A. Gradnik: Pri vinu.                                      703
uspeh osta daleko iza uspeha drugih njihovih radova. Ta je primam-ljivost izazvala ranije i Andru Gavrilovica (romani: Prve žrtve, Banjsko zlato, Despotova vlastela, zbirka: Ašin-ske priče) na polje takih radova, posle kojih nije bilo novijih, vecih pojava. —
Svi se slažu da je šteta, što je odavno prestao objavljivati svoje pripovetke Milovan D j. Glišič, koji je priličnim brojem takih radova (dve zbirke i veci broj rasturenih) zainteresovao čitaoce svih redova originalnim posmatranjem, vešto pogodjenim manirom i duhovitim humorom. —
Kao zasebni tipovi stoje Štefan Mitrov Ljubiša(1824 do 1878.) i Milan D j. Mili če vi č, koji su se u zrelim godinama javili pripovetkom. Jak pripovedački talenat Ljubišin iskazan je u pripo-vetkama iz primorskog srpskog života. U njima je obično dogadjaj, o kome se u narodu priča, način je kazivanja narodski, pa ipak je sve to — vidi se po svakoj rečenici — prošlo kroz ruke veste u odabiranju dragocenog od običnog kamenja. To im i jeste glavna karakteristika. — Miličevič je takodjer saopštavao tek ono što je bilo u stvari ili se kao takvo kazuje. Posle večih i važnih etnografskih radova došli su iz pera njegova ovi manji priloži kao epizode, koje na svoj način dopunjuju ukupnu sliku. —   - - —
U pretpostavci, da sam ovim vrstama pripremio čitaoca za za-jedničko pregledanje novije i po tom najnovije pripovetke u Srba, predjimo na stvar!                                                                (Dalje prih.)
Pri Vinu.
Xn ko nam bol srce razdvaja, pa v roke čase polne spet! Ko z vinom duša se napaja, tako lahko pozabiš svet!
Tako lahko pozabiš solze, pekoči lek  pekočih ran — in ,tebe ž njimi, neumljiva,  ' ki si jih zvabila na dan.
A.  Gradnik.