KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
OPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13979
Langguth Erich, Hagen-Emst, Nemačka.
Postupak za izradu elektroda sa velikom površinom.
Prijava od 22 januara 1936.	Važi od 1 decembra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 24 januara 1935 (Nemačka).
Pokušaji da se postupak formiranja ploča sa velikom površinom, poznat iz spravljanja olovnih akumulatora, prenese na izradu elektroda za alkalne akumulatore nisu do sada imali uspeha, jer nije polazilo za rukom da se jedinjenja oksida nikla natalože na niklenim elektrodama putem anodne oksidacije metala u dovoljnoj količini i sa dovoljno čvrstim prianjanjem.
Formiranje nije uspevalo usled velike pasivnosti metala u alka Inom elektrolitu i njegovog rastvaranja u običnom kiselom elektrolitu.
Ove se nezgode u postupku za izradu elektroda sa velikom površinom, naročito za alkalne akumulatore, putem formiranja metalne elektrode izrađene od nikla u iz-vesnom elekktrolitu izbegavaju se prema ovom pronalasku na taj način, što elektrolit sadrži koncentrisane primarne alkalne soli viševalentnih kiselina, naročito natri-umbikarbonat. Ali se elktrolit može sastojati i iz rastvora boraksa kome je dodana borna kiselina. Primarne soli moraju neophodno prisustvovati a same slobodne kiseline ne bi bile dovoljne, pošto bi tad srpovodljivost elektrolita bila suviše mala. Sem toga u postupku prema ovom pronalasku ugljena kiselina, koja se u slučaju primene natriumbikanbonata gubi prilikom elektrolize, dopunjuje se dovođenjem nove kiseline. Ovo biva na taj način što se elektrolit ukloni iz ćelija i u naročitim spremištima pod pritiskom zasićuje ugljenom kiselinom. Ugljena kiselina uvodi se pri ovome u gamsovi tom stanju. Pored ak-
tivne mase dobivene formiranjem prema ovom pronalasku ploči sa velikom površinom dodaje se takva masa još i mehaničkim ili hemijskim putem.
Ako se ploča od nikla stavi kao anoda u takav rastvor recimo natrium ili kalium bikarbonata, onda se na ploči ubrzo po uspostavljanju struje stvara crni talog tro-\ alentnog oksihidrata nikla, koji se na ploči vrlo dobro drži. Ako se pobrinemo da se ovaj talog izdvaja između metalnih slojeva koji leže tesno jedan uz drugi ili u porama jedne prorozne metalne ploče, onda se može postići da jedinjenje oksida nikla naraste toliko da se dobije ploča sa velikom spoljnom površinom i velikom količinom aktivnih oksidnih jedinjenja. Ispostavilo se da su ova oksihidratma jedinjenja nikla, proizvedena anodnim putem, naročito elektroaktivna. 1 gram ovakve mase daje pri pražnjenju u akumulatoru do 0,24 am-perčasa, što se približava vrlo blizu teo-rijskom delovanju. Količina aktivne mase, koja se na označeni način može naneti na anodu od nikla, zavisi od težine metala ove nikleme anode od koje je ona napravljena. Ako je ova težina metala mala u odnosu na spoljnu površinu i ako se noseći metalni skelet, koji ostaje posle formiranja ne srne samim formiranjem oslabiti, onda se, kao što je već rečeno, ploči poired mase dobivene formiranjem može mehaničkim ptuem dodati gotova masa ili se takva masa može stvoriti i u samoj ploči hemijskim putem iz odgovarajućih sastojaka. Tako se dobi jaju pozitivne elektrode za akumulatore, koje u maloj za-
Dln. 5.—
premini sadrže naročito mnogo mase i mogu da nagomilaju naročito velike količine energije.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu eletroda sa velikom spoJjnom površinom, naročito za alkalne akumulatore, putem formiranja metalne elektrode od nikla u odgovarajućem elektrolitu, naznačen time, što elektrolit sadrži koncentrisane primarne alkalne soli
viševalentnih kiselina, a naročito natrium-bikarbonat.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se ugljena kiselina koja se prilikom elektrolize gubi, popunjuje u e-lektrolitu uvođenjem ugljene kiseline u ga-sovitom stanju, što se vrši izvan ćelija.
3.	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se ploči sa velikom spolj-nom površinom pored aktivne mase dobivene formiranjem dodaje isita takva masa mehaničkim ili kemijskim putem.