Pošlarina plaćena u goiovu
Cena Din 2
Umi
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A V E. Ж A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
.% '’.v . •	0
Mesečni prilog „SoteolsKa prosveta**
ILf OlbSf	Izkzi	svakojr	p“tka	• Godišnja pretplata 50 Din ® Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska	©OCL	IV
i	*	-V*ck	1^3^	telefon	broj	2177 e Račun poslanske štedionice broj 12.943 * Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vraćaju	B	1*	O	J	3“
Desetgođišnfica rođenfa Nj~ 1ar. Visočanstua Prestolonaslednika Petra,
starešine Savesza SoUola Kraljevine Jugoslavije
Kr. dvorski /o/o-atelje Ronag, Beograd
line 6 c. m. navršava Njegovo Kraljevsko Vlsočanstvo Prestolonaslednik Peiar, dlčni starešina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, desetu godišnjicu Svoga mladenačkog života, lspunja se, eto, tixne prvi decenif, kadu Je toga srečnoga dana pred deset leta s/a/ha zvezda naše Dinastije Karatiordeviča sisiula novim sjajtem S bleštavim zracima svojim unela u visoki Помт našeg Kraljevskog *»ara svetlo Jednog novog života, največu radost i sreč m Kraljevski& Roditelja, a utecita«.« i najveCu radost i sreću svega našeg jugoslovenskog naroda, slobodnog i ujedinjenog ti Jerinu zajedničku, nedeijlvu, veliku i močim država, danas Kraljevinu Jugoslaviju.
Providnost udelila je time svetloj Jugoslovenskoj 'kraljevskoj Kruni njenog Naslednika, "Prvenca kraljeviča 'Petra, sivog Sokola, koji danas stoji i na čelu svega našeg jugoslovenskog Sokols ka, kao njegov starešina„ njegov visoki pokrovitelj, On Jbuduči vod jugoslovenskog nz-roda. Njcgcvc: cvetna mladost, premaleče Njegovog života, ispunja sav naš narod & najlepšim nadama, tvrdom i nesalomljivom verom u čvrsta i veliku budučnost naše lepe otadžbine, kojof temelje zače graditi veliki Vožd Karadorde, a koje tako veličanstveno dozida blagopokojni Kralf Petar 1 Veliki Ostobodilac, Njegov uzorlti Deda sa Svojim viteškim Sinom, tlanas, Njegovim Veličanstvom Kraljem Aleksandrom I, koji kao vrhovni Komandant na čelu svoje slavom ove-čane vojske oslobodi svu jugoslovensku zemlju od tudinske nafez.de i sav jednokrvni narod ujedini u jednu veliku zajednicu, Jedinstveni slobodni, zajednički nacionalni dom.
-fugoslovensko Sokolstvo naročito je gordo i ponosno što je na njegovom čelu naš dlčni Naslednik Prestola i ono stoga medu prvima Sita da Mu o navršenfu Njegovog prvog desetleča mladenačkog života podastre svoje najsrdačnije, bratske sokolske čestitke uz naj-vruče želje, tla bi Ga Svevlšnjl uvek zdrava, vedra i čila stkčuvao do najkrafnji§ granica ljudskoga života, na sreču 1 radost NjegoviO uzvlšenlO Kraljevski§ 'Roditelja, na sreču J radost svega Jugoslovenskog naroda, l naše velike i jedinstvene otadžbine Kraljevine Jugoslavije. V toj živo/ želji Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije kliče svomu bratu starešini, Njegovom Viso-čanstvu Prestolonasledniku Petru, Iz dna svojin sokolskiЦ srca bratski sokolski:
Z d r a v o i
Sokolska dužnost
U nizu savremenih događaja ima nekih okolnosti. na koje Sokolstvo mora obratiti osobitu pažnju. U članku »Anomalije« od 18 avgusta »Sokolskog glasnika« pisac je skrenuo pažnju Sokolstva na izvesne činjcnice politič-kog karaktera. koje bi trebalo ukloniti iz sokolskih redova kao opasne za sokolsku ideju. U vezi misli pisca ovog članka, mora se obratiti pažnja Sokolstva i na još jednu okolnost, ko-ja ne sme da ostane van pažnje sokolskih redova.
Slovenska solidarnost je jedan od temeljnih kamena sokolske ideje, jer se samo u ovoj solidarnosti ogleda ja-čina Slovenstva kao faktora koji ima da posluži ne samo progresu čovečan-stva, nego osigurava opstanak slovenskih naroda i garantuje njihovu neza-visnost. Slovensko Sokolstvo je kon-kretan izraz ove slovenske solidarnosti, te je dužnost Slovenskog Sokolstva da stoji na straži protiv svih po-kušaja neprijatelja Slovenstva da pot-ko.pavaju slovensku solidarnost.
Pazljivi posmatrač savremenih do-gadaja u svetu vidi vrlo dobro ove pokušaje. Oni se sastoje u tome, što se šire vesti o opasnosti, koja preti ostalom Slovenstvu od Strane buduče »nacionalne Rusije«, koja če apsorbo-vati zapadne i južne Slovene, pretvoriti nezavisne samostalne slovenske države u ruske provincije i na taj način uništiti nezavisnost i samostalnost ostalih slovenskih naroda. Ovim pu-tem stvara se takt) zvana »zapadna orijentacija« južnog i zapadnog Slovenstva, koja se bazira na orijcntaeiji Slovenstva ne prema Rusiji ;— na Is to k, več prema zapadnim, neslovenskim državama. Iz ove orijentacije Drirotlno i/luvi. (Is* nr vodi računa o budučoj naeionalnoj Rusiji.
Nažaiost ovakva gledišta uzimaju sve više maha, pa se ogledaju več i u nekim konkretnim oblicima čak i kod nekih slovenskih .struja. Sve se ovo sprovodi u život na jedan vrlo vest način, te se mož« o čeki vati da če ostati ove nove političke tendencijc neopažene od strane večine Slovenskog Sokolstva. Ujedno se vide izvesni po-kušaji. upravljeni protiv slovenske solidarnosti, u dogadajima u redovima ruskog Sokolstva, q ko j ima. je više puta bilo pisano i u »Sokolskom glasniku«. Suština ovih dogadaja nije u nekim nesporazumima u redovima ruskog Sokolstva, koje kao da nikako ne može da reši neka svoja unutrašnja
pitanja, več u tome, što se preko rušenja ruskog Sokolstva cilja na ekzi-stenciju Slovenskog sokolskog saveza. Borba za svoj opstanak, koje je vodilo rusko Sokolstvo prvo u Jugoslaviji, a zatim i u ostalim državama gde ono postoji, završila se je u Ljubljani po-bedom ruskog Sokolstva, koje je saču-valo svoju celinu i tačno konstatovalo odakle dolazi opasnost. Za SSS ova opasnost još postoji.
Preko svih ovih činjenica čisto političke prirode, koje su privremenog karaktera, Sokolstvo mora da oprezno prelazi; Sokolstvo ne sme da površno izvodi kakve zaključke, i da se opredeljuje prema političkim tendencijama sadašnjice, nego mora čuvati čistotu sokolske ideje i biti spremno da brani temelje ove ideje — slovensku solidarnost.
Ne treba gubiti iz vida, što se več 15 godina pravi glas ruskog naroda ne euje, i da se neče čuti do vaskrsnuča nacionalne Rusije. Račun o tome da uopšte neče vaskrsnuti — pogrešan je, jer i pored svih težnja neprijatelja Rusije da onemoguče ruskom narodu da sc oslobodi, rokovi se brzo pribli-žuju.
U trenutku preporodaja u nacio-nalnu državu, Rusija če imati mnogo-brojne neprijatelje, koji če težiti da iskoriste privremenu slabost ove države za svoje svrhe.
Dužnost je slovenskog Sokolstva da bude u ovim sudbonosnim trenut-tinia spremno da onemoguči neprija-teljima Rusije njihove zlobne namere i da pruži Rusiji svestranu pomoč. Sve ovo traži od slovenskog Sokolstva da sc blagovremeno pozabavi t *neljnim proučevanjem aktuelnih pitanja Slovenstva i da energično suzbija i>ogreš-na načela »zapadne orgamzaeijc« mu-venskih narf>da, čije posledice mogu bifi katastrofalne za Slovenstvo. Sokoli treba da hudu svesni: u koliko bez osjona na nacionalnu Rusiju ekzisten-ci|a samostalnih zapadnih i južnih slovenskih država neče biti osigurana, u toliko i bez pomoči ovih država u trenutku vaspostavljanja nacionalne Rusije ovo vaspostavljanje biče otežano i nova Rusija može se ukazati čak i u redovima neprijatelja ostalog Slovenstva.
Sokolska ideja Tirša o slovenskoj solidarnosti slovenskih naroda, večih i manjih, baš to i predvida,
Vladimir Poljanski, Zemun
Kako ćemo doc! do sredstava za gradnju sokolskih domova
Uvek mi je bilo teško pri srcu kada sam doznao iz Sokolskog glasnika da takoder i najpotrebnije sokolske jedinice ne dobijaju od Sokolskog saveza nikakve novčane pomoči. Mislio sam: ako naša vodeča instanca niti u največoj potrebi ne može da pomogne, tako da ostaju društva u najtežim fi-nancijskjm prilikama prepoštena samo sama sebi, da li je to još u korist sokolske skupnosti? Svi vidimo kako se Sokolstvo odlično brine za dobru administraciji kako je radina njegova prosveta, kako je odliean telesni uzgoj, a da se gotove ervenimo pred Činje-nicom, da to isto marljivo Sokolstvo sasvirn zabOravlja na onu osnovu na kojoj stoji i ono i sve na svetu, naime, na svoju materijalnu stranu. Materijal-na solidarnost u našem Sokolstvu tako je slaba da mogu tla kažem, da se je do sada svako društvo samo borilo sa svojim materijalnim prilikama i, da je bez ičije pomoči samo sakupilo svoj inventar i gradilo domove, kako je znalo i umelo.
Ova praksa, iako je rodila mnogo pozitivna, ipak nije bez opasnosti i štete. Setimo se samo sokolskog Tabora u Ljubljani, koji je b;o, da tako kažem, na rubu propasti, te je pretilo da se unisti sve plemenite napore gotovo čitave jedne sokolske generacije. L zmimo Sokolski dom u Meth'odama! Kako bi dobro došao tadanjoj marlji-voj sokolskoj jedinici. Ali je uza sve to da je bilo društvo organizovano i u župi i u Savezu, dakle, pored župske i savezne blagajne, taj lepi i prepotrebni dom propao!
Pogledajmo naokolo! Čitava je ple iada takvih sokolskih domova, koji ne
in o gu da se.otresu duga, te društva ‘muku muče več kr oz Rodine i dece-nije, na štetu vlastitog sokolskog rada, samo da skupe potrebna svotu za ka-mate, Osim toga medu nama je uz onih 139 »srečnih« vlasnika sokolskih domova još i 795 takvih društava, da ne govorim o sokolskim četama, koja također sanjaju o svojem domu, te i njih čekaju sve one poteškoče, koje muče ostala društva s domovima. Ali domovi su nam apsolutno potrebni, i, iako za njih nema pomoči ni otkuda, mi ipak zahtevamo da pomoč dode i da mora biti trajna.
Kad pak tražimo veliku pomoč za čitavo Sokolstvo, ostanimo u dragoce-noj istini, da za nas nema druge pomoči osim one, koja je u nama samima. Na tom spoznanju temelje se također i članei, koje su u tom pogledu napisali u zadnje vreme brača Grkinič, Živ-kovie i Hajie. Rešenje tog problema vide u sokolskoj »Privrednoj zadruzi«, koja bi trebala da s manjim ili s večim redovitim uštedama članova stvore fi-nancijski temelj /a sve sokolske, odnosno i za članske potrebe. Brdt Hajić ide za sličnim ciljem samo što pred-laže Jakši i realni ji oblik »Saveznoga fonda«.
Bilo bi uinesno, da se sve te predloge objektivno i temeljito prouči i, da prokušani zadružni radnici širom Jugoslavije stvore iz njih zlatnu sredinu. »Kreditna zadruga« je bez s u пш j e potrebna za mnogokoji kraj saveznog podrueja, ali Sokolstvo u Dravsko j banovini jma	i	bez	nje. uz vi-
soko razvijeno zadrugsrstvo, priliku za Srednju, naročito ier su nekoje zadruge vrlo naVl«y.>jens S<'4:o!sSvu.
/LoVEN/Ko
/oK©L/TKO
Dva važna jubileja sokolskog rada
češkoslovačko Sokolstvo slavi ovc godine dva važna jubileja. Prošlo je, naime, pedeset godina od osnutka dvi-ju važnih institucija u sokolsko) organizaciji. Godine 1883 ispunila se je davna želja osnivača dra M. Tirša, želja, koju je gajio več od samog počet-ka sokolskog pokreta. Bio je udaren jači vez izmedu pojedinih sokolskih društava, k oj a do tada nisu bila nika-ko organizacijski povezana, več ih je jedino vezi val a jedinstvenost u priznavanju sokolskog uzgojnog programa. — Stvarno je čitavo vodstvo Sokolstva počivalo na ramenima načelnika Praškog Sokola dr, Tirša. Tirš je več mnogo ranije nameravao da udru-ži sva sokolska društva u sokolski sa-vez, ali je austrijska policija uvek znala da tu nameru satre več u svojem zametku. Ipak je po dužem oklevanju dozvolila osnivanje /upa, jer ih je smatrala više za lokalne sokolske či-nioce, te ih sc nije tako bojala kao ve-likog, jakog saveza.
Drugi važan dogadaj pred 50 go-dina bio je ustanovljenje naraštaja u sokolskoj organizaciji, ko j i je dao či-tavom pokretu i neki viši cilj - uzgoj nacionalne omladine. Doduše su pokušava! i u nekojim društvima da osnuju naraštajska odeljenja več nekoliko godina ranije, ali ta se odeljenja nisu održala, več su naskoro prestala s radom. Jedino Praški Sokol bio je u stanju da uzdrži kontinuitet sokolskog uzgoja kod omladine u svojem »Tirše-vom zavodu«, koji je bio formalno vla-sništvo i pod vodstvom Tirša, faktično je pak pretstavljao samo dečja i naraštajska odeljenja društva, koja po zakonu nisu bila dozvoljena.
Obe ovc institucije, organizacija Sokolstva po župama, kao i naraštaj-ske kategorije sokolskih pripadnika, koje su bile ustanovljene pre 50 godina, dale su dosada toliko dragocenih plodova. Župe su zapravo udarile temelje čitavoj kasnijoj silnoj organizaciji, jer su preuzelc od matičnog društva velik deo rada na sebe; sa sokolskim naraštajem pak. Sokolstvo je osiguralo svoj opstanak za uvek.
Zbog informacije navadamo još nekoliko istorijskih podataka o župama. Prva je bila osnovana Srcdnjočo-ška u Pragu, a nato Tirševa u Kolinu, gde je radio u kolinskom društvu kao veran drug Tirša brat A. V, Pragr, či-ja je takoder zasluga da je dne 3 sept. 1883 godine na sednici prednjačkog zbora u Kolinu pokrenuo pitanje osni-vanja sokolskog naraštaja u prvom redu iz krugova obrtnika i radnika, te trgovačkog podmlatka. On ga je prvi vodio i žeo takve uspehe, da je več godinu dana iza osnivanja vežbalo u kolinskom društvu preko 100 narašta-jaca.
Iz islosije sokolskog naraščaja
Tirš, koji je dobro poznav-ao i znao pravilno da oceni značaj naraštaja za organizaciju, morao jc da osnuje u Pragu poti svojim imenom »Tiršev zavod«, gde je vežbao omla-dinu, jer društvo to nije smelo po zakonu da vrši.
Ovaj primer sledili su najpre bra-ca u Vršovicama gde je bio osnovan naraštajski otsek 1874 i na Rakovniku, koji je iste godine ustanovio svoj na-taštaj. Obe ove institucijo nisu sj mogle da održe. Sledeči pokus bio je pod-uzet u Zižkovu kod Prage, dalje u Opočnu godine 1881, ali bez trajnoga uspeha. Naredne godine uza sve to nastupili su naraštajci u Opočnu na javnom društvenom nastupu, a naraštajska odeljenja osnovana su takoder i u Lomnici, Nimburku i Tržarovu u Moravskoj, koji su još iste godine prestali s radom.
Kad jc pak žilavi brat Pragr u Ko-linu uložio sve svoje sile za uzgoj naraštaja i kad jc otsek uhvatio čvrsti koren, sledili su još Kolin i u Brnu. Godine 1884 vežbao je naraštaj u 27 sokolskih društava na veliko veselje' 1 irša, koji jc očekivao baš od omladine prave temelje za svoje Sokolstvo. Kad je bila 1889 godine ustanovljena Češka obec sokolska brojila jc u svojim redovima več 70 jedinica s naraštajem, a na III svesokolskom sletu i Pragu 1895 nastupilo jc po prvi put na javnoj vežbi više od 700 dečaka. što je dalo povoda ČOS da je još iste godim: na svojoj glavnoj skupštini od-lučila da obavezno zavede u з vim dru-štvima gajcnje naraštajske telovežbe
50 godišnjica izlaženja »Sliornika sokolskoga«
Kako jc bio radin načelnik kolin-skog Sokola pre 50 godina brat A. V. Pragr vidi se iz toga, da je on več tada pokrenuo izdavanje prvog sokol-skog zbornika pod nazivom »Sbornik Sokolsky«, koji je izdavao na svojo trotove sve do današnjih dana, kada
zbornik slavi svoju 50-godišnjicu izlaženja. Na tom zborniku šaradivalo jc do sada oko 80 sokolskih pisaca s lepim, uvek aktuelnim člancima, veliko pak vrednost zadobio je Pragrov zbornik naročito sa svojim podatcima o Sokolstvu, gde su nabrojena sva sokolska društva udružena u ČOS i ostalim slovenskim sokolskim savezima. Ove godine izišao je zbornik zadnji put u redakciji i nakladi požrtvovnog brata Pragra i sada je nastalo pitanje, ko če nastaviti s tim velikim radom.
Uspeh češkosiovačke sokolske delegacije u Americi
Ovc godine boravio je u Severnoj Americi takoder i pretsednik češko-slovačkog senata dr. František Sou-kup, jedan između prvaka socijalistič-ke stranke u Češkoslovačkoj Rcpubli-ci, koji ima svoju vlastitu gimnastičku organizaciju DTJ. Ali dr. Soukup, iako socijalni demokrata, nikada nije zabo-ravio da ceni veliko značenjc sokolske organizacije. O uspehu koji je postigla češkoslovaška sokolska ekspedicija ove godine prilikom II svesokolskog sleta u Čikagu, pisao je dr. Soukup ovako: »Praška sokolska delegacija izvršila je u Americi svoje poslanstvo u tako veliko j meri, da može čitavo Sokolstvo da gleda na taj čin s potpunim zadovoljstvom i ponosom. Češkoslovačko Sokolstvo u Americi je sa svojih 40.000 članova gotovo u svim državama velike Severo-amerieke Unije, jaka komponenta čitavog češkoslovač kog javnog života u Americi. I ta jc komponenta sigurno demokratska i verna češkoslovačkoj Republici i svojo j novoj domovini. To sam opazio svuda kamo god sam došao.«
Zanimiva debata o sokolskim komponistima
U češkslovačkom »Vestniku So-kolskom« razvila se je zanimiva ras-prava o sokolskim glazbenim kompozicijama. U jednom izmedu ovogodiš-r.jih brojeva pomenutog lista, izneo je poznati skladatelj profesor Antonin Modr misao, da bi trebalo kod komponiranja sličnih glazbi da sudeluju u pr-\om redu profesionalni glazbenici-Stručnjaci, a ne diletanti. Polazeči s toga stanovišta misli brat Modr, da bi se doskora popravila višina sokolskih glazbenih kompozicija i da bi se posti-
gla bolja kakvoča. Nadalje predlaže, da bi trebalo da se osnuje kod ČOS kod prosvetnog otseka ili kod načelni-štva posebni glazbeni referat ili komisija, koja bi trebala da vodi taj posao. Bratu Modru odgovara brat Harfel, koji ga delomično vrlo temeljito pobija. Brat Harfel, naime, naglašava, da se do zadnjih dana »profesionalni« skladatelji, takorekuč. uopče nisu bri-nuli za sokolske glazbene kompozicije, te je stoga Sokolstvo bilo prinudeno da prima glazbene pratnje svojih ve-žaba od glazbenika-diletanata. Kod toga podvlači brat Harfel naročito veliki rad brat Pospišila, koji je, takorekuč, pred desetcima godina iz ničesa ^tvorio temelje sokolskoj glazbi i na-šao kasnije mnogo oponašatelja i naslednika. Sada, kada ima češkoslovačko Sokolstvo čitav niz baš dobrih svojih sokolskih skladatelja - diletanata, ako čemo ih tako nazvati, dolazi brat Moder s gornjim zahtevom. Svakako je umesno, da se pokuša dignuti visi-nu sokolske glazbe, ali je ipak veliko pitanje, da li če se to posrečiti profesionalnim skladateljima, koje ne veže sa sokolskim životom gotovo nikakav vez. Stoga če trebati, po svoj prilici, izabrati srednji put i u tom pitanju. Svakako je pak potrebno da se ustanovi kod ČOS zaista potrebni glazbeni referat, koji če znati na osnovi sokolskih potreba i iskustava da nade pravi put za budučnost.
Silne vesli iz češkoslcvačkog Sokolstva
U zadnjoj šestnedeljnoj prednja-čkoj školi ČOS, koja je završila 12 avgusta, bila su upisana 62 slušača, medu njima takoder i trojica iz ruskog Sokolstva i trojica iz redova bugar-skih Junaka. Kao glavni predmeti predavani su ovog puta: izleti i tabore-nja, samoo db rana i osnove engleskog pesničenja. —■ Debata o izmeni sokolskog svečanog kroja članica ČOS medu članstvom nikako neče da prestane, te izgleda da če ipak doči do izmene sadanjeg ženskog kroja, kojemu predbacuju uz nepraktičnost takoder i neukusnost. — Izmedu sokolskih društva Znojmo i Hodonin u Moravskoj vršena su plivačka* takmičenja, gde jc pobedilo društvo Znojmo Л' 35 protiv 33 točke. Takmičenje je bilo vrlo zanimivo i napeto, ali sokolsko. — Sokolsko društvo Liben u Pragu VIII kupilo je od praške gradske op-štine za 70.000 kruna vrlo lepo zemlji-šte, gde sada ureduje svoje letnje vež-balište, koje če stajati oko 200.000 Kč. Vežbalištc če imati takoder trkalište, prostor za igranie hazene, četiri prostora za odbojku, razna doskočišta za skokovc, dečje igralište, a doskora čc sc urediti i posebni prostor za igru košikove. Razume se, da če biti po-dignuta zgrada za telovežbu za vreme kiše, te garderobe i t. d.
(Nastavak sa 1 strane)
Inače mislim, da je brat Grkinič stvo-rio svoja očekivanja na obilnom optimizmu i da sama štednja, po svoj prilici, neče sabrati tako velike svote. Prema Grkiničevom očekivanju šte-dila bi */* članstva i uštedila godišnje 12,000.000 Din, dok vidimo, da je do sada štednja uvedena u 116 jedinica i da je 12.682 ulagača uštedilo samo 50.060 Din! Jasno je, da bi štednja bila veča, kad bi se ulagačima prikazao visoki, svetli cilj »Privrednc zadruge« i, kad bi sc provela dovoljna propaganda, ali aparat te zadruge u smislu pravilnika brata Grkiniča bio bi premalo
0 viša n od sokolskog vodstva.
Ne zabacujem zdravu zadrugarsku ideju, ali bi hteo da članska uštednja pre svega služi koristima članstva i že-leo bi, da se štednja ojača, uvede u svim društvima, da prvi centar šahiranja radi u svakoj župi, a Savez da ► vodi i upravlja. Za interese .pak sokolskih jedinica osnujmo posebni »Kreditni fond«. Taj bi mogao po istim usiovima da radi autonomno u svakoj župi, ali Sokolstvo bi imalo j edinstven, jak »Savezni kreditni fond«.
Novčanu osnovu takvog fonda sa-činjavali bi:
I) Dobrovoljni prinosi članova i nečlanova u novcu ili robi. Sakupljao bi ih u svakoj sokolskoj jedinici naročiti, popularni poverenik, koji bi u svo-joj okolini vršio propagandu za fond
1 za lokalnu organizaciju fonda. Kao takav bio bi član društvene uprave.
’) Čisti prihodi proslave 1 decembra, koja bi bila obavezna za sve jedi-nice.
3) Vračanje zajma u obliku amor-tizacionc svote, za koju bi se društvo pogodilo prema fondu.
4) Za gradnju domova namenjeni krediti banovine i države, dočim bi se sličnim svotama, dobivenim od opčina, koristilo domače društvo.
Ako bi taj fond delovao kao savezni, bio bi sav njegov novac vlasni-štvo Saveza, inače vlasništvo župa. Novac iz tog fonda stneo bi se upotreb-Ijavati isključivo u gradevne svrhe, daklc, u prvom redu za gradnju i opremil sokolskih domova, za njihovo izdr-žavanjc i za is'platu gradevnih dugova, za podizanje i opremu letnjih vežbali-šta, plivačkih bazena, smučarskih kuča i sličnih društvenih naprava.
Davanje kredita iz Savcznog kre-ditnog fonda trebala bi da daje, po saslušanju odnosne župe i savcznog fondinog referenta, savezna uprava po odluci sednice.
Kredit bi se podcljivao iz tog fonda moliocu tako, da se smatra '/» dodeljene svote kao dar, "U kao beska-matni za jam s dogovorcnom amortiza-cijom. Onu 1/.-t kao dar mogao bi fond da daje zato, jer ne bi imao naprama nikome kamatnih obaveza, niti upravnih^ troškova, dočim bi mu redoviti svakogodišnji dotok dohodaka uza sveto povečao novčano stanje i s time kreditnu sposobnost za 2/з.
Zajam bi mogao da daje beska-matno zato, jer bi takoder i fond pri-mao novac otl darovatelja na dar, da-kle beskamatno. Baš u toj beskamat-nosti leži glavna korist takvog fonda za društva, jer 10% -ni, a još i viši ka-mati, največa su rana našeg gospodar-skog stanja i baš zbog njih društva dva do tri puta preplačuju svoj dom, pre nego što je zaista isplačen i njihov. Taj beskamatni zajam društva bi amortizirala u odgovara j učim obroci-ma kod Savcznog fonda i sigurno bi bila vesela, da im za njihov dom nije trebalo plačati niti kamate niti lk glavnice, da su ga, ako k vrednosti 2/a glavnice pribrojimo još i odgovarajuče ka-mate, sagradila za manje nego poio-vičnu cenu! S amortizacionim svotama pak društva bi osečala stalni vez naprama Savezu, koji bi kroz to dobio veliki ugled, tako, da bi takoder i sa-vezne potrebe naišle kod društava na više odziva, nego što su, kako znamo, do sada nailazile. Ujedno bi tc amorti-zacione svote, vračenc Savezu, koristile još ostalim društvima.
Sve su to lepi snovi, to je krasna fantazija, tako da čc mnogo ko da kaže, — u torne nema realnosti! Ali svaki čin bio je najpre. ideja, initio erat ver-bum ... Ako več moramo nešto da stvorimo u dvanaestom času, mislim, tla jc mnogo lakše i korisnije da se osnuje fond kao »Privredna zadruga«!
Koliki bi pak bio financijski efe-kat prvo deecmbarske proslave? Pro-šlc godine prisustvovalo je sokolskoj proslavi 1 decembra u čitavoj Jugoslaviji 202.094 lica. Kad hi od tih svaki dao samo jedan Dinar, sabrala bi se, takorekuč, uzgredicc krasna svota od V« miliona Din. Prema statistici SPO proslavilo jc prošlc godine 1 dceembar od 1840 jedinica njih 1094, tc su iska-zalc 530.000 Dinara čistog dobitka.
Da li bi društva mogla da prirede 1 decembar u korist savcznog fonda? Iz najbliže prošlosti znamo, da je to bilo moguče, s toga bi to bilo moguče još više sada, katla bi plod truda jedinica opet došao k njima. Na 1 decembra izveštavalo bi sc takoder o svako-
godišnjem uspehu fondove akcije i o njegovom novčanom stanju. Time bi sokolski praznik 1 decembra postao veseo dan obračuna, izvor optimizma i novih ideja, dobio bi onu punu nacionalni! i sokolsku sadržinu, koje još nema svuda, a koju kao sokolski praznik potpuno zaslužuje!
Ako bi se več sada započelo s radom, za fond, mogli bi več o Božiču pružiti iz tc naše samopomoči najpo-trebnijima prvu pomoč. Da ne treba
odlagati zahtevaju prilike, pred kojima ne smemo da zatvaramo oči. Ideja je, dakle, dano dovoljno, koje treba da sc baci na rešeto. Neka naše žups-kc i sa-vezne sednice malko vremena obrate ovim mislima i neka ovo pitanje ne ispustc iz ruku, dok ga ne rešc! Jer, biti ili ne biti, to je za mnogu jedinicu danas najvažniji problem. Dakle, po-mognimo sc sami i to hitro!
Jož
lx i&l&vešliačlcog sveta
,r. Jež
,'zica.
твтттпттрттттттттжжш
XV SAVEZNI SLET NEMAČKIH TURNERA U STUTGARTU
Nemački turneri, najjača tclovež-bačka organizacija na svetu i vodeča organizacija u Nemačkoj, priredili su krajem jula svoj XV sveturners-ki slet u Štutgartu. Kako su svi turneri pripadnici hitlerovskog režima, razume se da se mora čivatu ovu priredbu smatrati kao svenemačku manifcstaciju za Hitlcra i njegov režim. Na sletu je, naime, sudelovala čitava oficijelna Nc-mačka sa samim Hitlerom ha čelu, koji je posetio na glavni sletski dan jav-nu vežbu, i održao sakupljcnim turne-rima i posetiocima veliki govor o zna-čenju telesnog uzgoja za sav nemački narod. Pored turnera nastupili su na sletu i državna policija, vojska i bez-broj drugih manjih organizacija, da svi pokažu, kako je visok nivo nemač-kog nacionalnog uzgoja. Više od 500 posebnih vozova st iglo je tih dana u Štutgart s preko 150 tisuča turnera i drugih korporacija, a mnogo njih i iz inostranstva.
Sam slet započeo je s javnim na-stupima štutgarske škoiske omladine 21 jula i to s utakmicama i vežbanjem devojaka, dok jc naredni dan bio od-reden za takmičenje i vežbanje dečaka. Posle ovih nastupa bile su utakmi-ce državne policije, a 26 jula stigli su s posebnim vozovima turnei;i da se spreme za glavni sletski dan. Sam sletski raspored obuhvatao je najpre na-tecanja turnera u višeboju s preko 12 tisuča natecatelja. Svi su oni več ranije morali proči župske utakmice, te su bili pripušteni k saveznim utakmicama samo oni, koji su postigli na župskim utakmicama više od 80% svi-ju točaka. Najvažnija su bila nateca-nja u dvanaesteroboju, koja moramo smatrati kao borbu za prvenstvo saveza. U ovoj grani natecalo se 1512 boraca, a prvo je mesto postigao 24-godišnji turner Krecš (Krotzsch) iz Lajpciga, koji jc time postao sa svojih 226 bodova (od svi ju 240) prvak turnerstva. Kod ovih utakmica sara-divali su i nemački švicarski gimnasti, te su postigli drugo i treče mesto s njihovim prvacima Makom iz Basla i Micom iz Kiasa. Pored sviju več na-brojenih utakmica natecali su se članovi još u deveteroboju na spravama, starjji vežbači u deveteroboju, te naj-stariji vežbači od preko 41 godine starosti takoder u deveteroboju, razume sc s različitim vežbama. U lakoj atle-tici propisan je bio peteroboj u trča-nju, skoku u vis i daljinu, bacanje lop-te s petljom i bacanje kuglc. Isto tako održan je lakoatletski peteroboj za starijc turnere i III poziv, t. j. naj-starijc vežbače. Turnerice su se nate-cale u sedmeroboju i u četveroboju ' za starije vežbačice. Organizacija ovih utakmica bila je veoraa dobro sprove-dena. Sve su utakmice bile završene u jedan dan, i rezultati bili su več istog dana izračunati, što je omogučilo, da su mogli biti več narednog dana pu-blikovani.
28 jula održana su natecanja po-jedinaca u lakoj atlctici u svim mogu-čim disciplinama, u mačevanju, pliva-nju, tenisu i veslanju, rukometu i nogometu, a 29 jula sledila su takmičenja u pesničenju, javno vežbanje nekih odeljenja državne policije, te nastupi gostiju, medu njima naročito švicarskih gimnasta, koji su s velikim uspehom kao svoju završnu tacku izvoli simultane vežbe na 10 vratila, 10 konja i 10 razboja. Posle podne održanc su bile javne vežbe pojedinih nemač-kih pokrajina s njihovim naročitim vežbama, sastavljcnim za XV tumorski slet.
Najjači dan turnerske afirmacije bio je svekako nedelja 30 jula. Za taj dan bile su na programu velike manifestacijo, medu njima svečana povorka gradom, te posle podne velika javna vežba na velikom stadionu. Pošto je za svečanu povorku bilo prijavljenih preko 120.000 turnera, vodstvo jc sleta odredilo, da se razdeli povorka u tri od prilike jednaka tlela, te prode kroz grad po raznim ulicama, ali sve tri povorke mora da se u točno vreme združe na Gradskom trgu. Svaki deo povorke imao je od prilike 40.000 učes-nika, a sva 3 dela stigla su u ođređeno vreme na spomenuti trg, gde je održan svečani dcfilc ispred predstavnika nemačke vlade i t. d. Ovoj paradi pri-sustvovao je i bivši španski kralj Al-fonso XIII. — Svi zagranični Nemci i njihova društva, te dcputacijc svršče-ni su bili u II povorku. Posle defilca povorka jc stigla na vežbalištc, gdo jc bio razlaz.
Javnoj vežbi posle podne prisu-stvovao jc i drž. kaneelar Hitler porod ogromnog mnoštva drugih reprc-zentanata iz Nemačke i inostranstva.
Račimaju, da jc bilo prisutnih na vc-žbalištu^ preko milijun gledalaca, koji su oduševljeno pozdravljali sakuplje-no turnersko mnoštvo. Sam program otvorile su vojničke fanfare, a nakon toga nastupilo je preko 13.000 turneri-ca u novim vežbačkim odelima s plesnim vežbama, koje su dobro odvežba-Ic. Sicdio jc lot iznad vežbališta je-dnag turnera na avionu bez motora s veoma _ zanimivim produkcijama, tc-konačnim pristankom u sredini stadiona. Posle ove tačke bio je nastup u k oj cm jo sudelovalo oko 200 članova akauemskog turnerskog društva u ba-canju kopija. I ova tačka uspela jc veoma lepo. Iza manjih nastupa mladih turnera i štafetnih trčanja sledio je nastup od preko 40.000 turnera u sasvim belom vežbačkom odelu i oko 15.000 turnerica u plavim odelima. Ovo mnoštvo ‘pratilo je oko 5000 zastava sa sav.eznom zastavom na čelu. Na danu zapoved prošli su svi zastavnici kroz nagomilane turnerske redove sasvim ispred glavne tribine, gde su se poklonili uspomeni mrtvih nemačkih boraca u svetskom ratu. Posle ovog pie-tetnog pozdrava izvršen je nastup turnerica, koje su odvežbale svoje proste vežbe veoma dobro. Nato su članice ustupile mesto turnerima za njihove preste vežbe. Rastup za njihove proste vežbe iznosio je u širinu 180 cm a u dubinu samo 1 metar; pošto je bilo samo na ovaj način moguče smostiti ovu veliku masu vežbača na ograniče-nom prostoru. Turneri su vežbali tri odeljka njihovih jednostavnih vežbi dosta dobro. Svakako su osiairile njihove proste vežbe na masu gledalaca lopu uspomenu naročito zbog velikog broja vežbača, kao i zbog bogate izmene slika. Na kraju vežbanja, turneri su zapevali jedan koral, a posle toga poznatu nemačku pesmu »Dojčland iber ales«. Posle prostih vežbi sakupilo se opet sve mnoštvo turnera i turnc-rica na sletištu, da prisustvuju sveča-noj predaji hrastovih venaca pobedni-ku i pobednici saveza po saveznom načelniku (oberturnvartu) Selingu. Od-mah iza ovog uzeo jo reč pretsednik turnera, v. Čamer-Osten, da u ime sviju turnera pozdravi državnog kancela-ra Hitlera, Hitler sam održao je nakon turnerskog pozdrava svoj govor o zna-čenju telesnog odgoja za čitavi nemački narod, naglašujuči, da tvore baš turneri jezgru i srž nemačkog naroda i novog njegovog režima, U svom govoru setio se kaneelar i osnivača nemačkih turnera Jana. Na svršetku svog govora srdačno jo pozdravio sakupljo-no turnerstvo s nemačkim pozdravom, iza čega je bila otpevana od sviju prisutnih pesma o Nemačkoj.
Time je završen XV kongres nemačkih turnera.
M AKABIJADA. U PRAGU
Prilikom održavanja 18 eionistič-kog kongresa u Pragu priredio je židovski telesnouzgojni savez Makabi svoje priredbe uz saradnju makabijad-skih društava iz čitavog sveta. Priredba je otvorena svečanom telovežbač-kom akademijom u Smetanovoj sali Gradskog doma, a od 23 do 28 avgusta održanc su utakmice medu pojedi-nim reprezentancijama u raznim sport-skim disciplinama u tenisu, boksu, ha-zeni, nogometu i t. d.
TELOVEŽBA U JAPANU
Japati pokazuje u posleratnim go-dinama upravo zavidan napredak na polju športa i fizičkog vaspitanja, oso-bito medu omladinom. Medu najvatro-nijc propagatore telovežbe spada profesor Jigoro Kano, koji je protivnik jednostranosti u fiziekom vaspitanju i, koji forsira svestranost. On je uvt-o nov japanski sistem fizičkog vaspita nja nazvan »Juido«. Interesantno jc i to, da uporedo s telesnim vežbanjem propaguje on i moralni uzgoj. Profesor Jigoro Kano jc sada pretsednik centralnog instituta za fizioko vaspita-njo u Tokiu.
10-godišnjica smrti supruge br. 1. G. Masarika. Maja ovc godine navrši-lo se jo deset godina od smrti gospode Charlic (Carli) Garigue (Gerig) Masa-rik, suprugo pretsednika Češkosiovačke Republiko. Tom zgodom setilo su sc ovc velike žene mnogi ne samo češko-slovački listovi, več i strani. Opširan članak o njoj donco je i list »La Fcm-me slave« (Slovenska žena). Velika pokojnica rodena je u Bruklinu 1850 godine, kao kčerka bogate francuskc pu-rodicc, koja sc jc doselila u Ameriko. Njezini roditelji poslali su je nakon
«
študija, koje je svršila kod kuće, na glasbene študije u Lajpcig, gde se je upoznala s Masarikom. Ona je svojim utica jem i svojom inteligencijom otvo-rila Masariku, onda još mladom nauče-njaku, put u svet i tome se ima zahvaliti. što je Masarik bio poznat u En-gleskoj, Francuskoj i Americi, gde je za vreme rata mogao mnogo lakše da radi na oslobodenju svoje otadžbine.
Smrt čuvenog engleskog pisca.
Ovih dana umro je u svom letnikoveu kod Londona poznati engteski romano-pisae Anthony Hope (Antoni Hop) u 70 Rodini svog života, U mladim godi-nama bio je, nakon svršenih pravnih študija, najpre sudac, pa onda advokat, ali se kasnije posvetio potpuno literaturi, te je postao veoma čitan pi-sac, ne samo u Engleskoj, već i u Americi. Jedan od njegovih največih i naj-jačih romana je »Robijaš Zenda«, koji mu je otvorio put k slavi. Od njegovih romana, koji su prevedeni i na strane jezike osobito su poznati »Na službi kraljice« i »Roman jednog kralja«. — Njegovu popularnost potpomogla je još činjenica, da su američka filmska preduzeća mnoge njegove romane upo-trebila za filmove.
Gradnja novog pozorišta za svečane igre u Bajrojtu. Vladini krugovi sadašnje Nemačke nameravaju da u Bajrojtu, gde je radio veliki nemački komponista Rihard Vagner, podignu novo pozorište, gde bi se pre svega iz-vodile Vagnerove opere.
100-godišnjica vožnje prvog paro-broda preko Oceana. U Piktu u Sever-noj Americi na dan 17 avgusta sveča-io je bila proslavljena 100-godišnjica
1ЏМШ f
Zupa Beograd
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD-MATICA
Letovanje i povratak članstva s mora
Naše društvo izvelo je i ove godi-ne letovanje u Omišlju na otoku Krku sa svima svojim kategorijama. Na je-dnoj livadi, koju je okružavala divna šuma, uz samo more, bio je podignut logor od velikih poljskih šatora. Na sredini logora nalazio se jc prazan prostor, koji je služio kao zborno mesto, gde su se izvodile i vežbe. Tu je bila postavljena i mreža za odbojku.
U logoru se živelo tačno po utvr-denim propisima i pravilima za/logo-rovanje. U logoru je vladao red i disciplina bez koje se ne bi jedno uzorno sokolsko taborovanje moglo ni zamisliti.
Jutrom na trubni znak logorskog 'dežurnog vršeno je ustajanje, zatim se odlazilo na izvor radi umivanja, a iza toga sledile su vežbe. Posle zavrženih vežbi bio je u 8 časova doručak; kada je logor potpuno bio ureden onda sc jc odlazilo na kupanje, koje je trajalo do 12 časova. Iza ručka bio jc do 15 časova odmor, a posle toga ponova kupanje sve do 18 časova. O 19 časova bio je zbor za čitanje naredbe i deobu prispele pošte. Kada bi bila završena večera onda bi u logoru nastalo veselje do kasno u noč. Na jednom mestu jedila grupica priča nešto veselo, druga grupa peva, jedni igraju šaha i t. d., sve dok dežurni ne bi pozvao da se ide na spavanje.
Za vreme letovanja održano je nekoliko predavanja te izleta u okolinu mesta. Naše članstvo s domačim društvom iz Omišlja i naraštajem iz Osijeka, koji se nalazio na letovanju, dalo je u Omišlju Sokolsko veče, koje je vrlo dobro uspelo; zatim je naše članstvo ueestvovalo na župskoj priredbi zupe Susak-Rijeka, na otoku Rabu.
Ovih dana grupa od preko sto ucesnika povratila sc sa letovanja. Svi izgledaju vrlo dobro, sveži i počrneli od jakog primorskog sunca.
Starešinstvo logora sačinjavali su: br. prof. Sinobad Momir i br. profesor Strahinja, kapetan kosovič Rade, Plav-šič Aleksandar, Pavič Zdenko i sestra Pavič Vjera. — M.
*
Odlazak brata Rada Kosoviča
Ovih dana premešten je za Zagreb naš član upravnog odbora br. Rade Kosovič, kapetan. Premeštajem brata Kosoviča naša Matica, a i sama župa Beograd mnogo gubi, jer jc br. Kosovič bio redak i nesebičan sokolski rad-nik, koji jc sve svoje slohodno vreme provodio na sokolskom poslu, oprav-Ijajuči isti s puno volje i ljubavi, ne tražeči za to nikakva priznanja — po onoj našoj: Ni koristi ni slave!
Radu nam je br. Kade pre godine došao i/. Kotora, gde je dotle neumorno radio na sokolskom polju u župi Cetinje, odmah se je našao medu nama na istom poslu. Primio je dužnost st i-tističara, i ovc godine kada je naše društvo dobilo oko hiljadu novih članova, im a o je punc ruke posla. Za tim je br. Rade bio sekretar odbora za gradnju sokolskog doma, gde je opet s puno ljubavi otpravljao dosta veliki posao. Odbor za gradnju doma ranijc jc plačao činovnika-sekretara pa je br.
kada je tog dana otišao na put preko Oceana prvi parobrod, koji je bio sa-graden u Kebeku.
IZ UREDNJŠTVA
»Sokolsko selo«, broj 3 za mesec avgust, iziči če s narednim brojem na-šeg lista dne 8 o. m., a »Sokolska prosveta« dne 15 o. m.
Mnoge bratske jedinice, a i drugi, obračaju se našem uredništvu da im posudi svoje klišeje za reprodukciju u njihovim glasilima. Znanja i ravnanja radi moramo ovim upozoriti, da klišeji našeg lista tehnički nikako nisu upo-rabivi za reprodukciju u listovima, koji se tiskaju na običnim tiskarskim Strojevima, jer su naši klišeji radeni za rotacijski stroj. Uredništvo može jedino da izradi i pošalje matrice svojih klišeja, iz kojih se ulevaju klišeji u pu-nem olovu, ukoliko za to tiskara u dotičnom mestu ima tehničke moguč-nosti. Matrice šalju se uz naplatu režijskih troškova izradbe.
Traži se prednjak
za osnivanje Sokolskog društva u varošici Sopotu, sreza kosmajskog. Nameštenje može dobiti u Načelstvu sreza kao zvaničnik ili u Po-reskoj upravi. Takoder može dobiti nameštenje prema sposobnosti i svršenoj školi. Ponude slati na Dragoljuba Simiča, trg., Sopot, s oznakom svršene škole, god. starosti, ženjen ili ne, ne sme imati rdavih mana.
HUM
Rade jednom rekao: Ja ču dobrovolj-no primiti tu dužnost bez ikakove novčane nagrade i još če mi činiti čast i zadovoljstvo da bar toliko učinim za naš zajednički dom. Ove godine prili-kom priprema za župski slet brat Rade je bio pročelnik jedne sekcije, koja je veoma lepo bila organizovana i pokazala željeni uspeh, što jc zasluga na prvom mestu br. Kosoviča.
Br. Kosovič bio je jedan od največih pobornika sokolske ideje i sokolskog rada na selu. Retka je bila nedelja, a da brat Rade ne bi otišao na selo da vidi što se radi i što treha još ura-diti. Koliko je voleo sokolski rad na selu vidi se i iz toga što je od svoje skromne plate odvojio te je nabavio i poklonio zastavu Sokolskoj četi u Ba-čevcu, koja če se baš ovih dana osve-titi.
Upravni odbor, u znak zahvalnosti i pažnjc prema br. Kosoviču priredio mu je 20 o. m. skroman ispračaj u ba-šti Ratničkog doma. Br. dr. Glavinič, starešina, u ime Matice oprostio se s bratom Kosovićem, iznoseči njegov po-žrtvovan rad, rekavši da ceo upravni odbor mnogo žali za njegovim odla-skom i da se raduje njegovom skorom povratku. Br. Kosovič ganut ovom paž-njom, koja mu je ukazana, sa suznim očima zahvalio se je starešini i ostalim prisutnim, rekavši da Zagreb voli isto kao i Beograd i da če tamo nači otvo-rena sokolska srca, koja če ga rado primiti, ali, kaže, »moram priznati, da se s vama, bračo, rastajem teška srca«.
Br. Rade, sada, kada napušttš naš Beograd i našu Maticu, mi ti želimo sretan put sa željom da te u Zagrebu vidimo na sokolskom poslu, naročito sada, kada se tamo sprema veliki pokrajinski slet. Zdravo! — M.
Žup« Cetinje
JAVNI NASTUP SOK. DRUŠTVA TIVAT U KRTOLIMA
U nedelju dne 20 avgusta tek. godine prireden je izlet u selo Krtole blizu Tivta. Sa svim kategorijama, uni-tormisanim u svečane odorc, krcnulo se rano ujutro na čelu s muzikom Kr. mornarice. Uz pesmu i svirku odušev-ljenju ni j c bilo kraja. Pri samom dola-sku s pristaništa »Oko« krcnulo se u povorci do kupaiišta »Pržina«, gde se ostalo na kupanju 3o pred večer. Na povratku s plaže, u 17 časova prireden je javni nastup kod osnovne škole, gde jc bio ureden i iskičen prostor od samih meštana. Član prosvetnog odbora br. Milovič otvorio je javni nastup s jednim lepim govorom, te preporučuje prisutnima da nastojc osnovati sokolski! četu, za koju su tu uslovi povolj-niji od drugih sela Boke Kotorske. Zatim je izvedeno sedam tačaka programa. Iako teren nijc bio baš najbolji, vežbe su izvedene vrlo dobro i na zadovoljstvo prisutnih. Bilo je prisutno skoro celo selo pa se videlo, koliki je tu interes za Sokolstvo. Naročiti uti-sak kod prisutnih ostavila su muška i ženska dečica sa svojim precizno izvedenim vežbama. »Slikovite vežbe peto-ricetf izvedene su jedinstveno od članstva i naraštaja. Posle javnog nastupa koncertirala je muzika Kr. mornarice. Navečcr kasno krcnulo se skupno u povorci na pristanište; ukrcavši sc u motorne jedrenjake, uz pesmu prevezli smo sc u Tivat. — K. V.
t.upa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO
BOHINJSKA BISTRICA
Dne 6. avgusta se je tuk. Sokolskemu društvu izpolnila nad 10 let negovana srčna želja. Razvilo je svoj društveni prapor, izdelan od priznane tvrdke Neškudla v Ljubljani po idejnem načrtu domačega umetnika, akad. slikarja g. Valentina Hodnika. Prapor je društvo nabavilo večinoma s prispevki sokolskih bratov in sester ter prijateljev Sokolstva v obliki spominskih žebljev. Kumstvo praporu sta iz naklonjenosti do društva in simpatije do sokolskega pokreta blagovolila prevzeti vzvišena člana naše kralj, rodbine, Nj. Visočanstvi knez Pavel in kneginja Olga.
Društvena uprava si je nadela nalogo, čim slovesneje proslaviti svoje izredno slavje. Na predvečer prireditve, dne 5. avgusta, je priredila visokima kumoma podoknico z baklado. Na vozovih in avtomobilih se je sokolska družina z ostalim občinstvom pripeljala do hotela Sv. Janez ob Boh. jezeru, kjer se je formirala veličastna povorka članov v krojih in kateri so se pridružili številni letoviščarji. Ob pestrobarv-nih lampijončkih, plapolanju kadečih se bakel in šviganju raket v jasno poletno noč se je veličastni sprevod napotil pred vilo visokih kumov, kjer je domači sokolski pevski zbor pod vodstvom br. Metoda Požarja prav ubrano zapel pesmi »Oj Triglav moj dom«, »Planinsko rožo« in »Slovenec, Srb, Hrvat«. Nj. Visočanstvi knez Pavel in kneginja Olga sta se pojavili na terasi pod vilo in vidno vzradoščeni izrazili zahvalo za prirejeno podoknico, želeč sokolskemu pokretu čim lepših uspehov. Manifestanti so se nato navdušeno vzklikajoč visokima kumoma zopet razšli.
Naslednji dan je bila vsa Bistrica že v zgodnjih jutranjih urah zopet na nogah. Ob 8.14 uri je odšla deputacija društva na kolodvor k sprejemu gostov. Ob 9. uri so se pričele skušnje vseh oddelkov in vojaštva L planinskega pešpolka za popoldanski telovadni nastop. Med skušnja .m pa se jc skupina Sokolov s prapori napotila na pokopališče, kjer jc župni prosvetar br. Jakob Špicar ob grobu pokojnega br. Toneta Maleja s kratkim, a jedrnatim govorom opisal vrline' tragično preminulega brata. Novoizbrani društveni praporščak br. Tomaž Godec je s primernim nagovorom položil na Malejevo gomilo krasen venec svežega planinskega cvetja, nato pa še lepe sveže šopke na grobove pokojnih starost br. Ravhekarja Franceta in Mencingerja Alfonza ter idealnega Sokola-scdmo-šolca Mirka Budkoviča, ki j s pred kratkim moral v prerani grob.
Točno ob 11. uri sc jc pred društvenim domom ustavil avto z visokima kumoma, ki sta v spremstvu domačih funkcionarjev in ob sviranju državne himne ter vzklikanju številnega občinstva odšla v za nju pripravljeno in okusno okrašeno tribuno. Po primernem pozdravu na visoka kuma, do-šle zastopnike oblasti in br. edinic in ostalo občinstvo je br. starosta Mijo G robotek zaprosil visoka kuma, da razvijeta prapor. Na razvit prapor sta nato Nj. Visočanstvi pripeli dragocena trakova, nakar je br. starosta izročil prapor br. praporščaku Tomažu Godcu, ki je ob tej priliki svečano obljubil, da ga hoče čuvati in ponosno nositi na čelii domače br. edinice na vseh njenih pohodih. Po razvitju jc godba zasvirala sokolsko koračnico, ki so ji sledili temperamentni govori bratov Branka Živkoviča kot delegata SKJ, Jakoba Špicarja kot zastopnika župe Kranj ter sreskega načelnika brata dr. Vrečerja kot zastopnika bana. Br. starosta je nato prečital došle brzojavne in pismene pozdrave odličnih narodnih zastopnikov, visokorodna kuma pa sta se z mladim knezom Aleksandrom vred podpisala v lepo spominsko knjigo. Po razvitju se jc vršil pred Nj. Viso-čanstvima mimohod vseh sokolskih oddelkov ter vojaštva I. planinskega pešpolka, ki se je razvil v impozantno povorko skozi vas. Visoka kuma sta se nato ob burnem vzklikanju občinstva odpeljala domov.
Ob 15. uri sc je ponovno ustavil pred društvenim domom dvorni avto z vso visokorodno rodbino Nj. Vis. kneza Pavla, ki je prišla, da prisostvuje telovadnemu nastopu. Nastopili so vsi oddelki z vajami za letošnji pokrajinski zlet v Ljubljani ter vojaštvo I. planinskega polka s puškami in palicami. Posebno pozornost visokorodnih gostov in občinstva pa je zbujala vzorna sokolska vrsta iz Ljubljane s svojimi vratolomnimi vajami na drogu. Po končanem nastopu se je visokorodna rodbina, vidno zadovoljna s sokolskim delom poslovila od navzočih funkcionarjev in zastopnikov ter ob frenetič-nem vzklikanju občinstva oddrdrala s svojim avtom v svoje letno bivališče ob romantičnem Bohinjskem jezeru.
Nastopu jc sledilo zabijanje spominskih žebljev v novi društveni prapor ter podpisovanje gostov v spominsko knjigo. Razvila sc jc nato animirana narodna veselica na okusno prirejenem letnem telovadišču, kjer so nudili bogato založeni paviljoni gostom vsega, kar so poželeli.
6. avgust ostane vsem Bohinjcem in dragim gostom v nepozabnem in najlepšem spominu.
tupa Cfublfana
LEPI USPEHI KAMNIŠKEGA OKROŽJA
Sicer šc ni v Kamniškem okrožju Sokolstvo po vseh krajih zasidrano in vemo iz najbližje prošlosti, da *so se celo stara sokolska gnezda le s težavo prerila skozi ogromne zapreke v sedanji čas, ali dejstva, ki jih letos vidimo, pričajo, da je led prebit!
Svetla točka sokolskega dela je predvsem novi Sokolski dom v Mengšu. Tu je na idealnem prostoru postavljen tako lep, praktičen in soliden Dom, da tujca naravnost razvname! Prekrasni so kipi naših mož, okusno porazme-ščeni v parketirani, odlično svetli telovadnici, mikaven je oder, a presenetljivo lepo je pročelje, ki v enostavni simboliki izraža bistvene točke sokolske Ideje. Mengeški dom je silna pridobitev žo kot tak, še bolj pa zato, ker ima to vztrajno sokolsko gnezdo v svoji sredi ljudi, ki so v najneugodnejših krajevnih prilikah, ob vrhuncu velike krize in takorekoč iz nič ustvarili ta bi§er sokolskih gnezd.
In skoro, da nismo letos v tem okrožju otvorili še en Sokolski dom! V prijetni podeželski vasi Radomlje jc domala gotov nov Sokolski dom, ki bo otvorjen prihodnje leto. Po dosedanjem izgledu bo tudi ta prvovrsten in v ponos kraju in Sokolu, in bo tudi dokaz velike ljubezni in požrtvovalnosti za Tyrševo stvar in, kakor oni v Mengšu, bo tudi Dom v Radomljah mogočen dokument, kako sokolsko je že naše podeželje.
Tudi društva v okrožju so se v zadnjem času vsa bolj ali manj ojačala, nikjer ne vidimo mrtvila, nek čudovit elan prepaja vse in sega celo v kraje, kjer doslej Sokol še ni mogel dobiti tal. Tako se je nedavno v Krašnji osnovala krepka sokolska četa, živahne so tudi v Trzinu priprave zanjo in tudi ona društva, kakor Komenda, ki so v prejšnjih razmerah prenehala z delovanjem, delujejo zdaj z veliko vnemo
SOKOLSKA ČETA V NOVIH SELIH
Dne 13. avgusta je imela četa v Novih selih svoj letni telovadni nastop. Ves okoliš je zadobil svečano lice. Že v jutranjih urah je bilo prav veselo razpoloženje, kljub temu, da so grozili težki in temni oblaki. Že dopoldne so se pripeljali z autobusom nekateri člani iz Kočevja.
Popoldne po eni uri je začelo prihajati na zbirališče za povorko ostalo članstvo iz Kočevja in iz Ribnice. —■ Okoli dveh se je formirala piovorka. Na čelu je stopala domača konjenica, za konjenico je svirala godba bratskega Sokolskega društva iz Ribnice. Pozornost jc vzbujala tudi kostelska narodna noša. Za praporom jc stopalo starešinstvo. Za njim pa so korakali člani, članice v krojih in ostalo članstvo — članice, naraščaj, dcca in naposled civilisti. — Lepa povorka jc krenila z zbirališča skozi Banja loko v Nova sela na telovadišče. Tu je v imenu občine pozdravil navzoče brat podstarosta Anton Curl, ki je še posebej pozdravil g. sreskega načelnika Platzerja Alberta, dr. Sajovica Ivana in podstarosti iz Kočevja in Ribnice. Za njim jc povzel besedo br. starosta domače čete Prešeren Dolfe. Njegov govor je bil skrbno, vsestransko in temeljito sestavljen ter bil sprejet z navdušenim odobravanjem. Godba je nato zasvirala državno himno.
Za tem se je vršil telovadni nastop. Prva je nastopila deca domače čete s posebnimi prostimi vajami, katere je sestavil in vodil br. starosta Prešeren. Nastop je bil brezhiben, discipliniran in zelo zadovoljiv. Mladim telovadcem je četa preskrbela tudi telovadno obleko. Za njimi jc nastopila deca, naraščaj, naraščajnice ter članice matičnega društva Kočevje. Posebno lepo so nastopile naraščajnice in članice. Nastop članov, ki je bil sestavljen pretežno iz telovadcev domače čete, je bil prav zadovoljiv.
Orodna telovadba članov na drogu ter naraščaja na bradlji in mizi je bila nepričakovano lepo izvedena.
Prav posrečena je bila na koncu tudi telovadba na drogu, ki jo je izvajala deca domače čete in jo je vodil br. načelnik Klarič Jože.
Po nastopu sc je razvila animirana ljudska zabava, ki je potekla v slogi, miru in prav prijetnem razpoloženju. Vsenaokrog se jc širila prijetna zavest, da jc sokolska četa v N^vih selih za-dobila še temeljitejšo bazo za nadaljnje delo in razvoj na polju sokolske misli.
Župa Sušah; - Ri/efca
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV t Brat Ivan Rubeša
Naše jc Sokolsko društvo otpra-tilo dne 23 avgusta 1933 do poslednjeg i večnog počinka svoga brata Ivana Rubcšu - Fila, koji je u svojoj 61 godini života dne 21 avgusta o. g. za uvek za-klopio, nakon dužc bolesti,, svoje umorne oči.
Uvek nacionalno svestan, bio je beskompromisan u obrani narodnih prava, pa je kao takav bio i clugo-godišnji barjaktar »Istarske Vile« u Kastvu.
Od osnutka našeg sokolskog društva bio je redovan član, otac aktivnog i agilnog vežbača i bivšeg našeg pod-
načelnika Ivana, koje mu kao i njego* voj majci ovim putem iz razu j e m o naj-veču sućut na prerano izgubijenum ocu i mužu, a našem vrednom članu i bratu.
Dragi brate Ivane! Kako si vredno i pošteno živeo, uvek neustrašiv u obrani naših nacionalnih prava, budi uveren, da čemo znati ceniti Tvoj čisti sokolski značaj i, da če se u našim re-dovima održati večna uspomena na Tvoj čisti i čelični lik. Učinio si svetu dužnost prema naciji i otadžbini, pa neka Ti bude ovime izrečena u ime sve Tvoje brače i sestara: večna slava!
SOKOLSKO DRUŠTVO OMIŠALJ
Dne 20 avgusta o. g. održalo je naše društvo drugu akademiju i to na mesnom trgu. Akademija je započela u 9 sati navečer.
Več mnogo ranije počelo je na-dolaziti na trg domače stanovništvo i kupališni gosti, koji se nalaze u Omišlju. Kao prva točka programa bio je pozdravni govor br. Nika 'lurata, za-menika starešine, koji je u zbijenom, ali sočnom govoru i zloži o ciljeve i za-daču našeg Sokolstva. Njegov je govor bio vise puta prckidan odobravanjem. Naročitu pozornost pobudile su postrojcne kategorije sviju vežbača i vežbačica, koji su u stavu »mirno« pozorno pratili govor svoga potsta-roste.
Iza govora br. Turata predala je naraštajka s. Pindulič lepu kitu cveča s. M. Engelman uz nekoliko prigodnih reči zahvalnosti, a nato su stupili na vežbalište muška deca, njih 24, koji su izveli proste vežbe sa živom slikom oslobodenja i sastavom slova A, što je izazvalo buru poklika Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji. Nato su nastupila ženska dcca, njih 30 na broju, sa svojim prostim vežbama s venčičima uz pevanje pesme »Mara devojka tri venca plela ...« i izvodenjem siova M, na-što je nastao urnebes poklika Nj. Vel. Kraljici. Iza ženske decc odvežbali su muški članovi (6) proste vežbe za l pokrajinski slet u Ljubljani. Naročitu živost izazvala su muška deca sa svojim igrama. Njih 24 porazdeljeni u 4 grupiec po 6 izvodili su: trčanje, natezanje užeta, preskoke i provlačenjc kroz lestve. Ova točka bila je izvedena odlično i ostavila je naročit utisak na sve gledaocc, a naročito na ro*dite-Ije naše sok. decc. Iza decc stupili su pred publiku naraštajke, njih 14 na broju, da odvežbaju svoje ritmičke vežbe prema skladbi »Popuhnul je tihi ve-tar...«. Izvedba ove vežbe, iako jc bila vrlo teška i komplikovana, na višini je i vredna svake pohvale. Iza njih -•nastupili su muški članovi sa svojim prostim vežbama. Nastupilo ih jc 12. Vežbe vrlo efektne, odrezane. Sastav brata I. Turata, učitelja.
Sve vežbe izvedene su vrlo dobro i na opšte zadovoljstvo kako Sokola tako i ogromnog mnoštva naroda, koji je prisustvovao ovoj uspeloj akademiji. Matcrijalni uspeh zadovoljava.
Naše društvo radi vrlo intenzivno za vreme školskih praznika. U zimi ono miruje i spava »san pravednika«. Pripadnici društva, doduše, pokazuju živ interes za Sokolstvo, ali vodstvo trebalo bi da posveti svome društvu više brige, volje i ljubavi, a i samo-pregora. Bez rada nema napretka, bez žrtava nema uspeha! Za ovako živ rad našega društva za vreme leta treba izreči zahvalu u prvom redu sestrama Engelman iz Ljubljane i br. Ivanu Tu-ratu, učitelju u Subotici, inače Omiš-Ijaninu. Uz njih vrlo je agilan i po-žrtvovan br. N. Kocijan, učit. kandidat. Oni ne Žale ni truda ni vremena samo da koriste opčoj sokolskoj stvari u našem mestu. Treba znati da oni dodu u Omišalj zbog odmora, a ne zbog uvežbavanja sokolskih pripadnika. Oni, medutim, umesto da sc od-maraju sve svoje sile i sve svoje znanje posvečuju našem Sokolskom društvu. Ovakvim sokolskim radnicima, koji rade »ni za korist ni za slavu«, največa je nagrada — uspeh njihova rada.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO KISTANJE
Sokolsko društvo Kistanje sa svojim područnim seoskim četama: Kistanje Selo, Ivoševci, Ervenik i Devrskc, priredijo je ovc godine uobičajenu Prc-obražensku svečanost.
Još u petak ujutro Kistanje je osvanulo iskičeno zastavama i sagovima, očekujuč po prvi put dolazak svoga episkopa g. dra. Dordeviča, koji je stigao oko 9 sati, dočekan pred^ mesnom crkvom od pretsedmka opštine, pretstavnika Sokola i naroda. •— Dok jc g. episkop razgledao crkvu zvonila, su zvona obiju mesnih crkava rimoka-toličke i srpsko-pravoslavne, a posle kračeg razgovora, g. episkog je prosle« dio za Manastir Krku.
U subotu, na dan Preobraženja 19 avgusta, još zorom je otpočelo pridom laženje naroda, a nešto kasnije stigle su i naše hvale vredne seoske čete sa svojim zastavama.
U 7 sati stigla je i vojna muzika 54 p. puka iz Knina, a nešto kasnije i, izaslanici bratske Sok. župe iz ŠibenU ka. U 9 i 30 sati u sred mesta postro-jene su bile čete matičnog društva, a u 10 sati pojavio se je banski automo-bil u kome je bio g. ban s narodn’m poslanikom g. Urukalom u pratnji op-
ROSIJA - FONSIER # DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ® BEOGRAD
Stinskog pretsednika Jankoviča, starešine društva Budimira, sreskog načelnika Timotijeviča i još mnogih odličnika. — Nastalo je neopisivo veselje, oduševljenje popračeno s bezbrojnim poklicima Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku Petru, dru. J. Jablanoviču, banu Primorske banovine i t. d.
Ull sati formirala se je povorka na sokolskom vežbalištu od preko 600 Sokola i Sokolica, u ko j oj su učestvo-vali na čelu sa zastavama ban, narodni poslanik Urukalo, izaslanik župe, načelnik sreza g. Timotijevič, pukovnik g. Kopčelič s brojnim oficirima iz Knina, jugoslavenski konzul iz Zadra g. Soko-lovie i mnoge druge ličnosti predvode-ni glazbom 54 p. puka.
Pošto je povorka obišla varoš, zaustavila se je na trgu pred crkvom gde je brat starešina M. Budimir pozdravio Sokole, Sokolice i goste, obračajuč na-ročitu pažnju gosp. banu, koji je svojim prisustvom počastio i uveličao ovu priredbu. — Potom je brat župski izaslanik Triva održao lepi govor Soko-fima hvaleči agilnost, napredak i uspeh kistanjskog Sokola. Posle toga govorio je ban, da u nekoliko svojih patriotskih reči raspali duhove Sokola i Sokolica i naroda.
Po svršetku jutarnje svečanosti visoki su gosti otišli u Manastir Krku na ručak, gde jc bio i gosp. episkop. Tu su se za vreme i posle ručka održali mnogi patriotski govori i zdravice.
U 3 i po sata po podne, stigli su 'z Manastira svi gosti s g. episkopom, koji jc u mesnoj crkvi održao propo-ved narodu, a u 4 sata došli na divno uredeno sletište, gde ih je pozdravio član seoske čete brat J. Martič.
Posle 4 sata održana je javna vež-ba, u prisustvu svih gostiju i za naše malo mesto ogromne mase naroda od preko 1500 duša. — Izvedene sokolske vežbe uspele su odlično i iznad svakog očekivanja.
Nakon svršene vežbe, ponovno je govorio naš g. ban osvrčuči se najviše u svom govoru na Sokolstvo, domovi-nu, o ljubavi, da su mnoga srca us-plamtela, a mnoge su oči od razdraga-nosti bile orošene.
U 6 sati g. ban, presvešteni epi-вкор. poslanik g. Urukalo, sreski načelnik i drugi odličnici napustili su sletište i otputovali otpračeni i pozdravljeni urnebesnim klicanjem Sokola i naroda.
U 8 sati počela je zabava š koncertom vojne muzike.
Župo Tuzla
PREDNJAČKI TEČAJ I OKRUGA
U našoj se župi istom ove godine počelo ozbiljno raditi po okruzima, iako postojanje ovih datira još od 1925 godine. Do sada se nije moglo ostva-riti da okruzi rade samostalno, nego su postojali samo na papiru. Razlozi su najviše u tome, što nije bilo dovolj-no spremnih prednjaka, koji bi mogli preuzeti na sebe i tu dužnost pored
one, koju vrše u svojim društvima. Ovde se najbolje vidi rezultat napor-nog rada na održavanju župskih i sa-veznih prednjačkih točajeva, jer do-sada ni jedan savezni tečaj nije bio, a da iz naše župe na njem nije bio lep broj tečajnika. Tako isto i župski teeajevi, koji su dosada bili održavani svake godine posečeni su bili razmerno broju društava lepim brojem tečajnika. Ali još smo daleko od onog broja prednjaka i prednjačkih pomočnika, koji je potreban društvima naše župe.
Od marta meseca o. g. se stvarno
1 ozbiljno počelo raditi u svim okruzima naše župe. I u I okrugu je odmah počeo živi ji rad o čemu je več bilo pisano u Sok. glasniku.
Sada je održan i I prednjački tečaj ovog okruga u Lukavcu od 9 do 18 tula o. g., koji je trajao 10 dana (100 ča-sova) na kom je bilo 14 tečajnika (-ca) iz četiri društva i to: Tuzla 3 člana i 2 članice, Gračanica 2 člana i 2 članice, Lukavac 2 člana i 1 članica i Bukinje
2 člana. Društvo Kreka nije, nažalost, nikog poslalo.
Raspored tečaja, koji je izradilo načelništvo župe bio je sastavljen ova-ko: Sokolski sustav i metodika 2 časa, Strojeve vežba 8 časova, proste vežbe 25 časova, vežbe na spravama 9 časova, laka atletika 6 časova, ideologija 6 časova, istorija 5 časova, organizacija 5 časova, zdravstvo 5 časova, vežbači časovi 10, sestavljanje vežbačih časova 4 časa, statistika 4 časa i igre 8 časova, a nastavnici su bili sledeča brača: ing. Kovačevič, Tufekčič, Stankovič, Stuhli, Jankovič A., Miližič, dr. Jurinac i s. Smeh.
Uspeh tečaja bio je zadovoljava-juči pogotovo, kada su svi tečajnici osim jedne sestre bili početnici. Disciplina bila je upravo uzorna, ophodenje medu tečajcima bilo je bratsko.
Za besplatan stan pobrinulo se je bratsko društvo Lukavac i organizo-valo dobru i jevtinu hranu u gostionici. Uprava župe je svako društvo pomo-gla s potporom za po dva tečajnika i snosilo je troškove nastave.
Na II prednjački tečaj nadam se, da če sva bratska društva poslati u tečaj svoje članove i članice, jer bez dobrih i savesnih prednjaka i sokolskih radnika nema ni onog pravog so-kolskog rada u društvima.
Okružni načelnik.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO LEPOGLAVA
Sokolska slava u Lepoglavi
Sokolsko društva Lepoglava, osnovano pre četiri godine, priredilo je 20 avgusta o. g. javnu vežbu, koja je bila spojena s dva značajna dogadaja: raz-vitkom društvenog barjaka i prosla-vom 30 godišnjice sokolskog rada brata dra Otona Šantla, I zamenika župskog starešine, te starešine i načelnika lepo-glavskog društva.
Čitavo mesto bilo je iskičeno zastavama. Posle podne stigao je iz Varaždina voz sa Sokolima iz Varaždina, Sv. Ilije, Vidovca i Ivanca te izaslan-stvom župe, koji je dočekan na lepo-glavskoj stanici od domačeg društva i čete Bednja. Velika povorka, predvo-dena glazbom i brojnim sokolskim bar-jacima, burno pozdravljana, stigla je na vrlo lepo uređeno i iskičeno letnje vežbalište, kamo su meduti stigli i Sokoli iz Zlatara, Krapine, Maruševca i Ludbrega. Oko 4 sata sakupio se je na velikoj tribini veliki broj pretstavnika vlasti i Sokolstva zajedno s kumom barjaka, bratom Pavlom Maticom, ministrom šuma i ruda, koji je župnik i starešina čete Bednja. Kad je veliki broj Sokola svih kategorija dostupao na vežbalište održao je govor brat dr. Šantel pozdravivši sve prisutne. Kod spomena Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. Prestolonaslednika prolamalo se oduševljenje, te je otsvirana državna himna. Kad je pozvao brata Maticu da razvije barjak rekao je potonji da se pred zastavom, koju razvija plaše svi naši neprijatelji, jer se oko sokolskih barjaka sakupljaju najbolji Jugosloveni, koji če uvek znati ispuniti svoje duž-nosti spram Kralja i Otadžbine. Spo-menuo jc, kako su se^ Sokoli tog dana sakupili i zato da iskažu poštovanje 30-godišnjiei rada brata Šantla, koji je zbog Sokolstva pretrpio mnoga zla. Brat Matica predao je bratu Šantlu u ime Sokolske čete Bednja prekrasnu statuu.
Sledila su daljna čestitanja i brata Stanišiča u ime domačeg društva, te po jednog vežbača, naraštajca i jedne devojčice. Potstarešina varaždinskog društva brat dr. Milčetič predao je sve-čaru lovor-venac s narodnom vrpcom u ime društva, u kome jc brat počeo sokolskim radom.
Lep i pun osečaja govor održao je starešina varaždinske župe, brat Mladen Belčič. Njegov govor, u kome je spomenuo, da če Sokoli pod tim barja-kom još borbenije polaziti u narod i propagirati misli neumrlog Tirša, u par je navrata prekidan odobravanjem. U ime župe predao je bratu Šantlu u div-nim koricama, izgradenim iz kože i srebra, poslednji broj »Župskog vesni-ka« u kome je svečarev životopis.
Kad je dovršeno razviče i čestitanje, otpočela je javna vežba, na kojoj su nastupili i naraštaj iz Ivanca u odlično izvedenim vežfcama s puškama, sve kategorije društva Lepoglava u uspeloj sceni sastavljenoj od br. Šantla, članovi i članice ц ljubljanskim ye-žbama, nekoliko vrsta na spravama, a posebno varaždinska, vrsta na preči, koja je ubrala mnogo odobravanja. Vežbu je završilo nateeanje u vučenju užeta, u čemu je pobedila četa Sv. Ilija, te trčanje sa zaprekama.
Nakon javne vežbe održana je zabava, koju je posetio veliki broj naroda.
Ova lepa sokolska svečanost bila je impozantna manifestacija Hrvatskog Zagorja i vidljiv dokaz kako je jugo-slovensko Sokolstvo prokrČilo put u naša sela.
tima Vel. BcčKercU
SOKOLSKA ČETA KALUDEREVO
Malo i siromašno .selo Kaluderovo priredilo je pre neki dan veliku sokol-sku svečanost prilikom osnivanja svoje sokolske čete.
To je bila divna manifestacija sokolske snage, kojom je prikazano šta može da uradi jedno malo i siromašno selo kada je samo složno i nacionalno svesno.
Iako selo Kaluderovo broji nešto oko stotinu domova vežbalo je toga dana pedeset njegovih Sokola i Sokolica pokazavši silnu volju i sjajan uspeih.
Može se reči, da je u ovoj svečanosti učestvovalo celo Kaluderovo bez obzira na pol i godine starosti.
Na ovoj svečanosti sudelovalo je i Sokolsko društvo Bela Crkva s je-dnom grupom vežbača, s muzikom i jednim delom uprave na čelu sa svojim starešinom, bratom Tomom Irovičem, direktorom gim. u penziji. — Goste jc na ulazu u selo sačekalo skoro celo selo sa Sokolskom četom gde je organi-zovana zajednička povorka kroz selo do kaluderovačke osnovne škole.
Svečanost je izvedena ovim redom: 1) Otvaranje svečane sodnice i predavanje učitelja, brata Mike Jankoviča »O sokolskom sistemu fizičkog vaspi-
tanja«. 2) Govor starešine Sok. društva Bela Crkva, brata Iroviča o zadatku Sokolske čete. 3) Biranje uprave Sokolske čete. 4) Rešavanje o pitanju upis-nine i članarine. 5) Pitanja, uredlozi i zatvaranje sednice. 6) U 16 i po časova povorka kroz selo. 7) U 17 časova javna vežba Sokola na vežbalištu: a) Proste vežbe članova Sokolske čete Kaluderovo; b) proste vežbe članova Sok. društva Bela Crkva; c) proste ve-'; žbe naraštajki Sok. čete Kaluderovo; d) vežbe na vratilu članova Sok. čete Kaluderovo; e) vežbe na spravama članova Sok. društva Bela Crkva; f) natečaj u bacanju kugle; g) vučenje konop-ca. 8) Narodno veselje, 9) U 8 i po časova uveče zabava s igrankom uz izvo-denje jedne šaljive pozorišne igre.
Uspeh jc bio sjajan i u moralnom i u materijalnom pogledu; za vreme svečanosti burno se klicalo Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
U upravu Sokolske čete izabrani su: Za starešinu brat Mika Jankovič, učitelj; za zamenika starešine brat Ale-ksandar Maslej, preglednik finansijske kontrole; za načelnika brat Sima Todo^-rovič, študent; za načelnicu sestra Za-gorka Potočan; za tajnika brat Vlada Mitrovič, a za blagajnika brat Dija Mitrovič. Za članove uprave izabrani su brača: Roman Stanislav i Stefanovič Živa, a za revizore brača: Ginda Cveja i Konstantinovič Dobra.
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam Izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica StOv. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
3
363-34
»Spomen - Mince «
  —-~=~ thsere
20 osvećenje sokolske zastavп najbolje i jtviino izradjuje
MIRKO	graver
Beograd, Te гаг ij e I
•18Л-84
JMUMUn-DEJjl
Širite
So kolski
glasnik'
S o k o'
„Sokolič" i
„N a š u
radost"
Vsem bralskim sokolskim edinicam!
Z ozirom na splošno gospodarsko stanj* in dejstvo, da omogožimo vsem bratskim edinicam nabavo potrebnega telovadnega orodja ponovno znižujemo cene za 20%.
Pri plačilu zaključne vsote takoj z naročilom nudimo ie posebej franko omot in pri naročilu preko Din 1.000'— postavno Vaia železniška postaja.
Bratske sokolske edinice prosimo, da tudi nadalje zaupate v solidnost domačih izdelkov, ter Vam zagotavljamo, da se bodemo vedno potrudili postreči Vas z najbolj popolnimi proizvodi, tudi nadalje Vam hočemo zvesto služiti ter prosimo, da se ob potrebi obrnete na naš naslov z vsemi Vašimi željami, da Vam moremo staviti svoje ponudbe in pogoje, ki bodo Vašim zahtevam najbolje ustrezali.
Nadejamo se, da nas ne zapustite tudi v sedanjih hudih časih, polnih brezposelnosti, i* obračamo do Vas z geslom: „Svoji k svojimi'
zato se
Zdravo!
ЗМ-34
TVORNICA TELOVADNEGA ORODJA
J.ORAŽEM - RIBNICA
MA DOLENJSKEM 9 DRAVSKA BANOVINA
385-13
IIIHHIItllllllllHlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!IIIIIIIIIIIIIIWIIIIIIIIIIIIIIIIIIIfllllllWIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIWHIIIIIIIIIIIIWIItll
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
H. DRUCKER Zagreb« Iliča 39
•	~~	Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
Vlastitl proizvod lake- atletskih sprava, lopte xa odbojku, medicinka, košarke, lopte za bacartja itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJEN1KE!
387—
j	,
širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveekat E. G angl: 0 sokolski ideji.
П.
m.
iv.
v.
vi.
VII.
VIII. vm.a
IX.
n
n
n
*
n
n
n
n
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo* Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bačar t Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla*
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (-Slovan, tekst). Isto. (Srpsko • hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš:
TyrSa.
Pogledi i misli dr. Miroslav«
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Matosi ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo МаНш Praktičkl udžbenik češkog jezika*
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, iNarodni dom	ш-з«
*Gelejon 25-43 t Slačim noštunske štedionice £j ubij črna J 3.831
игвтзгЈи-ги
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jv	(E.	Gangl)	•	Glavni	i	odgovorni	urednik	Stjepan	Čelar	•	Uređuje	Redakcijski	otsek	e	Tiska	Učiteljska	tiskarna	(pretstavmk	France	Štrukelj)}	svi	u	Ljubljani