KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
* .0 j c ■ 'J l n -£ aiiij 'gi :-0 sl i i >; n! i J a ■;;, ;
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 29 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1941
BR. 16436
Soc. An. Brevetti Mario Piacenza, Milano, Italija.
Postupak za regenerisanje proteinskih animalnih supstanci koje sadrže azota, fibroina koji sadrže azota i sericina, da bi se dobile plastične substance koje imaju
osobine slične osobinama prirodne vune.
Prijava od 17 septembra 1938.	Važi od 1 novembra 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 septembra 1937 (Italija).
Predmet ovog pronalaska jeste postupak za regenerisanje proteinskih animalnih substanci koje sadrže azota, fibroina koji sadrže azota i sericina, da bi se dobile plastične substance koje imaju osobine slične osobinama prirodne vune. Među proteinskim animalnim substancama koje sadrže azota, fibroinima koji sadrže azota i sericinima koji su podesni za upotrebu koja je ovde u pitanju, navode se na primer rogovi, nokti (papci), svilene krpe i svileni otpatci, kao i vunene krpe i vuneni otpatci. Ove se substance prethodno peru i potpuno oslobađaju od masti pomoću kakvog vodenog kupatila koje sadrži slab rastvor amonijaka i sapuna, ili pak Solvay-evog natrium hidroksida i sapuna ili tri-natrium fosfata i sapuna; zatim se melju i pretvaraju u sitan prah, da bi rastvorno sredstvo moglo uspešnije delovati. Tako dobiveni prah treba da bude suv, sa maksimalnom dozvoljenom vlagom od 18%; bolje je da vlage skoro i nema. Kad su gornje substance pulverizovane, rastvaraju se u fosfornoj kiselini sa većom kon-centrisanošću od 80°/«, u odnosu od 9 de-lova rastvornog sredstva na 1 đeo mase dodajući okside ceriuma, toriuma, na kakvoj podlozi aluminium oksida i cirko-nium oksida podesno kristalizovanih u jednu jedinu masu u proporciji od 0,01 g do 1 g po litru rastvornog sredstva. Mogu se ovim oksidima dodati oksid taliuma ili pak da se oksid ceriuma ili oksid toriuma zameni oksidom taliuma. Zatim se dodaje
2%o lanolina koji je prethodno emulzio-nisan kakvim alkoholnim rastvorom trina-trium fosfata, a zatim približno 2%o bu-tilstearata, prema stepenu plastičnosti koja se želi postići za konačni proizvod, pri čemu se ovaj rad izvodi pri običnoj temperaturi, koja ne prelazi 25° C.
Ako se hoće da kod substanci koje sadrže azota eliminišu ili znatno smanje vuneni otpatci i vunene krpe, svileni otpatci i svilene krpe, kao i sericin, urnesto kri-staMzovanja oksida taliuma i ceriuma u jednu jedinu masu sa gore navedenim varijantama za talium i okside aluminiuma i cirkoniuma, upotrebiće se samo oksidi to-riuma i ceriuma sa varijantama oksida taliuma, uvek u jednoj jedinoj kristalizova-noj masi, ili će se pak gornji oksidi upo;-trebiti zadržavajući odnos obrazovan oksidima aluminiuma i cirkoniuma; ali menja-jući proporciju na podesan način, da bi im se uvećala sposobnost za rastvaranje.
Uzima se tako dobivena viskozna masa, zatim se filtrira u kakvoj filtarskoj presi ili u kakvoj centrifugalnoj napravi da bi se iz nje uklonile nečistoće; zatim se propušta kroz sudove u kojima je ostvaren vakuum i ostavlja se u miru radi sazreva-nja pri temperaturi od 0° C, ili čak i manje za neprekidno vreme od 24 časa. Ovaj period sazrevanja je u odnosu sa stanjem čistoće i homogenosti mase i može biti uvećan ili smanjen.
Pošto je ovo izvedeno masa se vraća u čvrsto stanje izlaganjem dejstvu prvog
Din 10.—
kupatila za koagulisanje koje sadrži približno 25% natrium hlorida zatim uticaju drugog kupatila koje sadrži približno 25% natrium hlorida k 2% alkalnog formiiata (natrium ili kalium) ili 2% amonium for-miata. Eventualno ova dva kupatila mogu biti udružena u jedno jedino kupatilo.
Ako se želi da dobije neprovidan pro-dukat, treba kupatilima za koagulisanje dodati približno 2% kakve rastvorljive kalciumove soli, kao što je kalcium hlorid, kalcium sulfat ili kakva rastvorljiva so ti-tana.
Ako se hoće naprotiv da dobije kakav produkat koji ima kovrčav izgled koji je sličan vuni, treba tako dobiveni konac, pošto je stavljen u pramenove ili pošto je podesno proizvod isečen, da se drži u kakvom kupatilu natrium bisulfita ili kalium bisulfita od 5% pri temperaturi od 40° C za vreme od 30 do 40 minuta.
Tako opisani postupak očvršnjavanja može biti praćen tretiranjima koja odgovaraju upotrebi kojoj je tretirana masa namenjena. Tako se na primer, ako se želi da se dobiju tekstilna vlakna, koagulisanje izvodi pomoću kakve predivne mašine slične već upotrebljenim mašinama za predenje celuloze po postupku viskoze služeći se kakvom crpkom koja pod stalnim pritiskom napaja kakav kalibar (dižu) koji je montiran u kupatilu za koagulisanje, tako, da se viskozna substanca koja izlazi kroz otvore kalibra koaguliše i obrazuje proizvod ili pramenove proizvoda ili konce koji se, podesno prikupljeni vode i raspoređuju kroz samo kupatilo za koagulisanje, dok koagulisanje ne bude potpuno. Pri izlasku iz kupatila proizvod ili konci ■mogu biti izloženi dopunskom izvlačenja tako da dostignu sedam ili osam puta veću dužinu od prvobitne dužine. Što se tiče mase proizvoda ili izvlačenih konaca, može se po volji namotavati na motovila ili kalemove ili se može staviti u centrifugalnu napravu.
Ako se hoće da postignu ne cilindrični, već ravni oblici, viskozna će se masa propuštati između dva cilindra koji su podesno raspoređeni i regulisani, t. j, u unutrašnjosti kupatila za koagulisanje kao prethodno. Na sličan će se način moći dodeliti najpodesniji oblici viskoznoj masi u unutrašnjosti kupatila za koagulisanje.
Ako se zatim želi da se polazeći od ka-lemova ili namotanih pramenova, osušenih i odvijenih, dobije pramen koji je sličan pramenu vune, ova se masa seče na željenu dužinu.
Da bi se uvećala otpornost vlakana, podesno je da se sušenje izvodi u kakvoj
atmosferi pare formaldehida i u tom cilju je podesno da se proizvod ili konci peru da bi se iz ovog uklonili eventualni ostatci kiselina iz kupatila za koagulisanje. Stanjivanje u obliku proizvoda ili konaca ili prede gore navedene materije, može podesnim kalibrima postići finoću od 20 do 25 mikrona. Tako dobiveni proizvod ima veliku otpornost i veliku elastičnost, kako suv tako i u vlažnom stanju, i u odnosu na njegov hemijski sastav, izgled, lošu sprovodljivost i industrijske osobine, mnogo se približuje prirodnoj vuni, i tako je moguće da se pređe u obliku jednog jedinog konca ili u obliku pramena, na kakvoj mašini za predenje češljanje ili grebenane vune. Na sličan način ovaj: proizvod može biti preden u obliku pramena ili u podesnoj dužini, na mašinama za predenje pamuka, sam ili pomešano sa pramenom iz celuloze, kotonizirane konoplje ili drugih sličnih vlakana, prirodnih ili veštačkih.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za regenerisanje proteinskih animalnih substanca, koje sadrže azo-ta, fibroina, koji sadrži azota, i sericina, da bi se dobile plastične substance sa osobinama sličnim osobinama prirodne vune, naznačen time, što se ove substance peru i oslobađaju od masti, što se zatim melju i pretvaraju u sitan prah, pa onda rastvaraju na običnoj temperaturi, ali ne većoj od 25° C, u podesnom fosfornom rastvor-nom sredstvu, što se zatim dodaje 2% la-nolina prethodno rastvorenog u kakvom alkoholnom rastvoru trinatrium fosfata, a potom 2% butilstearata.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se tako dobivena viskozna masa filtrira u kakvoj, filtarskoj presi ili u kakvoj centrifugalnoj napravi, uvodi u sudove za sazrevanje, sa temperaturom od 0° C i pod vakumom, u kojima se ostavlja približno 24 časa, prema stepenu čistoće i homogenosti mase, pa se zatim dovodi u čvrsto stanje pomoću dva uzastopna kupatila za koagulisanje, u kojima viskozna masa može dobiti proizvoljan oblik i biti mešana eventualno sa drugim amorfnim substancama, koje vrše funkciju podloge ili šarže, posle čega se dobiveni proizvodi suše u parama formaldehida.
3.	Postupak po zahtevima 1 do 2, naznačen time, što se kao rastvorno sredstvo za pulverizovane materije upotrebljava fosforna kiselina sa koncentrisanoš-ću većom od 80% u razmeri 9 delova ras-tvornog sredstva na 1 deo substance za tretiranje, kome se dodaju oksidi ceriuma i toriuma na kakvoj podlozi oksida alu-
miniuma i đrkoniuma, podesno kristali-zovani u jednu jedinu masu, u proporciji od 0,01 g do 1 g po litru rastvornog sredstva.
4 Postupak po zahtevima 1 do 3, naznačen time, što se u rastvorno sredstvo na bazi fosforne kiseline oksidima ceriuma i toriuma dodaje još i oksid taliuma, ili oksid taliuma i ceriuma, ili oksid taliuma i oksid toriuma.
5.	Postupak po zahtevima 1 do 4, naznačen time, što se dodavanje rastvornom sredstvu oksida toriuma i ceriuma vrši bez podloge oksida aluminiuma i cinkoniuma, kristalizovanih u jednu jedinu masu.
6.	Postupak po zahtevima 1 do 5, naznačen time, što prvo kupatilo za koagu-risanje sadrži u vodenom rastvoru približno 25°/o na'trium hlorida, a drugo kupati-
lo za koagurisanje sadrži u vodenom rastvoru približno 25% natrium hlorida i dodatak od 2% (u odnosu na prethodni rastvor) natrium formiata ili kalium ili amo-nium formiata.
7.	Postupak po zahtevima 1 do 6, naznačen time, što se kupatilima za koagu-lisanje dodaje približno 2% kalcium hlorida ili kalcium sulfata ili kakva rastvor-Ijiva so titana, da bi se dobio neprovidan proizvod.
8.	Postupak po zahtevima 1 do 7, na-znčen time, što se proizvod ili vlakna u vidu pramenova, podesno sečeno, potapaju u kakvom 5% kupatilu natrium ili kalium bisulfita na temperaturi od 40° C, za vreme od 30 do 40 minuta, da bi se dobio kovrčavi proizvod sličan vuni.
-cb i sLliC' : i i...;■:	cr.■ ' .’/v . .
/:	c e '	' ' '
iirno'i rtu
' cl m; : ;
li,	1 Cj': :
-cll riiy.::.l:::l IM. r.:l:\:'.q ;C-!M-
r c'i. 2': '	M'.''-	'	. :	'
::M r/c :	■ ' /.	■ ’iL ,r.. - ii c; c cij
-m M cb 1 c iv^: '. c:: ::rc i .8
■
,c
c ’M \ ; 1 M M . M ::1	■ 1 c l: ' ' "
.
-i:	o i M;'	: snisjc ;n
'
^orr r:izri kJH cc 'g 1 cl g M..0 oo
.8 cM ' .. . ■■ .	:■ : bccr; 1
c\..M-.;-;c oraovjain .u :j.-: cM mnii f:sa2f’x
rc ■' '	::1c c. r -M -	-l- ■' cc.-’
:
.;.t. . c.. ' :	:	c C'.	: -
-c .M:	'	■ M