BROJ 46.

poštarina plačena u gotovom

U Zagrebu, 15. novembra 1939.

Pojedini broj Din I.—

Narod, koji se odreče ma i jedne
stope krvlju i znojem otaca svo¬
jih natopljene zemlje nije dosto-

jan da se nazivlje narodom

Uredništvo i uprava
ZAGREB,  MASARVKOVA
Telefon 67-80

28a

Uredništvo in uprava
za Slovenijo  in slovenski del
Julijske Krajine
LJUBLJANA,  Erjavčeva 4a

Fašizam, antifasizam .,
naeionalixam 9  komuni-
zssm i spi dltufgš *** iztni

i  . . . mi

Mnogo se je črnila potrošilo, pa i u na¬
šim redovima, lomeči koplje za kojekakve
-izme. Bilo je čak neko vrijeme, kad se je
medju nama pjevalo hvalospjeve antifaši¬
zmu kao nekakvom novom spasonosnom po-
kretu, lcoji te spasili Evropu i svijet, a time
dakako i nas i našu pravednu stvar.

Kad su ono neki antifašisti svih mogu-
čih talijanskih opozicionih frakcija i srnje-
rova počeli po Parizu medjusobno obraču¬
navati i - vrag bi ga znao zbog kakvih
svojih računa  — jedan drugome skidati gla¬
ve ko da su im od kupusa, medju nama se
našlo naivnika, koji su stali veličati Lusse,
Rosselli-e, Nitti-e i kako li se sve ne zvahu
ti talijanski antifašistički Ijevičari , republi¬
kanci, radikalni socijaliste, komuniste i tlco
bi sve znao tko sve ne.

Drugi put opet, kad su se u Španiji po
grabile u gradjanskom ratu dvije struje,
koje s nama i našim narodnim težnjama
nijesu imale pod Bogom ništa zajedničko, i
opet su se neki  — ovaj put zaista ne bih
reka.o da su bili naivnici  — na veliko za-
grijavali za »crvene« proti »črnima«, pje-
vali panegirike jednoj protiv druge Strane
kao da je to životni problem naše emigra¬
cije i naše Istre i dobro da još nijesu po
čeli skupljati čak dobrovoljce za »crvene«,
»napredne«, »antifašiste«.

I na koncu moglo je izgledati mnogom
neupučenom da mi i nijesmo, osim po istar
skom imenu, ništa drugo nego neka ekspo¬
zitura nelcakvog imaginarnog internacional-
nog antifašističkog pokreta. koji se sprema
da oslobodi svijet. Naši ciljevi i naše sva-
lddašnie krvave potrebe Mm su bučnim po s-
rolama bile sasvim potisnuie u pozadinu.
Čak su neki nadobudniji na. nekom našem
svojedobnom kongresu istarske emigracije
nekako s visokoga tražili, »da se mi mora¬
mo boriti protiv fašizma na svalcoj točki
kugle zemaljske, ma gdje se on nalazio i
pod ma kakv-om se firmom pojavljivao«, da-
kle  — rekoče i ostadoše živi  — i u Španiji,
i u Njemačkoj. i u Kini i što ja znam gdje
sve ne. A našlo ih se, bora mi, koji su na
to oduševljeno pljeskali, kao da je ta pa¬
rola neko veliko otkrivenje.

A dotle se je naša omladina odgajala u
fašističkom duhu i bila hrnatskija i nacio-
nalnija od nas samih ovdje. Pa kad su se
poslije sastali predstavnici te omladine iz
Istre s predstavnicima ovih naših »antifa
šista«, bilo je čuda i pokore i gorkih razo
čaranja onih naših dolje.

Istina, te su zvučne parole nekim ovdje
šnjim »naprednim« krugovima dale povoda
da su ove naše grlate »ant.ifašističke« borce
pohvalili i odali im priznanje, da su i oni
»napredni«.

I dok se tako paradiralo zvučnim, paro
lama i svim mogučim -izmima i blefiralo
sve slaveči nekakve Lusse, Nitti-e, Rosselli-e
i kako li se sve ne zvahu ti »antifašistički«
talijanski Ijevičari po Parizu, svrha se je
naše pravedne borbe puštala s vida i na
koncu se skoro sasvim. zaboravilo, da smo
mi z a p r a v o i p a k samo i st ar ski
Hrvati  i da kao takvi imamo sasvim dru
ge želje, sasvim druge ciljeve, nego na pr
gospodin Miaja uBarceloni, gospodin Nitti
i. Rosselli u Parizu, odnosno gospodin čang
Kaj-Šek tamo negdje u Kini, koji se  — kako
vele  — bori protiv japanskog fašizma.

A. dok se tako lomilo koplje i s visokog
piedestala uz pljesak mase davalo izjave o
nekom pobijanju fašizma na. svakoj točki
kugle zemaljske. pod ma kakvom formom
se on pojavio. dok su se veličale kojekakve
talijanske antifašističke oline, na naše se je
nacionalne borbe, na našeg malog čovjelca.
koji svu težinu jedne nacionalne borbe nosi
tla svojim ledjima. skoro sasvim zaboravilo.

Taj naš mali čovjek koji je tražio druge
okrepe, druge duševne hrane, umalo te se
nije tim internacionalnim. dugačkim kobasi-
cama udavio. U času. kada su se sipale fili-
pike o borbi protiv fašizma, u Španjolskoj.
jedan je naš čovjek. koji je otišao u Pariz
trbvhnm za kruhom, pisao:

»Čitao sam u novinama, da, je u selu
Str ned i iedna d.ievojčica, čuvajuči ovce na
paši. pala. u vatru i izgorjela. Molim . Vas.
inferesirajte se čila je to dievojcica. i iz čije
je kuče. jer sam ja sam. is Btrpeda. pa me to
jaka zanima«.

Kakav RoselU. kakav mladi Nitti, kakav
Miaja ili Čang-Kaj-Šek! Njega je zanimalo
kole je to Ujete is njegovog rodno g sela
Palo v, vatru i izgorjelo, To ga je više mo-
rilo, nogo sve zvučne fraze o pobijanju fa-
Štirnu na svalcoj točki kugle zemaljske.

Tome je trebalo stati na kraj. Ljudi
Boži; ta gdje nam je inače pamet!

Možda je taj tobožnji  * antifašizem« sa
^o nehi »Deckmantelpijesak u oči. da se
opsjeni prostotu. Što mi znamo?! Ta to-
boznja borba za demokracija prečesto ni)e
ničta drugo nego borba protiv te iste demo¬
kracije. za tudje mračne račune. Da se
siznia na svakoj točki kugle zemaljske.

UREDITEV SVETA PO VOJNI

Anglež! se šntesivno zanimalo za s? eorganizaeijo
Evrope — Načelo enakosti in omejitev narodne

suverenosti

Izvršilni odbor britanske Zveze dru¬
štev za ligo narodov je proučil vpraša¬
nje nove ureditve sveta, ki naj bi slo¬
nela na pravičnosti in dobri veri in ki
naj bi se uresničila po sedanji vojni.
Na svoji seji dne 6. oktobra je objavil
načela, po katerih naj bi se ta nova
ureditev izvedla. Ta načela, ki so bila
odobrena na omenjeni seji, so zapopa-
dena v naslednjih 12 točkah:

1. Neposredni cilj, radi katerega smo
stopili v vojno, je bil ta, da napravimo
konec napadom. Zato stavimo kot prvi
pogoj vzpostavitev dejanske politične
neodvisnosti poljskega ter češkoslova¬
škega naroda. Vsaka izprememba mej
bi se mogla vzeti v obzir šele po ispol-
intvi tega pogoja.

2. Dalje želimo trajen mir, ki naj bi
temeljil na pravici in na mednarodnem
zaupanju.

3. Po našem mnenju se takšen mir
ne da zagotoviti z ukrepi, ki bi stremeli
za tem, da se Nemčija oslabi v tolikšni
meri, da bi ne bila v stanu ponovno
kaliti svetovnega miru. Velikega in mo¬
čnega naroda ni mogoče ne uničiti, niti

I  trajno potlačiti. Vsak poizkus v tem
smislu bi imel samo ta učinek, da bi
povzročil pekočo zagrenjenost, ne da bi
zagotovil zaželjene varnosti. Načelo
enakosti mora biti priznano za vse
države.

4. Z druge strani pa je treba omejiti
nacionalno suverenost vsake države, da
še na ta način zagotovita varnost in
dobrobit skupnosti nacij. Ne smemo do¬
pustiti, da bi se poostrila mednarodna
anarhija, ki je vir perijodičnih vojn,
katere so pogubne tako za vojujoče se
države kakor za nevtralne.

5. Potemtakem je jasno, da je nujno
potrebna ustvaritev mednarodne orga-

I nizacije. Ta rešitev je združena z ome¬
jitvijo mednarodne suverenosti. V kak¬
šni meri bo mogoče izvesti to omejitev,
to je vprašanje praktičnega značaja, ki
ga ni mogoče rešiti le z mednarodno
konferenco.

(Leta 1919. niso v Parizu, kliub še
svežim spominom na strašno vojno, ki
je trajala štiri leta, narodi hoteli iti
preko obveznosti, zapopadenih v Paktu.
Amerikanci pa celo niso hoteli prevzeti
niti teh obveznosti in dejansko so ne¬
katere države program le deloma pri¬
znale, čeprav so se formelno izrazile
zanj. Vsekakor obstoja možnost, da bo¬
do po sedanji vojni nacije, ali vsaj ne¬
katere med njimi, bolj naklonjene raz¬
širjenju obveznosti Je to možnost, ki
bi jo bilo treba skrbno proučiti).

6. Da bi mogla zagotoviti mir, bi
morala minimalna omejitev nacionalne
suverenosti zadostiti najmanj sledečim
zahtevam:

a) Nadoblast prava, temelječega na
pravici, mora biti priznana kot temeljno
načelo v mednarodnih odnošajih. Ni
mogoče ustvariti mirnega svetovnega
reda, ako se sila smatra kot edini važni
činitelj v mednarodnih zadevah in ako
sme vsaka nacija, ki se smatra dovolj
močna za to, iti preko vseh načel pra¬
vice in celo svojih mednarodnih obvez¬
nosti.

b) Vsi mednarodni spori, ki jih ni
mogoče poravnati s pogajanji, morajo
biti predloženi v sodbo tretji stranki.

A što se nas male istarske skupine tiču
ta golema trčenja u svijetu, te gigantske
borbe kapitalizma i komunizma, »fašizma«
i »antifašizma«, totalitarizma i demokracije?
Hočemo li mi, upličuči se u tu borbu, skrs-
nuti tok jednih ili drugih. Hajte, molim vas'
I od jednih i od drugih dobit čemo po glavi

Nama je svrha štititi interese onog našeg
malog čovjeka (a svi smo mi mali ljudi)
držati budnom narodnu svijest, podržavati
tijesne veze s bračom. sestrama, očima, maj¬
icama i onim našim najbližima i niha d
ne zaboraviti ni mi, ni oni, da
smo Hrvati.

Jer ako to zaboravimo mi. i ako to za-
borave oni. onda je sva naša stoljetna, čak
tisučljetna borba bila uzaludna i šteta je
bila svake kaplje znoja, svake kapi krvi
prolivene u toj nejednakoj borbi.

To je eto sve!

Možda to nije »napredno«, možda to nije
»u duhu velikih reforma, koje se spremaju
i koje če preobraziti svijet« i kojima čemo.
lcažu, možda i mi biti svjedoci, ali vjerujte
mi da je to, po mom skromnom mišljenju,
jedini ispravni put.

Ernest Radetič.

c) Mednarodno oborožitev je treba
skrčiti in omejiti mednarodnimi dogo¬
vori.

č) Uporaba sile mora biti omejena
na mere, odobrene po mednarodni ob¬
lasti. (Omeniti je treba, da je že v Lo-
carnskem paktu priznana pravica ob¬
rambe, četudi le v nujnih slučajih in
po predhodni odobritvi mednarodne
oblasti).

d) Vsaka država članica mednarod¬
ne skupnosti mora biti pripravljena
prevzeti primeren delež odgovornosti v
svrho preprečitve in oboritve napada.

7) Skrčitev in omejitev oborožitve
zahtevata, da mora biti mednarodni
oblasti poverjena moč, da

a) nadzoruje to skrčitev in omeji¬
tev;

b) ščiti državo, ki je izvedla ome¬
jitev svoje oborožitve, proti državi, ki
bi tega ne bila storila.

8) Iz teh razlogov, mimo drugih, je
obstoj mednarodne oblasti bistven za
ustvaritev mednarodnega reda, O nje¬
nem značaji in polnomoči, Ki naj se ji
poveri, naj bi se naknadno razpravljalo
med narodi. Res je, da se Društvo na¬
rodov po svojem mednarodnem apa¬
ratu ni izkazalo za primerno, ko so
njegovi člani iskali pomoči pri njem.
Po našem mnenju bi obstoječa organi¬
zacija morala služiti kot podlaga za
izgraditev novega reda, treba pa jo iz-
premeniti in ojačati, kolikor se bo to
izkazalo za potrebno.

9) Treba je zamisliti postopek, ki
naj bi omogočil mirno poravnavo vseh
mednarodnih sporov, najsi bodo prav¬
nega ali drugega značaja. Možnost, da
se popravi kaka pogodba, mora biti
razširjena na vse slučaje, v katerih bi
se popravek zdel pravičen in pameten.
Zahteva po popravku teritorijalne suve¬
renosti ne sme biti že v naprej zavrnje¬
na radi njenega fcnačaja.

10) Glede vseh kolonij, kjer žive
narodi, ki niso še sposobni, da bi se
sami vladali — bodisi da je svetovna
vojna leta 1914. vplivala na njihovo su¬
verenost ali ne — se mora uveljaviti
načelo, da bodo te Kolonije upravljane
kot skupna dobrina, imajoč v vidu raz¬
voj teh narodov, ter da bodo dostopne
za trgovino vsem narodom.

11) Gospodarski procvit in socialna
pravičnost nista za zagotovitev svetov¬
nega miru manj važna kot politična
varnost. Mednarodna oblast bi morala
torej ustvariti organe ki naj bi delo¬
vali v interesu vseh narodov z name¬
nom, da se mednarodna trgovina osvo¬
bodi zaprek, upoštevajoč pri tem v
pravični meri odnose delovne in mezd¬
ne razmere, dalje da se pospešuje po¬
raba in boljša razdelitev svetovnih do¬
brin, da se rešijo vsi gospodarski pro¬
blemi splošne važnosti, še posebno pa
vprašanje demobilizacije po vojni. Med¬
narodna delavnost, ki jo razvija ta
Društvo narodov in Mednarodna orga¬
nizacija dela, se mora razširiti.

12) Zaščito, predvideno v manjšinskih
pogodbah, ki vežejo nekatere države
glede manjšin po rasi, jeziku ali veri. bo
treba razširiti na vse države in bo treba
ojačati njeno učinkovitost. Preganjanje
Židov je povečalo nujnost rešitve tega
problema.

PALAČA LIGE NARODA OBRAŠTENA JE
TRAVOM

U ogromnoj palači Lige Naroda, u kojoj
ie još pri.ie nekoliko godina vladala velika
živahnost i gdje se je odlučivalo o sudbini
Evrope vlada danas mrtvilo i izgleda kao
da je to tek neki nadgrobni spomenik ne¬
kem med.iunarodnom savezu, od koga se
nekad toliko čekivalo. Danas su vrtovi i
tratine oko palače koje se nekad li.iepo re¬
dilo sasvim zarašteni travom.

ISPRA VI!

D »Kalendaru« koji je donesen na prvoj
stranici posljednjeg bro.ia našega lista pot-
krala se. ok” korektora jedna nemila tiskar¬
ska pogreška, koju su čitatelji sigurno i
sami več ispravili Kod datuma 12. XI. tre¬
ba stajati: 12. XI. 1920 sklopljen je rapall-
ški ugovor — a ne 12. XI. 1927. kako ie to
pogriješno navedeno, jer ie faktično — ka¬
ko je svakome poznato — rapallski ugo¬
vor sklopljen 12. XI. 1920.

Bijela gomoljika n Istri

U Istri raste vrlo malo jestivih glji-
va. Jedino u sjevernom dijelu imade
dosta vrganja, koje u svježem stanju
noše seljakinje na prodaj u u Trst. U
ostalim krajevima imade samo pečurka..
negdje capica i jestivih lisičica, ali ove
za prodaj u u večoj količini ne dolaze u
obzir, jer se ne mogu sušiti kao vrga-
nji. Gljive, dakle u Istri ne dolaze u
obzir kao proizvod za kakav zaslužak.
No pred osam godina otkrili su u Istri
novu vrstu gljiva i to najukusniju i naj-
dražu gljivu. To je bijela gomoljika ih
kako se talijanski kaže tartufo (latin¬
ski tuber magnatum.)

Bijela gomoljika je gljiva koja raste
pod zemljom u dubini od 20—30 cm.
Oblika je kao krumpir, nepravilne, grba¬
ve površine, sva mesnata. Raste na ži¬
lama hrasta, a još više gdje su hrastov;
izmiješani sa bukvama. I po veličini je
takodjer kao krumpir. Dosada su je na-
lazili u Francuskoj, u Italiji u Piemontu
nešto u Bavarskoj i u južnoj Rusiji. Ima
vrlo jaki miriš i vanrednog je ukusa
Upotrebljava se najviše kao mirodija u
jelo. Dovolj no je da se u jelo metne
sasma maleni komadič, pa da jelo pri¬
mi prijatni ukus gomoljike. Gomoljika
je vrlo skupa radi toga, osim krajeva
gdje raste, vrlo je malo poznata, jer je
mogu nabaviti samo dosta bogati ljudi,
profinjenog ukusa za lakomo jelo.

Naši su se seljaci bavili proizvodima
zemlje, njima su više manje zadovolja-
vali svoje ekonomske potrebe. Nišu ni-
kad culi da raste u šumi pod zemljom
neka naročito ukusna gljiva, ona nije
rasla ni daleko oko Istre, pa nikome
nije palo na pamet da je traži. Pro-
našli su je tekar godine 1931 dva Tali-
jana, neki željezničari na bivšoj usko-
tračnoj pruzi Poreč—Trst. Našli su bijelu
gomoljiku u motovunskoj šumi kod Li¬
vada, u gornjem dijelu rijeke Mirne.

Profesor pomorsko-biološkog instituta
u Rovinju M. Sella, koji je poznat po
svojim pokusima gajenja jegulja u pa-
zinskom otoku Fojbi, dao je ovim že¬
lj ezničarima poticaja da dalje istražuju
bijele gomoljike. Kad se čulo da u mo¬
tovunskoj šumi ima ovih skupoejenih
gljiva, došli su mnogi »gomolj ikari« iz
Piemonta da je kopaj u. šumska uprava
je od svakog tražitelja ubirala 2 lire
dnevno, I odmah su iskopali mnogo go¬
moljika tako da se smatralo da če
šuma nastati zlatan rudokop za gomolj i-
kare. Uslijed velike količine nadjenih
bijelih gomoljika u Istri, cijena na trži-
štu u Italiji im je znatno pala, pa su
ona dva željezničara i prof. Sella zatra-
žili da samo oni dobi ju besplatnu
eksploatacij u radi reguliranja cijena. Mi-
nistarstvo šuma metnulo je na licitaciju
eksploatiranje gomoljike u motovunskoj
šumi. Ova trojica u društvu sa jednom
barunicom uzeli su u najam kopanje
gomoljike uz najamninu od 18.000 lira
godišnje na dobu od 5 godina.

Godina 1932 bila je povoljna za bi¬
jelu gomolj iku, jer tada su u motovun¬
skoj šumi iskopali oko 80 kvintala. Več
1933 bilo je vrlo slabo. Kad dolina
Mirne u jeseni poplavi, gomoljike sagnji-
ju. željezničari su se odmah povukli iz
drutšva, a barunica i prof. Sella ostal;
su još dvije godine, ali više nisu mogli
jer ni tada nije bila dobra ljetina.

Vlada je raspisala novi natječaj, al;
je morala sniziti rok na 3 godine i uz
najamninu od jedva 7000 lira. Početkom
septembra ove godine je ponovno bio
natječaj za eksploataciju bijelih gomo¬
ljika i sada je dobio natječaj neki trgo-
vac iz Bolonje uz godišnju najamninu
od 17.150 lira na dobu od devet godina

Interesantno je kako se traže bijele
gomoljike. Ne treba prekopati 1100 hek¬
tara motovunske šume. Gomoljike traže
sa dresiranim psima. Kako smo rekli
gomoljika ima jaki miriš, koji pas i kroz
zemlju osjeti. Pas počme nogama kopa¬
ti zemlju nad gljivom, a gomoljičar je
iskopa. U Francuskoj i Piemontu rabe
za traženje gljiva i svinje, ali sa psima.
je sigurnije, jer ih svinje odmah požde-
ru. Ne treba da je neki naročiti lovačk'
pas, pače obični križanci su najbolj;
Jer divljač ne zamami njihovu pozor¬
nost od gljiva. U samoj oprtaljsko.i
opčini imade oko 100 gomolj ičara sa svo ¬
jim psima, koji traže gomoljike.

Dosada nismo rekli ništa o cijeni ove
gljive. U trgovinama na sitno ona se
prodaje za 350 i više dinara kilogram.
Naši ljudi iz Oprtlja i Livada sa psima
traže u motovunskoj šumi gomoljike za
račun koncesionara. Gomoljike mora ju
predati njemu i on im plača 10 lira po
kilogramu. Dnevno mogu nači do 8 i 10
kilograma.

Ali ne samo u motovunskoj šumi, več
su bijelu gomolj iku našli i po drugim
mjestima u Istri i to u Buzetu, Roču.
Podgorju i Cerovlju. Ali tamo ih nema u
velikoj količini 1 tamo se slobodno mogu

STRANA 2.

ISTRA

BROJ 45,

kopati. I u tim mjestima mogu gomolji
čari da nadju 2 do 3 kilograma dnevno
a prodaj u ih prekupcima po 30 do 50
lira kg. U srednjoj ljetini oprtaljski go-
moljičari zarade oko 100.000 lira, pa je
to lij ep dobitak za tamošnje siromašno
pučanstvo.

Konačno napominjemo da nigdje u
Italiji nema tako obilnog ploda, j er u
Piemontu može jedan gomolj ičar da
nadje ako 300 do 400 grama dnevno.
U Albi, pokrajine Cuneo u Piemontu
drži se svake godine sajam gomoljika.
Njihove su bijele gomoljike poznate na
daleko. U slabim godinama oni dolaze u
Istru, kupe istarske gomoljike i proda-
ju ih kao svoje. Pače su istarske gomo¬
ljike jedne godine bile nagradjene kao
izvršne piemontske gomoljike.

U Istri imade i izvanrednih ekzem-
plara. Jedan istarski gomoljičar (tartu-
faro) našao je komad težak jednu kilu i
četvrt. Prodao ga je za naročiti primje-
rak za 800 lira. Zaista lij ep zaslužak.

Elektrika tsa Pazlasšilsi

Pazin. — Prije par dana svečano je
proslavljeno uvodjenje električne rasvjete
u trim selima pazinske okolice: u Zarečju,
Novakitna i Cerovlju. Ljudi su uvodjenjem
tog nadasve piaktičnog osvjetljenja vrlo
zadovoljni, tek čekaju koliko če na koncu
injeseca iznositi račun za potrošenu elek-
triku.

♦

Prijava susdfa za ulje

Poreč.  — Kako če ove godine urod
maslina biti odličan, tako da se je bojati
da ne če biti dovoljno podesnog sudja u
kom bi se sačuvalo maslinovo ulje, a da se
ne pokvari, izašla je naredba prema koi<
svatko tko iira sudje za pohranu masli-
novog ulja, ima da to prijavi svojoj opčini
u roku od 15 dana. Ujedno ima da javi, ka-
kve je vrsti to posudje, koliki mu je sadr-
žaj i u kakvom je stanju.

*

Ksapovaaai® šeeera

Rijeka.  — Da se spriječi nakup-
ljanje hrane i ostalih živežnih narnir-
nica, odred j eno je da trgovci ne srni ju
proda vati svojim klijentima više nego
pol kilograma šečera. Trgovci imaju sa-
staviti popis svih svojih stalnih potro-
šača. Na pojedinim ceduljama koje se
odnose na čitave obitelji ima se nave¬
sti ime glavara obitelji, broj članova
obitelji i stan. Te cedulje valja pre¬
dati vlastima, a, jedna kopija ostaje
kod trgovca i trgovac je u nju dužan
bilježiti kada i ko ju količinu šečera je
dotičniku prodao.

♦

Proces *b®g grabeža

Cres.  — Dne 26. prosinca prošle go¬
dine vračali su se iz Cresa Antun Kos i
njegov sin Ivan u svoje selo Gržine. Bila
je več kasna večer. Kad su došli na po
puta, na osamljeno mjesto. bili su nena-
dano napadnuti od nepoznatog čovjeka,
koji ih je slijedio u izvjesnoj udaljeno-
sti sve od Cresa. Neznanac je udario An-
tuna Kosa nekom batinom po glavi i od-
nio mu 1100 lira i sat s lancem. Sinu
Ivanu, koji je imao brže noge uspjelo je
pobječi. Stigao je kuči alarmirao ukuča-
ne i susjede, koji su se vratili na mjesto
napadaja, gdje su našli staroga Antuna
Kosa onesvještenoga i odnijeli ga kuči.

Sumnja zbog tog zločina pala je na
nekog Ivu Mužiča {kikojnog Dominika, a
kad su ga karabinjeri uhvatili i dobro
ga, sako se ono veli »ispovjedili«, on je
priznao čin, ali je rekao da nije bio sam
nego da su mu pomogli i neki Nikola
Mužič, nazvan Pače. te Ivan Vitkovič.
Kasnije je medjutim to porekao i izja-
vio, da je zločin izvršio sam samcat. Od¬
veden je u zatovr i ovih če dana odgo-
varati zbog svog nedjela pred puljskim
tribunalom.

*

Javai radovi u Istd

P u 1 a. — Prigodom proslave fašistič-
ke revolucije, odnosno fašističkog po¬
hoda na Rim. običaj je, da se svake go¬
dine izda saopčenje o radovima što ih je
fašistička vlada u toj godini izvršila i da
ujedno navijesti program rada za slije-
deču godinu. To je kao neka vrst bilan¬
ce, neka vrst polaganja računa javnosti.

I u Puli su objavljeni tim povodom
opširni izvještaji u kojima se kaže. da je
u 17. godini fašističke ere dovršen je¬
dan dio velikog plana za izgradnju istar-
skog vodovoda na sektoru Karojba, Mo-
tovun, Vižinada, Višnjan i Poreč, te Ka¬
rojba, Trviž, Vela Traba, Pazin u duljini
od 45 kilometara. Time da je sada sve-
ukupna duljina istarskog vodovoda 200
km. Dovršen da je konvikt za istarske
djake u Pazinu, kuča fašija u Kopru, i
velik dio cesta na liniji Trst—Pula, Pula
—Fazana, Cres—Farežina i dr.

*

Padla v prepad

Boršt,  novembra 1939. — Ko je po¬
birala suhljad med grmovjem je padla
v jamo, ker se ji je spodrsnilo, 19-letna
Andreina Petaros iz Boršta. Na obupne
klice so prihiteli sosedje, ki pa ji niso
mogli pomagati, ker je jama obrobljena
s strmimi stenami. Poklicati so morali
rešilno postajo iz Trsta. Tudi tem re¬
ševalcem so strme stene prizadevale pre¬
cej muk predno so jo rešili. Na srečo
rane niso nevarne. Zdraviti se bo mo¬
rala kakih 30 dni.

NOVE ODREDBE O EVIDENTIRANJU

Pula.  — Danom 1. siječnja 1940.
stupa na snagu novi civilni kodeks, koji
sadržava mnoge nove uredbe. Novim ko¬
deksom mnoge su stvari, koje su do sa¬
da bile u kompetenciji viših Vlasti pre-
nešene na opčinskog načelnika.

Po toj uredbi moči če udovica, koja
se do sada nije smjela ponovno vjenčati,
dok nije prošlo 300 dana od dana smr¬
ti njenog prvog muža, da se vjenča i
prije toga roka, ako doprinese opčinskom
načelniku uvjerenje liječnika, da se u
času ponovnog vjenčanja ne nalazi u
drugom stanju.

Maloljetnici koji se do sada nijesu
smjeli oženiti bez posebnog odobrenja
od sada če se po novom kodeksu moči
vjenčati i prije, ako im za to dade na¬
čelnik privolu... Do sada su putem su-
da mogli roditelji ili skrbnici to zabra-
niti svojoj maloljetnoj djeci. Od sada če
roditelji odnosno skrbnici koji budu že¬
lj eh zapriječiti vjenčanje maloljetne
djece morati zatražiti intervenciju kra¬
ljevske prokurature i svoje če zahtjeve
morati temeljito obrazložiti.

Ured za civilni brak morat če se po-
brinuti da nabavi i sve potrebne spise
za ženidbene kandidate. Do sada se *op-
čina kod koje se je taj akt vjenčanja
imao obaviti, nije trebala ni najmanje
brinuti za mladoženjine odnosno mla-
denkine dokumente, nego ih je mlado-
ženja morao sam pribavl.iati, kako je
znao i mogao.

prokure. Od sada če se prijave novoro
djenčadi primati u vi j ek, ali če civilni
ured istodobno morati obavijestiti i kra-
ljevsku prokuru o eventualno zakašnje-
loj prijavi. , „

U registru civilnog ureda točno ce se
paziti na to, da spol djeteta bude točan,
da se ne bi dogadjalo kao do sada, da
je čestoput djevojka bili pozivana na
stavnju. Uz prezime djeteta dozyoljeno
je samo jedno ime. To ime ne smije biti
smiješno ili nečasno, ne smije biti jed-
nako prezimenu, a niti smije biti jedna-
ko imenu očevom ili imenu kojeg od ži
ve brače.

Ako se dijete rodilo mrtvo treba to
takodjer odmah prijaviti, ali valja prilo¬
žiti i svjedodžbu liječnika koji če navesti
uzrok smrti.

Do sada opčine koje su registrirale
rodjenje kojeg svog novog opčinara ni¬
jesu više vodile računa o njemu ako je
on slučajno promijenio boravište tako,
da se je dogadjalo da su se pojedini op-
činari vodili u iskazu živih još 150 go-
dina od dana rodjenja. Sada je to iš¬
ki j učeno. Počevši od 1. siječnja 1940.
ima svaka opčina u kojoj umre koji od
njezinih Stanovnika odmah javiti nje-
govu smrt opčini u kojoj se je dotičnik
rodio. Na taj način če se kod njegove
rodne opčine voditi točna evidencija o
njemu od rodjenja do smrti.

Nezakonitu djecu mogu njihovi hra¬
nitelji posiniti bez velikih komplikacija

I kod prijave novorodjenčadi mnogo ii dati im svoje ime.
se toga mijenja. Do sada se je prijava i U javnim ispravama ne če isticati ne-
djeteta morala obaviti u roku od 5 do 10 zakonitost djeteta, nego če se to samo
dana od dana rodjenja. Poslije toga ro- j reda radi unositi u registre za internu
ka prijava se je morala obaviti putem t upotrebu.

Sta$!sst!)ka tv govačke
akžSvEio&ti

R ij e k a. — Centralni statistički za¬
vod želeči imati podatke o ekonomsko!
aktivnosti naroda, izdao je nalog svihi
trgovačkim udruženjima, da prikupe
točne podatke o radu. napretku odno¬
sno zastoju svojih članova. Pojedina
udruženja razdijelila su izmedju 20 i 30
oktobra takve iskaze svojim članovima,
koji ih imadu u roku od 10 dana ispu-
njene vratiti svojim društvima.

*

Cerkvene novice

V škofijskem zavodu v Kopru se ie za¬
čelo šolsko leto 22 .  oktobra.

Letos 'o vsi gojenci tržaške škofije
nastanjeni v Kopru, tudi tisti, ki so doslej
študirali v goriškern zavodu. Šolsko leto
se je zakasnilo zaradi potrebnih popravil
v zavodu, ki je že itak tesen. Za poslovo¬
djo je v Kopru nastanjen duhovnik pore-
ške škofije Zamelli, ki je dovršil bogoslov¬
ne študije v Rimu. Zamisel novega Male¬
ga semenišča v Trstu samern, o kateri se
ie pred letom dni govorilo, se ni mogla
realizirati radi raznih okoliščin. — Trža¬
ški škof je imel to jesen vizitaci.io in bir¬
manje po raznih krajih škofije, med dru¬
gim v Bazovici, v Lokvi, na Opčinah in na
Proseku Oblastva so ga povsod sprejela
s primernimi častmi. — Prestavljeni so biii
v zadnjem času sledeči gg. duhovniki: Mi¬
hael Planinšek iz Movraža v Trnje, Ernest
Bele iz Buzeta v Movraž. Rudolf Barbiš s
Suhorja v Črnice pri Buzetu, Bogomil Mar
gon iz Dekanov na Suhorje. Vladimir Re¬
bek iz Šumbrega v Dekane. Dekan in žup¬
nik v Ospu Fran Malalan je bil od prefek-
turne komisije v Pulju obsojen na 3  leta
konfinacije. Sedaj' se nahaja v Pacentru
blizu Suimone v provinciii Aquila, D. Ata-
nazii Kocijančič, frančiškan v Kopru, je bil
imenovan za duhovnega pomočnika župni¬
je na Rižarn' in mu je bilo poverjeno dušno
pastirstvo podružnice v Škofijah. Za pa¬
peževa komornika z naslovom monsignora
sta bila imenovana Andrej  Furlan, župnik
v Sv. Križu pri Trstu, in Josip Macarol,
župnik v Skednju Za častnega kanonika
tržaškega stolnega kapitlja je bil imeno¬
van Josip Glažar, župnik v Sežani, ki ie
bil obenem postavljen za dekana tomajske
dekanije. Umrl je v Trstu zlatomaštiik Fran
Stefanutti, upokojeni župnik in dušni pa¬
stir v Lokvi pri Trstu. Duhovnijo lokav¬
sko opravlja začasno župnik iz Bazovice.

Cžstoaa rase

Pula.  — Gradskim načelnicima i
opčinskim komesarima upravila je pulj¬
ska prefektura okružnicu, kojom ih
upozorava na el. 26 rasnog zakona, koji
je s 1 oktobrom stupio na snagu u Ita¬
liji. U smislu te točke djeca iz mješo-
vitog braka, gdje je jedan od roditelja
Židov, ako se u roku od 10 dana nakon
rodjenja prijave i krste u drugoj vjeri,
a ne u židovskoj, ta se djeca neče sma¬
trati Židovima i prema torne neče pot-
padati pod rasni zakon.

NOVA POŠTANSKA ZGRADA U ZADRU

Zadar.  — Ministarstvo za promet odo¬
brilo je da se izgradi nova zgrada za po¬
stu. brzojav i telefon u Zadru.

„Ts•govl^la ,,  šečerom

Rijeka.  — Stjepan črnigolar za¬
tečen je, kako nosi na ledjima vreču
šečera od 42 kg. Straža ga je odmah
uapsila, ali je on izjavio, da mu je taj
šečer dao njegov prijatelj Jure Poma¬
zan, koji je namtešten kod tvrtke
Kamrat.

Stvar je došla i pred sud. Pomazan
je priznao, da je tu vreču šečera dao
Črnigolaru. a on sam da ju je dobio
na dar od nekog mornara. Kako tvrtka
Kamrat, kod koje je Pomazan namje-
šten nije uopče pcdnijela prijavu, da
joj faii vreča šečera to je sud morao
Pomazanu povjerovati i osloboditi i
njega i Črnigolara I tako je ova neo-
bična »transakcija« sa šečerom zavr-
šila sasvim mirno.

A mora se priznati, da otkako po-
stoji slobodna zona na Rijeci ima baš
sa šečerom veoma mnogo »transakcija«
skoro svaki dan, pa se na vreču više ili
vreču manje više niti ne gleda.

Gsudfena zbog klevete

Rijeka.  — Mariji Kunštek pokoj -
noga Franje ukradena je svojedobno
ručna torbica sa 760 lira. Ne ispitujuči
mnogo ona je bacila krivnju radi te
kradje na Barbaru Stipančič, Elviru
Ruholcer i Veroniku Crnečič. Istragom
je medjutim ustanovljeno, da su autori
te kradje neka sasma drnca lica. Sad
su pak oklevetane ustale u obranu
svoje časti i tužile Kunštekicu zbog kle¬
vete i ona je borne morala platiti 300
lira globe. Dakle ne samo što je Izgu¬
bila onih 760 iira, nego je zbog svoje
naglosti morala da im doda još 300
lira. Skupe su te ri.ječke »čakule«.

KUPOVALI KRIOMČARENE KONJE

Rijeka.  — Da se svagdje uz gra-
nicu u svim državama svijeta kriom-
čari na veliko nije potrebno posebno
isticati. To kriomčarenje prelazi pone-
kad u pravu bolest tako da se kriom-
čari nekad i stvari koje se apsolutno
ne isplati. Bilo je tako slučajeva, da su
se sirkove metle normalnim putem iz¬
vozile iz Jugoslavije u Italiju,’ na Rije-
ku, jer su u Jugoslaviji jeftinije, bu-
duči da tu ima i sirkove slame na pre¬
tek, pa je se čak izvozi, a osim toga je
i radna sila jeftinija. Medjutim što se
dogodilo. Te Iste jugoslavenske metle
kriomčari bi kupovali na Rijeci i pro-
kriomčarili ih preko granice na Sušak,
gdje bi ih skupo prodavali kao tobože
prvorazrednu talijansku »bolju« robu.
Neki naivčine kupovali su tako od kri-
omčara metle iz bačkih tvornica po
skupljoj cijeni preko Rijeke, nego što
su ih mogli nabaviti na Sušaku u re-
dovitoj trgovini.

Toliko samo onako usput!

Ovih dana odgovarali su zbog ku¬
povanja kriomčarenih konja na Rijeci
Vjekoslav Tomšič i Ivan Pavlovec. Oni
su još u siječnju mjesecu ove godine
kupili od nepoznatih lica iz Jugoslavi¬
je, drugim riječima od nekih kriomčara
blagom, nekoliko konja. Zbog toga su
bili izvedeni pred sud, koji ih je osu-
dio na 3600 lira globe 1 na 4 mjeseca
zatvora, a osim toga su im i konji za-
plijenjeni.

DROBIŽ

— Trst  — Ker se ni mogel drugače
ogreti, si je 45-letni mehanik Josip Zu¬
pančič priskrbel posodo z žerjavico. Toda
v zaprti sobi so se razvili strupeni pii n ;
in malo je manjkalo, da se ni Zupančič
zadušil. Z lahko zastrupitvijo so ga pre¬
peljali v bolnišnico.

*

— Gorica  — Pri štandrežu je Soča
naplavila truplo neznanca, za katerega
se pozneje ugotovili, da je to Cvetko
Gabrijelčič, ki je padel v Sočo pri Sol¬
kanu in se utopil.

*

— Renče  — Z lestve je padel 60
let stari Angel Skubla in se težje ranil
na glavi ter zadobil pr: padcu notra¬

nje poškodbe. Njegovo stanje je ne¬
varno.

*

— Črniče  — V goriško bolnišnico
so pripeljali gozdnega čuvaja 35-!etnega
Ivana Baučer.ja z  veliko rano na nogi.
Povedal je, da se mu je v gozdu spodrs¬
nilo in pri tem se je sprožila puška, ki
ga je ranila v nogo. Zdraviti se bo moral
30 dni.

*

— O p a t j e se i o — Antonu Maruši¬
ču so tatovi odnesli 150 lir v gotovini in
za 500 lir porcelanske posode.

♦

— šmarno pri Ko j skem  — z
aytomobilom se je zaletel v zid neke
hiše 31-letni pek Maksimilijan Makuc.
Vsemu je bii kriv voziček na sredi ceste.
Lastnik vozička bo moral plačati ob¬
čutno globo.

*

— Gorica  — Ko je 30-letni Milan
Polžar iz Vrtoč razdiral granato, ki jo je
našel v gozdu, mu je ta eksplodirala v
rokah in ga težko ranila po obrazu. Pre¬
peljali so ga v bplnišnico v obupnem
stanju.

*

— Trst.  — 7-letni Alfons Rabar je
postal žrtev avtomobila. Ko se je igral
»na ščinke« se je oddaljil preveč na sre¬
dino ceste ter prišel tako pod avtomo¬
bil, ki ga je usmrtil.

♦

Gorica.  — Ker se niso javila na
nabor, sta bila javljena oblastem Silvij
Pecoraro iz Fare in 23-letni Josip Bajec
s Cola.

♦

— Bukovica.  — 31-letni Emilij
Klaučič je padel s senika in se težko
ranil po prsih. Zdraviti se bo moral 30
dni.

*

— Trst.  — Ker so prodajale slabo
mleko, so bile kaznovane sledeče mleka¬
rice: Kočevar Karolina iz Doline, Bor¬
don Josipa iz Boršta in Mlevlja Anton iz
Lokve.

*

— Koper,  — Okrajno sodišče je ka¬
znovalo trgovca Vovka Ivana iz Rižane
na 200 lir den. kazni, ker je prodajal
sladkor pomešan z moko. Isto kazen sta
dobili Marija Pahorjeva iz Kopra, ker
so našli v njeni pekariji kruh s preve¬
liko količino vode in Antonija Polakova
iz Slavnika, ker so našli preveč kisline v
olju.

*

— Trst.  — Guština Sturmova je bila
naznanjena oblastem ker ni v trgovini
izstavila listkov s cenami, Josip Batič in
Marija Pahorjeva bosta morala plačati
den. kazn ker sta prodajala blago po
višjih cenah.

STARE SLIKE V NEKDANJEM
UČITELJIŠČU

Trst,  novembra 1939. - V Kopru po¬
pravljajo stavbo nekdanjega učiteljišča,
kjer bodo namestili šolo za profesional¬
ne mornarje. Pri obnovitvenih delih so
odkrili dve zelo lepi sliki (freski) od ka¬
terih je ena še prav dobro ohranjena.
Prva predstavlja dva svetnika, druga pa
Mater božjo na prestolu z dvema figu¬
rama (iz 15. stoletja). Listi ne poročajo
kdo je avtor teh slik in koga predsta¬
vljajo ta dva svetnika
VSKLADIŠČENJE OLIVNEGA OLJA.

Trst,  novembra 1939. — Po odredbi
za zgraditev silosov za žito, koruzo riž
in drugih proizvodov je italijanska vla¬
da izdala odlok za obvezno vskiadiščenje
olivnega ^clja. Producenti so po tem od¬
loku dolžni zgraditi primerna skladišča
za olje. Za to bodo dobili predujem na
robo do 75 odstotkov njene vrednosti.
Leno olju bo določila država. Pri ugo-
ta vi jan ju cene se ne bo oziralo samo na
stroske proizvodnje temveč bodo upo¬
števani tudi stroški potrebnih investicij
za racionalno proizvodnjo.

— _

Ponovni jM$g»jeh basist®
Segvica

j J r , s  . Spiidanin basista Ljubo Še¬
ma ^ n",.-? nas tavio sa pievačkim študija¬
ma nrbfJb - P1 / Va ° ie 28 pr ' mi ' 15 Trstu
r. ro .jedne Študentske organizacije.

ianct; "5 gv,c  P- ievao  je dviie arije iz tali-
Verdi a  , h °c era ., : . Boccanegra« od

S; e(r  • " ev, .. !S!l  bnjač« od Rossinia. G.
nievanm ?°, stlgao Dotpuni  uspieh svojim

tovlti ntn; tak ° da  ' e  ’? orao dva  P uta  °P e '
Prema ° t . p,e X an * ar,)e 1  Jo5 nadodati dviie.
Prema p Isa nju trščanskih listova g. Šegvič

S!.'* naprpdpvao  od Posljednjeg svog
“ u m pa ’, te  »".listov! simpatično pišu o nje¬
govim glasovnim sposobnostima.

BROJ 46.

»IS T R Av

IZPRED OORIŠKECA SODIŠČA [JURINA f FRANINA

STRANA 3.

Pred meseci so uradniki kobariške
občine opazili, da je zmanjkalo preče
lesa iz občinskih gozdov. Oblasti so kma¬
lu prišle na sled celi vrsti domačinov
ki so se morali sedaj zagovarjati zara¬
di tega pred goriskim sodiščem Obso¬
jeni so bili: Ernest Sekula iz Livka na 8
mesecev zapora in 800 lir den kn 7 ni
Ivan Drašček, star 18 let iz Kobarida
na 6  mesecev zapora in 600 lir den ka?-

866 P l?r dei? eSe k eV  - n 20 dni za P° ra  ter
«ob lir den. kazni so dobili 48 -io+ni

25 a ietnf r  A Š ih 6k i 28 ' letni Ludvik  Hrast,
^ert Hrast, 35-letni .Josip

^ r ed X ed ’ 41 - 1 T e ^ i  Ivan Hrast in Ludvik
Hrast, vsi iz Livka. Anton Martinčič, star
,1 iz Sovodenj in Josip Petričič, star
JJ let, sta dobila po 300 lir den. kazni.
Oproščena sta bila Franc Živec in Lud¬
vik Skočir.

Zaradi pomanjkanja dokazov sta bila
oproščena 38-letna Štefanija črnilogar
iz Črnice pri Cerknem in 41-letni Jakob
semerl iz črnega vrha. Obtožena sta
bila, da sta tihotapila saharin, tobak in
cikorijo.

Ker je tihotapila moko je Ana Rejčeva,
stara 31 let, dobila 15 dni zapora in 150
lir denarne kazni. Pri Barbari Čibejevi
por. Štraus iz črnega vrha stari 45  let,
so našli nekaj kave, ki jo je pritihota¬
pila, zaradi tega je dobila 50 lir den.
kazni. Marija štrausova, stara 39 let z
Bukovega pri Cerknem je dobila 400 lir
den. kazni in plačati mora vse takse,
ker so pri njej našli nekaj saharina.
60-letna Ivana Bredihova je bila obso¬
jena na 700 lir den. kazni zaradi tiho¬
tapstva tobaka in saharina.

Pred sodiščem se je moral zagovarja¬
ti Josip Drufovka, star 65 let, iz Sv. Va¬
lentina zaradi nesreče, ki se je zgodila
v njegovi hiši. Njegova hči 30-letna Ka¬
tarina je padla z balkona in se težko
ranila. Ker je bil balkon zelo slabo
zgrajen so prijeli lastnika, ki je pred
sodiščem izjavil, da ni kriv nesreče
krivnjo nosi le gradbenik. Zaradi po
manjkanja dokazov je bil oproščen.

mi se vidi uni naši doli te uvi put 1
jenin i drugin pretresiva ti žepe.

Franina; Ako ne dojde uni četrti.
Asto uvi put mi se vidi, kad se dva
tucu, da če dojti ne uni treti nego uni
četrti ča če se veseliti.

Jurina: Koji četrti? Medvid?

Franina: Mi se vidi!

Jurina: E ondar znaš ča bi bilo naj¬
bolje?

Franina: A ča?

Jurina: Da od sada ne jimo mlado
gudenje ni mlada puleta, nego da poč-

memo peči na ražnju mlade medvide.
Ašto gude kad postane prasac če ti sve
zmazati po hiži. Pule kad postane to-
var če ti revati i dati kakovu brticu.
Ma medvidič, po svetoga Juru, bi ti
moga največ naškoditi kad postane
medvid.

Franina: Inšuma, Jurina, ti si da-
nas svi vražji. Ki ti je vrag? čovik ne
more s tobon ni razgovarati pametno.

Jurina: Imaš račun; bolje da gremo
za danas doma spati. Bog i kura ja!

Franina: Kuraja!

MANJŠINSKI PROBLEMI

KiJEMC! U HRVATSKOJ TRAŽE JEDNOG POSLANIKA ii HRVAT3KISAOOR

SOČA PRESTOPILA BREGOVE
Gorica,  novembra 1939. — Ker se
topi sneg v gorah, ki je pred kratkem
zapadel v precej veliki količini zaradi
višje temperature, so narasle vode v re¬
kah in hudornikih in povzročile po¬
vodnji. Tako je tudi Soča zelo narasla,
najbolj izmed vseh rek. Posebno je bilo
nevarno v nekaterih krajih ob gornji
Soči. Civilni tehnični oddelek je ob vsem
toku reke postavil straže, z nalogo da
javljajo vsako naraščanje, ki bi bilo ne
varno za okolico. Soča je napravila pre¬
cej škode v Lozicah pri Saloni, kjer
delajo novo električno centralo. Voda je
odnesla mnogo gradbenega lesa in po
kvarila nekatere stroje. Tudi pri Ka¬
nalu in Ajbi je narasla Soča poškodo
vala instalacije centrale. Škoda znaša
okoli 80.000 lir. Na žalost je to pot Soča
zahtevala novo človeško žrtev. 17-letni
Cvetko Gabrijelčič je pri žagi v Solkanu
opazoval naraščajočo vodo. Pri tem se
je preveč približal obali in zaradi spol-
skega terena padel v reko. Prijatelj ,ki
ga je spremljal, je bil brez moči in mu
ni mogel pomagati iz razburkanih valov.
Po obupnem kriku se Gabrijelčič ni
pojavil več na površini. Truplo je voda
odnesla naglo dalje in ga pozneje niso
mogli najti. Dne 6 novembra so vode že
znatno upadle in je s tem preprečena
daljna nevarnost poplav.

RANJEN V PREPIRU

Koper,  novembra 1939. — Z avto¬
mobilom rešilne postaje so pripeljali v
tržaško bolnišnico 50-letnega Josipa
Grinjaca s Hriba pri Kopru. Omenjeni
je bil ranjen v prepiru s tovariši in je
dobil težko rano na čelu. Njegovo stanje
je težko. _

Franina; Faljen Isus i Marija, Ju
rino! Ma ča si mi još živ? Nis te vidija
jur sedan vlaških lit, kako se uno reče
Jurina: Vazda budi faljeno njihovo
sveto ime! A san, živ san. I zdrav kako
kremik.

Franina: Fala Bogu da smo se na
zad našli. A ča mi delaš tote u Za¬
grebu?

Jurina: Ča delan? Najisti san se

doša. Jur osan dan niš drugo ne j in
nego samo mlado gudenje, eli kako bi
ovde rekli »odojka« na ražnju.

Franina: Pak ki ti je vrag da si

udrija samo po gudenju?

Jurina: Dragi moj, moran jisti gu¬
denje, da ne bude preveč prasci!

Franina: A benj, prasci je dosta ča
če Bog! Nego znaš ča ja mislin?

Jurina: A ča?

Franina: Da bimo i mi doli poli nas
morali jisti puleta i peči hi »na raž¬
nju«.

Jurina: A zašto, Bog ti pamet rasvi-
tija?

Franina: Zato, ašto poli nas je pre-
više tovari.

Jurina: Imaš račun! čuda tovari

ima ju Istrijani!

Franina: A ča je de rešto novega po
svitu? Ti vaj k klatiš okolo, ti češ znati
ča več nego ja.

Jurina: ča je novega? A niš! Skup-
ljan svoju mižeriju u bisage, pak se
otpravljan na put.

Franina: Kamo?

Jurina: A tako, znaš govore, da če
se narod malo zmišati, jedan milijun
uvamo, jedan milijun unamo i tako
naprid. Moj predid ti je pri j e milj ar i
četiri sto lit doša tamo nikolde odzgor,
pak govore da bi bilo lipo da i ja gren
nazad tamo. Tako da budemo svi na
kupu.

Franina: I ti za spravi j e misliš

poj ti?

Jurina: A zašto ne bin poša? Da ti
vidiš kako drugi veselo gredu? Niki
Tudeški! Da hi samo vidiš. Ustavljaju
ovde zemlju, konje, vole, blago, žito,
vino i gredu z bisagami na ramenu. Ma
da znaš kako veselo ...

Franina: Jure, ti si se napija rakije.
Jurina: Ma nis ja, nego uni ki je da
takov urdin.

Franina: Aha, sad te razumin. Cija
si vražji Jurino! A ča je novega doli
poli nas?

Jurina: Niš! Lipo vrime. Ljudi

čekaju da fini vojska, pak da gredu
pretresti žepe unin ča su pali.

Franina: Kako to? Ja te ne razu¬

min, Jurino, ti si se sigurno prenajija
pečenega gudenja i napija si se rakije,
ašto govoru da je je ovde uvega lita
kako i vode, pak sad svašta pripovidaš.

Jurina: Zašto svašta? Ter ti znaš
da kad se dva tuču da se treti veseli.

I sve čeka da unen ki pade pretrese
žepe i pobere kakovu munidicu. A kako

Zagreb  — Vodja slavonskih Nije-
maca dr. Altgayer bio je nedavno u
Zagrebu i tražio je da bude primljen kod
dra Mačeka i bana šubašiča u vezi s
položajem Nijemaca u novoj banovini
Hrvatskoj. »Slawonischer Volksbote«,

glasilo slavonskih Nijemaca objašnjava
sada nam j ere dra Altgayera, koji sebe
smatra jedinim pravim pretstavnikom
Nijemaca u Hrvatskoj. Dr. Altgayer želi
da u hrvatski sabor bude izabran na
vladinoj — dakle HSS listi i jedan pret-
stavnik Nijemaca, u tom slučaju on sam.

Prava i služnosti narodnih manfina ni Rumunjskoj

Na iednom zboru u Cluju govoric je ru- u vodjenju državnih poslova, tako i u po-

munjski ministar pretsiednik Argentoianu,
koji je sa zadovoljstvom konstatirao da su
narodne manjine, koje su dugo prakticirale
čisto manjinsku politiku i zastupale samo
svoje uže interese, sada svoje interese iz-
jednačile s opče državnim interesima i da
su se potpuno zbližile s rumunjskim naro¬
dom. Narodne manjine, izjavio je, približiv-
ši se rumunjskom narodu, primile su na
sebe odgovarajuči dio odgovornosti, kako

gledu narodne obrane. Potvrdio je da če
manjine u Rumunjskoj pošto su več bratski
primljene u redove Fronte narodnog prepo¬
roda sada imati ista prava na svim poljima
pod uvjetom da jedino odustanu od svoga
političkog partikularizma i da bez rezerve
vjeruju u iedinstvenu rumunjsku državu,
koja je osnovana na neporušivim osnovi-
cama.

MALE VŽJESTI

Italijanska redna vojska se bo pove¬
čala za 5.000 podčastnikov in 18.000 'ro¬
jakov specialistov. Mussolini je izdal od¬
redbo, ki določuje sprejem teh vojakov
in podčastnikov v redno vojsko. Število
podčastnikov se bo na ta način v zelo
kratkem povečalo na 6500 s sedanjo in
prejšnjo odredbo.

*

Uvoz riža iz Italije. Še pred začetkom
uradnih pogajanj naše z italijansko de¬
legacijo je prišlo do zaključka med na¬
šimi luščilnicami riža in italijansko
Ente Risi v Milanu do sklepa, po kate¬
rem bodo naše luščilnice prevzele v na¬
slednjem letu od vseh kontingentov, ki
jih bo dala Italija na razpolago za izvoz
80 odst. neoluščenega riža in 20 odst.
oluščenega riža. Za oktober in november
je dano na razpolago za izvoz iz Italije
420 vagonov neoluščenega in 84 vagonov
oluščenega riža. Tako bodo začele luščil¬
nice v kratkem zopet delati.

*

Značilno izjavo o ciljih angleške politike

je obelodanil v listu »News Chronlcle« zna¬
ni gospodarski strokovnjak sir VValter Lay-
ton. V prvih dveh točkah svoje izjave za¬
govarja obnovitev češke in poljske države
ter plebiscit v Avstriji. Tretja točka je pre¬
cej čudna in se glasi:

V vsej srednji Evropi se morajo odstra¬
niti nevarne točke, ki so sedanjo vojno po¬
vzročile. Vse sredn.ioevropske države bodo
morale že razumeti, da je v njihovo lastno
korist, če se bodo same odpovedale polni
neodvisnosti ter se podredile neki »višji
ustanovi«. Med največje neumnosti novejše
zgodovine spada razkosanje avstro-ogrske
monarhije v celo vrsto malih držav. V go¬
spodarskem pogledu pa ni bilo storjeno ni¬
česar za dvig teh razkosanih dežel. Sedaj
prihaja čas za to, ko bodo srednjeevropske
države dozorjele za to, da bodo vodstvo
zunanje politike in vojaške zadeve odstopile
neki »višji ustanovi«.

»Ravnopravnost«, mesečni časopis za na¬
rodno odbrano, ki izhaja v Belgradu-Pan-
čevem, piše v svoji 10. letošnji številki med
drugim: »Poznavalci razmer nam poročajo
z Madžarskega, da bi samo en list, ki se
ustanovi na Madžarskem, težko zbral vse
Jugoslovane. Potrebno bi bilo ustanoviti
vsaj dva lista: en za Jugoslovane v Baj-
skem kotu in za čezdravske Hrvate, drugi
pa za Jogoslovane na severu v Budimpešti,
ob Donavi (Sveti Andrija), za gradiščanske
Hrvate, ki so ostali pod Madžarsko. Ta list
naj bi se tudi brigal za rabske Slovence.
Potem pa je treba dobiti popolno svobodo
za razširjanje jugoslovanskih strokovnih,
književnih in verskih časopisov.«

*

TALIJANSKI GUBICI U ŠPANIJI

Rim.  — Posljednji i potpuni izvještaj
o talijanskim gubicima u ŠpanjOlskom gra-
djanskom ratu objavljen je ovih dana. U
njem se kaže, da je tamo poginulo 4000 Ta-
li.iana, a 15.000 da ih je bilo ranjeno. To je
broj onih, koji su se borili na strani gene¬
rala Franca.

*

RUSOM V RUMUNIJI GRE BOLJE

Romunski min. predsednik je pooblastil
notranjega ministra da dovoli ruski manj¬
šini v Romuniji organizirati se kod posebna
enota. Ta enota bo imela iste pravice kot
ostale manjšine, ter bo lahko gojila svojo
lastno kulturno, gospodarsko in socialno
življenje. Ruska manjšina bo delovala v
okviru fronte narodnega preporoda.

*

IZLOŽBA RIJEČKIH SLIKARA U
TRSTU.

Trst.  — U Trstu izlaže svoje slike
grupa riječkih slikara. Sudjeluju medju
ostalima: Karlo Ostrogovič, Marija Ar¬
nold, Miranda Rajeič i Ladislav Gauš.
Sudeči po imenima, sve je to bar stari-
nom, naša krv i naše gore lišče.

SIRITE JSTRU”

Tovarska kozerija

Ja ni sam ne znan zašto, ma po duši
moran reči. da mi je tovar najdrajža
beštija na svitu. Znan. da če se več
nego jedan tovar, kad to čuje, nasmi-
jati i ko je hodija u velike škole če
reči: »Simiiis simili gaudet« — eli kako
bi se po našu reklo: »tovar tovaru brat«.

A ča si ja moren pomoči? Ja san
pravi Istrijan, starovirae. »puro šangve«,
kako se u zadnje vrime govori, resa san
mriž tovari, jaha na njima., gornja hi
na pašu u Beničdolac vozija se na vo-
ziču, ča su ga uti naši dugouhi konjiči
vukli. pak bin bij a pravi tovar, kad mi
te beštije ne bi bile drage.

A recite vi meni, ljudi Bojži, kako
bimo mi Istrijani mogli živiti priz to¬
vari. Ja mislin, da je naj veča knvnja
da smo mi ovde u Jugoslaviji prestali
biti pravi Istrijani, dobri i pošteni, uta
ča nimamo okolo sebe svoj pravi »am-
bijenat« to če reči, ča nan ne revu oko
uši tovari.

Kamo čete liplje i bolje beštije od
tovara? On malo'ji, čuda mu ne ukuri
nego dvi tri sake slame, kakova kupina
poli gražu, dvi tri čaše blatne vode
lokve i bašta. Ca ni stale mu ni tr
On more spati i vani, toliko da 3 ® v -
zan za kakov zid i z dvima granami
nad glavon.

Ne tuži se nikad, vuče b^ente^ pune
vode, vuče baštu, vuče drva, vuce vo-
zič, a ma vuče vuče i vuče kako pravi
Istrijan — pardon! san stija reci kakO i
pravi tovar!

Strpljiv je kako Job, a trdoglav kako Vidin svoju mladu (deboto san reka to- Kad san poša u Pazin u velike škole,

varicu! Bog mi grihe uprosti! Kad čo- , ča mislite da su me konji povezli. Su

..:i. A.i:i  i »J nnnmn TTvnI  TTiorofrll ovma F/~nroroi nn  Vli-

Istrijan!

Samo jena stvar na svitu ga more
maknuti z mista. To je — da mi ne za-
mirite — tovarica. Zaradi tovarice zna
i deventati munjen. Pravi Istrijan!

študijani ljudi bi rekli: »Cherchez la
femme«!

Ne ču nikad zabiti kako je jedanbot
pokojni Martin Pazdalin iz Krunčiči
dojaha na tovaru u Sutlavreč. Prid
gradskima vrati ga je veza z konopon
i poša u grad u butigu po tabak.

Malo za njin doša je i niki Barulin
na svojoj tovarici. Kako prid vrati ni
bilo drugo mista, ašto je tamo jur bilo
vezanih najmanje dvajset tovari (»ca-
valleria rusticana«) poša je kr oz grad-
ska vrata jašuči na tovarici u grad.

Sve bi bilo lipo, da se tovar Martina
Pazdalina ni zaljublja u tovaricu Baru-
linovu. Kad je čuja da ga ona pozdrav¬
lja svojin ravanjen (pisniki bi rekli da
je to bija »milozvočni ljubavni zov«)
ni vrag ga ne bi bija drugo zadrža.
Cuka je i cuka tako dugo, dokle ni po-
kida konop i kako šajeta je poletija u
grad za starin Barulinon — san stija
reči za njigovon tovaricon. Svi koci, s
kojima su ga mlatili, nisu ga mogli za-

I Pazdalinov je tovai skočija i tako
lipo zagrlija starega Barulina svojima
spridnjima nogami kako da su brati,
da hi je bilo jako lipo za viditi.

I po ten se vidi, da je bija pravi
Istrijan. Ašto i mi smo takovi. I ja san
bija takov tovar, kad san svaku večer
hoževa iz moga sela ča na Gražanstinu,
dvi ure tamo i dvi ure nazad, samo da

vik toliko pripovida od tovari počmu
mu se pomalo mišati »pojmov!«!).

S tovari san ima posla za sve svoje
mladosti. Prvo nego san počeja hoditi u
školu mora san pasti tovare, veživati
njin spone i brati za njih plivu po braj
dah. A kako oni, kraj sve svoje pacen-
ce, znaju kakov bot biti i bisnl, dobija
san toliko brtic, u raznih prilikah, da
bin moga lipo od svih tih prilik napi
sati štoriju od »čovika, kojega su brti
čali«.

Kad san doša u školu prvo štivo ča
san ga se navadija štiti je bilo štivo
»o magarcu«. Prva rečenica je počimala
ovako: »Magarac je domača životinja,

koja se u Istri i Primorju upotrebljava
za nošenje tovara«.

Morete si misliti, kako san gleda, kad
san to proštija. Da je uti njihov »ma¬
garac« kako ga oni u školah zovu do¬
mača životinja to san zna. Ma da se
poli nas upotrebljava za nositi tovare
tega nis nikad čuja ni vidija. Nosija je
brente, nosija drva, nosija baštu i sve i
sva, ma nikad nis vidija da bi tovar
nosija tovara. A u školskoj čitanki je to
niki mudrijaš napisa. Od tega dana nis
nikad niš verova unen ča piše u libri,
a još manje unen ča piše po novinah.

Nego sad san se ništo domislija! Mo¬
rebiti da su oni mislili drugo! Kad mu¬
njen čovik jaše na tovaru ondar se
reče, da »tovar na tovaru jaše«. Tako
smo i mi, mularija priz krijance, več
boti rekli, kad smo vidili staroga Suca

vranica! Upregli smo dva tovarčiča, hi-
tili na vozič dvi vriče sena i: eri!

Poli Dušiča smo stali na plači, izva-
dili iz bisag jedan sir i hlib kruha i —
se razumi — barilu terana i užinali smo
skupa z našima tovari. Ne mislim s tin
reči da su tovari jili sir i kruh, a ni da
smo mi jili njihovo seno. Svaki smo jili
svoje, ma sve za jenon stolicon, to če
reči na jenon voziču. Još je doša i po¬
kojni Jože Roža i pita nas je skolde
smo i pija je iz naše barile.

To je bija pravi narodni gospodin,
Bog mu daj duši lako! Čuda boti mi je
potle u školi reka da san tovar, ma ja
se nis uvridija. Ter tovar mi je odvajk
bija draga beštija.

Ej, koliko bin van ja tega još od to¬
vari i tovarskih posli moga povidati.
Koliko tovari san potle vidija i na dvi
i na četiri noge, i ciganskih i puljiških
i padovanskih, koliko tovarštin san čuja.
Ma ne ču dalje da van se štumig ne
ubrne.

Ma jopet van moran reči da mi je
tovar sve j eno najdrajža beštija, ašto je
naša, istrijanska. I ko buden kad kemu
reka da je tovar neka se ne uvridi. Vas
pozdravin Zvane Vuk iz Radmani.

DUKICEVA PJESMA U AMERIČKOM
LISTU

U atneričkom listu »The Yugoslav« (Ju-
goslaven) koji izlazi u Detroitu, odštampa-

_. _ _ na je u svesku za listopad pjesma našeg

iz Rahovci, di jaše na tovaru, da »tovari Ante Dukida »Nedužna priča o nevlnom
na tovaru jaše«. J futurizmu.*

STRANA 4 .

ISTRA

BROJ 46.

Gospodarski pomen Albanije

POBOMA g BIVŠOJ AUSTRIJSKOJ MORNARICI 1. FEBRUARA 1918

Albanija, mali obalni kos zemlje na
jugozapadni strani Balkanskega poloto¬
ka, s komaj 27.000 km2 površine in 1
miljonom prebivalcev, je igral od nekdaj
v zgodovini jugovzhodne Evrope veliko
vlogo kot vrata na Jadran. V tej za¬
puščeni zemlji z nizkim kulturnim ni¬
vojem in civilizacijo, so prevladovali
razni vplivi, ki so spretno izrabljali tra¬
dicij onalna nasprotstva domačih plemen.
Posebno Avstrija je hotela tukaj uve¬
ljaviti svoj vpliv z ozirom na izredno
strateško važnost te obale za Jadran,
tedaj ko se je začela razvijati njena tr¬
govska, predvsem pa vojna mornarica, in
ko je na zapadni strani Jadrana vstala
zedinjena Italija. Jadran, brez svobodne
vzhodne obale Otranta bi faktično po¬
menil blokiran zaliv, v katerem bi vsaka
še tako močna mornarica zgubila svojo
vrednost. V Versaillesu so ustvarili novo,
neodvisno Albanijo, ki pa praktično ni
mogla živeti samostojno življenje radi
njene slabo razvite gospodarske struk¬
ture, ter je bila že od vsega začetka
odvisna od tujega kapitala in s tem po¬
dvržena raznim političnim vplivom.

Predvsem je zanimivo, koliko je Ita¬
lija pridobila v gospodarskem pogledu
z okupacijo Albanije. Albanija je go¬
rata dežela: 90 od sto njenega terena
je goratega, komaj 8 od sto je obdelane
zemlje, ostalo pa so pašniki in gozdovi.
Pridelovala je pšenico, koruzo, tobak in
sadje, toda domači pridelek ni zadoščal
za prehrano prebivalstva ter je morala
proizvode za prehrano kakor tudi in¬
dustrijske proizvode uvažati, ker je bila
tudi njena industrija komaj v povojih.
Od tod njena stalna pasivna trgovinska
bilanca, ki jo je morala kriti s posojili.

Svoje proizvode je Albanija izvažala
predvsem v Italijo, in sicer od 75 od sto
vsega izvoza. Italija je uvidela težave
Albanije ter je priložnost previdno iz¬
koristila. Že v prvih povojnih letih je
navezala z njo žive gospodarske stike, ki
so postojali od leta do leta tesnejši tako,
da si je postopoma zasigurala odločujoč
gospodarski in z njim političen vpliv.
Odločen vpliv pa je dobila Italija v
tej deželi 1925 L, ko je bil med njima
sklenjen nenapadalni pakt, ko je bilo
odobreno veliko posojilo za gospodarsko
povzdigo dežele in je bila osnovana alb.
narodna banka v Rimu z italijanskim
kapitalom; le mali del akcij te banke
je bilo v albanskih rokah. Preko nje je
Italija upravljala z odobrenimi posojili
in s celokupno alb. kreditno in valutno
politiko. Ustanovljeno je bilo znano
društvo »Svea« (Societa per lo sviluppo
deli’ Albania) za gospodarsko povzdigo
dežele. S pomočjo teh ustanov so dobili
Italijani v roke upravo celokupnega alb.
gospodarstva. Italija je tedaj poslala v
Albanijo tudi svoje strokovnjake kot
svetovalce pri albanski vladi, ki so delali
po direktivah Rima in so imeli kot taki
pri vladi odločujoč vpliv. S temi ukrepi
je faktično pričelo mirno prodiranje ape¬

ninske velesile na vzhodno obalo Jadra¬
na. Z raznimi posojili, ki so do 1. 1936
dosegli okrog 280 milj. zlatih frankov
in s katerih uporabo je faktično upra¬
vljala Italija, je le-ta dobila skoro vse
koncesije za gospodarsko izkoriščanje
dežele, predvsem v poljedelstvu in
gozdni industriji, za izkoriščanje vodnih
sil, rudnikov nafte in bakra. V svoje
roke je dobila edino tvornico piva in ce¬
menta ter opeke. Posojila pa so bila
uporabljena tudi za melioracijo obsežnih
zemljišč, za gradbo mostov in cest,
gradnjo javnih zgradb in za vojsko,
predvsem pa je posvetila skrb izgradnji
lepe luke v Draču. Z ital, posojilom je
bila osnovana tudi alb. drž. agrarna
banka.

Po proglasitvi carinske in personalne
unije v letošnjem letu je Italija v svoji
težavni borbi za gospodarsko autarhijo
države posvetila posebno pozornost rud¬
nemu bogatstvu Albanije, ker sama
važnih surovin, predvsem za težko in¬
dustrijo nima. V svrho geoloških ra¬
ziskovanj dežele je Italija osnovala dru¬
štvo »Feralba«, ki sodeluje z rudarskim
društvom »Arni«, že dosedanja razisko¬
vanja so dala zelo zadovoljive rezultate,
kar dokazuje tudi intenzivno delo stro¬
kovnjakov, da državi pripomorejo čim
prej in do čim več surovin, da bi se
olajšala osamosvojitev. V Albaniji so do
sedaj, po prizadevanju navedenega dru¬
štva, najdena bogata ležišča železne
rude, ki se cenijo nič manj kot na 20
milj. ton. Pri Ohridskem jezeru so od¬
krili hematit brez žvepla, ki vsebuje do
60 od sto železa. Radi teh ležišč name¬
rava Italija v najkrajšem času zgraditi
na tem mestu topilnico in moderno ce¬
sto, ki bo rudnik vezala z Dračem, da
se bo transport železa v Italijo čim prej
omogočil. Raziskovalci so naleteli tudi
na kromovo rudo, ki vsebuje približno
50 od sto te kovine. Bogatstvo rude se
ceni na 500.000 ton. Vso to proizvodnjo
bo organiziralo rud. društvo »Ami«. V
severnem delu Albanije so odkrili tudi
bogata ležišča pirita, ki vsebuje od 2 do
10 od sto bakra ter ga cenijo na 5 milj.
ton. Ta rudnik bo izkoriščala družba
Montecatini. Bitumena je v Albaniji to¬
liko, da lahko krije Italija z njim vso
domačo potrebo; proizvaja se ga pri¬
bližno 90.000 ton letno, od tega se 70.000
ton izkorišča za proizvodnjo bencina.

Po priključitvi Albanije je šla Ita¬
lija še intenzivnejše na delo za izsuši¬
tev velikih močvirij. Ko bodo ta dela
dovršena namerava društvo »Snia Vis-
cosa« tam zgraditi veliko tvornico ce¬
luloze z letno kapaciteto 200.000 met
centov.  Za svoje delo bo izskoriščala al¬
banski les. Poleg tega namerava Italija
po izvršenih melioracijah v Albaniji
zgraditi več tovarn sladkorja in elek¬
tričnih central za čim večjo razširitev
industrije. Pri vseh teh delih in načrtih
jo ovira samo pomanjkanje premoga, ki

(Mala nadopuna člancima, objelodanje-
nim u »Istri« povodom ovogodisnjega
Jadranskog dana.)

U dosta kratkom ali sažetom i stvar-
nom uvodniku »ISTRE« od 2 o. mj., koji
je bio posvečen Jadranskom danu, li-
jepo je bio iznesen udio Istre i istarskih
Hrvata u revolucionarnom aktu od 31
listopada 1918. u Puli, kad su na au-
strijskom ratnom 'brodovlju zalepršale
hrvatske zastave.

U borbi za hrvatstvo Jadranskega
mora molim Vas, da ne zaboravite još
jednoga Istranina, koji je 11 veljače
1918. strijeljan u škaljarima kao bun-
tovnik, a to je Josip Grabar. Hrvat iz
Vrsarštine u Istri.

Sama pobuna i pogibija Antuna Gra-
bara odvijale su se ovako:

— Dok su Antantine čete udarale i
rušile Austro-Ugarsku iz vana, i unu-
tar njezinih granica bilo je onih, koji
su je potkopavali i snovali njezinu brzu
propast. Tajno i sakriveno Austrija je
več od početka rata trpjela na toj svojoj
velikoj nevolji. No osobito je jasno po¬
čelo izbijati na javu djelovanje unu-
tarnjih protuaustrij. elemenata koncem
1917. i početkom 1918 g., kada se je
predosječala konačna propast tog sto-
Ijetnog jakog carstva. — Početak svr-
šetka Austro-Ugarske monarhije zabilje-
žen je prvom pobunom u mornarici. Ta
historijska pobuna buknula je 1 februa-
ra 1918. U tim su dogodjajima učestvo-
vali mnogi mornari Istrani, koji su svim
srcem mrzili austrijsko ropstvo, pa su
sc u pobuni ponijeli vrlo dostojno i ju¬
naški. — Pobuna je provedena u Boci
Kotorsko j. Začeta je na admiralskom
brodu »Sankt Georg« točno u podne,
kada je admiral ručao. Pobunjeni mor-
nari, koji su dugo snovali i pota j no
spremali uro tu, smatrali su da je taj
dan podesan za ostvarenje njihovih
ideala, sakupiše se i složno istupiše, ne
mareči za opasnost. Najedanput sa
»Sankt Georga« zaori topovski pucanj.
Na svim jarbolima pojaviše se najedan¬
put revolucionarne zastave. U isti mo-
menat to se isto dogovorno dogodilo na
svim ratnim brodovima u luči. Iz mor¬
narskih grla zaorilo je urnebesno »Hu¬
ra!« Zatim su se oborili na oficire. Po-

ga bo morala uvažati iz inozemstva za
tako razširjen delokrug svoje industrije
in kar bo efekt vseh pridobitev v pre¬
cejšnji meri zmanjšalo.

Kakor je iz prednjega razvidno je
tudi iz ekonomskega pogleda okupacija
Albanije za Italijo velikega pomena. Z
novimi rudniki, predvsem železa, bo
zmanjšano pomanjkanje domačih suro¬
vin in poživljena ter v neki meri osa¬
mosvojena industrija, z melioracijo
zemljišč pa bo omogočeno pojačanje
poljedelske proizvodnje in kolonizacija
večjega števila delavcev iz Italije.

hvatali su ih i vezali. Preuzeli su ko¬
mande brodova obični mornari. Na
»Sankt Georgu«, koji je bio centar re¬
volucije, vezali su mornari admirala
Hansa, a njegovu gospodju i djecu, koji
su s njime ručali, poslali su na kraj.

Početak je bio uspio, ali dalje se je
slabo nastavilo. Dogodila se je naime
izdaja. Nijemci i Madžari, koji su isprva
pristajali uz revolucionare, najedanput
su se pokazali protivnima. Na brodovi¬
ma. gdje su bili u manjini bilo je s nji¬
ma lako obračunati, ali na brodu »No-
vari« oni su bili u večini, pa su pohva-
tali revolucionarce i iskrcali ih. Ko¬
mandant »Novare« naredio je, da se
odmah krene sa nekoliko torpiljarka
protiv »Sankt Georga« i ostalih pobu-
njenih brodova. Doskora su bili pohva-
tani i umireni revolucionarci na »Hel-
golandu«, pa je i taj brod pomagao
»Novari«. Istovremeno bila je organizi¬
rana i sva kopnena vojska, a baterije
po bregovima Boke bile su spremne na
paljbu. Pobunjeni brodovi bili su u vrlo
zlom položaju i to s ve izdaj om Nije-
maca i Madžara. Nije im preostalo
drugo nego da se i oni late topova, ali
na veliko zaprepaštenje opaziše da su
im topovi namjerno pokvareni. A več je
s jedne baterije bio ispaljen prvi hitac
na brod »Kronprinz Rudolf«. Taj je hi¬
tac ubio kormilara, koji je kao koman¬
dant upravljao brodom. — Pobunjenici
su bili u opasnosti. Boka je bila tako
utvrdjena, da se je iz nje vrlo teško
moglo otploviti. Nije im preostalo drugo
nego predati se. Bolje i to nego ludo Iz¬
gubiti živote bez uspjeha. Mislili su da
je za novu revolucij u još uvijek vre¬
mena. I doskora su s vi brodovi opet iz-
vjesili austro-ugarsku zastavu. Pobu¬
njenici su bili pohvatani. Mnogi su bili
osudjeni na tešku tamnicu, a nekoji na
smrt

Na 11. veljače 1918. bili su na groblju
u škaljarima kod Kotora strijeljani
mornari Mate Brnjičevič, Ivan šišgorič
iz Dalmacije, Franc Raš, Ceh, i Antun
Grabar rodom iz Istre. Oni su bili glav¬
ni vodje u toj pobuni. Dne 11. maja
1918 strijeljani su u Puli Dalmatinac
Ljubomir Kraus i Ceh František Konku.

Ova prva pobuna nije uspjela onako,
kako su mornari mislili, ali je zato
imala smrt njenih vodja jakog odjeka
u svoj austro-ugarskoj mornarici i osta-
loj vojsei. U sva srca onih, koji su bili
siti Austro-Ugarske bila je bačena iskra,
ko j a je nekoliko mjeseci zatim urodila
velikim plamenom. Austrija je bila ko-
načno osudjena na propast.

Članovi revolucionarnog viječa u
Puli, koje je dovelo do 31, listopada
1918. kad je izvješena hrvatska zastava
na austr. brodovlju bili su u velikom
dljelu istarski Hrvati, To je dobro spo-
menuti, kaošto je potrebno uzeti od za-
borava i ime mučenika Antuna Grabara,
Istranina.

ISTRA I ISTARSKI HRVATI

Narodopisna črta  — Napisao B. Breški

Ovu smo »narodopisnu ertu«, kako
ju je autor nazvao našli medju starim
papirima. Možda je to samo rukopis,
a možda je  — što je vjerojatnije  —
člančič bio negdje i odštampan, jer
se poziva na prijašnje članke o Istri
u »Obzoru «. Mora da je napisan
7iegdje poslije 1883 godine, jer citira
njemačku knjigu  » Istrien «, hoja je te
godine štampana u Trstu.

Iako za nas danas ilanak ne iz¬
nosi ništa nova, drag nam je kao
stara uspomena naših tadašnjih jav¬
nih radnika, a i interesantan je u
toliko, što iz njega iako dosta ne¬
točno razabiremo, kakvo je otprilike
bilo tadašnje stanje u Istri.

Tečajem mnogih stolječa, na razne po¬
krajine, pod raznim vladama razdijeljeni
Hrvati malo po malo ograničeni su na tako
malo zemljišta, na tako malen broj, da su
kao takovi poznati u opče samo u gradjan-
skoj Hrvatskoj, dapače, ima ljudi, koji se
usudjuju tvrditi, da nije niti »Hrvatska«
njima napučena, več da oni jedino u »Pri¬
morju hrvatskom« stanuju. Krsno, sveto nam
ime hrvatsko izgubi se u množini pokra¬
jinskih imena, a čovjek, koji hrvatski go¬
vori — da ni ne spomin jem onih, koji niti
to ne znajn — zaboravi. da je Hrvat: on je
Slavonac, Bošnjak, Hercegovac, Dalmatinac,
Istran itd., a žaca se cesto pred imenom
Hrvata.

Da )i su tomu drugi veči krivci ili mi
sami, bilo bi teško utvrditi. Na nama je
svakako popraviti i ono što su drugi nad
nama i što smo sami nad sobom skrivili:
popraviti koli u tudjini toli kod kuče. Kod
kuče budi nam glavnom zadačom upoznati
se, upoznati se kao brada rodjena, znati da
smo Vivati, pak pred tim imenom ne samo
ne žacati se, nego gdje se čuje, tamo tim
rafijo hrliti.

Redi koju o Istri, o istarskim Hrvatima,
njihovom sadanjem stanju i položaju, mi¬
slim, sveta mi je dužnost.

Pod imenom »Istra« razumijevaju jedrn
poluotok toga imena s otoeima Krkom, Cre¬
som i Lošinjom tako, da ju objijeva vedi
nom Jadransko more,* a da su joj na kopnu
granice »Hrvatska«, Kranjska i kneževina

Gorica. Drugi otkidaju od nje navedene
otoke kvarnerskoga zaljeva, a drugi opet i
istočni joj dio, koji je jednom pod Liburniju
spada.o i koji je još i sad pod tim imenom
kod mnogih poznat, tako da je Učka gra¬
nica izmedju Liburnije i Istre. U ovom
smislu uzimlju Istru i ljudi stanujudi u
istočnom dijelu. Oni doista imena Libur-
nija ne poznaju ali ni sebe nikad Istranima
ne imenu ju. Imaju li iči preko Učke, vele,
da idu u Istru, kad ljudi od onud dolaze
kažu da idu Istrani itd. Državno uredjenje
uzimlje je cijelu s otoeima, s tom razlikom,
da od njo otkida Trst s okolicom Tako uz-
mimo ju i mi.

Prilično je malena, nema niti 90 geogr
milja (89.76). Zcmljište osobito sjeverna
polovica, je bregovita. Alpe se i u nju po-
vukoše, al jur umirajude, prestajude, po¬
znate pod imenom Krasa. Protežu se uglav-
nom od Trsta do Plomina, svršavajud oto-
cima Krkom, Cresom i Lošinjem. Najviši
vrhunci su Planik i Učka, ovaj oko 4000
slopa visok, a ova preko 4400. Učka je mno¬
go znamenitija i poznatija nego li Planik
Pripovijeda se o njoj negdje u »Nevenu«,
ne sjedam se koje godine. Ne prodje ljeto,
a da joj se nebi na tjeme uspeo priličan
broj radoznalih prirodu ljubečih ljudi sa
raznih strana. Duhovi su malo kad bez
njih. Nije li drugoga, to je zaista četica ri-
ječkih gimnazijalaca. Popnimo se i mi za
časak. Od podnožja do Poklona, donle, gdje
se gubi pogled na kvarnerski zaljev ima
kakova četiri sata, Valja nam idi popodne
i opskrbiti se najpotrebitijom hranom, koli
za taj večer, toli za drugi dan. Hrane se
kod TJčkara ne dobije. Vina de dobiti samo
koji znanac, nepoznatu boje se dati. Pak
nit ga ne treba. Odpočinuv založimo s
onim, što smo donijeli. Pak hajdmo na stu-
dcnac. Bolje 'se vode ne napismo. Riječka je
dobra, 1 što je prama učkarskoj! Napijmo se
je, svaki dan takove ne pijemo, pak lezimo
na pašnik, najmiv si prije čovjeka, koji de
nas sutradan na najvišu glaviču povesti.
Tko može. spavaj, tko ne može, razgovaraj,
pjevaj, skladaj pjesme i tako eno ti skoro
učkara: »Gospodo, valja se dignuti. hočemo
li štogod vidjefi, ponoči jo prošlo.« Hajdemo,
nikomu nam nisu težke noge. »Pjesnici«
hrle, da dostignu vrhunce svog pjevanja, a

oni, koji su bili usnuli, da vide, je li onako
kako su snivali — ta i onako u onom krat¬
kom i slabom snu nisu neg sanjali o po¬
gledu s Učke. Po bojekakvim stazicama u
šumi, na po golom brijegu, za dobru uru
na vrhu smo. Uranili smo malo. Bolje, da
mi čekamo rujnu zoru, izlaz sunca, nego
da mislimo, da de nas oni počekati...

Svi umukoše... i ja valja da šutim. Vi
koji ste sa mnom čutite što i ja, a za vas,
koji niste, nemam pera, da vam opišem ča-
roban prizor. Potrudite se i vi jednom gore.
Nadiviv se rumenoj zori, žarku suncu, po-
gledajte onuda, kuda vam je posvijetila ona
nepogriješiva, svagdanja luč, pogledajte na
kvarnerski zaljev i na one po njem mile
ploveče labudove, pogledajte mu na divnu
obalu, posluhnite, kakovi iz nje glasovi do
ušiju vam dopiru, — obala je hrvatska, a
glasa ne čuješ do glasa hrvatskoga. Pod to-
bom ti je gospodsko Volosko, pun kosta¬
nja Lovran, bogate uljem Mošdenice, čestiti
Bršec, nasuprot: Cres ljubeči se s Loši¬
njem. Krk koga kad pogledaš, za stalno deš
se sjetiti slavnih Frankopana, razveseliti se
nad probudjenim Bašdanima, a oko de ti
se za stalno zaustavit na Omišlju, koji kao
da de sad na u more skočiti. Iduči okom
dalje vidiš junačku Kraljeviču, starinski
grad Bakar — bar položaj mu — »madjar-
sku Rieku«. Prije nego se okrenemo k za
padu, pogledaj ti istarski sine hrvatskoga
roda, bio ti s ovog ili s onog kraja Učke,
još jednom na izlazede sunce, i znaj da ti
samo od ondje sunce bolje bududnosti izači
može . .. Okrenuti spram zapadu vidimo
zemlju, gdje se dolina sa .brežuljkom mije-
nja, vidimo svjedoke, kako su nekada ljudi
najradje na visoku brežuljku stanove gra
dili, jer je skoro na svakom brežuljku po
koji kup kuda. Mnoga su ta mjestanca ili
posve ili djelomice otudjena, s njih ču-
jemo zapovjedajudi glas tudji, al s okolica
njihovih, čujemo samo poznati nam glas,
naš, glas hrvatski, glas pozivajudi na po¬
moč, samo gdjegdje čuješ junačkije glasove,
probudjenije Buzedane, ljetos se pokazavše
Zminjce. v idimo i more i ako je jasno, te
imamo li dobar dalekogled, vidimo takodier
Mletke, vidimo krivca nesreče istarskih
Hrvata.

Na j vedi dio Istre opkoljen je morem 1
ona sastoji od trih otoka i od jednoga i
luotoka, koji ima kopno kao granicu sai
na jednoj strani. Obale su veoma pristu
no brodovima. Izmedju sto luka, koje ce
stvo austrijsko ima, spada ih 35 na tal
zva.no prije ilirsko, sada austrijsko p :

morje, a od svih najvedi dio na Istru Naj-
glavnije jesu Pula, Mali Lošinj, Piran i
Rovinj.

Nu košto god je Istra na svim strana-
ma vodom oblivena, — tako je u unutar-
njosti skoro bez nje Ime rijeke zaslužuje
ponešto samo Mirna, koja se izlijeva u za¬
ljev kod Novoga grada (Cittanuova), k to¬
mu riječice Raša, nekdanja granica izmedju
kraljevstva hrvatskoga i mletačke republike,
koja se izlijeva kod Labina u raški potok.
Dragonja izlijeva se južno od Pirana Istra
ima i dva jezerca. jedno na kopnu, drugo
na otoku Cresu: čepidsko pod Učkom u
južnom, posljednjem njezinom diielu, i
vransko, koje sreski Talijani »lago" di je¬
zero« nazivlju Mineralne vode ima na putu
izmedju Buzeta i Motovilila, ali je do sada
veoma malo poznata

Podneblje je prilično ugodno. Tako ve¬
like razlike izmedju Ijetne vrudine i zimske
studeni, kao u sjevernijim gradovima nema.
Zima je kratka, snijeg je uopde rijedak
gost. Ima zato zimi silnijeg vjetra i kiše-
kao iz kabla. Ljeti pak je vedinom bez nje.
Ubzorje je jasno.

Teško bi bilo dokazati, tko je sve kroz
vjekove tu zemlju posjedovao, koji su na¬
rodi kroz nju prolazili i u njoj svoje tra- „
gove ostavili, a niti sam si tu zadadu pre-
duzeo. Ograničio sam se na sadašnjost.

Sada ima u Istri troje, bodete li četvere
narodnosti. U četvrtu spadali bi Čiribirci.
ime toj izvadjaju nekoji od toga, što oni
jedan drugoga »Čire« zovu Tim je samo
piva polovica riječi rastumačena, morala bi
i cliuga nešto značit.i, Stanuju u četirim se-
ima: Zejanama, ved pram sjeveru, Sušnje-
vici i Brdu nedaleko od čepidskog jezera,
Grobniku, selu poioženom po prilici na po-
ovici puta izmedju onih navedenih sela i
t azina. btanovnici posljednjih trih sela sa-
cuyah.su bolje svoj značaj nego li Zejanci,
koji živeči u šumi i bavedi se isključivo
ugljenarstvom, mnogo opde s ostalim svi-
jetom izvažajud na mazgama ili prenašajud
svoje proizvode u razna mjesta, osobito na
Rijeku, Medjusobno govore svojim susjedom
nepoznatim jezikom, koji je nekakva mješa-
vina iz latinštine i hrvaštine. Uzato pak
oni dobro hrvatski znadu, dapače mnogi jur
bolje nego li svoju mješanicu, tako, da kad
se jednom škole medju njima dobro urede,
zaboravit de svoj jezik i postati jednaki
svojini susjedima (Svršit ce se)

BKOJ 46,

*

»IS T R A

STRANA S.

VUCSTI IZ

APEL DRUŠTVA „ISTRA“ NA SUŠAKU

Diuštvo »Istra« na Sušaku upravilo je
gradj anstvu Sušaka ovu okružnicu:

S u š a k. »Naše je društvo jedina soci-
jalna ustanova kojoj je dužnost da se bri¬
ne za bijedne i neuposlene članove rodom
iz Istre, a koji prebivaju na području grada
i sreza Sušak. Njih če i opet snači jad,
bijeda i siromaština. Naše im društvo u toj
nevolji ne može pružiti bogzna kakovu po¬
moč, jer mu je jedini prihod članarina svo¬
jih članova, koja je vrlo malena.

Naša je sveta dužnost da im pomogne-
mo i da svakome obezbijedimo barem pre-
nočište u Radničkom domu i hranu u Puč-
koj kuhinji, te da im pokrijemo golotinju.

Radi toga obračamo se na Vas s mol-
bom, da nas poduprete u našoj akciji, te
da nam priloženo;« čekovnom uplatnicom
izvolite doznačiti svoj skromni prilog.

Preporučamo Vam najtoplije ovu našu
molbu, da pomognete siromaha u nevolji,
da mu olakšamo snašati teret života: »jer
kad se na malo dijeli ne ostane ni slijeda
muki i trudu« (biskup Dobrila). Svaki pa i
najmanji prilog olakšat če našu tešku bri¬
gu za pomoč našoj sirotinji.

U nadi, da čete se molbi tih bijeduika
odazvati izvolite unapred primiti našu naj-
topliju h valu.«

*

»BIJELI ORAO« STIGAO IZ TRSTA

Šibenik.  — U petak 11 o. mj. uveče
stigao je u Šibenik iz Trsta pomočni brod
»Bijeli orač* koji je nedavno sagradjen
za našu ratn umornaricu u brodogradilištu
u Trstu, Prigodom njegovog porinuča u
more u Trstu naš je list donio potanje po¬
datke o njemu. Brod je uredjen veoma
luksuzno, a može razviti brzinu od 18  mi¬
lja na sat

*

DR. IVO MOGOROVIČ DOLAZI U
ZAGREB.

Zagreb.  — Inšpektor ministarstva
unutrašnjih poslova naš Istranin dr.
Ivo Mogorovič, koji je odmah poslije de-
cembarskih izbora bio umirovljen, jer je
glasovao za listu dra Mačeka, reaktivi-
ran je i dodijeljen na rad Bansko j Vla¬
sti u Zagrebu.

želimo mu dobrodošlicu i nadamo se,
da če se u našem krugu dobro osječati.
*

ČAKAVSKA LIRIKA NA ZAGREBAČKOM
RADIU

Zagreb.  — U nizu večeri posvečenih
hrvatskim pjesnicima priredjena je u ne-
djelju 12 o. mj. i večer čakavske lirike, pa
su recitirane neke pjesme našeg Mate Ba-
Jote. Recitirao je Pere Dulčič.

*

SVETOGORSKA SLOVESNOST V
LJUBLJANI

Dne 10 novembra je Prosvetna zveza
y  Ljubljani priredila prosvetni večer v
'frančiškanski dvorani, ki je bil name¬
njen proslaviti 400 letnice Sv. Gore. Ve¬
čer je bil izpopolnjen s predavanji
Reklamacijami in pesmimi.

*

TURNEJA ZAGREBAČKOG KOMOR-
NOG ORKESTRA.

Zagreb.  — Javlja se, da če u su-
ootu dne 18. o. mj. nastupiti u Trstu za-
jrebački komorni orkestar pod vodstvom
maestra Rudolfa Matz:. Riječka »Vedet-
ta« opširno je izvijestila o njihovom na-
stupu u Sušaku, a laskave su kritike do-
nijele i talijanske novine iz Milana, Va-
rese i Veneči j e. Posjet če u Trstu sva-
kako biti lijep, jer če — ako se ne do¬
godi kao i kod posljednjeg gostovanja
ljubljanske opere, kad je Dopolavoro po-
kupio sve karte, pa naši ljudi nijesu
mogli uopče u kazalište — mnogo naših
posjetiti koncerat. što je god iz Zagreba
našima je tamo dobro doslo.

★

A« OTVORILA PREDAVATELJSKO
SEZONO

j ubij  a n a, novembra. 1939. -
4 t m. je »Soča«-matica otvorila
so sezono s predavanji. Kot vsa
tako so se tudi letos zbrali ste-
naši roiaki v restavraciji pri »Le¬
da prisostvujejo otvoritvenemu
ivanju. Ta sezona je ze dvajseta,
or iih ie »Soča« priredila m je bil
ičer nrav za prav proslava tega ju-
t. Predavanje je otvoril*^fnago-
i Puc s kratkim pozdravnim nago
n. Podaril je pomen te vazne dvaj-
sice in koliko je »Soča« s tem 1  pre
nji pripomogla k prosveti namh
:ov. Prav za prav predstavlja ta m
lija pravo našo ljudsko . un •

H  tej dobi dvajsetih let je clanstv^

270 predavanj, ki Jih j e  lvn _
rvateljev. Kot smo ze pisal:,
no predavanje imel dr. L. cer J>
govoril o novih smernicah sodobn

manjšinske zaščite. Ob tej priliki se je
društvo oddolžilo agilnemu predavatelju
s priznanjem za njegovo neumorno de¬
lovanje ob njegovi petdesetletnici ži¬
vljenja. V znak spoštovanja mu je žen¬
ski odsek podaril lep šopek rož.

Predavanje je bilo zelo tehtno. Pre¬
davatelj je orisal postanek in zgodovi¬
no tega važnega vprašanja od početka
do današnjih dni. To važno predavanje
bomo ob priliki objavili v našem listu,

*

NIKOLA FRANKOPAN
UPRA¥LJAO JE ISTROM

Zagreb.  — U »Hrvatskom Dnevni¬
ku« od 1. studenoga o. g. objelodanio
je dr. Slavko Teklič prijevod elegije
Frana Krste Frankopana, ispjevane
Mc.jci Božjoj Trsatskoj. U elegiji se če-
sto spominje Istra, a uvijek u vezi s
Hrvatskom. Tako se u posveti kaže:
»Nudjam Ti suze, koje mi je izvabio
iz očiju Tvoj nestanak iz zemlje fran-
kopanske Ijeta Gospodnjega tisuču
dvjesta devedeset i prvoga, dok je Niko¬
la Frankopan upravljao Istrom, Hrvat-
skom i Dalmacijoni.« Malo dalje kaže
jedan stih: »Hrvatska proplakaše jezera
i za te su, Istro, rekli da plačeš, što
Dom Blažene otet bje nama.« i dalje:
»Sretni Ilirci, sretna oj Istro, Dalma¬
tince sretni... Blaženi Hrvatski rode
zar ne znaš Tvoje poljane kolik je po-
sjeo Bog?«

*

NEKAJ STATISTIKE

Po uradnem statističnem mesečniku, ki
izhaja kot redna priloga Uradnega lista v
Rimu, in sicer v zadnjih mesecih iz štedlji-
vosti^v močno skrčeni obliki, povzamemo
sledeče podatke o gibanju prebivalstva Ju¬
lijske Krajine in Zadra v prvih devetih me¬
secih tekočega leta. Zaradi primerjave do¬
dajamo v oklepajo tudi ustrezajoče podatke
iz prejšnjega leta,

V mesecih iamiar-september 1939 ie bilo
porok: v Goriški pokrajini 1 132 (v istem
obdobju lanskega leta 913. v Puljskoj po¬
krajini) brez podatkov za eno občino s
4670 prebivalci 1 745 (lani i 150), v reški
pokrajini 575 (544), v Tržaški pokrajini 2
2225)  (1848) in v Zadrski pokrajini 80 (99),
vkupno 5757 (4554), Živorojenih je bilo v
prvih devetih mesecih 1939: v Goriški po¬
krajini 3 131 (lani 2 930), v Puljski 5 316
(5 292), v Reški 1 686 (1 802), v Tržaški 4
544  (4 572) in v Zadrski pokrajini 664
(654), vkupno v Julijski Krajini in Zadrski
pokrajini 16.341 (15.256).-

Mrtvo rojenih je bilo: v Goriški pokra¬
jini 74 (93), v Puljski 130 (164), v Reški 74
(46), v Tržaški 137 (1161 in v Zadrski 21
(17), vkupno v Julijski Krajini in Zadru
436 (433).

Umrlo pa je v tem razdobju: v Goriški
pokrajini 1 993 (lani 2 264), v Puljski 2 931
(3 097) v Reški 1 134 (1 103), v Tržaški
3577 (3 801) in v Zadrski pokrajini 332 (312>
vkupno 9 967 (10 577).

Priselilo se je,iz drugih pokrajin: v Go¬
riško pokrajino 5 283 (5 614), v Puljsko
7479 (7 678). v Reško 3 261 (3 981). ' Tr¬
žaško 11 558 (11 599) in v Zadrsko 698

(800), vkupno 28 279 (29 672).

Izselilo pa se je v istem času: iz Go¬
riške pokrajine 5 340 (5 592), iz Puljske

7*307 (7 729), iz Reške 3 411 (3 500), iz
Tržaške 8 537 (7 820) in iz Zadrske pokra¬
jine 543 (615), vkupno iz Julijske Krajine
in Zadrske pokrajine 25 138 (25 256).

Pišite nam...

Kako narod u Vašem selu zone
imena mjeseca u godini?

Opišite nam točno kakova je na¬
rodna nošnja u Vašem kraju i kako
se zovu pojedini komadi odječe!

Sječate li se kakve majčine uspa¬
vanke iz najranijeg svog djetinjstva?
Pišite nam makar samo pojedine Šti¬
hove, kojih se spominjete!

Opišite nam sa svim sitnicama, ka¬
ko izgleda Vaše rodno mjesto i ka¬
kova imena noše pojedine livade, paš-
njaci, vinogradi, šume i lokve!

Spominjete li se još kakve pjesme,
koja se pjeva u Vašem rodnom kraju9
Napišite nam je makar samo u
fragmentima, kojih se još sječate!

Znadete 1i kakvu pučku priču o vje-
šticama, vilama, vukodlacima, koju
ste kod kuče culi? Ne zaboravite \e
zabilježiti i odmah nam je poslati!

Ima li narod u Vašem selu u Istri
kakvih pitalica, gatalica. poslovica ih
rugalica9 Pišite nam ih!

Atentat na Hitlera, koji se zbio dne 9.
o. mj. u Gradjanskoj pivovari u Miinchenu
svakako je dogadjaj prvorazredne važnosti,
o kome novine posljednjih dana neprestano
pišu. U Gradjanskoj pivovari u Miinchenu
sastajali su se svojedobno dok je još nacio-
nalsocijalistički pokret bio u povojima, Hit¬
ler i njegovi drugovi, koji danas upravlja-
ju Njemačkom. Tamo je stvoreno mnogo
planova, odatle je dirigirana mnoga akcija,
pa je zato i došao Hitler baš onamo da se
u današnjim sudbonosnim vremenima što
ih proživljava Njemačka, a i Evropa, sa-
stane sa svojim starim drugovima. On je
tom _ prilikom odgovorio engleskom lordu
Halifaxu, kr i je dne 7 ovog mjeseca izlo-
žio ratne ciijeve Velike Britanije. Hitler je
iskoristio priliku i u svom govoru održanom
te večeri u Gradjanskoj pivovari žestoko
je napao Englesku najavljujuči joj ponovno
bezobzirni i nemilosrdni rat do istrage.

Medjutim tek što je Hitler završio svoj
govor i jedva što je izašao iz dvorane
prasnuo je u dvorani strahoviti pakleni
stroj, koji je ranio oko 60 ljudi, a na mje-
stu usmrtio 7 osoba, uglavnom naividjeni-
jih nacionalsocijalističkih prvaka, jer se
tamo nijesu skupili kakvigod ljudi.

Atentat mora da je dugo pripreman, jer
je precizno izveden, buduči da je pakleni
stroj imao najsavršeniji mehanizam. Znači
da nije djelo jednoga čovjeka nego jedne
organizacije. Grozničava istraga je u toku.
Svi državni poglavari i sve vlade uputile su
odmah poslije atentata Hitleru čestitke što
je sretno izmakao opasnosti.

Rat izmedju Njemačke i savezničkih
država Engleske i Francuske još je uvijek
ograničen na čarkanja, po koji pohod aero-
plana bombaša, po koju topovsku paljbu
manjega stila. Navaliti se ne usudjuje ni
jedna ni druga strana, jer bi svaki napadaj
značio tjeranje ljudi na klaonicu. Zato se i
štede ljudski životi. Njemačka se navodno
temeljito spretna na napadaj na samu En-
glesku. dok Engleska i Francuska, koje
mogu izdržati kažu, da če Njemačku pri¬
siliti gladiu na kapitulacija Blokirale su
mora i ne dopuštaju dovoz živeža i siro-
vina u Njemačku. Niemačke podmornice
pak krstare oceanom i potapljaju sve en¬
gleske i francuske brodove, koji im pod
ruku stignu.

Belgija i Nizozemska u velikom su stra¬
hu za svoie države One se boje da bi se
mogao ponoviti slučaj iz godine 1914,

u Belgiji i u

Nizozemskoi poduzete su sve mjere opre¬
za, a Nizozemska je več spremna da čitav
jedan dio države preplavi morem, kako bi
onemoguč ila prodor nepriiatelja na svoj
teritorij.

Da bi se torne izbjeglo sastali su se
belgijski kralj i nizozemska kraljica i upra-
vili topli mirovni apel na zaračene sile,
moleči da se čirn prije uspostavi mir Taj
je apel medjutim ostao bez uspieha. kako
se to uostalom moglo i očekivati, Engle¬
ska i Francuska izjavile su se spremnima
da. pregovaraiu o miru, ali su postavile
uvje.te: da se uspostavi nezavisna Austrija
Ceho-Slovačka i Poljska. Kako je to da¬
nas netnoguče to je razutnije se i taj apel
Belgijanaca i Nizozemaca ostao glasom
vapijtičeg u pustimi,

+

Rusija ko.ia je nakon svietskog rata bi¬
la protjerana iz Evrope, usliied posliednieg
saveza s Nie načkom dovedena ie opet u
Evropu. Stolietna težnja Rusa za toplim
morem, za izPzoti na Atlantik i na Sre,-
dozemno more djeloitiice ie ispuniena Ma¬
le baltičke države izložene ruskom priti¬
sku morale su Rusiji dozvoiiti pristup na
more, dat' jo !  neke svoie luke i neke teri¬
torije i Uptim-i uslove, koie im ie Rusija
postavila Drugim riječima Rusija ie danas
gospodar na Baltiku i otvoren joj je put
u Sjeverno more, a prema torne i na Atlan¬
tik. Prodor iz Črnoga mota kroz Dardane¬
le u Sredozemno more nije joj za sada ioš
uspio. jer Turska podtiprta od Engleske i
Ftancuske, a borne i Italije nije popustila
ruskom pritisku. Medjutim Rusiia. iako je
momentano zastala u svom prodiranju to
je samo prividno. Niezin se pritisak na
balkanske države osieča, a ona ni ne taji
da na Baikanu ima svojih interesa.

*

Balkanske države osječaju pritisak ve¬
likih naroda sa sviju strana. Grupiraju se
i pokušavaju stvoriti jedan blok. koji bi bio
brana stranom prodiranju na Balkan. Do
tog bloka ipak ioš ne dolazi. iako je to ži¬
va želja nekojih zapadnih država. Bugar-
ska, koja je od svih balkanskih državica u
najpriiateljskijim odnosima sa Rusijont pre-
govara s Rumuniskom, a neke su novine —
a po njima i mi u posljednjem broju naše¬
ga lista — doni.iele vijest. da bi Rumunj-
ska navodno imala odstupiti Bugarskoj Do-
brudžu.

♦

Italija, Kampanju protiv komunizma
i boljševiziranja Evrope otvorio je prije
skoro mjesec dana Corriere Padano, a  na¬
stavile su je sve novine nesmanjenom že-
stinom. Italija, koja je zaposjedanjem Alba¬
nije postala balkanskom državom osieča
da bi joj ruskim prodiranjem na Balkan
pczicije bile ugrožene ne samo na Balka¬
nu, nego i Sredozemnom, pa čak i Jadran-
skom moru. Neobično oštro ustao je pro¬
tiv Rusije poznati publicista Virginio Gay-
da u »Giornale dJtalia«. Morhli bistno biti
jako djetiniasti, kad bistno vjerovali da je

Sovjetskoj Rusiji stalo do mira — kaže
Gayda. Ona hoče rat, i to je dokazala u
Kini, u Španiji, u Mongoliji. Ni govora o
teme, da bi se Sovjetskoj Rusiji povjerila
nekakva mirovna zadača na Balkanu ili u
Podunavlju. Tu je zadaču na tom prosto¬
ru preuzela Italija. I upravo je mirno sta-
novište Italije imalo za posljedicu, da ti
krajevi nijesu uvučen- u rat.

Gayda odbija tvrdnje, kao da Italija
hoče da ostane mirna dok se drugi ne is-
krvare, pa da se onda bac; na pobjedjene
i pobere plijen. Takva spočitavanja neka
ne pravi ona sovjetska vlada, koja je u
septembru ove godine iza ledja napala
Poljsku, koja se više nije mogla braniti..

I svi ostali talijanski listovi pišu u tom
smislu.

Nista manje oštar nije ni službeni list
Vatikana »Osservatore Romano« koji ka¬
že, da je životni prostor boljševizma pro¬
stor smrti, da je to propast tisučljetne kul¬
ture i civilizacije ...

Zato je sva politika Italije u posljednje
vrijeme upravljena na to da se od balkan¬
skih država stvori brana proti sovjetskom
nadiranju na zapad.

To je razlog, da su i odnosi izmedju
Italije te Francuske i Engleske sve bolji,
što se je pokazalo i prije nekoliko dana u
Tunisu, gdje su predstavnici svih tih tri ju
država u najboljoj slozi zajedno polagal'
vijence na grobove svojih palih vojnika.

Tako eto stoji momentano politika n
Evropi.

ll ll l l llllll ll lil l l l BIIH—a i— MI —

Vi jesti iz Italije

TALIJANSKI KRALJ — 70 GODIŠNJAK

Rim.  — Talijanski kralj Viktor Emanuei
navršio je dne 11 studenoga 70 godišnjicu
života. Rodjen je 1869 kao jedinac sin kra¬
lja Umberta i kraljice Margarete. Kad je
godine 1900 bio počinjen atentat na njego¬
vog oca naslijedio ga je na prijestolju. —•
Prigodom jednog posjeta u Petrogradu
upoznao se tamo s lijepom crnogorskom
kneginjom Jelenom, s kojom se kasnije
i oženio. Iz tog braka potekle su četiri
kčeri i jedan sin, princ Umberto,

Kraljiču Jelenu Talijani jako vole, a isto
tako i mladog nasljednika prijestolja princa
Umberta.

KOLIKO JE GOVEDA UVEZENO U
IT ALIJU

Rim.  — U Italiji se je obzirom na mu¬
rne prilike u svijetu, gdje je za eventualni
slučaj ratnog zapletaja, ograničena potro¬
šnja mnogih stvari, koje terete trgovačku
bilancu. Kako bi se smanjio uvoz stoke iz
inozemstva, a u isto vrijeme podiglo gaje-
nje stoke u zemlji, ograničena je posljed¬
njih mjeseca potrošnja mesa, te je dozvo-
ijeno jesti meso, samo izvjesne dane u
sedmici.

U godini 1938 Italija je uvezla oko 40
tisuča glava goveda, 5.500 svinja i oko
300.000 kvintala konzerviranog ledenog
mesa, sve zajedno u protuvrijednosti od
170 milijuna lira.

Smanjujuči potrošnju i ograničujuči
uvoz dalo se podstreka stočarima i selja-
cima u državi da posvete više brige odga-
janju goveda kod kuče.

»U ratu i u miru tehnika je u mnogo-
čem nadoknadila životinjsku snagu, ali ju
nije nikad mogla sasvim nadoknaditi. Ona
je još uvijek korisna: ponekad upravo dra-
goejena. U slučaju da domovina bude ugro-
žena, mazga i konj morati če i opet kora-
cati uporedc s čovjekom po strmim pute-
vima naših pograničnih planina«, piše neki
Mario Paratico, koji propagira ga.ienje sto-
čarstva u Italiji.

SE NE SPLAČA.

V Itaiiji ie bil že od nekdaj v navadi
lov na ptice vsake vrste. Lovili so tud;
ptice pevke in lastavice kar je bilo in je
še drugje prepovedano. Pozneje so lov
na ptice omejili. Sedai piše italijanski list
»Caccia e Pešca« da se lov na male ptice
ne splača ker vsak naboj stane mnogo
več kot ubita ptica. Ščkinkovec da na pr.
10 dkg. mesa penica 7. lišček komaj 4 in
če se računa, da ie za vsakega ptiča treba
po ena Datrona. potem ie vrednost izstrel¬
kov mnogo večja, kot vse ustreljene ptice
Patrone pa danes stanejo, ker-  je treba
uvoziti svinec, baker itd. kar obtežuie
bilanco.

TALIJANSKI KAPITAL NA BALKANU

Rim.  — Gospodarsko-financijski

prilog »Agenzie aTtalia e deli Impero«
donosi interesantne podatke o talij an-
skom kapitalu uloženom u privredu bal¬
kanskih država. »Aktivna prisutnost ’
sudjelovame na Balkanu nalazi se na
solidno j teritoriialnoj bazi u Albaniji«
kaže taj list., što se tiče Jugoslavije 1
Bugarske talijanski kapital iznosi u Bu-
garskoj 12 pošto, svega stranoga kapi¬
tala uloženog u toj državi, te je prema
torne veči nego li francuski koji iznosi
tek 11 pusto uloženog stranog kapitala
U Jugoslaviji pak uloženi talijanski ka¬
pital premašuje 590 miiijuna dinara, a
ta se svota u posljednje vrijeme rapidne
povečava.«

IZ UPRAVE

Anton Zidarič, Sušak, Trsat. — No-

vac smo primili — Pretplata oodmirena
do 1. IX. 1939.

STRANA 6.

»IS T R A

BROJ 45

%

78155—857

Elegantne ženske kaljače, sa poja-
canim Ivicama, za cipele sa poluviso-
kom potpeticom. Dobro priležu uz
svaku cipelu.

3805—4644

Lijepe ukusne kučne papuče od so-
mota, postavljene filcom, sa kožnim
donovima i niškim potpeticama.
Veoma su lagane.

98157 —852

Kad pada kiša, potrebne su Vam ove gu¬
mene kaljače. Bit če Vam suhe noge,
ne čete se prehladiti i ne čete prijati kuču.

5461—44600

Djeeje visoke cipelice od smede me-
kane kože, širokog oblika. U njima
se dječja noga najbolje osječa i
razvija.

2606—64129

Veoma udobne cipele od finog
boksa, preko rista ukrašene
okusnim jezikom. Dobro pri-
staju uz svaki kostim.

38152—651

Djeeje gumene kaljače, naročito po¬
trebne školskoj djeci, da po mokroin
vremenu imaju u školi suhe i čiste
noge.

4924—64658

Udobne djevojačke cipele, od črnog
telečeg boksa. Lice po sredini proši-
veno i ukrašeno rupicama. Izraduje-

me ih u smedoj boji.

7225—44

Kupite ove tople i udobne papuče od filca,
koje imaju debeli filcanl medudon i kožni
don. Noge če Vam biti tople i sačuvat
čete se od prehlade.

38732—813

Visoke d ječ je lakovane cipelice od
gume. Praktične, dobre za kišne
dane, jer ne propuštaju vodu.

2927—44622
Muske cipele od črnog ili smedeg
boksa, tubastog oblika, sa kožnim
donovima i potpeticama. Solidne

su 5 trame.

9629—67751

Moderne muške, bogato ukrašene
cipele, od črnog ili smedeg boksa,
derbi fazone, sa kožnim na ram ši-
venim donovima i širokim kožnim
potpeticama.

0767—68802

Evo bakandže, ko ju radnici i
najviše vole. Masna kravina
gumeni donovi najbol ja su ;
ne trajnosti.

97977—675
Novi model gumenih
nim sarama i sa spi
gumenim donovima.

Urednik: EKNESJ RAOETIC. — Odgovorni urednik: IVAN STARI. Zvonimirova m. » 8 , lil kat _ Vlaknin
»Istra« izlazi svakoe tjedna n petak — Broj cekovnog računa 3S.789. — Pretpiata za el telu godlnu 48 d
godinu. — Oglasi se  raCunaju po cjenlku. —Tlsak: Jugosiovenska stampa Zagreb. Masarykova ul

Rukopisi se ne vraCaJu

■> ra poia goutne 24  o i m n-. u. Broj eeieft

»t. 28 a J  za tliLri Z od^v^ St p C a av,>SlrnKo za AmerlK " 4

»ovara. Rudolt Colattovic. Zagreb, uica