Pošiarina plaćena u goiovu
Cena
Din j
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
—^^God. 111. - Broj 5.
LJutolfars«*,	lzlari	svakog	JSetvrtka • GodiSnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učitcljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon kroj 2177,
*	Jftniiara	uprava	u	Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku Ф Rukopisi se ne vraćaiu
1932.
Fizičko vaspitanje naroda
Postoji čitav niz aktuelnih pita* nja, s kojima bi trebalo da se j u na* šem listu pozabavimo. Osnivanjem novog Ministarstva fizičkog vaspita* nja naroda postale su mnoge latentne stvari — da ih talko nazovemo — ak-tuelnima, a od brzine našeg snalažc-nja ovisi i povoljno rešenje. Naša organizacija več davno radi na fizičkom vaspitanju naroda, davno se već bavi najširim i najsloženijim pothvatima u tom radu, pa mora da se isto tako, u tančine, bavi i ovim novim stanjem, ko je sada nastaje. Sokolstvo treba da uporedo sa osnivanjem novog Ministarstva još jednom detajlno prouči svoj odnos sa sličnim i srodnim organizacijama i da se spremi na skoru saradnju.
U svim zemljama, koje već imaju ministarstvo ili sličnu državnu usta-novu fizičkog vaspitanja, razvile su sc stvari po prilici ovako:
Ministarstvo je ustanovljeno, da država svojim autoritetom i svojim velikim sredstvima pomogne i proširi rad fizičkog vaspitanja naroda. Zato ima ova sredstva: ispitivanje dosadaš* njeg rada, tamo gde treba, savet, pomoč ili kontrola, pomaganje znan-stvenog rada, staranje oko nastavni* ka gimnastike, osnivanje stručnih škola, donašanje zakona o fizičkom vaspitanju, usavršavanje gimnastike u školama i u vojsci, obvezatna briga poslodavaea za zdravlje i telesni uz* goj radnika, i što je zbir svih ovih mera:	racionalizacija i koordinacija
svih radova i svih fak tora fizičkog vas* r>**anja.
Ovako će po prilici biti i kod nas.
4.n.<S°i Jugoslaviji mnogi su fak-ton nzickog vaspitanja. I zakon o ustrojstvu novog ministarstva fizičkog vaspitanja naroda nabraja neke. Fak-tori fizičkog vaspitanja su: škola, vojska, Sokolstvo, sportska udruženja, pa planinarska društva, skautizam, fe* rijalne dačke organizacije, streljačke družine, kola jahača, a posredno i va-trogasci; u poslednje doba i Jadranska straža (podmladak ferijalne kolonije).
Zadača je novog Ministarstva da sve ovo faktore koordinira, da ih poveže u čim korisniji i skladniji rad. Da podeli zadatko i uloge, i da dovede sve ove faktore, i još one koje sam možda, a nehotice, mimoišao, do racionalne saradnje.
Država je vcć davno uvidela, da jc fizičko vaspitanje potrebno, da se na tome mora raditi, a sada, sa svoje strane pristupa tom radu najvećim zamahom: osniva posebno ministar* stvo. Sa gledišta države, največe za-jednice, u tom poslu važno je: da se fizičko vaspitanje izvede potpuno, kod svih državljana, da se izvede brzo i čim manjim utroškom energije (vremena, snage i sredstva) i da fizički jaki pojedinci budu i moralno i struč* no vaspitani gradani. Dakle za državu je važan konačni uspeh, a faktori koji taj uspeh polučuju treba da rade sporazumno, da nc vrše iste poslove u isto vreme i time trose dvostruko energije, da nc kvare učinak jedni drugima, da podele područje rada, ili da medu sobom upotpune delovanje. ta M lošo gospodarenje, kad bi a delovalo u isto vreme u lstom poslu, ostavljajući druge po* slove i druga področja bez rada i de* lovanja. Umanjiti treba konkurenci ju tamo gde je preterana, a povečati delovanje tamo gde je zaspalo i gde ga još nema.
Za nas drugim ročima sve ovo znači: sada kad se osniva i kad po-činjc radom Ministarstvo fizčikog vaspitanja naroda potrebno je da proučimo i da sc spremimo na racionalni! saradnju, na sporazumevanje 1 koordinaciju delovanja sa ostalim faktorima fizičkog vaspitanja (telcs-nog uzgoja) u Kraljevini.
Još jednom da ih nabrojim, sa kraticama kako sc udomačilo: škola, vojska, šport, skautizam, planinarstvo, strelci, jahači, ferijalcr, vatrogasci, Jadranska straža.
U ovom času nisu nam dovoljne idejne rezolucije i programatske izjave naših »Puteva i eiljeva«, sada su nam potrebne opširne, detaljnc i praktične študije, radni programi za sa* ra d n/n i približevanje sa ostalim fak-
torima fizičkog vaspitanja. Potrebne su nam detaljne študije o radu i raz-vitku tih faktora, i sve to sa šireg, opčeg gledišta zajednice, države, ko* joj svi ovi faktori treba da služe.
Treba da se prouče, i principijel* no, odnosi ministarstva, vojske i ško le s jedne strane i privatne inicijative (Soko, šport i ostale organizacije) s druge strane. Da se ustanove granice i zadače državne i privatne inicijative, da se učvrsti slobodno delovanje onih organizacija, koje po svojoj tradiciji i po svom načinu rada krče nove putevc i traže nove, bolje načine telesnog uzgoja, donoseči potrebnu svežinu i prinovu. To je uloga privatne inicijative, koju ulogu treba baš u racijonalnom radu posebno istak-nuti i osloboditi.
Sve to treba proučiti brzo i u ši* rokim črtama, opčenito, sa svih stra-na.I taiko smo eto pred množinom aktuelnih pitanja o kojima govorimo odmah na početku. Pitanja su i idejna, i organizatorska, i tehnička, pa svi naši radnici treba da se bave s nji* ma. Nije to samo posao teoretičara ideje, ili organizatora, ili gimnastič* kog stručnjaka; i nisu to problemi jednog kraja, jedne župe, ili samo nekih društava. Saradnja svih faktora telesnog uzgoja u kraljevini Jugoslaviji, koja je evo počela osnivanjem
njima svima nadležnog ministarstva, veliko je i važno, opče pitanje čita-vog Sokolstva.
*
Da se na tome radi i o tome mnogo misli i u našim redovima dokaz nam je čitav niz članaka o Sokolstvu i školi (koji su često puta i dokaz vrlo različitog gledanja na tu sa* radnju), članci o učitelju-Sokolu, o nastavnicima gimnastike, o sokolskom sustavu telovežbe u školi, pa onda u najnovije doba uvadanjc vojničlke komande za redovne vežbe, pa pravilnik za povlastic.e Sokolima kod služenja vojnog roka; onda prilično živa i temperamentna polemika oko športa i saradnje sportskih organizacija sa sokolskima, i mnogo drugih stvari.
Sve to nije dovoljno i nije pot* puno. Trebalo bi mnogo više i mnogo odredenije da se piše, sa stvarnim predlozima i sa programima, praktič* nim savetima za rad. Možda bi trebalo da se sazove i jedna šira konfe-rencija sokolskih radnika da prouči ta pitanja, sa zadanim i odredenim referentima i predlozima za pojedina pitanja. Tu bi trebalo da se ustanovi gledište, ne samo idejno i principijel-no, več praktički, radno o svemu ovo-me, što je napred navedeno.
Sokolstvo ne može da propusti, makar je i najjača organizacija privatne inicijative, a da ne proueava i ne prati rad i ostalih organizacija i da stalno ne bude na čistu o odnosima i uslovima saradnje s njima.
Hrvoje Macanović — Sarajevo.
Vesnlci boljeg života u selu
Siromašni i filadni stvaraju pr o д res
i civilizacij u da je bogati uživaju ...
B.	Knežević.
Guljelmo Ferero, sociolog i učenjak svetskoga glasa, tvrdio je, da Evropa danas preživljujc ono isto stanje, u kome se jc nalazila silna rimska ca-revina pred svoju propast. Nije čudo I »kulturna« Evropa ne troši svoje snage materijalne, fizičke i intelektualne za preporod čovečanstva, za ekonomsko, moralno i intelektualno podi-zanje »svakog radnika, seljaka, pasti-ra, služavke, praljc i siromašne šve-lje« (g. Petrov), nego se sve države i svi narodi ludo takmiče, ko če pre pronači neki novi otrovni plin, novi tip bombardera, ubojnih lada, mina i drugih mašina da čoveka mogu izba-citi iz fronta. Na .špijunažu, propa-gandu i druge odvratne svrhe troše se milijarde novca, a to je sve neproduktivno, to je utrošena narodna muka, koja če da upropaštuje mirne gradane i seljake, ako se i oni ne spremaju za to.
Jest Evropa, Amerika i ceo svet nalazi se, ako ne u predvečerju propasti, a ono zaista u jednoj strahovi-toj krizi, od koje se ježi koža svako-me onome, ko o njoj razmišlja. Na vreme i to odmah »ima da se kultura obrne za sto i osamdeset stepeni. Nje-zino je lice do sada bilo okrenuto samo zlu, i mi se moramo pobrinuti, da lice kulture okrcnemo dobru.« (M. Vidovič).
U ovo doba nepamčene krize i besposlenosti, kad sc je večina narodne inteligencije »povukla u se« kao pauk u paučinu, otskaču nam pred očima kao džinovi seoski mladiči sa teritorija Sokolske župe Mostar, koji siromašni, ali gladni znanja ostaviše svoje skromne domove tamo negde u gudurama ispod naših planina, ostaviše svoje porodicc i svoje skromno imanje i pokazaše duboki emisao za apostolsku misiju, za preporod sela i seljaka.
Treči tečaj Sokolske župe u Mo-staru za obrazovanje voda u sokolskim četama u mnogome liči višim narodnim školama u Danskoj po sistemu K. Kjolda, jer ovaj tečaj kao i prošli nisu održani samo zato, da eeoske mladiče obrazuju tehnički, nego da ih za ovo kratko vreme ato bolje nauče, da glatko mogu vršiti sve funkcije u četi, a osim toga da se upoznaju sa temeljnim pojmovima napredne zemljo-radnje, zadrugarstva, voćarstva, pčelar* s tv."., hrjijcT. veterinarstva i t. d. Na-
dalje da steknu jasan pojam o postanku i organizaciji države. Kao ervena nit provlačilo se je kroz skoro sva predavanja a naročito na časovina starešine župe br. Čede Miliča i prosve-tara br. dr. M. Dokiča nastojanje i želja, da se u ovim tečajcima probudi latentna snaga, da se u njima razvije jaka volja, koja če ih kao motor pokre-tati, da mogu bez smetnja vršiti onu misiju, koju im je providnost Božija odredila, a da im njihov um neprestano osvetljava neprohodne puteve po mraku neznanja, koje sada caruje u našem selu.
Na tečaj poslaše kandidate sokolske čete iz ovih društava:
Sokolsko društvo Avtovac, 7 kandidata iz 5 sokolskih četa. Sokolsko društvo Bileča, 9 kandidata iz 5 sokolskih četa, Sokolsko društvo Blato, 2 kandidata iz 1 sokolske čete, Sokolsko društvo Gacko, 17 kandidata iz 10 sokolskih četa, Sokolsko_ društvo Dubrovnik, 7 kandidata iz 7 sokolskih četa, Sokolsko društvo Imotski, 6 kandidata iz 4 sokolske čete. Sokolsko društvo Konjic, 3 kandidata iz 2 sokolske čete, Sokolsko društvo Ljubinje, 4 kandidata iz 3 sokolske čete. Sokolsko društvo Ljubuški, 1 kandidat iz 1 sokolske čete, Sokolsko društvo Mostar,
7	kandidata iz 3 sokolske čete, Sokolsko društvo Nevesinje, 11 kandidata
iz 8 sokolskih četa, Sokolsko društvo Stolac, 3 kandidata iz 3 sokolske čete, Sokolsko društvo Trebinje, 3 kandidata iz 2 sokolske čete, Sokolsko društvo Čapljina, 7 kandadata iz 5 sokolskih četa. Ukupno 87 kandidata iz 59 sokolskih četa.
Za vreme tečaja smešteni su ovi mladiči u severnom logoru. 5 prostranih soba bile su upotrebljene za spa-vaonice, 1 zaučionicu, 1 za trpezariju. Vežbe su učili u prostranom manježu. Vojne vlasti shvatile su važnost ovoga tečaja, te su i ove godine u svakom pogledu izlazilc u susret. Ova se pomoč ne sme potcenjivati. Kako mostarska župa u ovoj godini nije dobila nikakve finansijske pomoči od banskih uprava u Splitu i Cetinju, da nije bilo ovog razumevanja od strane vojnih vlasti, ovaj bi se tečaj rasplinuo kao mehur od sapunice. Naročita zasluga za ovu pomoč ide ministru vojske i mornarico, armijskom deneralu g. D. Stojanoviču i divizijskom deneralu br. Miroslavu Tomiču.
Otvorenje tečaja obavljeno je u sokolani Sokolskog društva Mostar na 22. novembra 1931. god. u prisutnosti pretstavnika vojnih i civilnih vlasti, te mnogih mesnih kulturnih ustanova i zavoda, koji cenc ovaj sokolski rad. Pri otvorenju tečajce je pozdravio starešina župe br. čedo Milič, čovek gvoz-dene volje, koji bez dinara u župskoj blagajni otpočinjc ovaj tečaj. Pravo veli ona narodna pošlo vica: »Boj ne bije svijetlo oružje, no boj bije srce u junaka.« Pozdravlja ove divne mladiče i pretskazujc im ulogu, koju če morati izvršiti svaki u svom selu za dobro Kralja, naroda i otadžbine. Posle njega tečajce je pozdravio brigadni cle-neral g. L. Milovanovič, istaknuvši za-daču Sokolstva u narodu kao i uzajam-ni rad vojske i Sokolstva.
Na 23. novembra započela su predavanja i to, koja su održola braca:
C.	Milič, sokolsku administraciju prvi deo, 59.30 časova; M. Jelačič, sokolsku administraciju drugi deo, 32.30 časova; dr. M. Dokič, sokolsku pro-svetu, 26 časova; deneral M. Tomič, o Sokolstvu i vojsci, 3 časa; H. Đikić, blagajnički' rad, 21 čas; P. Ćolič, tehni* čki rad, 91 čas te pevanje sokolskih koračnica, 7.30 časova; Lj. Vučenovič, poljoprovredu, 8.30 časova; V. Gajič, zadrugarstvo, 6 časova; V. Samardžič, računstvo i pismenost, 10 časova; V. Imamovič, nauka o državi, 2 časa; U. Avdalovič, o naprednom pčelarstvu, 5 časova; dr. 1. Dojmi, dr. V. Jelačič i dr. A. Nardeli o higijeni, 4 časa; I. Ibrišiinovič, o veterinarstvu, 3 časa; ukupno 279 časova.
Za čudo ovi ljudi, koji nisu na-viknuti sediti neprestano za stolovi-ma i danima pratiti predavanja, ni je-danput ne pokazaše umornosti ni dosa-de, nego svaki dan sa potcnciranom pažnjom udubljivahu sc u predavanja, učestvujuči prema potrebi i u diskusiji tako aktivno i budno i nc pomišlja-juči na jelo. Što to znači za ove gor-štake, za zdravim želudeima, to treba naročito istaknuti.
I pored neprestanog rada i vežbe skoro svi su ostali zdravi (izuzevši 3—4 slučaja nahlade), a na vagi su dobili od 1 do 6.50 kg. Nedelje su bile odredene za ekskurzije ali zbog jake zime održane su samo dve.
Tečaj jc završen na 22. decembra. Kao i pri otvorenju prisustvovali su pretstavnici vojske, kulturnih ustanova i zavoda. Tečajci su uz pratnju vojne muzike 32. p. puka nevesinjskog od-vežbali 3 vežbe za naraštaj i 4 vežbe za članove, tako sigurno i složno, da su požnjeli aplauz. Iza toga su se s tečajcima oprostili br. Čedo Milič, br. deneral M. Tomič i br. dr. M. Dokič, koje su tačajci pažljivo saslušali. Br. Č. Milič u svome govoru povukao je paralelu izmedu zapadnih država, koje se u sadašnjoj ckonomskoj krizi muče kao zmija u ognju, i ovih teča-jaca, koji pokazaše visoki stepen shva-tanja uloge njihove za bolju budučnost i lepše dane pokoljenja, koja če iza njih doči. Br. deneral M. Tomič i kao predavač i kao pretstavnik vojske po-zdravljajuči ove mlade ljude u podu-žem govoru naročito im je skrenuo pažnju, da »sireči ljubav, slogu i pošto-vanjc jedilih prema drugima, te prema narodu, otadžbini i Kralju, sejučisamo dobro na sve strane, obrazujuči sc intelektualno, moralno i fizički stvaramo jedan front — front zdrave, kulturne i prosvečene nacije, koja ima da dade svoju meru za dobro čovečanstva. U tome slučaju biecmo slični jednome gvozdenome malju, salivenome od jednoga komada, koji če svugde, gde se njim udari, postiči sigurno dejstvo«.
Br. dr. M. Dokič pozdravio ih i zaželio im, da ih svugde i neprestano u njihovom radu vodi zdravi um, bratska ljubav, a pokreče čelična volja; da budu sejači samo dobra na sve strane i uspeh če morati doči, a to je ekonomski i prosvetni preporod našeg sela i seljaka. Posle njih lepo su se zahvalili trojica tečajaca i župskoj upravi i nastavnicima na trudu i staranju te lepom ophodenju s njima u tečaju. Prvi je govorio br. Herman Miloševič, član Sokolske čete Zaton, Sokolskog društva Dubrovnik, zatim br. Supič Rade, član Sokolske čete Izgori, Sokolskog društva Gacko i br. Vidak Bjelogriič, član Sokolske čete Lipnik, Sokolskog društva Avtovac.
Naročita tačka ovogodišnjeg programa bio jc zavet ovih Sokola, koji je pročitao tečajac br. Šimun Čuturič, učitelj iz novo(\snovane Sokolske čete Posušje, sreza ljubuškog. Tekst zaveta koji su svi zajedno izgovarali glasi:
»Zavetujemo se Bogu i Sokolstvu, da čeino do konca života raditi po svojim silama za dobro svoje, svoga sela, naroda i Kralja, sa željom da nam svima bude bolje.« Tako nam Bog pomo-gao!«
Nakon izgovorenoga teksta zaveta tečajci su prozivani i svakome je dato uverenje o pohadanju tečaja, koje mu važi do 1. decembra 1932. godine, ka-da če dobiti svedodžbe, ako se po-kažu vredni i sposobni u vršenju duž-nosti, i ako pismene radnjc budu dobro izradili. Ujedno im je dat mali poklon od' župe, iknjiga »Ratar-bankar« od Gr. Petrova, a zatim su svi redom poljubili župsku zastavu, koju je žu-pi poklonio Nj. Vel. kralj Aleksandar na 28. juna 1923. godine, kome su tečajci gromko klicali, a zatim su svr-stani za istom zastavom uz pratnju vojne muzike, odmarširali iz manježa u svoje prostorije, da se spreme za odlazak u svoja sela, gde ih čeka trno-viti put, na kome če verovatno večina
:> -ШМ
'•'V',*. $
ir
ili®!*
z* ‘
Ш. leta] za vode sokolskih čela Srkolske ftine Mostar
/LoVEH/Ko
'/0K0LSTV0
Paspored IX. svesokolskog sleta u Pragu
Dok su svi dosadanji svesokolski sledovi imali po tri glavna sletska dana, ovogodišnji obuhvatače četiri. Slet-ski program, a naročito pak takmiče-nja, nije bilo nikako moguče izvršiti u sama tri dana. Inače če zastalno u slet* ske dane nagrnuti toliko posetilaca sa svih strana sveta, da ee sletište po svome prostoru jedva dostajati da se citav program izvede 1 u četiri dana.
U utorak, na treči glavni sletski dan, rano izjutra opet če započeti tak-mičenje članova u nižem odeljenju, jer su se ova takmičenja gledom na njihovo pravovremeno izvršenje morala da razdele na šest otseka. To se je isto učinilo i sa takmičenjem članica u srednjem i nižem odeljenju. Utorak če dakle biti posvečen takmičenju mtiških u nižem odeljenju i ženskih u srednjem i nižem. Na vojničkom vežbalištu pak omeravače mcdusobno svoje sile čeho* ^slovački vojnici u raznim takmičar* skun granama. Vodstvo tih takmičenja biče naravno u rukama vojske. 'Istodobno i civilno vežbalište takoder na* puniče se izjutra takmičarima. Tamq če se naime održati takmičenjc druge skupine vrste Saveza Slovenskog Sokolstva i to od 6 do 9 sati, našto če se vežbalište napuniti vrstama srednjega { nižega odeljenja ČGS, a tu če se održati i članska takmičenja u šesteroboju i deseteroboju, zatim posebna takmičenja te takmičenja u lakoatletskim granama.
Na velikom vežbalištu održače se pre podne pokusi onih odeljenja slovenskih gostiju, koja če po prvi put nastupiti na popodnevnoj javnoj vež-bi. Popodnevni raspored javne vežbe obuhvatače^ opet nastup III. skupine članova i članica u prostim vežbama, nadalje vežbe gostiju i slovenskih odeljenja, proste vežbe starije brade, nas stup članica sa smučima i po peti put sletsku scenu. Raspored toga dana dakle biče sliean onome prvih glavnih sletskih dana i namenjen je svim oni* ma, kojima nije bilo moguče da dobi-ju mesta na inače tako prostranom sletištu.
Vrhunac sletskih svečanosti pak pokazače se prema vani zapravo tek u sredu, kada ee pre podne biti prirc* dena ogromna manifestaciona sokolska povprka po Pragu. Celo pre podne predvideno je za sokolsku manifesta-ciju u čast Тугба: Več u ranim jutar-njim satovima odjekivače praškim ulicama korači tisuča i tisuča sokolskih četa, koje če sa glazbama na čelu hi-tati na sabirališta, gde če se formirati ova veličanstvena povorka. Stalno je, da če se na sletu nači sabranih još mnogb više sokolskih bataljona, nego što ih je bilo godine 1926. Ta radi se o tome, da se pokaže porast Sokolstva u jubi-larnoj Tyrševoj godini. Kogod ima svečanu odoru, svaki član i članica, nače sc toga dana u Pragu, da manife* stiraju za velike sokolske ideale i ci-ljeve. I tada če rame uz rame stupati svi slovenski sokolski gosti: Jugoslovev ni, Poljaci, Rusi, Lužički Srbi, svi pod zastavom slovenske sokolske sloge. Pored ovih, u povorci če učestvovati i svi ostali inostrani gosti. Na slet su pozvane mnogobrojne delegacije gim* nastičkih udruženja, koje se nalaze u sklopu Medunarodne gimnastičke federacije. Red povorke biče ovaj: naj* pre če iči na čelu povorke strani gosti. Za njima slediče pretsedništvo Saveza Slovenskog Sokolstva, zatirp.rcdom ju-goslovensko Sokolstvo, poljsko, rusko, lužičko-srpsko i onda ogromne mase čehoslovačkog Sokolstva, podeljenog po župama, koje če biti sestavljene kao celine. Završetak povorke tvoriče kao po običaju sokolska konjiča. Da li več sada da govorimo kako če izglodati Prag za vreme te velieanstvene sokolske manifestacione povorke? Te-ško je to pretstaviti u pravoj i istin-skoj slici i nemoguče če biti opisati one krasne časove, koji nas čekaju i koji če nam se zauvek i neizbrisivo utisnuti u naše sečanje. To zna i ose* ča svaki enaj, koji je bio kada video sokolsku povorku u Pragu.
Popodne zadnjeg sletskog dana odredeno je za nastupe vojničkih odeljenja čehoslovačke, jugoslovenske i ru-munske vojske, koja če doči na slet u Prag kao pretstavnici vojne sile Male antante. U sečanju su nam još vojnič* ki nastupi na prošlom sletu, kada je ogromni stadion odjekivao od odušev* ljenja, koje je zahvatilo sve gledaoce dok je vojska izvadala svoje vežbe. Nakon odeljenja vojske slediče nastup sokolske konjiče, da takoder i ona u večem broju pokaže svoju izvežba-nost, našto če po prvi put biti izvršeno proglašen je pobednika u pojedinim tak mičen jima i to kao posebna tačka rasporeda. Posle toga izvešče se po še* sti a ujedno i poslednji put sletska scena.
Iz sletskog rasporeda, koji smo objavili u glavnim potezima, proilazi, da če IX svesokolski slet do svojoj vi-
šini i vrednosti biti ne samo ravan svim dosadašnjim, več da če ih posve-ma nadmašiti i ujedno pokazati, kako Sokolstvo napreduje na svim linijama. U bi ud nji je pak svaki -o naj, koji misli, da če se na sletu samo slaviti i manifestirati. Ne! Naporan rad čeka svakog pravog Sokola i nipošto ne preteravamo, ako naglasimo, da če te* žište svega sleta počivati na ogromno zasnovanim takmičenjima u svim mo-gučim granama i skupinama, bilo to za prvenstvo Saveza Slovenskog Sokolstva, bilo to da se postignu što ve* či i bolji uspesi medu redovima COS. Zato bi bilo posve pogrešno misliti, da če se pre svega gledati na broj učes-nika. Kako je s jedne strane slet od velikog propagandističkog značaja, tako i s druge strane svaki učesnik tre* ba da nastoji da na njemu ne učestvu-je samo kao gledalac i obični posma-trač, več aktivno kao vežbač, takmi-čar, sudija itd. Pa takoder i za nas Jugoslovene nema u tom pogledu ni-kakove iznimke. Radije da nas u Pragu bude manje, ali zato da naš nastup bude posvuda i u svakom pogledu sokolski.
Napredak slovenskog Sokolstva u Južnoj AmericI
Svojevremeno slušali smo samo o raznim slovenskim sokolskim jedini-cama širom Udruženih Država Amerike. Zadnjih godina pak vidimo da su se podigla hrojna sokolska društva i u Južnoj Americi, gde živi velik broj Slovena. Tako smo prošlih dana izve* stili o poljskim sokolskim društvima u Braziliji, a danas pak tome dodajemo, da se je naš sokolski pokret naročito dobro učvrstio takoder i u Argentini, gde več lepo radi 6 čehoslovačkih, 2 jugoslovenska i jedno rusko sokolsko društvo, a koja ukupno broje preko 1500 članova.
Čehoslovačka zagmnlčna društva 1 siet
Veliko zanimanje za slet vlada na* roeito medu raznim sokolskim društvima, koja su osnovali Česi i Slovaci tekom poslednjih deset godina po večim mestima Nemačke, Francuske, Kana* de itd. Sva ta društva, kojih ima preko 30, udružena su u zagranienu župu i ucestvovače na sletu skoro korporativno. Svi vežbači ovih društava nastupiče na sletu i u skupnim nastupima i u takmičenjima, te če tako pokazati da tvore jednu celinu sa društvima u do* movini. Samo je po sebi razumljivo, da če na sletu učestvovati takoder i Donjoaustrijska župa, koja ima svoje sedište u Beču, te koja broji 15 društava, a koja vrlo dobro rade i odlično uspevaju.
Sokolski film »N! koristi, ni stave«
Preduzeče »Primus-film« u Pragu izradiče za proslavu 100*godišnjice ro* denja dr. Miroslava Tyrša veliki zvuč-ni film iz sokolskog života pod naslovom »Ni koristi, ni slave«. Sve pripre-me za izradu filma več su posve gotove, a sam film biče ubrzo izraden i predan na prikazivanje. Nadamo se tako. da čemo i kod nas imati možda prilike da još pre samoga sleta vidimo taj prvi veliki sokolski zvučni film.
Lužičko-srpsko Sokolstvo na sletu
Sodnica načelništva lužičko - srp* škog Sokolstva od 13. o. m., koja je održana u Budišinu zaključila je, da se povede agitacija za što veče učešče na IX. svesokolskom sletu u Pragu, gde se ima nastupiti sa posebnim vežbama, koje je sastavio savezni podna-čelnik br. Martin Mcltka, dok sc sa plesovima na samom sletištu neče nastupiti. Na^ predlog starešine saveza br. Jakova Šajbe zaključeno je, da se po svim jedinicama prirede Tyrševe proslave.
Bugarski Junači na sletu
Na pogrebu dr. Scheinera zastu-pao je Savez Junaka njegov pretsed-nik prof. dr. Vatev. Dopisniku »Na* rodnih Listy« izjavio je, da če na slet doči oko 1000 Junaka, da time rnani-festiraju svoj slovenski osečaj i volju, da se približe Sokolstvu, a da se s njim i pobliže upoznaju. Dalje je iz-medu ostalog rekao, da iako su osnovali Junaka švajcarci, danas ipak u stvari provada se več u svim jedini* cama Junaka sokolski sistem i da u mnogim društvima rade ikao prednjači češki Sokoli, a i mladi vežbači šal ju se u Prag u sokolske tečajeve. Glede imena Junak i Soko izjavio je, da prvo kod Bugara znači čoveka odvaž-nog, jakih mišica i plemenitog duha, dok ime Soko znači samo ptiču bez onog značenja, koje ime ima kod osta* lih slovenskih naroda, ali je uveren, da če se ipak nači mogučnost spora* zuma i u tom pitanju, da se i Juna-cima omoguči ulaz u Savez Slovenskog Sokolstva.
(Nastavak sa 1. str.)
njih izdržati, a tada če »nam biti svima bolje«.
Premda su i dosadanja dva tečaja za obrazovanje voda u sokolskim četama bili i dobro organizovani i imali uspeha, ipak je ovaj tečaj mnogo od* makao od dosedanjih ne samo po ve* čem broju učesnika i četa, nego i po proširenoj nastavnoj gradi, zasnovanoj na stečenom iskustvu iz prošlih teča-jeva. Koliko su tečajci zavoleli ovaj rad, neka posvedoči to što su mnogi na rastanku plakali i ljubili ruke na-stavnicima. Koliko je tu plemenitosti od strane ovih sirovih gorštaka može samo da oseti onaj, »koji nije toliko glup i duhovno ubog, pa da vrednost života meri cenom novca i da vidi sre-ču u mermeru palača i u množini stoke«, kako reče Gr. Petrov.
—	Zašto živiš? — To je pitanje koje nam mnogo puta sleti sa usana, a još češče zasvetli u mislima. — To pitanje nas goni da nađemo razlog i opravdanje za naš ovozemaljski život.
Zašto živiš? Na to pitanje odgovori su mnogobrojni i vrlo različiti. A zavise od toga da li smo udati, oženjeni ili ne. — Zavise od našeg vaspita-nja, obrazovanja, životnog iskustva; zavise od naše duhovne kulture.
Živim za svoju decu, za svoju rod-binu, društvo; živim za naciju, državu; živim za nauku, prosvetu; živim za celo čovečanstvo.
Eto, to su obično odgovori na pitanje: Zašto živimo?
Ovi i ovaki odgovori jasno ističu istimi da čovek kao živo telo sam sebi nije dovoljen. Nije zato što je kao takav nepredvideno brzo prolazan, ni-štavan. — Toj prolaznosti protivi se jedan jači razlog koji živi u nama; koji nas goni da stvaramo sebi uverenje i da gradimo za sebe smisao zemaljskog života. — Goni nas da kroz stečeno uverenje i smisao života produžimo svoj život i preko groba.
Taj razlog koji se krije u uverenju i smislu života, to je ona sila u nama koja se ne može uništiti, jer je nepro-lazna, trajna. Ta sila, to je duhovni zakon, zakon večnosti. A mi ga krstimo imenom uverenje i smisao života.
Kako pojedinac, tako isto i svaka država, odnosno narod koji živi u toj državi mora imati izvesnu ideju, uverenje, razlog, koji pravdaju opstanak države i gaju smisao' narodnom životu u toj državi.
Kakva je to ideja i koji razlozi pravdaju život jedne države i njenog naroda?
To su one ideje i razlozi, koji su proizvod izvesnih državnih dogadaja, dogadaja koje je taj narod preživeo, a vezani su za zemljište dotične države.
Veliki ljudi tih država, koji su ujedno savest i karakter svoga naroda iz tih dogodaja, a u skladu sa duhom vremena; u skladu sa prirodom narodne duše i načinu narodnog mišljenja grade ideju vodilju. Ta ideja daje pravac unutrašnjoj narodnoj politici i smisao narodnom životu.
A taj smisao narodnog života ogleda se u duhovnoj kulturi jednoga naroda. Samo je ona, jedina trajna i ne-prolazna, vrednost u životu jednoga naroda.
Stepen kulture jednoga naroda je različit. A višina duhovne kulture meri se prema tome kakav pojam postoji o odnosu čoveka prema čovečanstvu? Dalje koliko u toj kulturi prevladuje duhovno nad materijalnim, večno nad prolaznim.
Da bi jedan narod kao nacija mo-gao opstojati u granicama svoje države mora u kulturu utieti i svoje karakterne rasne odlike. — I tek kroz te odlike može odmeriti svoje mesto u svetu i pronači put svoje uloge u čovečanstvu.
Svima nama su još sveža sečanja na dogadaje, koji su bili ispisali stra* nice naše unutrašnje narodne istorije od dana našeg nacionalnog oslobode-nja, do proglasa naše države u kraljevimi Jugoslaviju.
Svesni smo da su se ti dogadaji neminovno morali desiti, a to zato što su izvesne zemljištne oblasti naše države bile pod tudmskim uticajem. — Ti su utica ji bili učaurili našu nacional-nu svest, uvili je tuđinskom nacional-nom kulturom i raznim karakterom. Te usled toga je brat bratu bio vuk.
Kraljevim proglasom naše države u kraljevimi Jugoslaviju i vračanjem našeg unutrašnjeg političkog života u redovne parlamentarne prilike dat je drugi pravac razvoju našeg nacionalnog života.
Ovi dogadaji su visoko digli vas-pitnu ulogu jugoslovenskog Sokolstva s verom da če jedino ono biti sposobno da skladnim vaspitanjem tela i duše otrese tuđinsku koru s naše nacionalne svesti. Tek kroz nju čemo se moči duhovno izjednačiti, razviti svoje karakterne rasne vrline, sagraditi svoju nacionalnu kulturu. — Gradenje i razviianje ovih istina životna je zapo-
Malo poredenja ovog tečaja i pro-
šloga:
Prilikom otvorenja drugoga tečaja u februaru ove godine u Sokolskoj župi Mostar bilo je osnovano 57 sokolskih
četa, sada ih ima 87. Prošlog tečaja bio je 71 tečajac a ovoga 87. Poslalo članove na tečaj prošloga tečaja 38 četa, a ovoga puta njih 59.
Svi tečajci zajedno sa svojim na-stavnicima fotografisali su se, a potom veselo i uz klicanje pošli su u svoja sela, do kojih vode neprohodni pu-tevi kroz klance i gudure, da tamo ne-ustrašivo i bez prestanka utiru put, kojim če lakše stupati pokoljenja, koja budu dolazila. To je put, kojim treba da idu sve naše generacije sela i varo-ši, jer »Slaveni če izvršiti, Slaveni mo-raju izvršiti u svetu veliku svečove-čansku misiju, da etizirajuči svoj kulturni život preporode Evropu.« (M. Vidovič.)
vest za sve nas, ako hočemo da naša kraljevina Jugoslavija postoji kao na* cionalna država.
Ovaj obilni zadatak jugoslovenskog Sokolstva visoko je uzdigao so* kolsku zaštavu simbolišuči time viso-ku vaspitnu ulogu Sokolstva u sadaš* njosti i budučnosti našeg naroda.
Večina od nas poznaje Sokolstvo po svojoj spoljašnoj strani, izraženoj u vežbanju tela, da bi se razvilo u zdravo telo.
Čemu je potrebno zdravo telo ako ne da bude hram zdravoj duši, izvoru zdravih misli, osečanja i želja. — Samo osobe zdrave duše su dobre i ima-ju smisla za ljubav. — Za ljubav koja je jedina sposobna da ljude približi jedno drugima i da stvori ideju o društvu, naciji i čovečanstvu. — što je taka ljubav dublja i stepen duhovne kulture je viši, jer je ljubav najviši proizvod duhovne kulture, največa životna mudrost i najfinija duševnost. — Ta ljubav kao životna dužnost mora se razviti do take višine, kako bi u svakoj osobi bez obzira na spol i društveni položaj samo poštovali njihovo ljudsko dostojanstvo, koje je ujedno i najviše načelo demokratizma.
Šta je to ljudsko dostojanstvo? To je ona unutrašnja vrednost čoveka i žene koju oni imaju zbog svoga uma, razumnosti; zbog svoje duše i karakte-ra, dakle zbog svoje ličnosti.
Znamo da svoje životne potrebe usled podele rada moramo nabaviti kod raznih proizvađača, te smo na taj način vezani za društvo. — Da bi se mogli održati u društvu bez povrede kako svog ljudskog dostojanstva, svoje ličnosti, tako isto i drugih ličnosti mora postojati jedan izvestan zakon, koji ravna odnose izmedu pojcdinaca i društva. — Taj zakon, to je moralni zakon sagraden na osnovi moralne svesti.
Šta je to moralna svest? — Moralna svest je ono duhovno stanje koje sc rada pre svakog dela kao razbo-ritost, uvidavnost i razumnost da se presudi šta je pravedno ili nepraved-no. — Ta moralna svest kroz moralni zakon je zapovest za svakoga, a nala-že ga ljudsko dostojanstvo. — Nalaže da u svakom čoveku vidimo i njegov životni cilj, a ne samo sredstvo naših niških strasti.
Razvoj ličnosti je potreban zato, da bi se omogueilo svakome bez obzira na svoj pol i društveni položaj da se opredeli za onaj poziv, za koji ima najviše sposobnosti i dara, sa verom da če samo take osobe najsavesnije ispuniti odreden poziv.
A razvijanjem moralne svesti želi se obezbediti opstanak svake ličnosti u društvu. — Želi se vaspitati za društveni i nacionalan život, koji može postojati samo ako smo za isti spremni, ako smo disciplinovani, ako smo gospodari naših loših strasti.
To su osobine i vrline zdrave duše. — Vaspitanjem iste želi se otkloniti duhovna kriza i stvoriti zadovoljstvo što večeg broja ljudi.
Pitanje je: zašto se sve to želi u Sokolstvu razviti i prisvojiti,
Zato što je Sokolstvo jedina i največa društvena ustanova toga smera. Ustanova koja uporednim snaženjem telesne lepote, razvija i duševnu le-potu. Samo se u Sokolstvu očigled* nošču i postupnošču postizava snažno i zdravo telo, kao dokaz da ee se tim načinom moči oblagoroditi i naš duševni svet.
Kao što se u sokolani pojedinač-nim telesnim vežbanjem stiče pouzda-nost za sklad pri slkupnim istupima, tako isto i uklanjanjem duševnih mana kod pojcdinaca razvijaju se one vrline koje nam omogueuju život u poro-dici, društvu i naciji.
Pošto je i žena sastavni deo poro-dice društva i nacije, to je So<kolstvo širom otvorilo vrata i ženi, pružajuči joj punu ravnopravnost u vaspitanju svoga tela i svoje duše.
Pouzdano znam da ima osoba koje če reči na sva ova moja uzlaganja: — Da, sve je to potrebno, korisno i dobro — ali šta če ženi Sokolstvo? — Dok je devojka treba da misli na to
kako če se udati i za koga? — Kada se pak bude udala treba da vodi brigu o svojoj deci i svome mužu; a ne o Sokolstvu i sokolani.
Udajom žena treba da se oduži i svom prirodnom pozivu: radanju dece. Samo telesno zdrava žena rada telesno jaku decu. — Da li ima roditelja koji to ne žele svojoj deci, svom ponosu i svome životnom smislu?
Udajom žena postaje i supruga svoga muža. — Poznato nam je da nema nesreče čovekove koju žena nije u stanju ublažiti, ako ne i otkloniti. A to zato što je žena oduvek bila i biče čovekov potstrek za život. — Smisao za taj potstrek žena nalazi u svome smislu i cilju ovozemskog života. — A taj treba i mora da bude trajna vrednost; a ne samo u lepom odelu, novcu, pa ma se isto kradom, ubistvom i ne-oduženim zajmom pridobilo.
Žena je kao mati i vaspitačica svoje dece. — Ona izgraduje dečju dušu i diže njegovo zdravlje. — Kao takva mora znati kojim se načinom isto najuspešneje stiče. — Mora znati koje su to vrline, koje treba da krase njezinu decu, — buduce građane i gradanke naše države.
Gde če ona sve to naučiti? — Ne uvek i tačno u roditeljskom domu, jer se u mnogim porodicama životni smisao sastoji: dobro se najesti i napiti, ali ne raditi.
Zato je odgovor: Nače ga u Sokolstvu, gde se očigledno, postupno i stalnim radom postizava pravi životni smisao koji se sastoji u radu, stalnom radu i pokretu.
Sve vrline čovekove i sve dobro ovoga života proizvod je neumornog rada. — A Sokolstvo hoče i mora da vaspita Sokole i Sokolice za takav život. — Da, Sokolstvo, gde če se vaspitati po uzoru svetlih lica i karaktera naše narodne poezije, u kojoj sjaju trajne i večne vrline naše rasne duše.
—	Svi se sečamo reči majke kraljeviča Marka, kojim ga svetuje:
Ni po babu ni po stričevima, več po pravdi Boga istinoga. Sečamo se reči Cara Lazara o koso vskom boju kada je rekao:
Zemaljsko je za malena carstvo, a nebeško uvek i do veka.
U ovakoj izjavi u odsudnom trenutku potvrduje se nepokolebljiva vera u pobedu pravde nad nepravdom; vera u pobedu duhovnog nad materijalnim. 1 samo ovaka i slična vera kao ideja vodilja i smisao našeg narodnog života ostvarile su našu nacionalnu slo-bodu.
Najlepši uzor za vaspitanje svoje dece nače Jugoslovenlka u raspolož’enju majke Jugoviča, videči mrtve svoje sinove i muža. Mesto da kuka i plače, ona taj svoj bol ugušuje po rečima stihe tvorca:
I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila.
Ovim rečima sc baca u zasenjak njezin bol žene i majke pred velikim oseeanjem dužnosti rodu svom i svojoj otadžbini. Sličnih primera načemo u svim našim rasno nacionalnim duhovnim tvorcvinama, neophodno potrebnih za naše nacionalno vaspitanje.
Vaspitanje u nacionalnom duhu je naša dužnost, dužnost i podloga gradc-nju naše nacionalne kulture kao neiz-bežnog uslova za opstanak naše države kao nacionalne države.
Vojanje naše nacionalne kulture materijalne i duhovne u skladu sa duhom vremena je zavet zavesten od svih onih heroja koji su perom i delom ži* votom i smrču, u miru i ratu borili se za našu nacionalnu slobodu.
Na nama je da svoj dug odužimo, koji se širi u prošlosti i budučnosti. A Sokolstvo je onaj neiserpan izvor na kome če se napajati sadanji i buduči jugoslovcnski naraštaji: da budu ko bogovi lepi telom i du.šom,
Vukosava J. Stajič — Srbobran.
Sokolska radio« predavanja
Sledeča sokolska radio*predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 5. februara predaje br. Ivan Lovrič o temi: »llstra«;
dne 12. februara predaje br. Nenad Rajič o temi: »Sokolstvo i porodiva«.
Predavanja sc održavaju svakog petka od 20 do 20.30 sati.
Sokolska predavanja zagrebačke radio-slanice
Prosvetnom odboru Sokolske žu* pe Zagreb uspelo je da susrctljivošču zagrebačke radio stanicc organizuje sokolska radio predavanja. Ova predavanja održače poznati zagrebački sokolski radnici i stručnjaci, a obra-divače aiktuelnc i interesantne teme.
Predavanja če se održati svake druge srede u 19.45 sati počevši od 3. februara. Red predavanja je ovaj:
3.	februara:	Prag i svesokolski
slet, predaje br. prof. Adolf Stefan.
17.	februara: Cilj telesnog vežhanja, optimalna konstitucija tela, br. dr. Alfred Pichler. 2. marta: Ritam, ritmi* ka, ritmička gimnastika, br. Josip Kraineršok. 16. marta: Za pozitivno telesno vežhanje omladine, br. Vladi*
Sokolstvo i žena
mir Jankovič. 30. marta; Socijalno značenje telesno« obrazovanja, br. dr. Rudolf Bičanič. 13. aprila: Sokolski cilj telovežbe, br. dr. Živko Pre-bi;4. 27. aprila: Pregled modernih gim-nastiekih sitenia, br. Milan Jankovič.
11.	maja: Razvoj sokolske telovežbe posle rata i izgledi za budučnost, br. prof. Emil Vukotie. 18. maja: Vežba-nje n dvorani i vežbanje u prirodi, br. dr. Ante Valešič. 25. maja: Muzi? ka i telesno vežbanje, br. ing. Srečko Hahn. 8. juna: Odnos telesnog odgo-
ja prema opčem odgoju, br. Viktor Ladenhauser. 22. juna: Lečnieka kon* trola telovežbe, br. dr. Josip Štajdu-har. 5. jula: Svesokolski slet u Pragu, br. Ilrvoje Macanovič.
Osim ovih redovnih predavanja prenosiče radio staniea zagrebačku proslavil 100-godišnjice rodenja dra. Miroslava Tyrša 5. marta. Isto su ta* ko poduzete predradnje za prenos ovogodišnjeg svesokolskog sleta iz Praga.
Citajući statistiku . . .
Usporedimo li. statistiku godine i 1931. moramo, na prvi pogled, bifi prezadovoljni sa napretkom Sokolstva kroz ovo razdoblje, jer koju god rubriku pogledamo odmah vidi* mo samo »plus«.
Župa, društava, članstva, vežbača, naraštaja svega ima mnogo više nego u prošloj godini, sve se skoro podvo-stručilo, a naročito deeijih kategorija -— njih ima više nego dvostruko. Pa i sokolskih domova ima više nego u godini 1930., tako isto i monturisanih članova i članica.
Sve to skupa, površnom posma* traču, daje vrlo lepu sliku svak se divi napretku, svak pobožno i sa čudenjem šapuče:	»Koliko	nas je više!«
Ima ih koji čak pitaju: »A zašto nas je toliko više?«
Naravno i ovo je pitanje potpuno opravdano, jer od 1919. god. do danas nikada statistika nije pokazala tako-ve vratolomije ni na više ni na niže. Razni dogadaji i razne okolnosti ima-le su i raznog uticaja na naše brojno stanje i na naš razvitak. ali ovakovih razlika kakove nam pokazuje godina 1931. istorija Sokolstva još nije zabeležila.
Je li sve to dobro i korisno? Zna« či H to neki napredak? — Ne!
Ko se malo bolje upozna s tim ciframa, ko im posveti malo više paž-nje, videče, da je sve to štetno i da nas tako ve statistike zavaravaju.
Mi moramo u svojim statistika* nu da naznačimo neke odnose i u procentima pa tek onda da vidimo naše pravo stanje. Tako gledajuči ukupni broj članstva i članica videče-mo, da je procenat vežbača i vežbači* ca sledeči:
1930.	god. vežbača 26:92%, vež-bačica 33 : 65®o; 1931. god. vežbača 25:31%, vežbačica 32:11%. Prema tome iako se broj našeg članstva udvostručio ipak smo procentualno u kroju vežbača nazadovali.
Največi pad u broju članstva ima-lo je nase Sokolstvo u god. 1925., kad je imalo ukupno 33.200 članova prema 37.143 člana u 1924. godini. Pa i ako nas je u toj godini bilo za 3943 člana manje ipak procenat vežbača nije opao nego baš naprotiv neznatno po-rastao. U 1924. god. procenat jc vež-
bača bio 21:38%, a u 1925. godini 21 :39%.
Iz ovoga možemo izvesti više za-ključaka, ali čemo se danas zadržati samo na jednome, t. j. da smo u god. 1925. izgubili članarinu od 3943 člana, a u 1931. dobili samo članarinu od 54.164 člana, a pošto za Sokola plus u novcu ne znači i plus u radu, to je u god. 1925. Sokolstvo napredovalo, a u
1931.	nazadovalo.
Ovo je nepobitna činjenica a kao dokaz imamo bezbroj društava čija je intenzivnost bila najjača onda kad su imali da svladavaju največe finansij* ske poteškoče, a čim su počeli očeki-vati neke subvencije rad je spao na nulu.
Naglo opadanje u 1925. i naglo nadolaženje u 1931. god. izvršilo se u redovima onog članstva koje inkasant samo seti da su članovi Sokola, do-čim se to nije dogodilo u vežbaonici medu oduševljenim i pravim Sokoli-ma, na či ji sokolski odgoj ne utiču ni političke ni druge prilike. Mi se time ponosimo i osobito nam je milo kad vidimo da ona naša prava jezgra la* ganim tempom ali sigurno napreduje. A tako nas isto žalosti kad vidimo in-vaziju onih koji profanišu sokolsko ime.
Sokolska »politika« u god. 1932. ne sme biti hiperprodukcija članstva več naprotiv moramo dobro vagati du-šu svakog onog koji se prijavi za člana. Moramo, za ono vreme dok traje pokusni rok, dobro proučiti namere i cilj svakog novajlije. Moramo bezu-vetno prisiliti sve novo prijavljene da produ kroz idejnu školu pa tek onda može biti govora o definitivnom pri-manju u članstvo. Inače ako ovi nisu vežbači, a nisu nad njima izvršeni svi moguči eksperimenti, neka im se, na* kon šest meseci, produlji pokusni rčk.
Sokolska vrata neka i unapred, kao i dosada, budu širom otvorena svim Slovenima kojc u naše redove vodi nesebična želja za uzvišenom so-kolskom idejom, dok pred ostalim, koji ovamo dolaze zbog interesa, ka* rijere, zvanja, položaja, časti itd. nek ona ista vrata budu zatvorena ako je malo sa šest a onda i sa »sedmom bravom dubrovačkom«.
Branko Hope — Dubrovnik.
Pozdravi Savezu SKJ
Kruševac. Sa godišnje glavne skupštine šaljemo vam bratske pozdrave. Zdravo! — Za Sokolsku četu u Globo* dere Kruševac starešina Radojica Malj-kovič.
Prčanj. Sa godišnje glavne skup* štine pozdravljamo bratski Savez. Zdravo! — Soko Prčanj.
Kruševac. Sa redovne godišnje skupštine upučujemo bratske pozdra* ve. — Starešinstvo.
Zagreb. Molimo da sa naše prve glavne skupštine izvolite u ime naše Nj. Vel. Kralju izručiti izraz naše ne* pokolebljive vernosti i odanosti svet-lom kraljevskom Domu. — Sokolska četa Stenjevac.
lvanič-grad. Sokolsko društvo u Ivanič*gradu povodom održanja glavne
skupštine na 10. januara velikim odu-ševljenjem i nepokolebljivom verno-šču pozdravlja prvoga starešinu Save-za SKJ Nj. Vis. kraljeviča Petra sa sokolskim pozdravom Zdravo! Živio kralj Aleksandar! Živio kraljevič Pc-tar! — Starešina Rubenič.
Gradačac. Sa glavne skupštine pozdravljamo bratski Savez kličuči so* kolski Zdravo! — Sokolsko društvo Gradačac.
Lukač. Sokolska četa Budrovac društva Virovitica pozdravljajuči bratski Savez da pred kraljevski presto prvog Sokola i ujedinitelja Jugoslavije Nj. Vel. kralja Aleksandra I. podastre izraze naše sokolske vernosti i oda* nosti te Sokolu Kralju i našem stare* šini Sokoliču prestolonasledniku Petru naš sokolski pozdrav Zdravo! — Starešina Srdič, tajnik Latkovič.
Krapanj. Prigodom održanja glav* ne godišnje skupštine seoske sokolske čete u Krapnju kod Šibenika dne 10. januara molimo bratski Savez da podastre Nj. Vel. kralju Aleksandru naše izraze nepokolebljive vernosti i odanosti. — Starešina Dinko Stipišič.
Stara Gradiška. Članovi Sokolskog društva Stara Gradiška, čuvari inte-gralnog narodnog jugoslovenskog je-dinstva i državne celine, sa II. redovne glavne skupštine, oduševijeni ide* jom Sokolstva, sa ljubavlju i bratskim osečajem hitaju sokolskim pozdravom. Zdravo bratu starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru! Zdravo stare* šinstvu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije! — Uprava.
Kaštel Gomilica. Sa svoje glavne skupštine šalje bratski pozdrav svome starešini prestolonasledniku Petru kao i našem Savezu. Zdravo! — Uprava.
Bugojno. Sa godišnje glavne skup* štine Sokolsko društvo Bugojno uve-reno u konačnu pobedu sokolske misli pozdravlja bratsko starešinstvo sa Zdravo! — Starešina Nenad Nikolič.
Tomislavgrad. Sa ovogodišnje re* dovne skupštine našega društva pozdravljamo našeg dičnog starešinu kao i vas kličuči: Da živi slavna dinastija Karadordeviča! Zdravo! — Starešina Mitrovič.
Vel. Šiljegovac. Sa današnje glav* ne skupštine na koj je pročitana po* slanica šaljemo bratski Zdravo!
Banja Luka. Sa redovne godišnje skupštine šaljemo bratskoin Savezu najsrdačnije pozdrave. Zdravo! — Sokolsko društvo Banja Luka.
Bar. Sokolsko društvo sa svoje godišnje skupštine pozdravlja bratsko starešinstvo Saveza sa verom u konač* nu pobedu zavetne sveslovenske misli. Zdravo! — Zamenik starešine Jagoš Popovič, tajnik Radovan Durovič.
Pale. Sa godišnje skupštine Sokoli Pala pozdravljaju svog inilog starešinu i bratski Savez. — Sokolsko društvo Pale.
Devdelija, Molimo bratski Savez da našem dičnom starosti izrazi našu duboku ljubav i sokolske bratske i tople želje, da se pod njegovim ste-gom jačaju milioni boraca za veličinu Jugoslavije i bratstva Slovena. Zdravo! —' Tajnik Bratislav Buljubašič, starosta Mihailo Stefanovič.
Sušak. Sa glavne godišnje skup* štine pozdravljamo vas sa bratskim Zdravo! — Sokolsko društvo Sušak-Rijeku, starešina Milan Bačiči
Niš. Članovi Sokolskog društva Niš na svojoj godišnjoj skupštini iz* ražavaju svoj hratski pozdrav stare* šini i upravi Saveza, gotovi da u sva-ko doba ispune svoj sokolski zavet i
svoju dužnost prema Kralju i otadžbi* ni. Zdravo! — Starešina Milan Steva* novic.
Nova Gradiška. Sa druge redovne godišnje skupštine našeg društva pozdravljamo svog ljubljenog savez-nog starešinu i celo starešinstvo sa bratskim sokolskim Zdravo! — Starešina dr. Marič, tajnik Vučkovič.
Stari Banovci. Sa svoje godišnje skupštine Sokolsko društvo Stari Ba* novci pozdravlja bratski Savez, izra-žavajuči svoju spremnost. da če u za* jednici s ostalim bratskim društvima raditi na proč vatu sokolske misli i ja* Čanju Saveza. Zdravo! — Starešina Mudenič.
Aleksinac. Sa današnje skupštine članova Sokolskog društva Aleksinac pozdravljamo svoga starešinu sa sokolskim Zdravo! — Starešina Dragu-tin Cvetanovič, tajnik Milan Jovanovič.
Biograd n/m, Sa glavne godišnje društvene skupštine upučujemo našem prvom Sokolu Nj. Vel. Kralju Aleksandru I. u znak odanosti i vernosti sokolski Zdravo! — Soko.
Biograd n/m. Sa glavne godišnje društvene skupštine našem starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru sokolski Zdravo! — Soko.
Pag. Nosiocima sokolske misli, uz koje stoje čvrsto na ovoj izloženoj tačei Jadrana, šalju paški Sokoli sa današnje glavne godišnje skupštine sokolski pozdrav Zdravo! — Sokolsko društvo.
Kamenari. Sa današnje glavne godišnje skupštine bratske pozdrave šalje Soko Jošica Duriči.
Makarska. Sa glavne skupštine bratski pozdrav starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i starešinstvu Saveza. — Sokolsko društvo.
Ljubija. Sa glavne skupštine, odr-žane 18. januara, na kojoj su skuplje* ni svi pripadnici društva, primite naš sokolski pozdrav. — Starešina Ćirič.
Erdevik. Bratske pozdrave sa glavne skupštine upučuje Sokolsko društvo Erdevik, uveravajuči, da če započeti rad na širenju Sokolstva nastaviti.
Ustiprača. Sokoli u Ustiprači sa svoje glavne skupštine pozdravljaju milog starešinu i bratski Savez sokolskim Zdravo! — Starosta Vaso Droca.
Kragujevac. Kragujevački Sokoli okupljeni na svojoj godišnjoj skupštini šalju bratskom Savezu tople pozdrave. Zdravo! — Uprava.
Skoplje. Članovi Sokolskog tiru* štva Skopljc*matica, skupljeni na svojoj redovnoj godišnjoj skupštini i ovom prilikom pozdravljaju svoj Savez i .šalju mu bratski pozdrav. Zdra* vo! — Soko Matica.
Jajce. Sa godišnje glavne skupštine sa vezno starešinstvo bratski sokolski pozdravlja Sokolsko društvo Jajce.
Banja Luka. Sa glavne skupštine Sokolsko društvo Masiovare šalje brat* skom Savezu sokolski pozdrav Zdravo! — Starešina Šijetikov.
Karlovac. Sa svoje glavne godišnje skupštine pozdravljamo starešinu Nj. Vis. prestolonaslednika Petra i celi bratski Savez sa našim iskrenim sokolskim pozdravom Zdravo! — Sokolsko društvo Karlovac.
Lepoglava. Sa glavne godišnje skupštine Sokolsko društvo Lepoglava pozdravlja bratsko starešinstvo i moli da izvoli podastreti Nj. Vel. Kralju iz* raz naše podaničke vernosti i odanosti. Zdravo! — Tajnik Stanešič, starosta San tel.
Zagreb. Glavna skupština Sokolskog društva Zagreb II šalje sokolske pozdrave saveznom starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i čitavoj sa-veznoj upravi, uveravajuči ju, da čemo uvek nastojati oko učvrščen ja i jačanja jugoslovenske sokolske misli. — Sokolsko društvo Zagreb II.
Bela Palanka. Prva godišnja škup-ština Sokolske' čete u Spaju, sreza be-lopalanačkog, pozdravlja sokolskim Zdravo! — Pretsednik skupštine Steva Jovanovič.
Zelenika. Sa glavne godišnje skupštine Sokolskog društva Bijela šaljemo bratski pozdrav Zdravo! — Uprava.
Slavonska Požega. Sa glavne skupštine pozdravljamo svoju vrhovnu upravu sa sokolskim Zdravo! — So* kolsko društvo Slavonska Požega.
Kranj. Glavna skupščina Sokolskega društva Kranj pozdravlja brat* ski Savez in obljublja, da bomo tudi v bodoče požrtvovalno delali za prospeh svete sokolske misli. Zdravo! — Uprava.
Zagreb. Članstvo Sokolskog dru* štva Zagreb I sa glavne skupštine sa najiskrenijim osečajem jedinstvene jugoslovenske misli, vernosti i odanosti iz dubine duša i širine srdaca pozdrav* lja največeg zaštitnika Sokolstva svoga kralja Aleksandra 1., našeg brata saveznog starešinu prestolonaslednika Petra i sve članove uzvišenog kraljev-skog doma sa Živeli! — Uprava.
/AYE
Sednica uprave Saveza
Prema zaključku X. sednice izvrš-nog odbora Saveza od 25. januara o. g. sazivam sednicu uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije za nedelju 6. marta 1932. god., u prostorijama Saveza, Beograd, Terazije 5/П.
Početak u 9 časova pre podne.
Dnevni red u smislu čl. 18. statuta
o	organizaciji i poslovanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije.
Raspravljače se i zaključiva« na osnovu izveštaja 1 predloga, koje če
podneti referenti načelništva, prosvet-nog odbora i pojedinih otseka te na osnovu predloga župa (tačka 14.).
Predloži moraju izvršnom odboru biti dostavljeni do 1. marta o. g. su oznakoin: »Predlog župe ... za sednicu uprave Saveza 6. marta 1932.«; predloge, koji bi došli posle tog termina, neče se moči uzeti u obzir.
Kod tih predloga neka se ima u vidu tačka 15. i 16. pomenutog člana
18.	statuta.
Na sednicu poziva ju se svi članovi i sve članice uprave te njihovi za-menici, od revizora samo onaj brat, ko-
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio »tečaj češkog Jezika
(Nastaviče sc.)
Peti čas.
2)	Osim glasa h važan je izgovor glasa r koji glasi kao rž, ali tako da se i ne čuje kao samostalan glas. Vežbajuči se dakle u izgovoru toga glasa, treba rž u jedan mah izgovoriti.
Glas r najčešče dolazi u slogu pre, pri. Tu treba da pazimo da ne izgo-varamo kao Nemci pše, psi.
. „ V*nmeri: rad (ržad) - red; reč (rzeč) - govor; rečnik (ržečnik) = govornik; iizek (ržizek) = šnicla, odre-zak; pritel (przitel) = prijatelj.
Dvorak i Pirner.
Dvorak se sastao jedanput u Plznju sa slikarom Maksom Pirnerom i otišao je s njim da vidi izložbu njegovih slika, koja je upravo bila otvorena. Posle pregleda izložbe odoše na ručak i Pirner je nestrpljivo očekivao šta če mu slavni kompozitor da kaže o izložbi. Ali Dvorak kakav je več bio ćutalica, samo je sedeo i mrgodio se. Dok najzad ne progovori:
„Slušajte, Pirneru, vi ste fini mo-mak, vi mi se dopadate."
Pirner je mislio, da če več — več čuti nešto o svojim slikama i potstre-kivao je:
—	No, šta vam se dopada?
„Vi imate tako divno maljave ruke!" rekao je sa ushičenjem Dvorak.
Neznatna slovička:
sejiti se = sastati se; jednou — jedanput; mahr = slikar; jiti — iči; po-divati se = videti, gledati; vystava = izložba; jeho = njegov, njegova, njegovo; obraz = slika; ktera ~ koja; prave — upravo; otevren, -a — otvo-ren, -a; prohlidka = pregled; zajiti == otići; obed = ručak; netrpčlivž — nestrpljivo; skladatel = kompozitor; Pici
—	reči; jaky — kakav; nemluva = čut-ljivac; jen = samo; mračiti se = mr-goditi se; promluviti — progovoriti; poslechnouti — poslušati; chlap = mo-mak (đida); Ubiti se = dopadati se; už = ved; že — da; uslyšeti — čuti; nžco = nešto; povzbuzovati -- potstre-kivati; krasnč = divno; chlupaty, -a = maljav, -a; ruka (ruce) = ruka (ruke); pronesti == izjaviti, reči; zanfceni— odu-ševljenje.
Dvorak a Pirner.
Antonin DvoPak sešel se jednou v Plzni s malfrern Maksem Pirnerem a šel se s mm podivat na vystavu jeho obrazti, ktera byla pravfe otevrena. Po prohlidce v^stavv zašli k obedu a Pirner netrpčlivž čeical, co mu slavny skladatel rekne o vystavč. Ale Dvorak, jak)? už byl nemluva, jen sedčl a mračil se. Až konečne promluvil:
„Poslechnou, Pirner, voni jsou fajn chlap, voni se mi libčj."*
* Ovde treba da napomenem da se ovaj način oslovljavanja sa „oni" danas vrlo malo upotrcbljava, i to, ako se i upotrebi onda samo
familijarno. Inače se ovaj način sve više gubi кчо ostotak iz vremena orermaniznciie.
Pirner si myslel, že už — už uslyši neco o svych obrazech a mistra po-vzbuzoval:
—	No, copak se vam libi?
„Voni maji tak krasne chlupaty (ehlupate) ruce 1“ pronesl se zanicenim Dvorak.
Otizky.
S kym se sešel Antonin Dvorak jednou
v	Plzni?
Kam se šel s nim podivat?
Byla jeho vystava už dlouho otevrena ? Kam zašli oba umelci po prohlidce vystavy?
Co čekal Pirner netrpžlivč?
Jaky byl Dvorak?
Co dčlal Dvoržk?
Promluvil konečnž Dvorak?
Co reki Dvorak?
Zda-li je to rečeno spravne česky? Co si už Pirner myslel?
Co odpovedel Pirner ?
Co pronesl Dvorak se zanicenim?
Šesti čas.
3) d se izgovara kao dj u reči djeca, dakle kao omekšano d, a ne kao d, jer glas đ ne postoji u češkom jeziku:
hrud (hrudj) = gr^d; ddbel (djabel)
—	đavo; h ned (hnjedj) = smeđa boja; lod (lodj) = lađa.
4) t se izgovara kao tj, a nikako kao c; mora se dakle jasno čuti /, a uz njega slabo j'
plet (pletj) 7=^put (ten); bijt (bitj) = bilo da, maicar; chut (nutj) =* apetit; lat (latj) ~ letva.
5)	n se izgovara kao naše nj: kuti (kvinjV *= konj; kaAka (kanjka) = mrlja.
Nežnima slovička:
jitro (rano)—jutro; slečna = gospodiča; pani=gospoda; pan = gospodinj poklona — naklon; ucta = poštovanje; dekovati — zahvaljivati; srdečnč — sr-dačno; smeti — smeti; nabidnouti — ponuditi; snad *= možda, valjda; vejce = ja je; nebo = ili; domači ~ domačin; laskav, -a = ljubazan, -na; Pici = reči; zde (tady) — ovde; pokoj == soba; ted
—	sad; pravž — upravo; dovoliti = dopustiti ; tešiti se = veseliti se, radovati se.
Rozmlnva. — Razgovor.
Pozdraven/. — Pozdrav.
Dobre jitro (rano), dobrj? den, dobrou noc, pane, slečno, milostiva pani (milostpani)!	•
Dobro jutro, dobar dan, dobru noč, gospodine, gospodiče, milostiva gospodo !
Ma poklona, moje (md) ucta!
Moj jiaklon, moje poštovanje Г Na shledanou priteli 1 Do videnja prijatelju I Jak se vam vede?, dari?
Kako ste?
Dčkuji vam srdečnč!
Srdačna hvala!
Co vam smim nabidnouti?
Šta vam smem ponuditi?
Snad kavu, vejce, sunku, neboračte rybu?
Možda kafu, jaje, šunku, ili izvolje-vate ribu?
O,	jste velmi laskav, a jsem vim ve-lice vdečny z sa vaši ochotu.
O,	vi ste veoma ljubazan i ja sam veoma blagodaran na vašoj gotovosti (pažnji).
Prosim vas, kde je pan domači? Molim vas, gde je domačin?
Budte tak laskav a reknfete mu, že jsem zde.
Budite tako ljubazan i recite mu da sam ovde.
Prosim, račte do pokoje, on je ted pravč tam.
Molim izvolite u sobu, on je sad upravo tamo.
Prosim, posadte se, on za chvilku pPijde zpčt.
Molim, sedite, on če se odmah vratiti.
Dovol, abych ti pPedstavil pana Petroviče.
Dozvoli da ti predstavim gospodina Petroviča.
S nejvfctši radosti.
S največim veseljem.
Teši mne, že vas poznavam.
Veseli me, što vas mogu upoznati.
ga izabere revizioni odbor, da sednici podnese izvesta} revizora.
Vozne karte u smislu pravilnika o povlasticama za put u Beograd i na« trag primiće se pravovremeno.
Zbog opsežnosti raspravnih predmeta biče možda potrebno, da se sed-nica nastavi i 7. marta. Sestre i brača neka se pobrinu sami i priskrbe potrebno otsutstvo. Ko ne može da iz bilo kojeg razloga sednici učestvuje, neka se ispriča.
Zdravo!
Beograd, 26. januara 1932.
I. zamen, starešine, GANGL, s. r.
X. sednlca izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 25. Januara 1932. u Beogradu.
Po otvorenju sednice brat Gangl održao je sledeči govor:
U petak 15. o. m. ispratili smo brata dr. Josipa Seheinera, starostu ČOS i Saveza Slovenskog Sokolstva te pot-pretsednika Medunarodne gimnastičke federacije, na poslednjem njegovem putu iz doma Praškoga Sokola do trga Kralja Jurja, odakle ga je lafeta, pra-čena sokolskom konjicom, odvezla do olšanskog pokopališta na njegov zadnji pečinak.
Tvrda noč je več pala na stotor-njasti zlatni Prag, kada smo se od njega oprostili i vračali se u grad, obavit žalobnim plastem nočne tame. Jugoslovanske Sokole potresla je ista žalost kao i čehoslovaeku braču i sestre, kojih se do deset tisuča sabralo u svečanim odorama, da se oproste od svo-ga brata, kojima je bio na čelu toliko desetleča: kao borac i junak, utonuvši u ljubav svfh kao zvezda u jutarnju zoru.
Pisati ili govoriti o bratu starosti dr. Scheineru u kratkim obrisima i improvizirano gledom na Slovenstvo uopče i na Sokolstvo posebiee, dosta je te.ško. Njegov rad je u jednom i u dru-gom pogledu tako opsežan, možemo da kažemo: tako ogroman, i njegov je značaj sestavljen iz tako plemenitih i toliko individualnih osnova i cita, da če moči tek istorija Slovenstva i’Sokolstva njegovog veka da sačini do-stojnu sliku njegovog života i njegovog bistva. Bio je velik po svojoj duši i po svojim delima.
Po mojem mišljenju je izvor sve-mu torne, što je brat starosta dr. Schei-ner stvorio za syoju dbmov.mu, za svoj narod i za Slovenstvo, njegova tako duboka i iskrena Sokolska sVest, koja mu je podavala moč, odvužnosf, ustraj-nost i ođluenost u svem njegovom jav-nom delovanju. Nema nikakovc sum-nje, da su mu te osebine sokolskog vode i borca služile u prvom redu kao poticajna sila, kada se je sav žrtvovao pri stvaranju samostalnosti i slobode bratske Ctehoslovačkc republike. Iz te sokolske ideje su kao sunčani zrači ti-suče i tisuče Sokolova obasipalc sve one vrline i kreposti, kojc su danas kao temeljni kamen položene u tu rc-publiku i u značaj bratskog naroda.
Da bi spoznao slovensku dušu i da bi mogao da izvrši krasno poslanstvo sokolskog učitelja i vode, propu-tovao je sve slovenske zemlje, prou-čavao narod i krajeve, učio i odušev-Ijavao se, vračajuč se uvele svome domu s pomnoženim znanjem i isku-stvom. Tako je premostio daljine iz-
Ceške reči koje su slične po obliku našim rečima a ima ju drugo značenje:
hranaty = čoškast; hreben — eešalj; hromada =*= gomila, skupština, hrpa; huba = gubica; hubiti = pustošiti; chodba = hodnik; chodnik — pločnik, trotoar; chraniti = štititi; chrliti (krev) = bacati, pljuvati (krv); chvat = žurba; ehvatati — žuriti se; chytati = loviti; chytry == lukav, pametan.
Sedmi čas.
(Na beogradskom radiu u utorak 26. I. 1932. u 19 časova).
O	naglasku.
m
1) Naglasak je u svakoj češkoj reči na pr v o in slogu, ali on se ne beleži nikada:
podrobiti (podrobitji) = -potčimti; zastaviti (zastavitji) založiti; vyvo-iati (vivolatji) izglasati, izabrati; sazn&miti (seznamitji) = upoznati.
2) Predloži se izgovaraju uvek za-jednu s rečju, preti kojom stoje, kao j e d n a reč, pa je prema torne na-glusak uvek na predlogu:
do domu (dodomu) = u kuću; za lesem (zalesem) =~ za šumom.
Od ovoga pravila otstupaju predloži:
dle — uz, po; kol = okolo; skrz kroz;
dle všeho (dle všeho) — po svemu; kol sochy (kol sohy) —• oko kipa; skrz
les (skrz les) = kroz šumu.
medu nebuloznog i praktičnog realnog Slovenstva: sa sokolskom idejom je spojio i sa sokolskim bratstvom je oduševljavao slovenska srca širom sveta. Što je u sebi imao najboljega i naj lepšega, sve je to dao slovenskom Sokolstvu. Dao nam je sebe.
Prema nama Jugoslovenima brat starosta dr. Scheiner gojio je naročito iskrene i tople simpatije. Ne sečam se nijednoga razgovora s njime, a da nebi naglasio lepotu naše zemlje i vrline našega naroda. Svagda i u svakoj prh lici, u danima teškoča kao i radosti naše, bio je otvoreno na našoj strani, priznavajuči naše težnje, da želimo i da moramo da u svakom pogledu po-dignemo naš narod sa sokolskom misij u i sokolskim bratstvom.
Svojim sokolskim radom i životom odužimo se njegovoj velikoj bratsko j ljubavi prema nama!
Uz njegov les u domu Praškoga ■ Sokola kao i na žalobnoj svečanosti u Panteonu našli su se najodličniji pret-stavnici svega javnog života u Pragu. Uz prezidenta Masaryka videli smo tamo sak upi j ene i sve stare borce za samostalnost domovine i neodvisnost naroda i znamo, kako je sve te u domoljubnem delu združio i spajao isti duh, koji je prožimao sve misli i sva čuvstva umrlog brata staroste.
Ogromne mase naroda s pretstav-nicima domovine oduševljavala je ista misao. tako da je ta žalobna svečanost bila ujedno i velebna manifestacija jednodušnosti i volje svega naroda: takoder i u žalosti nači sc i biti zajed-no! To je ostavština umrlog brata švim Slovenima u sadašnjosti i budučnosti.
Neka također i u smrti ostane živ medu nama! Slava mu!
Govor brata potstarešine saslu« šali su svi prisutni stoječi i njegovom pokliku priključili sc sa trokratnim »Slava«.
Brat Gangl nadovezuje, da bi mu bila dužnost da sada podnese izveštaj
o	samom pogrebu i učestvovanju delegacije Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, ali kako je ovaj izveštaj ot« štampan u »Sokolskom Glasniku«, to moli da se odustanc od podnašanja na snmoj sednici. — Prima se.
Po tomc prelazi se na dnevni red.
Zamenik načelnika hrat. Miroslav Vojinovič iznosi, da če savezna pred« njačka škola za godinu 1932. započeti
1.	februara i potrajati do 15. juna, i to: za članove u Mariboru, a za članice u Ljubljani. — Vodstvo škole za članove preuzeli su brača Mačus i Hočevar iz Maribora, a vodstvo škole za članice sestra Trdinova Joža, zamenicu sa-vezne načelnice.
U prvi mah prijavilo se 78 članova-, od kojih je odrnah otklonjcno 8, tako da ih je ispitu prepušteno 71). Ovog pufa bife su župe upozorcnc, da u školu pošalju samo najbolje kandidate, kako slabiji iza neobavljenog is-pita nebi imali suvišnih troškova pu« tovanja. Koliko čc ih prema tomc do« či na ispit, za danas nije mogoče tač-no navesti. — Članica prijavilo sc 56. Od ovfh otklonjcne su tri, tako da ostajc 53. Po zanimanju od članova su:
5 učitelja, (f državnih einovnika, 4 pri« vatna činovnika, 6 trgovačbih pomoč« nika, 9 obrtnika, 4 daka, dok ostali ilisu označili zanimanja. — Od članica: 1 profesorica, 10 učiteljica, 13 po-sebnica, 5 privatnih nameštenica, 4 ap-solvirane učiteljske	kandidatkin je.
Ostalima zanimanje nije navedeno.
Izveštaj prosvetnog odbora Saveza podnosi brat dr. Vladimir Belajčie, koji veli, da su društva u svojim izve-
To ti hriščani!
Rešenje o torne da Engleska na« pusti zlatno važenje funte, donela je vlada na jevrejski dugi dan, kad ritual izrailjima strogo zabranjuje da se ba-ve novčanim stvarima. U Londonu je na berzi naravno bilo uzbudpnje i u gomili pred beržom sretne bankar Li« fijcnfeld bankara Rozentala i reče mu:
»Ovo može da se desi samo na naš dugi dan! Uvek ja kažem, da čo-vek ovc’ hriščane nemožc da ostavi ni trenutka bez nadzora!«
Neznama slovička:
*
Rozhodnuti — rešenje, odluka; opustiti napustiti; učiniti =. učiniti; kdy — kada; prisne — strogo; zaksi-zati ; zabraniti; zabyvati se ~ baviti se; pcnčžnijfa) = novčani (a); vec — Stvar; burza = berza; samozrejmč = naravno; zastup =s red; front, gomila; potkati == sresti; banker = bankar; povidati з= reči, kazati; tohle =s ovo; stati se = desiti se; moči — moči; jen samo; vždycky = uvek; rikati “ govoriti; krest’an hrišćanin; neehati i= ostaviti; ani = ni; chvile = časak, trenutak; dohled == nadzor.
To ti krest’anč!
Rozhodnuti o tom, že Anglic opu« 6ti zlatk- standard libry, učinila vlada da židovsky dlouhy den, kdy ‘ritual Izraelitum prisne zakazujc zabyvat se penčžnimi veemi. V Londvne byl na burze samozrejmč poprask a v zastu« pu pred burzou potka banker Lilicn-feld bankere Rozentala a povida:
»Tohle sc mužc stat jen na naš dlouhej den! Ja to vždycky rfkam, že člov-ek ty krest'any nemftže neehat ani chvali bez dohledu!«
štajima o propisanim priredbama vrlo netačna. Tako je o proslavi 1. decembra prosvetni odbor . Saveza primio podatke samo od 8 župa, pa je u ne« mogučnosti da za sada podnese celo« kupan izveštaj. Ništa nije bolje i sa izveštaj ima o tednu sokolske štampe
0 kome je također nemoguče za sada podneti izveštaje. Prosvetni odbor Saveza zaključio je, da se za vreme glavne godišnjc skupštine Saveza odr-ži i savezna prosvetna konferenca. Na njoj bi se raspravljala pitanja daljnjeg prosvetnog plana, trezvenjaštva, pro« svetni rad na selu, pitanje župskih prosvetnih škola, uredenje pozorišta lutaka, opšti vaspitni rad u Sokolstvu
1 t. d. Nadalje izveštava o redakciji lista »Sokolska Prosveta«, za koju je več spremljen materijal za broj od meseca februara, dok če martovski broj sadržavati sve teme i izveštaje za glavnu godišnju skupštinu.
Brat dr. Belajčič iznosi dalje na« ert radio-predavanja u vezi sa propa-gandom za svesokolski slet u Pragu.
Župa Varaždin odlučila je da po-krenc svoj vlastiti list »Sokolski Ves-nik«, koji bi izlazio četvrtgodišnje. —■ Po predlogu prosvetnog odbora zaključuje sc, da sc odobrava pokreta-njje ovog lista, ali pod oslovima: 1. da župa udovolji propisima Saveza u po« gledu minimalne pretplate na savezne listove, naročito na »Sokolski Glas« nik«, 2. da list bude redigovan jedino za potrebe župe i u njoj učlanjenih jc-dinica, 3. da se izvan teritorije župe Varaždin ne rasturuje.
Sokolski marš »Oj letni sivi Sokole« zaključuje se da se ne usvoji, odnosno ne otkupi, jer Savcz nema za to ra sp bio živ ih sredstava.
Brat Živkovič iznosi tabelarno pri« kazano ukupne izdatke savezne upra« ve za p osi ovnu godinu 1931. Nadalje troškovc naeelništva, prednjačke škole, po jedrnih otseka i troškove subvencija saveznim listovima; naročito konsta-tuje kako normalni prihodi Saveza, t. j. uplate saveznoga poreza, ne zado« voljavaju. dok su pozajmice fondova, iskazane u bilanci 1930. godine, pot-punoma vračene i naplačene. Konačno knjigovodstvenim izvadeima ponosi is-kaz prihoda i rashoda u prošloj godi-ni, dok se pdtpuni bilans saveznog novčanog poslovanja izraduje, jer -sc imadu zaključiti sletski računi.
Sokolsko društvo Ljubljana-Tabor moli da mu se prepisani potez za go« dinu 1932. kompenzira delomienim iz« nosom beskamatnog zajma, dozvolje-n:m društvu od Jugoslov. Sokolskog Saveza temeljem zaključka glavne go-dišnje skupštine u Kragujevcu godine 1927. — Nakon debate zaključuje sc, da se odluka kragujevačke glar ne go-dišnje skupštine ima poštivati, ali da se za narednu sednieu ima iz arhiva pribaviti originalni zapisnik dotične skupštine, a tek onda doneče se definitivni zaključek po ovoj molbi,
Župa Split moli da joj se doznači iznos od sletskih značaka prodanih po kancclariji Saveza. — Zaključuje se da se ima saeiniti obračun glede slet« skog materijala koji je župa Split ot-kupila od odbora za priredbu sveso-kolskog sleta u Beogradu.
Molba društva Solin, kojom moli zina društva rastereti gledom na upla-tu poreza i na taj način da joj se do-tična svota dade kao potpora za pod-mirenjc troškova oko prednjačkog te« čaja za učitelje i učiteljice, odbija se.
Molba društva Solin kojom moli da ga se pomogne ovečim iznosom u
Kdy učinila vlada rozhodnuti že Anglie opusti zlaty standard libry?
Co v ten dbn Izraelitum prisne zakazuje jejieh ritual?
Co bylo v Londynč v ten den na burze?
Koho potkal v zastupu pred burzou banker Lilienfeld?
Co povldal banker Lilienfeld ban« keri Rozenthalovi?
Co vždycky rlkaval banker Lilienfeld?
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje:
Korist plen; kousati = gristi; košte =r metla; krajina ~ kraj; kralik e= kunič, pitomi zec; krčiti (hlavu) = pognuti (glavu); kreč = grč; kroutiti svijati (očima prevrtati); smysl slov izvrtati smisao reči; kupec = trgo« vae; laska — ljubav; laskati rr milo-vati; lavice (lavička) — klupa; leden t= januar.
Osmi čas.
(Na beogradskom radiu u petak 29. L 1932. u 19 časova),
3)	Dužina samoglasnika obeležava se znakom	taj	se	znak	ne	sme
smatrati kao naglasak, jer se naglasak ne beleži. U češkom je jeziku svaki slog koji je obeležen znakom dug, dok je svaki drugi slog kratak pa ma bio u našem jeziku i dug.
Dakle, kratko treba izgovarati:
noc (noc) — noč; pec (pec) ~ peč; den (den) = dan; syn (sin) — sin; zrak (zrak) = vid.
svrhu sanacije dugova na domu, od« bija se.
Molba župe Kranj, kojom moli da Savez svrati svu potrebnu pažnju na sanaciju domoA«a, pridržaje se u evi-denciji.
Brat Momir Korunovie iznosi na« erte za podizanje domova a koje su priposlala pojedina društva. Svojim opaskama prikazuje nepraktičnost po« j edinih načrta, dok opet kod nekih trebalo bi ispitati prilike na samom terenu, šta če on prvom prigodom i učiniti. Nadalje izveštava da je akademski kipar sa Bleda Petar Loboda izra-dio statuu prestolonaslednika Petra, koju je voljan da reprodukuje u gipsu i u bronzi, pa moli u tu svrhu odobrc-nje Saveza. — Zaključuje se, da je uprava Saveza u tom pogledu nenad-ležna, pa da molitelja treba uputiti da se glede toga obrati za dozvolu na maršalat Dvora, odnosno na umetni-čko odelenje Ministarstva prosvete.
Brat Dura Paunkovie iznosi, da je jetfno veliko drvarsko preduzeče u našoj državi odlučilo da izradi tri vrsti tipova za izgradnju sokolskih domova u drvenoj gradi, koji bi bili solidni i trajni. Samo preduzeče upuecno je da izradi detaljne načrte, a ovi če se on« da uputiti gradevinskom otseku na mišljenje i odobrenje.
Član statističkog otseka brat Ve« rij Švajgar podnosi izveštaj o radu i delovanju tog otseka. Uvodno iznosi opširan referat o sednici zbora župskih statističara, koja se je držala 23. januara o. g. Samoj sednici osim župe Celje, Sarajevo, Skoplje, Split i Sušak, prisostvovale su sve ostale župe. Na« kon prvog zborovanja župskih stati« stičara, koje se je vršilo pre šest go-dina u Slav. Brodu, rad u saveznim i župskim statističnim otsecima toliko se povečan, da sc je pokazala potreba da se ponovno uredi pitanje čitavog poslovanja i izradc potrebni pravilni-ci. To pak tim više, jer je broj sokolskih jedinica porastao od prijašnjih 443 na 1650, što je sve uz ostale neke neprilike izazvalo veliki zaostatak u katastralnom delu. Nadalje zbor je bio sazvan i u svrhu da se statističko poslovanje, koliko je to moguee, ujed-nostavi, a nikako ne komplicira. Svi prisutni župski statističari podneli su lepe i iserpive izveštaje. Iz ovih izve« šraja razabralo se, da je večina župa izvršila po svojim jedinicama kata-stralno delo, a onde gde još nije do« vršeno, nastoji sc da se i to uredi. Na zboru primljcni su važni predloži, koji če uvelike olakšati i pospešiti statistički rad.
Reasimirajuči sve predloge, koji su bili prihvačeni na ovome zboru predlaže na prilivat sledeče:
1. Statistički otseci po društvima, četama, župama i u Savezu obavljaju šahiranje podataka o upr.avnom i telo« vežbenom radu društava, četa, župa i Saveza i upravljaju katastrom celo-kupnog pripadništva Saveza. Prosvct« nu statistiku vode isključivo prosvet« ni organi, detaljnu statistiku telovež-benog rada tehnički organi društava, četa, župa i Saveza.
2. Zbor župskih statističara sa-glasno je konstafovao da je izvršeni e prosvetne statističke službe na osnovo propisa. saveznog prosvetnog odbora suviše komplikovano, pa izrazu-je želju da se ista pojednostavi.
3. Statističke otseke sastavljaju društveni i župski statističari vlasti« tom inicijativom, a potvrduju ih na njihov predlog društvene odnosno žup« ske uprave.
Jedna reč može da ima i više du-gih slogova:
nakladani (nakladanj) — postupa-nje, tovarenje; zamožny (zamožnl) = imučan; vitžzstvi (vitjestvl) = pobeda; lisili (fisili) =« naprezanje, sila.
Ako neka reč ima na kraju znak ne treba se zbuniti, več treba naglasiti prvi slog, a poslednji se samo otegne:
vlastenectvi (vlastenectvi) — do-moljublje; Rusove (Rusove) ~ Rusi; spisovatele (spisovatele) == pisci.
Neznama slovička:
Ktery — koji; nčjakv = nekakav; levny == jeftin: nejlepši == najbolji; zustati — ostati; ehtiti ~ hteti; jen = samo; miti rr imati; volny«a«č =± Slobodan-a-o; pokoj — soba; stati = sta« jati (koštati); den = dan; podle toho pr. prema tomc; jaky-a-e — kakav-a-o; vziti = uzeti; dati = dati; klic r= ključ; prinesti = doneti; teply-a-e topao-la-lo; ehtiti — hteti; kdvž — kad; nekoho = nekoga; potfebovati tre« bati; zvoniti = zvoniti; kolikrat — kolkoputa; jednou — jedamput; stači —. dovoljno je; uplne = potpuno.
V	hotelu. — U hotelu.
Do ktcrčho hotelu pujdetc?
U koji hotel idete?
Ja pujdu do nejakeho levnejšiho.
Ja ču iei u neki jeftiniji.
Ktcry je nejlepši hotel?
Koji je hotel najbolji 2 Ono jieh je nekolik dobrveh
Ima ih nekoliko dobrih, jak dlouho zde zustanete?
Koliko čete ovde ostati?
4. U statističke svrhe izdaje sc jedanput godišnje »veliki statistički izveštaj« po stanju od 31. decembra svake godine i »mali statistički izveštaj« po stanju od 30. juna svake go« dine.
5. Oporezovanje društava i četa propisuje se na osnovu »velikih sta« tističkih izveštaja«, a u saglasnosti sa stanjem saveznoga i župskoga katastra.
6. Savezni sc katastar ne ukida, nego treba da se reorganizira na osnovu zaključka zbora župskih statističara, a po uzoru ČOS.
7. Izmena stanja članstva i nara-štaja pri j avl ju j e se od društava i četa nadležnoj župi svake četiri godine i to za mesece: januar, februar i mart najkasnije do 15. aprila; za mesece april, maj i juni do 15. jula, za juli, august i septembar do 15. oktobra; za oktobar,_ novembar i decembar 15. januara. Župe če izvršiti sve proreene u svom katastru na osnovu društvenih prijava najkasnije do konca apri« la, jula, oktobra i januara te predložiti svoje izveštaje saveznom statisti« čkom otseku sabrano za sva društva posle propisanog termina. Ujedno če priključiti i brojčani izveštaj stanja njihovog katastra.
8. Proti v društava, koja nisu do sada udovoljila i pristupila u savezni katastar, postupaee se prema propisu pravilnika za ozledni fond.
9. Ovlašeuje se savezni statistički otsek da izradi što pre na osnovu za-ključaka zbora župskih statističara novi pravilnik o radu društvenih i župskih statističkih otseka, da ga predloži izvršnom odboru na odobre« nje, a onda otštampa u brošuriei i razdeli svim društvima, četama i žu= pama.
10. Sve dopisivanje od župa na statistički otsek Saveza i obratno ima da se vrši samo preko savezne kance-larije u Beogradu.
Izveštaj brata Svajgara prima st u celosti i poverava mu se da i nadalje ima upravljati radom i sprove-sti organizaciju prema iznesenim predlozima zbora župskih statističara
Brat Brozovič iznosi prilike i način rada u statističkom odelenju Saveza. Gledom na ove zaključke uka zuje se nužda da se u kancelariji Sa veza statistika i katastar organizira kao zasebno odelenje, koje če imati dužnost da provada čitav taj rad, a da taj rad bude što intenzivniji i organi« zovaniji potreba je da tim radom, kac i potrebnim činovništvom, upravlja jedno naročito lice, pa konkretno predlaže. da se ta dužnost poveri bra« tu Stevi Žakuli.
Ovaj se predlog prima i brat- Ža kula ima da odmah preuzme poverem mu dužnost.
Blagajnik brat Momčilo Brano« vački podnosi izveštaj o poslovanju savezne blagajne, kao i stanje savez« ne blagajne zaključno do 31. decembra 1931. godine. Njegov se izveštaj prima do znanja.
Pretsednik organizaciono - prav-noga otseka brat dr. Pavlas podnosi načrt dopisa, koji se ima uputiti go-spodinu Ministru vojske i mornarice, a u vezi s donošenjem pravilnika o povlasticama glede skračenog vojnog roka za članove sokolskih društava.
—	Naert se prima i odobrava.
Dopis brata Zarije Popoviča u stvari preduzimanja potrebnih koraka radi socijalne zaštitc nezaposlenih rad« nika, a u vezi sa sokolskom organiza«
Chci zde zustati jednu noc.
Ostaeu ovde samo jednu noč.
Mate volnč pokoje?
Imate li slobodnih soba?
Ano, mam nekolik volnych pokoju.
Da, imam nekoliko slobodnih soba. Kolik to stoji za den?
Koliko to staje na dan?
Podle toho jaiky si pokoj vezmete.
Prema tomc kakvu čete sobu uzetL Prosim, dejte me klič od meho pokoje.
Molim dajte mi kluč od moje sobe. Zde jest klič k Vašemu pokoji.
Evo kluča od Vaše sobe.
Prinesite mi teplou vodu, chci si umy-ti ruce.
Donesite mi toplu vodu, hoču da operem ruke.
Když budete nekoho potrebovat, jen zvohte.
Ako Vam neko bude potreban. samo zvonite.
Kolikrat mam zvonit t Kol ko puta treba da zvonim? Jodnou stači uplne.
Jednom je sasvim dosta.
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imnju drugo značenje:
Lepši bol ji; les — šuma; Ubiti se = dopadati se; listopad = novembar; lišiti se razlikovati sc; lito ~ žao; litost ~ kajane, milosrde; iouka s= livada; loupati “ guliti, ljuštiti; loupež plen, otimučiaa; loupiti = plentti, otimati; luh — livada; tmik-nouti = opipati; malta — maltor; mamiti =: obmanuti, zavarati; mariti tračiti; zmafiti osujetiti, pokvariti.
(Nastaviče se )
cijom, upučuje sc na razmatranje so-ćija'lnom otseku.
U disciplinskem predmetu protiv Josipa N. Tambiča iz Mostara teme« Ijem § 39. pravilnika za disciplinski postupak zaključuje se isključiti istega iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Isključenje ima se objaviti u »Sokolskem Glasniku«.
U disciplinskom postopku protiv Abdulaha Gizdarcviča, člana Šokol-skog društva Kotorvaroš, a po predlogu Sokolske župe Banja Luka zaključuje se da se isti nema isključiti iz Saveza Sokola kraljevine Jugosla-
vi	j c.
U predmetu molbe društva Fuži-ne-Vrata, a glede imovine liivšeg Hr« vatskog sokolskog društva u Fužina« raa zaključuje se, da uprava Saveza stoji na stanovištu, da se ne pokrečc nikakav postupak radi sticanja imovine bivših hrvatskih sokolskih dru« Stava.
U stvari odnosa gledom na disci« plinski postupak naraštaja u sokolskim društvima osobitnn obzirom na ske župe Osijek, zaključuje se da se pozove načelništvo Saveza, da ono izvršnom odboru p odnese svoj predlog glede odnosa naraštaja po sokolskim društvima osobitim obzirom n primitak i isključenje. Nakon ovoga odgovora ima se raspraviti konkretni slučaj, koji se desio u Sokolskoj župi Osijek.
U izdanju društva »Moravski Legionar« u Brnu izašla je kao deseta sveska sokolske knjižnice brošura pod naslovom »O Sokolstvu i sokolstvu«, koju je sastavilo pretsedništvo pro-svetnog odbora sokolske župe u Brnu. Na strani 16. ove brošure, a pod ali= nejom u kojoj se raspravlja o izraža-vanju sokolske misli kod Slovena, ima aluzija na Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, koje ne odgovaraju stvarnim einjenieama. U tim subjektivnim izlaganjima o našem Sokolu došao je do^ izražaja na jedan suviše upadljiv način duh, koji u pogledu odnosa pre« ma nama vlada u vodstvu brnske so* kolske župe, pa zato imajući u vidu da je brošura izašla u sokolskoj bi-blioteci, da ju izradilo pretsedništvo prosvetnog odbora jedne sokolske župe, te prema tome ima zvanični kara-
kter, da je brošura namenjena novom članstvu, koje treba da iz nje dobije osnovna znanja o Sokolstvu, držimo, da se tvrdnje o nama imadu korigirati i to na način, da se ČOS uputi akt u kome če se skrenuti pažnja na pome-nutu knjižicu i na njezinu tendencioznost uperenu protiv našeg Sokolstva.
—	Ovaj se predlog u celosti prima.
Brat Nišavič kao pretsednik revi-zionoga odbor i, a gledom na pretsto« ječu glavnu skupštinu Saveza, pokre-če pitanje revizije poslovanja Saveza. Zaključuje, se, da se za dan 14. ili 15. februara pozovu dvojica revizora, da obave temeljiti pregled sletskih računa, a ostali da se pozovu brzojavno za vreme od 17. do 20. februara.
Kako se pokazalo da je rok za saziv sednice plenuma savezne uprave kako ga je zaključila prošla sednica, prekratak, to se na predlog brata Gangla zaključuje, da če se sednica plenuma savezne uprave održati ne« odgodivo dana 6. i 7. marta o. g.
Brat tajnik Brozovič potanko iz-veštava o radu uprave savezne kance« larije, kao i o tekučim saveznim po« slovima, pa se njegovi izveštaji pri-maju.
Prima se do znanja izveštaj na-čelništva Saveza, koji traži da se ne ostvari zaključak poslednje sednice glede izradbe formulara o skračivanju vojnoga roka. U knjižici propisani iormulari dovoljni su za sadanje poslovanje, dok če se inače poraditi na tome, da se pravilnik promeni. — Molbi Sokolskog društva Šibenik, koje se nalazi u vanredno teškim prilikama, a koje moli da mu se dozvoli šahiranje priloga po celoj državi, udovolja-va se. — Pravilnik otseka za štampu prosvetnog odbora Saveza, a nakon aprohaeije organi zaciono-pravnoga ot« seka, prima se i ima da se objavi u »Sokolskom Glasniku« — Glede su-delovanja delegata na ovogodišnjim župskim skupštinama zaključuje se da se stvar prepušta odluci pretsedništva Saveza, koje ima da odreduje delega« te sporazumno sa gospodarskim otse-kom prema materijainim mogučno« s tima.
Brat Vojinovič i Brzakovič pod« noše opširan izveštaj o stanju u župi Niš.
Is načelništva i iefiničlcoo ođbora Savesa S.KJ
sednice savezsi: og TO
°d 26. januara 1932.
Savezni načelnik br. Bajželj izve-stio je o gledištu ČOS radi pojedinač-nih nastupa župa na IX. svesokolskom sletu u Pragu. Poradi velrkog sletskog programa neče biti moguče da se uzmu u obzir želje, da bi se ti nastupi izvadali na glavnom sletištu, već ćc u tu svrhu biti odredeno malo vežbali-šte. Ti nastupi se neče moči izvršiti onoga dana, kada če nastupiti jugo« slovensko Sokolstvo u skupnim prostim vežbama i vežbama sokolskih če« ta. To vredi za članove i članice, a što treba da uzmu u obzir sve naše župe. — Br. Černe, koji je bio pozvan na^ sednicu, referirao je o skupnim vežbama na devet ruča, koje je vežbe več sastavio i predložio načelništvu kao posebnu tačku našega Saveza na slctu u Pragu. Sastav tih vežaba izve« den je majstorski, ali se je po svestra-nom proučavanju ovih došlo do zaključka, da sc s tom tačkom neče mo« či nastupiti. — Sa vezna smučarska takmičenja održače sc u Bohinjskoj Bistrici i to 13. i 14. febr. Tchničku or-ganizaciju takmičenja preuzima zimski smučarski otsek Jesenice. Vodstvo j takmičenja povereno je bratu Pod« goršku, članu saveznog TO. Prijave za takmičenja treba poslati saveznom načelništvu do 7. februara. — Za prvenstvena smučarska takmičenja SSS u Štrbskom Plesu namerava naš Savez prijaviti takmičarc za 18 km (kombi« nirano) i za »slalom«; članice za 6 km i za 10 km. — Župa Maribor prireduje ™Psko smučarsko takmičenjc 31. o. m. na Pohorju, pa če savezni TO tada zastupati br. Mačus. — Prvo izbirno takmieenje za prvenstvo pojedinaea (članova > članica) SSS u Pragu održa« če sc u Ljubljani 2. (prc podne) i 3. aprila, i rijavc imaju sc poslati saveznom načelništvu do 20. marta o. g. Drugo izbirno takmičenjc pak hiče koncem maja, odnosno početkom juna.
I. smučarska takmičenja Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Savez Sokola kraljevine Jugosla« vije raspisujc I. smučarska takmičenja, koja su ujedno izbirna takmičenja za prvenstvo Saveza Slovcnskog Sokolstva, a koja če se održati dne 13 i 14 februara o. g. u Bohinju.
Takmičenja obuhvataju: za članove:
1.	takmičenja na 18 km; 2. takmi« čenja u skokoviina; 3. sastavljeno tak«
mičenje (na 18 km i u Skokovima) i
4.	takmičenja »slalom« na 3 km;
za članice:
5.	takmičenja na 6 km i 7. takmičenja na 10 km.
Takmičenja pod 1. održače sc u subotu dne 13. februara u 14 sati, pod 4., 5. i 6. u nedelju dne 14. februara u
8	sati prc podne, pod 2. u 15 sati.
Prijave za pojedine grane treba dostaviti odvojeno preko župskih na-čelništva saveznom načelništvu u Ljubljani, Narodni dom, do 7. februara.
U prijavi treba navesti:
1. ime doba i tačnu adresu takrrii-čara,
2. granu takmičenja, za koju se dotični pripravlja,
3. nadalje priložiti potvrdu društva, da je takmičar najmanje tri meseca pre takmičenja član odnosne-g sb« kolskog društva.
Žrebanje za pojedine grane izvr-šiče sc jedan sat pre početka takniiče« nja u bližini nastupnog mesta. Odmah po žrebanju dobiče takmičaii za tak-mičenje sva potrebita uputstva i ob« jašnjcnja.
Lekarski pregled neka ss po mo« guenosti izvrši već kod kuee o čemu če takmičari lz-ačiti vodstvu rakmiče-nja pre žrebanja odnosna lekarska uvercnja. Ko 'ne bude ima j lekarskog uverenja, biče pregledan po lekaru pre samog takmičenja.
Uz prijava za takmič ;njt; treba ta-koder navesti i eventualne želje glede prenočišta i prehrane.
Vodnik takmičara iz svake župe mora pre žrebanja tla javi vodstvu takmičenja, koliko čc takmičara Iz njegove župe nastupiti na takmičenju.
Takmičarski rezultati objaviče se u nedelju nakon završenih takmičenja. Mesto če se odrediti kasnije.
Za svaku takmičarsku granu do-biee se po takmičenju diplome, u kojima če se, pored prvoga takmičara, oceniti i ostali samo po upotrebljenom vremenu, a koji su stigli na cilj bar u vreme, koje je slabije za 15% od vre« mena pobednika, dok pri takmičenji-ma, koja se occnjuju s tačkama, oceni« če se pored prvoga takoder i svi oni, koji su postigli barem 85% tačaka, koje je postigao pobednik.
Na osnovu rezultata I. saveznog smučarskog takmičenja razvrstače sc takmičari po propisima takmičarskog reda za smučarska takmičenja Saveza SKJ u razrede, a što če se objviti u listu »Soko«.
Slike prostih vežaba SKJ za svesokolski slet u Pragu
Slike prostih vežaba članova za IX. svesokolski slet u Pragu izdalo je u svojoj nakladi načelništvo Sokohke župe Novi Sad.
Slike su izradene na velikom for« matu papira i pretstavljaju sve gibove prostih vežaba tekučim redom, što je od velike praktične vrednosti, da se vežbe tako lako kontrolišu pri njiho-
vom izvadanju, te da se poprave eventualne nepravilnosti.
Upozoravamo stoga na ove slike bratska društvena načelništva, da ih naruče, jer če pomoču njih bez sum-nje videti, da li vežbe pravilno vež« baju. U svakoj vežbaonici treba da te slike budu izvešene na vidljivom mestu, da se i članovi sami uvere, da li je njihovo izvadanje sletskih vežaba pravilno.
Cena je slikama 10’— Din, koji iznos treba poslati unapred.
Tyršev tečaj u Pragu
Prosvetni odbor ČOS kao uvod Tyrševim proslavama priredio je dne
9.	i 10. o. m. dvodnevnu školu o Tyršu. Ova škola bila je upravo uzor-no pripremljena. Predavanja bila su skroz na akademskoj višini, što nije ni čudo, jer su predavači bili iz redova najodličnijih univerzitetskih profe-sora i poznatih naučenjaka. Iz ovih predavanja mogao je svaki da pret-stavi veličinu Tyrševog genija, kojim se Sokolstvo opravdano ponosi. Pre« davanja održana su u večnici Tyrše« vog doma pod vodstvom pretsednika prosvetnog odbora ČOS br. Krcjčija. Zastupane su bile sve župe ČOS i to sa više tečajnika, dalje rusko Sokolstvo, a iz jugoslovenskog Sokolstva na .tečaju je bio br. Janez Poharc iz Ljubljane. Predavanjima su kroz čita-vo vreme prisustvovali izmenično i zamenici starešine ČOS brača dr. Bu« kovsky, Mašck i Truhlar, pa i drugi funkcioneri ČOS.	'
Prc početka predavanja brat Krej-či srdačno pozdravlja sve prisutne te« čajnike iz sviju župa ČOS, dalje braču profesore predavače, pretsedništvo ČOS, a osobito braču iz ruskog i ju« goslovenskog Sokolstva, koji su i ovom zgodom došli na zajednički sokolski rad. Kao prvi uzeo je zatim reč prof. univ. dr. Albert Pražak iz Bratislave, koji je govorio o temi: »Tyrš u narodnom preporodu«. Prc-davač je govorio o stanju u češkom narodu, o nacionalnim i političkim prilikama pre i za vreme Tvrša, navada-juči razne smerove rada za preporod češkog naroda i prikazavši nastojanja Šafarika, Kolara, Jungmanna, Palackog, Dobrovskog i ostalih; osobito je izneo Tyrševu zamisao, kojom je češkom narodu dao definitivni pravac rada za samostalnost, a ujedno i organizaciju, koja če izvršiti oslobodenje i preporod nacije. U tome je največa i glav« na zasluga dr. Miroslava Tyrša, koji je, gledajuei na primere iz prošlosti, ne samo znanstveno nego i praktički pokazao i puteve lepše budučnosti, stvorivši Sokolstvo kao avantgardu na tom putu k slobodi. Ali Tyrš je gle-dao još i dalje: on je hteo da kroz Sokolstvo praktički dode do saradnje svih Slovena, koja bi vodila do onih ciljeva, koje su razni panslavisti zamišljali svaki na svoj način. Na svr« šetku svog predavanja predavač je podvnkao važnost Sokolstva u današnje doba raznih kriza, u kojima narod gubi i nacionalno političku orijenta« ciju, te ne može da se snade u labi« rintu raznih smerova j teorija. Sokolstvo pak svojim jasnim i odredenim programom aktuelno je još i danas, a ostače i u buduče kao zvezda vo-dilja slovenskim narodima.
Svoje upravo sjajno predavanje završio je predavač rečima: »Kriza kolektive je kriza pojedinca, koji trče za modom, novcem, zabavama i koji zabacuju duhovna dobra; zato treba lečiti pojedinca, a preko njega kolektivu, i to moralno, a to možemo kroz Sokolstvo i zato na rad sa Tyrševim geslom: Napred!«
O	Tyršu kao filozofu govorio je prof. univ. dr. Josef Kral iz Praga, koji je naveo, da se je Tyrš pre nego je počeo da se bavi javnim radom, več bavio filozofijom,^ što mu je bez sumnje mnogo koristilo pri njegovim pogledima na^razna pitanja društva. 5ako kao filozof nije stvorio kakvu novu filozofsku školu te se nije po-peo na visinu svetski poznatih filozofa, te iako je i on donekle bio samo dete svog doba, ipak ga baš stečeno znaje i činjenica da nije slepo sledio samo jedan pravac filozofije — nego je svojim genijalnim intelektom iza-brao iz svakog ono, što je smatrao dobrim i to povezao u celinu pa i sprovco kroz Sokolstvo u život — postavlja i kao filozofa u radove is-taknutih duševnih velikana. Kod filo« zofskog udejstvovanja Tyrša možemo pronači tri etape: prva Schopen« haeurijanska, iz koje erpi mnogo ali dolazi do upravo 'kontrarnih rezulta« ta, ne k pesimizmu kao Sehopenhauer nego k voluntarizmu (voljom možemo ako hočemo svladati i zlo na ovoj zemlji); druga Darvinijanska, čijc rezultate povezuje sa^ rezultatima koje je dobio iz proučavanja Schopen-hauera te rezultira iz svega potreba aktivizma, a treča etapa je doba, u kojoj sc Tyrš bavio proučevanjem vera, kod čega dolazi do rezultata, da če nakon budizma, hriščanstva i mu-hamedanstva doči kao četvrta vera vera ljubavi i prosvetljcnja. On tu ne misli možda na veru kao 'konfesiju, nego prc na verovanje koje ne treba da je u protivnosti sa drugom kojom konfesijom. Tyrša možemo, ako iz
svega pomenutog povučemo rezultat, uvrstiti medu filozofe idealiste, pri čemu ipak ostaje skroz i skroz prak-tičan realist.
O	Tyršu kao estetičaru govorio je Prof. univ. dr. Otokar Zich iz Praga, čije je predavanje bilo veoma op« širno i duboko. Promatrajuči Tvrša kao estetieara, po ovom predavanju dolazimo uglavnom do ovih zaključa-ka: Tyrš je bio empiričar, koji dobro razlikuje estetiku od etike, ali nalazi veze medu njima, a rezultat njegovih estetičkih proučavanja je Sokolstvo, u kojem je utelovljen princip dina-mičke harmonije. Tyrš je i kao este« tičar bez sumnje \^elik, medu Česima još i dauas jedan medu prvima. Svoje vanredno interesantno iako dosta du-go predavanje brat prof. Zich završio je rečima: »Zadača Sokolstva još nije /avršena, jer bi nam Tyrš danas re= kao: Nakon osloboilenja, bračo, zada« ca je Sokolstva slobodu čuvati i slo-bodu razvijati!«
O	znaeenju Tyrša u njegovo doba govorio je univ. prof. dr. Josip Boro-vička iz Bratislave, koji je ocrtao Tyr-šev politički rad. I iz ovog predavanja može se videti, koliki je bio Tyr-šev genij, a i to, da se je uvek vračao Sokolstvu, kome je posvetio najviše svojih vanrednih sposobnosti.
Time su bila završena predavanju prvog dana. Sutradan, u nedelju. kao prvi predavao je uz diapozitive prof. dr. Franjo Žakavec o Tyršu kao umet-ničkom kritičaru, pri čemu je poka zao, koliko je Tyršu koristilo prouča vanje antike i estetike. Podvukao je Tyršev utica j na velike češke slikare-majstorc Manesa, Myslbeka i t. d. O Tyršu kao pedagogu govorio je pro fesor dr. Jan Uher iz Brna, koji uka zuje na činjenicu, koliki je bio Tyrš pedagog, iako o tome nije posebne pisao ali je pokazao praktički, u radu i koliko možemo pedagoškog fragmen tarno naei i u pojedinim njegovim sj)i sovima, a što je još uvek sačuvalo svoju pravu vrednost, koja posve oTl govara današnjem modemom smislu.
O	Tyršu kao sociologu govorio je univ. prof. dr. Emanuel Chalupny iz Praga, dugogodišnji društveni načel nik, koji u Tyrševoj zamisli Sokolstva nalazi jednu od epohalnih tvorevina i u smislu sociologije. I ovo predavanje, po svome sadržaju drugo i veoma du boko, bilo je prikazano na jedan sja-jan i razumljiv način. Niz ovih veonu uspelih predavanja, koja su bila n; potpunoj znanstvenoj višini, zaključil je univ. prof. dr, Vladimir Groh s;. Tvrševom porukom.
Kako je i u uvodu navedeno, pri davanja su pokazala i dokazala, da j( Tyrš bio u svakom pogledu vanredar. genij, predestiniran za osnivača i du hovnog vodu Sokolstva kao velike, eminentno nacionalne organizacije, koja je radila i radiče iz naroda za narod. Svim predavačima, a i slušao cima, na uzornoj pažnji i disciplini zahvalio se br. Krejči sa željom, da ovo što su na predavanjima 5uli upo trebe za proslave i predavanja u svo jim župama i jedinicama. Naporne nuvši, da če se u dogovoru sa bračom predavačima sva predavanja otštain pati u posebnim brošurama, zaključili je brat savezni prosvetar ČOS ovaj uspeli tečaj. Iza toga polaznici tečaja pošli su da razgleda ju sletiSte, na ko jem se več pokazuju glavne konturi veličine sokolskog rada. — J. P.
Film u selu u službi Sokolstva
Nije nužno o tome govoriti i pisati, koliko je naš narod — naročito u selu — kulturno zaostao u pojedinim
krajevima naše države. Dok u nekim krajevima naše države caruje pismenost, dotle u drugim krajevima vlada neznanje — mrak. Predeli Vrbaske,
D,	inske, Vardarske, Primorske i Zet-ske banovine u tome se naročito isti-’ ču. Slobodna nacionalna država prva je pozvana da tome zlu stane na put. Ona to i čini. Ima srezova £<de se broj novootvorenih škola podvostrueio od oslobodenja pa do danas. Ali ako bi čekali da sama država radi u ovome pothvatu, dugo bi morali čekati da po-stignemo željcni cilj: preporod naroda, visoki stepen duhovne i materijalne kulture.
Samo sc po sebi nameče misao, da bi. ovaj proces narodnog prosveeivanja u zaostalim krajevima, dok bi stigli na-prednije i prosvečenije krajeve u na-šoj državi, trajao odveč dugo ne samo nekoliko decenija, nego i nekoliko stoleča, ako bismo pustili da sama država provodi delo narodnog preporoda. Ovaj posao ne može sc ni zamisliti bez privatne inicijative, bez rada svih pozitivnih snaga, bez opšteg ustanka naše inteligencije, bez aktivna učesto-vanja svih naših organizacija: pro« svetnih, humanih, viteških, privrednih i t. d.
Pored svih pravila i programa na osnovu kojih su pojedina društva postala, ima bezbroj primera, da mnoga društva i ustanove doprinose vrlo mali oboi za narodni preporod. Sokolska organizacija i u ovome čini čaStan izu-zetak. Razgranjena po varošima i seli-ma u brojne svoje jedinice, društva i čete, dokazuje kako jedna organizacija mora postizavati odredeni cilj samo onda, ako ima ne samo napisan program, nego ako se taj program i provodi.
Sokolstvo kao isključivo gimnasti-čka organizacija danas ne postoji. Sokolstvo hoče da čoveka ne samo po-digne fizički, nego da ga vaspita moralno i duševno, da ga digne intelektualno i ekonojnski. S obzirom na niški stepen kulture našega naroda u citiranim banovinama Sokolstvo ima da odigra važnu ulogu. Ono to čini trajno bez prestanka. Osnivanjem knjižnica kod društava i četa, pretplačivanjem poučnih časopisa, stalnim održavanjem predavanja i sela, suzbijanjem analta« betizma medu svojim članovima, pro-tezanjem svoga delovanja ne samo na odrasle, nego i na omladinu počevši od
6.	godine starosti; suzbijanjem alkoholizma, održanjem tečajeva za prednja-ke u gradu i selu, širenjem poljopri-vrede, vočarstva, pčelarstva, zadru-garstva i t. d. u selu Sokolstvo dokazuje kako je široko i neobradeno polje rada u narodu. Širenjem poljopri-vrede u narodu sokolska organizacija jasno pokazuje, da je akcija naših po« ljoprivrednih organizacija slabo raz-vijena u*selu, a širenjem prosvete u narodu Sokolstvo jasno posvedočuje kako naše prosvetne i kulturne ustanove u dovoljnoj meri ne vrše svoju zadaču, koju im njihovi programi i pravila propisuju.
Mostarska sokolska župa, koja si prostire na najzaosttalijem delu teritu rija Primorske i Zetske banovine čini napore za preporod sela i seljaka. Ovih dana prosvetni odbor Sokolske župe u borbi za preporod sela uveo je jednu novinu u svome radu, verovatno da je ovo jedinstven primer u sokolskoj organizaciji uopšte. Da bi razvio svo.; rad i pojačao sredstva na kulturno po dizanje naroda i da bi našem Seljaki dao prilike da bez udaljenja iz sela bez suvišnih troškova oseti kulturni tekovine, kojima se služe gradani, oi ganizovana su predavanja po okolnin četama, a kao novima uveden je film U ovome pothvatu neizmernu uslugi-župi je učinila uprava Doma narodno;, zdravlja u Mostaru, kome je šef dr Lovro Dojmi. Bez ove pomoči župa nebi mogla ovaj svoj pothvat privesti u delo.
Do sada su održana sela sa preda vanjima i filmom u ovim sokolskim če tama: Vihoviči-Rudnik, Žitomislič, Pi jesci, Bačeviči, Bijelo-Polje, Ostrožac i u trečem župskom tečaju za sokolske čete koji je održan nedavno u Mosta ru. U ovim predavanjima učestvovala su brača: dr. Lovro Dojmi, Vehbija Imanovie, Mehmed Jahič, dr. Mile Do kič i Hasan Dikič. Rukovodenje ; or ganizovanje ove akcije povereno je br Avdalovieu Urošu. Koliko je interesu vanje seljaka za ovu akciju, vidi se po tome što su ova predavanja brojno po sečena, pa ni nevreme ne omete sel j a ke i seljanke, da po noči bez mesečini uz glavnju luča po svršetku svojih po slova.krenu na predavanja.
Ova akcija prosvetnog odbora mo starske župe utoliko je '•više za pohva lu i isticanje, što se vrši bez ieije ti nasijske pomoči. Da H če župa ovai svoj idealni pothvat razgranati po ce loj teritoriji — i pored najbolje volj. i organizacije zavisi samt> od toga, ko liko če biti razumevanja kod merodav nih, koji bi ovu akciju ne samo pozdra vili nego je i materijalno pomogli
Vabilo
na sejo društvenih načelnikov.
Seja zbora društvenih načelnikov Sokolske župe Ljubljana se bo vrši!;:
v	nedeljo 31. januarja 1932. ob 9. ur: dopoldne v Ljubljani v Sokolskem domu Sokola I. Tabor.
Dnevni red:
1. Priprave za župni zlet v Ljubljani in vsesokolski zlet v Pragi.
2. Volitve: načelnika in dveh nje^ govih namestnikov, načelnice in dveh njenih namestnic.
3. Program dela za leto 1932.
4. Slučajnosti.
Vsa društvena načelništva bratsko pozivamo, da se seje zbora društvenih načelnikov ob napovedanem ča.su zanesljivo udeleže. Na dnevnem redu so najvažnejše naše naloge in sokolska dolžnost kliče, da jih v vzajemnem delu izvršimo kar moči dobro. -Zdravo!
Župno načelništvo.
Ix telovestbačlcofj sveia
№—шшивтами>'м1>вдг|	ммтакзогз	a	i	■	здиаикзпгазв	кв«и*тк»1с«*
RASKOL MEDU CEHOSLOVIČKIM ORLIMA.
Svojevremeno su doneli razni li-itovi, da je medu čehoslovačkim Or-lima nastao oštar raskol, koji je imao svoj izvor u političkoj pocepanosti čchoslovačke konzervativne stranke. L istinu medu Orlima postojale su več duže vremena dve struje. Jedni su se smatrali pristašama čchoslovačke puč* kt stranke, drugi pak su bili pripadnici krščansko socijalnih voditelja. Ova politička razmimoilaženja potkopala su jcdinstvo medu čehoslovačkim orlovskim pripadnicima, koji su se ove godine potpuno razdvojili. Krščansko socijalno orijentirani Orli posvema su sc odvojili od predašnje organizacije i ustanovili novo udruženje »Čehoslo* vačke Junake«, koji imaju svoje sedi-šte isto tako u Brnu kao i Orli i sada posvuda osnivaju svoja društva. Glasilo Orla »Orel« poziva u zadnjem broju svoje pristaše k jedinstvu i slo-zi te osuduje radikalno deTo Junaka.
KO DOSADA NEĆE NA OLIMPIJADU.
Na medunarodnim telovežbačkim Takmičenjima X. olimpijade neče de* finitjvno učestvovati večina onih telo* vežbačkih organizacija Evrope, koje su -vdovito slale svoje moinčadi na sva> %o- medunarodno takmičenje. Olimpijadi tako neče učestvovati: Unija francoskih gimnasta, čehoslovačko i jugo* slovensko Sokolstvo, Švicari, Nizozemci, Madžari. Veliku pozornost je pobudilo, pored zaključka ČOS da olimpijadi neče učestvovati, takoder i zaključek u istom smislu Sokola kraljevine Jugoslavije; ta s time su otka* xale svoje učešče dve organizacije, koje su dosada uvek 'postizavale odlične uspehe i osvajale prva mesta.
IZ DELOVANJA UNIJE FRAN-CUSKIH GIMNASTA.
Također i Unija francuskih gim* nasta došla je do uverenja, da bi bilo potrebno da za svoje vodstvo u Pa* rižu sagradi svoj vlastiti dom, u ko-jem bi se nalazile« prostorije vodstva Unije, nadalje takoder i stalna pred-njačka škola, koju gimnaste isto tako trebaju u obilnoj meri, kao i svaka druga telovežbačka organizacija. Zato su se u tu svrhu održala u pretsedni* štvu Unije mnoga savetovanja, na ko-iima je došk> do zaključka, da se u Parizu sagradi »Maison de Gymna-ste«. Za načelni načrt ovoga doma u mnogočem je poslužio takoder i Tyr* šev dom u Pragu. — Nakon izbora novoga pretsedmštva pokazale su se u vodstvu uopče razni novi smerovi, koji svakako neče štetovati samoj stvari. Bilo je naime potrebno, da se dosadašnje ponešto konzervati\«no vodstvo zameni sa modernijim mi-saonim voditeljima, koji su inače dosada učestvovali na zborovima Unije samo kao opozicija. Kako se čini, vod* stvo če nastojati da u mnogom po* gledu u gimnastičkoj organizaciji stvori neku sličnu jedinstvenost, ka-kova postoji naročito dosada samo kod sokolske organizacije. Prc svega pak biče uveden jedinstveni telo vež-bački kroj. Daljnju reformaciju vidi vodstvo takoder i u poboljšanju sa* veznog glasila »Le Gymnaste«, koje u innogočein nije bilo na višini kao glasilo tako velike organizacije. Največe reforme pak provešče se u stručnom pogledu. Dosadanja nejedinstvenost zameniče se jedinstvenom tclesnouz-gojnotn metodom, a što če se najpre pokušati da postigne putem jedinstve* no preudešenih prednjačkih tečajeva u sv im župama, koje čc se morati da brinu, da če se takoder i po okružjima i društvima isto tako vežbati po jedin-stvenim smernicama i metodi. Mnogo veči značaj pripisuje tehnično vodstvo organizacije uvedbi tzv. proste telo-vežbe, l oju su baš gimnaste dosada dosledno otklanjali. Konačno je vred* no da sc spomene i to, da se je po pr-
vi	put pojavila težnja, da se takodei* i omladina organizira dosledno i po je* dinstvenoj osnovi, kako bi na taj na* čin organizacija sama imala dovoljno naraStaj*.
U vezi s mnogostranim težnjama stručnog vodstva Unije pripomenuče-jno. da če se na naredne sletove po-2\ап sve telovežbačke organizacije, koje su učlanjene u niedunarodnu federacij u, dakle takoder i Nemce itd. Najpošle .su Francuzi uvideli veliko /.načenje odnosa sa drugim telovežbačkim organizacijama i u stručnom pogledu i time su napustili svoje do-sadanje ekskluzivno stajalište. Svaka* ko	če sadanji voditelji moči	da	u
kratko vreme ugledaju znatne uspehe svog reformističfcog delovanja, pošto uspeh velikih telovežbačkih organizacija sastoji baš u jedinstvenom vežbov-i: >:n postupku i jedinstvenom, dobro t r^anizovanom i po svemu disciplino* \ snom radu.
MADŽARI NE IDU NA OLIMPI.
JADU.
Bilo je	sasvim uglavljeno,	da	če
Madžarska	sa znatnim brojem	svojih
1	::jboljih	vc/bača učestvovati	na	X.
Olimpijadi u Los Angelesu. Gimnastič* ka unija bila je takoder pripravna da pošalje svoju vrstu, ali u zadnjem času zašla je Madžarska u takve finan-sijske poteškoče ,da se ne može ni po* misliti na kakav odlaza'k njene repre-zentacije u Los Angeles, buduči im država ne može odobriti ni dati nikak-ve potpore, kojom bi se jedino moglo učestvovati na Olimpijadi. Pitanje postaje stoga sve večim, da li če biti još moguče da zadrži ta priredba u Los Angelesu medunarodni značaj.
AKADEMIJA TELESNOG UZGOJA U ITALIJI.
Poznato je, da se je u Italiji več odavna u veliko gajila gimnastika na spravama, a takoder i druge grane la* ke atletike i raznih telesnih vežbi. Sle* deči primer drugih modernih država, postarala se je pa je u tu svrhu usta* novila akademiju za telesni uzgoj, koja je god. 1929. dobila stepen visoke škole, a ima pravo da svojim apsolven-tima podeljuje naslov profesora gim* nastike, pače i doktora za telesni uzgoj. Sav študij podeljen je na 8 seme-stara. Oni, koji svrše prvu skupinu, t. j. 4 semestra, postaju profesori, ap-solventi pak čitave škole imaju pravo na doktorat. Svima pitomcima stoji na raspoloženju pored krasne vežbao-ne i letnjeg vežbališta, te školskog stadiona, takoder i čitav niz znanstvenih seminara, gde usavršavaju svoje znanje. Svi stanuju u internatu akademije, gde imaju na raspoloženju 6 ve* likih spavaona s opskrbom, koja je prvorazredna. Doskora dobiče škola još i »Forum Mussolini«, koji je u gradnji, a biče namenjen u glavnom telesnim vežbama. Tako če moči škola i praktično da obučava svoje slušate* lje u vodenju pojedinih grana telesnog uzgoja.
TURNERSKO SLAVLJE U STUTTGARTU 1933.
Turnerska organizacija, koja je danas u Nemačkoj najjača telesnouz* gojna organizacija, sprema se da go-dine 1933. izvede svoj savezni gimna-stički nastup u Stuttgartu. Radi se oko vežbališta, koje če meriti oko 400 m u daljinu i oko 210 m u širinu, pa če dakle biti dugoljastog oblika. Biče po* stavljene drvene tribine, kao što su se videvale na raznim sokolskim slctišti-ma, ali imače samo oko 10.000 sedali-šta, a skoro 150.000 stajačih mesta. Vežbalište izgledače nešto večc i pri-kladnijeg oblika od sokolskog na ovo-godišnjem sletu u Pragu, ali prostora za gledaocc biče u Pragu više nego u Stuttgartu. Za takmičonja biče poseb* ni prostori, a i posebni stadion manjih razmera za laku atletiku, koji čo tako* der imati manje tribine, te prostora za oko 30.000 gledalaca.
Ulica dr. Scheinera u Pragu. Uprava grada Praga na jednoj od poslednjih sednica setila se pokojnog člana gradske uprave i ceneči velike zasluge br. dr. Scheinera za čchoslo-vački narod, pa i za sam grad Prag jednoglasno je zaključila, da nazove njegovim imenom jednu od praških ulica.
Hradčani i slet. Uprava Hradča-na, sedfšta i dvora prezidenta Masa* ryka, zaključila je, da se ubrza re-staurirailjc izvesnih delova tog isto-rijskog dvorca, da bi do sleta bili svi opravci gotovi. Izgradiče sc još jedan novi put, koji če biti veza izmedu Hradčanskog trga i Praškog mosta. Za vreme sleta Sokoli če imati slobodan pristup u pojedine delove Hradčana, a za deputaciju Sokolstva vršiče se kod pretsednika republike velika recepcija.
Predavanja o Tyršu. Ilusova škola Masarykovog instituta za narodno prosvečivanje održače ove godinc u proslavu rodenja dr. Miroslava Tvrša ciklus predavanja o osnivaču Sokolstva kao jednom od največih čeških muže-va novijcg doba. Predavanja održavače so svaki utorak u sedam sati u sali instituta u Vladislavskoj ulici. Predava-če:	prof.	Zeman	»Tvršev život«, po*
znati sokolski takmičar dr. August Pe-chlat »Tyršev telovežbeni sistem«, prof. univ. Zich »Tyrš kao estetičar«, prof. univ. dr. Emil Svoboda »Tyrš kao političar i kulturni radnik«, major Ja* roslav Novak »Tvrševi pogledi o od* brani naroda« i general Vladimir Klc-canda »Tyrš kao jedan od tvoraca na* šeg oslobodcnja«.
Narodna streljačka jednota. Več
niz godina postoji u f’eško^ narodna streljačka jednota, koja je uvek podr-žavaia uske veze sa Sokolstvom pa ima čak i slične odove, samo što su košu-Ije '.'kne boje. Na poslednjoj sednici izvršno^ odbora sav e za jednote njezin se starosta senator Antun Sole setio
jubileja 100-godišnjice dr. Tyrša, a u dužem govoru i prerano preminulog vode Sokolstva dr. Scheinera. Pogrebu dr. Scheinera prisustvovala je i jaka delegacija strelaca u odori.
lOOgodišnjica glazbenika Ferdinan* da Lauba. Ove godine slavi čehoslo* vački narod ceo niz jubileja svojih zaslužnih velikana pa treba spomenuti i jednog od prvih čeških virtuoza, Ferdinanda Lauba, koji je češku glaz-bu i češko ime proneo svetom, ste-kavši svetski glas. Bio je profesor kon-zervatorija u Berlinu, a najposle u Moskvi. Rodio je 1832. dakle pre sto godina, a umro je u dobi od 43 godine u južnom Tirolu u Griesu, otkuda je prevezen u Prag i sahranjen na Olšan-skom groblju.
Kolektivna izložba slika prof. Šva* binskog u Pragu. Udruženje slikara i kipara Manes prirediče u mesecu junu u svom salonu kolektivnu izložbu slika poznatog slikara prof. Švabinskog, koji je auktor mnogih sokolskih plakata pa i sletskog plakata za IX. svesokol-ski slet. Izložba biče otvorena do kra* ja augusta, dakle i za vreme sletskih dana.
70godišnjica smrti Božene Nem-cove. Dne 21. januara navršilo se 70 godina od smrti velike češke spisate-ljice Božene Nemcove. Njezino naj* bolje delo, koje je prevedeno i na mnoge strane jezike i koje je remek delo češke literature je »Babička«. Motive za svoje spise uzimala je iz svih slojeva svog naroda, pa je bila tako reči prava nacionalna spisateljica.
Literarni jubilej Julija Benešiča. Poznati naš literarni istoričar i kriti* čar, bivši intendant Narodnog kazali-šta u Zagrebu, a sada profesor isto-rije srpsko-hrvatske literature na uni* verzitetu u Waršavi prof. Julije Bene-šič slavi ove godine 30godišnji jubilej svog literarnog rada. Večinom svoj rad posvetio je poljskoj književnosti, iz koje je preveo mnogo dela na naš jezik, medu njima 35 dramskih, od kojih je na našim pozorištima da* vano 25 komada. Time se naš narod upoznao sa najboljim delima poljske literature.
Jubilej arhitekta Josipa Plečnika.
Dne 23. januara navršio je 60 godinu života poznati i uvaženi arhitekt i profesor tehničkog fakulteta u Ljubljani Josip Plečnik. Plečnik, iako odgojen još u staroj školi, potpuno je prekinuo s njezinim stilom i uveo novi moder-nistički smer, koji uzima sebi za uzor antiku i romanizam, naravski stilizova* no i prilagodeno novom načinu grade-jna. Ali njegov stil nosi i čisto osobni upečatak njegovog snažnog stvaralač-kog duha pa je zbog svoje genijalnosti stekao velik ugled i priznanje ne samo u domovini več i u inostranstvu. Kao profesor imao je na mlade velik uti* caj, i danas več lep broj naših mladih i sposobnih arhitekta deluje u pravcu takozvane Plečnikove škole. Pored velikih dela, koja je stvorio sam ili preko svojih učenika u našoj zemlji, izvršio je i restauraciju Hradčana u Pragu i letnjc rezidencije pretsednika Masary* ka zamka Lany, a najnovije mu je Jelo monumentalna crkva na Kral. Vino-hradima u Pragu.
»Priručnik za društvene i župske prednjačke ispite«. — UL popravljeno
i	prošireno izdanje. — »Priručnik« u
II. izdanju več je davno rasprodat, a več se je osetila potreba štampanja
III. izdanja, koje če ovaj put i tehnič-kom opremom i znatno povečanom sardžinom moči još korisnije da po-služi svrsi. Kako je ranije javljeno, knjiga je trebala da izade pod naslovom: »Priručnik za sok. predli jake«, ali pošto čc sadržaj i ovoga puta biti u pitanjima i odgov«fima, zadržače »Priručnik« svoj prvobitni naslov, koji mu više odgovara.
Želeči da pojedine discipline budu stručno i savesno obradene, ohratio sam sc na istaknutu braču Sokole, koji važe kao stručnjaci i zamolio ih za sa* radnju. Najvcči deo brače ljubazno se je odazvao i več poslao radove, tako da štampanje knjige čeka samo na konačno rešenjc pitanja jedinstvene terminologije,, a i to čc u najskorijc vreme biti sigurno rešeno.
»Priručnik« če ovaj put doneti i jednu novinu, a to jo slikoviti prikaz svih gibanja, stavova i položaja u prostim vežbama i vežbama na spravama, koji je izradio u pseko 100 slika, koje če biti štanipanc na 30 stranica, brat dr. Alfred R. Pichler, naš istaknuti sok. radnik iz Zagreba. Brat Dragutin Šulce, zam. saveznog načelnika, popra-viče po jedinstvenoj terminologiji »Sustav« i dopuniče ga u koliko bude bila potreba. -- Brat Miroslav Ambrožič, zam. saveznog načelnika, obradio je prema svomc opširnijem delu: >|c-todu sokolskog odgoja, a br. dr. Alija Košir posvc iznova je obradio zdravstveni deo »Priručnika«.
Pored toga »Priručnik« čc sadiva-vati najpotrennije o dečijoj telovežbi, lakoj atletici, ritmici, koju če u po-trebnom opsegu obraditi br. Josip
Kramaršek iz Zagreba, a sve ostalo gradivo: Istorija telovežbe i Sokolstva, ideologija, organizacija i t. d., biče preradeno.
Kako je ove godine lOOgodišnjica neumrlog brata dr. Miroslava Tyrša, knjiga če biti posvečena njegovoj svetloj uspomeni.
Radi velikih troškova oko izrade
i	štampanja knjige, cena je knjiži u pretplati Din 20'— u mekom, a Din 30'— u platnenom povezu.
Pretplata se šalje na Sokol, župu Tuzla, ili na ček. rač. Poštanske šte* dionice Sarajevo br. 5459 ili na urednika knjige br. Vojislava Bogičeviča — Tuzla.
#
Odličan udžbenik češkog jezika
izdali su br. Ludvig Jaroš i dr. Jovan Kršič, profesor iz Sarajeva.
Udžbenik je pisan za samouke i na jedan vrlo zanimljiv način, nimalo suhoparan kao što su obično udžbenici, on je istovremeno jedna čitanka, tako da čovek pomoču njega ulazi u jezik a da zapravo i ne oseti suhoparna gra-matička pravila.
Udžbenik je pun primera iz praktično konverzacije pa če dobro doči naročito brači prednjacima, koji mogu
ovim udžbenikom brzo steči toliko znanja češkog jezika, da se mogu koristiti bogatom stručnom sokolskom litera* turom na češkom jeziku.
To našem prednjaštvu treba ako hoče da se čestito stručno obrazuje.
Knjiga če dobro doči i svoj ostaloj brači, koja se spremaju na slet u Prag.
Naručiti se može kod: Ludvig Jaroš, učitelj, Sarajevo, Aleksandrova ulica.
»Ruskij Sokolskij Vjestnik«, glasi* lo ruskog zagraničnog Sokolstva, koji izlazi jedanput mesečno u Pragu, za-ključio s dvobrojem ovu godinu. List izlazi več punih pet godina i on je ta* ko reči j edina veza medu svim ruskim društvima, koja su razasuta širom ce-log sveta. U zadnjem prošlogodišnjem broju bilo je posvečeno nekoliko čla-naka svesokolskom sletu u Pragu, za koji se Rusi takoder pripravljaju. Na* dalje sc list toplim člankom seča 60* godišnjice bivšeg staroste ruskog Sokolstva br. dr. D. Verguna te 40-go-dišnjice rada br. Ostrogorskoga. Kra-tak članak spominje takoder i 25*go-dišnjicu načelnikovanja br. Fazano-\vicza u poljskom Sokolstvu.
tmi
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO MOL.
I	naše društvo održalo je ovih dana svoju glavnu godišnju skupštinu. Kao delegat župe bio je brat Dura Paunkovič.
Starešina društva otvorio je skup-štiuu pozdravnim govorom, pretstaviv* ši članstvu delegata župe, koji je bio burno pozdravljen. Nakon toga pod* neli su svoje izveštaje društveni funk* cioneri. Izveštaji su jednoglasno prim* ljeni, inače se iz njih vidi, da društvo svake godine sve bolje i više radi, a naročito tehnički i prosvetni odbor.
Izabrana je aklamaeijom stara uprava. Brat starešina se na tom za-hvalio i dao reč delegatu župe bratil Paunkoviču, koji je izmedu ostalog re-kao:	»Hteo	sam na kraju da kažem
svoje utiske. Sto da vam kažem V Pro-dužite ovako. Ja ovde nišam bio potreben. Vaš rad je pravi sokolski rad u svakom pogledu« ...
Po završetku skupštine svi su pošli u sokolanu, gde se svakog praznika prireduju sokolska kola. Sala je bila puna omladine, koja je igrala uz svir-ku fanfare. Tako je naša skupština protekla kao svečanost i mesto kritike na njoj su se čule samo pohvale.
SOKOLSKO DRUŠTVO INDIJA SELO.
Pre nekoliko dana Sok. društvo u Indiji završilo je društveni tečaj, koji je trajao mesec dana. Na tečaju je bilo 23 slušaoca od kojih je tečaj završilo 7 sestara i 10 članova, medu kojima je
i	sam starešina brat Dorde Vojnovič.
Časov« je bilo 109. Tečaj jo vodio putujuči župski prednjak brat Ksodor Gopurenko, koji je i ovog puta svla-dao gradivo, te se može računati na si-guran uspeh.
Do sada ovo mlado društvo nijc imalo prednjačkog zbora te je rad teh-ničke prirode bio dosta slab.
Sada društvo ima naeelnicu sa žup-skim kvalifikacijama i mali prednjački zbor i idealno starešinstvo te se računa na intenzivan rad ovog mladog, ak-tivnog društva. ~ Z. P.
Ttupa Celie
VABILO
na
župni občni zbor.
Redna glavna skupščina Sokolske župe Celje se bo vršila v nedeljo 21. februarja 1932. ob 9. dopoldne v mali dvorani Narodnega doma v Celju z naslednjim dnevnim redom:
1. Zapisnik zadnjega občnega zbora in določitev dveh overovateljev letošnjega skupščinskega zapisnika;
2. nagovor župnega starešine;
3. poročila župnih funkcijonarjev: a) tajnika, b) načelnika, c) načelnice, e) blagajnika, d) prosvetarja, c) ma-trikarja, f) nadzornega odbora;
4. župni prispevki;
5. župni proračun;
0. župne prireditve;
7. razni predlogi župne uprave;
8. predlogi za imenovanje župne uprave, nadzornega odbora in častnega razsodišča;
9. slučajnosti.	.
*	Na župno skupščino pošljejo bratska društva za vsakih 100 ejanov-(ic) po 1 delegata, na presežek 50 pripada istotako 1 delegat.
K točki ,7. dnevnega reda prosimo bratska društva, da pošljejo svoje eventualne predloge vsaj do 15. fe* bruarja. da jih more župna uprava proučiti in j'h obravnavati na skupščini (glej točko 6. § 14. župnih pravil).
Naglašamo, da je dolžnost vsake posamezne edinicc, da prisostvuje župni glavni skupščini. Ni razloga, ki bi mogel opravičiti odsotnost.
Zdravo!	Župna uprava,
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. JEDERT
Dne 10. januarja vršil se je Ч. red* ni občni zbor našega Sokola, ki ga je z lepim pozdravnim nagovorom otvo-ril br. starosta. Veliko število prisotnega članstva je najboljši dokaz, da se sokolska misel prav uspešno Siri tudi v naši hriboviti vasi in pridobiva pripadnike iz najširših plasti naroda. Da pa ni društvo samo na papirju, so izpričale besede posameznih funkcionarjev, ki so v svojih poročilih podali pregled delovanja društva v letu 1931. po raznih odsekih. Po tehničnem odboru predlagana lista je bila pri volitvah soglasno sprejeta in z malimi izpremembami jc ostal dosedanji odbor. Starosta Golob Drago, tajnik Kajtna Zvonko, prosvetar Vidmar Drago, načelnik Stokavnik Znanko, načelnica Požun Pavla, blagajnik Kapla Josip itd. Izvolitev tega odbora nam je porok, da bo društvo tudi v tekočem letu pokazalo marljivost in zmožnosti svojega članstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBOVA.
Naš Sokol je imel svojo II. letno skupščino dne 16. t. m. v sokolski telovadnici. Br. starosta pozdravi navzoče članstvo, ki se je odzvalo z dvetretjinsko večino. Skupščini je prisostvoval kot delegat celjske župe br. Holy. Br. starosta se v daljšem govoru spomni br. dr. Scheinerja in očrta njegove zasluge za Sokolstvo. Navzoči še oddolžijo manom velikega Sokola s trikratnim »Slava«. — Po trikratnem »Zdravo« na starosto prestolonaslednika Petra in vso kraljevsko hišo so sledila izčrpna, skrbno pri* pruvljciifl poročilu posameznih funk-cijonarjev, ki so bila vsa soglasno sprejeta. Iz istih se posnema, da si je društvo nabavilo po preteku enega leta najpotrebnejše telovadno orodje, ki predstavlja danes vrednost Din
11.500-— in pri vsem tem ni ostala blagajna prazna. Pokazalo se je, da je priredilo društvo več dobro uspe-lih iger in drugih prireditev deloma zabavnega, deloma vzgojnega znača* ja. Razveseljivo jc bilo poročilo na* Čolnika br. Mlinariča, ki je pokazalo, da je društvo storilo v polni meri svojo dolžnost. Župni delegat se je o delovanju društva pohvalno izrazil, mu čestital na napredku in obetal do* bovškemu Sokolu pod takim vodstvom lepo bodočnost. Odboru Je izrečena zaupnica in pri volitvah jy bil isti izvoljen ponovno s _ starosto br. Pečnikom na čelu. Obcm zbor je potekel v lepem soglasju m sokolski
disciplini.
-inkrnrsKO DRUŠTVO ZAGORJE SU	OB SAVI.
V	nedeljo 24. t. m. se je vršil 42. občni zbor zagorskega Sokola. Navzočih je bilo okoli 70 članov in članic, kar jo v primeru s številom članstva vsekakor premalo.
Občni zbor je otvoril ob pol 3. popoldne društveni starosta br. 1'erdo Poljšak. Spomnil se je med letom preminulih članov br. Jerine in br. Gostiše ter sokolskega genija dr. ^chei-nerja, katere je občni zbor počastil s trikratnim »Slava«. Nato je preutal poslanico Saveza SK.I, katero so navzoči z zanimanjem poslušali.
Nadaljna poročila so dokazala, da je Sokolsko društvo vestno vršilo med
Rosila ~ Fonsler ♦ društvo za osiguranje i reosiguranfe ♦ Beograd
letom svojo nalogo. Društvo šteje 227 članov in članic. Mnogo jih je morala uprava črtati, ker niso plačali kljub opominu predpisane članarine. Letni obračun je pokazal velik denarni promet, a na odplačilo dolga ni bilo mogoče v tekočem letu misliti, ker je bi*
lo	preveč tudi zelo potrebnih stroš* kov. Letna članarina ostane ista kot do sedaj, saj je minimalna. Pri novem proračunu se je kolikor mogoče štedi*
lo.	V njem so ostale le najnujnejše postavke, drugo se je pa vse črtalo. Debata se je razvila o parketu v dvorani, a večina je bila za to, da se z napravo tega počaka vsled krize še eno ali več let in se ga napravi, ko se razmere spremenijo, ker misliti je tre« ba tudi na odplačevanje dolga.
Volitve. Na zahtevo se je volilo po listkih. Tako je bilo ustreženo tudi tistim, ki niso bili zadovoljni do sedaj. Za starosto je bil izvoljen dosedanji dolgoletni starosta br. Ferdo Poljšak; za podstarosto br. Drago Kor* bar; načelnik Klun France; podnačel-nik Regacin Rudolf; načelnica sestra Klun Darinka; podnačelnica s. Blažič Darinka; prosvetar Kalan Jože. Odborniki: bratje: Fincinger Ognjeslav, Majer Tone, Mrnuh Polde, Fink Ivan,
Žopc Ce/iu/e
SOKOLSKO DRUŠTVO ANDRI-JEVICA.
InicijativdVn i primernim radom brata Ivana Šaroviča, nastavnika, po-krenuto je i osnovano 19. januara 1931. Sokolsko društvo Andrijevica sa po-četnim brojem od 80 članova.
Kolenc Lojze, Stepišnik Franjo, Sav* šek Miro, Mrnuh Ivan, Saks SLavoj, Šulin Matko in Černelč Božo. — Na* mestniki: Levstik Janko, Kopriva Iv., Knez Slavoj, Entor Albin, Drnovšek Nande, Požun Herman, Regancin Ru* dolf, Škrlovnik France, Pergar Viktor in Repovš Jože. Društveni zdravniki: dr. Tomo Zarnik. — Revizorji: Lazar Miloš, Holmih Julij in Firm Nace; na* mestniki: Ahčan Rudolf, Juvan Franjo in Godina Srečko. — Razsodišče: dr. Tomo Zarnik, ing. Franc Lapornik, Lojze Kolenc, Albin Grčar in Fincin-ger Ognjeslav; namestniki: Levstik Janko, Kopriva Ivan in Majer Tone. Zastavonoša: Turk Jože; namestnik: Firm Ivan. Župni delegati so: Klun France, Majer Tone in Kalan Jože. — Gornja uprava bo predložena župi v potrditev.
Med občnim zborom je prišel tudi župni starešina br. Smrtnik Jože, ki je v imenu celjske župe pozdravil zborovalce. Na koncu občnega .zbora je br. Smrtnik v krasnem govoru pre-dočil delo, ki ga ima nova uprava, da bo še v naprej zagorski Sokol med prvimi v celjski župi, nakar je društveni starešina br. Poljšak zaključil občni zbor.
je uzimalo najaktivnije učešće u sva-koj državnoj i narodnoj svečanosti i manifestaciji.
Sa naraštajem i podmladkom društvo danas broji 160 članova. Prema tome broj članova se je od dana osni-vanja udvostručio. Na osnivanju sokolskih četa društvo do sada nije moglo ništa učiniti za ovu godinu dana, dok se i ono samo dobro ne organizu-
Iz Sokolskog društva Andrijevica
Prvu svoju delatnost društvo je otpočelo sa Njegošem i Njegoševim Gorskim Vijencem, koji je nekoliko puta u celosti i sa velikim uspehom prikazan u Andrijevici, Beranima i Peči.
Početkom leta pristupilo se formiranju podmladka, naraštaja i članova vežbača. Blagodareči bratskom staranju župe, na dan 26. augusta 1931. godine otvoren je prvi prednjački tečaj u Andrijevici, pod vodstvom sposob* nog i d ob rog brata Radovana Vujovi« ča, učitelja. Po svršenom prednjačkom tečaju prednjači su otpočeli sa obu* kom i vežbanjem članova, naraštaja i podmladka.
Za sve vreme od osnutka drutšvo
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI.
Dana 17. januara o. g. održalo je ovo Sokolsko društvo svoju prvu glav-nu skupštinu. Posle iznošenja izvešta-ja pojedinih funkcionera podeljen je apsolutorijum staroj upravi i izabrana jo sledeča nova: starosta Dragoljub VuMelje, stud. prava; zamenik staro-Matijevič, učitelj; tajnik Ga-jo rba, bank. činovnik; blagajnik
je i učvrsti u svojoj sredini. U idučoj poslovnoj godini društvo če svu svoju pažnju i rad posvetiti temelj noj organizaciji seoskih sokolskih četa.
Uprava je priba vila materijalna sredstva i poručila 12 komada limenih instrumenata za sokolsku muziku, ko-ja če otpočeti rad, čim se reši pitanje kapelnika.
Uprava je učinila izvesne pripre* me i od br. župe i Saveza tražila odobrenje za podizanje Sokolskog doma.
Ako se i dalje produži sa ovakom voljom ,radom i uspehom, Sokolsko društvo Andrijevica stače u red naj. bolj ih sokolskih društva, što bi bila iskrena želja sviju nas. — Zdravo!
Stjepan Fištrović, prom. činovnik; zamenik blagajnika Mane Kovačevič, činovnik gornjo-karlovačke Eparh. Kon* zistorije; načelnik Vilim Matijevič, učitelj; prosvetar Milka Popovič, učiteljica; revizori Milan Zlatar, opč. bel. i Rade Bunjevac, trgovac; članovi uprave: Vinko Papa, Boža Vukovarac, magistra farmacije, Vida Kosič, ravn. uč., Svetorad Margan, industrijalac i Mladen Skorupan, kovač.
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO SOVODENJ.
Z otvoritvijo Sokolskega doma v Sovodnju in razvitjem državne zastave na drog ob Sokolskem domu je so* kolska družina pokazala lep dokaz društvenega delovanja v preteklem letu. Osnovala je sokolsko javno knjižnico in je članstvo prostovoljno darovalo za nabavo knjig nad 1000 dinarjev. Opremila je notranje pro* store lične dvoranice in odplačala 5000 Din dolga od zgradbe doma. Društvo je imelo v preteklem letu 12 predavanj, 4 proslave, 9 igrokazov ter javni nastop s sodelovanjem bratskih društev in ob navzočnosti župnega staroste. V društvu je bilo 71 članstva ter 34 moške in 29 ženske dece. V pravem razumevanju sokolske ideje in v bratski slogi živi in se razvija mala a kremenita sokolska družina — čuvarica meje v skrajnih loških hri* bih. Zdravo!	Š.
/upa Cjubljana
IZ ŽUPNE UPRAVE.
Sklepom zadnje plenarne seje župne uprave z dne 26. januarja se bo vršila župna skupščina v nedeljo, dne 21. februarja. V nedeljo, dne 31. t. m. pa se vršita na Taboru zbor društvenih načelnikov v levi stranski dvorani (v prostorih lutkovnega gledališča) in zbor društvenih prosvetarjev v mali dvorani (balkonski). Pričetek obeh sestankov je točno ob devetih. Pričakujemo polnoštevilno udeležbo.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGOŠĆA — KAKANJ. t Sestra Slavoj ka Milanovič.
Pre kratkog vremena pretrpelo je je naše društvo težak gubitak, jer je neumitna smrt otela našu dragu sestru načelnicu Slavojku Milanovič. Nestao je jedan mladi život, — život tih, skro-man, neupadljiv, ali koji je svojom blagošču širio toliko topline u svojoj najbližoj okolini.
Kasiavnlcl 1 polaznici tetajn Sokolskog društva Durdeva:
t Sestra Slavojka Milanovič
Sestra Slavojka postala je člani-com našeg društva odmah od njego-vog osnutka u 1923. g., te je zadnje
2	godine bila i društvena načelnica. Po naravi skromna, plemenita, utelovljena požrtvovnost^ i dobrota, devojka zlat-na srca, uzorna kecrka svojim rodi-teljima, u zvaničnim dužnostima izvan-redno savesna i marljiva, iskrena i odu-še vij ena pobornica Sokolstva i njegove misli, bila je u svemu uzor svojim vrš-njakinjama i mladim sestrama.
Dne 29. decembra prošle godine sahranili su je u Visokom, kamo smo pohitali da joj odamo zadnju počast, jer nam je svima bila mila i draga. Nad otvorenim grobom oprostio se sa na-šom dragom sestrom Slavoj kom u ime svih nas brat Joža Homolak, istaknuv-ši u dirljivom govoru njene odlične sokolske vrline. — Sačuvačemo trajan spomen na našu nezaboravnu i dragu sestru s time, da čemo nastojati slediti sve one vrline, koje su n ju rešile. Slava joj!	Sokolica.
SOKOLSKO DRUŠTVO VAREŠ MAJDAN.
Sokolsko društvo u Vareš Majda-nu održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu u nedelju 20. decembra pr. g.
Skupštinu je otvorio brat starešina ing. Bučar Josip i prestavio izaslanika bratske župe Sarajevo brata Radiča Ivana.
Na dnevnom redu je bio godišnji izveštaj svih članova uprave, davanje razrešnice staroj i hiranje nove uprave.
U novoj upravi su sledeča brača: starešinom ponovno je biran ing. Bučar Jos., zamenik starešine ing. Milčič Levin, tajnik čopič Boro, načelnik Godler Andrija, blagajnik Chloupek Lujo, prosvetar Popovič Slavko, stati-stičar Horak Emil, knjižničar Zalokar Milan, gospodar Holaček Adolf; članovi upravnog odbora: Dufek Stanko, Stojanovič Jovan. Kotić Stjepan, Pogarčič Jožo, Rakouza Franjo i Pajič Dušan; časni sud: ing. Chloupek Lujo, ing. Milčič L., ing. Ilič Jovan, Pogarčič J. i ing. Cuderman Janko; revizori: ing. Tomac Miroslav. Domiceli
Josip i Terpin Rihard.
Nova uprava je kod svih sa sim-patijom primljena i nadamo se da če časno opravdati nade koje u nju pola-žemo.
Župa Skoplje
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Osečajuči potrebu za što večim brojem spremnih prednjaka, Sokolska župa Skoplje održala je i ove godine
Naročito su svi zadovoljni sa izborom starešine brata ing. Bučara, koji se sav zalaže za sokolsku ideju i koji nastoji da se Soko u našem malom mestu popne na zavidnu visinu.
Milivoj Pavlovič, Vojislav Pajič, dr. D. Stevanovič, Uroš Crnilovič, Marko Batričevič i Milutin Pavičevič. U prak-tičnom radu na tečaju je sa puno volje i predanosti radila sestra Slobodanka Macanovičeva. Voda tečaja je bio načelnik župe brat M. Pavičevič.
%■ *
јјшшвт&шшш
;
Župski leča) u Skuplju novembra 1931.
jednomesečni župski tečaj, koji je tra-jao od 1. do 30 .novembra 1931. god. Za ovo vreme tečaj cima je trebalo dati što temeljitije stručno i ideološko znanje. Njih je trebalo svestrano ospo-sobiti za vodnike i vaspitače onih koji se dobrovoljno javljaju za telesno i duševno usavršavanje, a za dobro svoje
i	svoga naroda. Sve je to trebalo izvesti sa puno volje i predanosti u radu,
i	zaista je učinjeno. Brača nastavnici, da bi se u tome pogledu postigao što veči uspeh, nisu žalili ni truda ni vremena. Nastavnici tečaja bili su brača: Rade Ubavič, Radule Radulovič, dr.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO PREVALJE.
V nedeljo, dne 10. t. m. se je vršil občni zbor Sokolskega društva Prevalje v restavraciji br. Rozmana. Občni zbor je otvoril starosta br. dr. Reichman. Po uvodnem pozdravu članstvu in pozdravu župnemu zastopniku br. Močniku, je prešel na poročilo o delovanju društva v preteklem letu. Grajal je nezavednost večine našega članstva, ki misli, da je s pla* čevanjem članarine že vse storilo za društvo. Posebno se to tiče onih. ki so v prvi vrsti poklicani za društveno delovanje. — Zavest sokolskega članstva se je videla iz poseta: od 90 članov je bilo prisotnih le 43. — Nadalje so sledila poročila:	tajnika o notranjem delovanju društva, blagajnika o denarnem prometu, skupni prejemki v 1. 1931. znašajo 59.108 Din 80 para, od tega je čistih prejemkov
11.345 Din 05 para. Fond za gradbo doma znaša 31.716 Din. — Br. prosvetar je poročal, da se je vršilo 6 preda« vanj, 2 poslovilna večera, 9 veselo* iger in 2 drami. Statistikarjevo poročilo javlja, da imamo 90 članov, 20 naraščaja, 63 dece, od tega telovade* čih: članov 10, članic 8. Br. načelnik poroča, da je društvo imelo 2 letna telovadna nastopa, 2 izleta in akademijo. Vrednost inventarja znaša po poročilu br. gospodarja 23.270 Din. — Po danem absolutoriju so se vršile volitve novega odbora in sicer so bi-
li	izvoljeni: starosta br. dr. Reichman, podstarosta br. Kaffou, načelnik* br. Klun Janko ml., podnačelnik br. Mo* škon Ivan, načelnica ses. Mastek Marija, podnačelnica ses. Soršak Marica, prosvetar br. Klun Darinko in sledeči odborniki: Dr. Flis, Stres Boris, Ko* cijančič Ludvik, Soršak Mirko, Fabi* jani Hinko, Vidic Joško, Alt Danica, Sedej Karol, Vrč 'Ivan in Šprah Jože. Predsednik gradbenega odbora br. dr. Senčar. — Po izvolitvi novega odbora je pozdravil članstvo delegat žu* pe br. Močnik, ki je prav dobro ori* sal naše društveno življenje, nakar se mu je br. starosta zahvalil za tople besede in zaključil občni zbor z željo, da bode leto 1932. boljše od lanskega.
V nedeljo, dne 31. januarja vpri* zore naši sokolski diletantje Schon-cherrovo dramo v petih dejanjih »Vražja žena«. Upajmo, da bodo kot običajno — uspeli.
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE.
Letna skupščina se je vršila v so* boto, 16. januarja t. 1. ob udeležbi 82 članov. Iz poročil društvenih funkci* jonarjev je razvidno, da je bilo delo® vanje konjiškega Sokola v preteklem letu izredno živahno in obenem uspešno. Tako tehnični organi, kakor tudi prosvetni so storili svojo dolžnost. Telovadcev je bilo 16, telovadk
10.	moškega naraščaja in dece 75,
Predavanja su se držala u žup-skom Sokolskom domu svakog dana od 7 do 11 sati pre podne i od 1 do 5 sati popodne, a nedeljom pre podne od 7 do 11 sati. Tečajci su bili na stanu
i	hrani u Sokolskom domu. Zdravstveno stanje tečajaca bilo je vrlo dobro.
Tečaj je posečivalo 3 članice i 13 članova, i svi su bili redovni, a sa naj višom voljom pokazali su istrajnost u radu. Nadamo se, da če sa puno volic raditi i u svojim sokolskim društvim i,
i	da če dati ono što se od njih očekuj1; u pogledu Sokolstva I sokolske misl
—	S .R.
ženskega naraščaja in dece pa 82. Vršil se je 6nedeljski vaditeljski tečaj v marcu, okrožni pešizlet k četi v Špitalič in okrožni zlet 21. junija z izbirnimi tekmami, katere prireditve je organiziralo društvo s sodelovanjem br. okrožnega načelnika. Društvo se je udeležilo 7 telovadnih na stopov v okrožju in 2 izven okrožja, ter župnega zleta v Mariboru. Na predvečer praznika Ujedinjenja je priredilo svečano akademijo s pestrim programom. Vse prireditve so izpadle zadovoljivo, zlasti pa tvorita okrožni zlet in svečana akademija svetli točki v društvenem delovanju preteklega leta.
Sokolsko prosvetno delo v društvu beleži večje število nagovorov pred telovadnimi oddelki, 9 preda* vanj, 4 lutkovne predstave, 3 dramat-ske predstave, 5 zabavnih prireditev in 6 drugih prireditev, med njimi lepo uspelo tekmo koscev. Med društveno članstvo prihaja 15 izvodov »Sokol, glasnika«, deset »Sokola«, 29 »Naše radosti« in 26 »Sokoličev«, razven tega še 5 revij in 3 časopisi. Društvo je član 4 književnih družb. Napravilo je 3 propagandne izlete. Smučarski odsek je organiziran skupno z enaikim odsekom SPD. Pred kratkim se je osnoval tudi strelski odsek. Tambu* raški zbor, ki šteje 17 oseb, ima sa* znamovati najlepše uspehe. Pred kratkim je pričel zopet z delovanjem tudi društveni orkester. Društvena knjižnica šteje skupno 1022 knjig naj* različnejšega značaja. Izposodilo se je 482 knjig 2083 čitateljem. Društvo ima tudi svojo posebno strokovno knjižnico.
Denarnega prometa je bilo Din 101.838‘28, od tega je bilo prejemkov Din 51.247-64, izdatkov Din 50.590-64. Aktiva znašajo Din 133.195‘25, pasiva pa Din 6.221—, tako je čiste imovine Din 126.974-25. Fond za zgradbo so kolskega doma znaša Din 42.38Ц'—. Inventar društva se je te>kjom leta precej pomnožil z raznimi novimi nabavami in se ceni na Din 83.882-—.
Stanje članstva koneftm leta znaša 145, od tega je 98 članov in 47 članic, prirastek od lanskega leta je 39 članov(ic). Dopisov je došlo 338, odposlalo se jih je 239. Sej je bilo 28.
Društvo je ustanovilo 1. februarja 1931. svojo četo v Špitaliču, ki ima zaznamovati izredno razveseljiv na predek.
Društvo je^ako moralno kakor tudi od časa do časa gmotno podpiralo sokolske edinice v Dravinjskem sokolskem okrožju, kateremu je društvo nftkaka matica. Poleg že omenje* nega dela je opravilo društvo tudi veliko širšega narodnega dela v srezu in ima zaznamovati tudi tu lepe uspe* he. Da je društvo znalo vsikdar bra* niti ugled in čast sokolske organizacije, zlasti napram še vedno številnim nasprotnikom, je samo ob sebi umevno.
Pri volitvah je bila z malimi spremembami določena stara društvena uprava s starešino br. dr. Mejakom Ervinom, z br. načelnikom Nardin Nandetom in s. Križmanič Miljko.
Glede članarine se je sklenilo, da ostane v isti višini kot preteklo leto, vsak član pa ima v času prvega polletja prispevati tudi najmanj 1 Din za zletni fond za vsesokolski zlet v Pragi, katerega se hoče društvo udeležiti v večjem številu. Sprejet je bil tudi od br. blagajnika Blažona Davorina skrbno sestavljen proračun zh 1. 1932. v znesku Din 33.800— izdat* kov in ravno toliko prejemkov.
Obravnavalo se je delovni program za novo poslovno leto, v katerem hoče društvo tudi v mesecu ju« niju še pred odhodom v Prago razviti društveni prapor.
SOKOLSKA ČETA ŠPITALIČ PRI KONJICAH.
V nedeljo, 17. t. m. je tudi naša četa polagala obračun o svojem delu v letu 1931. Iz poročila silno požrtvovalnega brata starešine Berceta Alojzija, šol. upravitelja, je razvideti, da se je četa v presenečenje vseh poznavalcev naših razmer in nad pričakovanje uspešno razvila. Četa šteje 74 članov in članic ter 55 moške in ženske dece. Udeležila se je uspešno vseh prireditev v okrožju in ima tudi na prosvetnem polju zaznamovati prav lepe rezultate. Občnemu zboru so prisostvovali delegati matičnega društva br. dr. Mejak, Vončina Milan, Sajovic Stanko in Stanovšek Fortunat, ki so v svojih nagovorih pohvalili četno delovanje, bodrili četnike za delo v bo« dočem letu in obljubili moralno in gmotno pomoč konjiškega Sokola. Brez dvoma je četa v Špitaliču ena najbolje organiziranih sokolskih čet v Savezu SKJ.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU.
Po statutih SKJ mora imeti vsako društvo v teku meseca januarja svoj redni občni zbor.
Sokolsko društvo Križevci je iste* ga imelo dne 17. januarja 1932. v os« novni šoli z običajnim dnevnim re* dom.
Udeležba članov je bila zadovolji« va, kakor tudi njih udejstvovanje na občnem zboru. Po otvoritvenih besedah br. Borka so dali vsi funkcijonarji izčrpna letna poročila. Po poročilu br. revizorja je bil predlagan vsem odbornikom absolutorij, ki ga je občni zbor sprejel z navdušenjem. Sledile so volitve in sestavila se je društvena uprava večinoma iz samih domačinov, kar smo si že leta in leta želeli.
Društvena uprava je sledeča: starosta br. Franc Skuhala; podstarosta br. Josip Kosi; načelnik br. Fr. Borko; načelnica s. Justi Šinko; tajnica s. Mi* mi Kolenc; blagajnik br. Moroslav Vaupotič.
SOKOLSKO DRUŠTVO
SV. LENART V SLOV. GOR.
Občni zbor našega društva se je vršil v soboto, dne 16. januarja v Sokolskem domu. Pred početkom smo
se spomnili staroste Slovanske sokol«
ske zveze br. dr. Scheinerja, nakar je br. starosta prešel na dnevni red. — Izčrpna poročila vseh funkcijonarjev so poikazala, da je bilo delo v pretek« lem letu na vseh poljih zelo obsežno in uspešno. Iz načelnikovega poročila posnemamo, da šteje naše društvo 96 članov in članic ter 73 naraščaja in de« ce, skupaj torej 169 sokolskih pripad« nikov. Telovadečih je 89. Naše društ« vo je tudi matično društvo sedmih sokolskih čet z 1071 pripadniki, od katerih je 684 telovadečih. Občni zbor, katerega se je udeležilo 78% vsega članstva, je soglasno izvolil staro društveno upravo z br. dr. Goriškom na čelu. — Zdravo!
Ž.upa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO STARI BEČEJ.
Sokolsko društvo Stari Bečej odr-žalo je dne 10. o. m. svoju godišnju skupštinu. Skupština je održana u ve-likoj sokolskoj sali, koja je bila pre-puna samih Sokola i Sokolica. Skupštinu je otvorio starešina br. dr. Milan Popovič, pozdravivši brata Milana Todoroviča, izaslanika župe Novi Sad i župskog načelnika te izaslanicu Kola srpskih sestara gdu. Jelku Zdansku. Br. starešina održao je jedan poduži govor o sokolskoj ideologiji, o sprema-nju za proslavu dr. Miroslava Tyrša. Posle ovoga brat Janko Dabič, sekretar društva, podneo je izveštaj o radu društva u 1931. godinu. Ovaj izveštaj je primljen i data pohvalnica društve-nom sekretaru. Tako isto opširno je podneo izveštaj prosvetar društva brat Dimitrije Hadnadev o prosvetnim društvenim prilikama. Zatim je načelnik društva brat Dušan Gospodinački podneo izveštaj tehničkog odbora, blagajnik Marko Grujič o stanju blagajne i t. d. Posle prešlo se na biranjc nove uprave, u koju su izabrana sledeča brača i sestre: starešina brat dr. Milan Popovič, lekar; potstarešina dr. Bogdanovič, lekar; prosvetar Branko Gospodinačka. Ostali članovi su: Di-blagajnik Žarko Grujič, učitelj; načelnik Dušan Gospodinački; načelnica s. Gospodinačka. Ostali članovi su: Dimitrije Hadnadev, učitelj; Josip Župa-novič, starešina suda; Zorič, direktor gimnazije; Dušan Jelkič, učitelj; Doka Boškovič; Aleksander Obrovački, Ivan Petljanski, Vojin Belič, Blažek Josič, Živkov Sima, Mikovič Gojko, Midič Borivoje, Boško Petrovič, Slavko Ja-blanović, Gavra Nikolič, Dušan Gače« tin, Aca Džigureki, Mitar Pcjaković, sudija, Milan Vulanović, sudija, Velja« novič, sudija, Duraševič, advokatski pripravnik i Slobodan Sekulič.
U toku 1931. god. društvo je dobilo pomoči 22.150 Din, i to od starobečej-ske Crkvene opštine 10.000 Din, od Gradanske banke 10.000 Din, od Jadranske Straže 1000 Din od brata starešine dr. L Popoviča 400 Din, od Srp-ske ratarske štedionice 250 Din, od Prvog lovačkog društva 200 Din, od g. Dorda Boškoviča 200 Din, od brata Dimitrija Hadnadcva 100 Din. Društvo je darovaocima izrazilo svoju veliku zahvalnost. — H. G.
Župa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO TRPINJA t Brat Svetislav Prokič.
Dne 15. o. m. preminuo je naš vredni brat načelnik Svetislav Prokič, pa je time društvo zadesio težak uda-rac. Pokojnik je u svom sokolskom radu pokazivao veoma mnogo ljubavi, volje i poleta pa je radi svoje dobrote i požrtvovnosti bio medu bračom i se« strama kao i medu meštanima veoma obljubljen, a što se naročito videlo pri njegovoj sahrani, na kojoj su pored ve« likog broja meštana i Sokola iz Trpi-nja učestvovali i Sokoli iz obližnjih društava. Na odar pokojnika položili su vence:	Opčina	Trpin ja, Sokolsko
društvo Trpinja, Sokolsko društvo Bos lata i Sportski klub »Sindelič«. U ime Sokola nad rakom oprostila se od pokojnika društvena načelnica s. Bogo-slava Grubač.
Župa Sušcik - Rijeka
SOKOLSTVO NA OTOCIMA RABU I PAGU.
Obrazovano je okružje otočko.
U sastav naše Sokolske župe Su-šak-Rijeka sa sedištem u Sušaku ušla su pored dosadašnjeg društva u Rabu, i društva na otoku Pagu: društvo u Pagu i u Novalji. Ova su dva poslednja društva bila do sada u sastavu župe Šibenik-Zadar. Povodom toga obrazovano je unutar župe Sušak-Rijeka novo okružje i to »okružje otočko« za otok Rab i Pag.
Sva ova tri društva održala su svoje redovite godišnje glavne skupštine. Tako u Rabu i u Pagu, a i u Novalji, kojom skuštinom je obnovljeno ovo društvo pod upravom brata doktora Iva Markovine, lečnika. Ovo društvo u Novalji, u najbednijem kraju naših otoka, ima vrlo lep broj mladiča vež-bača, i baš radi njih župa Sušak-Rijeka poslala je svojeg izaslanika brata tajnika Omerbegoviča na skupštinu, da se društvo obnovi. Društvo ima prostorij c i složnim radom uspesi neče izostati.
SOKOLSKO DRUŠTVO BRIBIR.
Naša nova sokolska uprava poče« la je svojim agilnim radom. Upravi je bilo prvo u zadatku da svoje čitaonič« ke prostorije premesti u uglednije i zdravije prostorije, pa je to več i uči-njcno. U tim našim novim prostorija-ma našli su naši članovi novi svoj dom, pa svakog slobodnog časa u njima boravc. Brat načelnik i sestra načelnica u sokolskoj dvorani priprema-ju se za akademiju, koja če se održati 7. februara. Počeli smo i s glazbenim tečajem, koji če voditi brat prosvetar i načelnik, a za koji vlada veliki interes. Novi članovi, naročito vežbaci prijavljuju se, pa je u izgledu da če-mo u najskorije vreme moči polučiti lepe uspehe. Ovih dana moličemo stre-lište, pa če i ova sekcija biti koti nas oživotvorena.
Nestašica posla muči naše član« stvo ,a to oseča vrlo teško i naša bla* gajna. Tereti su veliki a dohoci mini* malni. Samo s te Strane društvu preti
pogibao, ali se nadamo da čemo nešto svojim vlastitim žrtvama a nešto uvi* davnošču našeg starešinstva i to pre« broditi.
$
Traže se glazbala.
Ima li možda koje društvo koje su-višno glazbalo da nam ga posudi, daruje ili proda, da možemo ojačati našu glazbenu sekciju? Ponude neka se ša-1 ju na: Sokolsko društvo Bribir, župa Sušak-Rijeka.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA.
Sokolsko društvo Bregana održalo je dne 10. o. m. svoju glavnu skupštinu, koju je otvorio brat starešina Pero Rajčevič, te nakon što je pročitao poslanicu bratskog Saveza, sledili su iserpni izveštaji pojedinih funkcijona-ra, iz kojih se razabrao lep napredak i agilnost tog društva, koje broji 130 svih pripadnika, od kojih otpada na vežbač-ke vrste 83.
Društvo je nastupilo osim na svo-joj javnoj vežbi i svečanoj akademiji u proslavu 1. decembra, takoder i na okružnom sletu u Vel. Gorici, na sletu u Splitu, u Krškome, Brežicama, Dobo-vom, Brdovcu i u Samoboru.
Prosvetni rad društva bio je us-meren na širenju sokolske ideje medu
narodom i pridobivanju novih pripad« nika. Osobita se je pažnja posveeiva-la omladini, da se ona što više i/uče u sokolanu. Druga je bila zatlaca, da se što više aktivira pasivno članstvo. S toga su bili osnovani več pored po-stoječeg pozorišnog otseka, još glaz-beni, t. j. tamburaški zbor, članski pe-vački zbor — od nevežbača, kao i dečji pevački otsek, koji več od ranije po-stoji. Pored ostalog, u društvu je bilo održanih 6 predavanja, 71 nagovor pred vrstom, 3 pozorišne pretstave, te više manjih priredaba i isticanja dru-štvenog pokreta.
Kod izbora uz mali dodatak bila jednoglasno ponovno izabrana stara uprava i to: starešina br. Pero Rajčevič, podstarešina br. Aleksič Franjo, tajnik i blagajnik br. Feliks Kalin, načelnik br. Milan Jelinek, prosvetar br. Zdenko Dolinar; članovi odbornici: Hribar Amalija, Rotkvič Mimi, Frlan Marija, Kalin Josip, Zobarič Jakob, Šetinc Anton, Vegelj Ivan, Sterniša Alojz, Ivanjšek Andro, Komočar Franjo, Živko Stjepan, Rozijan Drago: članovi nadzornog odbora: Jelinek Franjo ml., Rotkovič Drago, Dolinar Mijo, Bratanič Franjo, Šinkovec Anton.
Ovom godinom društvo stupa na prag desetgodišnjice svog opstanka, svesno da če u svojoj jubilejnoj godini ugledati još lepšu i sa uspehom okru-njenu svoju budučnost. — F. K-n.
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
Službe Išče
5 pisarniških, ozir. trgov, nameščencev in slug;
1 trgov pomočnik, špecerijst;
1 absolvent trgov, šole;
5 inštruktorjev za srednješolce,"
1 trgov, pomočnik mešane stroke.
Vsi Sokoli. Ponudbe na npravo Sok. Glasnika.
Prodam
dobro ohranjem pisalni stroj „A. E. G.“. Naslov pove uprava Sokol. Glasnika.
ŠIRITE SOK. <SLASNIK
^^ah^oricez^obldk^tove
Na koncu svake godine povezujte naše sokolske listove i po-hranjujte ih za svoju biblioteku. U tu svrhu izrađene su vrlo ukusne konce i to za:
„Sokolsku Prosveta** u ervenoj boji — cena 15'— Din,
■P    i ■ ■ ■ 1 ■" " ■■	    ""	»
„Sokolica*4 u zelenoj boji — cena 15*— Din i
„Naša Radost** u plavoj boji — cena 12 — Din._
Korice naružuju se kod
Učiteljske tiskare, Ljubljana, Frančiškanska ulica
Hotel - Pension
Vlastito kupallite
„JADRAN* SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju »e vlaenici
M. V. KUNDIĆ
ŠIRITE SOKOLSKU ! I 1 ŠTAMPU: m „SOKOLSKI GLASNIK* „SOKO", „SOKOL1Ć" i „NAŠU RADOST"
Ivan Kacin
Ljubljana, Tabor št. 6 Tvornica harmonijev in pianinov po najnovejši konstrukciji Uglašuje in popravlja klavirje, harmonije, zamenjuje, prenavlja. Društvom popust Večletna garancija. Cene nizke. Zahtevajte cenik. Na obroke.
V Mariboru
je najugodnejši nakup galanterije — drobnarij — parfumerije — papirja itd pri tvrdki
DRAGO ROSINA
Vetrinjska 26
ИНДУСТРИЈА СОКОЈ1СКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
^————Краљице Маријс 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
Брзојавни наслов: „Трикотажа* Загреб • Телефон интерурбан 26-77
Израћујем свс врстн соколскнх иотрепштнна за јавни и излетнинаступ свих категорија nauiera чланетва н то тачно према пропису Савеза Сплопа кј аљс-вине Југославије. Слике у орипшалннм бојама пропнсних одела иалазс сс v књизи „организација Савеза СКЈ*. - Захтевајтс цснпкс и проспектс. -t  Це„с врло умерснс, а за точиу н солидну изрпзбу Јамчнм -
UOTEUtKA
TISKARNA
V LJUBUftNI
je najmodemeje urejena In Izvriuje v»a tiekoreUa dela od najpreproatajiega do najmodernejšega.
Tiska Soleke, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige. - llustr. k njifle v enobarvnem In večbarvnem tisku. Brošure In knjige v malih in največjih nakladah.
— časopise, revije In mladinske liste.
Okusna oprema Ilustriranih kata> logov, cenikov In reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šolski zvezki za osnovne, mešć. In srednje Solo Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine *a društva In Solo (lepake, letake, Izpričevala itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni!
tičtvttJtK« мшалш
ima v zalogi .Galerijo naših mož‘: 1. Trubar, 2. Vodnik, 3. Slomšek, 4, Prešeren, 5. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8. Gregorčič, 9. Aškerc, 10. Tavčar, 1 1 .Levao, 12. Erjavac, 13. Jenko, 14. Cankar, 1Б. Gangl, 16. Perma, 17. Keriii ik, 18 Maister, 19. Župančič, 20.8tro*8i«»yer. Slika 10 Dir.
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog n a tl 480,000.000 Din
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo
Vse naložbe obrestuje kar najbolj ugodno. — Posojila dovoljuje on posestva, menice in vrednostne papirje tim najceneje
7n male Ircovee in obrlnike ima posebno kreditno drnUvo, za pupilne naložbe |>a sodni depozitni oddelek. - Za vaifevanjo mla.hiw Jzdaja domače hranilnike, 7.a pošiljanje denarja po posti pa svoj., položnice
Telefon št- 2016 in 2616
Pošt. ček. račun št. 10.53j>
Uradne ure za stranke so od
do 12 30
Klišeje
vseli vrst, enobarvne m večbarvne izdeluje ki is ar na
JUGGGRAFIKA
‘ LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 2.4
'i c. I e f o
te v. 2Ш
JUG OSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OG RA NIČ E NI M JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjigj i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
nvi- NSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA. NARODNI DOM TELEFON IZj 2ZI ~ POŠTANSKO CEKOVN, RAČUN LJUBLJANA:
ZAHTEVAJTE CENIK
Izdale Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Oang!) 0 Glavni i odgovorni urednik S1iepan Celar
Tiska Učiteljska liskama (predslavnik France
• Ureduje Redakcijski odsek • Za uprav u i oglase t dgovara Mica k ošt eva Šlrukeij); svi u Ljubljani