena saslušali su svi stoj očki. Iza toga br. starešina pozdravlja celokupno starešinstvo novoosnovanog društva Beograd Vil, koja ima speci-jalno cilj da usadi u dušu Privredniko-vih pitomaca Tirševo učenje. A. P. D. »Obilic« s puno žara i poleta otpevalo je: Hej trubaču« i »Jugoslovcni« od dr. M. Milojeviča; a vojna muzika ot-svirala je: »Srpski potpuri«. Tada je br. starešina zaključio svečanu sednicu. Uz zvuke sokolske koračnice razi-šli smo se sa ove kratke, ali veoma uspele svečanosti, čvrsto uvereni u pot punu pobedu beskompromisnog Jugo slovenstva.	M.	B.	N.
AKADEMIJA RUSKOG SOKOLA U ZEMUNU
11 decembra priredio je vredni otsek Ruskog Sokola svoju akademi-ju u sokolani ovdašnjeg društva. Po-red veoma velikog broja ovdašnje ruske 'kolonije bilo ih je mnogo i iz Beograda, te izaslanik gosp. komandanta mornarice, mašinski p. pukovnik gosp. Toma Soič, starešina ovd. društva i beogradske župe, te ekonom Saveza SKJ br. Branko Živkovič, primećen je još i veoma maleni broj zemunskih odličnika. — Pre početka pograma celokupno članstvo položilo je zakletvu novoj zastavi. Posle zakletve podeljene su diplome za uspešan i predan raci na širenju ruskog Sokolstva. Nakon ove male svečanosti prešlo se na vež-banje.
1) Proste vežbe — m. i ž. deca, koja nije baš uzorno odvežbana.
2) Jedan naš mali brat zvonkim glasom deklamovao je: »Pesmu Sokola« i dobio je puno-puno aplauza.
3) Proste vežbe — članice. Sastav zadovoljavajuči, vežban je složno, ali bez ritma i temperamenta.
4) Vežbe na razboju: članovi. Videli smo veoma dobar materijal, koji kada bi došao u ruke dobrog učitelja daleko bi doterao.
5) Sestra V. Banina, solo sopran, otpevala je nekoliko ruskih romansa, koje se veoma svidele.
6) Vežbe na razboju — članice. •Izvedba je bila dobra; vežbe su bile onakove, kako su članice vežbale na spravama u svojim prvim početcima. Kod svake vežbe bilo je */* izdržaja a tek Vb rada. Ovakav način vežbanja pominje se još samo u istoriji telo-vežbe.
7) Proste vežbe — članovi. Sa 2—3 sitnije greške, koje su promakle jedva opažene; brača su vežbala veoma dobro.
8) Sokolski hor otpevao je nekoliko pesama na sveopšte dopadanje.
9) Članovi i članice izveli su sliku »Ruska zastava« s recifacijom i peva-njem veoma uspešno. — Ovaj uspešan prikaz vrednog sokolskog rada zavr-šio se pevanjem ruske sokolske him ne, koju su svi saslušali stoječi.
Želimo da nam se bratski otsek uskoro još bolje pretstavi. — M. B. N.
SOKOLSKA DRUŠTVO ST. PAZOVA
Dan Ujedinjenja ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo je najsvečanije. Pre podne 1 decembra pod vodstvom brata prosvetara otišlo se na groblje, gde je položen venac na sokolski spomenik, koji je podignut kao spomen izginulim za narodno oslobodenje i ujedinjenjc. Za tim su upaljene sveče na grobovima pomrle brače i sestara.
U 11 časova u Sokolskom domu održana je svečana sednica, kojoj su prisustvovali izaslanici vlasti i gradan-
stva. Brat prosvetar govorio je o značaju 1 decembra, a zatim je izvršeno prevodenje dece u naraštaj, naraštaja u članove.
Dne 3 decembra u prostorijama Slovačkog doma održana je svečana akademija, koju je otvorio starešina društva, a zatim je uspelo izveden program, koji je bio ispunjen sokolskim vežbama.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IH
Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je ove godine mnogo svečanije 1 decembar, jer ga je proslavilo u svome domu. Pre podne održana je svečana sednica pod pretsedništvom starešine društva brata Dobre Bogdanoviča. Zatim je izvršeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo. Prepodnevna svečanost završena je polaganjem zaveta novog članstva.
Uveče je, u svome domu, održana akademija, kojoj su prisustvovali i članovi starešinstva župe i ŽPO, kao i veliki broj prijatelja Sokola iz tog kraja Beograda. Akademiju je otvorio brat starešina društva, a zatim je potstarešina društva brat pukovnik Živanovič govorio o značenju 1 decembra. Njegov govor saslušan je vrlo pažljivo i naišao je na odušev-ljfcno odobravanje. Posle govora brata Živanoviča sve grupe društva s uspehom su izvele sokolske vežbe. Pohvalno je da, iako vrlo mlado, ovo društvo ima svoj orhestar, pozornišnu sekciju i hor, koji su isto tako izveli nekoliko uspelih tačaka. Šestgodišnji brat Slobodan Stojkovič svojom reci-tacijom »Sokolič« izazvao je buru aplauza.
SOKOLSKO DRUŠTVO INDIJA Proslava 1 decembra
Sokolstvo Indije proslavilo je na svečan način državni i sokolski praz nik 1 decembar.
U 9 sati pošlo je članstvo svih ka tegorija u povorci s muzikom i zasta vom na čelu, u rimo-kat., a zatim u pravoslavnu crkvu. Na povratku u so-kolanu, u prisustvu trgovišnog zastup-stva i pretstavnika svih nacionalnih i kulturnih ustanova, položilo je venac na spomenik blaženopočivšeg Kralja Petra 1 Velikog Oslobodioca, koji se nalazi u parku. Venac je položio uz prigodni govor starešina brat Dor-de Vojnovič i pozvao sve prisutne, da čutanjem od 1 minute odadu pietet Velikom pokojniku. Odatle su svi pri sutni krenuli u sokolanu na svečanu sednicu upravnog odbora.
U 10.30 e. otvorio je br. starešina svečanu sednicu govorom o značenju dana Ujedinjenja. Svoj govor završio je poklikom Nj. Vel. Kralju, Starešini Sokola Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, Kraljevskom domu i Kraljevini Jugoslaviji, što su svi prisutni s odu-še vij en jem prihvatili.
Zatim je brat prosvetar Vukovič govorio o važnosti 1 decembra, pa je mešoviti hor sokolskog pevaokog društva, pod upravom brata Najhausera otpevao državnu himnu. Mala sestra Zdenka Najhauser deklamovala je »Sokoliča«, a pevačko društvo otpevalo je: »Hajte, bračo, hajte, sestre!« Pošto je obavljeno prevodenje nara-štajaca u članove izvršeno je polaganje svečanog sokolskog zaveta.
U veče u 20 časova održana je akademija u prostorijama svratišta »Central«. Akademija je bila dobro posečena. Program, kako koncertni tako i tehnički deo, izveden je na opšte zadovoljstvo. Moralni uspeh je odli-čan, a i materijalni — obzirom na teš-ke prilike — zadovoljavajuči. — P. L.
posle čega je sokolski hor otpevao drž. himnu. Nakon toga izvele su sve kategorije svoje vežbe na opšte zadovoljstvo. Najuspelija točka bila je ritmička kompozicija »Deca i leptir«, koju je izveo ženski naraštaj. Program je za-vršen vežbama članova na razboju. Moralni uspeh ove pirredbe bio je odličan, dok materijalni ne zadovoljava.
SOK. ČETA U KRČEDINU
Proslava 1 decembra
Ova četa je na dostojan način proslavila sokolski praznik 1 decembra. U 11 časova pripadnici ovoga društva prisustvovali su korporativno bla-godarenju u crkvi. Posle svršene službe i blagodarenja prešlo se u crkvenu salu, gde je brat starešina društva Radovič Jovan održao pozdravnu reč. — Posle njega govorio je brat prosvetar dr. Milan Pesirac, o značaju 1 dec.
Dački hor, mnoge deklamacije, odabrane i prikladne za ovaj dan, ulep-šali su ovu našu proslavu koja je ima-la lepoga uspeha i pozdravljena je od gradanstva sa simpatijama.
SOKOLSKO DRUŠTVO RUMA Proslava 1 decembra
Ove godine je u našem Sokolskom društvu izvedena proslava 1 decembra na retko svečani način i može se reči mirne duše s mnogo uspeha, naročito moralnog, što je za nas Sokole od prvenstvene važnosti.
Svečanost je bila podeljena na dva dela: Pre podne je održana svečana sednica u sdkolani na kojoj je osim obaveznog sokolskog programa izvedeno i nekoliko horskih točaka. Na ovoj svečano j sednici pozdravnu reč je održao brat starešina dr. Gvido Sore-tič, a brat prosvetar Albert Lovasič govorio je: »O značaju 1 decembra s gledišta državnog i sokolskog.«
Drugi deo, svečana akademija, izvedena je u dvorani kina »Vašaš« uveče u 20 časova. Na ovoj akademiji bilo je Oko 900 gostiju. Na akademiji su primerno izvedene mnogo sokolske točke svih kategorija vežbača. Osim ovih bilo je i čisto umetničkih. U svakom pogledu u gradu se jako zapazila ova naša proslava i na istoj je vrlo aktivno učestvovalo u svemu oko 1500 lica.
SOK. DRUŠTVO SMEDEREVO Proslava 1 decembra
Prilikam prvodecembarske prosla ve u našem gradu, naše je društvo uzelo vrlo vidnog i značaj nog udela u istoj.	.
Do podne je održana u sokolam svečana sednica. ko.iu je otvorio ^ pozdravnim govorom br. starešina Pau novic Svetozar. Pošto je izvedeno pro pisano prevodenje svih kategorija iz mladih u starije, otišlo se u crkvu na blagodarenje.
Uveče je priredena vrlo uspela akademija u sali Opštinskoga doma na kojoj je učestvovalo preko 500 osoba. Uspeh akademije je bio odličan, kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Osim ovoga priredeno je za (lake osnovnih i srednjih škola zaseb na akademija 2 decembra po podne na kojoj je prisustvovalo oko 900 učenika.
SOK. DRUŠTVO ST. BANOVCI
Ovdašnje Sokolsko društvo pro slavilo je dosta svečano narodni i so kolski praznik 1 decembar. U 10 ča sova pre podne održana je, u prisustvu velikog broja Sokola i gradanstva, svečana sednica. Prosvetar društva brat Antonijeti održao je uspelo predavanje o značaju 1 decembra. Posle toga novi članovi su položili zavet.
SOKOLSKO DRUŠTVO VEL. GRA DIŠTE
Proslava 1 decembra
Naše društvo proslavilo je posle blagodarenja, kojem je prisustvovalo celokupno ovdašnje društvo, prešlo su u ovd. gimnaziju, gde je počela svečanost u 11 časova s vrlo lepim i odabra-nim programom.
Program je trajao do 12%. O značaju 1 decembra govorio je brat starešina D. Pavlovič.
Isto tako i akademija je imala puni uspeh, kako moralan tako i materija-lan. v
SOKOLSKO DRUŠTVO ARANDE-LOVAC
Sokolsko društvo Aradelovac proslavilo je dan ujedinjenja vrlo svečano. Posle blagodarenja održana je svečana sednica društva koju je otvorio brat .starešina lepim govorom posle čega je sokolski hor otpevao himnu, br. načelnik pročitao je poslanicu o sokolskom prazniku, a br. prosvetar održao je vrlo iserpno predavanje o značenju 1 decembra. Posle nekoliko deklamacija izvršeno jc prevodenje dece u naraštaj, a novi članovi položili su sokolski zu-vet.
Uveče je održana akademija. Starešina je pozdravio goste lepim rečima,
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠABAC Proslava 1 decembra
Ovdašnje Sokolsko društvo i ove godine je svečano proslavilo dan Ujedinjenja 1 decembra. Pre podne u Sokolskom domu je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina aru-štva. Prosvetar društva brat Jakov Radič govorio je o znažaju 1 decembra. Posle govora brata Radiča dekla-movano je nekoliko recitacija i otpe-vano nekoliko pesama, pa je izvršeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo. Na kraju je izvršen zavet novoga članstva.
Uveče je održana svečana akademija. Akademiju je otvorio brat starešina društva br. 'lufegdžic, Delegat rezervnih oficira održao je kratak govor »O 20 godišnjici baikanskog rata«. Zatim su sve grupe odvežbalc s puno uspeha vežbe. Time jc završena ova odlično uspela svečanost.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBOVIJA Proslava 1 decembra.
Sokolsko društvo u Ljuboviji proslavilo je narodni i sokolski praznik 1 decembra svečano. Pre podne je članstvo išlo na bogosluženje u crkvu. Uveče je priredena akademija, na kojoj je govorio brat starešina društva Prodanovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEO GRAD I Proslava 1 decembra
Kao svake tako i ove godine Sokolsko društvo Beograd I proslavilo
;e vrlo svečano 1 decembar. Pre podne u 9-30 časova održana je svečana sednica, koju je otvorio zamenik brata starešine dr. Ravnik. Brat Ravnik je govorio o značaju dana Ujedinjenja. Posle ovoga izvršeno je prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo. Treča tačka proslave je zavet novog članstva. Delegati članova starešinstva obišli su grobove pomr-ih članova ovog društva.
Uveče je održano svečano sokolsko poselo s vežbama.
SOKOLSKA ČETA STUBLINE Proslava 1 decembra
Ovdašnja sokolska četa proslavila je svečano dan Ujedinjenja 1 decembar. Pre podne u 10\30 časova održana je svečana sednica, koju je otvorio starešina čete, brat dr. Dragoljub Stojšič. Brat Sreten Davidovič je održao uspelo predavanje. Posle toga izvršen je zavet novog članstva. Uveče na svečanoj akademiji u Obrenov-cu, naša sokolska četa je učestvovala s vežbama.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD II
Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo Beograd II i ove godine je svečano proslavilo državni i sokolski praznik 1 decembar. Pre podne u 9 časova u vežbaonici društva održana je svečana sednica. Na sednici je održao predavanje: »O značaju 1 decembra« član prosvetnog odbora brat Markovič. Posle toga izvršeno je prevodenje dece u naraštaj, a naraštaj u članstvo. Zatim je novo članstvo položilo zavet. Posle podne u 4 sata u vežbaonici održano je svečano poselo, na kome je govorio prosvetar društva brat Dura Brzakovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO LOŽNICA Proslava 1 decembra
U našem gradu proslava prvog decembra dostojno je proslavljena. Svečana sednica je održana u sali Gra-danske škole, koju je otvorio brat starešina Marčič sa svojom pozdravnom rečju. Pošto je izvršena zakletva novog članstva i prevodenje mladih kategorija u starije, lozničko prosvetno društvo »Karadžič« otpevalo je nekoliko prigodnih komada. Bilo je tako-der i nekoliko recitacija.
Uveče u 8’30 časova otpočela je sokolska akademija u sali hotela »Central« na kojoj su sve tačke bile na dostojnoj višini, kako po izboru, tako i po izvodenju. Ova proslava je bila od velikog moralnog uspeha, a da je i matcrijalan uspeh bio, tu naj-bolji je dokaz da imamo i vrlo lep čist prihod. Na ovim svečanostima do podne i uveče prisustvovalo je preko 500 osoba.
SOKOLSKA ČETA BOŽEVAC Proslava 1 decembra
Ovdašnja Sokolska četa proslavila je sokolski i narodni praznik na najsve-čaniji način. Posle bogosluženja u crkvi priredene su manifestacije. Zatim jc održana svečana sednica u društvu kojoj je prisustvovao pred funkcionera i članova društva veliki broj gradanstva.
Članove i goste pozdravio jc brat starešina Stoilovič Lazar, a o značaju 1 decembra govorio je brat prosvetar Brcšič Dimitrije.
Sokolska akademija održače sc 17 decembra za koju se čine velike pripre-me u mestu.
SOKOLSKA ČETA LOZOVIK Proslava 1 decembra
Sokolska četa u Lozoviku proslavila jc vrlo svečano dan 1 decembra. Posle blagodarenja održana je svečana sednica' O značaju 1 decembra govorio je brat prosvetar Branko Cisarž. 1 osic sednice je izvedeno prevodenje dece u naraštaj, naraštaja u članstvo, a novi članovi polagali su sokolski zavet. < o podne je izvedeno sokolsko selo s silo lepim i odabranim prgramom. Uveče jc priredena akademija, koja je vrlo lepo posečena.O značaju 1 decembra govorio je brat Ivkovič.
SOKOLSKA ČETA MILOŠEVAC
Ovdašnja Sokolska četa proslavila jc vrlo svečano dan Ujedinjenja l decembar. Pre podne svi članovi oKsli su u crkvu na bogosluženje'. Uvece je u sali Narodnog doma održana svečana akademija, na kojoj je govorio o značaju ilana Ujedinjenja pmsvehir brat Antonije Maksimovič, učitelj. Ла-tim je na opšte zadovoljstvo izveden ostali deo programa.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR Proslava dana Ujedinjenja
I ovc godine kao i ranijc proslavilo je Sokolsko društvo u Daruvaru na vrlo svečan način dan Ujedinjenja. Posle obavljcnog blagodarenja u svim daruvarskim crkvama i zidovskom hramu, gde su sudelovali i »zaslamci Sokola, sakupio se je veliki broj cla nova, članica te sokolskog naraštaja pred sokolanom. Odatle su svi u povorci s fanfarom na čelu otišli do ku-
čc starešine Sokola dra. Matka Latko-viča gde su primili naraštajsku zasta-vu, a potom sc uz zvuke fanfare po-vratili u veliku salu gradanske pivo-vare, gde je održana svečana sednica.
Sednicu je otvorio brat starešina dr. M. Latkovič. Nakon toga je sokolska fanfara intonirala državnu himnu, a društveni tajnik pročitao je poslanicu Saveza. Posle dve do tri lepo izvedene patriotske deklamacije malih Sokoliča otpevalo je pevačko društvo »Zora« Heidrichovu pesmu »More adrijansko« i pobralo tople i odušev-ljene ovacije gradanstva. Iza toga održao je brat dr. Jovan Pejovič kratko ali sadržajno predavanje o značaju pr vog decembra s gledišta sokolskog i državnog. Sokolska glazba pod vodstvom vrednog kapelnika Voleneca iz-vela je vrlo skladno nekoliko muzič-kih kompozicija, posle čega je izvršeno polaganje zakletve, te prevodenje naraštajaea u članstvo, a dece u naraštaj.
Navečer je održana svečana akademija, koju je otvorio predavanjem br. tajnik Gold, a zatim je počelo iz-vodenje ostalog programa i to deklamacijama malih Sokoliča, vežbanjem dece, naraštaja, članova i članica, koje su sve točke izvedene s odličnim uspehom. Iz toga izvedena je izvedba »kozačkih igara« i vežba »igre naših boja«. Nakon što su bile sve vežbe izvedene, nastala je ugodna zabava uz igranku
SOK. DRUŠTVO U DONJEM DARUVARU
Naše mlado društvo proslavilo je ove godjne prvi put samostalno sokolski praznik, dan Ujedinjenja. — Svečana sednica i akademija bila je održana u češkoj školi Komenskoga. Do podne jc držao predavanje prosvetar društva, br. L. Hlavaček, upravitelj ovd. češke škole. Na akademiji su na-stupile sve vežbačke kategorije osim ženskog naraštaja, koje ovo društvo još nema. Program je bio veoma dobro izveden naročito deca u igrama, na vojnike, muški naraštaj u čvanča-rovoj šestici i napose članice u Očena-šekovoj simboličnoj ritmiki »Glasnici«, koju je uvežbala zam. načelnice s. Prohaskova. Tehnički program vodio je društveni načelnik br. Sosnovec, koji je ujedno pratio vežbe na violini. Tak od er je uvežbao vrstu članova na ručama. Za kratko vreme vežbanja, veoma lepi rezultat.
SOKOLSKO DRUŠTVO DUBRAVA Proslava 1 decembra
Ovde je svečano proslavljen 1 decembar kao dan Ujedinjenja našeg troimenog naroda.
U 10 sati bilo jc blagodarenje, ko-jemu su prisustvovala sva mesna društva i ustanove.
U 10 i po sati održalo jc Sokolsko društvo u prostorijama škole svečanu sednicu. Osim društvenih pripadnika, zastupana su bila i sva ostala mesna društva i organizacije svojim pretstav-nicima, te lep broj ostalih gradana i Seljaka u svemu oko 300 ljudi.
Svečanu sednicu otvorio jc društveni starešina Fabijan Stipan. Sa sednice je odaslan pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju. Na scdnici je održano predavanje o značenju 1 decembra po društvenom tajniku Pavlu Dolar, a nakon toga j c na svečan način obavljeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo i polaganje zaveta po članovima. Nato je proglašen rezultat ovogodišnjih natecanja društvenih naraštajki na okružnom sletu 12 juna, te pročitana poslanica Saveza SKJ. Za vreme pauza svirala je muzika mesnog vatrogasnog društva.
Posle podne u 7 sati nastavljena je svečanost sa vrlo lepo uspelom aka-demijom, koju jc otvorio zamenik društvenog starešine, Anton Prihistal. Zamenik načelnika Eugen Sabol održao je predavanje o Ujedinjenju, sokolska deca recitovala su »Jedinstvo«, »Prvi decembar« i »Himna Jugoslaviji« i izvela pretstavu »Prvi deccrn-bar«. Iza toga odvežbala su žens,<a deca »Vežbu s venčičima«, a muška i ženska otpevala »Bože pravde«, »Sn-
količ« i »Kitu narodnih popevki«, sv,-lepo i skladno. Na koncu prikazan film »Bohinj« od Mesnog odbora .Si! dranske straže.
Posle akademije razvilo se društveno veselje.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREDAVAC
Proslava Ujedinjenja
Ujedinjenjc proslavljeno je u 1’rc davcu kao državni, narodni i sokolsK
praznik.	.	v ...
Na 30 novembra u predvečer i jc
dinjcnja sakupili su se članovi Sokol skog društva, vatrogasei s glazbom . žitelji pred opčinskom zgradom, ko joj su bili prozori iskieeni cvečcm u kojima su bile umetnute slike Nj. Vel. Kralja i Prestolonaslednika Petra, gde se je svrstala povorka s lampionima i krenula selom koju je predvadala glazba svirajuči nacionalne pesnic i koračnice, te se tom prigodom klica1.o Nj. Vel. Kralju Aleksandru I,. Njezi-nom Veličanstvu Kraljici Mariji, Nj Vis. Prestolonasledniku Petru, 1.	*1
Visočanstvima Kraljevičima 'I omislav;
i Andreju, Jugoslaviji i jugoslov.-; skom narodu.
Nakon ophodne povorke po selu vratila sc ista natrag pred opć. zgradu gde j'e čekalo istu mnoštvo žitelja, pa je pred sakupljenim manifestant-ima održao prosvetar brat Kazimir Šoštar pozdravni govor, ko ji je u kratko ocrtao značenje ove manifestacije i dana LTjedinjenja, koji su svi prisutni pozorno saslušali, a nakon svršetka govora klicalo se ponovno Nj. Vel. Kralju, Njez. Vel. Kraljici, Njcg. Vis, Prestolonasledniku Petru i Njih. Vis, Kra-Ijevićima Tomislavu, Andreju i Veliko j Jugoslaviji.
Na sam dan Ujedinjenja odvezli su se državni i samoupravni einovnici u župnu. crkvu Rov išče na blagodarc-nje, koji je održao župnik g. Bobinac pred mnogobrojnom školskom decom, vatrogascima, čmovnicima i ostalim g rana nima.
Na večer oko 5 sati sastali su se članovi Sokolskog društva u školskoj prostoriji gde ih je pozdravio starešina Franjo Seljanac u s vrhu sastanka, a nakon svršene točke sedničkog zapisnika o to j svečanosti koju je saop-čio prosvetar brat Kazimir Šoštar po-zvao je isti sve članstvo da pozdravi Starešinu Sokola kraljevine Jugoslavije Prestolonaslednika Petra s tro-kratnim »Zdravo« sto su svi prisutni oduševljenim poklikom popratili.
Tako je proslava Ujedinjenja u našem sedištu opčinc poslavljena u le-poj svečanosti.
SOKOLSKA ČETA LUKAČ Proslava 1 decembra
Sokolska četa u Lukaču proslavila je sokolski praznik 1 decembra na vrlo svečan način.
U 10 sati otsluženo je u rkt. žup-noj crkvi svečano blagodarenje, koje-mu je prisustvovalo sve članstvo, vež-bači i nevežbači, naraštaj i deca korporativno s vlastitom sokolskom glazboni. U crkvu su došli osim naših Sokola još i Sokoli iz okolišnih sela Budrovca, Du-gog Sela i Gor. Baz j a, zatim Vatroga-sna društva Lukač i Turanovac, pret-stavnici vlasti i ureda i mnogobrojno gradanstvo. — Naša glazba otsvirala je u crkvi uz pevanje prisutnih »Tebe Boga hvalimo«. Nakon svečanog blago-darenja uputili su se iz crkve svi prisutni u sokolanu (škola) gde je u pri-sustvu svih održana svečana sednica upravnog odbora. Brat Nikola Latko-vič održao je ovom prilikom vrlo is-crpno i dokumentovano 'predavanje o danu Ujedinjenja o toj velikoj jugoslo-venskoj misli, za koju su se borili i zalagali naši največi umovi prošlosti i sa-Jašnjicc. Ovo vrlo uspelo predavanje ostavilo je dubok utisak na sve pri-sutne.
Isti dan u 7 sati naveče održana je u sokolani lepo posečena akademija na kojoj se jc pokazalo, da su kako vežba-5i tako i naraštaj, a naročito deca, što se ovim navlastito ističe, polueila iep uspeh u svomu radu.
Posle akademije bila je sokolska veselica na koju su došli i neki gosti od konjičkog Sokola iz Virovitice, pa jc tako u ugodnom raspoloženju prošlo i 2 sata po pol noči kad su se i zadnji posetioci razišli.
Utisci sa cele ove proslave su vrlo povoljni, jer se je pokazalo, da je Sokol u ovom pograničnom mestu naše otadžbinc preuzeo inicijativu u svoje ruke, a narod ne samo iz mesta, več i iz okolišnih mesta sa simpatijama prati sokolski rad. — Naročito jc vodstvo Sokola opazilo da su roditelji dece za-voleli Sokol i daju potstreka svojoj de-ci da u Sokolu ustraju, što je vrlo utešno za vodstvo, jer svrha Sokola i jest odgajanje svesnih Jugoslavena, a to čc sc polučiti baš odgajanjem onih najmanjih.
SOKOLSKA ČETA U GRADI NI Proslava dana Ujedinjenja
Dan Ujedinjenja proslavila je Sokolska četa u Gradini lepim poselom u zajednici s društvom Podmlatka Crve-nog ikrsta na Državnoj osnovnoj školi u Gradini.
Svečanost je započela s blagoda-renjem u crkvi, kojemu su^ prisustvo-vali uz mnoštvo sveta svi članovi čete i njihovi prijatelji. Iza toga usledila je svečana sednica, koja je započela s državnom himnom. Sednicu je otvo-rio starosta brat Tomo Rudič s vrlo lepim govorom, u kome je istakao za daču Sokolstva i ljubav Sokola za Kralja, narod i otadžbinu. Brat Dobrinič Josip govorio je o značenju 1 decembra. Iza toga su muska deca skladno odvežbala proste vežbe sa zastavicama. Zbor Sokola otpevao je pesmu »Oi letni sivi sokole«, a zatim su članovi odvežbali kombiniranu proštu vežbu vrlo točno. Nastupila su zlatim žensika deca i izvela vežbu s obručima. Dva naraštajca recitovala su lepe deklamacije. Najmlada deca izvodila su vežbe s lukovima te nakon nekoliko prigodnih deklamacija muške i ženske dece nastupila su ženska deca u prostim vežbama sa zastavicama. Sve vežbe muške i ženske dece uvežbala je sestra Šepl V., učiteljica.
Nakon programa starosta Rudič Tomo zavetovao je nove članove čete. Pevanjem državne himne zaključena je ova svečanost, kojoj je prisustvovalo mnogo naroda i dece i kojom jc nostignut vrlo lep moralni uspeh.
SOKOLSKA ČETA U TROJEGLAVI Proslava 1 decembra
Na 1 decembar proslavila je Sokolska četa u Trojeglavi dan narodnog i državnog ujedinjenja uz veliko uče-stvovanje Sokola i gradanstva vrlo svečano. U 10 sati formirala se povorka, koja je manifestirala kroz selo.
U 11 sati započela jc svečana sednica. Svečanu sednicu otvorio je br. starešina Franjo Bervida, a ceo program svečanosti izveo je br. načelnik i prosvetar Dimitrije I. Momčilovič, mesni učitelj, uz sudelovanje školske omla-dine.
Posle državne himne, koju je otsvirala vatrogasna fanfara, uzeo jc reč br. načelnik, koji je održao predavanje o 1 decembru sa sokolskog i drž. nac. gledišta. Uz ostalo citirao je reči i Nj. Vel. Kralja »čuvati narodnu i državnu celinu, to je cilj Moje vladavine, a to mora biti najviši zakon za Mene i svakoga.« — Te reči pobrale su buran aplauz uz klicanje Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Jugoslaviji. Sve su tačke programa vrlo lepo izvedene. Školska omladina s deklamacijama, sviranje naraštajca Ote Bcrvide i pevanje sok. dece, pobrale su burno odobravanje publike.
»Iza toga je opet otsvirana državna himna, posle koje je otpevana pesma »Oj Sloveni«.
Ovako je na dostojan način proslavljen i u našem mestu dan našeg narodnog ujedinjenja.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE-ŠMARJETA
V nedeljo 27. novembra je Sokol na lep in svečan ter sebi dostojen način proslavil praznik narodnega Uedi-njenja. Ker radi primanjkujočih lokalov za vežbanje ni bilo mogoče sestaviti zadovoljiv program telovadne akademije, je bila zato prosvetarju br. Levu Tičarju poverjena naloga, da v nadomestilo tega prenese ves program na odrske deske in na ta način dostojno in častno proslavi veliki 1. december.
.Program jc bil obsežen. Domači pevski zbor pod taktirko br. Leopolda Ulage je zapel kot uvod državno himno, nakar jc starešina br. Srečko Raz potnik pozdravil navzoče ter prečital poslanico našega prvega podstarešine br. E. Gangla, zaključujoč svoj govor z vzkliki vsemu kraljevskemu domu in starešini Sokola Nj. Vis. prestolona sledniku Petru. Publika se je odzvala z gromkim »Zdravo!«
V naslednji točki jc spregovoril o velikem sokolskem prazniku ter v vzvišenih besedah podal pomembnost tega dne br. Lojze Svečnik. Po končanem govoru je sledila vprizoritev simboli čne scene jugoslovenskega Uedinjenja »Naša kri«, katero je v proslavo in po čaščenje prvega decembra sestavil prosvetar br. Lev Tičar. Sokolska deca 30 po številu v svojih vlogah je predstavljala osvobojene brate, zbrane ob mogočnem jugoslovenskem stebru, drugi del pa potuj cene brate v Primorju in Korotanu, vklenjene v verige. Sceno je zrežiral pisec sam. Sokolska deca pa jc v splošno zadovoljstvo vseh gledalcev rešila vloge živahno, ljubko in ognjevito.
Po kratkem odmoru je sledil govor br. Leva Tičarja o temi: »Mi in Jugo-slovenstvo v kulturnem življenju«. V vsem govoru je bila podčrtana misel jugoslovenskega edinstva ter ponazorjen kulturni odnos Slovencev do Jugo-slovenstva.
Recitacijo pa je z globokim občutjem podal br. Srečko Razpotnik ml.
Vsemu temu programu pa je potem sledila vprizoritev Molierove komedije v treh dejanjih »Scapinove zvijače« v režiji M. Petrič.
Publiki je bilo na ta način ustreženo, ker je bila za prijeten nedeljski popoldan deležna užitka, smeha in zabave ob veseli in zabavni uprizoritvi, obenem pa je utegnila uprava izrabiti to ugodno priliko za propagando in strnitev sokolske in jugoslovenske ideje v krogu širokih mas, jih podučit: o miselnosti in ponazoriti življenjski od nos takšen kot je in ne takšnega, kakršnega si predstavljajo ljudje, ki niso podučeni ne o tem, ne o onem.
Dvorana jc bila natrpano polna. Baš ob tej priliki smo mogli opaziti med vrstami udeležencev tudi tiste, ki niso še nikdar poprej prestopili praga našega kulturnega hrama. Sodim, da jc bil tudi v tem storjen korak naprej!
Moralno je bil uspeh nadvse zadovoljiv, gmotno pa so bili izdatki kriti s prostovoljnimi prispevki udeležencev, ki v priznanje delu niso štedili z darovi.	Avis.
združitve našega naroda. Nato jc nastopila ženska deca z venčki, moška pa z zastavicami. Člani iz Motnika so izvajali težak trokot, osobito pa je ugajal rajalni nastop naraščajnic »Narcis« in ritmični izraz pesmi »Morje Adrijansko« s spremi j e vanjem orkestra. To točko so izvajali nastopajoči člani in članice tako učinkovito, da so jo burno aklamirani — morali ponoviti. Načelnikoma br. Golobu in br. Plriber-niku, načelnici s. Anici Šerkovi in vaditeljem s. Španovi in br. Golobu je izražalo občinstvo priznanje. »Vranska Vila« je pod vodstvom br. Sevnika strumno zapela »Slovenec, Srb, Hrvat« in Aljaževo »Oj zbogom ti planinski svet«, ki je bila lepo in čuvstveno pred-našana, nagrajena z velikim aplavzom. Lepa simbolična živa slika, zamislek Anice dr. Šcrkove, je predstavljala poklonitev domovini. Bogat spored slavnostne akademije jc zaključila s. Sevnikova, ki je ob spremljevanju orkestra glasovno in dinamično izrazito zapela Devovo »Pastirico«. — Letošnja akademija, plod vztrajnega sokolskega vežbanja je privabila mnogo občinstva, ki ni štedilo s priznanjem. Od leta do leta naraščajoči obisk proslave Ujedinjenja je živ dokaz smotrenega in uspešnega dela sokolskega društva na Vranskem.
SOKOLSKO DRUŠTVO VRANSKO
Sokolsko društvo na Vranskem je s sodelovanjem »Vranske Vile« 4. decembra proslavilo Ujedinjcnjc s slavnostno akademijo. Spored jc otvoril salonski orkester s sokolsko koračnico in državno himno. Starosta dr. E. Serko je pozdravil navzoče ter — toplo se spominjajoč nacionalnih in vojnih žrtev za naše osvobojenje — očrtal pomen proslave Ujedinjenja. Br. prosvetar Urek je v vznesenem govoru podal zgodovinski razvoj jugoslovenskega naroda ter psihološko utemeljil nujnost
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE.
Letošnja sokolska akademija je bila v teku zadnjih let ena najlepših. Sokolska dvorana je bila povsem zasedena. Akademijo je otvoril starosta br. Pleskovič, na kar je zapel Mladinski zbor pod vodstvom dirigenta Šuligoja državno himno. Naši slavčki so zapeli še nekaj pesmic in želi od strani občinstva obilo zasluženega priznanja. Slavnostni govornik br. inž. Štefe je v lepo zasnovanem govoru obrazložil pomen 1. decembra za Sokolstvo in ves narod.
Godba je zaigrala na to državno himno. čTani so nastopili na bradlji in izvajali težke vaje z največjo eleganco; istotako so bile izvajane tudi vaje na konju. Presenetile so lepe skupine dečkov pod vodstvom br. Sušnika. Moški nfiraščaj je nastopil pod vodstvom br. Dolinarja s »Petnajsterico«, ki jo je izvajal točno in precizno. Enako dobro je izvajala tudi moška deca, ki jo vodi br. Pavlič, vaje s palicami. Žens'ki naraščaj je ritmične vaje z obroči prav lepo izvedel pod'vodstvom svoje vaditeljice s. Dragice Feštajnovc. Po odmoru je nastopila mladina z zborno recitacijo »Jugoslavija«. Članice so pod vodstvom s. načelnice Štihove z veliko eleganco izvajale »Telovadni ples«. Ena najlepših točk je bila simbolična vaja »Prolječe«, ki so jo izvajale gojenke tako lepo, da je občinstvo zahtevalo ponovitev, čemur se pa radi obširnega programa ni moglo ugoditi. Člani so na stopili s težkimi »Gimnastičnimi vajami« in »Stara pota k novim ciljem«. Za strokovnjake so bile te tež'kc vaje naravnost užitek, izvajane pa so bile tako dobro, da sc jim je moral diviti tudi nestrokovnjak. Zenski naraščaj je izvajal »Petko« brezhibno. Krona veče ra pa je bila ritmična vaja »Narcis«, ki so ^а izvajale članice, in valček, 'ki sta ga v duetu izvajali sestri Paradiževa in Feštajnova. Obe točki sta nudili umetniški užitek in občinstvo ni štedilo s priznanjem. Akademijo je zaključila živa slika z zborno recitacijo »Naša zastava«, ki jo je aranžiral br. Pahor. Akademija je bila vzorna in trboveljski Stfkol je lahko ponosen nanjo. Zasluga gre marljivemu vaditeljskemu zboru in njega načelniku br. Bizjaku. Še več takih' nastopov in Sokol si bo pridobil prijateljev tudi v onih krogih, ki se ga danes še ogibljejo, kajti dobro in uspešno delo mora roditi tudi priznanje pri vseh.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGORJE.
Kakor vsa Sokols'ka društva tako je tudi zagorski Sokol primerno proslavil 1. dec., dan našega Uedinjenja. Dne L decembra zvečer se je zbralo v Sokolskem domu toliko Sokolov in ostalih Zagorjancev, da je bil veliki Sokols'ki dom premajhen in do zadnjega kotička napolnjena dvorana. Slavnostno akademijo je otvoril starešina br. Ferdo Poljšak, na kar je društveni načelnik br. France Klun v vznesenih besedah pojasnil pomen 1. decembra.
Telovadna akademija, ki je sledila, je bila ena najlepših kar smo jih doslej imeli v Zagorju. Med telovadnimi točkami je s. Kneislova krasno zapela nekaj narodnih in umetnih pesmi, na klavirju jo ic spremljala gdč. Widrova.
V petek 2. decembra je priredil prednjački zbor poslovilni večer svojemu članu in vaditelju br. Černelču, ki jc odšel na pedagoško šolo v Beograd. Br. Černelč sc je ves čas svojega službovanja v Zagorju pridno udejstvoval pri Sokolu in ga bomo težko pogrešali. Ob tej priliki sta imela predavanje br. Kopriva o smučarstvu in br. Adamič o zimski romantiki. Ves večer je potekel v animirani bratski slogi. Br. Potočnik nam je pa na epidiaskop pokazal nekaj lepih in zabavnih slik.
Dne 5. decembra je priredilo naše društvo Miklavžev večer za otroke. Ob tej prili’ki je bilo obdarjenih okoli 200
sokolske dece in naraščaja, kar znači v sedanjih razmerah lep socialen čin. Zvečer pa je bil Miklavžev večer za odrasle, ki je tudi tem nudil daril in zabave.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE.
Jesenski dnevi so nas zopet pregnali v tesne prostore Rudarskega doma, kjer nam je smotreno delo v telovadnem oziru zelo otež\kočeno. Telovadne ure so se morale skrčiti, ker malo dvorano uporabljajo tudi druga društva za svoje vaje in prireditve.
Poletno delo našega društva jc bilo živahno in smotreno, kar nam je pokazal letni telovadni nastop, ki se je vršil 4. septembra. Število nastopajočih in izvedba vaj jc popolnoma zadovoljila številno, Sokolstvu naklonjeno občinstvo, ki je prihitelo iz vse Šaleške doline. Na letnem telovadišču smo si postavili kombinirano skonstrukcijo, kroge, vrv, plezalne drogove in lestev, kar je vse poživelo telovadbo vseh-oddelkov. V nabavnem načrtu so tudi druga najpotrebnejša orodja. V priznanje bratom mizarjem, kovačem, strojnim strugarjem, ki so nastavljeni pri našem rudniku, bodi povedano, da je vse orodje, ki ga imamo, delo njihovih pridnih rok.
V poletnih mesecih je prosvetno delo počivalo. Le clramatski odsek nas jc razveselil z »Avtomobilistom«, ‘ki ga je uprizoril na prenovljenem odru. Oder jc lepo obnovil in preslikal načelnik br. Prestor. Igra je dosegla popoln uspeh. V soboto 19. novembra nas je v lepem številu zbral v dvorani rapalski večer. Uvodna beseda br. Kramarja nam je predočila vso tragiko malega slovenskega naroda, ki se jc dolga stoletja boril za svobodo, a pod udarci krivične zgodovine vedno znova padal v novo suženjstvo ter dosegel vrhunec svojega trpljenja. Predavanje br. Pre-lovca o delovanju primorske mladine v zasužnjeni zemlji nam je vlilo prepričanje, da naše hrepenenje po svobodi bratov ob Soči in Istri ni zatrto, da narodu, 'ki ima Pulj iu Bazovico v svojem črnem koledarju dobro zabeležena, končno mora zasijati pravica in svoboda. Z besedami »Tvoj je —• vstajenja dan« nam jc s. Kopušarjcva potrdila to vero, ko je recitirala z globokim umevanjem in občutkom Gregorčičevo. »V pepelnični noči«. Deca nam je postavila tudi dve svoji zastopnici na oder, ki sta nam pokazali v deklamacijah »Vapaj« in »Domovini« svojo veliko ljubezen do trpeče zemlje. Primemo razpoloženje je ustvaril sokol, oktet z »Jadranskim morjem« in »Oj, Doberdob«. Tako sc je nase društvo oddolžilo bratom trpinom onstran Snežnika.
Prvo decemberska proslava se jc vršila v bolj skromnejšem obsegu. Po slavnostni sv. maši, ki se je je udeležila tudi deputacija članov v krojih, se je članstvo zbralo v. dvorani Rudarskega doma. Prisotnim se jc' prečitala posla nica br. savezn. podstarešine Gangla. O U edin jen ju nam jc govoril br. prosvetar Kramar. Br. načelnik Prestor jc podaril diplomo župe bratom, ki so se udeležili lahkoatletskih tekem in dosegli častno tretje mesto v peteroboju. De klamacijc naše dece so zaključile lepo uspelo proslavo.	_
Naši smučarji, ki jih je br. Zelen organiziral in pripravil na bližajoče se zimske radosti, nestrpno pričakujejo snega. Vsi pričakujemo, da bi se'kmalu vrnil med nfts br. stiirostći Tone Кл1гшк ki ga vsi pogrešamo in mu kličemo v Bosno — ponovno krepak Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO BUDVA Proslava 1 decembra
I ove godine Budva je najsvečani-je proslavila dan Ujedinjenja.
U 10 sati pr. podne, održano je blagodarenje u pravoslavno.) a zatim u katoliekoj crkvi. Iza blagodarcnja, u 1.1 sati, održana jc u sokolani svečana sednica Sokolskog društva u prisustvu pretstavnika vlasti, korporacija i gradanstva. Starešina društva br. Dabko-vič održao je prigodni govor, iza koga je sokolska muzika intonlrala hiir.nu, a zatim je izvršeno prevodenje nara-štaja u članstvo i zakletva novo pri-stuplog članstva. Iza sodnice formirala se povorka, od Sokola na čelu, sa sokolskom rmfzikom i velikog broja gradanstva.
U 6 sati uveče, inicijativoin Op-štine, divno je rasvetljena varoš, te je sokolska muzika, kojoj se pridružilo mnogo naroda ohigla varoš, kojom je prilikom opet došlo do burnih manifestacija. Kao završetak ove divne nacionalne svečanosti bila je sokolska akademija, priredena u sali hotela »Balkan«.
Taeno u 8 sati, muzika je sokolskim maršem najavila početak akademije. Zatim su se redali predavanje o danu, vežbe i deklamacije, a na kraju je društvena pozor, sekcija odigrala dva poz. komada. Sve tačke su izvedene sa puno razumevanja i precizno, na opšte zadovoljstvo publike.
SOKOLSKO'DRUŠTVO BAR
t Br. Zejnil D. Omerbašič.
Brat Omerbašič D. Zejnil, član uprave Sokolskog društva Bar, ispu-stio je svoju mladanu sokolsku dušu dana 7 decembra 1932 godine, u cvetu mladosti, 24-toj godini svoga života.
Župa Ceiinfe
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR Proslava 1 decembra
Uz opčinsku upravu izdalo jc Sokolsko društvo proglas u kojemu je pozvalo gradanstvo i članove na pto-
slavu ovog dana
U predvečerje bda je velika po vorka. Kad je povorka stigla pred Sre sko načelstvo brat starešina Marcic održao je kratki govor i ^avršio kli con j cm N j. Vel. Kralju. Masa s\eta prihvatila je sa gromkim: Zdravo! i Živio! Tada jc progovorio sreski na čelnik brat Kalodera i s ushičenjem istaknuo da če patriotske želje Sokola i gradana podastreti N j. Vel. Kralju; pohvalio je i odobrio sokolski rad te završio klicanjem Kralju, što su svi prisutni prihvatili i produžili gradom kli-
čuei i pevajuči. .
Prvog decembra topovi su nave stili svečanost, muzika jc obašla grad svirajuči vesele koračnice. L 9 sati bilo jc blagodarenje. Posle toga održana je svečana sednica kojoj su uz Sokole prisustvovalc i mesne vlasti kao i predstavnici mesnih društava. Sednicu je otvorio brat Marčič, pozdravio goste, ocrtao historijat oslobodenja i ujedinjenja, sokolske napore i prognuča, pobedu sokolske misli i završio klicanjem Nj. Vel. Kralju. Gimnazijski zbor otpevao jc državnu himnu. Starešina jc spomenuo 'umrle članove i kliknuo im trokratno: Slava! Pozvao je zatim nove članove (-ice), ocrtao im dužnosti prema Sokolstvu, pa su zatim položili zavet. Klicanjem Jugoslaviji završila jc sednica. Na večer jc priredena akademija, koja je odlično uspela i bila vrlo dobro posečena.
t Bral Zejnil D. Omerbašič
Odgojen u ugledno j muslimanskoj porodici Omerbašiča u Baru, svršio je Osnovnu školu i 4 razreda gimnazije u svome mestu u Baru, a posle ovoga nastavio trgovačku školu u Dubrovniku i Sarajevu. Po svršenoj školi, otvorio je trgovačku radnju u St. Baru, koju jc sve do smrti vodio samostal no.
U članstvo Sokolskog društva stupio je 9 juna 1929 godine, a na pro-šloj godišnjoj skupštini izabran jc za člana društvene uprave. Počivši brat Zejnil, ubraja se u red najagilnijih članova Sokolskog društva Bar. Di-sciplinovan, revnostan i pun poleta, nikada nije odrekao ma kakvu duž-nost, koja mu je bila odredena, več je uvek sve dužnosti idealno i s puno volje obavljao.
Brat Omerbašič sahranjen jc na ov-dašnjem muslimanskom groblju uz ueeščc slkoro svih mesnih društava i velikog broja gradanstva svih triju veroispovesti. Sokolsko društvo uze-lo jc učešča sa svojim uniformisanim članstvom i društvenom upravom. Nad otvorenom rakom, oprostio se je s počivšim bratom u ime Sokolskog društva starešina brat Jagoš Popovič istaknuvši sve vrline brata Omerbašiča, izjavljujuči istodobno saučešče ueviljenoj porodici za njihovim jedjn-cem. Pročitao jc telegrafsko saučešče bratske Sokolske župe Cetinje, koje »e takoder ostavilo duljok utisak na sve prisutne, a naročito na rodbinu Omcr bašičevu.
Gubitkom brata Omerbašiča,
kolsko društvo Bar, gubi jednog od agilnih i omiljenih članova, a ucvilje-na porodica svoga jedinea, svoju po-slednju nadu i utehu.
Porodici i ovim putem naše naj-srdačnije bratsko saučešče, a počivšem bratu Omcrbašiču slava i večan pomen medu nama!
Župa Karlovac
PROSLAVA 1 DECEMBRA
Na području ovc župe, a prema do sada stiglim podacima, u 20 jedin -ca održana je svečana proslava drz.iv-nog i sokolskog praznika 1 decembra. Iz priloženih izvesta ja vidi sc da su ;■ večini slučajeva održane i svečan1; sednicc i akademije s vrlo lepim i b1, ranim programom. Izveštaja do dar, nisu poslali: Vrbovško, Donje Duh,,, ve, Duga Resa, Marindol, Gr.t.bie. Podzemelj, Jaškovo, Draganid, Krasie. Skakavac, Vojnič, Krstinja, Cctmgiau i Primišlje.
Rosifa^Fomier ♦ društvo za о$1дшсш|е I reoslguranfe ♦ Beograd
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA
Dne 11 decembra održan je u se-dištu župe zbor društvenih načelnika. I ovom prilikom pokazalo se je kako je različno shvačanje sokolske dužno-sti, jer od 36 jediniea pozivu su se oda-zvale njih 15 sa 24 delegata. Ispričale su se radi nedolaska 3 jedinice. Nisu se nikako javile sledeče: Generalski Stol. Donje Dubrave, Vukova Gorica, Marindol, Vinica, Metlika, Podzemelj, Gradac, Jaškovo, Draganiči, Krašič, Rečica, Skakavac, Vojnič, Krstinja, Cetingrad, Slunj i Primišlje.
Župski načelnik brat Branko Bla-škovič izneo je pregledno rad u tch-ničkom pogledu u ovoj godini da bi se videlo da li je program svršen. Uglav-nom je program izvršen u koliko su dozvoljavala materijalna sredstva. Br. načelnik je izrazio svoje velfko žaljenje, što nisu mogli biti održani predvideni tečajevi, jer je on oil njih oče-kivao mnogo koristi za napredak u tehničkom radu. Tim više je to za žaliti što je br. načelnik imao veliku vo-Iju da ih održi i^ što je bio spremio program za njih. Što nisu tečajevi održani, krivnja leži na samim bratskim jedinicama, koje, unatoč svih molbi i opomena, nisu ni do danas u celosti svoje dugovanje župi podmirile.
Osim toga brat načelnik je izneo svoje predloge o spremanju za ljubljanski slet na koji je naša župa obvezana da ide, pa je stavio na srce brači načelnicima^ da o tome još sada misle kako bi u što večem broju mogli prisostvovati sletu da dostojno reprezen-tiramo svoju župu i potpomognemo manifestaciju sokolske ideje u Ljubljani.
Da bi se sve to a što uspešnije iz-velo, brat načelnik je izvestio braču delegate o tome, da če se držati okruž-ni tečajevi koji če trajati krače vreme,i 1 župski, koji bi trajao 14 dana.
Posle toga prešlo se je na disku-siju o svim tehničlkim pitanjima, pa su brača delegati imali prilike da iznesu svoja mišljenja kao i da prikazu stanje svojih jediniea, da im se uzmogne dati upute i moralna potpora.
Kao novost u ovoj župi stvoren je zaključak da se uvedu župske utak-mice za decu, što je vrlo lepo primlje-no.
Od uprave župe prisustvovao je zboru župski tajnik brat Dočkal Božidar, a od prosvetnog odbora sestra tajnica Vojnovič-Trkulja Zorka.
V. T. Z. OSNIVANJE SOKOLSKOG DRUŠTVA U JOSIPDOLU
Na području ove župe osnovano je novo Sokolsko društvo u Josipdolu, srez Ogulin, i izabrana sledeča uprava: Starešina Orlič Kosta, zamenilk Lončarec Milan, tajnik Bužan Josip, načelnik Omčikus Vojo, prosvetar Lončarec Milan, članovi odbora: Orlič Nikica, Popovič Dušan, Marijan Tur-kalj, Stjepan Turkalj, Mlečka Iva,n, Rendulič Ivica. Jovetič Milan; zameni-ci: šolaja Miloš, Popovič Jovo, Boca Duro, Mihaljevič Franjo, Miščevič Miloš, Belančič Duro.
Nakon osnutka društva obišli su delegati župe br. Dočkal Božidar i s. Vojnovič Trkulja Zorka društvo i odr-žano im je predavanje o sokolskoj ideologiji i organizaciji, kako bi članovi odmah u početku dobili jasan po-jam o tome kako imaju raditi.
Župa Cfubl/ana
f
SOKOLSKO DRUŠTVO GROSUPLJE
Prosvetno delo tukajšnjega Sokolskega društva se je pričelo v letošnji sezoni 27. nov. t. 1. z dramo »Kajn«, ki se je uprizorila v spomin »Rapalske pogodbe«. Igra je uspela v moralnem, kakor tudi v materialnem oziru zelo zadovoljivo. Pri posameznih igralcih se opaža vidno napredovanje od igre do igre. Presenetila nas je nova scenerija, za kar gre zahvala našemu mojstru-slikarju br. prosvetarju. Upamo, da nas bo prihodnje leto presenetil s svojim lutkarskim gledališčem, za katerega je že izdelal potrebne lut'ke.
Proslava državnega in sokolskega praznika se je izvršila zelo slovesno dne 4. t. m. V polni, lepo okrašeni dvorani je otvoril br. prosvetar z daljšim govorom slavnost in razložil pomen praznika. Sledila je uprizoritev mlad. igre br. Špicarja »Ujedinjenje«. Deca je podala posamezne uloge tako iz srca, da je bilo marsikatero oko rosno ob spominu na preteklost. Posebno zadnja živa slika »Ujedinjenje« — pri kateri je zadonela iz mladih grl državna himna — je zapustila neizbrisen vtis. Mladim igralcem želimo, da hi njih besede rodile najlepše sadove naši domov ini!
Po končani igri sc je vršila istotam svečana seja ob prisotnosti skoraj vsega članstva, naraščaja, dece ter številnega občinstva. Sejo je otvoril br. starešina, nakar je dal besedo br. prosvetarju, ki je prečital poslanico br.
1,	podstarešine SKJ. Sledila je zaobljuba elanov in članic ter prevedba ilecc v naraštaj.
Vsa proslava je potekla v globokem razumevanju sokolskega praznika.
Dne 5. t. m. pa je društvo priredilo »Miklavžev večer« pri 'katerem je bila naša deca obdarjena vkljub vladajoči krizi.
Društvo je tudi ustanovilo lastno knjižnico, ki pa obstoja zaenkrat le iz knjig, ki so se nabrale med članstvom.
Iz navedenega se more razvideti stalen napredek našega Sokola.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREZID.
Proslava Ujedinjenja se je vršila dne 1. t. m. s svečano sejo in predavanjem, ki ga je imel br. Keber ter z akademijo, ki je bila v nedeljo 4. t. m.
Pri tem je treba posebno podčrtati nastop članic pod vodstvom s. Cindri-čeve, kot najbolj uspelo toč'ko programa.
Udeležba na obeh prireditvah je bila za te čase skoraj nepričakovana, kar je dokaz, da uživa Sokol splošne simpatije.
Istotako je proslavila naša četa v Novem-kotu Uedinjenje v nedeljo, dne 4. t. m.
Predavanje je imel društveni prosvetar br. Komel. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO GOR. LOGATEC
Naše sokolsko društvo je tudi letos slovesno proslavilo največji sokolski praznik Ujedinjenje dne 1. decembra. Dopoldan ob 10. uri je bila slavnostna seja in slovesna zaobljuba novega članstva. O pomenu tega dne je govoril br. prosvetar. Med posameznimi točkami sporeda so igrali tamburaši. Prevedenih je bilo iz naraščaja 5 bratov in ena sestra. Zvečer je bila slavnostna akademija, pri kateri so nastopili vsi oddelki. Ves nastop je bil skrbno pripravljen in brezhibno izveden. Poznalo se je, da je bil trud vaditeljev na eni strani velik, na drugi strani pa v moralnem oziru bogato poplačan. Vse točke so se vršile s sprem-ljevanjem glasovirja, odnosno z recitacijo.
Vkljub vztrajnemu sokolskemu delu in želji, da bi bil prvi december splošen narodni praznik, opažamo, da se nekateri tega ne zavedajo. Čast vsem, ki so ta dan okrasili svoje hiše z državno trobojnico, želimo le, da bi na ta način manifestirala sleherna hiša. Tudi je grajati, da nekateri vršijo ta dan dela, ki bi jih prav lahko odložili. Končno smo pa pri večerni proslavi pogrešali marsikogar, ki bi s svojo udeležbo vsaj v moralnem oziru poplačal telovadeče za ogromen trud, ki so ga imeli s pripravo.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO ČRNA PRI PREVALJAH
V	nedeljo	4.	t. m. smo	imeli pri
nas telovadno	akademijo v	proslavo
Ujedinjenja. Prireditev je bila dobro obiskana. Posebno sosednje društvo Žerjav nas je v lepem številu posetilo. Vsi oddelki so se izkazali s svojimi točkami, ki jih je bilo dvanajst. Posebno zadnja točka »Bosansko kolo«, ki so ga izvajale članice je očarala občinstvo. Naposled je prišel pa še Miklavž, ki jc obdaril veliko in malo z darili. Vsem, ki so	prispevali	z darovi	najlepša
hvala!	Videlo	sc	je, da jc	bilo vse
skrbno pripravljeno, kar gre zahvala našemu in žerjavskemu TO.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI U spomen s. Pavli Božič-Kmetovoj.
Nedavno izgubilo je naše društvo dragu sestru Pavlu. Otišla je neočeki-vano naglo tamo »kud za vazda gre sc.« Osim što je bila knjižničarka, Pavla je dolazila uvek i po svakom vremenu iz 3 km udaljenih Gančana gde je bila nameštena kao učiteljica da pomaže u društvu kod svih poslova. Pavla nijc žalila truda. Kadila je tiho neopaženo, ne zahtevajuči ni koristi ni slave. Svest, da radi za domovinu i narod dala joj je snage i poleta. Ali iznenada shrvala je tuberkuloza i s. Pivla nas je estavila.
Draga sestra Pavla, neka 1 i bude laka zemlja i poslednji naš Ti žalosni bratski pozdrav!
SOKOLSKO DRUŠTVO ORMOŽ
Naš Sokol je na praznik Uedinje-nja proslavil z akademijo, ki se je vršila v telovadnici meščanske šole v soboto dne 3. decembra zvečer.
Akademijo je otvoril z govorom
o	pomenu praznika Uedinjenja brat načelnik Turk. Vsi nastopajoči so pokazali lepo stopnjo izvežbanosti ter stremljenje po vsestranskem napredku. Posebno je ugajal nastop ženske dece, moškega in ženskega naraščaja ter članov pod vodstvom marljivega podna-čelnika br. Horvata. Z lepimi pesmimi je nastopil tudi sokolski moški pevski zbor pod vodstvom agilnega brata Pap-sta.
Akademija se je ponovila za okoliško prebivalstvo v nedeljo 4. decem-
bra popoldne, za šolsko deco iz Ormoža, Huma in Velike Nedelje pa v ponedeljek 5. decembra popoldne. Prireditve se je udeležilo okrog 500 otrok, a tudi ostalo občinstvo je z obilnim obiskom izkazalo priznanje delu sokolskega društva. — Zdravo!
Župa Mostar
PROSLAVA 1 DECEMBRA U MOSTARU
Mostar je ove godine veoma svečano proslavio sokolski praznik i Dan Ujedinjenja. Kao i uvek u proslavi su prednjačili Sokoli. Pre podne proda-vane su po gradu sokolske otkupne značke. U 14 časova po podne održana je u sokolskoj čitaonici svečana sed-nica sokolskog društva na ko jo j je po-red celokupne društvene i župske uprave te sviju sokolskih kategorija prisustvovao i veliki broj gradana. Sednica je otvorena sviranjem državne himne, a nakon toga jc zamenik starešine društva br. S. Govedarica održao prigodan govor o značaju dana te o sokolskom zavetu. Nakon toga obavljcno je pre-vodene nekih naraštajaca u članstvo te sokolske decc u naraštaj, a iza toga su novi članovi položili svečani zavet. Svečana sednica završena je sviranjem svesokolske himne.
Na večer istoga dana održana je odlično posečeno Veče jugoslovenskih narodnih nošanja s odlično izvedenim programom, u kome su učestvovale sve kategorije članstva. Naročito treba is-taknuti divno izvedenu vežbu na Štihove Šantičeve pesme: »Večer na ško-lju« s recitacijom br. Nedeljka Napo-liea, koji je tu vežbu i spremao. Na tome večeru je održana revija narodnih nošanja iz skoro svih jugoslovenskih krajeva.
U nedelju 4 decembra održana je sokolska akademija za naraštaj, decu i učenike mostarskih škola, na kojoj su ponovljene sve vežbe od 1 decembra a pored toga je dečji pevački zbor sokolske dece pod upravom br. Fehimo-viča otpevao veoma skladno narodnu himnu i još nekoliko odlično uvežbanih pesama.
SOKOLSKO DRUŠTVO KORČULA Proslava 1 decembra
Gradanstvo Korčule predvodeno od Sokolskog društva proslavilo je dan 1 decembra vrlo svečano.
Grad je osvanuo u narodnim tro-
bojkama, a prangije navestiše početak svečanosti.
Po blagodarenju u crkvi, prirede-na je oduševljena manifestaciona povorka gradom, kojoj se pridružiše i mesne škole te veoma brojno pučan-stvo. Klicalo se narodnom i državnom jedinstvu, slovenskoj uzajamnosti i Sokolstvu. Posle povorke održana je svečana sednica društva, koju je otvo-rio br. starešina Benardi I. Mata — Prosvetar br. Arneri dr. Juraj održao je predavanje o značaju dana. Br. načelnik Kalodera A. Ivo opisao je^ kratkim črtama veličinu li'ka osnivača Sokolstva dra. Miroslava I lfša. /Sape-vavši nato himnu »Oj Slaveni« brojna publika razišla se kličuči Kralju i Otadžbini.
Posle ručka korporativno, pred-vodeni glazbom, pošli smo da se po-klonima mrtvoj brači. Opelo održao je mitronosni opat Don Mašo Boduhc, uzor nacionalista, a govor br. starešina. Kod spomenika palim opčina-rima u svetskom ratu 2°vorio J® brat prosvetar ističuči žrtve naših mučenika za veliko delo Oslobodenja i Ljedi-njenja.	,	„
Naveče je u domu održana svečana akademija, koja je imala vrlo do-bar moralni uspeh. Bilo je o vezl?a, proslov, dve deklamacije, što je odlično uspelo. Društvena glazba odigrala je više koračnica, par koncertnih koračnica, te par koncertnih komada. Na koncu je društvena diletantska sekcija glumila s uspehom Niišičevog »Analfabetu«. Zavet položilo i sestara i 8 brače. Uspeh proslave u svemu od-ličan.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO Proslava 1 decembra
Naše društvo proslavilo je sokolski i državni praznilk 1 decembra na vrlo svečan način. Uoči dana pripravio ie brat prosvetar članove na svečani zavet prigodnim govorom »G značenju i svrsi polaganja zaveta u sokolskoj organizaciji«.
Na dan proslave u 9 časova starešina dr. F. Cetinič otvorio svečanu se-dnicu. Iza toga otsvirana je državna himna. Zatim je brat starešina prika-zao prisutnima cilj današnje svečane sedniec i setio se umrle brače. Krat prosvetar održao je predavanje »Značaj 1 decembra sa gledišta nacionalnog i sokolskog«, koje je nagradeno pljeska-njem. Narodna opčinska giazba posle svake točke otsvirala je po jedmi mu-zičku kompoziciji! skladno i oduševlje-no. Sledila je deklamacija »Jedinstvu«, koju je rccitovao član pomlatka Gu-gič, lepo i čustvi no. Usledila jc nagrada, srebrna značka, sa slikom Nj. V.
Prestolonaslednika naraštajcu A. Sar-deliču za najbolje izradenu temu »Kako če naraštajac najbolje poslužiti otadžbini«. Zatim je sledilo svečano prevodenje sokol, naraštaja u članstvo uz prigodnu reč brata starešine i polaganje zaveta novih članova.
Zatim je članstvo svrstano u po-vorku, te predvodeno opeinskom glazbom, prisustvovalo svečanom blagodarenju. Po svršenom blagodarenju razvila se impozantna povorka, s kojom je bila završena predpodnevna svečanost.
Uvečer je društvo, uz sudelovanje Glazbenog društva, izvršilo svečanu akademiju sa sledečim rasporedom: 1) »Proslov«, govorio starešina dr. F. Cetinič; 2) »Narodna himna«, pevao me-šoviti zbor G. D.; 3) Fran Svarcvald »Vrbniče nad morem«, simb. šestorka, izvodio m. naraštaj; 4) Weber: Fantazija iz opere »Der Freisehiitz«, svirao orkestar G. D.;	5) P. čolič »Proste
vežbe za župski slet g. 1933 seoskih četa«, izvodili članovi čete Smokvica; 7) Kalodera-Kwokal: »Teška nezgoda«, izvodili čl. uz pratnju meš. zbora G. D.; 8) I. Haydn »Allegro« iz druge sonate svirao orkestar G. D.; 9) Sardelič K. »Iz bratskog zagrljaja«, izvodili čl. uz pratnju meš. zbora G. D.; 10) F. Lchar: »Valcer iz operete »Ciganska ljubav«, svirao or'kestar G. D.;	11)
Balhar-Scepin »Igre suneobranima«, izvodila ženska deca; 12) F. Ferjančič »Vzdihljaji slepega«, pevao g. Z. še-man, uz pratnju zbora G. D.; 13) M. Boras »Ples vila«, izvodio ž. naraštaj i članice; 14) J. Offenbach: Uvertura iz opere »Orfej u podzemlju«, svirao orhes. G. D.; 15) J. K vokal »Što čutiš, čutiš ...«, izvodili čl. prednjačkog zbora, uz pratnju mušk. zbora G. D. (ope-tovano!); 16) Jovan Mokranjac: Neznani junak, epizoda iz rata 1912—1913. Izvodili čl. dilet. Sek. G. D.
Sve točke odlično su izvedene, te je moralni uspeh premašio sva očeki-vanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELA LUKA
Največi dan u historiji našega naroda bio je proslavljen od našeg društva najsvečanijim načinom.
Uoči dana same proslave bio je ophod glazbe kroz mesto uz pucnjavu i bacanje vatrometa, a mesto je rasve-tom odavalo svečani izgled.
Na sam dan proslave u 7 sati jutrom otišla- je sokolska povorka na mesno groblje, gde je nakon mise za umrlu braču obavljen prenos kostiju pok. Mihajla Kosiča, učitelja, u sokol-sku grobnicu. Tu mu je brat Ante Rus-kovič održao pomen slovo u ime Sokolskog društva, setivši se i ostale brače i sestara, koji su preminuli. Još su govorili u ime mesnog učiteljstva g. Petar Stipkovič, u ime Pevaš'kog društva »Hum«, — koji je pokojni Kosič osnovao, — brat Niko Miroševič, zbo-rovoda istog društva, i konačno njegov
SOKOLSKA Razvijanje zastave
Sokolska četa Hum razvila jc na
20	novembra svoju zastavu, koju su darovali brača Bašiči, ugledni posed-nici iz Dediča. Svečanosti je priso-stvovao br. dr. Milan Dokič, župski prosvetar, koji jc tom prilikom odr-
prijatelj brat Antun Simatovič. Povorka se vratila u Sokolski dom i u 9 sati krenulo se u crkvu na blagodarenje. Nakon blagodarenja održana je svečana sednica, kojoj je pretsedao brat starešina Kuzma Andrijič, 'koju je otvorio vrlo lepim govorom. Nakon pročitanih i predloženih telegrama Nj. Vel. Kralju i banu održao je vrlo lep govor o značenju i veličini 1 decembra brat tajnik Petar Žuvela, koji je bio popračen odobravanjem i aplauzom; onda je deklamovala »Viziju« sestra Vesna Vučetič i proštu vežbu izveo muški naraštaj, a kod prevodenja dece u naraštaj održao je vrlo lep govor
—	apel naraštaju — brat Marko Žuve-la i brat I. Miroševič.
Uveče je bila svečana akademija na kojoj je održao proslov brat prosvetar Stijepo Harlovič. Sam program u celosti je odgovarao značenju dana, a po sadržaju i izvedbi bio vrlo lep, zapravo odličan.
SOKOLSKO DRUŠTVO CAVTAT Proslava 1 decembra
Naše je društvo ove godine proslavilo najsvečanije svoj sok. praznik narodnog Ujedinjenja i to sa svečanom sednicom i u veče akademijom uz su-delovanjc Cavtatske diletanske glazbe, prigodnim predavanjima, recitacijama, ritmičkim vežbama svih kategorija, lepim pozorišnim komadom i igrankom.
Najsvečaniji čas je bio kad je pred svim pretstavnicima vlasti, ustanova, korporacija i mnogobrojnim gradan-stvom starešina brat P. Natoševič, okružen celokupnim članstvom, nara-štajem i decom, uz prethodni značajni pozdrav i govor delegata župe brata Hasana Dikiča sa svojim biranim prigodnim patriotskim govorom, ponosno razvio društvenu zastavu, pozdravljen milozvucima himne Cavtatske diletanske glazbe i svih prisutnih.
Odmah zatim položio je starešina dirljivi sokolski zavet, a za njim celokupno članstvo, koje je kasnije odu-ševljeno pračeno sviranjem sokolskog marša prilazilo i pružalo desnicu starešini i ljubilo svoju društvenu zastavu.
Uveče na akademiji uspeh svih ritmičlkih vežaba, nada sve »Narcis«, od S. Vučkoviča, izveden od naših članica, stvorio je lepo ushičenje i zadovoljstvo medu mnogobrojnim prisut-nicama, koje je u punom bratskom raspoloženju, potrajalo duž celog programa.
SOKOLSKA ČETA ČILIPT
Sokolski praznik ovde je najsve-čanije proslavljen. Tog su se dana, uz sudelovanje velikog broja članstva i sokolskog podmlatka, u sokolskim pro-storijama razlegale ovacije i klicanja Kralju i Jugoslaviji.
6 decembra održana je akademija, koja je uspela van svakog očekiva-nja. Uspeh kako moralni tako i mate-rijalni su potpuno zadov.oljavajuči.
ČETA HUM
Istoga dana posle podne održana je 1 javila vežba čete Hum na kojoj su članovi veoma skladno vežbali vežbe za župski slet. a članovi čete iz Duži odlično su odvežbali vežbe s puškama. Javna vežba je bila dobro po-sečena i odlično uspela.
	
џ.
S raz vica zastave Sokolske čete Hum
žao pozdravni govor o značaju sokolskih zastava. Zastavi je kumovap brat Tomo Bašič, koji je ujedno i zamenik starešine čete, te je tom prilikom dao i obilan prilog u fond za osnivanje sokolskog doma.
SOKOLSKA ČETA OSTROŽAC Razvijanje zastave
Na 4 decembra o. g. Sokolska četa u Ostrošeu proslavila jc na svečan način dan narodnog Ujedinjenja, kojom prilikom je razvijena i zastava čete, poklon četnog starešine brata Ili-jasa Mušiča. Na svečanosti razvijanja zastave pored članova čete bio je pri-sutan i lep broj članova Sok. čete Jablanica i matičnog društva Konjic. Upravu Sokolske župe Mostar zastu-pala su br. Milivoj Jelačič i Hasan Di-kič. Svečanost je otvorio i zastavu po-zdravio sa značajnim govorom brat Dikič, sekretar župe, iznoseči značaj
Na večer jc priredena akademija s pozdravnim govorom br. Bože Dani-loviča, mesnog sveštenika, te odlično prikazivanim patriotskim komadom »Nada Istre« i šaljivim komadom »Davo pod čergom«.
zastava u našoj narodnoj prošlosti, te ulogu njezinu u današnjem i budučem sokolskom radu. Posle razvijanja zastave održana je akademija na kojoj su sve četne kategorije uspešno od\ež-bale vežbe za župski slet.
Župa /Voi>i Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠKA ČUKA
Zauzimanjem radnika na rudniku Vrška Čyka, od strane matice Zaje-čar, osnovano je Sokolsko društvo pod gornjim naslovom. Za obrazovanjc ovoga društva od strane uprave u Za-
Rados/ sa nmšu decut
S Ban
okoličice
Slikovnica
J J ,^л
тЖ
dan
i kovnica
Ivo Erb ežnik
Ivo Erbežnik
Slilcovnice Jsrata Sva Erbežnika
Dve knjižice veličine 25 X 7 7'5 cm, u svakoj 12 sličica, koje prikazuju život naše dece od jutra do noči svakog dana. Svaka Mnfišica stoji V50 Din
PorHči/e i đarujte ха IBosblč soKolslcoj cfecff
Jug oslov ensJca Sokolska Matica
Cfublfana, Narodni dom
ječaru poslati su kao delegati: prosve-tar brat Dragan Stojanovič, učitelj, brat Malojevič, učitelj, i brat Ščeglov, načelnik društva.
Lepim govorom o značaju i zadat-ku Sokolstva, Ikoji je brat Stojanovič održao okupljeno radništvo bilo je oduševljeno, kao i govorom br. Milo-jeviča o jugoslovenskoj sokolskoj misli. Po održanim govorima prešlo se na upis u članstvo i na biranje uprave. Upisano je 60 članova i članica, od kojih je 35 vežbača. Ovom prilikom, kao za početak društva palo je dobro-voljnog priloga oko 3000 dinara. —
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAJEČAR
Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo održalo je svoju akademiju prema odredenom programu, u prostorijama »Esnafskog doma«. Svečanu sednicu otvorio je brat starosta Turner, dok je brat Nikola Milojevič govorio o značaju Ujedinje-nja kao i značaju Sokolstva.
Posle dal j ih tačaka, prešlo sc na izvodenje sokolskih vežbi. Po svome sastavljenom programu, kao i izvode-nju, ovo je bila jedna od najlepših akademija, koja je zadivila i oduševila prisutne. Medu izvedenim tačakama bile su najlepše: »Ribarev san«, »Pro-leče«, »Narcis«, vežbe puškama. Na-ročito prve tri tačke imale su izvan-rednog uspeha. — P. R.
SOKOLSKO DRUŠTVO VLASO-TINCI
Proslava 1 decembra
Sdkolsko društvo Vlasotinci proslavilo je dan ujedinjenja na najsvečaniji način. Ujutru u 8 30 sati pošlo se je na blagodarenje. U 11 časova održana je svečana sednica, koju je otvorio starešina brat dr. Rad. Velaševič, sa prigodnim pozdravom. Nakon toga otpevana je clr Žana himna pa je pri-stupljeno rezanju kolača, a potom je brat prosvetar održao predavanje o istorijatu našeg ujedinjenja. Zatim je hor Pevačke družine »Njegoš« otpevao »Oj letni sivi sdkole«. Posle toga izvršeno je prevoden j e dece u naraštaj i naraštaja u članova, kada su ujedno i novi članovi položili zakletvu. Pošto Je i mala Sokolica Ksenija Veloševič deklamovala »1 decembar« zaključena je sednica.
Uveče je održana sokolska aikade-mija pred dosta punom salom. Nastu-pale su sve kategorije članstva iz vodeči skladno sve proste i ritmičke vežbe, kao i članovi vežbe s puškama i na vratilu. Po završenom vežbanju članova podeljeno je nekoliko knjiga iz društvene knjižnice najboljim vežba-cima. Još je jzvoden uspeli komad u 3 cina »Sestrica«:. Po završenom programu nastala je igranlka.
Jesam li poslao prelplafti za sokolske listove %
Župa Novo mesto
IZ ŽUPNE UPRAVE
V tem tednu je župna uprava (L o.) na svoji zadnji seji poleg številnih dopisov iz okrožij in društev določila tudi glede občnih zborov društev, da jih morajo imeti do 18. januarja. Ta datum je neizpremenljiv. Vsa društva naj skrbe že sedaj za nove društvene uprave, ki naj bodo dovolj no jamstvo resničnega dela. Čas je že enkrat, da bodo naše društvene uprave imele resnične delavce. Čim manj odbornikov ■— pa ti na mestu!
Župni P. O.
Vzporedno z župno upravo je zboroval tudi Ž. P. O., ki je v glavnem izvršil likvidacijo 1. župnega tečaja. Sledil je razgovor o proslavah 1. decembra in o organizaciji tedna sokolskega tiska, za katerega so se razposlale na društva in čete tiskovine in okrožnice. Tiskovine je vrniti v 1 izhodu Z. P. O. potom okrožja in ne direktno župi — in to takoj. Sprejeti so bili vsi sklepi zbora župnih prosvet. iz dravske banovine. V ostalem se bo vse prosvetno delo še podrobno razdelilo po okrožjih kjer bodo na okrožnih prosvetnih zboiih dobili prosvetarji nadaljnja navodila.
Iz Ž. T. O.
V soboto 3. in v nedeljo 4. novembra t. 1. so se vršili pred župno komisijo, ki so jo sestavljali bratje: Jaka Jesih čl. S. T. O. (preds), Šlibar Martin, Menard Vilko, dr. Ropaš, Tratar Marjan in kot zapisnikar br. Matko Drago
—	župni prednjaški izpiti, — letos že drugič. Od 5 priglašenih kandidatov sta se udeležila 2 člana (Novo mesto, 1'rebnje) in 2 članici (Novo mesto, Mirna). Pri pismenem izpitu je odstopil 1 član, ostali 3 kandidati so izpit napravili in sicer: sestri Adamič Marija ‘Novo mesto) in Kolenc Draga (Mirna) ‘n brat Valentinčič Tone (Novo mesto).
Župno naeekiištvo sestavlja načrt I)rcdnjaškega tečaja župe, ki se bo Vfšil predvidoma od 2. do 10. januarja v Novem mestu, na kar že danes opozarjamo vse župne edinice, da pošljejo 'm ta tečaj svoje najboljše prednjake. -J krožnica sledi te dni.	—ar.
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBNJE
Naše društvo je tik pred zaključkom letošnjega leta izgubilo kar dva člana — brata starosto Jaka Novaka, 'ki je odšel na novo mesto na Barje pri Ljubljani. Brat Novak je starostoval 6 let, bil pa je tudi član župne uprave. Društvo ga bo zelo pogrešalo. Odhod-nica, ki mu je priredilo društvo, je pokazala, da je bil res njegov pravi starosta. Njemu pa je sledil še član uprave br. Lojze Matelič, ki je odšel v Mozirje na novo službeno mesto. Tudi njega bomo zelo pogrešali. Obema dragima bratoma želimo na novih mestih mnogo uspehov! Sokolsko društvo Trebnje se vaju bo vedno hvaležno spominjalo!
Dne 7. t. m. zvečer je na trebanjskem sokolskem odru gostovala odlična dramska družina Metliškega Sokola z Meškovo dramo: »Pri Hrastovih«. Igra-
li	so tako dovršeno, da še ni tako uspela nobena igra na našem odru. Odličnim igralcem, ki so nam pokazali šele pravo igro v vsej globini in širini, vse priznanje in samo želimo da jih ponovno na našem odru vidimo.	—ar.
SOKOLSKA ČETA ŠMIHEL PRI NOVEM MESTU
Dan Uedinjenja, naš praznik smo prvič proslavili v šolskih prostorih osnovne deške šole v Šmihehi. Takoj po maši, ki je bila ob osmih, se je članstvo in šolska mladina iz Šmihela in Birčne vasi zbrala v okrašeni šolski sobi.
Zbor je odpel državno himno. Starosta br. Lilija je otvoril svečano sejo ter omenil, da naj bi praznovali vsi 1. december, tudi kmetje, ne samo članstvo sokolske čete, otroci in javni nameščenci. Predal je besedo prosvetarju br. Žukovcu, ki je v izbranih besedah raztolmačil pomen slavlja. Nato so naraščajniki in pomladkarji Rdečega 'križa deklamirali slavnosti primerne pesmi. Z deklamacijami so nastopile tudi učenke birčenske šole.
Pevski zbor sokolskega odseka je nato lepo zapel domoljubne pesmi pod vodstvom br. Kalana. Sledila je zaobljuba novih članov. Končno je zapel še pevski zbor sokolsko pesem s čimer je bila prisrčna svečanost zaključena. — Zdravo 1
Žnpa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO BUGOJNO Proslava 1 decembra
Dan Ujedinjenja proslavilo je Bugojno vrlo svečano. U svim bogomo-ljama su izvršena svečana bogosluže-nja kojima je prisustvovalo gradan-stvo i činovnici. Članstvo Sokolskog društva Bugojno išlo je korporativno.
U 10 sati su primana čestitanja u Sreskom načelstvu. U 11 sati je održana svečana sednica. Dobro izvežba-ni zbor otpevao je državnu himnu, a mali Sokolič Mito Praljak i mala Sokolica Tanja Sviti izveli dve deklamacije. Zatim je starešina društva održao lep patriotski govor. Nato je izvršeno prevodenje članstva iz nižih u više kategorije. Konačno je izvršena zakletva članstva, koje je navršilo 6 meseci od sfupanja u članstvo i definitivno prim-ljeno. I njima se starešina posebno obratio jednim lepim govorom.
Na večer je priredena svečana akademija. Zbor, pod dirigovanjem br. Lukiča, otpevao je državnu himnu. Zatim je govorio o značenju 1 decembra brat Nikšič. Posle govora brata Nikšiča, nastupile su sve kategorije i izvele precizno, tehnički doterane vežbe. Zapažen je vanredan napredak vežbača u tehničkom pogledu. Brat Cjetko (Braco) Čurič divno je izveo deklamaciju »Rastuženi soko«. Društveni diletanti su izveli pozorišni ko-mad »Nada Istre«. Čitava priredba zadovoljila je sve prisutne, a osobito pripadnike našega društva. — Bečir-begovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO FOJNICA Proslava 1 decembra
Ovo je društvo proslavilo dan 1 decembra na najsvečaniji način. Uoči proslave, povorka, predvodena sokol slkim podmlatkom, prošla je kroz ilu-miniranu varoš, kličuči Kralju i Otadž-bini. Pred zgradom Sreskog načelstva, održao je brat zamenik prosvetara, prigodan govor. Dan Ujedinjenja proslavljen je svečanom sokolskom aka-demijom, na kojoj je, nakon značaj -nog govora br. prosvetara, izvršena zakletva novoga članstva (nakon tri godine prvi puta). Na veče je bilo selo.
SOKOLSKO DRUŠTVO VAREŠ-M AJDA N
Sokolsko društvo Vareš-Majdan održalo je 10 dec. o. g. svoju VI re-dovnu akademiju. Na akademiji s.i nastupile sve kategorije vežbajučeg članstva. ‘Izvedene tačke, kako tehničkom spremom tako i izvedbom, osta vile su nailepši utisak na sve prisutne. Naročito su se istakle tačke: Rolkoko-lutke, koju su tačku izvela ženska de-ca, za tim Vežbe s čunjevima i Valeer u dvoje, izvedeno od članica, kao i simbolička vežba »U boj —- u boj«, koju su tačku neobično skladno i precizno izveli članovi.
Ovom prilikom su bile razdeljene i diplome članstvu i naraštaju sa žup-sikih utakmica u Zenici. Sokolsko društvo Vareš-Majdan dobilo je 16 diploma, što čini oko 65% od ukupno raz-datih diploma Sarajevske župe. — J. I.
Župo Steoplje
SOK. DRUŠTVO VALANDOVO Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo u Valahdovu kao i varošica Valandovo proslavili su dan Ujedinjenja na najsvečaniji način.
Još rano ujutro Sokoli su se počeli skupljati kod Sokolskog doma gde je bilo zakazano zborno mesto. U 9 časova pre podne, u velikoj povorci, pošli su svi članovi u crkvu na blagodarenje. Po povratku iz crkve održana je svečana sednica, koju je otvorio starešina društva br. Radivoje Nano-vič govorom u kome je izneo u opšir-nijim potezima značaj dana 1 decembra. Posle govora br. Nanoviča novo članstvo položilo je zavet. Ovim je svečana sednica zaključena.
Posle podne u 3 sata izvedena je javna vežba, na kraju koje je starešina br. Nanovič održao govor Sokoli-ma, setivši se ujedno umrle brače.
Uveče u 8 sati održano je predavanje s igrankom. Predavanje je održao tajnik prosv. odb. br. Gligorije Ružič. Tema predavanja bila ie uloga Sokolstva za oslobodenje i ujedinje-nje našeg naroda, pa je posle predavanja nastala igranka.
Župa SušaR - RifeTca
PROSLAVA 1 DECEMBRA
U SUŠAKU
Sokolska društva sa područja grada Sušaka, Sušak - Rijeka, Draga, Trsat i Kostrena, proslavila su de-lomice skupno i ovogodišnji 1 decembar, i to na ovaj način: Po uputstvu br. Saveza i na poziv br. župe održana je ujutro u 10 i po časova svečana sednica svih navedenih sokolskih dru-štava pod pretsedanjem župskog starešine br. Ive Poliča. Pre sednice bio je zakazan zbor članstvu i naraštaju u svrhu polaska na crkveno blagodarenje na Trsat, ali zbog kiše i studeni moralo se odustati od toga, pa su bla-godarenju sudelovali samo delegati s br. starešinom na čelu.
Svečana sednica održana je u ki-no-dvorani Sokolskog doma, koja je u tu svrhu bila ukrašena sokolskim em-blemima. Dvorana je bila dupkom pu-na članstva, naraštaja i pretstavnika vlasti i udruženja. Tačno u odreueni sat otvorena je sednica. Najpre je vojna muzika svirala državnu himnu, a zatim je br. starešina prigodnim Govorom otvorio sednicu, pozdravivši u prvom redu Nj. Vel. Kralja, a zatim prisutne. Posle toga jc župski ptosve-tar br. Ivan Ivančič održao predavanje o značaju 1 decembra. Glazba je zatim otsvirala »Karišik jugosl. pesa-ma«, a nato je obavljeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo uz prigodnu reč br. E. Pclcera, starešine društva Trsat. Sledilo je svečano polaganje zaveta. Novi su članovi u ruke br. starešine župe položili svečano obečanje, a br. B. Grkinič, starešina društva Sušak-Rijeka, pročitao je obrazac zaveta uz nekoliko lepih uvod-* nih reči. Nakon sviranja slovenske himno »Hej Sloveni!« setio se je pret-sedatelj preminulih članova i istarskih mučenika, a zatim jc br. Vrcan zanosno i s osečajem izdeklamirao pesmu »Besmrtnom vodi Miroslavu Tiršu« od br. T. Čerevinskoga. Sviranjem sokolske koračnice završena je ova sednica.
Iste večeri bila je akademija, koju jc priredilo Sokolsko društvo Sušak-Rijeka. I ta priredba je bila vrlo dobro posečena, te je i u moralnom i materijalnom pogledu uspela odlično. Nakon uvodne reči brata društvenog starešine nastupile su redom sve društvene kategorije. Sve su vežbe bile dobro izvedene, a napose vežbe muškog naraštaja: Visoke ruče i vežbe članova: Češkoslov. olimpij. vežbe za Amsterdam. Na koncu tehničkog programa izvedena je simbolična scena »Za Tiršem« od br. I. Vidica, koja je osta-vila dubok utisak. Iza akademije bio je ples u sokolani.
SOKOLSKO DRUŠTVO OTOČAC Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo Otočac proslavilo je praznik 1 decembra vrlo svečano. Društvo je prisustvovalo blago-darenju u obim mesnim crkvama. a posle toga su pretstavnici društva bili kod šefa političke i vojne vlasti, da čestitaju praznik, nakon čega je održana svečana sednica pod pretseda-njem br. starešine Brankoviča dr. Dor-da, na kojoj je izmedu ostaloga muški zbor ovoga društva otpevao državnu himnu, »Jugosloveni« od Milojeviča, »]/. bratskog zagrljaja« od Vilhara i od Bajiča »Sokolsku himnu«. Nakon toga je obavljeno polaganje zaveta novih članova i članica.
Istoga dana uveče je priredena akademija s predavanjem br. prof. Štefana i sa 12 točaka u kojima su na-stupilc sve kategorije društva, kao i članovi čete iz Škara, te članice čete iz Vrhovina.
Program je izveden vrlo dobro na opče zadovoljstvo. Uspeh je posti-gnut moralno i materijalno.
SOKOLSKO DRUŠTVO BRINJE
Na dan 1 decembra održalo je i ovo Sokolsko društvo proslavu sa svečanom sednicom, koju je otvorio starešina brat Stevo Uzelac i pozdravio prisutne. Prosvetar brat Haramija o-držao je vrlo lepo predavanje o značenju prvog decembra. Iza predavanja položili su novi članovi svečanu zakletvu i time je bila svečana sednica zaključena.
Dana 10 X'II navečer, kao drugi deo prvo decembarske proslave, održana je sokolska akademija s vrlo bi-ranim programom. Ovoj su akademiji prisustvovali uz članove i mnogi gosti iz samog mesta i okolice, te Otočca. Na programu su bile vežbe podmlat-ka, naraštajaca i članstva. Podmladak vežbao je, pod vodstvom neumorne sestre Nevenke Božanič, s puno odu-ševljenja. Osobito su posetioci s odu-ševljenjem gledali vežbe članova na spravama. Posle tehničkog dela programa sledio je ples.
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV Proslava 1 decembra
Praznik Ujedinjenja proslavljen je najsvečanije
Uoči praznika priredena je sjajna rasveta. U 8 sati naveče počeo je kon-cerat glazbe »Graničar« iz Spinčiči s himnom »Bože pravde« i istarskom himnom na Šetalištu kralja Petra I pred samim spomenikom. Iza svakoga komada provalile su neopisive manifestacije Kralju, Kraljevskom domu i velikoj, jedinstvenoj i nerazdružrvoj Jugoslaviji. Iza koncerta prošla je povorka na čelu s glazbom »Graničar« i bakljadom po glavnim ulicama mesta priredujuči oduševljene manifestacije. Na sam dan praznika Ujedinjenja osvanuo je Kastav u zastavama. Škol-slka deca, činovništvo, članstvo mno-gobrojnih kulturnih i nacionalnih dru-štava na čelu sa Sokolskim društvom Kastav i ostalo gradanstvo u lepom je broju prisustvovalo svečanom bla-godarenju u crkvi. Iza blagodarenja krenulo je naše društvo sa zastavom, darom Nj. Vel. Kralja, a na čelu s glazbom »Graničar« u Narodni dom, gde je održana svečana sednica i akademija kojoj su prisustvovali svi pretstavnici vlasti i ustanova i sveukupno članstvo. Svečanu sednicu otvorio je br. starešina Karlavaris. pozdravivši sve pretstavnike vlasti i ustanova na čelu sa gosp. sreskim načelnikom P. Sedlarom i ostalu braču i sestre. Zatim su se redale ostale točke programa. Ova svečanost završila se je kratkim, ali vrlo zgodnim prikazom »Ujedinje-njc« od br. E. Bačiča.
U nedelju dne 4 decembra dalo >e naše društvo priredbu »Na sporo-voj jame« za širu publiku.
Ovogodišnjim proslavama 1 decembra Sokolstvo i ostali narod ovoga graničnoga kraja pokazao je da je svestan i da je jedinstven u obrani naše otadžbine od svih neprijatelja i da je jedinstvo naroda i države za njega svetinja u koju ne da da niko dira.
•
Dramatski otsek našega društva prikazivao je u nedelju dne 11 o. m. u svom društvenom domu komediju »Sumnjivo lice« od Branislava Nušiča. Komedija doživela je veliki uspeh. Publika je s užitkom i smehom pratila naše vredne diletante i uživala u za-
pletajima i prispodobama kakvih ume večno nasmejani Nušić da iznese pred publiku.
Naši vredni diletanti dali su jedin-stvenu i dobro uvežbanu glumu, pa moramo da dademo puno priznanje ne samo njima nego u prvom redu re-žiseru ove nada sve uspele komedije, bratu Marijanu Buzdonu, neumornem i požrtvovnom prosvetaru našega društva.
Ž.upa ŠibeniR - Zadar
SOK. DRUŠTVO M AND ALI NA
Sokolsko društvo Mandalina proslavilo jc 1 prosinca, dan našeg narod nog i državnog ujedinjenja svečano. Svečanost dana ujedinjenja započela je u 9 sati blagodarenjem u mesnoj crkvi, kojemu je prisustvovalo i oda-slanstvo kraljev, mornarice. Krasna jc bila povorka selom, predvodena mor-naričkom glazbom. Prisustvovalo jc preko 120 članova svih kategorija. U
10	sati bila je svečana sednica po odredenom rasporedu. Starešina Vlahovič otvorio je sednicu i spomcauo umrle članove, pa održao prigedno predavanje. Prevedena su deca u naraštaj i naraštaj u članstvo, te je položen prepisani zavet.
Za akademiju uredila se u škol-skoj dvorani pozornica. Akademija se sastojala od proslova stareš. Vlahoviča, dviju pretstava i vežbanja. Sve su tačke (12) akademije uspele vrlo dobro i zadovoljile mnogobrojne gledao-ce. Dvorana je bila prepuna članova i gostiju, pa su članovi morali prepustiti mesta poslednjima, ali ih se je ipak mnogo moralo vratiti. Radi ovoga ista se akademija ponovila na 3 XII opet pred punom dvoranom. Uspeh je akademije bio vrlo dobar. I Duh Sokolstva i »Lyly« odigrali su sokolski diletanti vrlo dobro i ako su neki od njih novači.
SOKOLSKO DRUŠTVO BETINA
I ove godine Sokolsko društvo u Betini proslavilo je na osobit način dan Ujedinjenja.
Svečanoj sednici prisustvovalo jc, osim članova, naraštaja i dece, i mnoštvo seljaka. Po podne priredena je lepa povorka. Sa zastavama, pevajuči i kličuči Kralju, Sokolu i Jugoslaviji išlo je mnoštvo kroz okičeno selo, dočeki-vano svukud veseljem. AH tek uveče, na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u pravo narodno slavij e. Prostrana dvorana sokolskog doma bila ic dupkom puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značenju dana, a u programu bile su još ove tačke: pevanje himne, deklamacija, dva igrokaza rodoljubnog značaja, vežbe decc, naraštaja i članova i t. d. Osobito se svidila gledaoci-ma »Sokolska pesma«, vežba podmlat-ka s pevanjem.
Žnpa Tuzla
SOKOLSKO DURŠTVO LUKAVAC
Sokolsko društvo Lukavac prilikom proslave 1 decembra priredilo jc svoju uobičajenu svečanu akademija na dan 3 decembra. Na programu jc bilo predavanje o značaju 1 decembra od br. Popoviča, a zatim su bile prikazane vežbe sa svima društvenim vrstama. koje su vanredno uspele. Naročito je pak bilo aplaudirano našim najmladim Sokoličima — ženskoj deci
—iz ovdašnjeg zabavišta. Uspeh je bio u svakom pogledu v c o m a dobar.
Župa Varaždin
SOK. DRUŠTVO KOTORIBA Proslava 1 decembra
So*kolsko društvo u Kotoribi proslavilo je dan Ujedinjenja i ujedno sokolski praznik vrlo svečano. Uoči 1 decembra održana je u sokolani društva vrlo uspela priredba za decu, ko-joj je prisustvovaio preko pet sLotina d e'.'e. — Na sam praznik ujutro )tslu-žena je u ovdašnjoj crkvi svečana mi-sa zahvalniea, a u 11 sati održana je u sokolani svečana sednica Sokolskog društva, koju je otvorio starešina brat Čižmešija, koji je održao odlično, patriotsko i zanosno predavanje o značaju prvog decembra sa gledišta držav-no-nacionalnog i sokolskog. — Zatim su sledile pevačke i glazbene točke, te deklamacije članova podmlatka. Dalje je sledilo prevoden je naraštaja u članstvo i polaganje zaveta novog članstva.
Uveče održana je akademija u sokolani društva, koju je narod u neobič-no velikom broju posetio. Akademija je otvorena uspelim predavanjem br. Tomiče, a iza toga je izveden vrlo op-širan program. — Deklamacije naših mališana »Na dan Ujedinjenja«, »So-količ«, »Prvi decembar« i »Soči«, kao
i	igrokazi »Narodni praznik«, te »Prvi decembar« dali su akademiji naročito svečani karakter. Nastup muške dece, naraštaja i članstva, koji su pod isku-snim vodstvom br. Baruleka savršeno
i	precizno izvadali proste vežbe, bio je predmet oduševljenih ovacija. Naročito se svideo nastup dece s puškama i ritmička izvedba članova uz reci-taciju »Veče na školju«, koja se na opšti zahtev morala ponoviti. — Ni nastup ženske dece i naraštaja pod vodstvom sestre Petračić nije zaostao za muškim. Tehnički savršeno izvedene vežbe vencima po našim naraštaj-kama, pobudile su golemi interes, naročito medu ženskim gledaocima. — U kratko: program akademije nada-sve je odlično uspeo i društvo beleži jedan zavidan uspeh. — Na svršetku programa izveo je par tačaka pevački zbor Sokolskog društva pod ravnanjem sestre Golubič. — Sledila je zatim vrlo animirana zabava s plesom.
SOKOLSKA ČETA U MACINCU
Ova četa priredila je vrlo uspelu akademiju 8 decembra 1932. Svaka ka-
tegorija vežbača izvela je po jednu vežbu. (*Ističemo: »Petorica«, »Mazur-kin ples« i »Sa sela«.) — Iza toga prikazali su članovi i članice 3 šaljive aktovke, koje su izazvale veselo ras-položenje i buru smeha. Sokolsku decu razveselio je dolazak sv. Nikole i darovi, koje im je doneo. Priredbu je posetilo oko 260 ljudi — medu njima dosta brače i sestara iz obližnjih sokolskih jedinica. Matično društvo poslalo je svoje izaslanike. Svi su s odobravanjem pratili izvedbu programa i zadovoljni pošli iz dvorane. Postignut je lep moralni uspeh.
SOKOLSKA ČETA PODRAVSKA SELNICA
Na svečanoj sednici 1 decembra održan je ovaj program: 1) Državna himna - svirala glazba Sokolskog društva Mali Bukovec; 2) Pozdrav učes-nika i podnašanje izveštaja o programu svečane sednice mat. društva M. Bukovec; 3) Značaj 1 decembra — go-vorio Rodemond Ivan, starešina čete; 4) Jugoslavija o 1 decembru — Damič Miško, prosvetar mat. društva Mali Bukovec; 5) Jugoslavija — pesma. Pe-vao starešina čete Rodemond Ivan; 6) Zadača Sokolstva — govorio Lemer Drago, starešina mat. društva Mali Bukovec; 7) Državna himna.
^ Priredbi prisustvovaio je mnoštvo stljaštva. — Pre svečane sednice bila je bakljada po selu na kojoj je sude-lovalo skoro čitavo selo.
SOKOLSKA ČETA TRNOVEC
Sokolska četa Trnovec proslavila je 1 decembar ovim programom: 1) Državna himna — pevala sokolska dcca; 2) Pozdrav starešine; 3) Ljudevit Posavski — Tvrtko — Karađor-de — predavao brat Juraj Potočnjak:
4)	Predaja diploma brači Kosec Šimu-nu i Skupnjak Nikoli; 5) Zaključak sednice.
SOKOLSKA ČETA VISOKO
Sokolska četa Visoko proslavila je
1	decembar ovim programom: 1) Državna himna — pevao podml. Sokol, čete; 2) Svečana sednica Sokol, čete;
3)	Značenje 1 decembra — govorio br. J. Držanič; 4) »Sokolič« — dekla-mirao naraštajac I. Kondačie; 5) »Pa-lim junacima« — deklamirao naraštajac I. Poturič; 6) Sokolska himna — pevao podml. Sok. čete; 7) »Jugosla-
viji« — pevao podml. Solk. čete; 8) »Jugoslaviji« — deklamirala naraštaj-ka A. Gegač.
Ž.upa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO PADEJ
U Padeju je na vrlo svečan način proslavljen dan 1 decembra. Nakon blagodarenja, kome je društvo uče-stvovalo korporativno, održana je u sokolani svečana sednica, na kojoj jc izvedeno i nekoliko prigodnih tačaka. Naveče pak priredena je akademija, na kojoj su nastupila sva društvena odeljenja. Najlepše su izvele svoje tačke ženske kategorije, medu kojima su se osobito istakle naraštajke u prostim vežbama s pevanjem. I vežbe članica s čunjevima, iako prilično teške, bile su izvedene dobro. Gledaoce je naročito obradovao nastup dece. Vežbe članova i m. naraštaja izvedene su nešto slabije, jer se videlo da nisu bile dovoljno uvežbane. Uspehu akademije mnogo je pridonela sestra načelnica. — M. M.
t.upa Zagreb
SOK. DRUŠTVO ZAGREB II Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo Zagreb II priredilo je 30 novembra na večer u veli-koj dvorani realne gimnazije na Wil-sonovom trgu »Nastup naraštaja i članstva« kao 'I deo proslave 1 decembra. Starešina brat dr. O. Gavran-čic pozdravio je goste i potsetio ih lepim rečima velikog dana, koji slavimo. Pod vodstvom načelnika brata Vala-džie i načelnice sestre^ Mrvoš, nastu-pili su vežbači i vežbačice u uzornom redu. — Zamenik starešine brat Ma-canovič tumačio je pre svake naredne točke njen smisao. Najpre je nastupio mladi muški naraštaj pod vodstvom svoga vodnika brata Boltižara, koji je vežbao vrlo dobro. Stariji muški naraštaj vežbao je simultano na ručama pod vodstvom brata Vajnharta. Naraštajke vodene od društvene načelnice sestre prof. Mrvoš, vežbale su pr-vu vežbu za pokrajinski slet u Ljubljani god. 1933. Vežba je lepa, a od-vežbana je složno uz improviziranii glazbenu pratnju. — Sestra Zora Kozjak sastavila je teške, ali vrlo slikovite skupine za članice na doramen-skim ručama Stariji naraštajci pred-vodeni svojim vodnikom bratom Vajn-
hartom, vežbali su po prvi put u Zagrebu proste vežbe za dogodišnji pokrajinski slet u Ljubljani na Vidovdan 1933. — Prvo odeljenje članova ve-žbalo je na ručama pod vodstvom br. Ivice Rutara, vrlo dobro. Starije naraštajke pokazale su ritmičku školu za početnice. Uvežbala je sestra De-sanka Mrvoš. — Članice - tehničarke višeg stupnja preskakale su vrlo dobro konja u šir i pokazale lepe Skokove. Odeljenje vodio je brat Valadžija.
—	Osam članova je vežbalo ritmički sastav brata ing. Stjepana Hana. — Uzorna vrsta članova tehničara višega odeljenja predvodena po bratu Branku Valadžiji, pokazala je vrlo teške kombinacije na visokim ručama. — Drugo odeljenje članova pod vodstvom brata Šuštara, nastupilo je s pre-skocima preko konja uz duž, koje je zadivilo prisutnu publiku. — Članice pokazale su viši stupanj ritmičke ško-Ie, koje je uvežbala načelnica sestra Mrvoš. — Članovi tehničari višega odeljenja nastupili su s teškim vežbama na visokoj preči. — Vežbe su iz-veli izvršno te s teškim elementima goste zadivili. Odeljenje je vodio br. Valadžija. — Četvorica takmičara iz-veli su no glazbi brata ing. Hana tešku slobodnu vežbu brata Stjepana Boltižara s utakmicc za slovensko prvenstvo u Pragu ove godine. Nakon ovog programa razvila se je vrlo animirana igranka.
Svečana sednica
U Sokolskom društvu Zagreb II u sokolani na \Vilsonovom trgu, mlr-žana je na 1 decembra u 10.30 sati pre podne svečana sednica. — Postrojene kategorije dece, naraštaja i članstva dočekale su u mirnom stavu barjakta-ra brata Tomislava Vrkljana s novom društvenem zastavom, koju je pratio vod članova u sokolskim odorama. —
Starešina društva brat dr. Gavrančić, održao je lep rodoljubni govor o uje-dinjenju Jugoslovena, o vekovnim borbama za slobodu i jedinstvo, o zadači iskrenih i čestitih Jugoslovena, da to jedinstvo i slobodu brane a i čuvaju. Nakon govora otsvirana je himna. — Nove članice i članovi položili su zavet vernosti i poljubili dragi sokolski barjak te potpisali zapisnik zaveta. — Društveni načelnik brat Valadžija po-delio je diplome pobednicima i pobed-nicama ovogodišnjih utakmica za prvenstvo župe Zagreb, a promaknuto je 15 novih prednjaka i 3 prednjačice iz III društvenog prednjačkog tečaja, koji su uspešno položili prednjački ispit. —• U 12 sati završena je sednica klicanjem Kralju. Jugoslaviji i Sokolstvu. — M. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA
Sokolsko društvo u Bregani priredilo je u nedelju dne 10 o. m. u pro-slavu sokolskog praznika svečanu akademiju s vrlo lepim i biranim programom. Akademiju je otvorio brat starešina P. Rajčevič, te u kratkim pote-zima prikazao značaj tog dana. Zatim sledili su nastupi pojedinih vežbačkih kategorija s posebno odredenim točkama za ovu akademiju. Muška deca izvodila su vrlo slikovitu skupinsku vežbu sa zastavicama, ženska deca vežbu s prutovima uz pevanje »Na planincah solnčece sije«, dok su naraštajke izvele jedan ritmički sastav s pevanjem »Tam gor čez jezero«. Muški naraštaj kao i članovi nastupili su sa skupinskim vežbama, dok su članice vrlo skladno izvodile ritmičku vežbu »Oj Doberdob« uz pratnju pe-vačkog zbora. Osim vežbačkih kategorija nastupio je takoder omladinski pevački zbor kao i članski, otpevavši nekoliko pesama.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IV&N BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajskacesta 15
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerna
KUfABHAfT-DEU
l]UB ишшшиДћ
«шшшшЗВШ
Sokoli I
Samo najboljše
smuči
in najboljši čevlji Vas morejo zadovoljiti. — Kvalitetno smuško opremo Vam nudi edinole
A. GOREČ
LJUBLJANA
v palači Ljubljanske kreditne banke
d. z o. z.
Zahtevajte cenik
cVesele praznike in srečno novo leto
TELEFON 2308
želi
Avtomatični buffet
»DAJ-DAM«
Aleksandrova cesta 4
ki se toplo priporoča za cenjeno naklonjenost.
i
TVORNICA TELOVEŽBENIH I SPORTSKIH SPRAVA
lORAŽEN • RIBNICA
NA DOLENJSKEM
DRAVSKA BANOVINA
Dobavljoč Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Minislorsfva vojske i mornarice, svlh Jlcola te ostalih prosvetnih ustanova u kraljevini Jugoslaviji. Izrodujemo sve telovežbene sprave, kao američke salonske preče, ruče reznih veličino, telovežbene konje, kozllče, stole, garniture za skakanje, strunjače, garniture salonskih karlka, mehanične garniture američkih karika s valjkom na posove, {vedske sprave rlbstole, švedske borne, sedla za borne, pružne mostiče no pera, mostiče za juriS te druge manje sprave, kao diskose, kopija, čunjeve, kugle, bučice, I sportska klđdiva, stalke 1 mreže za odbojku, lopte so zamkom, medicinske lopte i sportske lukove, kao i kompl. smuči (Sky), polico 7a smuči 1 sve potropštine, — Gornje sprave možemo dobaviti odmah sa skladišta po primitku narudžbe. Stabilne sprave, konstrukcije lestava, sprave za penjanje, kolotrke, te armature za pohranu manjih spravo, kao i konstrukcije za letnje veibaliSte najmodernijih sistema i sprave prema posebnim žetjamo dobavljamo u nojkrače vrerne po primitku potrebnih podataka za izvedbu tih sorava. Obnavljamo stare sprave. Izvedba najmodernija. Izrada solidna. Cene ume-rene. Ilustrovani katalog besplatno. Najboija priznanja mnogih driovrvh zavoda, i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prilikom opreme sokolskog stadiona zo Svesokolsk! slet u Beogradu — Osnovono godine 1881
U DOMU ZAŠTITNICA DEVOJAKA
(AMIES DE LA JEUNE FILLE)
ZAGREB
»Spomej) . Jclince« najbolje i jevtino izradjuje
:■	■■■	esere..........MIRKO ŠMAT, graver
za osvelenje sokolske zastave Beograd, T e ra z i j e 1
GAJEVA ULICA 28/1
mogu gospodje i gosdodjlce stanovati 'evtino i zdravo. — Sa dorufkom dinara
20,15 i 12
dnevno, prema trajanju boravka.
SMUČI r DRSALKE
in druge potrebščine si izberete najbolje pri tvrdki
Ш1ШНЕ№1У.т.
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 30
CENIKI BREZPLAČNO NA RAZPOLAGO!
Sokolska društva pri skupnem naročilu popusti
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
UČITELJSKA
TISKARNA
V UUBUANl
шшшшшшшшшшшшжшшшшшшаттаваш*
jenajmoderneje urejena In izvrSuje vsa tiskar-ka dela od najpreprostejiega do najmodern jC* <
Tiska Šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige. — llustr.knjigeveno-barvnem in večbarvnem tisku. Brošure in knjige v malih in največjih nakladah.
— Časopise, revije in mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov In reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
šojski zvezki za osnovne, mešč. in srednje šole. Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine za dru&tva In šolo (lepake, letake, izpričevala itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni!
uilTEUtKA K NJiGARNA
ima v zalogi .Galerijo naših mož": t. Trubar, 2. Vodnik, 3. Slomšek, 4. Prešeren, S. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčiž, 8.GreflorčiS,9. Aškerc, 10.Tavčar, 11.Lovec, ^.Erjavec, IS.Jenko, 14.Cankar, 15. Gangi, 16 Parma, 17. Kersnik, 18. Maister, 19. Župančl«, 20, Strossmayer. Slika 10 Din-
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
ВИННИЗИИШНВ&ИВНВННВВИМНПЕЖНВШВНН^^НКрал.ицс Марије e
Добавл.ач Саиеза Сокола крал>евинс Југославије В9№ВННПВИШН
Брзојавни наслов: „Трикотажа* Загреб ф Телефон интерурбан 26-77
Израђујем свс врсти соколских потрепштина за јавни и излетнн наступ свих категорија нашега чланства п то тачно према иропису Савеза Сскола краље-внне Југославије Сликс у орипшалним бојама прописних одсла налазс се у књизн „организацнја Савеза СКЈ“. — Захтевајте ценике и проспекте. —   Ценс врло умсрене, а за точну и солидну изразбу јамчим ■ ■■
Najzgodniji dar za Božić i Novu godinu zimsko-športske potrepštine
Pružam Vam moguenost nabave sve-ukupne opreme uz najpovoljnije cijene
PRVA 3UGOSLAVENSKA INDUSTRIJA SPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KR. DVORSKI D O B A V L 3 A Ć
Zatražite opširne besplatne ejenike!
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
B EC i ST ROVA N A ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVO 'A
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u z(mlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV.- JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 2S-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.83!
ZAHTEVAJTE CENIK
—HiSVfl
!^таРНВЦ53ЕИШД»ДИВ-..1» III—
Izdaje Save, Sokola kraljevioe ju?.»lavije (E. C.,„*l) . Glavai i odgovora! aredaik StJ.paa Celar • Uredaje Red.Mj.ki ot..k • Ttaka Uatelj.k. tiskara, (preteta.nik Fraaei Š.rakelj), .vi a I.jabljaat