KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 45 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. APRILA 1926.
PATEljTNI SPIS BROJ 3573.
Sslila^er Madrid ISpanšial,
Aksialna vrsalica ili mašina za kidanje slame Dopunski patent uz osnovni patent broj 3286.
Prijava od 6. avgusta 1924.	Važi od 1. aprila 1925,
Traženo pravo prvenstva od 7. avgusta 1923. (Nemacka)
Najduže vreme trajanja do 31. decembra 1939.
Pronalazak se odnosi na poboljšanje aksi-alne vršalice ili mašine za kidanje slame, koja sačinjava predmet glavnog patenta broj 3286, kod koje se nekretna i rotirajoča radna tela p'ribližnju u radialnem praven od kraja za ulaz žita pa do [izlaznog kraja ili jedna u drugu ulaze, odn. kod kojih radni organi na ulaznom kraju ostavljaju prstenasti prostor, u radialnom pravcu, znatne širine, tako, da se može žito u njemu više ili manje slobodno bacati.
Nacrt, koji pokazuje poboljšanja u prime-rima izvodjenja, pokazuje u fig. I aksialnu vršalicu i mašinu za kidanje slame u vertikalnom srednjem preseku. Fig. 2 je poluho-rizontalan srednji presek. Fig. 3 je presek po liniji 8—8 i tig. 4 presek po liniji 9—9 iz fig. 1. Fig. 5, 7 i 9 pokazuju vertikalne preseke po sredini kroz dalje primere izvodjenja pomenute mašine. Fig. 6 je presek po liniji 12—12 iz lig. 5. Fig. 8 je presek po lini)i
14— 14 iz tig. 7. Fig. 1() je presek po liniji
15—	15 iz lig. 9., koja pokazuje presek po liniji 15a—15a iz fig. 10. Fig. 11 —15 pokazuju dva primera izvodjenja naprava za pre-meštanje. Fig. U i 18 su izgledi iz spreda, Fig. 12 je presek po liniji 17—17 iz tig. 11. Fig. 14 je presek po liniji 19—19 iz fig. 13; Fig. 15 pokazuje detalj. Fig. 16 i 17 predstavljaju prigušne jezičke u bočnom i zadnjem izgledu. Fig. 18 i 19 pokazuju prelaze zane-kretne i rotacione radne organe. Fig. 20 i 21
pokazuju dva oblika izvodjtnja linijastih tela u povećanom delimičnom izvodjenja i način njihovog rasporeda. Fig. 22—33 pokazuju više oblika izvodjenja rotacionih radnih organa. Fig. 34—36, od kojih je 35 presek po liniji 40—40 iz lig. 34, pokazuju valjke za lomljenje. Fig. 3/ je aksialna vršalica i mašina za kidanje slame sa priključenom spravom za prenos iskidane slame. Fig. 38 je presek po liniji 43—43 iz fig. 37.
Prstenasti (ubacujući) prostor, koji čini suštinu glavnog patenta, i koji se nalazi izme-dju nekretnih i rotirajućih radnih organa završava se, po pronalasku, u »dubljenje, koje se pruža u gornjem delu mašinskog oklopa od ulaza za žito pa do završnog dela za kidanje i služi zato, da primi na sebe dejstvo-odbijanja ovog prstenastog prostora. Momen-tano mnogo uneto žito ulazi u udubljenje i u istom ze dotle zadržava dok ga ne obradi uz mali dovod, tako, da se proces mlaćenja i odvajanja zrna može uvek nesmetano vršiti.
Kao što se iz nacrta iz fig. 1—3 vidi, predvidjen je u gornjem delu mašinskog zida 11 kao odbojni prostor izđubljenje 29, koje je u preseku jajastog oblika. On se pruža od ulaza 15 za žito preko prostora za mlaćenje i za predhodno kidanje do prostora za završno odvajanje 31. N'ekretni radni organi 8 ne nalaze se u opšte u odbojnom prostoru. Ali po kad kad preporučuje se, da se u nje-
Din. 65.
mu postave jetiuo i!i više vodila 291, koja ulaze-<*e žito brzo vode ka izlaznom kraju mašine. Zadnji završni rieo prostora za mlaćenje o-brazavan je srpastim limom 292, koji se, korisno jt-, postavlja tako, da se može izvlačiti. Prema tome da li se ovaj lim upotrebljava ili ne može se žito duže zadržati u pomenu-tom prostoru ili brzo prevesti u prostor 31. Mašina dejstvuje tako, da nenacrtani rotacioni radni organi sa vratila vataju u prostor za mlaćenje suvišni deo u prevelikoj količini uvedenog žita, gde ono ostaje dotle, dok se radni organi ne oslobode, u koje zatim isto pada- Preimuestva od neupuštanja prevelikih količina žita u prstenasti prostor izmedju kre-tnik i nekretnili organa leži u tome, što se proces mlaćenja i odvajanja zrna ne remeti.
Zatim se u smislu pronalaska prstenasti prostor izmedju kretnih i nekretnib radnih organa hkorišćava za bolje odvajanje zrna praveći talasaste zidove s toga prostora i to u aksialnom pravcu, tako, da talasi leže vertikalno na mašinsku osu. Za vreme prelaza žita preko talasastog dela te a zrna padaju u doline usled veće centrifugalne sile, odakle ista isteruju deliće slame i odakle usled bez-piimetnog dejstva rotacionog dreša padaju na niže na sita ili u izlazne oluke.
11 je mašinska kućica — u stvari cilindrična u čijem su delu dreša postavljena za-ravnjena sita 17. Onaj deo li1 kućice koji se pruža u pravcu obrtanja organa, označenom u tig. 8 strelicom, računat od sita pa do razđeljnog žljeba, tako je istalasan, da talasi vertikalno Ježe na osi mašine. .Nekret-ni radni organi 8 nisu postavljeni na ovom delu zida, izbegavaju se zbog nagomilavanja slame.
Razume se, talasasta izrada nije ograničena ni na aksialni ni na obrtni pravac. Tako se može po tig. 9 deo kućice izmedju sita 17 i drugog dbonog žljeba istalasati. aso to budu iziskivale naročite okolnosti. U opšte ovde nije tako potrebno da se zrna odvajaju od slame kao kod prvo pomenutog dela li1, gde se zrna i slama usled napred isturenog sita naročito mlate. Razume se, da se zrna mogu i drugim uredjenjtma iz vršalice odvoditi sem pomoću sita.
Kod aksialne vršace i mašine za odvajanje slame po glavnom patentu rotacioni i nekret-ni radni organi na izlaznom kraju mašine stoje u uzajamnom dodiru, da bi potpuno sasitnili i razbili slamu. Prema dopunskom pronalasku dejstvo kidanja se povećava, ako se nekretni radni organ postavi u naročite radialnim zidovima obrazovane komore. U o-vim komorama, koje sa delom za predhodno kidanje i zidnim šupljinama medjusobno mogu biti vezane, slama ostaje duže vreme izlo-
žena kidanju, nego kad bi išla kroz glatki deo mašine.
Kao što fig. 1, 2 i 4 pokazuju, predvidjeli je u vršalice u izlaznom kraju glavni deo 31 za kidanje, u kome se nekretni i rotacioni orgaui potpuno hvataju, kome je cilj, da se slama podvrgne dovoljnom procesu kidanja. On se sastoji iz više komora 311, koje su o-brazovane od radialnih zidova 3l2 kućice 11. Izmedju ovih su postavljeni organi za kidanje 85, koji kooperišu sa slično načinjenim orudjima na vratilu 5. Komore su medjusobno prepustima spojene, koji se rade od praznina 313 u zidovima 3L2.
S obzirom na veću obimnu brzinu rotacionih radnih organa debi kućice, koji obuhvata komore, daje se veći prečnik. Ako takva mašina u gornjoj kućici dreša ima prostor 29 onda se spoljne dimenzije biraju tako, da se gornji delovi prostora 29 i prostor za kidanje vezujući navršavaju i padaju u jednu liniju. Prostor 29 odeljen je izmenljivim srpastim zidom 292 od dela 31. Može se, po izboru žita, pustiti neposredno u deo 31 ili predhodno obraditi u prostoru dreša. Razume se, zid 292 može se rasporediti i na kom drugom mestu, ako se ne smatra za bolje, daše isti izostavi.
U donjem delu kućice komore su, što je korisno, prekinute. Ovde je smeštena rošti-Ijasta naprava SI4, kroz čije srazmerno male otvore propadaju pored žita još i usitnjena slama. Poznata je primena roštilja zarad lakšeg propadanja zrna kod aksialnih vršalica.
Prema pronalasku, roštilj je uz to načinjen kao orudje za kidanje — i isti se može za-menjivati. Ovo se postiže time što se ivice roštiljskih poluga okrenute vratilu 6 testera-sto ozubčavaju, kao što je primera radi označeno kod unutrašnjih ivica zidova 3l2. Takav roštilj može se u prilikama načiniti od izmenljivih listova pantljikaste testere.
Dužina istog može biti i u aksialnom i u radialnom pravcu proizvoljna, n. pr. može se pružati po celom obimu u prostoru za kidanje. Zatim može imati više delova u oba pravca, pri čem se za radialni pravac mogu predvideti različiti veliki otvori za propuštanje. Listovi, obično, stoje u suprotnom pravcu dovoda slame, tako, da oni dolazećem sloju slame protiv stavljaju izvestan otpor. Njihov radi-alan položaj može se tako izabrati, da se većim ili manjim nagibom prema mašinskoj osi odredjuje širina otvora za propust.
Ako se na ulasku za žito jedne vršalice po ovom pronalasku postavi prstenasti prostor sa sitom, koje ozdo leži, za odvajanje zrna, onda se preporučuje, da se prstenasti prostor izmedju sita i rotiraiućih radnih organa suži ili svede na vrlo malu veličinu, da
tri usleđ približavanja sita uz putanju radnih organa od ovih povećane lopte .-ena klizile odmah preko sita i da ga ne bi zapušivali.
h'ig. 5 i 6 pokazuju mašinsku kuticu 11 sa podjednako rlutrim nekretnina radnim organima 8, čiji je donji deo 17, koii kao sito služi, podeljen u tri stupnja i primaknut usled -smanjenja odu. izosUvljenjem prstenastog pro • stora blizo uz putanju rotacionih organa 7. čija dužina može biti odgovarajuće svedena ili postepeno pak može rasti ka izlaznom kraju maidne. Mogu se i đelovi sita poieđinačno ili sva lavnomeruo približiti nejednako dugim organima 7. čime oni dobivaju kosi položaj prema mašinskom vratilu Ako pri tom radni organi rastu od ulaza ao izlaza ravnomerno i dužini, onda sito 17 dobija jeduostavnu površinu.
Kod primera izvodjenja kod lig. 7 i 8 radni organi 7 imaju istu dužinu, a sito 17 leži i nepromenjenom odstojanju prema vratilu 6, dok je gornji deo, sa jednakim nekretnim organima 8. snabdevene kućice 11 stepenasto izdeljen. I ovđe se može postepeno vršiti smanjivanja razmaka izmedju organa 7 i 8 pri čem slobodni krajevi tela 8 leže na zamislje-noj kući, a kućica (lobija konačan oblik. Sita su kod ovog primera izvodjenja prvenstveno nešto ispupčena pa prema tome ekscentrično postavljena prema mašinskom vratilu. U mesto sita mogu se i druge naprave sa otvorima upotrebni.
Po lig. 9 i 10 mašina ima sektorski pođe--jcn kotur na vratilu mlatihca, čiji su sektor-ni delovi helikoidalno izvijeni Oni za vreme -obrta vratila neposredno utiču na pokret slame ka izlazu i to tako, da se pomenuti pokret ubrzava.
Iza istalasanog dela ll1 prostora dreša postavljen je na vratilu 6 kotur 32, kr ji kao što je poznato služi za to, da spreti od letanje srna ka izlazu mašine. Prema pronalasku kotur 32 podeljen je sektorno, a delovi’ mijeni laelikoidalno, da oni pri obrtu u smislu ska-zaljki na časovniku teraju vazduh ka izlaznom kraju mašine. (10)
Sprava dela tako, da iz prostoia za mlaćenje ka izlazu leteća zrna udaraiu u kotur :32a, sa koga se odbijaju u prostor za mlaćenje, koji onda zajedno sa drugim zrnima napuštaju kroz sito 17. S druge strane kotur 32 dejstvuje kao duvaljka, pri čem ona za vreme svoga obrta ubrzava ka izlazu iz mašine vazduh, koji nosi žito. Razume se, pri tom može nastupiti neposredno dejstvo prenosa, ako je količina žita tako velika, da postane sloj tako veliki, da dopire do krila kotura.
Kotur može biti takvog oblika, da kroz isti probija vazduh počev od vratila pa do izves* nog prekida, pii čem se predvidja središan
otvor, koji dopušta vazdušnoj struji šišanoj sa zadnjeg dela mašine, da udje dovojno unutra. Kotur se može postaviti i na kom drugom mestu mašiue, pri čem će se njegov prečnik slagati sa organima 7, u .koliko se ovi ne do-hvataju sa nekretnim organima 8,
U glavnom patentu naznačena resa za proizvoljno menjanje roda vršanja promeuom he-likoitalnog boda rotacionih radnih organa, poboljšana su tolko, što za nošenje radnih organa služi dvodeoni elemenat jfig. 11 —15).
Mlatilice 7, utvrdjene su na nosaču, koji se sastoji iz jednog na vratilu 6 nekretnog ntvr-dienog tela 841 i jednog drugog tan^ecialnog dela 342. Za vezu oba dela služi se zavrtnji-ma 34a. koji su provučeni kroz otvore 344 tela 341 i u proreze 34D, koji su u većem broju radialno postavljeni u srednjem delu organa 342 i završavaju u koncentričnom izđubljenju iste. Podela ovih proreza izabrana je po jednom pravilu tako, da se radni organi mogu rasporediti u helisama željenog hoda i visine.
Prema primeru izvodjenja iz Fig, 11 i 12 tela 241 i nosač mlatihca načinjena su konično u cilju, da bi se na spoljnem obimu jedan ili više štapova (mlatilica 7) mogli postaviti, koji su neuvijeni i od ravnog metala, tako, da oni još ispočetka imaju prema vratilu 6 nagnuti položaj te time vrše ventilsko dejstvo.
Po primeru izvodjenja po fig. 13 —15 upotrebljavaju se jedna ih više mlatilica od ravnog metala, koje su paralelne vratilu 6 a na slobodnom kraju nose koso rastavljena oruđja. Oni probijaju U obliku srpa prstenasti venac 346 na nosaču 342. ..ovisno je, da se kodove konstrukcije delovi 341 i 342 hvataju kao ša-paste spojnice, pri čem se, razume se. podela spojnice mora potpuno slagati sa radialnim prorezima 3*D. Uvučeni štapovi utvrdjuju se na delu 842 kukastim /avitujima o47 pri čem se u kuki može uklještiti krak štapa pomoću klina 348 pokazanog šerm-tieki u fig. 15 Klin sa bočnim kracima obuhvata kraj zavrtanjske kuke i ulazi u jedno izdubljenje istog sa presavijenim ispadcima. Cilj je ovoj koristnik Iji, da se spreći odvajanje klina od zavrtuja za vreme montiranja. Ako se želi izmeniti jedna mlatilica 7, onda se zavrtani ,.>47 odvrti i iz-vla’-i iz otpora 349. Potom se može štap 7 ukloniti kroz otvore 3410 venca 34° Kroz ove otvore novo uvedeni štap učvršćuje se ponovo zavrtnjem 347.
Otvori ćs49 slažu se u broju sa radialnim prorezima 3t5 Pomeranje nosača 342 ka delu
341	vrši se na taj na^ iu. što, se zavrtn ji 343 raz'abave, radialno ka vratilu pomeraju, nosač
342	pomera za željeni stepen i onda uvodi i zateže zavrtnjirna u proreze 3i5, koji se sklapaju sa otvorima BP4.
Izvođjenje po fi£. 13—15, koje ima to pre-imućistvo što mlatiliee nisu oslabljene na najjače opterečenom kraju, može se primeniti i na konačni nosač.
Prolazna brzina žita i time moć rada mašine može se na taj način proizvoljno povisiti, što se broj zavrtaujskih hodova, u kojima su, kao što je poznato, rasporediene mla-tilice, bira veći u zadnjem delu mašine netio u prednjem. Ako se u ulaznoj z ni upotrebe dva zavitanjska hoda, onda se u delu mašine, koja pozadi leži izmedju ovih usadjuju još drupi hodovi. Korisno je. da se za povećanja hoda a s obzirom na izjednačenje maha i ravnomernn podelu žita izabere pravi broj za hod umnožen brojem hodova ulazne zone, tako, da su na ulazu postavljene po dve, u zadnjem debi pak po 4 mlatiliee na nosaču 34, kao što je to radi primera pokazano u fi«. 11 i 13.
Zbog povećanja broja hodova za mlatiliee u zadnjem delu mašine to se žito brzo uda-Ijuje iz prostora za mlaćenje, tako, da se povećava moć primanja. Hodovi u većem broju mogu lako obrarijivali tanji sloj i bez kvara terati ka izlaznom delu mašine.
Razume sc ne postoii nikakva smetnja, da se na kom drugom sera naznačenom mestu mašine izvede povećanje broja hodova, koje se inače može izvršiti po ž-lji.
Dalje urerijenje za promenu radnog vremena sastoji se u postavljanju jedne ili viš ■ zap-livnih sprava na izlaznom kraju mašine (fig. 10 i 17). ako se ove sprave otvore, onda je dejstvo sisanja na ulazu malo te obrada žita traje odgovarajuće dujio. Ako se one zatvore onda nastaje jako sisanje žita, k' je se onda velikom brzinom kreće kroz mašinu.
Zaptivue sprave sastoje se iz tri klapni 38, 39, 40 koji čine završni deo ku-ice na izlaznom kraju mašine. Klapna 38 načinjena je širokom i služi kao poklopac za gornju polovinu izlaza, dok su za pokrivanje donje polovine predvidjeue uže klapne 39 i 40.
Sve klapne su udešene lako, da se prema spoljnoj strani mogu klatiti, pri čem se njihovo vraćanje može ograničiti naročitim napravama. Ove se sastoje iz po jedne ručne poluge 381, So1, 4b1 i luka 382, ..O2, -IO2 (za svaku kUpnu) na kome se poluga utvrdjuje zubeima tako, da klapna može pravilno napolje izlaziti ali ne preko izvesne odredjene granice i da se vrati u puni položaj zatvaranja.
Prema željenom trajanju obrade žita postavljaju se klapne. Kod sasvim zatvorenih klapni može se od mašine usisani vazduh u-zeti samo kroz ulaz. Na ovom je mestu sisanje vrlo luko, tako da se žito tormalno u--vluči. Velike količine vazduhačine, da žito sa
velikom brzinom prodje kroz mašinu do kraja-, Ovde žito samo potiskuje klapne toliko nazad, koliko je potrebno za njegov izlaz. Mehanička smetnja usled klapni utiče na boravak u zadnjem delu mašine, što je potrebno za mašine oba tipa po pronalasku.
U obrnutom slučaju, kad su klapne otvorene vazduh ulazi u velikim količinama od pozadi, ulazi uz vratilo do srednjeg dela mašine, biva skretan rotacionim mlatilicama ka. zidu kućice te se ponova vraća r.a izlazni o-tvor. Ova struja remeti vazduh koji dolazi sa ulaza, koji zbog toga slabije izlazi te time i slabije tera žito ka zadnjem delu mašine, gde se ipak usled velike količine vazduba vrši u-brzavanje. Otvaranjem klapni mogu se postići proizvoljna vremena trajanja rada.
U mesto klapni mogu se upotrebni druge zapiivno sprave n. pr. razvodnici (pomerači ma kakve vrste). Kad kad se mogu uputre-biti i opruge 383 i tegovi 408 kao sredstva za opterećenje.
Kod pokazanog primera izvodjenja klapne su tako polukružno načinjene da ostavljaju centralni otvor. Time je data mogućnost da-, vazduh uvek može uci sa zadnjeg kraja mašine. Ovo je regulisanje, koje leži izmeJju po-lož-ja zatvaranja i otvaiauja klapni i odgovara običnim radnim prilikama. Naročito re-gubsanje treba onda učiniti, ako je potrebno da se rad ubrza ili uspoii.
Pošto klapne u svom položaju zatvaranja propuštaju samo žito, onda je jasno, da ne postoji utieaj na regulisanje vazduba, ako se pusti da žito izlazi sa strane iz mašine. Pru-mena vremena trajanja rada može se učiniti tigradjivanjem naročitih drlova, kojima je cilj, da žito prevode preko prostora izmedju pokretnih i nekretnih mlatiliea ka izlazu iz mašine. Ti mostovi se sastoje iz limanih traka i dužinom svojom prave neprekidnu zavrtanj-sku površinu. Oni se ob čno postavljaju na bokove mašina.
Kao što se iz fig. 18 vidi po.-tavljaju se mostovi 41, 42, 43, 44 i 45 za nekretne radne organe 82, b3, 84, ita unutrašnjem obimu niašinske kućice 11. Oni se mogu knđ-kad postaviti tako, da se pomeraju. Njihov kosi položaj zavisi od brzine, kojom žito treba da prodje kroz mašinu. Prema tome oni se mogu postaviti u belisi ili van kakvog sistema.
41 pokazuje most postavljen na ulazu u situ 17 koji stoji paralelno prema kosim organima 8- i pievodi jedan deo žita preko više grupa ovih radnih organa. 42 je most koji ide od srednjeg obimnog venca tela 84. Ovaj kao i četiri mosta 43 koji vezuju tri grupe organa iznose žito iz prostora za mlaćenje u prostor za predhodno kidanje odakle-
se isto mostovima 44 i 45 brzo prenosi u prostor 31 mašine. Što mostovi 41—44 idu preko sita 17 ima tu korist, što oni sprečavaju aksialno odu varanje zrna promajom, koja vlada u mašini.
Mostovi za rotacione radne organe (fig. 19) sastoje se iz uzanih prstenastih limova 46, koji nose dve ili više mlatiliea 7 i prolaze pored nekretnih mlatiliea na maloj razdaljini. Njihova gornja ivica presavijena je na izlazu •mašine tako, da oni kao lopatama hvataju slamu iz kućice i odvlače je.
Mostovi 48 služe u znatnoj meri i za proizvodnju promaje, koja sa svoje strane povoljno utiče na brz prolaz žita kroz mašinu. S druge strane značaj nekretnih mostova je taj što izazivaju kretanje promaje odn. potpomažu isto.
Kod tederirajućih ili helikoiđaino pomerlji-vih mlatiliea 7, mostovi, koji pripadaju dvema grupama mlatiliea, grade se dvodelno pri čem je svaki deo nošen od pripadajuće mla-tilice. Jedan drugom okrenuti delovi pojedinih (lelova pokrivaju se onda radi omoguće-nja boljeg provoda slame. Izrada je onda odgovarajuće dvo ili trodelna uz premošeenje koje pripada dvama ili trima grupama rotacionih radnih organa. Dejstvo ovih mostova 46 koji prvenstveno leže u prostoru za pret-hoiino kidanje i koji se mogu rasporediti u proizvoljnoj lielisi, može se u danom slučaju predvidjenim postavljenjem promeniti u radialni sa strelicom označeni pravac.
Kod radnih organa 7, koji se sastoje iz nosača mostova 46 utvrdjeni su na orudju sa kojim se oni onda pomeraju.
U širem smislu pronalaska mogu se svi medjtiprostori radnih organa odn. nosača, koji drže orudja. premestiti, tako, na se do-bija neprekidan jedno odnosno višehođni za-vrtanj.
Kod oblika izvodjenja mašine prema glavnom patentu sastoji se jedan deo radnih organa, utvrđjenih na mašinskoi kućici, iz koso prema vratilu 6 letećih poluga, koje su pod takvim uglom rasporedjene, da one neposredno prenoseći dejstvuju na žito i korisno utiču na vazdušnu struju upravljenu prema izlazu mašine.
Dejstvo ovih poluga je potpunije ako su one načinjene kao radialno strčeća u rnašin-skom prostoru tela, sa srazmerno niskom povijenom ivicom. Ravan oblik poluga pomaže prenos žita i provod vazduha, dok niske ivice poboljšavaju proces odvajanja zrna i sortiranja, pošto se o njima klasje tare i njima zadržavaju izladjena zrna.
Kao što fig. 20 i 2L pokazuju poluge su načinjene kao što je malo čas pomenuto, sa ravnim telima b2, 83, njihova obična ivica,
okrenuta ka nenacrtanim radnim organima, i u danom slučaju i izlazu mašine okrenuta zadnja ivica, ima nisku posavijenu ivicu 8ao, 83°, dok prednja ivica 821, 8Sl nije podavije-na, več je načinjena kao oštrica. Ova konstrukcija cilja na to, da u pravcu proste strelice (fig. 20) dolazeće i preko zrna prelazeće žito ne nailazi ni na kakav otpor.
Sto se tiče poluga 88 upotrebljenih ti zadnjem delu prostora za mlevenje, poboljšan je pristup žita još i time, što se prednji kraj 831 širi postepeno od zidova kućice. Od izve-snog dela poluge se opet sužavaju, da bi slami pružale lakše sklizavanje.
U pravcu peraste strelice rotirajoča radna tela povlače žito baeajuči ga uz poluge, čije savijene ivice vrše trenje o klasje, pošto su zrna udarom klasja razlabavljena. Pri tom ivice zadržavaju zrna, koja padaju na suprot slami koja dalje ide, i teraju ih ka zidu 11, uz koja ista padaju do donja sita. S druge strane širina poluga vrši povoljan utieaj na prenos žita i provod vazduha.
Poluge su postavljene i načinjene tako, da se mogu zamenjivati, da bi se njihovo dejstvo bolje iskoristilo prema vrsti i dobroti žita.
Preporučljivo je s obzirom na transport žita i provod vazduha, da se poluge postavljaju više ili manje helikoidalno, kao što je to poznato kod radnih organa u obliku klinova. Kako položaj klinova ni malo ne utiče na provod vazduha a na prenos žita pak neznatno, to je oV'de raspored poluga od vrlo velikog značaja, pošto on omogućava da se propiše put vazduhu i slami.
Da bi se poluge učvrstile i da se zid kućice ne pravi debeo, one leže na metalne trake 91, koje se vide u fig. 21 i koje mogu imati proizvoljan presek i koje su he-likođialno postavljene na spoljnoj strani kućice i pružaju preko prostora za kidanje i mlaćenje. Ove trake do bi jaju propisane otvore za prijem nepokazanih, za utvrdjivanje organa 82, b3, S4 služečih klinova.
Nosači, sastojeći se iz uvijenog ravnog metalnog štapa rotacionih radnih organa koji se pak sastoje iz nosila i samog orudja, pokazuju izvesne mane na mestima mašine, gde se orudja hvataju sa nekretnim radnim organima. Pri prekomornom opterećenju rotacioni radni organi odmiču u stranu, odkle postoji bojazan, da njihovi krajevi udaraju suprotne delove i izazivaju lomljenje.
Ova se mogućnost uklanja, ako se po pronalasku, kosi položaj radnih organa prema vratilu načini i za orudja i kao nosač upotrebi ravan, neuvijeni štap od metala. Ovaj se može samo u svojoj srednjoj ravni vertikalnoj na mašinsko vratilo savijati napred i
na'iad, dakle nikad ne može olvoriti takvo hvatanje đelova kretnib i nekretnih da ono smeta.
II prostoru za mlaćenje upotrebljavaju se .prvenstveno pločasta orudja, koja se rasporedom niskih savijenih ivica prave kao i kape u obliku lopata. Ona onda istovremeno dej-stvuju kao crpke, da bi omogućile dovod i pravac žita. U prostoru za kidanje odnosno u zadnjem takvom prostoru postavljaju drn-gojače načinjena orudja, koja su prilagodjena ovim radnim uslovima.
Korisno je da se orudja sa nosačima načine tako, da se mogu pumerali. Onda je u-vek mogućno, promeuom kosog položaja orudja da se postavi drugi hod helise na vratilu i time izazove vazdušno strujanje, koje će odgovarati dotičnim okolnostima.
Orudja, koja se na izlazu mašine postavljaju ravnije, služe i kao nosači limova, koji aksialne prostore izmedju dva ili više venea premostavaju.
Fig. 22 pokazuje u pravcu strelice rotirajući par radnih organa, kod kojih je, po pronalasku, nosač za naročito postavljeno orudje 37 izradjen kao neuvijeni ravni štap 71 tako da se on u svojoj na mašinsko vratilo kosoj ravni savija napred i nazad. Štapovi (nosači) stoje tangencialno na svoj oslonac 34, koji je tako načinjen, da se oni mogu pomerati za srazmerno mali ugao.
Kosi položaj kod ovih dvodeonih radnih organa premešten je u orudje, koje je po fig. 23 kosa, samo štapom 71 vezana ploča.
Fig. 24 do 26 pokazuju jedno đrugojače naznačeno i pomtrljivo orudje 372. Ono je napravljeno kao ploča sa niskim podavijenim ivicama, radi crpljenja, čime se vazduh siše u mašinu odnosno u ovoj utiskuje. Ovo se ■orudje prvenstveno upotrebljava u prostor za mlaćenje i za kidanje. Za poslednji je preporučljivo i postavljanje kapa, čije su ivice načinjene testerasto, kao što je pokazano u tig. 27—28.
Sprava za porneranje orudja, sastoji se iz papuče 72 utvrdjene na slobodnom kraju štapa pri čem na ploči, koja strči od štapa, naježe nosač 73 utvrdjen za orudje 372. Za raz-■dvojljivu vezu papuče 72 i nosača 7J služi kukasti zavrtanj 74 čiji se ispadak 740 može, ■s jedne strane, uvuci ozgo u pojedinačne, koncentrično oko klina zavrtnja postavljene grane 73° nosača 73 a s druge strane u otvor 720 papuče 72. Iznos za koji se orudje može pomeriti iz položaja pokazanog u tig. 25 na položaj paralelan štapu 71 označen je strelicom.
Fig. 25—30 predstavljaju prstenasta orudja 373 prostora za prethodno kidante.
Fig. 31—32 pokazuju orudje 374 sa ozub-
čanim ivicama, pri čem se paralelno vratilu nilatilica ležeći bočni zidovi :>740, o741 različito visoki, da bi povoljno dejstvovali na prenos žita.
Fig. 33 pokazuje orudje 375, koje se upotrebljava n glavnom prostoru za kidanje, čiji su ispali delovi testerasto načinjeni. Sa oru-djima po fig. 24—33 ne kooperišu odgovarajuće načinjeni radni organi, koji su prikazani.
Tok mašine po glavnom patentu jeste na suprot naznačen mašinama ove vrste, ravno-merniji, bez zaptivanja i sa manjom potrošnjom snage, zato, što se shodno progresivnoj obradi žita prstenasti prostor na označenom kraju mašine sužava a naročito n deki za kidanje, gđe prelazi u sve većem dodiru radnih organa.
Poboljšanje ovih radnih osobina može se postići, ako se, po pronalasku radna tebi postave na obimu kućice razmaknuto u odnosu na rotacione radne organe tako, da se nikad dva od ovih poslednjih istovremeno ne hvataju ili kooperišu sa nekretnini radnim organima. Otuda izlazi red pojedinačnih operacija i pojedinačnih hvatanja.
Kaspored po ovom pronalasku pre svega valja tražiti za prostor kidanja, gde se rotacioni i nekretni radni organi više ili manje mnogo hvataju. Isto važi i za prostor mlaćenja.
Način podele raznih miatilica 82, 83 organa 84, 85 na unutarnjem obimu kućice 11 pokazan je primera radi na nacrtu, koji u lig. 18 pokazuje razvoj kućice, f,g. 19 šema-tički jedan đeo mašinskog vratila 6 sa roti-rajućim radnim organima 7.
Dopunski pronalazak predstavlja dalji razvoj glavnog pronalaska još i na taj način, što je jedan deo sa nekretnini radnim organima u dodiru stojećih rotacionih radnih organa izradjen kao nosači za gnječionike (valjke za gnječenje), koji se valjaju u unutrašnjosti mašine i žito razbiraju. Tirne se postiže poboljšanje sa spravom za kidanje, u razbiranju iskidane slame, koja se u naročito mekom stanju prevodi. Pre svega se valjeima razbiraju čvorovi koji se nalaze u slamkama, što se ne može postići prostim orudjima za kidanje.
Po fig. 34—36 utvrdjeno je na vratilu 6 telo 47, koje služi kao nekretan kotur za jedan koncentričan, u četiri tangencialna radna organa završavajući se nosač 48. Za pome-ranje su u telu 47 postavljeni otvori 471, sa kojima se mogu poklapati radialne rupe 481 nosača. Spona oba dela vrši se zavrtnjima 49, koji prolaze kroz uzdužnu rupu 471 i radialni prorez 481.
Četiri radna organa 482 načinjeni su kao
.iosači za gnjeeione valjke i to tako, što svi i njihovim viljuškastim krajevima postavljene radialno pokretne papuče 483 koje se piema vratilu G drže oprugama 4b'1 i n otvoru okrenutom ka zidu 11 nose valjak 50, prvenstveno od lakog metala. Valjci se kreću u ravni vertikalnoj na vratilo 6 i valjaju se po krivini ll1, koja je odgovarajuće konično načinjena u unutrašnjosti kućice 11. Sužavanje valjaka okrenuto je ulaznom kraju mašine. Osovine valjka postavljene su helikoidalno &OSO prema vratilu G, da hi se tok žita potpomo-gao. Istoj svrsi služi i organ 51 postavljen na zadnjoj strani svakog nosača.
Žito koje dolazi u pravcu strelice pokazane u lig. 35 biva bacano od tangencialno stoje-•ih kraka 48ž na krivinu ll1 i gnječeno od valjaka 50, koji bivaju potiskivani ka spolj-noj strani dejstvom centrifugalne sile ili o-pruga. Kretanje unapred žita ka izlaznom vraju mašine može se vršiti pored dosad pokazanim sredstvima još i time, što se po obliku valjaka postavljaju zavrtanjski oluci.
Grupa valjaka može se postaviti ma na kom mestu u prostoru za mlaćenje ili kidanje. Valjci se sastoje prvenstveno iz metalnog šupljeg tela, koji se može uljem napuniti za neku vrstu stalnog podmazivanja. Oluci na obimu valjaka mogu se n. pr. napraviti na taj način, što se dve trake (koža i metal) zavrtanjski uvijaju.
Jačina gnečenja može po želji regulisati, gradeći jačinu opruga 484 tako, da se one mogu podešavati. Ako se ne upotrebljava kozina krivina, onda se valjci manje konično grade.
Koso r.a vratilu postavljene nekretne poluge po glavnom patentu vrše znatan micaj na proizvedenu promaju pored toga što utiču na odvajanje zrna. Uticaj i proizvodnja promaje po pronalasku se povećava ako se puste da koso prema vratilu ležeće mlatilice zajedno rade, mlatilice i poluge grade se pločasto i nameštaju u velikom broju. Onda usled dejstva đuvanja i provodjenja ili i sa mostovima po lig. 18 i 19 postaje jaka promaja, koja je dovoljna za obradu bez pomoći naročitih đuvaljki, koje se postavljaju u priključenim napravama.
Kod primera izvođjenja pokazanog u fig. 37 i 38 promaja se iskorišeuje za skupljanje zrna, koja se dobijaju od iskidane slame u delu mašine za kidanje.
Gore pomenuta naprava sastoji se iz jednog doboša 52, koji je priključen delu 31 za kidanje, čiji je donji deo zida 52’ načinjen kao sito, u danom slučaju isto se može vaditi. Ispod poslednjeg nalazi se kanal 52- za skupljanje zrna koja dolaze sa sita. U dobošu se nalazi vratilo 54 koje ima lopate 541
postavljene u obliku puža. Za pogon ovo^ vratila služe poluge 542 terane od vratila 6.
Ispred ulaza doboša nalazi se korilo 523 za prijem žita, koje se pruža do ispod rešetki 314 dela za kidanje i koje može Id i kao sito izbušeno, ako na ovom mestu treba vršiti odvajanje zrna. 524 je izlaz iz doboša, sa kojim kanal 522 stoji u slobodnoj vezi.
Sprava dejstvuje tako, što kroz rešetku -ii4 padajuća i sa kraja zadnje mašine izlazeća iskidana slama pada u korito 522 gde je đo-hvataju zavrtanjski raspored jene lopatice 541: ista se za vreme podizanja kovitla u dobošu. Ovde se zrna odvajaju usled neprekidnog ra-stresanja slame, koja kroz sito 521 i kanal 522 dolaze preko pomenutog oluka ka mehanizmu za čišćenje zrna, dok se iskidana slama vodi ka izlazu 524.
U mašini proizvedena promaja upotrebljuje se zato, da se u kanalu 522 nalazeče se žito oslobodi od delića slame. U delu sita 521 postavljene rupe prekrivene su sa otvorima na poklopcima, koji su okrenuti ka izlazu iz mašine, tako, da se izbegava zaptivanje rupa s jedne strane i s druge strane da se preko njih prevede vazdušna struja.
Razume se mogu se glačasta radna tela i listovi drugojače izvoditi nego što je pokazano u lig. 3 — 5 i 18—28 iz glavnog patenta.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	Aksialna mašina za vršu ili kidanje slame čiji se nekretni i rotacioni organi približavaju ka izlazu za žito u radialnem pravcu, odnosno hvataju se, po glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što je na izlasku za žito predvidjeni prstenasti prostor koji leži iz-medju radnih organa u gornjem delu mašine proširen u aksialan prostor za mlaćenje, koji se delimično pruža preko mašine u uzdužnom pravcu.
2)	Aksialna mašina po zahtevu 1 naznačena time što se prostor za mlaćenje gradi od jajastog izdubljen ja — u preseku — na gornjem delu kucice.
3)	Aksialna mašina po zahtevu 1 naznačena time što su koso prema vratilu mašine u prostoru za mlaćenje postavljena jedno ili više vodila — poluga.
4)	Aksialna mašina za vršu ili kidanje slame prema glavnom patentu broj 3286, naznačena time, što je omotač drešn tako ista-lasan u aksialnom pravcu, da talasi stoje vertikalno na mašinskom vratilu.
5)	Mašina po zahtevu 4 naznačena time. što je samo jedan deo omotača dreša istala-san, koji se računa u obrtnom pravcu radnih organa, pruža od sita, koje sačinjava donji deo omotača pa do podeonog omotača (kućice) koji leži u horizontalnoj ravni.
6)	Aksiaina mašina za vršu ili kidanje slame prema glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što su nekretni radni organi izlaznog kraka (31) rasporedjeni u naročitim, radialnim pregradama (312) obrazovanim komorama za kidanje (311) koje mogu biti medjusobno kao i sa prostorom za prethodno kidanje šupljinama u zidu (3l!!) povezane.
7)	Mašina po zahlevu 6 naznačena time, što komore za kidanje leže u omotu većeg prečnika.
8)	Mašina po zahtevu 6 naznačena time, što se gornji delovi prostora (29) i prostora (31) vezuju.
9)	Mašina po zahtevu 8 naznačena time, što su prostor (29) i (31) medjusobno odvojeni pregradom (292) koja se može uklanjati.
10)	Mašina po zahtevu (6) naznačena time, što se omotač mašine delimično ili sav sastoji, iz jedne rešetke (314) koja đejstvuje kao oru-dje za kidanje, koja se može načiniti tako, da se zamenjuje.
11)	Mašina po zahtevu 10 naznačena time, što su radnim organima okrenute ivice rešetkastih štapova načinjene testerasto.
12)	Mašina po zahtevu 6 naznačena teste-rastim oblikom ivica radialnih pregrada, čije su ivice okrenute radnim organima.
13)	Aksiaina mašina za vršenje i kidanje slame po glavnom patentu broj 328o naznačena time, što je prstenasti deo izmedju rotirajočih radnih organa (7) sitasto načinjenog dela (17) sužen ili izostavljen na celoj dužini mašine ili jednom delu iste.
14)	Mašina po zahtevu 13 naznačena time, što su kod rotacionih radnih organa sa rastućom dužinom u radialnem pravcu otprilike podjednako dugi radni organi predvidjeni na kućici (11) čiji deo (17) odstupa od vratila (6) shodno produženju radnog organa
15)	Mašina po zahievu 13 naznačena time, što sitasto načinjeni deo kućice leži na istom odstojanju prema vratilu, dok su slobodni krajevi radnih nekretnih organa, koji su postavljeni na drugim delovima kućice, približeni shodno smanjenju prstenastog prostora izmedju nekretnih i rotirajočih radnih organa.
16)	Mašina po zahtevu lt> naznačena time, što nekretni radni organi imaju otprilike istu dužinu, a deo kućice, koji ih nosi, priiežen je vraiilu (6).
17)	Mašina po zahtevu 14—16 naznačena time, što se približavanje uz vratilo odn. ođ-micanjo od istog vrši postepeno ili na mahove.
18)	Mašina po zahtevu 13 naznačena time, što su sita ispupčena i postavljena ekscentrično prema mašinskom vratilu.
19)	Mašina za vršenje i kidanje slame naznačena time, što je jedan na vratilu postavljeni, kao odbojnik za zrna služeći kotur (32)
podeljen u sektore, čiji su sektorski delovi he-Jikoidalno uvijeni.
20)	Mašina po zahtevu 19 naznačena time, što je srednji deo kotura načinjen tako, da propušta vazduh, da bi se omogućilo stvaranje promaje.
21)	Aksiaina mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što za nošenje rotacionih tangencialnih radnih organa (7) služi dvodelno iz-radjeni nosač.
22)	Mašina po zahtevu 21 naznačena time. što osnovni organ (telo) ima radialne; uzdužne otvore (o44) sa zavrtnjima (343) sa kojima se mogu poklapati prerezi, koji se nalaze u koncentričnom izdubljenju srednjeg dela.
23.	) Mašina po zahtevu 21 nasnačeha time, što su osnovni organ i nosač načinjeni konično, i poslednji po svom spoljnem obimu nosi jednu ili više mlatilica, koje nisu uvijene a od ravnog su metala.
24.	) Mašina po zahtevu 21 naznačena time što jedna ili više mlatilica kao uvučena tela prolaze kroz venac (3415) nosača (342), pri čem se utvrdjivanje nosača može vršiti kukastim zatvaranjem (347).
25.	) Aksiaina mašina za vršenje i kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena time. što je broj zavrtanjskih hodova, u kojima su kao što je poznato, rasporedjeni radni organi, u zadnjem delu mašine veći nego u prednjem.
26.	) Mašina po zahtevu 35 naznačena time, što povećavanje broja hodova u zadnjem delu mašine iznosi parni broj umnožen sa brojem hodova u prednjem delu mašine.
27.	) Aksiaina mašina za vršenje i kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što ju ona na zadnjem kraju snab-devena sa jednom ili više sprava, koje omogućavaju da se unutrašnjost mašine dovoden vezu sa atmosferom ili od ove isključi.
28.	) Mašina po zahtevu 27 naznačena time, što se sprava sastoji iz zidova, koji se auto-matsai iskreeu prema spoljnoj spremi.
29.	) Mašina po zahtevu 27 naznačena time, što na zadnjem kraju ima otvor, koji unutrašnjost mašine stalno drži u vezi se atmosferom.
o0.) Aksiaina mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što se variranje trajanje obrade žita vrši gradjenjem naročitih mostova (41 do
46)	za nekretne (82, 8;!, 84) ili rbtiraj'uće (7) radne organe ili za obe, pri čem ovi mostovi u obimnom pravcu mašine imaju takvu dužinu, da oni vode dalje žito neposredno, bar za uzajamno odstojanje dveju susednih grupa rotirajućih ili nekretnih organa.
31.) Mašina po zahtevu 30 naznačena time, što su mostovi (41—45) za nekretne radne
organe (82, 83, S1) postavljeni nezavisno od ovih na unutrašnjem obima kućice 11.
o2). Mašina po zahteva 31 naznačena time, žto su mostovi postavljeni tako, da se mogu pomerati.
33.	) Mašina po zahtevu 31, naznačena time, što su nekretui mostovi postavljeni i preko sita u mašinskoj kućici.
34.	) Mašina po zahtevu 30 naznačena time, što se mostovi rotacionih radnih organa (7) sastoje od zidova (46) sa ivicama povijenim ka izlaznom kraju mašine.
35.	) Mašina po zahtevu o4 naznačena po-deljnim mostom za obližnje rotirajuće radne organe, pri čem su pojedinačni delovi istih utvrdjeni uz prioadajuće radne onjane i poklapaju na podesnom mestu.
56.) Mašina po zahtevu 34 i 35 naznačena time, što se mostovi ili njihovi delovi mogu regulisati u radialnom pravcu na radnim organima.
37.	) Mašina po zahtevu 34 naznačena time, što su kod, iz nosača i orudja, sastojećih se radnih tela, mostovi odnosno delovi mostova utvrdjeni na orudja.
38.	) Mašina po zahtevu 30 naznačena time, što su med.juprostori radnih organa odnosno nosači orudja svi premeščeni.
30 ) Aksialna mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu hroj 3286 naznačena time, što sa poluge načinjene kao radialno u mašinskom prostoru stršeća pločasta tela (S2, b3) sa srazmernom niskom previje-nom hicom.
40)	Mašina po zahtevu 39, naznačena time, što .je prednja, nepresavijena ivica (821, 831) poluge napravljena kao oštrica.
41)	Mašina po zahtevu 40, naznačena time, što se prednja ivica poluge počev od zida kućice postepeno proširuje ka zadnjoj strani.
42)	Mašina po zahtevu 41, naznačena time, što se poluga od izvesnog proširenja opet ka zadnjoj strani sužava.
43)	Mašina po zahtevu 39 naznačena time, što ima izmenljivo postavljene i načinjene poluge.
44)	Mašina po zahtevu 39) ili 43) naznačena time, što su poluge, kao što je poznato kod klinastih radnih organa, postavljene beli-koidalno na mašinskoj kućici.
45)	Mašina po zahtevu 44 naznačena time, što su za neposredno nošenje nekretnih radnih organa u mašini predvidjene metalne trake (91) postavljene na mašinskoj kućici, koje mogu biti snabdevene sa propisno izduženim otvorima.
4o) Aksialna mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu broj 3285 naznačena time, što je z-a prenos željeni kosi položaj radnih organa prema vratilu mašine pre-
net na orudje i što se nosač sastoji iz neuvijenog štapa.
47)	Mašina po zahtevu 46 naznačena time, što su orudja postavljena tako, na nosačima, da se mogu pomerati.
48)	Mašina po zahtevu 46, naznačena time, što se nosač sastoji iz pločastog metalnog štapa.
49)	Mašina po zahtevu 46, naznačena time, što je ploča rasporedom niskih prevojnih ivica, koje mogu biti testeraste, načinjena kao kapa u obliku lopate.
50)	Mašina po zahtevu 46 naznačena time, što se jedan deo orudja sastoji iz više, u Jatom slučaju testerasto načinjenih Jelova za kidanje.
52)	Mašina po zahtevu 50 ili 51 naznačena time, što prstasta orudja kooperišu sa odgovarajuće načinjenim radnim organima.
53)	Aksialna mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena podelom, za red pojedinačnih hvatanja, nekretnih radnih organa na unutrašnjem obimu mašinske kućice (11) ili odgovarajuće podešenim regulisanjem radnih organa (1) na vratilu (6).
54)	Aksialna mašina za vršenje ili kidanje slame po glavnom patentu broj 3286 naznačena time, što se kao orudja upotrebljavaju gnječioni valjci (50) koji se valjaju u delu (11).
55)	Mašina po zahtevu 54 naznačena time, što valjci leže u elastičnim radialno pokretnim nosačima 483).
56)	Mašina po zahtevu 54, naznačena time, što kao gnječioni valjci služe zarubljene kupe čiji su suženi krajevi okrenuti ulasku u mašinu, pri čem je krivina (putanja) ll1 valja-ka koničko izradjena.
57)	Mašina po zahtevu 54 ili 56, naznačena time, što su osovine gnječionih valjaka, kao i ostali radni organi, koso postavljeni prema mašinskom vratilu.
58)	Mašina po zahtevu 54 naznačena time, što su medjusobno izjednačeni nosači (482) nošeni od jednog nosača, koji se prema organu ('-i7) pokretnom na vratilu (6) može podešavati za male uglove.
59)	Mašina po zahtevu 54 naznačena time, što je na zadnjoj strani valjkovih nosača postavljen jedan koso prema vratilu ležeći organ '(51).
60)	Mašina po zahtevu 54 naznačena time, što organi (482) tangencialno odstupaju od svojih nosača.
61.) Aksialna mašina za vršenje ili kidanje slame, naznačena time, što poluge (88, 83) kooperišu sa mlatilicama (7) koje koso stoje prema vratilu (6) i obe tako pločasto izradje-ne i tako brojno postavljene, da usied svog dejstva duvanja ili vodjenja same ili u vezi
sa na njima rasporedjenim vodilima (43, 44,
46)	postaje promaha prilične jačine, koja se iskoriščuje u jednoj ili više priključenim napravama za naknadnu obradu žita izlazečeg iz mašine.
62.) Mašina po zahteva 61, naznačena time, što se promaha upotrebljava za prethodno čišćenje zrna, koji se odvajaju spravom, koja služi za prenos pokidane slame.
63.	) Mašina po zahtevu 62, naznačena time, što se sprava za prenos sastoji iz jednog valjka sa drugim valjkom u svojoj unutrašnjosti, ispod koga je postavljen oluk za hvatanje i vraćanje zrna u kome struji vazđuz iz mašine.
64.	) Mašina po zahtevu 63, naznačena time, što se mlationi valjak sastoji iz helikoidalnog vratila sa lopaticama.
Fig. 1.
Adpatent broj 3S73. 29 ,Z9'f 29'— 9\ /M
<3*


•r.

i ;

''v	',V'-n.
v-V 1 I
.. ■
:	; X	•’*
‘ : r
i;
'
..... •, . ' •
v

T _ " -r\
9,
i.


' ■■ ■ ■■ ; •
.,-••1 ... f. i: 'r'.--	: ■ * ■
,

'X .v i,

...r .■	:
■ 5,J . :•
i '
C
. . 1 : ■
1
■
'
■ ■
.

_


• \
'








11
i!
I*
r' : - ’ ■
' '-'li ;-
•-V
i ■'
!!
% ^
■ " . • , . .	~ -
\v- '-..i ' v	? ' j. •
• s ? ' :;1 • ,
SS'. ■ A- ;	.


Adpatent broj 3573



' '■)' -r.
. -




'‘K. ’ ,


A dpatent broj 3573.
Adpatent broj3573.






y >‘
.


■
'
■
>















■ ■	
	•
	
v	
	
■	

'




















.


'

































i
/7g.21.
r
'





.






Ac/patent broj 3573.
•* V ‘

■
1 ' 'Sv'
vi
ir
■


' ^ •
► i
&v>
' -< ■ ' -•,
.
<
„'H
v
V. '
i".
■■'.v. . V:
s
:
r,«;
" -CV ''!


!
. r-vV .



/je/patent broj 3573.
* ' >*vl
% " '	^	.. v, ■
’ ' ^

:'?'• s'",-. . N	•
%	‘

'V "1; ‘ ^


' •■ i l
v
:	I • ,
- ' •• '•• -•*
V
: ; 'i 'J.',
k'
6

•	':r''-. v*
■ •/ : * . . ..
' . •Vj* . . ,
■.-' -f*
issii'-.
r


h
%
:
pif ■
I i'
r{.:, ..
•fV V
Ti'5.. ’ rV'"c‘ ' ."4 ■ ' ’	1	'' i	iv. #v :;y
	. ;	hi'	
:4y4 •	"•>. •■	
>	4 ■ 4 y	■4 j- ..'	
		
' "s
i;1	4.^-
'A' , •
. 'I ■	*r-
■	: S- t:' ■.; ■' s
■■ v-M :
. ■ ,
.	-V-,--..'	t	••	;	■; -	.
t
‘V/JJfgK-............ ■
t’r .,: . 5 .	.: 'I,
-'Vv.
•,	‘■•V’	■
r •:'	‘	■ .■ .
i
■yjWr'"





•il1
:	V


p,' -.
■ ' " ^ / . • ' , • ■
=^	■; d..	'
-- ." .' .....	^
. h :■ v-.. , 'iddd ■. i: >
• ■■ • ..
4 ,. ...	w
......'e
f.,;.;. v	X
l..■ ‘
■ - - - v- ■	,
i*
*
t
■ #
#	:*
tVf ^ |!
..?i.	?■
;; i S
I
'•!;
. '
4'
*
:

'v ^v-. ' '
■ -s-'*
• 4,' c,; f-ii-.
• z ‘•••V
i

...
ik ' ”
. i,
. 4 ’	; ■