KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. DECEMBRA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 2371.
Witkowitzer Bergbau und Eisenhuttengewerkschaft i dipl. inž. Rihard Hein, Witkowitz, Moravska.
Mašina za valjanje.
Prijava od 6. decembra 1922.	Važi od 1. jula 1923.
Pravo prvenstva od 22. decembra 1921. (Austrija).
Poznato je da se kod mašina za valjanje, naročito kod mašina sa trio valjcima. valjci i ležišta sa čepom ne mogu načiniti tako jaki, da su dovoljni za naprezanja na pritisak, koja nastupaju pri radu va-Ijaka. Ova nedovoljnost zavisi od prečnika valjka, koji je jedna data količina. Za gradjenje ležišta stoji na raspoloženju samo visina koja je ravna prečniku valjka, pri čemu još mora biti uzeto u obzir, da valjci moraju biti okrenuti pri njihovom abanju i pri torne gube od prilike jednu desetinu svoga prečnika. Ovo smanjivanje prečnika mora se unapred uzeti u obzir pri konstrukciji gradjenja ležišta, mora iz-medju ležišta ostati toliki prostor, koji odgovara okretanju valjaka. Posledica ovoga prema nastupajućim pritiscima valjaka jeste suviše slab način gradjenja, koji može dati povoda lomljenju i savijanju ležišta. Dalji nedostatak kod mašina za valjanje u upotrebi jeste način docnijeg nameštanja i učvršćivanja ležišta u aksi-jalnom pravcu. Dosada se to vršilo pomoću nožica nameštenih pri gradjenju ležišta iii pomoću s obe strane nameštenih pritisku-jućih uzengija koje su čvrsto zategnute pomoću zavrtnjeva, koji se nalaze u bočnim stranama nogara valjaka. Pošto se nameštanje zavrtnjeva nikada ne može izvršiti podjednako, bivaju delovi za gra-djenje ležišta koso postavljeni pri ovome zatezanju, usled čega biva prouzrokovano neobično zatvaranje ležišnih omotača i veći rad trenja.
Pri upotrebi klizajućih ležišta, kod kojih ležišni omotači imaju srazmerno malu visinu, manje je važno suviše mala visina gradjenja ležišta, nego pri upotrebi ležišta za valjke, koja zahtevaju znatno veći prostor, kod ležišta za valjke moralo se stoga obustati izrađivati valjak od jednog komada, jer su čepovi valjaka, da bi se ovo ležište za valjak moglo namestiti, morali zadržati slabije prečnike. Pošto je većina valjaka izradjivana od livenog gvož-dja, nisu do/oljni više ovi smanjeni preč-nici valjaka i pomaže se na taj način, što se liju samo blokovi za valjanje, i što se saliju ili skupe čepovi načinjeni od čelika. Ovaj način izrade je skup i komplikovan, a uz to takvi valjci nisu pogodni za sve moguće slučajeve, naročito kod duboko usečenih kalibara suviše je slab blok za valjanje.
Rasporedi koji čine predmet pronalaska omogućavaju potpuno odstranivanje po-brojenih nedostataka i dopuštaju kod valjaka livenih ili kovanih od jednog komada stvaranje najvećih mogućih visina ležišta; tako da je moguće lako nameštanje ležište za valjke na normalno dimenzionirane čepove, a da konstrukcija valjka ne mora da pretrpi promene u pogledu naprezanje na savijanje i pritisak.
Prema pronalasku dobija se prostor potreban za ležište, za valjke koji pokazuje odgovarajući visinu gradjenja na taj način, što su čepovi sa svojim ležištima za valjke koji jedan preko drugog leže u ske-
Din. 30.—
letu valjka namešteni da se naizmenično mogu pomerati jedan prema drugome u aksijalnom pravcu, a da se ipak ne pro-meni odstojanje sredine čepova jedno od drugo za svaki pojedini valjak. Ovim bočnim premeštanjem ležišta za valjke sa čepom visina ležišta nije više ravna prečniku D valjka, nego je 2D-d pri čemu je d prečnik čepa valjaka.
Naknadno nameštanje i učvršćivanie ležišta u aksialnom pravcu činilo je dosad potrebnim pri upotrebi valjakstih ležišta, da se čvrsto spoji unutrašnji prsten ležišta na čepu valjka pomoću matrice. Ovo uobičajeno izvodjenje uslovljava to za se-čenje zavojica na produženom čepu valjka, što se ne može izvestiti iz radno-tehničkih osnova,
S toga se pronalazak sastoji dalje u tome, načiniti suvišnim sečenje zavojica, što su unutrašnji prsteni ležišta za valjke zategnuti čaurama, koje se mogu pomerati na čepovima valjaka i osigurani od obrtanja koje takodje služe za učvršćivanje ležišta za pritisak, koja mogu postojati na danom slučaju.
Na nacrtima proslavljaju fig. 1, 2 i 3 kao primer, presek, bočni izgled i izgled ozgo jednog skeleta sa trio valjcima sa ležištima za valjanje sagradjenim prema pronalasku čepa za valjanje sa uredjenjem za naknadno nameštenje i učvršćivanje ležišta u aksialnom pravcu.
W, W2 označavaju postolja valjaka, u koja su sagradjeni donji valjak U sa svojim ležištima L5 L6, srednji valjak M sa ležištima L3 L* i gornji valjak 0 sa ležištima La L,. Čepovi Zi za rasporedjeni su u pogledu srednje ravni skeleta valjka koji stoji normalno na osovini valjaka u nejednakim razdaljinama od ove srednje ravni, isto tako Čapovi sa svojim ležištima za valjke koji leže jedan preko drugog pomereni jedan prema drugom u aksijalnom pravcu. Usled ovog rasporeda čepova Zi zs stvoren je prostor za ležišta L3 Li i čepove z3 z4 srednjeg valjka M.
Čepovi 2-, z0 i ležišta L5 L6 donjeg valjka U leže u jednom redu sa čepovima Zj zs i sa ležištima Li Lj gornjeg valjka.
Odstojanje središta čepova Z! i zs čepova z:l i z4 i čepova z5 i z6 ravna su ovde odstojanju središta čepova kod dosada upo-trebljavanih mašina za valjanje.
Svaki valjak snabdeven je ležištem za valjak (R) i osim toga dvostruko-dejstvu-jućim ležištima sa aksijalnim pritiskom (D), koja su pomerena na produženju čepa valjka Zl z4 i z5 i sagradjena u omotaču ležišta L„ L* i L6.
Postavljanje donjeg valjka U vrše se na običan način. Donji valjak počinje sa omo-
tačima svojih ležišta L3 L0 na klipovima hL K„ koje klize u delovima za vodjenje Fi Fs spojeni sa postoljima valjaka B, B, i načinjeni su na svojoj donjoj površini u zupčaste klešte, koje ulaze u zupčaste točkove Z, smeštene na vretenima s. Svako vreteno s pokretano je beskrajnim točkom S.
Vešanje gornjeg valjka 0 vrši se na uobičajen način zavrtnjima za vešanje A, As (fig. 2), čije matrice naleži na kapu postolja A, a kimovi Ki K, skriveni na donjem kraju zavrtnjeva za vešanje spojeni su sa omotačima ležišta L, L,. Posteljna kapa A, pomoću zavrtnjeva Si Ss, koji su spojeni pomoću zavoranja 1, h sa postoljima valjka W, Wa, utvrdjena je za ove poslednje. Docnije nameštanje i primanje pritiska za vreme valjanja gornjeg valjka vrši se pomoću zavrtnjeva za pritisak d, ds zašrafljenih u matrici mi m2, matrice su pritisnute u posteljnu kapu i osigurane protiv okretanja.
Da bi se izbeglo spajanje delova za gradjenje ili omotača ležišta L, Ls gornjeg valjka, koja bi uvek moglo nastupiti pri ovome rasporedu usled potrebnog naročitog rada matrica t, t, može se korisno upotrebiti uredjenje za nameštenje prestavljeno u fig. 6, 7 ili 8.
Prema fig. 7. nameštena je na posteljnoj kapi A jedna zavojita čaura e, kroz koji slobodno prolazi zavrtanj za pritisak dj, i obe ove matrice obuhvataju ponovo iz-medju sebe poprečan deo j, koji je u ovom slučaju zategnut oprugom prema zavrtnjima za vešanje Hi H2. Fig. 8. pokazuje raspored kod koga , svaka matrica za pritisak (mi m2) ima jedno produženje koje izlazi preko kape A i koje je snabdeveno spojnom zavojicom, na kome je produženju neposredno zašrafljena matrica L, koja nosi matrica i2, izmedju kojih je opet položen presek j, kao u fig. 7.
Srednji valjak M leži sa svojim ležištima L3 L4 na kljunovima Ni N2 koji ispadaju prema unutrašnjoj strani na postoljima za valjke Wi Ws. Radi sprečavanja podizanja srednjeg valjka sa njegovim ležištima za vreme valjanja u pravcu prema gornjem valjku bivaju omotači ležišta Ls Li utvrdjeni sa po dvema letvama Bi Bj. smeštenim u posteljnoj kapi A, koje ispadaju na dole, koje se letve mogu zame-niti i jednom uzengijom; isto tako može se utvrdjivanje ležišnog omotača izvršiti klinom.
Pomeranje valjka 0, M, U radi tačnog udešavanja profila valjka i utvrdjivanje valjka sa ležišnim omotačima naročito radi primanja nastupajućih aksijalnih pritisaka vrše se i gotovo uvek samo s jedne strane pojedinih valjaka, kod ležišta za
valjke samo s one strane, na kojoj su smeštena aksijalna ležišta za pritisak. U tome cilju izbušeni su na omotačima ležišta Li L* i Li. žljebovi m n< i m, u koje se stavljaju podvezice za uzengije bi bs odn. ba b* odn. bs b«, koje srednjim delom (r) načinjenim kružno pritiskuje na ležišni omotač. Podvezice za uzengije spojene su na svojim krajevima zavrtnjima (p) sa delovima za klizanje (G), koji su navučeni na zavrtnje (y), koji su zašrafljeni u postolja za valjke Wi W«. Od svakog para delova za klizanje koji pripada paru podvezica za uzengije snabdeven je jedan kao napr. Gi G3 jednim prorezom x odn. da bi se pri menjanju valjaka omogućilo i naknadno nameštanje podvezica za uzengije. Zavrtnji (yi va) nose matrice vi vi odn. V3 V3, koje naleži obema stranama na de-love za klizanje Gi Ga; udešavanjem matrica vi vi vrši se podvezica za uzengije bi b2 pri čemu bivaju takodje privučeni omotači ležišta Li La za gornji valjak 0. Isti proces vrši se kod donjeg valjka U i srednjeg valjka M, za koji nije načinjeno vidljivim uredienje koje služi za udeša-vanje i utvrdjivanje, ali ipak izjednačava ono uredjenje za valjke radi utvrdjivanja unutrašnjeg prstena J ležišta na čepu valjka z učinjena je priprema koja se vidi iz fig. 4.
Pri ovome je u produženom čepu valjka z načinjen žljeb T i čep valjka 0 u obliku deteline pojačan je nešto u prečniku na delu 01 položenom prema unutrašnjoj strani. Izdubljenja 0S detelinog lista nebirana su do žljeba T i osim toga predvi-diena su izdubljenja a u delu počepa Oi. Čaura H, koja je na pojačanom spoljnem ivičnom delu načinjena u obliku lista deteline i svojim daljim unutrašnjim delom prilagodjava se delu čepa zi koji leži iza žljeba T, može biti pomerena preko dela čepa Oi u obliku detelinog lista ako se njegovi isečci podudaraju sa isečcima dela čepa Oi. Posle pomeranja obrnuće se ova čaura H u toliko, da punim delom svoje ivice dodje iza ispupčenja dela čepa u obliku detelinog lista Oi i ulazi klinovima m u izdubljenja a, usljed čega je sprečeno okretanje čaure za vreme rada.
Na jednoj spoljnoj strani usečena je na
čauri H zavojica g, na koju je zašrafljena matrica M3. Udešavanjem ove matrice, ako su predvidjena ležišta za pritisak u odgovarajućim ležišnimomotečima bivaju, prsten za pritisak D1 i medjuprsten R! pritisnuti prema unutrašnjem prstenu J ležišta za valjak i utvrdjuju na ovaj način ležište za valjak W' za čep za valjak Č. Matrica M1 i čaura H snabdevene su prema potrebi i prema obrtnom pravcu valjaka desnom ili levom zavojicom, da ne bi vršile samo oslobadjanje nego i utvrdjivanje matrice za vreme valjanje.
Patentni zahtevi:
1. Mašina za valjanje naznačen time, što su čepovi valjaka načinjeni iz jednog komada sa ležištima naizmenično jedan prema drugom pomereni u aksijalnom pravcu radi dobijanja velikih dimenzija ležišta, razdaljine središta čepa i ležišta ostaju pak nepromenjene, tako da je održana čvrstoća valjaka na savijanje i pritisak i može se izvršiti centrično nameštanje ležišta prema aksijalnom smicanju valjaka.
2- Mašina za valjanje prema zahtevu 1, naznačena time, što su delovi za gradjenje ležišta srednjeg valjka poduprta letvama (Bi B2) utvrdjenim u posteljnoj kapi prema podupiraćim klinovima (Ni N2) postolja valjka.
3.	Mašina za valjanje prema zahtevu 1 sa ležištima za valjke, naznačena time, što su radi zatezanja unutrašnjeg prstena (J) ovih ležišta za valjke predvidjene čaure (H) koje se pokreću na čepovima valjaka, koje se mogu utvrditi okretanjem i nose matrice (M1) koje se mogu ušrafiti, koje pritiskuju prema unutrašnjem prstenu odn. prema ležištu za pritisak nameštenim ispred toga.
4.	Mašina za valjanje prema zahtevu 1, naznačena time, što je radi zajedničkog nameštenja zavrtnjeva za vešanje (Hi H2) zanosi gornji valjak pokretno namešten poprečan komad (u odn. j) koji ove zavrtnje pomoću parova matrica (qi q! odn. ii (2) koji se mogu zašrafiti na produženim matricama za pritisak (mi ms) ili na naročitoj čauri e.
''
.	■/.	■■■	■ ■	:	: i,Dh	:	i (	r	i ■ n:
■ u ii:sq i ■	• ■ iuib:	•d ue ' rnr'i r-o -	-	:	' yiii'- e.-oi
menotenbUfirajd aanilblon&KiDaši	, U ejgiš
■	•■■■..	- I - i :	.	■ v ■
•>rJ '3	9i! ■ 'abdaru. H jye5 i :M (q) emtinlr m . ib;.'! mjovf* sn
moniu1. : - .v.	’ ,lt	■	• -- i;,,,?	■ )) -I > ,!■'	.	■■„)!, !,
■■
b< J ) 8'	>9(-q;u: !■	obt
.... J .	.	.1 ■'	;r..	3;.	,-.,
■
.
■
...
n , ' . ■
-.b >hq d	■; '.	- ,	:	.'	!'J'1	; s ='•'
■

'
-c. iMumzpmj ii A’ Uv.; ^ jI j
i ,	.:	.	.	id
'
‘ j;bflt	3’n-	..	;. ,i>l >











/}c/patent bro/237/.
\\ R--^'









A d patent bro/ 237/.






• . ..





V .











.
■











.■ • ■

H





.














■