
I




.


\




POKRAJINAH


I \.  1 T I

OliLEIllUO ZEMLJE,

NA KO JO J PRILIVA NAROD ILIRSKO - SLAV JANŠKI SA OPI-
SANJEM BERDAH, POTOKAR, GRADOVAH I ZNATNIH! MESTAH
POLAG SADANJEG STALIŠA, S KRATKIM DOGODOPISNIM DO¬
DATKOM l PRILOŽENIM KRAJOBRAZOM ILITI MAPOM

od *

nragutinu Seljana.

A d consilium do roptihlim dnndiim,
p rimi im ost nosse rompublicam.

• Cicero.

Tiskom k. p. ilir. tiskarne Dra. Ljudevita Gaja.

1843 .

s


Domorodni cit at el ju !

MT obudjen prirodjenom k prerniloj domovini ljubavju,
počeo sam veo prie nekoliko godištah; to jest, odmah
poeetkom razvitka premile i j edino spasonosne naše
ilirske sloge mislili: što i kojim bi načinom, ako i
polag inalalmih vlastitostih, ipak primčrno poslovici:
vkamen do kamena palača, terno do terna pogača « —
premilomu mojemu rodu korist i žerlvu kakvu prineti
mogao. — Tako mislečemu, kako bi bratji mojoj ilir-
skoj najviše prudio, padne mi na um pitanje: Tko li
su ova moja bratja i koje sveta Strane zauzimaju?
Pitanje to pobudi u meni ujedno i zelju, da se upo-
nam najprie i to potanko s bratjom inojom. -s Kako
bo da ceniti, ljubiti i svilni silami podupirati mogu
ono, što još ni nepoznani, kako se mogu žertvovati
i celim mojim bitjem posvetiti onomu, što mi je slabo
poznato ili posve strano ? —

Zemljopis i do njega dogodovština najpoglavitii
su predmeti j pomočju kojih možemo jedino u čove-
eanskom družtvu s uspehom napredovati, okolnosti
sadašnjosti i [nošastnosti temeljitie razumeti i odtuda
ponešto u budličnost pogledati. Po ovili bo znanostih

IV

upoznajemo se s položajem čovččanstva, njegovim raz-
vitkom i u obče celoga sveta slanjem, a na poseb
domovine nase i zemlje one, u kojoj ugled as m o pervi
pul sunce, s kojom su uspom.ene na nasu mladjanu
dobu skopčane, gdč naši praotci pokopani leže, i gde
perve zvuke materinskoga sladkoga jezika čusmo! Ove
su znanosti ne samo koristne, nego i tako neobhodno
potrebite, da bez njih ni najmanje nemožemo u ceni
čovččanstva, razvitku urna, rččju: u prosvčtjenosti
našoj napredovati.

Odtuda je moja več od početka razvitja narodne
naše literature najsladja bila zabava, da vidim, gde
obitava oni narod, koi sa mnom istim jezikom govori,
koji sa mnom iste predje i otce, iste dčde i pradede
imenuje svojimi, sa mnom isto tako njihovim se junač-
tvom od najstariih vremenah ponosi, po kojega žilah
ista teče kerv i u kojega čistih persih gori isti oganj
ljubavi i na jedno s mojim teži! Da daklem vidim,
gdč je naš narod ilirski,  gdč su naša bratja, naše
sestre, koje rodi ista majka Slavia, gde obitavaju na
tom zemljokrugu i gde svoj imadu stan: o v o . su naj¬
sladja raskošja, ovo su najugodnia izpitivanja, ovo su
uzhitjenja pune moje do sada bile zabave. —

To mi povod dade, da (kako sam več u mojoj
prie izdatoj obečao knjižici) obširni i izdelam zemljopis
i koliko uzrnogu moje sile, da narodu u ovorn naj-
važniem predmetu i sve ostale za sada narodne izo¬
braženosti temelju točnia razloženja i tako rekuč kip
i ogledalo njegovoga bitja predložim. —

Više več godištah prodje, odkako sam ovim važ¬
nim predmetom baveči se upotrčbljavao sva sredstva,
koja u ruke dobiti mogoh, i sve izvore stariih i naj-

v

noviih spisateljah; i da koliko je moguče točnie iz¬
vedem ovo, oprosio sam nekoje u različitih Stranah
premile i prostrane naše Ilirie obitavajuče domorodce,
da delo ovo kao obče narodno i svakoga iskrenoga
domorodca tičuee se privatnimi svojimi od različitih
predelati dopisi podpomognu i tako da se ukupnimi
silami polag poslovice: »sviia jednoga, jedan za sve «
neuztegnu pončsto prinesti; sta zaisla i učiniše. —
Dčlo če ovo osim zemljo- i mestopisnih pred-
metah, koliko je moguče bilo za sada što točnie,
imati lakodjer na kralkom dogodovštinu od svake po¬
sebne pokrajine i znamenilieg predela iz najstariih od
davne prošastnosti vrčmenah, znamenitiih slučajah,
bojevali i na kralkom sudbine, koje preterpi do naj-
noviih današnjih vrčmenah. Da tako domorodni čita-
telj za zadobljenim zemljopisnim ponjatjem imati može
odmah i kratko poveršno dogodovštine znanje istoga
predela, tako da si za jednim i drugim sebi poznatim
predmetom može saveršenii sud i dublje znanje laglje
pribaviti. K ovom pridajem kod znamenitiih gradovah
osobito po južnih Stranah njihove bojeve, obsedjenja i
prčterpljene sudbine, kao takodjer pripetjenjah godine
pouzdano nepropuštjam primetiti. Zalim napominjem
svake pokrajine stališ prosvetjenja, stanje fabrikah,
rukotvorja i ostalih zanalnih i umetnih proizvodah,
rečjorn: sve nastojim navesti, šta čitatelju domorod-
nom, koliko je moguče, podpuno poznanje premile
domovine podati može. —

Opisanje pako pokrajinah sledečim če redom
biti. l>io I. Aastriansko Ilirske pokrajine:  1) Ro¬
mska i Štajerska. 2) Gorica i Krajnska. 3) Istria i
Dalmacia. 4) Horvatska, Slavonia, Banat i Bačka. —

VI

DioII. Tarsko Ilirske pokrajine i Cernagora:  1) Bosna
i Bugarska. 2) Serbia 3) Cernagora. 4) Albania. 5) Tra-
cia i Macedonia. —

Stoje naš narod tako duboko upropastilo, biahu:
Razpra nesloga  i medjusobna nenavist;  ove tri nesretne
vlastitosti, koje Herodot več praotcem Slavjanah Šči¬
tom pripisuje, uzrok su, da se narod ovi, od svih
na svetu največi, unutarnjom razprom neprestano raz-
tergan, još sveudilj pravo i svojoj veličini primerno
podiči ne mogaše. — Da nije stara Iliria u posebna
vladanja razkoinadana, nenavistjom i medjusobnim bo-
renjern razdeljena i razlergana bila, da su puci, koji
večom stranom u današnjoj južno istoenoj Europi živu,
kako što su kervjorn i jezikom, isto ljubavjom i slo¬
gom jedno bili, zaista se nebi tursko-aziatska sila ni-
kada bila u ove krajeve nastanila, več sloga bi svako
barbarstva nasertanje odterala i od tolikih po lom
Europu oslobodila suzah. — Nu providnost božja hoti
može biti tako; da se veliki ovi i mogočni, nu unu-
larnjom razprom za tolika stoletja razkomadani narod,
sam vlastitim i tužnim svojim primerom več jedan
put opameti, da nesloga i razpra nikada neporodi
nista dobra, a sjedinjene sile, da su sva proizvesti
kadre, i da se po tom probudi najprie na vlastito
samopoznanje, zatira da gleda sredstva, koja mu pim-
svetu donose, izkorene pako nenavist i gerdo korislo-
i častoljubje. —

U današnje doba, gde več ostali Europe narodi
slogom i ukupnim svojim radjenjem na tako visokom
prosvetjenja i izobraženosti stupnju stoje, narod naš
ne samo je zaostao daleko za njimi, nego i duboko
zanemaren pogerdni tudjinstva nosi jarara. —

Pnli smo brnijo, duboko pali!

Koi to vidi, ter s’ neupali,

Ilirskog nije sisao mleka :

Veli umni naš pesnik Tomu Blažek.

Brat j o Iliri! Jugoslavjani! Horvati, Serblji! ili ko-
jim se god jednoštranim još nazivamo imenom, nu
jedan jedini i isti od majke narave imamo jezik, i
tako smo odlueeni za jedno po njoj, negledajmo na
jedilih zlotvornih, drugih slaboumnih dušmanah naših
glede sloge naše mudrovanja, nepazimo na jednih lu-
kave, drugih netemeljite nu sve nam na propast sple¬
tene zanjke. Sve to biva, jer se oni sloge, jer se raz¬
vitja, jer se pravoga prosvetjenja i odtuda umnoga
gospodovanja naroda našeg boje ; nego sledimo pravu
našu majku narav, koja nas sve tako lepo stvori i
umesti u jedno, koja nam dade tako krasni, lepo-
glasni i ne u tolika (kao što vidimo kod drugih na-
rodah) narčeja razdeljen jezik; koja nas vee do sada
bogato nadari ovim, i koja nam pokaza u novie vreme
put novoga razvitja i odtuda celoga naroda prosve¬
tjenja duhom veka, to jest, da se prebudimo i na po-
zorište sveta stupimo. — Bacimo samo pogled na ine
izobražene europejske narode i na našu deržavnu
bralju Magjare, koji se svimi silami upiru, da svoj
materinski jezik j kao inostrano bilje iz aziatskog pod¬
nebja u naSe europejsko preneseno sačuvaju i azderze;
kolikom ga brižljivostju njeguju i kojim ga silnim
znojem od truda svojega zalčvaju i prigledaju, samo
da im ono nepogine, što je njihovo od starine; a mi
Europejci, mi Slavjani, u našem od najdavniih i ne¬
znanih vrčmenah prirodjenomu nam podnebju europej-

VIII

skom naše bilje, cvet na.š, jezik naš slavjanski, milo
naše narečje ilirsko, koje se veoma malina trudom sa-
euvati i uzderžati dade, zar da propasti pustimo ? O
zaisto to neče junački narod Horvatski, to neče Sla¬
vonci, to neče Serblji, Slave majke sini, to neče
ostali puci ilirski dopustiti, da naš junački narod pro¬
padite i izgine.

Izdatelj.


t

Kratki i pov&ršni

PREGLED CELE ILIRIE.

Ime Ilina  tako je staro, kao što je stara i dogo-
dovština čovečanskoga pokoljenja. Se.stnae.st stotinah  go-
dištah prie narodjetija Isukerstova nalazi se u historii to
ime. Iliria seje u najstaria vremena uzimala u uljem  i Sin¬
jem  smislu; u političkem, ethnograji'čkem  iliti rodcslovnom.
Da vidimo u pervom, to jest u političkem  smislu: U najsta-
rie doba » Ilhjris « ili » Illiricum « zvao se je onaj kraj zem¬
lje, koi leži na obali mora jadranskoga, medju rekom Ne-
retvom (Naron, Narenta) na severu, i Drinom (Drilon) na
jugu, i granioio je sa domovinom Tribalab. I to je Iliria
u najuzjem smislu. Zatim se je ime ilirsko pretezalo na sve
primorske narode, poeemši od celtičkih Tauriskah, pa sve
dole tja do Epirotah i Macedonie, a na izhodu sve do
Moezie, imenito na Venete, Panone, Dalmate, Dardane,
Autariate i mnoge ine. To je Iliria u širjem  smislu, i u
tom je uzimaju svi pisci po Isukerstu do 2. stoletja. Na
posledku, kada su Rimljani granice svojega carstva do Do¬
nava pružili (u 2. stoletju) i pokrajine svoje iznova podelili
bili, spadale su na Iliriu sledeče provincie: dva Norika,
dve Panonie, Valena i Savia, Dalmacia, dve Dacie, Moezia

1

2

i Tracia. To razdeljenje trajaše do vremena čara Konstan¬
tina Velikega,  Ovaj oddelivši dolnju Moeziu i Traciu od
llirie na mesto njih dodade joj drugih sedam pokrajinah,
imenito Macedoniu, Tesaliu, Akaju, dva Epira, Praevallis
i Kretu. I to biaše » Illy vicam«  u naj s ir jem  smislu, obuzimajuči
dvanaest različnih pokrajinah i zemaljah. Sve ove pokrajine
zvale su se jednim imenom » Iliria Velika « (Illvricum Ma-
gnum). Ovo je ime nastalo u IV. stoletju po Isukerstu. U
ovom smislu uzimaju Iliriu svi potlašnji pisci, imenito Sex-
tas, Ruf us, Auctor Jfotitiae dignitatum imperii. Zcsimus, Jer-
nandes  i ini. Po razpolovljenju rimskoga carstva na i'stolno
i zapadno  bi i Iliria razdeljena, i jedna njezina strana pod
imenom istočne llirie (lllyricum orienlale) priklopljena je
bila carstvu bizantinskomu, a druga strana pod naimeno-
vanjem zapadne llirie (IIlyricum occidentale) ostade pri
rimskom carstvu. K ovoj poslednjoj spadale su sledeče po¬
krajine: dva Norika (Noricum mediterraneum et ripense),
dve Pannonie, Savia i Valeria i Dalmacia. — Kluverio (Clu-
verius) pako proteze Iliriu od Francezke i Brigantinskoga
jezera (lacu Bngantino) do cernoga mora- Tako uzete llirie
ove su granice; cerno, egejsko i jadransko more. Gerčka,
Talianska i Nemačka zemlja, k tomu Dunav reka. I ovako
uzeta Iliria u svom naručaju saderžavala je: 1. Panoniu gor-
nja  ili zapadnu  perva Konzularska ( prima Consularis)  i No-
rikum zvana, ona je strana staroga Iliriuma, u kojoj danas
Horvatska, Krajnska, Koruška, Štajerska, veča strana Aus-
srie i ovoj obližnja Ugarska leži. 2. Panoniu dolnju  ili istoč-
nu,  koja se je i druga Konzularska [secunda Consularis)  zvala,
u ovoj sluti se, da je danas Slavonia, Bosna i strana Ugar-
skes ove Strane Dunava. 3 .Mczie  (Moesiae) obadve, to jest:
Serbsku, Bugarsku, Raseiu i Dardaniu. 5. Liburniu  sta-
rinsku, pod kojom razumeva se sva ona zemlja, koja se od
Istrie do Gereke zemlje duž mora jadranskega proteze, to
jest: Istriu, Dalmaciu, Albaniu i Epir. Nekoji i istu starinsku
Daciu k starinskoj Ilirii računaju. —

3

Po padnutju rimskoga carstva uzimaju se pod imenom:
Velike Ilirie  sve one deržave, u kojih Slavjani Iliri — živu,
to jest sve deržave medju jadranskim morem, Dunavom,
cernim morem, egejskim morem i Gerčkom. L to je Iliria
danas u ethncgra/tikom  Ui rcdcslovnom  smislu.

G politiekom pako smislu deli se danas Iliria  polag
razlike vladanja: u austriansku, austriansko-ugarsku, tursku
i cernogorsku Iliri u. —

Saderžava pako u sebi polag najnovie uzetoga geq-
grafiokoga razdeljenja i naimenovanja , pokrajine sledeče: Ko-
rušku, Stajersku, Krajnsku, Goricu, Istriu, Dalmaciu, Du¬
brovnik, Ilorvatsku, Slavoniu, Medjimurski kotar, Packu
i Banat, Serbiu, Bosnu, Ilercegovinu, Cernugoru, Bu-
garsku, Albaniu, Macedoniu i Traciu. —

Sve ove pokrajine’pod imenom »Velike Ilirie«  nazvane,
ukupno uzete imadu sledeče granice: Od severa: Salcburž-
ski kotar, nemačku Stajersku, ostalu Ugarsku, zatim Ala-
šku i Besarabiu; od juga: more jadransko, Epir ili dolnju
Albaniu, Tesabu, egejsko i marmorsko more; od zapada:
Tirol, Taliansku zemlju i more jadransko; od istoka: Er-
deljsku i Ugarsku zemlju, cerno more, kanal carigradski
i marmorsko more, —

Pokrajine ove po najviše su bregovite. Najvišje oda
svili jesu: Norieke planine u Koruškoj. Najznatnie i najda-
Ije produžene pako od svih jesu one, koje pod imenom
Dinarskih planinah počimaju u Horvatskoj vojničkoj gra-
nmi i svu ovu svojimi granami presecaju , zatim protekavši
kroz jednu stranu Dalmacie, unilaze u Tursku, gde Bosriu
od Hercegovine, a Albaniu od Serbie do gore Čardaka
razdeljuju; odkuda dalje prama istoku do Dubničke gore
pružajuči se granicu medju Serbiom i Macedoniom nači-
njaju. Zatim od ovuda medju Bugarskom i Traciom prola-
zeče protežu se pod imenom: Balkanskih gorah do cer-
noga mora. VAs ovaj gorostasni i gore imenovani planinah

1 *

4

lanac, koi sc kod jadranskog mora, od Velebita započemši
odtuda do cernoga mora, od zapada prama istoku pro¬
teze, i ovako Ve Uku Iliriit  po istoj razlici podnebja u južnu
i severnu razdeljuje, nazivaju nekoji zemljopisci, imenito
glasoviti Balbi, planine Ilirske;  kojenaimenovanje i miovde
poprimismo, terseči se, da ih, koliko je moguče, obna-
rodimo.

Na zapadnoj strani more jadransko, na južnoj egej¬
sko, a na istočnoj cerno more, zatim u unutarnjem mnogo-
brojni od brodovine znatni potoči olvoraju ilirskim pokra¬
jinam najprilienii put za izvožnju domačih proizvodah. Da je
u ilirskih deržavah, osobito u turskih, družbeni život, kako
bi se za čovečanstvo pristojalo, uredjen; da cvatu znanosti,
poljodelstvo, umetnosti i industria, u istinu narod bi ovaj
polag tako od naravi prijatnoga za tergovinu ležaja, jedan
od najsretniih bio; nu to treba da na blaženia vremena
odložimo. —

Da podnebje u ovili, tako daleko pružajučih se po¬
krajinah i mnogoverstno bili mora, svaki lahko uvideti može.
U najvišjih planinskih severnih okolicah Koruške i Krajnske
zrak je oštar i studen, koi naprotiv pod serbskim i bosan¬
skim podnebjem toplii i ugodnii postaje bivati, i svojom
blagostju u Albanii, Macedonii i Tracii proizvode več juž-
noga neba rad ja. —

Kakogod što je podnebje različno: tako je isto i

plodnost ovili zemaljah različna. U občenitom je ipak briž-
Ijiva majka narava ove deržave svakoverstnim plodom na-
darila. I polag prijatnoga naravnoga ležaja berdah i gorah,
koje su preobilne raznimi rudami osobito u turskoj Iilrii,
gde da je pristojna izobraženost narodna, i veča skerb
vladarstva, da ovo blago iz njedarah zemlje vadi i medju
narod prosipa: kako bi po ovih po naravi blaženih zem¬
ljah poljodelstvo, rukotvorstve, tergovina i industria cvala,
to samo onaj dokučiti može, komu sreča čovečanska na sercu

5

leži. Na čini se, kao da su ove zemlje odsudjene, da za
neko vreme u snu i zabitnosti počivaju, dok ih premilo-
stiva providnosl božanska opet na novi život neprobudi
i k trudnomu poslovanju, na primer drugih izobraženih
deržavah, nepozove. —

Ostala plodovitost Ilirie polag različnosti podnebja
istim načinom različna biti mora. Ovo ponajviše čine od
zapada prama istoku pružajuče se Ilirske planine,  tako da
je gornja strana k severu mnogo hladnia od dolnje, koja
k jugu leži. Gornja je strana ponajviše lepimi šumami,
jelovjem , hrastjem, bukovjem i ostalim dervetjem ukrašena.
Poljodelstvo se osobito južne Ugarske, Slavonie i izvan
nekojih planinah i klisurah, ter manje plodnih kotarah, Ko-
ruške, zapadne Horvatske, Dalmacie, Bugarske i Macedonie
veoma dobro naplatjuje i svake versti žitak radja; najviše
ipak pšenice i kukuruza. — Vino izvan gornjih Stranah Ko¬
roške i nekojih zapadne Horvatske po svuda rodi. Na juž-
noj strani ovili gorah počima lovorovo dervo rasli, zatim
ružmarin, smokve, masline i na celoj zapadnoj strani bliže
mora, kano kraju, koi je topliim podnebjem nadaren. U
južnih pako Stranah, kanoti: Macedonii, Albanii i Tracii iz¬
van napomenutoga ploda, rastu takodjer riaranže, limuni,
mogranji (Granatapfel), potom šafran i drugi proizvodi to-
pliega podnebja ovde veoma dobro uspevaju. —

Previdnost božanska nadarila je ove krasne pokrajine
svimi mogočnimi narave darovi, kojimi se težko ikoja druga
deržava u Europi u toj meri ponositi može; nu najkrasniega,
sto čovečanstvo uzdiže, što ga Bogu približava i njemu
ga prilična čini izobraženosti i prosvčtjenja  ncimaju. Pro¬
sveta i razvitje uma, te izobraženost svih materialnih silah
učinilo bi, da bi ovde poljodelstvo, rukotvorstvo, umet¬
nost, industria i od svega ovoga duša, ttrgovina,  procve-
tala. Što kada se jednom po proročanstvu božanstvenoga
Nemca Herdera  uvede, pokrajine naše ilirske posve če lahko
ine europejske nadkrilili moči.

6

Pueanstvo ovih pokrajinah, koje se jednim od najsta-
riih vremenah skupnim imenom »Velikem Iliriom « nazivaju,
spada velikomu slavjanskomu do 80  miliunah broječemu
narodu. Opisuje se pako, tako u najstariih kako i u naj-
noviih vremenih od inostranih i domačih pisaocah u obče
kao narod blagonaravan, živahan, lirabar, slobodu ljubeči,
pravedan, gostoljubiv i velikodušan, o kojem i naš ilirski
mudrac Dositej Obradcvii  veli da, ako se izobrazi, um svoj
prosveti i krepostju se ukrasi, vsržlnicga naroda  od njega
neče biti na zemlji.  — O tom če se čisto lahko čitatelj i
uputiti. Narod naš neima nikakove zaslepljive umetne i
tako rekuč, pokvarene prosvetjenosti, od koje su po zlo
upotrebljenih prosvčtjenja sredstvih priašnjih več vreme¬
nah ostati europejski narodi, gdč ih još dobro ni poznavali
nisu, jer u svojemu početnom razvitju biahu, zaslepljeni,
izopačeni i na stranputna od čiste naravi načela dovedeni.
Narod naš u svom naravnom stanju , kako ga još mila majka
narav stvori, večinom nepokvaren je ostao, za koje stanje
ostali narodi, koji su u svojoj namišljenoj prosvetjenosti (što
se tako lahko izbrisati neda, kamo i naše neke namišljeno
prosvetjene glave spadaju) po varkah, prevarah i neznanju
hraniteljah zabludili, i više vremena d A vekovab trebaju,
da se natrag samo povratiti mogu. — Našemu pako narodu
u svom nepokvarenom stanju, podaj sada samo sredstva
prave naravne prosvetjenosti i eto ti ga ondi, gdč nije-
dan narod nije. —

Prosvetjenost i poglavito moralna sreča svakoga su
naroda najdragocenie blago, za kojim on najviše težiti mora,
jer odtuda sve ostalo blagostanje izvire. Jedan je stališ
kod svakoga naroda, s kojim sva ova padaju i rastu, i to
je stališ onaj, kojemu je občinsko puka odbranjivanje izru-
čeno. — Neima sredstva, koje bi narod od propasti spa-
silo, ako se njegovi duhovnici i učitelji od cerkvah i učio-
nicah nepoštuju. Ovo pako nemože nitko da dade, ako
gori rečeni jedan i drugi stališ i sam pustovanju nehude

7

vredan, ako iz njegovoga unutarnjega jasnost i dobrotvorni
sreče trači dolazivali nebudu. Gde na mesto prosvetjeno-
sti, znanosti, čovečnosti, čudorednosti, poštenja i iskrene
volje za občinsko dobro — pohlepnost, fanatizam, razkošje,
skupost, lukavština, prevara predsudje i neznanost duhov¬
nika pogerdjuju, učitelja pako puka zametju, tarao nika-
kova jasnost, nikakova ljubav k onomu, što je krasno,
niti ista na svetu narodu nepomože, — tamo neima leka
do boljega veka. —

KORESKA I ŠTAJERSKA.

JDuduči da je cilj ovoga izdavanja one samo pokra¬
jine i njihove kotare opisati, koji su ilirskim narodom nase¬
ljeni, zato su i u ovom delu od Štajerske  samo dva juž¬
na kotara: Mariborski  i Celjski  uzeta, jer u ostalih severnih
ne ilirski nego nemački narod ohitava. Koruška  naprotiv
uzeta je cela; akoprem i ovde manju jednu stranu nemač¬
ki (ili ponemčeni ilirski) narod z.auzima, ipak sudismo, da
ne hi vredno bilo, da krasnu ovu pokrajinu na dvoje razpo¬
lovimo, buduči da je ona več i u najstaria vremena slo¬
venska bila, a drugo i u današnje još doba višebrojno slo¬
venskim narodom je naseljena. Tako obadve ove pokra¬
jine: Koruška i dva južna kotara od Štajerske ukupno sle¬

deče granice imadu; od severa: Štajersku nemačku i salc-
buržski kotar; od juga: Horvatsku, Krajnsku i Goricu; od
istoka: Horvatsku i Ugarsku; od zapada: Krajnsku, Italiu
i Tirol.

Cela Koruška je visokimi planinami, koje se na dve
glavne Strane razdeljuju, prosečena. Od severa na levoj stra¬
ni Drave reke prama Salcburžskoj i Štajerskoj granici
leže tako zvane Slovenske  ili Novičke planine  (Norische Al-
pen, alpes noricae), koje se svojom uzmožnostju i divo

9

toni po celoj gornjoj Koruškoj protežu. Planinah ovih naj¬
višji verh na medji salcburžskoj, tarolskoj i koruškoj ležeči
zove se: Grossglockner , koi polag mere carskog mernika do
11,783 bečke stope višine imade. Visoka ova planina zvonu
je podobna i polag mnenja nekojih u stara se je vremena
Zvonikom  nazivala, kakogod sto se i Semcring  u starih pis¬
mih imenuje Somernih,  očevidno iz slovenskega Siv mn k,
jer najdalnju severnu granicu Štajerske cini i dan danas.
Ova planina Grossglockner u celoj je Velikoj Miril  naj viša,
odkuda i izgled s verha njezinoga na okolom ležeča berda
i okolice pero opisati kadro nije; odtuda se po jasnom
vremenu isto jadransko more viditi može. Mali-Glockner
uzak je i težko prihodan drugi verh. Zatim su u pvom kutu
još: Adlersruhe  zvana planina, 10,643 parizke stope vi¬
soka, i mnoge druge od znamenite višine gore , koje ogra-
• nieeni prostor dela ovoga opisati nedopuštja.— Od Gross-
glocknera prama istoku na saleburžkoj granici pružaju se
opet mnoga druga od znamenite višine berda. Od ovih
su najznatnia: Visoki Anko g el,  ova vekovitim snegom i le¬
dom posuta i slermovita 'planina 10,131 parizku slopu višine
imade. Zatim su: Modrinske  planine (Medringer Alpen): od
k oj i h se dva sela Modrin/a ves  (Moderndorf) nazivaju. Vi-
soUica  planina (Gorelica, Gorhtzer Alpen), kojih glavni stan
jedno u sredini Koruške polag Oževanskoga jezera ležeče i
gotovo ravno dižuče se berdo naeinja, odkuda se krasan
na sve Strane izgled imati može. Ovde na obližnjoj sverži,
koja se južno od Judenburga proleže, leže Maravske  i
b,898 stopah visoke dravske planine.  — Na Štajerskoj opet
granici leži veliki ielezni klobuk  (grosser Eisenhut) 7,680 bee-
kih stopah visoko berdo. Slovenske  ove ili Noričke  planine,
svojim u mnogih sveržih do Drave reke krasnim protezom,
tako u plodnosti, kako i lepoti narave cine mnoge nepri-
spodolmo lepe doline; i zato pravedno sc kazati može: ni-
jedna derzava austrianskoga caistvu, sto se lepote naravne
tl ec, s Koruškom sc prispodobiti nemože; t mnogi pisci po-

10

glavito kotar belački, u kojem su u pokrajini ovoj najvišje
planine: Svajcarskom austrianskom  nazvaše. —

Na južnoj su strani Drave Krajnske planine  (Karnische
Alpen.) Ove u glavnom svojem stanu dele se na Ziljske pla¬
nine  (Gailthaleralpen) na Barbaci gore  i Pleknarske planine,
preko kojih (Pleknarskih) Julio Cezar veliku cestu u Nori-
ltum sagraditi učini; zalim na Triglavske planine,  sa svoje-
mi trimi visokimi klobučnimi verhi, od kojih najvišji do
9,300 bečkih stopah višine imade. Severna Triglava  strana
ima ledna berda i doline, nu time je priatnia opet južna
njegova strana. Iz krajnskih planinah izilaze mnoge sverži,
koje se u Tirolsku, Mletaeku, Korušku i Krajnsku protežu;
od ovili jedna sverž po desnoj obali Drave do Belaka ide,
gde mcdju Dravom i Ziljom rekom leži Dobrai  planina
(Villaeher Alpe), koje višina preko 8,000 stopah'iznosi, i
na verhu dve male cerkvice, jednu slovensku drugu ne-
mačku, sazidane imade, odkuda se sva gotovo Koruška
pregledati može. Planina ova leži nad Belakom i k ziljskim
se planinam priteže; od ove tamošnja narodna poslovica
kaže: Star ko Dobrai  (steinalt). Južna strana Dobrača od¬
valila se je pri strahovitom potresu 25. Sečnja 1359, i 17 Se¬
lah, 9 cerkvih i 3 grada zasula. Od veče je pako dužine
ona sverž, koja iz ovili planinah opet izilazi, Savu od Drave
razdeljuje i u tom svojem istočnom i južnom tečaju preči,
da se dve ove reke do tja u Slavonii nesjedine. U ovom
su redu Polana  i glasovih Velb,  (Lebelj, I.jubalj ili Loibl),
koja poslednja planina 5477 bečkih stopah višine imade;
berdo je ovo od južne Krajnske Strane stermo i golo, nu
tim je lepše na severnoj koruškoj strani, gde krasnimi svo¬
jimi berdi i dolinami, iz kojih mnogi gorski potoči izviru
i jedan se osobito lep vodopad načinja, prelepe nekoje
prizore predstavlja.

Od Štajerske u obče treba da se znade, da je gor-
nja Štajerska (nemačka), mnogo bregovitia i oštriega zraka
od dolnje (ilirske), U ovoj od berdah znalnia je jedna

11

sverž iz Slovenskih planinah,  koja iz gornje Štajerske dolazi
i medju Murom i Dravom u južno-istočnom tečaju do Me-
djimurja sc proteze. — Na južnoj pako strani Štajerske,
medju Dravom i Savom jesu sverži Krajnskih planinah, koje
iz Koruške dolaze, medju dvema oviina rekama protežu se i
tako sjedinjenje ovih preče. Glavni oviti planinah stan jesu:
Pcgorske gore,  ili Pohorske  (Bachergebirge), koje svojim po
ilirskoj Štajersko) razprostranjenem do 17 □ miljah poveršja
zauzimaju, i od svojega najvišjega i glavnoga verha tako
zvane Veitensteiner planine (Vitanska planina), koja se pre¬
ko 5000 stopah nad morem podiže, mnoge sverži na sve
krajeve razpošilja. Polag svih ovih navedenih planinah
ipak veča je strina Štajerske, poglavito na istoku, ili po
sve ravna ili malimi samo brežuljci nakitjena.

Od dolinah Koruške znamenitie su: Velika dravska do¬
lina  u gornju i dolnju razdeljena. U gornjoj se mnogo lana
seje. Pod Belakom dolina se ova Božje (Rosenthal) imenuje
i stanovnici Rožani dobri su, bistroumni i dosetljivi ljudi.
Ovde je u 15. stoletju veliko bogatstvo bilo; svi su bili
tkalci, i svakojaka dela od platna i sukna ovde s gotov-
Ijena daleko su po svetu, ne samo na kopnu nego i po
moru razprodavali. Odkuda i danas još u ovoj okolici svaka
skoro kuea tkalačku pravicu (Weber-Gerechtigkeit) imadc,
i svaki skorom Rožan tkati znadp. !Nu danas več, pošto su
se fabrikc zavele, u izvanjske deržave raznositi nemogu.—
Druga je: Ziljska dolina  (Gailthal i Vallis Julia); gornja rna-
nja njezina strana neviačka  je, dolnja pako i veča slovenska;
ima visoke planine i lepe logove, u kojih su dobre pla¬
ninske paše , i mnogo sena za konje imade. Ziljani mnogo
rogate marhe i velikih jakih konjah imadu. Ovi su velikom
stranom voznici (Fukrleute), i kao t.akovi biahu priašnjih
vremenah po svih austrianskih deržavah jošte više poznati,
odkuda je i danas kod njih poslovica: Ziljan se s bitem
rodi  Žene opet njihove marljive i vredne, koje se krasno
1 gotovo na način gospojah oblače, medjutim kod kuče

12

poljska dela obavljaju. Težko da se je igde u Koruškoj
toliko prastarih slavjanskih običajah sačuvalo, koliko kod
Ziljanah. — Junska dolina  (Vallis Junonis) ovde počimlje
roditi vino. — Krasna Labiidska dolina  (Lavantherthal) naj-
plodnia u Koruskoj, ima mnogo Žitka i dobrogo mošta.
Ovdašnje gore na višjih svojih predelih imadu dobru i
plodovitu zemlju. — Bjelska dolina  (Mollthal) visokimi je
berdi obkoljena; stanovniei su dobroserdačni ljudi, koji
istina nemački govore, nu u svih su običajih Slavjanom spo¬
dobni. — Od koruških ravnicah znatne su: Cclovačka  rav¬

nica, koja se od Celovca mimo Velkovca do Pliburga pro¬
teze, i dobre njive i velike šume imadc. — Grobniiko pcl/c
(Krapffeld), ravnica medju Sent-Vidom i Starim-dvorom
(Althofen) ležeča, s plodovitimi njivami i gustimi šumami.—
U Štajerskoj su: Optujske  (Pettau) i Lipničkc  ravnice naj-
znatnie. —

Reke znatnie u pokrajinah ovih jcsu: Drava,  najpo-
glavitia reka, koja od zapada k istoku u mnogih bokovih
kroz Korušku i Stajersku teče; izvire iz Bistcrčkc doline
fPusterthal) u Tirolskoj, kod mesta » zverhnji Drabrga  (Ober-
drauburg) zvanoga u Korušku unilazi, kod Ormuža pako
iz Štajerske izlazi i zalim se granicom Horvatskom i Sla-
vonskom odpravlja. — Sava  izvire u Krajnskoj i medju
njom i Stajerkom pokrajinom čini granicu. — Mura  izvire
u Salcburžkom kotaru, odkuda u gornju Štajerski! uni¬
lazi, koju kada večom stranem proseče, od polovice Ma-
riborskomu i Gradskomu kotaru granice načinja, zatim iz
Štajerske izlazi i kod Legrada u Dravu se saleva. — Zilja
(Gail) dokazi iz Tirola u Korušku, gdč Ziljsku dolinu kada
proseče, u Dravu pada. — Bjcla  (Moll) blizu Grossglocknera
izvire, višeputah škodljive poplave uzroči i kod Sachsen-
burga u Dravu uliče. Manji su zatim potoči: Kerka  (Gurk),
Lizcr ,— Možica  (Misz), — Labudska voda  (Lavant), koji se
u Dravu salivaju, i zalim /Aliča  potočac , koji u Zilju utiče. —

Jezera  sledeča su u Koruškoj; Največe je modro CJ-

13

lovačko jezero  (Worther See), na kojem jedan otok leži;
2»/ milje je dugo, širina mu je mala, i 15,880 jutarah pro¬
stora žauzima. Jezero ovo nna posebne ribe, ozimnice
(Reinaugen) zvane, koje samo u vreme posta svako leto
dolaze, posle ih opet nestane. — Oievansko Jezerc  (Ossia-
ker See); koje je 6000 hvatih dugo i po kanalu Jezernici
(Seebacb) zvanom u Dravu otiče. — Dalje odtuda prama
sevevo-zapadu leži opet do 7200 hvatih dugo, i ‘/2  do %
sata široko Milštadsko jezero  (Miihlsladter See); najlepše ovo
koruško jezero krasnimi svojimi na okolo brežuljci, zatim
odzada opet i večom šumom obraštjenimi berdi neopisano
lepi položaj imade. — Zalim još na južnoj strani Drave
vredno je da se napomene 4200 hvatih dugo Belc-jezero
(Weissensee); leži u veoma prijatnom predelu i jednim po-
točičem u Dravu otiee. — Štajerska dolnja neima nijedno-
ga jezera, koje bi se napomenuti moglo. —

Od lekovitih vodah Koruške znatnie su: Prcblavske

(Preblauer) u labiidskoj dolini; Klininike; Lincmilske  (Lienc-
miihler), Ebriaške  i Bčladkc  tople vode. Zatim slatina na-
lazi se jedna u dolnjoj Kapeli (Eisenkappel). — U Štajerskoj
izmedju mnogih tako toplih kako i merzlih mineralnih
vodah, od kojih se nekoje i nepolaze, glasovitie su:
Laške toplice,  (Tiiller) kod Celja, koje su jako dobre i
mnoge iz drugih obližnjih deržavah goste u letu imadu. —
Od kiselih vodah je: Rogalčka slatina  od mnogo-brojnih i
iz daljniih pokrajinah gostiuh glasovita. —

Koruška je od ohodve Strane visokimi planinami opa¬
sana, i kao takva mnogo oštrii od Štajerske zrak imade.
Po gornjih okolicah znade višepulah sneg na 5. 6. i do
10 stopah višine pasti i do konca ožujka neokopnuti, ka-
da se opet poradi vlage zemlje na berzom u nekoliko sa¬
mo danah raztali, što cesto mlinom, mostom i zemljam ve¬
like kvare prouzrokuje. Kod savskih planinah nije več na
toliko ostar zrak, nu 1  tamo stopram u rujnu želva biti
može. Južne pako koruske okolice jako nestalno podnebje

14

imadu. Zima u Koruškoj je dugotrajna i merzla. U Celov¬
cu se od 15. studena do polovice ožujka računa, i ona
velikimi maglami svaki dan svu okolicu zastire.— U južnoj
Štajerskoj zrak je več povoljnii, niti zima toliko nelraje,
koliko u Koruškoj; i zato vino i kukuruz obilnom plod-
nostju trude težaku naplatjuje. —

Šta se pako plodnosti Koruške i Štajerske u obče tiče:
Koroška je, kao polag glavnih planinah ležeča, svakoverst-
nirn podzemaljskim bogatstvom nadarena. Rudah mnogoverst-
nih, zatim kamenja, kao: granita, gorskoga kristala, porfira,
jaspisa, ofita i druge dragocene fele pokrajina ova imade.

— Zemlje svako verstne i u znamenito) množini obadve
imadu pokrajine .— Zmijevika  (serpentin) se na mnogih mestih
Štajerske, poglavito kod Slovenske Bistrice (Windiseb-Fei.
stricz) nalazi. — Veliko pako množtvo klakovitoga kamena
tKalkstein) i mramora imade u jednoj i drugoj pokrajini.
Mramor se najviše u južnih gorah Drave kopa. Od posebne
je lepote jedna fela puževnoga mramora, koi se u Koruškoj
dobiva; nu i obadve pokrajine svakoverstne i osobite finoče
mramora imadu; tako na primer glasovit je lepi u Pogor-
skih gorah mramor. Pismenoga i notnoga granita (Schrift-
und Noten-Granit) i belih topazah (weisse Topase) Koruš-
ka imade. — Zlato  Koroška u pesku Drave imade. —
Srebro  kopa se u Koruškoj u selu Meiseldingu ne daleko
od mesta Šent-Vida. •— Z ivc-srebro  u Kočni blizu dolnje
Kaple. — Srebrovite olovne rude kopaju se u obodve
pokrajine, tako u Štajerskoj kod Konjice, Lukanca  i Upa g
Kamena  (Schonstein) — Olcvo  posebnom svojom čistočom
občenito pod imenom belačko olovo poznato u Koruškoj.

— Bakar  od največe cene kopa se u Koruškoj kod Gross-
fragranta, i takodjer u Celjskom kotaru.— Železa  zatim od
najbolje kakvoče ima Koruška na više mestih; soli  takodjer
po nešto nemanjka pokrajini ovoj. — Od gorivih rudah
imadu Koruška i Štajerska ilirska kamenitoga ugljevja i nešto
sumpora.

15

Po planinskih i gorskih svojih predelih ima zalim Ko-
ruška svakoverstne lele travah i korenja, što nešto životi-
nji za hranu, nešto opet ljudem za lekarske potrebčine
služi. U planini Berdskoj (Egger Alpen) polag Zilje raste
lepa ruža Vuljonia Carinthiaca  zvana, koja se nigde izvan
Koruške nenalazi; mnogdličnih zatim drugih krasnih gor¬
skih i vodnih travah, poglavito pako eelovačko jezero lepe
rogoze imade. — Poslenost stanovnikah svake versti Žit¬
ka, kao: pšenicu, kukuVuz, ječam, raž, zob, proso i el-
du (hajdu) proizvodi, koja opet u nekih okolicah Štajerske
i obilno trude poljodelcu naplatjuju. — Konoplja  i lan  u ne-
kojili su predelili od osobito fmoga vlakna; zatim pasulj
grah, leča, kertola i ostala povertlina rodi takodjer u obi¬
lju u pokrajinah ovili. — Vino  i svakoverstno voče od po-
glavitiih su proizvodah Štajerske; u Koruškoj ova poradi
rane i dugo trajuče zime i velikih maglah slabo rode, —
Od velike su važnosti u Štajerskoj šume jelove, bukove i
hrastove, koje su ne samo za domače potrebčine, nego i
žirom svojim kermkom za koristnu hranu služe. Ima zatim
brezovirie, tisovine, brestovine, lipovine, topolah, jalsili
itd., poslednje ove u Koruškoj nizke su i nuz potoke ra-
stu, a listje njihovo i mlado šibarje konjem se za hranu
upotrebljava. U Koruškoj su šume poradi mnogih železnih
i drugih rudah jako pokerčene, nu ipak od svake fele
mehkoga i tverdoga dervlja imade.

, Štajerska poradi svoje bogate marhe poglavito zaslu-
žuje da se pohvali; ova cervenkasta i ridja, redko pako
cerna, u večih se čredah vidi, duguljastog je tela i večom
stranom nizka. — U gornjoj Koruškoj su goveda večom
stranem nižjega struka, na visokih nogah, okrogla i cer¬
venkasta, od švajearskoga plemena; u dolnjoj pako Koruš¬
koj više na nizkih nogah, podugačka i beličasta. Koruška
ima najlepšu marhu u Grobničkom polju, kerčkoj i labudskoj
okolici. — Plešina konjah u Koruškoj je od nekojega vremena
po carskih angirih mnogo se oplemenila. U Štajersku iz Ugar-

16

ske i Horvatske razplodjeni konji za konjaničtvo od oso-
bite su cene- — Ovce u ovili pokrajinah nenose mehke ni
fine vune, niti se u znamenitom broju derže. — Kermci  se
večom stranom iz Horvatske ovamo teraju. Lov u ovih po¬
krajinah več danas tako znamenit nije, kao što je negda
bio; ipak se po gorah jeleni, serne, lisice, zecevi, jazavci,
po manje medvedi i vuci, uz Savu i Dravu vidre, i po bu¬
kovih šumah velikim brojem puliovi nalaze. — Domača ži-
vad, kao i kokoši, guske, patke," golubovi itd. ovuda se
mnogobrojna hrani. Svake versti pticah šumskih., zatiin vo¬
denih po potocih a jezerih Koruške imade. — Ribah  svake
fele imade, tako bi se Koruška pokrajinom pastervicah (Fo-
rellen) nazvati skorom mogla, jer u svakom gorskom i
najmanjein potočiču ovih imade. Zatim se u Muri, Dravi
i Savi lepi somovi, štuke, kečige, šarani, smugji, glavati-
ee, menjki i ostale ribe dobivaju — Rakah  imade u celj-
skom kotaru od neobične veličine- — Pčele  u obodve por
krajine, nu u Stajerskoj se mnogo više derže. — Puicvi  su od
osobite veličine i dobrote u mnogih bregovitih okolicah.

Stanovnikah u obodviuh ovih pokrajinah-ukupno do
750,000 imade: odkuda na Štajersku ilirsku 440,000, na
čelu pako Korušku 310,000 uzcti se može. Narod je od
pokoljenja i grane slovensko-ilirske. Narečje koruško isto
je, koje i Štajeracah slovinskih. Spada ovo to jest k če-
tvertoj grani južnih Slavjanah ili Ilirah, koji jednu stranu
austrianskoga carstva i opet največu turske europeanske zau-
zimaju. — Nemci, ili još u davna vremena ponemčeni Slo¬
venci, zauzimaju stranu jednu Koruške, što razdeljenje ka-
kovo pokrajini ovoj dati nemože. — Narod ovaj slovensko-
ilirski večinom je lepoga i tankoga uzrasta : telo jako i
krepko, oči pak i vlasi cernomanjaste imadu. Kod žensko-
ga spola u Stajerskoj mnoga se krasna lica nalaze.

Hrana je poljodelca u Koruskoj prosta; ova navadno
iz jelah od brašna sastoji, tako su na primer: žganci, štruk¬
lji i spodobna. Najobičnia pak i skorom svakdašnja je ku-

17

kuruzna me s tamo polenta zvana, slaninom ili kiselim mle¬
kom začinjena. Mesom se malo i to samo nedeljom i svet-
kovinom poljodelac hrani. Pitje, buduč u Koruškoj malo
vina imade, sastoji večom stranom u kamenitom pivu (Stein-
bier), od kojega se bolja versta ovde kontnjak  imenuje.
Pivo ovo na mesto ječma treba pšenice, zobi i melja. Za-
tim se na ognju kameni griju i vruči u pune kotlove ba-
caju, na što se pako samo peskovito i na polju pobrano
kamenje trebuje. Ovaj je napitak najviše samo u dolnjoj
Koruškoj u običaju, u gornjoj se Koruškoj več od toga
nista nežna, nego se taliansko vino, rakia i po nemačkih
predelih obično ječmeno pivo troši. — U Štajersko) se ta-
kodjer jela večom stranom od brašna kukuruznoga pri-
pravljaju, tako su poznate ovdašnje pogače i pudice, kao
tečna brašnena hrana. Mesom se samo imučnii hrane. Za
pitje tako vočno, kako tersno vino služi, zalim pivo i ra¬
kia. — Kuče i ohitališta poljodelca u gornjoj Koruškoj ve¬
čom su stranom zidana od kamena i daskami pokrivena;
u dolnjih opet krajevih Koruške ova više slamorn pokrita
iniadu. Selah po slovenskih krajevih sa 50 i 60 večom stra¬
nom zidanih kučah videti, ništa nije osobitoga : tako n. p.
Bislrerca,  selo polag Zilje, ima 105 u redu zidanih kučah.
Cistočom, uredjenjem stanjah i u unutarnjem pokučtvu Ko-
rušae se od mnogih drugih odlikuje. Po gornjih krajevih na
kučah dimnjake imadu; svuda pako po sobah stole, stolice,
ili klupe, ormare, k tomu snažne postelje i druge pokučne
sprave, koje svake subote, drugde, kao na primer kod Zi¬
lje i višeputah na tjedan, oriblju, operu i očiste, što im
na diku, ostalim pako našiin suplemenikom za izgled i pod¬
hodu služiti imade. — Štajerac ljubi tamnomodru, svetlomod-
ru ili zelenu haljicu i kratku rubaču na telu, zatim platnene ši¬
roke hlače, klobuk i čižme, — U Koruškoj Slovenci opravu
mnogo Štajercem spodobnu imadu, kod ovili su bele i cerve-
ne največma obljubljene boje: bližje Tirola nčšto se još tirol-
skoga pridaje. Nemci večom stranom i nemačku nošnju imadu.

9

18

Glavni izvori uzderžavanja života u pokrajinah ovih
jesu: poljodelstvo, marha, rude, rukotvorje i lergovina.—
Poljodelstvo u Koruškoj, koje sc više putah nepogodami
podnebja obustavlja, ipak polag velike poslenosti ovdašnjih
stanovnikah trude poljodelca naplatiti znade. Ova se mar¬
ljivost u obradjivanju poljah poglavito u brpgovitih i pla¬
ninskih predelih pokazuje, gde se svaki skoro komadic
zemlje dobro obdelan i proti nepogodam podnebja i zlo-
čestoga vremena ohranjen vidi. U gornjo-planinskih okoli¬
cah radi ostrine zraka nikakvi se zimski, nego samo letni
teg sije. Najviše Žitka ima labudska dolina i grobnieko po¬
lje; od ovoga se opet najviše kukuruz sije, koi se po ne¬
kih okolicah sirk , po drugih pako turtkica  imenuje. Malo-
zernasti kukuruz (cinquantino), ovde Utiri  imenovan , malo
se sije. — Drobna proso  je ovde jako obljubljena fela Žit¬
ka. — Sadenje kcrtole  (krumpira) več do istih planinskih
predelali napreduje. — Povertlina svakoverstna, koja je
tako za domaču, kako i za marhe potreboču, dobro se
ovde naplatjuje.

Poljodelstvo u južnoj Štajerskoj, hudue da je i zem¬
lja ovde od bolje kakvoče, mnogo se bolje i naplatjuje.
Ovako u više okolicah mariborskoga kotara kukuruz na jed-
nom jutru 40 i do 60 vaganah dade. Kertole sadenje sve
se bolje i bolje razplodjiva. — Predivo je od mnogih oko¬
licah svojim osobito tankim vlaknom glasovito. Mnogo je
pako znameniti« pokrajine ove bogatstvo u voeu, kojega
krasnoga i u znamenitoj kolikoči ovde imade. Ima gospo-
darah, koji od toga preko 200 vedarah mošta na godinu
dobivaju. Breskve mariborske okolice od osobite svoje do¬
brote i tečnosti daleko su poznate. Vino opet Štajerske za-
služuje, da se osobito napomene, jer mnoge okolice odlič¬
nega imadu. Znamenitia su vina ovde: Ludbregsko  fLutten-
berger), c d Jeruzalema, od Železnih vratah  (Eisenthiir), Rad¬
gonsko  (Badkersburg^, Pohorsko od varoškcga briga kod Op-
tuja, Mariborsko  i od Saselice  (Sausall).

19

Glavni jc dohodak stanovnikah Koruškc rogata mar¬
ka, koja se po mnogih gorskih i planinskih predelih oso-
bitom brižljivostju hrani, odkuda u ovom predmetu Koruš-
ka i pravedno zaslužuje, da prednost i od mnogih drugih
pokrajinah imade. Konji se od nekih godištah, od kako su
se carski pastusi uveli, mnogo oplemeniše. Svilne ovce od
nekojega se vremena razplodjivati počeše, nu ne znameni¬
to; od druge proste 1'ele ovacah više imade. Obodvojih ukup-
no do 1 »0,000 komadah uzeti se može. Kčrmke  od noviega
vremena stanovnici sve večjom pozornostju hraniti počim-
Iju, od kojili poznati su koruški cerni kermci. — Pčcle
mnogi stanovnici imenito po slovenskih predelih derže, i
s njimi dobro baratati znadu.

U Štajerskoj rogata marha takodjer se velikom brižlji¬
vostju hrani, što i Stanovnikom ovdašnjirn dobru prinosi ko¬
rist. Konji po uvedenju lepili pastuhah, koji glavni svoj stan u
Mariboru iinadu, sve lepši post.aju. Ovacah  stanovnici Štajer¬
ske samo od proste vune derže. Kirmakah  u velikom bro-
ju imadu. — Pamtenja pako vredna je ovde domača pe¬
rut, gde se pitanjem gusakah i osobile tamošnje lele ko-
punah mnogo zabavljaju. Jedan štajerski kopun više pu-
tah je preko 1 i 8 funtih težak; tečnost pak i pčrhkoča
mesa njegovega dosta se nahvaliti nemože. Pčele  u Štajer¬
skoj mnogo derže, i od velike su koristi Stanovnikom'.

U rudokopnom blagu obadve su ove pokrajine bo¬
gate, i Koruška negda je još mnogo bogatia bila, što oči-
to pokazuju u svakom gotovo berdu i gori zapuštene rudar¬
ske jame, šlo očito svedoči, da je pokrajina ova negda u rudar-
skom blagu mnogo bogatia bila. Danas največe rudokopno
bogatstvo Koruške stoji u njezinom mnogocenjenom bakru,
koi se kod Grosfragranta kopa. Ruda ova leži u jednom ka-
menitom predelu, i s največimi tegobami kopati se može, nu

od svega u austrianskom carstvu najfinii bakar daje._ Života

srebra  velike kolikoče neima. — Kositer  dobiva se znamenito
u belačkom kotaru medju olovnatimi rudami od Pliburga

2 *

20

Bleiburg), Raibl i po drugih predelili. — Koruško clovo
pod imenom bčlačko clovo  u celom je austrianskom carstvu naj¬
bolje. Poglavitia su mesta, gde se ruda ova kopa: Pliburg,
Raibl, Jauken i druga mnoga, gde se na godinu u Koruškoj do
50,000 centib najboljega olova izkopa. — /.dežne rade  po¬
krajine ove takodjcr su znamenite. Ove su najpoglavitie u
celovaokom kotaru kod Huttenberga i sceni se, da se ni
izprazniti nemogu; druge železne rude, kao kod Geisberga,
Zeltschacha  i ostale nisu več toliko znamenite. U občem se
železa u Koruškoj na godinu do 250,000 centih izkapa.
Gvoždjarah pako Koruška na više mestih itnade.

Da Štajerska svakoverstne rude poglavito od železa i
u znamenitoj kolikoči imade, to je občenito poznato; nu
ove se večom stranom u gornjih pokrajine ove predelih
nalaze, koje mi Štajcrskom rdmačkom  imenujemo, i zato ih
polag osnove naše ovde ni neopisujemo. Doljna pako Šta¬
jerska, ili slovensko-ilirskim narodom naseljena strana, to
jest Mariborski i Celjski kotar, nije več toliko rudami bo¬
gata. Ova bakra u ceijskom kotaru imade, ma ni toga u
znamenitoj kolikoči. Železo u mariborskom i ceijskom kotaru
i još nekoje druge rude kopaju se, što več gori obšir-
nie napornenusmo.

Od rukotvorja predenje i tkanje je po svih okolicah
Koruške jako razprostranjeno, što več kod dravske doline
naposeb rekosmo. Odtuda platno, koje se kod kuče na¬
pravlja, nešto za domaču potrebu služi, neslo se pak iz-
van dčržave" poglavito za mornarstvo prodaje. — Suknena
fabrika polag Celovca svakoverstne fele sukna, kazimira,
merina itd. proizvodi. — Nu od večega su dohodka svako-
lična dela, koja se ovde od Čelika i železa napravljaju.
Ovako Koruška do 150 samo drotarnicah imade, u kojih
se veliko množtvo drota i za inostrane deržave napravlja.
Gvoždjare za čavle, motike, lopate i drugo orudje tako-
djer su ovde u velikom broju. Svakoverstni k tomu maj-
stori za lance, nože, brave i ostala spodobna ne samo

21

Korušku, nego i druge deržave delom svojim obskerbljuju.
Fabrika.za belilo (Bleiweiss) u Celovcu, kojega se ovde do
5000 centih napravlja i u sve deržave razpošilja, broji se
inedju najbolje u Europi. Ostale još mnoge druge fabrike
u Koruškoj nisu več od tolike važnosti.

Rukotvorja i fabrike, koje Štajerska imade, večom
su stranom u gornjih nemačkih pokrajine ove Stranah. U
dolnjoj slovensko-ilirskoj strani od železa i nekih ovde se
nalazečih rudah radnje imade; zatim imade nekoliko papir¬
nicah i staklanah, kao na primer kod Rakovca.

Verozakonsko izpovedanje u ovih pokrajinah glav¬
no je rimo-katolioko. Ravnanje duhovno stoji jednom
stranom pod kerčkim biskupom, koi u Celovcu stanu¬
je, te celi belački i veču stranu zapadnoga celovačkoga
kotara pod sobom imade. Zatim je labudski, koi u varošici
Šcnt-Andrež stanuje i ostalo od celovačkoga i celjski celi
kotar ravna. Mariborski pako kolar spada na sekavskoga
biskupa, koi u Gradcu stanuje. U Koruškoj ima 18,000
augsboržkoga veroizpovedanja i to samih Nemacah, samo
u Zagoričah , selu blizu Podkloštra, ima 210 slovenskih lu-
teranah.

Način upravljanja političkoga u pokrajinah ovih uve¬
den je polag nemačkih austrianskih pravicah. Koruška spa¬
da pod glavno deržavno i politieko za nemačku Uiriu uprav¬
ljanje, koje u Ljubljani stoluje. Od kotarskoga suda biva
apelacia na glavno deržavno ravniteljstvo u Ljubljani, koje
je za perve molbe (instantiae): za druge molbe pravicu de¬
liti jeste apelacionalni i zaglavni verhovni sud u Celovcu'
pod koi cela Koruška, Krajnska, Istria, Gorica i Terst,
kao nemaoko-ilirske pokrajine spadaju. — Štajerska pako
pod glavno gradačko ravniteljstvo (u nemačkoj Štajerskoj)
spada.

Starinski narod, koji pod imenom Karnah (Čarni) u
dogodovštini dolaze, i koji se kasnie Karantani  ili Karini,
nazvaše, dadošc današnje ime ovoj pokrajini, koja je nč

00

gda strana starinske Karnie  i Norilcuma  tako i Iliri.e  bila.
Ovili pervi praotci, kako nam dogodovština kaziva, do-
djoše sitno iz današnje Italie, gde se od svojih tamošnjih suple-
menikah oddeliše, koje biaše Belovcz  vodja iz unutarnje
Galie tamo doveo. Od počet.ka je Koruška svoje vlastite
vojvode imala i od njih upravljana bila, od kojih nam do¬
godovština žalibože malo kazali znade. Kasnie u vreme
Karla Veliko ga  vladaše pokrajinom ovom posebni nazvati
markgravi. Zalim god. 1073. car Henrik IV.  ovdašnjega po-
glavicu uzvisi opet na čast vojvode od Koruške. Kada jo
pak onda.šnji vojvoda Henrik III.  god. 1127. bez odvetka
umro, prodavši svoja posedovanja u Štajerskoj tamošnjemu
vojvodi Olokaru, uzvisi ondašnji car Lotario  grofa od Erbo
na čast vojvode koruškoga, po kojega smerti taki g. 1128.
pripade Koruška obilelji grofovah ortenburžskih, iz koje
ova devet vladarah imade. Poslednji biahu Ulrik lil.  1256.
i Filip  1269.; ovaj je znjedno i patriarka oglajski (Acptileja)
a prie areibiskup saleburžki bio. Za tim Otokar,  vladar češ¬
ki, usled jedne od god. 1268. s poslednjim o.vdašnjim voj¬
vodom učinjene pogodbe dojde s vojskotn u Korušku, da
ju osvoji; nu tu ga Rudolf habsburžki nadvlada, i kao car
predade Korušku Mainhardtu III.  grofu od Tirola, kojega
kčer Albrecht,  najstarii sin čara pod toni pogodbom uze za
Ženu, da Koruška austrianskoj kuoi pripadne, kada Main'
liardtov mužki spol izumre, što se je več 1335. istoga voj.
vode sinu pripetilo, po kojega smerti, akoprem je' njegova
kei Margareta vojvodin sebi posvojiti hotela, ipak car Lu-
dovik bavarski bratji Albrechta  i Otonu  od austrianske kuče
predade Korušku. Tako je ova pokrajina od ovoga vreme¬
na pod austrianskom kueom bila, i jednaku s ostalimi od
iste kuče deržavami sudbinu imala, i pod njom neprestano
ostala, dok u novie vreme za neku kratku dobu Fran-
cezom nepripade, koji ju s novo-ustrojenim kraljestvom ilir¬
skim sjediniše. Kasnie opet pod Austriu dodje, pod kojoin
tako i do današnjega dana obstoji.

23

Štajerska dolnja, ili slovensko-ilirska strana, takodjer
je različite sudbine u svojoj dogodovštini preterpila. U sta-
ria vremena spadala je ona veli kom stranom pod vojvode
od Koruške, zatim pak i pod vlaslite grofove, ili pako
pod vladare ostale Štajerske. Tako se je s različitom sud-
binom borila, dok najposle u 12. veku austrianskoj kuči
nepripade, pod kojoin do dan danas obstoji. Ova pod celj¬
skimi grofovi, koji su i jedno vreme banah od Slavonie
(i današnje Horvatske) čast obnašali, bila je takodjer s
ostalimi banskimi deržavami sjedinjena, i ovako je jedno
vreme na Slavoniu spadala, pod koju se je i Celjska var-
medja, kao ovarao spadajuča, brojila. Ovo u 15. veku po
padnatju celjskih grofovah opet prestade, odkada i južna
Štajerska k ostaloj nemaokoj Štajerskoj priklopljena do dana
današnjega ostade. —

Koruška se danas politieki na dva kotara deli: celo -
vaiki  i bllački.  — Štajerska slovensko-ilirska takodjer iz
dva kotara sastoji: mariborsko ga  i ccljskoga.

1. U kotara celovačkom  poglavitia su mesta: Cc-
lovac  (Klagenfurt) glavni varoš Koruške, leži u veoma pri-
jatnoj okolici polag potoka Glana, koi je potok po lepom
jednom kanalu s celovačkim jezerom u savezu. Prie, nego
što Francezi dodjoše, grad ovdašnji velikimi je zidovi ut-
verdjen bio, nu oni ih razoriše. Ima varoš ovi ravne i
čiste ulice, mnogimi lepimi na dva i tri kata visokimi ku-
čami ukrašene. Celovae skupa sa svojimi četirimi pred-
varoši broji okolo 800 kueab i do 10,000 stanovnikah, Od
občinskih tergovah (Platzp), koji su večom stranom spo¬
menici urešeni, najveei je i najlepši 12  hvata dugi i 24 ši¬
roki Novi-tir g.  Drugi opet Stari-tirg  (Altplatz) zvani, mnogo
je manji, i ima spomenik (Statue) svet. Ivana Neponiuka,
polag kojega je jedan vodomet (Springbrunn), koi dva
lava vodu bljujuča predstavlja. Od cerkavah znatnie su:
stolna cerkva, zutun župna varoška cerkva sa svojim viso-

24

kiin zvonikom, sa kojeg se krasan vid na sve okolice va-
roša imati može. Od ostalih pako javnih sgradah zname-
nitie jesu: stari grad, deržavna kuča, večnica i palača kneza
biskupa kerekoga, koja u velkovačkom predvarošu (Vol-
kermarktvorstadt) s lepimi občinstvu otvorenimi verti stoji.
Nadalje u Celovcu je apelacionalni i kriminalni verhovni
sud za čelu Štajersku, Istriu, Goricu, Terst i ovu pokra-
jinu; stolica kotarskog ravniteljstva, kneza biskupa kerč-
koga i stolnoga kaptola. Ima zatim licej, gimnasij, bo¬
goslovno seminište za ovu i skupa labudsku biskupiu, jednu
glavnu učionicu za detčake i jednu za devojke; zatim lepo
uredjeno hranilište za nejaku detcu (Kleinkinderbewahran-
stalt), jedan opatieki monastir i mnoga druga koristna ure-
djenja ovde obstoje. Javni verti, kavane i kazalište služe
k razveseljenju stanovnikah. Mnoga k torne rukotvorstva i
obertnosti dela, a poglavito najveeu u celom carstvu
fabriku od belila varoš ovi imade. —• Zrivec  ili Zreuc
(Ebenthal), selo blizu Celovca s gradom i lepimi verti, koji
su svakoverstnim i inostranim dervljem ukrašeni i od sta¬
novnikah se celovačkih mnogo pohadja|u. — Sent-Fid
(St. Veit) kod utoka Vimiee u Glanu potok i negda stara
vojvodah koruških bivša stolica; danas ima do 1700 sta¬
novnikah, koji se veeom stranom u železnih rudah zabav-
Ijaju, i tergovinu s gvoždjem vode. Glavni terg varoša
ovoga krasi zdenac, koi u prekoj svojoj meri do 30 sto¬
pah imade, ovaj je iz beloga mramora načinjon, koi kano
takovi iz jedinoga komada sastoji, i u Colfeldu je iz staro-
žitnosti rimske zaostavši izkopan. — Sent Lenard  (St. Leon-
hard) mali obzidani varošinac polag Labudske - vode (La-
vant) potoka; ima do 800 stanovnikah, jedan grad i že¬
lezne rude. Tu na blizu nabode se tri slatinska vrela, od
kojih se od jedrioga samo voda razpošilja. — Bclšperg
(VVolfsberg) u plodnoj okolici ležeče mesto s 1300 stanov¬
nikah, koji mnogo dobroga voča prodavaju. — Srn/. AndreZ
na dražesnom brežuljku ležeča varošica s 800 stanovnikah.

25

Ovde ima stolicu biskup labudski i njegov stolni kaptol.

_ Velkcvec  kod nekojih Vlekovec  ili Blekovec  (Volkermark)

varoš polag Drave preko 1000 stan. broječi, koji se ter-
govinom marhe mnogo zabavljaju. — Reichfcld  tergovište
sa slatinom. — Scnt-Pau  (St. Paul) tergovište s benedik¬
tinskim manastirom, u kojem 6 latinskih školah imade. —
Hiittenberg  tergovište s gradom i 500 stanovnikah; glasovite
su ovdašnje neizcerpive železne rude, koje pod jednim k
savskim planinam spadajučim podbrežjem leže. U bližini
kao u Hej ta,  kod Mvsinga, Lelin g a , 'Treibacha  i Ebersleina
više talionicah (Schmelzofen) imade, koje na godinu do
150,000 centih železa proizvode. — Kerka  (Gurk) tergo¬
vište polag potoka istoga imena, ima najlepšu u Koruškoj
cerkvu. — Bistrin/  ili Bislrinji  (Fiektring), blizu Celovca i
njegovoga jezera ležeče selo, jednom od najpoglavitiih sukne-
nih fabrikah poznato. — Severno medju Celovcem i Šent¬
vidom, na polju Colfeld  zvanora, leži mesto od oprošle-
nja: Gcspa sveta  (Maria Saal), gde je najstaria cerkva ov-
dašnjih Slavjanah. Na polju su takodjer ovom mnogi spo¬
menici i ostanci iz starodavnosti, kao, stupovi, novci, ka¬
menih grobovi i druga mnoga izkopani; odkuda se zaklju¬
čiti može, da je ovde rimski Virunum  i poslednje vreme
civitas carantana  ležala. U gore imenovanoj cerkvi Gospe
svete i danas se još vidi kamenih prestol ovdašnjih negda
slovenskih vojvodah, sa slovenskim napisom MA SVETI VERI
(to jest: ima svetu veru), na koi su oni sedali i vojvodsku
vlast primali. Kod iste cerkve Gospe svete jedan je kap¬
tol, pri kojem polag odluke utemeljitelja samo Slovenci
kanonici biti mogu. — Troibach  mesto s glasovilom ta-
lionicom grofa Egera, koja je polag svoje lepote, dobrote
i osobitoga uredjenja najperva u Koruškoj. *— Str as s-
burg  varošica ukraj Kerke potoka, ima do 700 stanov¬
nikah i jedan na visokom ležeči grad. — Podpeč  (Pock-
stein ili Zwischenwassern) lepo sazidana varošica s lepim
letnim dvorcem i verti kneza biskupa kerokoga; ne daleko

26

odtuda nalaze se talionice i gvoždjare. — Gradet  tergovište
biskupa kerčkoga s gradom i 300 stanovnikah. U bližini su
Sirnič i St. Salvator zvane železne rude. — Meiselding  selo
s rudom od železa i olova i talionic.om za olovo. — Sen/ Lo¬
vrenc se\o  kod izvora Kčrke potoka, ima u susedstvu Šent-
Lenarda zvane toplice. — Brezje  (Friesach) najstarie u Ko-
ruškoj mesto s velikimi više mesta ležečimi razvalinami od tri
grada. Mesto je ovo zidovi i obkopi utverdjeno, gdč se
nedaleko u bistroj vodi najbolje lososi  (Salmfische) tako
zvane ribe hvataju. — Pamtiti jošt valja veliko selo Bo¬
rovljah  (Ferlach) u gornje i dolnje razdeljeno, koje jednu
veliku od železa, zalim od Čelika i oružja fabriku imade.
Sva ova okolica imade množtvo svakoverstnih zanatnikah,
koji delom svojim od Čelika i gvoždja veliku tčrgovinu
teraju. — Bjela  (Fellach) od glasovitih, jednih slatinskih,
a drugih top ličnih vodah znamenita. —

2. U kotaru  bedačkom: Bčlak  (Villach), glavni va-
roš kotara istoga imena, leži u dražesno-brežuljaštoj oko¬
lici na desnoj obali Drave, koja ne daleko odtuda u sebe
potok Zilju prima. U staro vreme bio je ovo znatni varoš,
i možebiti da je nčgda rimski grad Julium carnicum  na
mestu ovom stojao. Ima do 2700 stanovnikah. Od sgra-
dah najznatnia je: starinska gotička, danas varoška župna
cerkva, u kojoj se mnogi starinski napisi i spomenici, a
poglavito jedna iz krasnoga beluga mramora umetno nači-
njena prodikaonica, vide. Osim kotarskoga ravniteljstva ima
takodjer za mužki i ženski spol glavnu nemačku učionicu.
Zatim jednu fabriku, gdč se belilo pravi, šprih saleva, i
u okolici više gvozdjarah. — Sovadnje  (Gmiind) varošica na
podnožju visokih gorah i polag Lizera potoka ležeča s gra¬
dom; ima 800 stanovnikah i ne daleko slatinske vode. Ova
okolica krasni vodopad imade, gdč voda u dva razdčla
preko jedne više od 300 stopah visoke klisure tako silo¬
vito dole pada, da se kao najdrobnii prah razpčrši. —
Bjela  ih na Bjcli  (Ober-Fellach), mčsto blizu Bčlaka,

zna-

‘17

mcnito svojom papirnicom, i lepimi makinami za gvoždje
i Čelik, koje su vlaslitost grofa Egera. — Sachscnburg • ter-
govište polag Drave u jednoj okolici ležeče, gde su mnoge
starine kao: piramide, spomenici na kamenu izrezani, stari
novci i [drugi spodobni stari ostanci izkopani. — Spital  dosta
veliko mesto polag Drave; gde se mnogo dobroga prediva
proizvodi.— Malbcrghct  tergovište polag Tele potoka, ima
više gvoždjarali, od k o j i h sedela, kao železo, Čelik i u ino-
strane deržave raznosi.— Terg  (Feldkirchen) tergovište, u
kojem se mnogi košari i kotlari nalaze.— Oievan  selo, od
kojega je i obližnje istoga imena jezero ime svoje dobilo.
— Vajnskgrad  (Landskron) ima velike zidine staroga jed-
noga grada; u ovoj okolici olkano platno najviše se za
mornarstvo prodaje. — Eisentraten,  mesto od svojih gvož-
djarah na glasu. Gornji-Fragant  (Gross- ili Oberfragant) me¬
sto od isverstnoga svoga bakra na glasu, koje se poradi
finoče svoje u mnoge inoslrane deržave raznosi. Sumpor
se takodjer kopa ovde, nu ovaj za domaču samo porabu
služi. — Per svetcj-Kervi  (Ileiligenblut) zvano planinsko selo,
znamenito od toga, št.o od svili carstva austrianskog mes-
tah najvišje leži. — Vengcrič  od dobrih svojih sumpornili
toplicah znamenito mesto. — Raibl,  olovnatimi rudami gla-
sovito mesto. — Pl/burg  (Bleiberg) s najznatniimi u celom
auslrianskom carstvu olovnimi rudami; gde do 1000 ljudih
zabavljeni na godinu do 34,000 centih olova izkopaju. Ovo
se olovo za inostrane deržave mnogo traži. — Terbii  (Tar-
vis) tergovište s 1,300 stanovnikah; ima železne rude i mnoge
kovače. — Pontablo  (Ponleba ili Pontafel) polag Fele po¬
toka, koi mesto* ovo na dve slrane deli; manja strana pod
Korušku spada, južna pako i veča pod taliansku stranu.—
Pod-klollram  (Arnoldstein) selo, negda s benediktinskim ma-
nastirom, danas s gradom, koi na visokom berdu leži. — Spa-
tcrjane  (Paternion) tergovište polag Drave s lepim gradom.
— Toplice  (Warnlbadl, polag Belaka toplično mesto. —
Dcbcrla ves  (Eberndorf), selo polag Pliburga s glavnom slo-

28

venskom učionicom, koja je nekolikimi od Marie Terezie
utemeljenimi štipendij za slovenske učenike providjena. —

Štajerska.

1. U kotam Mariborskom:  Maribor  (Marburg),
lep i čist varoš, leži nešto povišeno na levoj obali Drave;
ima 700 kučah i do 5000 stanovnikah. Medju poglavilie sgra-
de spada: stari grad, glavna cerkva i varoška bolnica. Ima
varoš o vi stolicu kotarskog ravniteljstva, jedan gimnazij,
glavnu učionicu za deteake i devojke, vojno odhranilisle i
plivalište. Okolica lepo voče, poglavito jako dobre breskve,
i vino, koje je od boljih u Štajersko], imade. Tergovinu
tera železom, vinom, Žitkom, i znamenite sajme imade.—
Optuj  (Pettau), na levoj obali Drave, jošte Rimljanom pod
imenom Petovia  poznati varoš. Snažno ovo i uredno sazi-
dano mesto danas najznatnie stanje za nemočne vojnike (In-
validenhaus) imade. Tergovinu s vinom i drugimi domačimi,
proizvodi sUgarskom i Horvatskom tera; i š njom se do
1800 ovdašnjili stanovnikah zabavlja. Veliko ovdašnje, s
jedne i druge Strane Drave ležeče polje zove se: Optujsko.
Ovo na desnoj obali izmedju Maribora i Optuja zove se
gornje  (Ober Petauer Feld), a izmedju Optuja i Velike-Ne-
delje (Grosseonntag) na levoj obali ležeče zove se dolnje
(Unter Petauer Feld) polje. —- Ormui  (Friedau), varošica
snažna na levoj obali Drave. — Arnol  (Ehrenhausen), ter-
govište leži na starom glavnem drumu medju Mariborom i
Gradcom, ima veliki grad, stanovnici se ovdašnji s poljo-
delstvom i tergovinom vina zabavljaju. JNe daleko odtuda
pruža se Lipničko polje  (Leibnitzerfeld), gde su na mnogo-
brojnih 1 jrežuljcih mnoge starine rimske, kao: okloj)i, oružja,
novci i. t. d. izkopane. Na polju ovorn, leži takodjer Lipnica
(Leibnitz), u staro vreme varoš, danas pako uredno sazi-
dano tergovište polag Sulrna  (Sulm) potoka. — Sekava  (Se¬
kan) mesto sa starinskim gradom, koi na sekavskoga u Gradcu
stanujučega biskupa spada. Po obližnjih berdih raste zdravo

29

stolno vino, koje je pod imenom Suselice  (Sausaler) po či-
tavom nemačkom Štajeru poznato. — Ivnica  (Eibeswald),
mesto staklanom svojom znamenito; ima takodjer gvoždjaru
(Eisenhammerwerk) i jednu fabriku, gde se čavli kuju.—
Ludbrčg  (Luttenberg) od svoga plemenitog, blagomirisnog
i sladkog vina, koje se nad svimi ovili okolicah vini ceni,
slavno i znamenito mesto. — Vcria  (VernseeJ, tergovišle,
kojega stanovnici od priašnjih još vremenah osobite nekoje
pravice imadu.— Zavreč  (Saurits), na horvatskoj granici
malo tergovište s tridešetnicom. — ScrdiUe  ^Polstrau) polag
Drave na horvatskoj i jnedjmnurskoj granici s tridešetnicom.
— Frauenthal,  selo s gradom polag Laznice potoka i od
velike ovdašnje medne fabrike znamenito. — Langcrsivald,
mesto s dobrom staklanom. — Turnišče  i Ttavnopolje  (Ebens-
feld) od najboljih švajcariah Štajerske poznata mesta. —
Ruhna  (Maria-Rast), lepo selo s najstariom u Štajerskoj
cerkvom; ima gvozdokovnicu, dve staklane (Glas-Iliitte) i
fabriku, gde se papir pravi. — Očeslavci , selo polag Ščav¬
nice potoka, od slatine i jedne rude, gde se mlinsko ka¬
menje kopa, na glasu. —

2. U kotaru Celjskom:  Celje,  starinski i več Rim¬
ljanom pod imenom Claudia Celeja  poznati varoš. Ima do
250 kučah i 1,800 stanovnikah, koji s vinom i Žitkom naj¬
više terguju; zalim stolicu kotarskog ravniteljslva, gimna¬
zij i više cerkvih, od kojih su dve manaslirske. Polag
na berdu vide se podertine staroga ovdašnjega grada (gor¬
nje Celje), koi je prebivalište močnih negda celjskih gro-
fovah bio.— Slovenski-grad e c  (Windisch-Gratz), varoš medju
visokimi gorami s lepim gradom. — Bistrica  (Windisch Fei-
stritz), mestance s dosta lepimi kučami ukraj Bistrice po¬
toka ležeče s lepim gradom grofa Athemsa. U obližnjih ber-
dah rodi plemenito vino, od kojega najslavnie iz vinograda
ovdašnjega dekana pod imenom: Brandner  daleko je poz¬
nato. — Brdce  (Ran), varošica na levoj obali Save. Oko¬
lica ova bogata je pšenicom i vinom, koja se mnogo u

30

Krajnsku prodavaju. — Laike  (Tiiffer), tergovište polag
Savine rečice s lepim gradom i nekimi spomenici iz rimske
starodavnosti; ne daleko su odtuda dobro priredjene ijako
polažene toplice več Rimljanom pod imenom: thermae Ti-
lerianae  poznate, od česa je i nemačko ime tergovišta po¬
stalo. — Konjice  (Gonovitz) mesto na glasu od tergovine
s vinom; ima sreberno-olovne rude. — Vitana  (Veiten-
stein) ima železne rude i gvozdokovnicu; takodjer i jednu
staklanu. Scstan  (Schonstein) sa sreberno-olovnom rudom. —
Saldenhofen  na desnoj obali Drave, ima talionicu za železo
i jednu gvoždjaru. — Rogatac  (Rohitsch) na horvatskoj po¬
krajini od svoje lepimi sgradami uredjene slatine (Sauer-
brunn), koju iz mnogih inostranih deržavab gosti polaze,
znamenito. Slatina ova na štajerske deržavne stališe spada,
i jedna se staklana veeom stranom samo time zabavlja,
da stakla za razpošiljanje vode pripravlja, od koje se do
300,000 flašah i toliko opet u vožah na godinu u druge
deržave razprodaje. — Planina  (Montpreis) ima talionicu
za železo; i sreberno-olovne rude ovde se nalaze.— Kozje
(Drachenburg) mesto sa železnom rudom. — Neuhaus,  me¬
sto s toplicami. — Razvorce  (Rasvvald) na koruškoj granici
ima sreberno-olovne rude (silberhaltiges Bleibergwerk). —
Kostrevnica  3 / 4  sala od Rogatačke slatine ležeče župno me¬
sto, sa svojim novo očišljenim slatinskim vrelom poznalo. —

KRAJNSKA I GORICA.

Dve ove pokrajine sledeče irnadii granice: Od se¬
vera Korušku; od istoka Stajersku i Horvatsku : od juga
Horvatsku, Istriu i jadransko more; od zapada Istriu i
Taliansku. Obadve ukupno 262 □ milje prostora zauzim-
lja; odkuda na Krajnsku 175, na Goricu pako 87 □ mi¬
ljah dolazi. —-

Pokrajine ove večom su stranom pune visokih plani¬
nah i gorah, Perve od ovih: Krajnske planine,  koje na se-
vernoj graniei leže i u kojem je redu najvišja gora Prcdil,
kroz koju na 3592 parizke slope visoko ležeča cesta u Ko¬
rušku vodi. I od ovih planinah pružaju se južno po go-
ričkom okružju i prama Primorju mnoge sverži, kojih ipak
nije nijedna od znamenite višine. Druga pako grana nji¬
hova, koja se istoono pruža, i Krajnsku od Koruške deli,
imenuje se Karavanka.  Gora je ova od južne (Krajnske)
Strane gola i sterma tako, da je drum, kojega ovuda ce¬
sar Karlo VI. za sjedinjenje kotara dravskoga i savskoga
sagradi, veoma umetno i težko sazidan i gde se jedan
put nad drugim tja do verha planine Ljubija uzdiže. U
ovora redu su znatnia berda: Kepica, Kepa, Koren, Sedlo,
Sferi ec, Rodnica. Golica, Pokunca, Ljubalj  (Loibl, Lehelj ili
Velb) Javornik, Greben, Roica.  Koja pako Stajersku od
Krajnske deli, kao: Kamnik gora  sastoji iz bela kreča

32

(beloga vapnenog kamena) i do polovice je gola; zatim
Černič, Sveta gora, Trcjana,  i ostala. Iz navedenih ovih
gorah razprostira se mnoge sverži prama jugu po unutar-
njoj Krajnskoj, i ovo čini, da je ova pokrajina večom stra-
nom berdovita, nu ipak u njoj nikakovih osobito visokih
gorah i berdah neima. —

Julske planine.  (Julische Alpen) počimlju kod Triglava,
koi na granici Krajnske Gorice i Koruške leži, i pružaju
se odtuda po večoj strani Krajnske, Gorice i Primorja.
Planine ove imadu glavni svoj stan na medji od Gorice i
Krajnske, prolaze zatim u unutarnju Krajnska i odtuda u
llorvatsku. Veči dio ovoga produženja imenuje se: Hru¬
šica;  zatim Snilnik , koi se uzdiže na horvatskoj krajini do
6804. b. s. odkuda se gotovo cela Krajnska viditi može.
Draga manja berda od ovoga proteza jesu: Krim, Javor¬
nik, Mokrice, Travna-gora , Ku s e. Is kas lina  i najposle na hor¬
vatskoj granici ležeče Uskct-ke-gore  i. t. d. Julske planine,
čineče granicu od Gorice i Krajnske, na zapadnoj svojoj
strani prani Gorici imadu mnogih znamenitih i do 6800
stopah visokih verhovah. Od ovih jedna sverž, zvana Na-
natske gore,  odruživši se od Krajnske prama zapadu do
Solče potoka u mnogih se manjih granah proteže; na ko-
joj su mnogi predeli lepim dervljem i dobrimi pašami na-
dareni. Sa verha ovoga berda može se imati krasni po¬
gled na Krajnsku, Islriu, Furlansku i na jadransko more.
— Izmedju Triglava  i od ovoga južno ležeče Beltinske tloline
leži ona verlo pusta i strašna, a po tom i glasovita okolica
zvana: Za jezerom.  INa pustom, golom i strahovitem tom
prizorištu narave, kerš na keršu, ploča na ploči, kamen
na kamenu leži, ovdašnje se klisure i dčrvlja prigibaju u bez-
dno, zatim kamenje se cesto odvaljuje, ruši i u grozo-
vitoj ovoj tišini toliki štropot i tutnju čini, da tu nijedna pti¬
ca, kamo li koja druga zverina, stana imati nemože. Najstraš-
nie je pako na izmaku zime, gde se nista drugo nečuje,
nego stropot odlamajučih se klisurnih kornadah i rušečih

33

se strahovitih dervah; što sve grozovitoga razora kip pred¬
stavlja. Jezerišta, koja se ovde nalaze, sastaju se po pod-
zemaljnih kanalih s glavnim jednim jezerištem, iz kojega opet.
voda po podzemaljnom kanalu otiče, koja posle iz jedne
šuplje stene prodire i na 40 livatih visoki vodopad nači-
najuč velikom šilom u Bchinsku dolinu  pada. Ovaj vrutak
imenuje se Savica,  koja sada opet u jezero Bohinske do¬
line ulazi, i to je početak južne struge od Save.  —

Jedna je od najpriatniih okolicah Krajnske kod Bttd-
skcga jezera.  U sredini jezera ovoga, na jednoj 60 livatih
visokoj klisuri usred golemih razgraničenih lipah stoji cerk¬
va. Na okolo jezera opet leže berda, koja čim se dalje
pružaju, sve se više uzdižu i tako oku divan kip pred-
stavljaju. Po berdih su gospodarstva, gdč stanovnici, na na¬
čin upravo slovenski, raztresene kuče, oko kučah vočnjake
i njive imade; a upravo nad jezerom na klisuri jednoj leži
prekrasni j Blidski grad,  oko kojega opet po ravnici bogata,
zidanimi kučami providjena sela stoje, i to sve okolieu ovu
-veoma prijatnom čini; a kad se još narod naš zdrav, sna-
žan, krasan, veseo, dobrodušan u svojoj slovenskoj na¬
ravi pogleda, tad se priznati mora, da je to pravi zemalj-
ski raj. Na jezeru ima i kupeljah (Seebader), koje se po-
hadjaju iz svih Stranah Krajnske, osobito iz Ljubljane. Tu
dolaze i mnogi gosli iz Tersta, koji pod blagim bledskim
nebom leto sprovode. Covek može vas tjedan mirno ži-
viti u Bledu, nu kad nedelja ili koja svetkovina dodje,
onda tek i Bled oživi, na obali jezera sve vervi od sveta,
i po jezeru ljujaju se amo i tamo čamci s pevajučimi i
smijučimi se Slovenkami. —

U nijednoj pokrajini austrianskoga carstva neima toliko
i od tako znamenite veličine podzemaljnih šupljinah i špi-
ljah kao što u Krajnskoj. Špiljah od sige (Tropfsteinlioh-
len), u ko jih se mnoga otajstva nalaze i gdč raznoverstne
živuče zveri nov podzemaljski i čudnovat svet čine. pokra*

3

34

jina ova na hiljade imade. Od ovih svojom veličinom i izvan-
rednim množtvom od sige (Stalaktiten) najznatnia je: Po-
stoinslca špilja,  neopisani pogled davaju ovde svakoverstne
najčudnovatie od sige nalazeče se slike, gde se vidi, kako
se ove od svodovah i stenah na hiljadu načinah ili u vis
uzdižu, ili dole kao u ponor protežu; k tonili jasnost ona
kristalna i nebrojeno nmožtvo takovih u prostranoj špilji
ovoj nalazečih se raznoverstnih slikah čoveka na čudo i udiv-
ljenje i nehotice privlaču. IJkraj stare ove šupljine, koja
je više nego 300 godištah več poznata, nalazi se još druga
i ne odavno iznajdjena: Ferdinandova špilja,  sadašnjemu

cesaru i za onda cesareviču na čast tako imenovana. —
Jedan sat od Postoine udaljena je zatim: Magdalenina špilja,
koja se od jedne tanio stoječe cerkvice tako imenuje; gla-
sovita je od jednoga u nutri nalazečega se jezera. — Pod¬
peč  i Kumpole  dve poznate šupljine, koje u unutarnjem je¬
zero imadu. U okolici cirkničkoj  mnoge se podzemaljske
špilje nalaze, od kojih je na berdu Vinivčrh  najznatnia. —
Zatim su još i Lačna gora  i mnoge nebrojene druge špilje,
koje po večoj strani pokrajine ove razprostranjene razno-
verstne i lepe slike predstavljaju. —

Napomcnuti se mora, da mnoge okolice pokrajinah
ovih veoma malo vode imadu; tako je poznata stranajedna
suha Krajnska  zvana, koja višeputih leti veliko pomanjkanje
vode terpi. — Reke i potoči pako, koje pokrajine ove
imadu, znatnii su: Sava  na severno-zapadnoj strani Krajn¬
ske iz dva izvora sčvernoga  i jušnega  protiče; sčverni  izvor
dolazi od Velike-Gorice, južni  pako od berda, Savica  zva-
noga, i svojim tečajem Bchinsko jezero  načinja. Ova se dva
potoka posle kod Radclce  sastaju, gde ukupno Savu  reku
naoinjaju, koja zatim jednu slranu Krajnske proseča, potom
medje od Štajerske i pokrajine ove čini i najposle kod Mo¬
kricah u Horvatsku unilazi. — Kerka  (Gurk) od večjih je
Krajnskih potokah; izvire iz Višnjegore i naprotiv Brežcam
u Savu utice. — Kupa,  koja ovde donikle granicu medju

35

Horvatskom i Krajnskom napravlja, zatim dalje u Horvatsku
odlazi. — Posle su još: Sora  (Zajer) i Ljubljana  znatnii po¬
toči, koji se obodva u Savu salevaju. — Od polokah u
Gorici znatnii su: Sotla  (Isonzo, Ischnitz) iz dva vrutka
izvire, kroz celo goričko okružje od severa k jugu pro-
tiče, kojim se putem na mnogih mestih od klisurastih ste¬
nah stešnjava, dokle na furlansko ravnice  ncdojde, gde pod
imenom Zcloba  u jadransko more unilazi. U potok ovi medju
ostalimi salevaju se: Idrica,  po kojoj iz Krajnske mnogo
dervah dolazi; Vipavšica  (Vippach) takodjer iz Krajnske
dolazi; Koritnica 'yl  goričkoga okružja medju velikimi kli-
surami dotiee i. d. o. Od potokah u Gorici znamenit je
zatim: Tir  (Timavo, Timavus), potok ovi več je negda
kod starih Rimljanah glasovit i iz najdavniih dogodov-
štine vremenah poznat, kojega to jest i Virgilio u svojih
delih napominje; izvire blizu mora ne daleko od mesta
Tibaina iz sedam izvanjskih i više podzemaljskih šupljinah,
nu tolikom šilom i takovom preobilnostju, da isti morski
brodovi tja do virališta dobroditi mogu. —

Krajnska zatim ima mnoge potoke i vrutke, koji ovde
pod zemljom velikim žamorom i šumom teku i odtuda vi-
šeputih. pod drugim imenom izlaze. Tako je: Pivka  (Poik)
koi dva puta pod zemlju unilazi i toliko opet putah pod
drugim imenom izlazi, dok se kod Verhnika najposle •
pod imenom Ljubljana  kao brodiv potok nepokaže. Ovo-
mu su spodobni: Ribnica, Bistrica, Globovca, Sešinca  i drugi
ostali. —

Vodopade ima Krajnska na Ljubljani kod Fuiine  (Kal-
tenbrun) i u Bohinju.  — U Gorici se od ostalih kao gla¬
sovih vodopad napomenuti može kod Podmooa. —

Jezerah u Krajnskoj imade: Beltinsko jezero,  koje Sa¬
vica načinja i proseča. — Bledsko jezero,  koje u srčtdini
otok s cerkvicoin imade i kojega krasota dosta se opisati
nemože. — Od svili medjutim jezerah u Krajnskoj naj-

3 *

36

znatnieje: Cirkniikc jezero  (Zirknitzersee), koje četiri otoka
na sebi imade, i prostor od 28,665 jutarah zauzima. Jezero
ovo razlieitih i nekojih veoma znamenitih dubljinah imade;
tako je najznatnia dubljina »Rešeto«  zvana, koja pri sred¬
njem stanju vode do 56 stopali imade. Najčudnovatie je
opet kod toga jezera, što se jedno vreme izsušiti, drugo
opet vodom sasvim napuniti znade, što podzemeljske nje¬
gove šupljine čine, koje sada proždiru, sada opet rigaju
vodu. Jezero ovo višeputah je kroz čelu godinu vodom
napunjeno, i tako se padanje i rastenje nikako stalnim
vremenom neravna. —

Od toplicah Krajnske znatnie su: kod Ncvcg-mčsla
(Neustadl); kod Soteske  (Einod) i kod Altcnburga;  druge se
manj e polaze. —

Podnebje u gornjih Stranah Gorice, gde su veršci od
berdah snegom i ledom posuti, zatim u severno zapadnih
Stranah Krajnske poradi bližine snežnikali ostro je i sused-
stvo oštriega zraka od Koruške napominje. Nu inako to u
južnih Gorice i Krajnske Stranah biva: ovdašnji več priat-
nii zrak niti je oštrinom severnoga vetra, niti opet množtvom
snega zimi izopačen, i šta više: več ista bližina mora zem¬
lji južnoga talianskoga zraka blagost podeljuje. —

Samo na veliku stanovnikah nepriliku na južnoj go-
ričkog okružja i južno zapadnih Stranah Krajnske, kao pre¬
delih bliže mora ležečih jesu: Široko  i Bura  zvani vetri,
koji su višeputah zdravju ljudili i proizvodom naravskim
škodljivi. —

U plodnosti naravnoj nisu pokrajine ove osobito bo¬
gate. Od podzemaljskoga blaga, kao u kamenju: gorskih
kristalah  (Bergkristal), porphyra , cplutah, jaspisah, grana¬
tah  gornja Krajnska imade. — Zemlje svakcvirslnc  (Thon)
u znamenitoj kolikoči u brežuljcih kod Ljubljane, bohin-
skoj dolini i. t. d. imade. — Sadre  (gipsa) u gornjoj, zatim bele

37

i prozračne sadre kod svete gore imade. — Množtvo svako-
verstne fele mramora na mnogih se mestih Krajnske i Go¬
rice nalazi. —

Od ostalih rudah ima Krajnska množtvo Zivoga sre¬
bra  kod Idrie i drugih mestah. — Železo  se takodjer na
mnogih mestih Krajnske kopa. Od goriva kamenega ugljevja
u obadve pokrajine na više mestah imade. — Svakoverstne
fele travah raste u Krajnskoj, i korenja lekarskoga sva-
kojakoga imade; od čega naposeb poznato i bogatstvoin
svakoverstnih travah glasovi to je » Nanas « berdo. — U
Gorici pako po južnih i od severa ohranjenih predelih ne-
koje toploga podnebja trave na proštom zraku rastu. —

Poslenost svake včrsti žita, kao: pšenicu, kukuruz,

ječam, raž, hajdu, zob i proso; kertolu, zalim i svako-
verstnu povertlinu, kao: pasulj, grah, leču i. t. d. proiz¬
vodi. K tomu: lan, konoplje i svakoverstno vode u pokra¬
jinah ovih rodi. —

Sume u Krajnskoj svake fele dervah imadu, od kojih se,
osobito od jelah, u druge pokrajine znamenita kolikoea na
godinu prodaje. — Gorica osim toga i nekoja toploga pod¬
nebja dervlja imade; tako smokve na nekojih mestih polag
starih zidovah rastu, zatim: bademi (mandale), kesteni, na-
randje i. t. d. Musline  pako i lovorovo clčrvo  u topliem, bližje
mora ležečem kraju uzpevaju.

Vinogradi mnoga dobra vina proizvode. — Rogate
marhe, konjah, ovacah, kozah i, kermakah imade; k lome
svake iele divjačine, domače piladi, pčelah, svilnih bu¬
bah, potočnih i morskih ribah i rakah, a osobito jako do¬
brih cernih puževah u jednoj pečini kod Tibaina u ovih
pokrajinah nalazi se. —

Stanovnikah broj u obadve ove pokrajine 633,960 du¬
šah iznosi; odkuda na Krajnsku: 458,860; na Goricu pako:
175,100 glavah pripada. —

38

Pučanstvo pokrajinah ovih pokoljenja je slavni,skc-ilir-
skoga\  narečje pako, kao i kod svili gornje Ilirie Slavjanah,
slovenskim  se naziva. — Nemci samo po varoših stanuju i
to u neznatnom broju. — U Gorici osim slovenskoga naroda
stanuju takodjer tako zvani Furlani  (Friaul), kojih je na¬
rečje iz talianskoga i ilirskoga jezika smešano tako, da ga
ni Ilir ni Talian nerazumie.

U gornjoj i srednjoj Krajnskoj stanovnici su lepoga,
tankoga i visokoga struka, što se več po dolnjih Stranah
manje vidjeva. — Gorice stanovnici velikom su stranom
dobroga i jakoga tela. —

Kranjac poglavitu hranu imade u kruhu od elde, ječ-
ma i po nekojih okolicah od kukuruza; od brašna zatim
jako rado tako zvane žgance prave. Osim toga: kupus,
svakoverstno zelenje, repu, merlin, kertolu i ostalu povčrt-
linu, k torne svakoverslne kaše za navadna jela upotreb-
Ijuju. Meso se malo troši. Vino za napilak služi, koje i u
nekih okolicah prekomerno ljube; tako se dolnji Kranjac
Gorencu, koi manje pije, porugava: da se po pol sata pred
kerčmom promišljava, dali bi u nutra stupio, ili ne. Po ve-
eih mestih piva imadu; rakia se malo troši. — U Gorici
je hrana radi susedstva mnogo več talianskoj spodobna:
kukuruzni kruh i od iste melje načinjena polenta, varivo
i zelenje ovde se več velikom stranom uljem začinja, bližje
opet do mora stanujučim, ribe na ulju priugotovljene glavno
su jelo. Meso ovde kao i u Krajnskoj prosti seljanin slabo
troši. Za napitak imadu vino, koje kao i rozoliu gorički
Stanovnik rado pije. —

Kuče su u Krajnskoj večjom stranom polag lepote
derveta, koje u mnogih okolicah raste, dervene; drugde
pako, gdč manje dervali imade, jesu od kamena.— U Go¬
rici naprotiv više od kamena i malo od- derveta kučah
imadu, i ovc su večinom na jedan kat visoke i crepoin ili
kamenom pokrivcnc. —

39

Nošnju je Kranjac večjom stranom starinsku svoju
slovensku zaderžao: škuromodru podugačku haljicu, veliki
okrugli klobuk, koi u letu cera slamnat mnogi imadu; za-
tim cerne kožnate do kolenah samo i ovde predjicom
(Schnalle) stegnute hlače, na nogah visoke težke čižme.
Doijenac na putu obesi torhu, gorenac pako bisage na
pleča. Zimi mnogi kabanicu od sukna ili iz bele jagnjetje
kože do polovice tela kratki kožuh imadu. Bližje do Istrie
stanujuči nešto od istrianske, bližje opet do Uorvatah ne-
što od horvatske nošnje poprimiše, —

Žene po mnogih okolicah škuromodru opravu ljube.
Tako jedne počešljane svoje vlasi uzkom u na okolo glave
cernom verpcom vežu; verpca ova tako po gornjoj strani
čela omotana jako dobro dolikuje; druge opet cernom ka-
pom, koja je belimi čipkami (Spitzen) narešena, glava po¬
krivati običaju. Bubača je odozgora sitno nabrana, i na per-
sih kopčami (Ilaekchen) od meda ili srebernoga drota, vi-
šeputah krivimi kamečki ili varkom nakitjenimi, zakopčana.
Uzak, cera i od napreda kratak steznik (Mieder) belimi'
verpcami i čipkami narešen, čversto stisnjen telo Slovenki
krasi. Više pasa cera, kožnat i dva persta širok remen telo
omata, koi je opet svakoličnimi od meda komadiči ili ka-
menčiči nacifran. Uz desno bedro visi žepnim nožem pro-
vidjen remen; zatim na nogah cervene hlačice (Striimpfe)
i žučkaste il cerne cipele imadu. — 4

Žene po gornjoj Krajnskoj čistočom i snežnom belinom
opravah svojih psobito se odlikuju. Ovde gornju stranu
tela pokriva, ili bolje reči, krasi, bela kratka i upravo k
telu skrojena rubača, koja je od napreda sa više zaporakah
od meda (Messing) a kod imučniih i od srebra zakopčana. Na
dolnjoj opet strani tela noše od beloga platna opravu, preko
koje se po svetkovinah i žitni- još druga cerua oblači, koja
kratak i od napreda produžen, cera svilen steznik, posvuda
verpcami i čipkami nacifran, imade, koi je najposle dugom

40

jednom cervenom verpcom zakopčan. U zimi cerna suknena
i do kolena pružena gornja haljina hrani telo od zime; drugde
opet bel iz jagnječeg kerzna kožuh itnadu. Na glavi odtraga
od meda ili cerne, kadife (baršuna) načinjen venac noše, na
kojemu dve od vlasih spletene kite zamotane sloje; preko
kojega opet lepa i višeputah izvezena peča glavu krasi. Po
večih svetko.vinah devojke kite ove zlatnimi žicami ili cer-
venimi verpcami lepo nakitjene niz pleča spuštaju. —

Od poljodelstva, marhe, rudah i rukotvorja, kao
glavnih zabavah naroda ovoga, na kratkom se kazati može: —

Poslenost i marljivost stanovnikah u Krajnskoj u obče
je velika, a u srednjo) Krajnskoj največa. Stanovnik sred¬
nje Krajnske maloplodna polja svoja, za da i kakovu hasnu
odtuda imade, velikim trudom i naukom obdelavah mora;
tog več u dolnjoj Krajnskoj neima, gde pšenica, kukuruz
i drugi žitak obilnom plodnostju trude poljodelcu napla-
tjuje. — Kukuruz malozernasti (cincjuantino) osobilo dobro
napreduje u vipavskoj okolici. — Pšenica tilna  jako se u
Krajnskoj sije; — Proso  takodjer, nu prie se je još više
sijalo. — Kirtola  se po nekih okolicah Krajnske jak-o do¬
bro naplatjuje. —

Povertline svakoverstne po vertili ukraj kučali imadu,
i ova se večom stranom dobro izplatjujd; zatiin pasulj u
polju medju kukuruzom sade, gde takodjer i tikve i bun-
dave rastu. —

Voča u srednjoj i dolnjoj Krajnskoj od svake fele
imade, od čega se, imenito od suhih šljivah, znamenita
kolikoča na more prodaje. — Lan se sije, nu samo za do¬
mači barat. — Vinogradi krajnski proizvode svakojaka cer-
vena i bela vina, koja su na mnogih mestih i od zna¬
menite svoje jakosti poznata. U novie doba za ovo opleme¬
niti, ueinjena su od mnogih gospodarah pokušenja i s dob¬
rim uspehom, jer mnogi takova umetno priredjena vina s
dobrim dobitkom prodaše.

41

Šume su, poglavito u gornjoj Krajnskoj, u jako dob-
rom stališu. Množtvo se odtuda, tako za stanja graditi,
kako i u daske izpiljenega jelovoga i orahovoga derveta
razpošilja u Istriu i ostale obližnje pokrajine.

Poljedelstvo u Gorici talianskomu se gospodarstvu
velikom stranom prispodobiti može. Ovako je na primer
cela okolica varoša Gorice vertu spodobna: jelo i pilo ra¬
ste ovde na jednom komadu zemlje: jednaki najmre redovi
od svakoverstnih dervah, gdigdi i istih smokavah, zasa-
djeni stoje, koji se, da odviše veliki hlad nečine, podkre-
suju, što opet na mesto dervah za oganj zluži. Redovi ovi od
dervah udaljeni su na 6 i negda i na više hvatih jedan od
drugoga, uz švako pako dervo pruža se po jedan posa-
djeni ters. Prostor oni, koi je medju redovi, služi za
pšenicu, kukuruz i drugi žitak sijati: i tako se cela oko¬
lica kao jedna šuma, vinograd, i plodovita oranica sma¬
trati može. — Pšenica  se u goričkom kotaru jako seje.

— Kukuruz  malo- i velikozernasti dobro se izplatjuje. —
Ječma  po svuda; hajdine  pako po nekih samo okolicah ima-
du. — Kčrtcla,  k tomu i svakoverstna poverllina, pogla¬
vito dinje,  i lubenice,  dobro rode. — Voče bez svakoga ob-
radjivanja dobro plodi, od kojega i nekoje toploga pod¬
nebja, kao: smokve,  na mestih prama suncu okrenutih i od
merzlih vetarah ohranjenih, zatim musline  ili olikovo dervo
po nekojih južnih i bližje mora ležečih krajevih napreduju.

— Lana  po nekih samo predelili, konoplje  pak imade po
svuda.

Od poglavitiih pako izvorah bogatstva u Gorici jesu
vinogradi, koji se ovde na talianski način obdelavaju, i u
obče uzamši, bolja proizvode vina, nego li u obližnjih
mletaekih pokrajinah. Ovako še cerveno goričko, Rcfoško
vino zvano, jako ceni i razpošilja u druge inostrane der-
žavc. Osim toga imade Gorica na svojih berdih i mnogo
beloga, jako dobroga vina. —

42

Večja strana šumah i lugovah u Gorici stoji pod ko-
morskim upravljanjem, i u dobrom je redu, odanle se zna¬
menita kolikoča derva svake godine na more za gradjenje
brodovah prodaje.

Marha rogata u Krajnskoj radi dobrih pašah, zatim
dobrega i pozornoga načina, kojirn se u mnogih okolicah

0 njoj nastoji, lepa je i veliku korist donaša. Tako na pri¬
mer stanovnici Bohinske doline ("VVocheiner Thal) prodaju
na godinu množtvo putra, masla i sira u Terst, — I konji
su u Krajnskoj, pošto su dobre pazduhe zaveli, lepo ople-
menjeni. Kšrmci  naprotiv za potreboinu doteravaju se ve-
čom stranom iz Ilorvatske. — Ovacah  nederže mnogo u
Krajnskoj, a i kojeimadu, od proste su samo vune.— Pčele
u mnogih okolicah proizvode znamenitu kolikoču meda.

Rogata marha u Gorici večom je stranom tirolske ple-
šine i dobro se nastoji; sir iz nekih okolicah pokrajine
ove jako se daleko raznosi. — Konji su hitri i jaki; neki
opet gospodari derže magarce i mule. — Ovce  polag pri-
jatnosti podnebja i ležaja, kad bi na njih veeu pozornost
obratjali, mnogo bi se bolje izplatjivale. — Kemike  do-
teraju najviše iz Ilorvatske, koji se opet za domaču porabu
kod kuče hrane. — Pčele  u pokrajini ovoj, gdč množtvo
mirisnoga cvetja imade, jako bi se izplatjivale, kad bi go¬
spodari na lepi ovi predmet više skerbi obratjali. —

Svila u Gorici od najpoglavitiih je domačega gospo¬
darstva izvorah; veliko se množtvo ovde zasadjenih dudo-
vah vidi nuz puteve i po drugih okolicah; šta takodjer
povod daje Stanovnikom pokrajine ove, da se s ovim sva-
koj deržavi veoma koristnim predmetom, time više bave,

1 tako svake godine ne malu korist odtuda dobivaju. Maj-
veče su ^ pokrajini ovoj dve svilane u Farri,  u kojili se
znamenita kolikoča svile i za druge der.žave prigotovljuje.—

Od ribah: u Sotči potoku imade lepih pastervicah;
kod obale se opet svake fele morske ribe love. —

43

• Hudarsko bogatstvo Krajnske sastoji poglavito, u naj-
večoj i najboljoj rudi živoga srebra (Queksilber) kod Idrie,
koja se za najbogatiu od svih rudah ove fele u celoj Eu-
ropi derži. Pervfe versti živo srebro ovde se več u jamah
čisto u kožnate kese here; druge versti kopa se več težje,
nu po ižganju višeputah daje 4 / 5  čistoga živoga srebra. U
obče uzeto izkapa se u ovih rudah na godinu okolo bOOO
centih živoga srebra. — Olcvo  se polag sela Krajnske gore
kopa u snežnih gorah, nije medjutim od nikakove zname¬
nite kolikoče. — Železnih rudah  imade na mnogih mestah
u Krajnskoj, nu mnoge i od rudah ovih več su u novie
doba i zapuštene. Železo se ovde niti tako izverstno, niti
u tolikoj kolikoči izkapa, kao što u Koruškoj. — Mramora
svakoverstnoga a osobito cervenoga imade. —

Gorica nebna nikakovih rudah, nu zato je svake ver¬
sti lepim mramorom i ostalim kamenjem bogata. Najlepši je
pako cerveno pisani mrainor, koji se kopa u Valentinskom
berdu kod Gorice. Mlinskoga se opet kamenja mnogo ovde
pravi, i svake fele zemlje imade. —

Rukotvorje Krajnske u mnogoj je štruci poz.nato. Pla¬
tno se ovde po mnogih okolicah jako lepo i dobro naprav¬
lja; neki tkalci prigotovljuju takodjer svakovertna šarena
tkanja, koja su Stanovnikom za domaču porabu. — .ledna su-
knena fabrika u Sgofu  blizu Radolca pravi srednja sukna.—
Svake se k lomu fele kože uradjivaju, koje za potreboče po¬
krajine ove dovoljno služe. Tako se u Ribenci  (Reilnitz)
'unožtvo nacinja podstavne kože, koja se zatim u Tursku i
Ggarsku razprodaje. — Mnogovčrstna zatim od dervah »niet-
n a dela razpošiljaju se i u druge inostrane pokrajine. — Si-
tah tankih množtvo; klobukah slamnatih takodjer i od umet-
niega dela napravlja se za Nemačku i druge deržave. — Železo
u  rudah domačih izkopano priugotavlja se takodjer kod
kuče; svakoverstna k torne pokučna orudja napravljaju do-
niači zanatari. — Staklanah i papiranah imadu nekoja mit-
s *- a , nu ovde se samo prostia načinjaju dela, —

44

U Gorici platno, što se kod kuče napravlja, nije do-
voljno za domačin porabu. — hote  se priredjivaju na mno¬
gih mestih. — Šečeranah imade u Gorici znamenitih. —
Ostala spodobna i umetne obertnosti dela slabo se naprav-
1 ja j u u pokrajini o.voj, nego se večom stranem, koliko po-
trebeine stanovnikah zahtevaju, dovoze iz obližnjih i pone-
što iz inostranib pokrajinah. —

Verozakon u pokrajinah ovih jedino je rimo-katolički';
imade tu dva biskupa: u Ljubljani i Gorici. Luterani i Kal¬
vini imadu slobodno veroizpovedanje, nu ovde u neznat-
nom samo broju živu.

Za vreme rimskoga carstva spadala je Krajnska pod
stranu staroga Hirikuma : Panoniu gornju  ili zapadnu,  koja
se je drugačie pirva Konzularska  (prima Consularis) i No¬
riku m,  a od nekojih i Japidiem  imenovala. Neki pisci nazi-
vaju Krajnsku i Marehia Slavonica,  poradi ležaja na granici
od Slavonie. Ime Crania , koje po svoj prilici dolazi od
Kraina,  odkuda nastade opet Carniolia,  napominje ve6 u
osmotn stoletju dogodovstina, kako Paul Varnefried  u His-
toria Longobardcrum u  G knjigi  52 pcglav/u pile,  koje seje ime
u današnje Carniolia  pretvorilo po latinski, po narodnom
pako jeziku u Krajnska,  što je po svoj prilici ležati mo¬
rala na krajini derzave koje. — Kasnie Karlo Veliki  osvoji
pokrajinu ovu i predade vojvodi furlanskemu (Friaul) za
ravnanje, zalim opet upravljahu vojvode koruški š njo me.
Godine 972 imala je Krajnska svoje vlastite’ vladare, koji
su u Krainu (Krainburg) stolovali i neki od njih naslov
vojvode (Herzog) imali. Nu ovih se je gospodstvo protezalo
samo nad jednom stranom Krajnske, s kojom je takodjer
i Isti ia i Furlanska jedno doba sjedinjena bila; druga opet
s trami Krajnske spadala je stranom na vojvode od Koruške,
stranom na Freisingske biskupe; i neki još drugi bialiu nad
jednom stranom od Krajnske posebni gospodari koji se ne-
zavisnimi ueiniše od vojvodah koruških. Zatim Leopold iz
kuče Babenbergah vojvoda od Austrie i Šlirie kupici je od

45

Freisingskoga biskupa nekoja u Krajnskoj posedovanja; nje¬
gov sin Friderik  po žcnitbi s Agnezom od Tirola povekša
opet dobra svoja u Krajnskoj na toliko, da je god 1233
uzeo naslov gospodara od Krajnske, Koi naslov vojvode
koruški dobrim okom negledajuči, takodjer si sada uzeše
naslov gospodarah Krajnskih. Na sto cesar Friderik II.  do¬
pusti Frideriku gospodaru od Krajnske, da se vojvodom
od Krajnske imenuje, i tako sada Krajnska postane vojvo-
diorn. Po smerti Friderika krajnskoga vojvode Budcl/ I.
Habsburiski  osvoji sebi Krajnsku kao na carstvo sada spa-
dajuču pokrajinu, i kada je Olokara  českoga kralja nadvla-
dao, i tako se u carstvu učverstio, pokloni godine 1282
Krajnsku sinu svojemu Albrechtu.  Nu još je i sada Mein-
hardt,  grof od Tirola, imao veliku stranu Krajnske pod
sobom, koju je on stranom kao ujedno vojvoda koruški,
stranom pako kao od čara poklonjena dobra deržao. Kada
pako god. 1335 grofovi od Tirola izumreše, pripade cela
Krajnska Austrii, i od toga vremena, izvan 1809 — 1813,
ostade neprestano pod austrianskom vladajučom kueom. —
Pod austrianskimi vladari navaljivali su višeputali Turci na
Krajnsku i mnogo putah ju robili, dokle stališi Krajnske ne-
načiniše karlovaeku tverdjavu i u nju nepostaviše posadku,
koja je pokrajinu ovu od nasertanja Turakah branila. ,—

Da je i Gorica negda u staro vreme strana staroga
Ilirikuma  bila, to se znade iz geografičkoga* produžehja
stare llirie. Nu šta se je posle po padnutju ovog s pokraji-
nom ovom pripetilo i koje sudbine preterpi pokrajina ova, o
t°m zalibože malo kazuje dogodovština, jer stari izvorni do¬
kazi manjkaju. To se samo znade, daje Gorica vlastite svoje
grofove imala i da Henrik JV.  cesar, pokrajinu ovu vero-
jatno, kad su domači grofovi izumerli, pokloni tirolskim
grofovom; od kojega je kolena glava Gollfried II.  vladao
°d god. 1090 do 1121. Za Mainhardtom III.  opet dva nje¬
gova sina Mainhardt IV.  tirolsko a Albrecht. II.  goričko na
poseb koleno započeše.— 1500 preminu Lconart  grof gorički

4(3

bez mužkoga odvetka, na što cesar Maksimilian  /., pola g več
od svojih predjah pogodbah učinjenih, kao u učinjeni zalog u
posedovanje uze Goricu; od kojega vremena ostade ona ne¬
prestano pod austrianskom kučom, i austrianski carevi od
Maksimiliana I.  naslov imadu knpžkih grofovah (gefurstete
Grafcn) od Gorice. U novie vreme pokrajina ova takodjer
spadala je pod novoustrojenu od Franzezah kraljevinu Ilirie
do god 1813; od toga vremena i do dan danas spada jed-
nako pod istu kraljevinu, nu pod vladoin austrianskom.
Jedno vreme spadala je južna strana Gorice pod mogučne
negda patriarke od Aglara (Acjuileja), k oj i u ovili krajevih
velika posedovanja imadiahu, i neko vreme nezavisno vla-
dahu. —

Upravljanje političko u pokrajinah ovih neomedjašeno
je, kao i u ostalih austriansko-nemačkih deržavah. Krajnska
sastoji iz tri okružja: Ljubljanskega, Ncvo-mčitanskog  i

Postoinskog,  koja opet pod glavno ljubljansko ravuiteljstvo
spadaju. Goričko  je okrožje podverženo glavnomu terstjan-
skomu ravniteljstvu. Pravicu od perve molbe (erster Instanz)
podeljuje glavno ravriiteljstvo; za druge pako molbe pra¬
vicu podeliti je apelaeionalni i zaglavni verhovni sud u
Celovcu. —

1. U okružju 1 j ubija  n s kom  jesu poglavitia mesta:
Ljubljana  (feaibach, stara Aeinona) glavni varoš Krajnske
polag Ljubljane potoka, na kojega se desnoj obali veča,
na levoj pako, gdč i Schlpssberg leži, manja strana pruža.
Pet mostovah vodi ovde preko Ljubljane potoka i savez
načinja Stanovnikom varoša ovoga. Ulice su velikom stra¬
nem uzke, neravne, zlo potaracane i blatne; glavni napro-
tiv tergovi dobro potaracani i čisti. Cela Ljubljana, neraču-
najue ovamo stranjske i vojničLvo, broji do 900 kučah i
11,000 stanovnikab. Najlepši su varoša ovoga tergovi: ka¬
pucinski terg, zalim stolni terg i novo-sajamski terg. Ima
varoš ovi mnoge lepe cerkve i druga stanja. Tako je od

47

cerkavah: Stolna cerkva sv. Nikole; lepa cerkva svetoga
Petra; župna cčrkva sv. Jakoba i opatička cerkva. Od dru¬
gih sgradah znatnie su: deržavna kuča, večnica, biskupova
palača ukraj stolne cerkve i druga nekoja odlična stanja.
Na gradskom berdu (Schlossberg) stoji stara tverdjava, koja
je u francezkom poslednjem boju mnogo preterpila; u nju
se pako danas krivci zatvoraju. Krasni je odtuda izgled
na čelu obližnju i dobro obdelanu ovu ravnicu. Ljubljana
je stolica deržavnoga i okružnoga poglavarstva, i mnogi
drugi občinski službeniei ovde obitavaju. Biskup zatim i
njegov stolni kaptol stolicu svoja ovdi imadu. Varoš ovi
nadalje ima: jedan licej, gimnazij, glavnu učionicu za det-
čake i jednu kod opaticah za devojke; poljskega gospo¬
darstva i jedno skladnoglasnosti družlvo. Za razveseljenje
stanovnikah služe lepi verti i druga u okolici varoša šeta-
lišta. Poslenost proteze se samo na gradjanah domače ru-
kotvorne proizvode. Tergovina ipak vodi se na kopnu s
Terstom i s drugimi izvanjskimi i unutarnjimi varoši; na
Savi pako s Horvatskom i ostalom ugarskom zemljom. —
Krajn  (Krainburg) varošica sa starinskim gradom na jednoj
klisuri, ima 1,800 stanovnikah, koji od poljodelstva i ru-
kotvorja živu. — Radolca  (lladmansdorf) varošica, vlasti-
tost grofovske Tumove obitelji; ima 700 stan., koji se ter-
govinom i rukotvorjem mnogo zabavljaju. — Skofjaloka  (Bi-
schofslaak) varošica u dražestnoj okolici 1,800 stanov, bro-
jeca. — Kamnik  (Stein) sa starinskim podertim gradom;
0l pke, koje se ovde prave, mnogo se raznose po sajmih
Horvatske i Štajerske. — Jesenice  (Assling), tergovište na
levoj obali Save, imade tergovinu s kožami i pamučnimi ča-
rapanii (Baumwollstriimpfc).— Tiri ec  (Neumarkt) tergovište
herdi obkoljeno, u okolici su mnoge gvoždjare (Eisenhammer-
tverke) strojbarie (Ledergerbereien); zatim se pletu mnoge ča-
ra pe, i s ovimi se znamenita tergovina vodi. — Stara-lcka  (AI-
tenlack) tergovište, kojega se stanovnici mnogo tkanjem pla¬
tna zabavljaju.— Bistrica  (Feistritz), selo polag potoka istoga

48

imena s železnimi rudami; ovde se takodjer čavli i ostale že¬
lezne sprave naoinjaju. — Sgof  (Sgosch) selo, ima suknenu
fabriku. — Dolnji  i gornji Krop,  dva sela, gde se u okolici
peči za talenje železa i mnoge čavlarnice nalaze; ovde se i
svakoverstno železno orudje pravi. Lepi ovdašnji grad Ma-
ckcv-kamcn  ("Katzenstein) zvani mnogimi je lepimi kipovi zatim
lepim vertom i u njemu vodometom uk ra šen. — Zelezenka
(Eisnern) jedno od največih selah u Krajnskoj; ima HOO
stan: dve talionice i jednu gvoždjaru; zatim se množtvo
svakoverstnog železnog orudja ovde pravi.— Dul  (Lustthal)
mesto pri utoku Ljubljane u Savu, s lepim gradom i verti Ba¬
rona Erberga. U vertu je podignut lep spomenik cesaru Fra¬
nji L, koi je ovde 16. svibnja bio 1818. — Blidslci-grad
(Teldes), selo polag bledskoga jezera s jednim gradom. Ovde
kao i po obližnjih selili napravljaju stanovnici prostoga su-
kna; zatim i od derveta svakovertna dela, koja se uokolišnje
kotare raznose. U sred jezera ovoga nalazi se cerkva od pro-
ščenja: BUdslca majka Božja  zvana. — Krajnska gora  (Kronan)
selo na snežnom berdu i polag Save ležeče. — Pod-Koren
(Wurzen), selo ležeče blizu izvora severnega viranjka Save;
ima blizu veliku podzemaljsku špilju. — Moistrana  (Mois-
terna) selo na podnožju Triglava ležeče s železnimi rudami.
— Javornik  (Jauerlmrgj selo na jedan sat od Jesenice uda-
ljeno; ovde se tali i priredjuje (ocel) Čelik. — Bila  (Kar¬
ner Vellaeh), i ovo je mesto jedan sat od Jesenice uda-
ljeno. — Gornji-Kolovrat , ima istoga imena starinski grad,
koi je izvorno rodno mesto grofovske obiteli toga imena.—
2. U okružju  Novo-Mestanskomi Novo-Misto
(Neustadl) dobro i uredno sazidani varoš, leži s jedne
Strane na brežuljku u plodnoj i prijatnoj okolici polag Kerke
potoka. Ima 2o0 kučah do 1500 stanovnikah, gimnazij, tri
cerkve i jednu glavnu ueionieu. — lierlko  (Gurkfeld) leži
na desnoj obali Save reke, ima do 800 stanovnikah, koji
se obradjivanjem vinogradah mnogo zabavljaju. Tu stoji na
berdu grad grofa Auersberga, na kojega i varoš ovi spada.

49

— Vihijagora  (Weichselburg) mala varošica s podertinami
grada istoga imena; ima preko 400 stan.; koji se mnogo
vunenim delom zabavljaju. — Metlika,  blizu Kupe potoka
na podnožju uskoekih gorab i na horvatskoj graniei ležeča
varošica; ima do 900 stan. i cerkvu od proštenja. — Ko¬
čevje  (Gottsche), varošica kneza Auersberga, ima 100 sta-
novnikab. — Turjak  (Auersberg) tergovište sa starinskim
grofa Auersberga, inaee i Turjaeki zvanoga, gradom, koi
lepe oko sebe verte imade. — Ribnica  (Reilhitz) tergovište,
u okolici pravi se veliko množtvo svakoverstne dervene i
železne robe, koja se raznosi i u druge inostrane deržave.

— Dolenaves  (Niederdorf), selo množinu lončarah imajuče,
koji veliku stranu Krajnske svojim delom providjuju. — Ho/,
selo polag Kerke potoka, znamenito od železoih rudah kneza
Auersberga. Ima talionicu za železo (Eisengusswerk) i više
zanatlijah, koji svakoverstnu železnu robu prave, koja se
posle u druge deržave prodaje. — Sotette toplice  i Jezir-
ske toplice,  dva kupališta polag Novoga-mesta. — Bčli-ka-
mcn  (Weissenstein) polag Kerke potoka s lepim gradom;
u bližini je jedna znamenita gorska špilja. — Mokrice,  selo
polag Save i horvatske granice s lepim gradom. — Sctelka
(Einod) selo polag Kerke s lepim gradom na stermoj uz-
višenosti položeno. — Mokronog  (Nassenfuss): tergovište u
plodnoj okolici; blizu na mramornoj klisuri diže se grad
Klingenfels zvani, koi je lepimi včrti obkoljen i kupalištem
providjen. — Kostan/ovica  (Landstrass) na jednom otoku od
Kerke ležeče mesto. —• Otoiica  (Vordel) poldrugi sat od
Novoga-mesta udaljeno s gradom. — Struk  polag Kerke
potoka poldrugi sat od Novoga-mesta ležeče mesto. — Se-
tičina  (Sittich) selo s gradom, koi je odprie cistereitah mo-
nastir bio. — Rakovnik  (Kroisen-Bach) selo s gradom polag
Rakovoga potoka. — Dobrovica  .(Guttenhof), u plodnoj oko¬
lici ležeče mesto. — Litja  (Littay) tčrgovište kneza Auers¬
perga polag Save. -- Kostel  tergovište s gradom na berdu
polag Kupe. —

4

50

3.  U okružju postoinskom: Idria , varoš s naj-
bogatiimi rudami živog srebra, leži u jednoj dubokoj, uz-
koj i od velikih berdah zaklopljenoj dolini polag potoka
istoga imena. Broji do 400 kučah i 4,300 stan., koji se ve-
činom rudarstvom zabavljaju. Ubod u rude ovdašnje na¬
bodi se gotovo usred varoša, gde na početku jedna cerk¬
vica stoji, kod koje ulazeči rudari svakiputa svoju mo-
litvu izveršivaju. Strahovita je dubljina i velikoča podze-
maljskih ovih šupljinah. — Lok  (Laas), varoš s gradom na
berdu, ima preko 600 stan., koji s kožami i morskom soljom
najviše terguju. Ovde je na blizu podzemaljska špilja, u
kojoj se ribami bogato jezero nalazi. — Postoina  (Adels-
berg), tčrgovište pod jednom velikom klisurom, na kojoj
se vide podertine grada Postoine. Ima stolicu ravniteljstva
ovoga okružja. Vredno je ovde videti najčudnovatiimi svake
fele slikami napunjene špilje: Pvstoinska  i Magdalenska.  —
Cirknica,  lergovište ležeče polag jezera istoga imena; ima
do 1,400 stan., koji s ribami i morskom soljom terguju. —
Planina  (Alpen) medju velikimi planinami i gorami ležeče
tfergovište, ima okolo 1,100 stanovnikah; ovde na blizu
je znamenita podzemaljska špilja. — Verhnik  (Oberlaibach),
tergovište polag Ljubljane potoka s 1,400 stan.; po potoku
ovom tera se znamenita tergovina s daskami i drugim
dervljem. — Vipava  (Vippach), tergovište, ležeče u jednoj
vinom i sadom bogatoj i vertu naličnoj okolici; ima preko
1,100 stan.— Sv. Kancian,  od podzemaljske svoje šupljine
glasovito selo. — Boserik , selo, kod kojega dobro vino
rodi. — Vrem  ili Prem,  gde se prosto sukno pravi. - Sneino-
b&rdo,  grad i glavno mesto okolice, koje mnogo dervlja i
odtuda načinjenih stvarih prodaje. — Sv. Vid  tergovište s
gradom. : — Predjama  (Lueg), mesto na podnožju Nanaša
berda medju velikimi i golimi klisurami, kuda jedan samo
u ovih klisurah izsečeni put vodi. Ovde je iz tri špilje sa-
stoječa podzemaljska šupljina. Dolnja špilja prima u sebe
jedan potoeič, koi se zalim kod Vipave pokaže izpod zem-

51

Ije.— Bistra  (Freudenthal), selo na jedan sat od Verhnika
ležeče s gradom. — Gornji-Lcpatec,  selo s gradom. — Pod-
breg,  četvčrt sata od Vipave udaljeno selo. — Polkov gradeč,
selo polag poločiča Bušna s gradom. — Naš/cole  (Neukosl)
mesto polag potooiča Reke, lezi u kamenitoj okolici. Ovde
je negda stajao rimski varoš Ancsila.  — Tcmai , ugledno
mesto, glasovito svojim dobrim vočem i vinom.— Podraga
selo. — I druga ostala mesta od manje znamenitosti. —

4. U okružju goričkom:  Gorica  (Gorz, Goricia),
leži na veoma prijatnom i zdravom mestu; kuče sve imade
od kamena, crepom pokrivene, polag novoga ukusa i ve-
likom stranom na dva i do četiri poda visoke. Više varoša
na berdu stari je grad, u kojem su negda grofovi od Go¬
rice stanovali. Od tergovah varoša najznatnii je tako zvani
Travnik,  na kojem negda bivši Ježuitski manastir i cerkva
danas je za vojake kasarna. Od sgradab občinskih: stolna
biskupska cerkva, ukrašena lepim spomenikom poslednjega
grofa od Gorice; zatim biskupski grad s lepim vertom,
deržavna kuča, varoška kuča i lepo kazalište u predgradju
Studenci zvanom. Gorica nadalje ima stolicu okružnoga
ravniteljstva; ima biskupa sa stolnim kaptolom i družtvo polj-
skoga gospodarstva. Ima biskupsko seminište s mudro-
ljubja i bogoslovja učionami, jedan gimnasij, jedan piaristah
a drugi opaticah ursulinskih manastir s devojaekom učioni-
com, jednu hebrejski: učionicu i sinagogu, plemenitih de-
vojakah odhranilišle, manastir bratje iniloserdnikah s bol-
nicom, i jednu vojničku bolnicu. Na brežuljku polag varoša
slo ji opet frančiškanski manastir. Na poslenost varoša ovoga
spadaju poglavito tri šečerane. Za šetalište Stanovnikom
najviše služi predvaroš Studenci, gde u redu zasadjena
^t‘rva čine, da je ova strana varoša veoma ugodna. —
Gradiška,  negda jako utverdjeni varoš, leži na desnoj obali
Sotče potoka, u koi ne daleko utiče Vipavčica; ima do
900 stanovnikah i jednu glavnu učionicu. — Ogla j  (Aqui-
^ e ja)> varoš ovi, koi se je negda radi svojega velikoga bo-

4 *

52

gatstva nazivao drugim Rimom, i u staro doba najpogla-
vitia tverdjava premožnoga rimskoga carstva bio, godine
je 452. po Isukčrstu od Atile hunskoga vodje porušen, od
kojega se vremena pomoči i uzvisiti nikada nije mogao.
Broji danas do 200 kučah i 1,400 stanovnikali. Vredno je
videti ovde starinsku stolnu cerkvu, polag koje stoji veliki
iz četverouglastoga kamena sazidani zvonik. Ova je cerkva
negda vlastitost močnih i nad celom ovom okolicom vla*
dajučib patriarkah od Oglaja bila. U ovoj se okolici nalaze
mnogi ostanci starožitnosti rimske. — Mcntefalkone  varošica
na brezuljku polag mora; ima 1,200 stanovnikali i od godine
1825 otvorenu luku. — Ples  tergovište u kamenitoj i ne-
plodnoj okolici. — Kirvin  (Corvons), veliko tergovište po¬
lag Sotčč potoka s gradom, leži u lepoj okolici na mletač-
koj krajini; ima 3,700 stanovnikali, koji se poljodelstvom
i proizvodjenjem svile zabavljaju, koja je ovde u celom
goričkom okružju najbolja.— Grado , tergovište polag mora,
ima 1,200 stanovnikali i malu luku. — Podmelac  (Podmeuc)
selo s lepim vodopadom. — Svcto-bžrdo  (Heiligenberg), mesto
od svoje lepe cčrkve Majke Božje glasovito, ovamo množina
pobožnih iz svili obližnjih krajevah dolazi. — Podgcra,  selo
polag Gorice varoša, imade papirnicu i fabriku od kožah.
Monaslir  poznato selo od množine čižamah i bagaric kože,
koja sc pravi u ovoj okolici. — Tibain  (Duino) s gradom
grofa Turna, odkuda je krasan izgled na more jadransko;
cerni mramor takodjer kopa se ovde. — Terzo,  mesto s
fabrikom od kožah.— Farma,  selo polag Gradiške s dvemi
svilanami; ima lepu cerkvu i do 900 Stanovnikih. Ovde
je izkopano godine 1824 mnogo slarožitnostih rimskih i
novacah. — Heidenschaft  polag potoka Ilobel, koi čini
ovde granicu od Krajnske, kuda jc još godine 1644 jedan
kameniti most naeinjen, imade 500 stanovnikali. U ovoj
okolici hura, koja dolazi iz obližnjih planinah, znade vi-
šeputah tako besnili, da ista tovarna kola na putu pre-
verne, i šta je više, stražnjega francezkoga boja bacila je

53

V&S jedan odsek konjanikah. — Sveti Kril  (heil. Kreutz),
varošica medju velikom cestom i "Vipavšicom potokom le¬
žeča; ima grad na berdu, i do 1,100 stanovalkah. — Ose-
Ijanc  (Ossegliano), selo do 500 stanovnikah broječe s gra¬
dom. — Tčrncva  na visokom berdu, odkuda je lep izgled,
ležeče mesto; ima u bližini velike šume, u kojih se mnogo
ugljevja i vapna proizvodi. — Ctrnica,  župno mesto, šta-
ciu od Gorice udaljeno s 550 stanovnikah. U okolici su
podertine starinskoga grada Tabor  zvanoga. — Lucinaj  (Lu-
cenigo) gospodština i selo 1,200 stanovnikah broječe, ima
lepu cerkvu i poznato je od zdravoga svoga zraka. —
Mcrna  na obalah Vipavšice potoka i na drumu terstjanskom
ležeče mesto; ima preko 700 stanovnikah, koji su večinom
postolari, i sami si kože priredjivali znadu. —

1S TRI A 1 UALMACIA.

Istria i Dahnacia, dve ove pokrajine čine večinom
Velike Ilirie  zapadnu obalu, koja nuz more jadransko leži.
Pčrva  graniči: od severa s Gorieom i Krajnskom; od juga
s Ilorvatskom i morem jadranskim; od zapnda s morem
jadranskim: od istoka s Krajnskom zemljom. — Druga:
od severa: s Likom ili Ilorvatskom zemljom; od zapada
s jadranskim morem; od istoka: s llercegovinom i Hor¬
vatskom turskom; od juga s Gernomgorom, Albaniom i
morem jadranskim. Naj veča dužina Dalmaeie od Tromedje
na horvatskoj graniei do Paštrovicah iznosi 75 nemaokih
miljah; a širina od granice turske do Zadra 14 miljah. U
makarskom okružju (preturi) širina njezina prtrža se na G
do 7 miljah; kod Neretve 1*4 milju; u okružju Dubrovač-
kom 1 '/ 4  milju, a u kotorskom od prilike 5% (kod Kotora)
milje. — Dve užine, koje Dalmaeiu cepaju, prinadležu
turskomu carstvu; jedna je Klek, izmedju prave Dalmaeie
i dubrovačkoga okružja na 2 □ milje, ima 16 Selah, s 500
kerstjanah i 300 Turakah; a druga (Sutorina) izmedju du-
brovaokoga i kotorskoga okružja velika je 2 / 3  dl milje, ima
10 selah s 558 dušah (50 Turakah). —

Bregovite i neravne su obedve ove pokrajine ilirske.
Berda ovdašnja sastoje večinom iz beloga vapnenoga ka¬
mena, i na južnih Stranah od jačega pripeka sunca popu-

55

canimi i poterganimi svojimi klisurami , koje su i na mno¬
gih mestih težko zastupljive, slrašan i merzotan pogled
davaju. Ovakove fele klisurasta berda po svih slavjanskih
deržavah tja do dalnje Kamčatke  pod jednakim imenom
»Babji-Zub«-  nazivaju. — Perva sverž dolazi od krajnske
Strane iz julskih planinah, i prot zapadu po gornjoj se
strani Istrie proteze, ter više manjih sveržih po ovoj po¬
krajini razprostire. Druga sverž, koja se istrianska zove,
dolazi severno od Reke i kroz čelu se Istriu u mnogih sver¬
žih proteže. Od ovili vrednia su: Planik  i Učka  (Utschka-
berg, monte maggiore), dva kamenita i jako visoka berda.
Od Sotče se opet u južno-istočnom tečaju pruža Gabri/c
(Karstgebirge), visoko, klisurasto i od svih berdah u car¬
stvu različno; berdo ovo iz samoga belog kamena sasto-
ječe, pusto, klakovito, i kano takovo strašnega pogleda do
Postoine se dovuee, odtuda se opet prot Reci krene i kada
zapadnu Horvatsku i jednu stranu Dalmacie projde, u Tur-
skoj se izgubi. —

Cela je Dalmacia bčrdi i brežuljci posuta, koji po obliž-
njem moru svojimi razprostranjenimi verhi mnogobrojne
ovdašnje i lepe otoke (koji se Archipelagom ilirskim naž¬
gati mogu) načinjaju. Na ličkoj granici vuče se glavni stan
dinarskih planinah  pod imenom: Vclcbitske gore-,  ove pošto
mnogo sveržih po Dalmacii i do mora razpošilju, najposle
u  1'ursku predju i tamo se izgube. U ovih glavnom stanu
leži Dinara  5,668 b. s. visoko berdo, od kojega je i celi
°vih planinah lanac ime svoje zadobio; zalim su: Janerovo,
drsovac, Knin, Prolog  i Mitičič  druga berda. U unutarnjem
stanu prama moru, i severno Dernišu leži 3,60& b. s. vi¬
soko berdo Prcmčna,  zatim Svilaja  istočno Dernišu 4,743
s. visoko. Tatarske  gore leže kod Šibenika nuz more
’ visoke su 1,568 s. Karbanske gore,  kojih su najvišji včr-
hovi: Kozjak  2,456, i sveti Jare  2,135 b. s. visoki. Iz Dinar¬
skih planinah proiztaze takodjer: Paklenica  5,192 i Kom  5053
s. visoke gore; zatim Knhca  bčrdo; pogibelni prolaz od

56

Klapavice;  ležaj od Kozjeg berda,,  k tomu kamenita i ne¬
plodna dolina Klapavica,  uzbudjuju svojom divljačinom grož-
nju i u najvatreniem naravi izpitatelju. Nadalje Mesarske  se
gore na 4,206 b. s. uzdižu; u ovom produženju i gore » Po¬
lica « zvane leže. Zatim su Bickovačke gore  5,520 b. s. vi¬
soke, gde na podnožju njihovom varoš Makarska leži; na
verhu ovili gorah jako neugodna zima vlada, i nekoje jame,
ovdi Ledenice  zvane, neprestano su ledom napunjene, koi
se nikada neraztaljuje. Obližnjim Stanovnikom berdo je ovo
prorok od vremena, i zato je kod puka i u velikoj ceni.
Ako magla kano raztergana u zrak odlazi, i neki se iz mi¬
tra berda štropot ouje, tad je znamenje, da če severni ve-
tar duhati. Magla se ova večinom iz berda onda uzdiže,
kada izlazi i zapada sunce ili mesec; oko podne pako ova
se več velikom stranom razide. Znamenito je još u ovoj
strani Dalmacie golo, pusto i klisurasto berdo Vergcrac
zvano i na istoenoj krajini proti Turskoj protegnuto. —
Na južnoj strani Dalmacie opet su gore, koje iz Hercego¬
vine do simo dosižu, znamenite: Dubrovniške  i Kotorske.

Ovili je najvišji, koi istočno staromu Dubrovniku leži,
Sniinica  nazvani verh. — Najdalje pako prama jugu od svih
berdab carstva austrianskoga leži u kolorskom kotaru berdo
Dubovica.  —

Premda nijedno od svih imenovanih berdab Dalmacie
6000 stopah višine neima, ipak se očima jako visoke čine,
jer večinom ili ukraj mora, ili inače u dubokih okolicah
leže. Sve pako ove Dalmatinske gore sterm, pust i klisu-
rast pogled imadu i večom su stranom gole klisure, koje
i iz same zemlje kano takove iznieu; najsterrnovitie je ih
pako videti na južnih Stranah od otokah, gde sc skorotn
same takove gole, i bez ikakovc zemlje klisure vide, koje
ovako raztepene po moru svojimi iz mora steroečimi ver-
liovi mnogobrojne ovdašnje otoke načinjaju. —

Nu i medju pustimi i klisurastimi berdi od Dalmacie
nekojih lepih i plodnih dolinah imade. Ovako polag Kliše

57

leži lepa, berdi obkoljena i sladkimi pašami nadareria » Dismc «
zvana dolina; zatira doline: Mcrlatka , Cetinska,  i Neret-
vans/ca  spadaju medju najplodnie krajeve ove pokrajine,
gdč svake fele žitak, voče i masline obilno rode. — Na
severno-istočnoj strani Istrie pamtiti je vredna krasna i u
staro več vreme poznata okolica Liburnia.  Ovu od severa
proti merzlim vetrom visoka berda brane, na zapadnoj i
istoonoj strani imade lepe vinograde, sladkim grozdjem i
južnim voeem napunjene brežuljke; ovdi opet na lepili liva¬
dah i pašnicih stada ovacah i kozah, koje tečno meso i sir ima-
du, pasu; najužnojje strani more, koje obilno je napunjeno
ribami, plodnimi otoci i mhogobrojnimi ribari, koji su joštc
u staro rimsko vreme ovom umetnostju glasoviti bili. —
Podzemaljska špilja u Istrii najznatnia je blizu Teista:
St. Servclc  zvana, ova kako dubljinom, tako i nebrojenimi
svojimi, od najčudnovatie fele slikami veoma je zname¬
nita ; ovde se medju ostalim vidi i jedan iz sige (Tropf-
stein) udivljenja vrednom urednostju od iste narave slo-
ženi i svimi malenkostmi obskerbljeni žertvenik, na koi
stanovnici posle kip svetoga Servola postaviše. Špilju ovu
poradi publoče zemlje pogibelno je pohoditi. —

Što cenu ovih pokrajinah najviše uzvisuje, poglavito
je: bližina jadranskoga mora, koje i najbolje svoje luke
tia istočnoj strani imade. Mletčani, da gospodstvo jadran¬
skega mora sebi pribave, dugo su se vremena za ovo ho¬
rdi s Pizom, Genovom i drugimi vladanji, nu neomedja-
seno gospodstvo nad ovim morem mogaše stopram po pre-
dobljenoj dalmatinskoj obali imati. More ovo osobilo
na  dalmatinskoj obali mnoge luke, morske užine i kanale
imade. Od ovili su najznatnii: Mcrlački ; zatim kanali
°d Zadra , Lcptida, Splita, Brača, Fara, Korčule, Ne¬
retve, Lastcva  i Mljeta.  — Od mnogih dobrih dalmatinskih
lukah najznatnia je, koja u zalevu kotorskom pod istim
'uienom leži; ovu najvcču i najsegurniu jadranskoga mora
'uku načinjaju, jedno: dovoljna dubljina za največe tergo-

58

vačke brodove; drugo: lepi i promenivi njezin progled, da
se inedju najkrasnie brojiti može. —

Poluotok istrianski same male potoke imade, od ovili
su znatnii: Dramgu  (Rizzaro); Dugoberola  (Quieto); Rasa
(Arsa), koi eepieko jezero protiče i od manjih se brodovah
pohadjati može; Dragcjna  i drugi matiji potoči* nu koji
se višeputah leti izsuše. Otoci istrianski svi su bez ikako-
voga potooiča, samo na otoku Kerku od sredine jedan
mali teče* koi se za kratko vreme u moru izgubi. —

Dalmaeia u obče, a poglavito na otocih sladke vode
tako malo imade, da na više mestih ova ne samo ljudem
nego i istoj životinji manjka. Potoči pokrajine ove od se¬
vera k jugu uzimajuč znatnii su sledeči: Zcrmanja  (u staro
vreme Tedamius), izvire iz Like u Karlovaekoj krajini na
podnožju berda Popine, načinja lepi vodopad i kod No¬
vega ili Novigrada u more se sleva. Potok ovi od svojega
vrela do Obrovca, gde most preko njega vodi, nago i si¬
lovit tečaj imade, odkuda opet tiho i polagano ide, da
i manje morske ladje do Obrovca broditi mrogu. Tečaj
potoka ovoga na dalmatinskom kopnu dug je 30. tal. mi¬
ljah, i on na dolnjoj strani izmed velikih i strahovitih kli-
surah prolazi. — Kirka  (kod Rimljanah Tihus zvani) iztiče
iz ersovačkib gorah blizu Topolja, dve tal. milje daleko
od Knina, kod kojega mesta potok Butižnicu prirna, od-
tuda k moru otiče, i na ovom putu jiošto Gikolu potok
u sebe primi, izmedju Skradina i Šibenika u kanal šibe-
nieki utice. Na pet mestah napravlja prekrasne vodopade,
od kojih je najodlienii kod Skradina, koi se s najlepšimi
na svetu vodopadi prispodobili može. Ima tri mosta kod:
Topolja, Knina i Slapa; tečaj njegov do 40 miljah iznosi.
— Cetinja  (u staro vreme Telurus), pod Jerebicem gorom,
severno istoono od sela Verliča iz više izvorah dolazi, kod
Sinja Sutinu potok prima, načinja više vodopadah, medju
kojimi onaj kod Vclike-Gubavice 90 stopah visoki krasan
pogled imade, i kod Omiša se u more šaliva. Preko Ce-

5!)

tine dva su kamenita mosta, jedan ne daleko od občine
Dragovičah, a drugi kod Blata, Nosi kao i Kerka male
brodove i to samo na četiri tal. milje daleko do vodenicah
Visečkih, gde več i pitka voda prestaje. — Neretva  (Na-
renta, kod starih, Naro, Narbo i Orontius), največa reka Dal-
macie, izvire u planini Šuljaji, koja Bosnu od Hercegovine
deli, i prošavši velikom stranom llercegovinu, kod Metko-
vičah u Dalmaciu unilazi, ko ju samo na 14,000 h vatih u
dužini proseča, i okolo lbhvatib široka, i 12 do 15 stopah
duboka na šest se mestah u kanal od Neretve izleva. —
Istria neima nijednoga znarnenitoga jezera. Samo Čepih
jezero, i na otoku Kerku tri se broje, nu nije nijedno od
kakove važnosti.— U Dalmacii je jezero največe i najznatnie
Vrana,  20 tal. miljah južno-istočno k Zadru ležeče. Voda
je njegova slana, na kojoj se rekeša i plima (Ebbe und
Fluth) videti mogu, zato neki derže, da s morem, od kojega
je 3 tal. milje udaljeno, izpod zemlje u savezu stoji. U njem
se ukusne jegulje (angvile, Aalfisch) love. Ostala mnogo manja
jezera, koja se leti zasuše, jesu: jezero Bokanjsko  (lago di
Boccagnazzo); Nadinskc , oba u zadarskom okružju; Rastok
blizu Vergorca; Jezerac  dve tal. milje daleko od pervoga;
Batinslco blato ; Proloiac  u Imoskom polju i. t. d.

Medju bčrdi od Dalmacie nalazi se nešto lekovitih vi-
ranjakah, nu nijedan se od veče koje cene i vrednosti
nepiše. —

Podnebje Istrie i otokah njezinih sluti več na bližinu
toploga i umilnoga talianskoga zraka; razlioito cvetje ovde
se  i u prosincu za klobukom zadenuto nosi. Zima traje
kratko vreme, jer proletje več koncem sečnja počimlje.
Sneg, koi u zimi padne, netraje dugo, nego ga berzo ne-

stane_Dalmacia, što se podnebja tiče, najtoplia je strana

austrianskoga carstva. Leto je tamo jako suho i noči vruče,
hladovite i ugodne; magla pako skorom se nikada nevidi.
^ajpriatnie je podnebje naotocih, ovi u obče blagi zrak uži¬
vaj 11  i to bez svake skorom zime. 1 buduč pokrajina ova od

60

severa k jugu veliko produženje imade, zato pamtiti treba,
da je zrak u severnoj strani hladnii nego u južnoj. U ob¬
čem pako podnebje Dalmacie veoma je blago na primorju
i otocih, nu cim se čovek od mora udaljava i k turskoj gra-
nici približuje., i zrak surovii i hladnii biva. Na nekoliko
miljah od mora prestaja več rastja južnim pokrajinam pri-
rodna, kao n. p. masline, bademi, smokve,  koje uzduž ce-
loga dalmatinskega pribrežja razkošno rastu. Jesen je krasna,
a zima blizu mora i na otocih prijatna i mehka, k medji
ostra i surova. Sneg redko kada u primorju i na otocih
pada, i kad padne, berzo okopne. U sred zime lepi se ovde
tulipani, ruže, karanfiči i. t. d. odgojiti mogu. Karfiolah se
najviše i u najlepših ružah u seenju i veljaci pojede, i
več početkom ožujka divjih špargah u izobilju imade. Po-
gdikoja godina prodje, da ni najmanje snega nepadne, nu
to se samo od primorskih okolišah razumeva. —

Od velike su pako napasti Stanovnikom polag mora:
Bura  i Široko  zvani vetri. Bura,  severni i hladni vetar,
krove višeputak s kučah sbaci; vetar ovi na druinu kod
Gabrika višeputah tako silno duhati može, da šilom svojorn
natovarena kola preverne, i ovako morski brodovi, da se
od napasti njegove obrane, od obale u veliko se more
otisnuti inoraju.— Široko  vetar, duše iz južnih Stranah, ovi
ako kise nedonese, i isto se korenje od travah posuši, do-
nese li pako kise, onda je osobito u Dalmacii dobra letina
i ribaria. Nesnosnu ovu vručinu u Dalmacii, koju ovaj južni
vetar (tal. scirocco) još više umnožava, razblažuje opet
mestral (tal. maestro), drugi vetar, koi leti obično oko
podne započinje i do zahoda sunca traje. Mnoga kisa kvari
u Dalmacii vino, nu plodnosti maslinah jako je prijatna.
Južna Dalmacia mnogo je potresom podveržena; tako na
primer god. 1667. strahoviti potres vas je skorom Du¬
brovnik porušio. —

Od rudarskega bogatstva u Istrii se nešto sumpora
kopa; u Dalmacii: gvoidje, smola, kreda.  Nu kamenitoga

61

ugljevjo.  kopa se u Istrii i na istom otoku Cresu i na više
mestah Dalmacie; ovo kod Derniša, koje je jedno družtvo
inostranih glavničarah kopati preuzelo, najznatnie je. Svake
pako fele kamenjem ove su pokrajine bogate, tako najdra-
goceniega i istoga puževnoga mramora Dalmacia imade, U
Istrii se opet na više mestih lep mramor nalazi, koi se je
več u staro vreme za gradjenje Mletakah i Oglaja iz ove
pokrajine izvozio; na otoku Kerku i nekojih još drugih me¬
stih ima cervenkastoga i svakolično-pisanoga mramora.
Mlinskoga kamenja jako dobroga, sadre, zatim svakover-
stne zemlje i morske soli imadu obedvoje ove pokrajine.—

Veliko množtvo travah lekarskih i različitoga miris-
snoga cvetja pokrajine ove imadu: Ružmarin ovde na div¬
jem raste, i veliki se germovi od mesečnih ružah nepre¬
stano zelene. —

Svake fele žitak u Istrii se dobro naplatjuje; nu u
Dalmacii poradi mnogih kamenitih, golih i neplodnih ber-
dah na više mestah plodnost je slaba, na otocih opet, da
samo vode imade, mnogo bi bolje uspevala. — Kertolu i
nekoju još povertlinu imadu pokrajine ove; nu kupus i
repa za Dahnaciu dolazi iz Reke. — Voče i istoga južniega
podnebja svakovčrstno, kao: smokve, mandale , narante, ro-
gatci, mogranje,  (Granatapfel) limuni, juini kesteni  i druga
Još mnoga, od kojih nekoja u Istrii samo na topliih me¬
stih polag starih zidinah napreduju, u Dalmacii naprotiv
°sobito primorskoj ili južnijoj i na proštom zraku rode.
Maslinovo  i lovorovo dirvo,  zatim više felih jako dobrih dinjah
obedve pokrajine lepo proizvode. —. Vinogradi svuda se
obdelavaju i mnoga dobra vina proizvode. — Sume u Istrii
P« nekojih mestih jako su lepe, i svake fele dervlja, koje
Se  i na more velikom stranom prodaje, imadu. Šume na-
Protiv u Dalmacii iz šumarskah samih i šikarja sastoje, i
samo na malo mestih večega dčrva imade; ovde i nekoja
toploga podnebja derva na proštom zraku rastu, tako od

ostalih nlleJS; major « jedna fela voča, kojega je ukus keste-
nom spodoban. —

Marku, rogata, konje, formke, magarce, ovce, koze,  derže
stanovnici ovili pokrajinah; u Dalmacii najviše iniadu ma-
garacah, ovacah i kozah. Od divjačine najviše zecevah, koji
kano i jaganjci poradi mirisa ovdašnjih travah osobito u
Dalmacii jako tečno meso iinadu. Zatitn domača perut svake
fele i svilne bube hrane se. Potoči, a poglavito more, svake
su fele ribami bogati. —

Stanovnikah obadve ove pokrajine polag najnoviega
broja ukupno imadu na: 655,000; odkuda na Terst i Istriu
270,000, na Dalmaciu pako 385,000 dolazi*).

Gornja stranu poluotoka Istrie i njegove otoke zau-
zimaju Liburnjani,  slavo-ilirsko pokoljenje, koji su več u
stara vremena kano krepki morski vojaei poznati i Rim¬
ljanom višeputah straha zadavali; drugu opel poluotoka
ovoga stranu zauzimaju tako zvani Istrianci  od ilirskoga la-
kodjer kolena izlazeči narod. U Terstu pako i drugih nuz
more ležečih gradovih obitavaju Taliani (ili potaliančeni Iliri)
i to u znamenitom broju. Nemacah samo u Terstu i to u
manjem broju nego Talianah imade. —

Dalmacie glavni narod več od starine je kolena slavo-
ilirskog, koi po svuda u unutarnjem pokrajine sam i s ni-
kojim drugim inostranim nesmešan obitava. Nu kako u
Istrii, tako žalibože i u ovoj pokrajini veča polag mora
tergovačka mesta i varoši mnogo su potaliančeni i ovako
najviše potudjeni. —

Umnoženje Talianah i dugovremeno upravljanje Mlet-
eičah nad ovimi pokrajinami bila su u mnogom ogledu za
ilirski narod i njegovu literaturu veoma ubitačna. Jezik ta-
lianski na mnogih mestih, osobito s vremenom, kad služ¬
benim jezikom postade, izkoreni gotovo sasvim jezik na-

*) 1' ranz Peter,  Professor in Spalato: D as Kiiaigreich Dalmalien.
Wien 1841.

63

rodni, ograničivši upotrebljenje njegovo samo medju pro¬
stim pukom, (Evo primera, domorodni čitatelju! koliku
važnost i koliki upliv poslovni jezik u deržavi imade). Per-
vohitne ilirske familie promenivši imena svoja (n. pr. u
Šibeniku Divnič  u Difniko , Miketič  u Micatee ) zabaciše pri-
rodjeni im jezik, i talianske običaje i jezik poprimiše. Nu
ako je to, gledajuei na okolnosti onih vremenah, iz skrajnje
nevolje bivalo, to se sad slavjanski domorodac dvostruko
diviti, i skrajnjom serca tugom gledati mora, kako se i
danas jošte mnogi kervjom i jezikom pravi Iliri, pošto sa
sela u gradove dojdu i tu talianskim jezikom kojekako go¬
voriti nauče, ilirskoga svoga plemena rado i Iahkomišljeno
odrič«, detcu svoju kao taliančad odhranjuju, te tako rod
i slavjanski svoj jezik nemilice gube!! —

U rodoslovnom (ethnografičkom) obziru mogu se Dal-
niacie stanovnici ovako razdelili;

a) Stanovnici celoga dalmatinskoga kontinenta od gra-
nice horvatske do kotorskoga okružja. Ovi se po nekih
mestih zovu Vlasi (tal. Morlacchi). Ovih Morlakah ili od ne¬
kih zvanih Vlahah, koji kotarah zadarskoga i splitskoga
flajbrežnatie Strane zauzimlju, broji se ukupno do 150,000,
°d kojih je 100,000 katoliekoga verozakona, ostali istočno
n esjedinjenoga. — Narečje, kojim govore, pravo je ilirsko,
n u tako, da oni, koji duž turske granice živu, je  mesto
1  o govoru upotrebljavaju, drugi pako i  mesto je  n. pr.
dčvejka, Upe, bčlati  i. t. d. Prosti narod po gradovih,
°sim što sasvim gnjusno i naopako reči izgovara, upolreb-
Ijava množinu talianskih rečih, kod njega je rečotvorstvo
n ajviše taliansko; čemu su poglaviti uzrok talianska go-
s poda, koja ilirski po talianskoj gramalici najopačnie go-
v ore i s  kojimi narod u nepresečnom i mnogostručnom
savezu stoji.

h) Stanovnici kotorskoga okružja pod imenom Beke-
z ah  obče poznati, takodjer su Iliri, nu u udaranju glasa
•azlikuju se manje više od ostalih i posve nepravilno, kao

64

karavlasi, k oj i se ilirski uče, govore; n. pr. Uit  mesto iii ,
ulem u Zadru, bio sam  u cirkvu  i. t. d.

c) Otočani  (za posmeh Boduli  zvani) osobito oni, koji
na zadarskih i šibeničkih otoeih živu. Od ovili poslednjih
može se upravo dvoumiti, da su istoga plemena s Iliri,
jer se jezik, kojim govore, iii se smatrao kroj rečih, ili
udaranje glasa, veoma mnogo od ilirskoga po Serhii, Bosni,
Hercegovini, Cernoj-gori, suhozemnoj Dalmacii, Slavonii
i. t. d. razlikuje; tako da se kod njih čuje u genit. plur.
drl] enih pasov, hlibcv , jazik , jas ti , gredi simo;  nu ili da nije
to onaj stari slavjanski jezik; o kome se jezikoslovci toliko
prepiru?! Tantas ccmpcnere litcs!  — Ipak se polag svih ovih
jezikoslovnih preprekah stalno nadamo, da kako i druge
ilirske pokrajine, tako poglavito Dalmacia, koja je u staro
več vreme nad mnogimi ne samo slavjanskimi nego i ino-
stranimi dčržavami prednost u književnoj štruci pravedno
zauzimala, tim bolje u današnje doba, gde sve ostale na¬
rode k višjemu prosvetjenja stupnju napredovati vidimo,
da, r.ekoh, zaostati i od sloge ostale svoje bratje Ilirah od-
vratit se neče. —

Istrianski mužki spol mnogo je lepšega struka nego
li ženski, čemu su po svoj prilici uzrok svakoverstna težka
dela, koja su ovorau nježnom spolu polag tamo vladajučih
običajah naložena.

Struk stanovnikah u Dalmacii večinom je lepoga i vi-
sokoga uzrasta, i telo njihovo otverdnulo je za podnositi
največe težkoče i najjača dela. Žene su kod njih kao i mu-
ževi velikom stranom čverstoga i jakoga uzrasta, k torne
i po mnogih okolicah lepe i krasne. Za najlepše u celoj
Dalmacii derže se ha poluotoku Peljdcu  u dubrovačkom
kotaru. —

Istrianac nada svim ljubi svoju polcntu iz kukuruzne
melje, zatiin ribu, na ulju pripravljcnu i sir, k oj ega u mno¬
gih okolicah jako dobroga imadu. Sva se ovdejela kuhana
od povertline, kao i ostala pečenja uljem začinjaju. Kavu

pako i rozoliu nada svim ceni Istrianac. — U Dalmacii
kruh po manje rodi, i zato se i brašnena jela manje upo-
trebljuju; nu zato bravetina, kozje, pomanje govedje i
kermetje meso pečeno, ili svakoverstnom povertlinom, kao:
repom, pašuljom, kertolom, kupusom, zeljem ostalim ili
lukom kuhano navadno se više trose. Po večih godovinah
i svetkovinah, što i kod ostaloga ilirskoga naroda biva,
obično se celi brav ili jagnje na ražnju pečeno na stol do-
nese. Morovlasi nada svim mlečna jela i luk svakoverstni
ljube. Onim, koji su bliže mora, i po otocih stanuju, po-
glavito su jelo ribe; ove, kao i druga ostala jela večinom
se na ulju pripravljaju. — Za pitje u obadve pokrajine oso-
bito po svetkovinah vino služi, kojega i nekojih okolicah
stanovnici, buduči da u izobilju rodi, višeputah prekomerno
t do omamljenja piju. —

Kuoe su po Istrii sve od kamena načinjene, kojega
■veliko množtvo i svakoverstnoga pokrajina ova imade, i tako
mnogi seljaci uredno sazidane, crepom il kamenom pokri-
vene, mnogi na kat visoke i dobro uredjene kuče imadu.—
U Dalrnacii naprotiv stanovnici seoski večorn stranom veoma
siromaška stanja imadu; ova od kamena bez svakoga vapna
složena, il od pletera i blatom omazana, slamom, i siro-
mašnii nekoji svakojakim samo dračjem pokrivena imadu; i
ova su opet na tako tnalom uredjena, da kuča, kuhinja i
stala pod jednim krovom stoje. —

Prosti Istrianac pri svojem svagdašnjem delu nosi: cer-
Vcnu ili cervenkastu kapu; hlače i persnik, zalim dve i po
tri naušnice i to samo na jednom uhu; na nogah pako ci-
Pele, eižme, nekoji i opanke imadu. Po svetkovinah se ovoj
odeči večinom jedna škuromodra haljina pridade. t—  Žene
'strianske obično škuru opravu noše; vlasi u pletenice ure¬
jene, i ove dugimi srebernimi iglami pridevene imadu, nau-
snice sreberne su ili zlatne polag mogučnosti. Ovde u jed-
n °j strani noše žene po svetkovinah celo telo u cerno zavito,
i istuglavu čemim rubcem oinotanu, što višeputah celo lice

pretvori. Oni pako Istrianci, kojfjfu bližje ino.ru i mornar-
stvom se zabavljaju, velikom stranom obljubiše dalnmtinsku
opravu. Liburnjani oblaee se gotovo na način Talianah i
Frančezab. Okolo Tersta mužki i ženski spol jako se lepo,
i po svetkovinah dragoceno oblači. — Nošnja u Dalniacii
polag različnosti kotarab različna je; na jednoj strani nuz
more i na neko jih otocih noše cervenu kapu, goli vrat,
škuromodre hlače, modri persnik, preko kojega jednu ha¬
ljica a zimi još i proštu vunenu kabanicu noše; posred
tela stegnut je pojas, za kojim je dugi nož (handjar) za¬
deven. Na nogah vunene kesige, preko kojih cipele, il iz
volovske kože nepofarbane i remenjem učverstjene opanke
noše. •— Morovlah ljubi nošnju : kratku sa širokimi otvo-
renimi rukavi rubaču, uzke modre hlače, od iste boje per¬
snik, koi je nebrojenimi svake 1'cle svetlimi gumbi nacifran,
verhu toga vunenu baljicu, zimi opet dugu halju ili cer¬
venu kabanicu nekoji imadu. Sredinu tela opasuje vunen
pojas, za kojim dugi nož i pištolje zataknjene stoje; vlasi
su u pletenice razredjeni, na kojih cervenu tursku kapu
noše; nekoji i na način turbana glavu omotanu imadu. Na
nogah zatim opanke noše. — Morovlaške žene imadu
bele, s velikimi rukavi i svakoverstno izšivene rubače, belu
ili modru vunenu cervenim suknom nacifranu dugu haljinu.
na nogah opanke ili cipele iz cervenog ili žutog kordovana.
Vlasi u kite spletene, na kojih bela, kod devojakah eer-
. vena i svakoverstnimi trepetlikami ukrašena kapa stoji. Nauš-
nice, persteni i o vratu od bisera viseči uresi nemanjkaju.
Svetačne su rubače cervenom svilorn i kod nekojih boga-
tiih istim- zlatom izšivene. —

Abbate Alberte Fortis , u svojem putopi.su o Dalniacii
na strani 85. govori od Morovlahah (Morlaken) ovako: Pria-
teljstvo, koje se kod nas (razumeva se kod njega u ino-
stranih pokrajinah) najmanjom malenkostju razverči može,
kod Morovlahah je stalno i postojano. Ovi s priateljstvom
verozakonsku točku načiniše za sebe, ovaj bo se sveti sa-

67

vez kod njih na podnožju žertvenika sklapa, i u nazor¬
nosti čejo g a puka na najsvečanii način s podeljen jem po-
sebnoga blagoslova verliu obodvili priateljah i priateljicah
izveršiva. Ja sam bio nazočan (govori nadalje) kod tako-
voga svečanega saveza od dve devojke , gde se ove u cerkvi
Perušičkoj kao posestrime inedjusobno zavetovaše. Posle
načinjenoga svetog ovog saveza vidilo se je kako im je u
ocih veselje plamtilo; očevidni dokaz: kolikoga čutjenstva
ljudi ovi imadu, koje mi navadno kao neizobražene smat¬
ramo. Priatelji, k oj i na ovakovi način savez medjusobni
učine, imenuju se : Pobratimi,  pisateljice pako:' Posestrime .—
I ovo je, domorodni čitatelju! jedan od mnogih dokazab,
koliko prave čovečje ljubavi i koliko za pravo covekoljubje
i izobraženost naš ilirski narod sposobnostih imade. —

Na otocih Kolo Čepu  i Hvaru  žene se svojim lepim
rumenim' obrazom odlikuju i sto ih još više krasi, jedno-
stavnom svojom nošnjom. U ovih su vlasi čisto počešljane
bez ikakvoga nakita (Kopfputz) i samo nekoje klobuk na
glavi imadu. Mužcvi opel kratku haljica od zagašene boje
noše i duge platnene gače. — Dubrovčanah nošnja još je
lepša od morovlaške. — U k o tar u kotorskom muževi su
lepo ga uzrasta, nu žene naproliv blede i suhe. Ovde je
oprava mnogo turskoj spodobna, i kod nekojih se bogati
zlatni i sreberni vezi vide. Ilandjar, dve pištolje, i dugu
Suvanim  pušku, kod nekojih dragoceno nacifranu, nepre¬
stano pri sebi noše. —

Ostale ovih pokrajinah odeče, koje su manje više
različne, obširnic opisati prostor kratkoga ovoga dela ne-
dopusta. —

Poljedelstvo u lstrii i Dalmacii na veoma nizko m sa-
veršenosti stupnju stoji. Ovo bi poglavito u Is trii od ve¬
like znamenitosti bilo, da poljodelac večom poslenostju po¬
lje svoje obdelava; nu svetim tornu je uzrok : duboka glupost
i neprosvetjenosl naroda, koi nikakovih sredstvah k svo¬
jemu izobraženju neima i tako, šta je naravnie, nego da

b *

68

ta kav narod vremenom i nagon izgubi, da sc za svoje svag-
dašnje potrebčine brini. Plenica  se u istrianskom kotaru
jako sije., i u nekojih okolicah na primer okolo Tersta jako
lepa raste. U Dalmacii več po manje rodi. — Kukuruza  tri
su fele u istrianskoj poznate, od kojili se malozernasti (Cin-
quantino) kasno več po doveršcnoj žetvi ostaloga Žitka sije,
i ako letina, što sc višeputah pripeti, nedopusti, da do-
zreliti može, tada se marhi za kermu daje. U Dalmacii bliže
mora i na nekojih otocih kukuruz poljodelcu trude dobro
naplačuje. — Ječam,  največa strana stanovnikab sije. —•
Hajdinu  po nekojih samo krajevih. — Zob  po kamenitih i
neplodnih Dalmacie okolicah, gde sc i za svagdašnji kruh,
potrebuje. — Najgorje stoji poljsko gospodarstvo u ovili
pokrajinah na istrianskih otocih; ovde na primer senokoše
poradi velike suše jedva da se jedanput na godinu kositi
mogu. — Kertola  se svuda po ovih pokrajinah'sadi, i u
nekojih okolicah Dalmacie, gde Žitka po manje, imadu, po-
glavitu hranu čini. — Dinje poglavito i lubenice u pokra¬
jinah ovih jako su dobre. — Voče svakoverstno u Istrii i
bez obdelavanja napreduje, i iz divljih po šumi rodečih
jabukah stanovnici za domači barat ocet naoinjaju. — U
Dalmacii nikakovo kiselo, nego sladko samo voče raste;
ovakove su medju ostalimi tamošnje male vil nje , kojili iz-
van Dalmacie neima, od ovih se jako dobar rožolio (Ma.
raskino) pravi. Od voča, koje je južniemu podnebju vla-
stovito, poglavito se znamenita kolikoča posušenih iu bač-
viee zabertvenih smokavah izvan Dalmacie pošilja. — Na
pokrajinah ovih kopnu i otocih čitava su bčrda maslinami
zasadjena, odkuda se u nekojih okolicah izverstno ulje
priredjuje, kojega se i znamenita kolikoča, osim sta se za
jela domača mnogo potroši, i u druge inostrane deržave
razpošilja. Najbolje u Istrii raste ulje kod Pirana i Tre-
vinja. l ria istrianskih otocih ulje istomu se dalmatinskomu
i levantskomu predpostavlja. — U Dalmacii raste najbolje
ulje kod Trogira, zatim u kotorskom a poglavito u du-

brovačkom kotaru. — Kesteni jedri i jako dobri u obadve
pokrajine rode. —

Vina istrianska večinom su cervenkasta i sladka. Naj¬
više ceni se ovde vino Ribcla  zvano iz okolicah Izole i
Muj e; za njim muškatno od Trevinja,  kojc je jako sladko
zatira vina od Grabovicc, Cimo g hala, Berleca  i. t. d. Na
istriariskih otocih postupa se polag dalmatinskoga načina s
vinogradi i jako dobrim uspehom. — U Dalmacii pako
vinogradi su glavno zabavljenje stanovnikah, koji mnoga
včrstna proizvode vina ; ova se redko kad u dervene su-
dove nego u kožnate i samo za to priredjene mehove
spravljaju. Takova od svoje jakosti i sladosti više su poz¬
nata: Malvasia  od Dubrovnika; Muškat  od Omiša; Mara-
linsko vino  kod Šibenika; Gugava  na otoku Braču; Marce-
min  blizu Kotora i ostala mnoga druga. Vina dalmatinska u
obtjem su jaka, nemogu se pako dugo vremena deržati, šta
se stranom nedostalnomu načinu, kojim se ovde vino pravi,
stranom pako nedostalku podrumah (pivnicah)/ pripisuje.
Kada je godina rodna, iznosi se u množini u obližnje pogra-
nične zemlje i u Terst, nu veči se dio u zemlji potroši. —

Marha rogata u nekojih okolicah Istrie lepe je plešine,
i poradi ovdašnjih sladkih pašah dobar sir daje. — Dal-
niacia od manjega struka rogatu marhu imade, i za svoje
domače potrebčine najviše ju iz turskih deržavah dobiva. —
h-onji istrianski svojom jakostjoin i hitrinom več su Rim¬
ljanom bili poznati; Dalmacia malu samo i proštu plešinu
k°njah imade, niti se ovdi ikakovo oplemenjcnje predu-
zima. — U nekojih okolicah Istrie mulah i magaracali iinadu,
^oje poslednje i u Dalmacii poljodelac za svoje poslove
»inogo trebuje. — Ovce pri prijatnoj hrani i podnebju u
Is trii veorna bi napredovale, kad bi s ovim bogatim izvo-
rom više skerbi stanovnici imali; nu ovako se samo od
Proste vune odhranjuju. U Dalmacii se samo na otoku Pagu
1 u trogirskcj  okolici svilne ovce derže; ostale od proste
vurie ovce gospodari ovdašnji na pašu večom stranom u

Tursku pošiljaj u, odkuda se po la g rastelskih prepisal) samo
ostrižene natrag doterati siniju, i tako Dalraacia od vune
malo koristi imade, jer ova u Turskoj velike cene neima.
— Koze  poznate svojim tečnim mesom po višjih samo gor¬
skih kotarih derže. — Kermkc  za lovljenje Istria iz Horvat-
ske, a Dalmacia iz turskih pokrajinah kupuje. — Pčelah
Istrie stanovnici slabo derže, nu najviše na otoku Kerku. U
Dalmacii Morovlasi košnice iz kamenitih pincah jako umetno
načinjati znadu; ovde na otocih Sotli  i Usa  poradi mno¬
žine mirisnoga cvetja med je jako dobar; zatim se u ko-
torskom kotaru mnoge poele derže: — Svilne bube  hrane
se u Istrii, nu ne s onoin pomnjom, s kojom bi tako pri-
jatno podnebje pri večoj marljivosti Stanovnikom koristiti
moglo. U Dalmacii naprotiv osobito u dubrovaokom i ko-
torskom okružju i na večoj strani otokah stanovnici su još
pod mletaukoin vladom velikom marljivostju svilne bube
hranili, tako i danas mnoge okolice Dalmacie znamenitu
kolikoču svile proizvode —

Veliko množtvo ribah i rakah po moru i potocih po¬
krajine ove imadu. Potočnimi ribami nada svim bogata je
Neretva, u kojoj medju ostalimi i lepili pastervah imade.
Nu mnogo je znatnia ovde morska ribaria, na istrianskih,
dalmatinskih i dubrovaekih obalah, zatim na otocih: Cresu,
Braču, Hvaru, Lošinju, Visu, Kotočepu  stanovnici najviše se
ribariom zabavljaju, da i na nekojih obalah ribe glavnu hranu
daju. Tunetine  lovljenje u Istrii kod Volovske  i medju klisu-
rami od Pole  tako je znamenito, da glavni izvor za uzdev-
žavanje života načinja. — Sardjelah  i Makrclah  lovljenje na
pričetku proletja počimlje i traje kroz sve leto tja do je¬
seni, osim kad je puri mesec. I ovako lovitva svake lete
ribah morskih, koje se ovdž nasoljene svakuda razpošiljajta,
pokrajinam ovim znamenitu kolikoču novacah donosi. Lo-
vitva Sardjelah,  versta sitne ribe, koja se soli i svuda po
svetu raznosi, veoma je nekih godinah izdatna. Dogadja se,
da ih ribari od. 300,000 do pol miliuna komadah u jedan-

71

put iz mora izvuku. — Soli morske  množina se u ovih po¬
krajinah napravlja, od ove se u Istrii, ne samo za do-
maču potrebeinu nego i za jednu stranu mletaekoga kra¬
ljestva, do 460,000 eentili na godinu načini. —

Govoreči o poljedelstvu i rukotvorstvu malo se sta
na pohvalu Dalmacie kazati može. — Pervo je odveč za-
nemareno i očekuje domorodca, da stanje njegovo po¬
pravi. -— Velika slrana poljodelacah ovdašnjih nisu vlast-
niei nego samo naselci na svojih zemljištih, i tako se kano
podajnici svoje zemaljske gospode smatrati imadu. Ovi naj-
prie desetino čistoga svojega dohodka moraju vladanju
dati, zalim svojemu zemaljskom gospodam polag ueinjenih
pogodbah, četvertu, petu ili šestu stranu. — Rukotvorstvo
još se u gorjem stanju nalazi. Sve što za odeču i domače
potrebčine Stanovnikah služi n. p. eoja, pamučne i svilene
stvari, staklo i. t. d. iz Tersta i Mletakah u zemlju se uno-
si; cigle za zidanje, daske za potrebu stolarah iz Reke.
Neki se proizvodi, u mesto da se kod kuče priredjivaju,
salju u Terst i Mlelke kao n. p. vuna, kože volovske, jag-
nječe, kozje i. t. d. Burmutana nalaži se samo u Kotom.
U Spletu ima od nekoga vremena jedan zvonolevae. Nu
Pecivo rozolie zaslužuje, da se napomene, kako i pravljenje
niorske soli u Pagu i Stonu, od koje velika množina svake
Rodine ide u Bosnu i Hercegovinu. Najbolja rozolia od vi-
sanjah (prunus marasca) pravi se u Zadru i ova se po ce¬
lom svetu raznosi. I u občem uzeto rukotvorstvo obadvih
0v ih pokrajinah od male je znamenitosti. Jer roba, koja
Potrebeinam naroda služi, nešLo iz unutarnjih carstva der-
žavah, najviše pako po moru iz inostranih se dobiva, ovu
kada u jcvlinu cenu dobiti mogu, sav nagon prestaje, da
l'°d kuče priredji vanj e uvedu. —

Tergovina po obalah od obadvih ovih pokrajinah, u
staro je vreme mnogo znatnia bila, nego danas, osim Ter¬
sta, gdč i z  svili Stranah sveta za celo carstvo odvoze i na-
protiv dovoze robu. — Tergovina se u Dalmacii po moru

72

i po suliu vodi. Perva se ograničava po najviše na dal-
matinsku obala, a do Tersta se i Mletakah razprostire,
koji se gradovi smatrati mogu kao poglaviti pazari dalma¬
tinskih proizvoda!). Iznosi se: ulje, vino, smokve, kože
neučinjene, sardjele, vuna, nešto rakie, rozolia, morska
sol (osobito u Bosnu i Hercegovinu), kameno ugljevje na
račun privilegiranoga bečkoga družtva i. t. d. — Unosi se pak
iz Tčrsta: rukotvori svakoga reda, to jest: sukno, roba
svilena i lanena, Čelik, olovo, sapun, papir, kinkiljeria
(Niirnberger Waaren), šečer, kava i. t, d. Iz Italie i Mle¬
takah: osobito pirinae, skerlet, slaklo, puščene cevi i. t. d.
Iz Reke: daske, i. t. d. Iz Turske: paklina, vosak, vuna,
neslo gvož.dja i. t. d. — Neki dio ovih espapah šilje se u
Bosnu i Hercegovinu na konjih tako, da svako paripee po
dtfe bale robe okolo 200 funtih težine obično na sebi nosi.
Na raštelih ili lazaretih derže se obični sastanci izmedju
turskih i dalmatinskih podanikah, gdi se i suhozemna ter-
govina vodi. Najveei se pazar derži na lazaretu Ploče izvan
Dubrovnika, za tim kod Hana-Kotora izmedju Cernogora-
cah i Bokezah. —

Gledeč morala (deržanja) i znanostih treba priznati,
da se Dalmatini još na nizkom stupnju duševnoga izobra-
ženja nahode, koje se od toliko stoletjah zanemarenomu i
podivljačenomu njihovomu odhranjenju pripisati mora. Nu
dobre naklonosti, kojimi je narava Dalmatina tako razkoš¬
no obdarila, osobito prigibljiva njegova volja k svemu
što je koristno i cestno, duju tverdo ufanje, da če na raz-
kerčenom več pulu izobraženja i eudorednosti napred ko-
raeati. — Subozemni Dalmatin od naravi stvoren je za Voj¬
nika, naproliv otočani i Bokezi odvažni su mornari. —
Stanovnici po sredini zemlje zanimaju se po najviše obradjiva-
njem poljah i odhranjivanjem marhe, oni duž pribrežja i
po otocih rade oko vinogradah i maslinab, pri tom vode
ribariu i brodarstvo, osobito Bokezi s velikimi brodovi i
do same Amerike. _

73

Za vreme vladanja mletaokoga u Dalmaciji, narod jc
u imini najveee gluposti ležao. Javnih školah nije nigde
hilo. Po gradovih su neki rimski duhovnici učili privatno
detcu u gramatici i retorici. Koi je volju k učenju i sred¬
stva k tomu imao odlazio je uPadovu, Loret, Fermo, Rim
i- t. d. nu mali je ovih broj hio, niti su k prosvetjenju
naroda isto doprineli. Stanje je istočnih Dalmatinah još
gerdje bilo, kako sto je i poštovani archimandrit Zelie u
životu svome na više mestah opisao. Danas je u Zadru
jedno arki-biskupsko glavno za čelu Dalmaeiu seminište, u
kojem se hudučim svetjenikom bogoslovni nauči predavaju.
Ovde skupa i učilište za predavanje mudroljuhnih naukali
obstoji, kakovo se i u Splitu jedno biskupsko nalazi. U
Zadru je jedan konvikt, koi 40 pitomacah imade, i kojih
se polovica na deržavne troškove odhranjuje; izvan toga
imade ovdi primaljsko jedno učilište. Gimnazie su pako
u Zadru, Splitu i Dubrovniku. Glavne normalne od 4 ško-
lah učionice jesu u četiri glavna kotarska mesta; druge
opet s trimi školami još u Šibeniku i Makarskoj. Ostalih
narodnih učionah imade za sada samo 34; osim toga po
večih mestih ima 6 devojačkib učionicah, koje su stra-
nom po opaličkih klošlrih kao u Zadru, Šibeniku, Trogiru
i Šplitu zavedene. Uredjenje svili ovili učionicali sastoji
na isti način, kao i po drugih nemačko-austrianskih der-
žavah, samo tom razlikom, da su ovde školske knjige u
talianskom jeziku sastavljene — a ne, žalibože, u narod¬
nem. — Osim toga imadu neki mladiči iz deržavne blagaj-
niee podporu, da se na inostrana višja učilišta pošiljaju i
tamo izobražavaju. — Za izobraženje budučega istočne
cerkve svetjeničtva osnovano je , g. 1834. c. k. klerikalno
zavedenjc (ustav) u Šibeniku (sada u Zadar preneseno), gde
se 20 mladicah o carskom trosku (svaki klerik ima na go-
dinu 130 for) u raznih naučili na materinskom jeziku izo-
bražava. Pri tom carstvo platja katikete ze učeču sc
mladež vere gcrčke (400 ir-) u Zadru, u Kotoru (300 fr.)

74

— I ovo je stališ prosvetjenja i izobraženja današnjih sla-
novnikah Dalmacie. —

U Is trii osim neznatno^a broja sledbenikah od lute¬
ranske i istočne nesjedinjene cerkve sam rimo-katolički
verpzakon vlada. Kalolici tri svoje biskupie u Tirstu Po¬
reču  i Kirku  imadu; gerčko-nesjedinjerii spadajo na dalina-
tinskoga u Zadru stanujučega biskupa. — U Dalmacii naj-
veči broj stanovriikah takodjer je rimo-katoličkoga veroiz-
povedanja, i duhovno upravljanje sledeče imade l. Arki-
biskupia Zadarska,  ima 96 parokiah 40,700 dušah i 7 fran¬
čiškanskih manastirah. 2. lJiskupia Splitska,  140 parokiah,
100,000 dušah, 10 frančiškanskih, 3 dominikanska i 2 još
druga mannstira. 3. Biskupia Dubrovačka,  51 parokiu, 47,000
dušah, 2 piaristanska, 6 dominikanskih i 9 frančiškanskih
manastirah. 4) Biskupia Sibcnička , 55 parokiah, 57,000 du¬
šah, 6 frančiškanskih i 1 dominikanski manastir. 5) Bisku¬
pia Hvarska,  31 parokiu, 32,000 dušah, 3 frančiškanska i
2 dominikanska manastira. 6) Biskupia Kctarska  16 paro¬
kiah, 9,700 dušah i 5 faneiškanskih rezidenciah (ili ma-
njih manastirah). — Gereko-sjedinjena cerkva ima samo
tri občine, i 774 duše broji, kojimi jedan Vikar križevač-
kom biskupu podložan nadstoji. — Cerkvi istočno-nesjedi-
njenoj, koja savferšenu slobodu bogosluženja uživa, pred-
stoji god. 1810. utemeljen jedan biskup u Šibeniku, koi je
u najnovie vreme odtuda u Zadar prenesen i iz deržavne
blagajnice poteze godišnju plutju od 6000 fr. srebra; ovu
biskupiu francezi godine 1810 pervi utemeljiše u Dalmacii.
Broj- kerstjanah gerokih u celoj Dalmacii (izuzimajuei pa¬
rokiu Peroisku u Istri i 250. d.) iznosi polag najnoviega
broja: 72348 dušah; odtuda na zadarsko okružje 41176;
na Splitsko: 6815;- na dubrovaeko: 278; na Kotorsko:
24079. Manastirah ima 11; tri u pravoj Dalmacii a os¬
tali u Boki-Kotorskoj, — Mnoge ovdašnje parokie katoliokc
od (raneiškanah; gerčko nesjedinjene pako od svojih ka-
ludjerah su providjene. — Osim rimskih i istoenih kerst-

janah ima židovah još u Splitu i Dubrovniku svega do
500 dušah. —

Da štogod i o dogodovštini Dalmacie reknemo; ovu
od god. 1838 iz serbsko-dalmatinskoga Magazina od T. Pe-
tranovica na kratko eitateljem našim priobčujemo:

Današnje kraljestvo Dalmacie nije drugo nego jedha
mala strana neizmernoga onoga prostora zemlje, na kom
je silni i mogučni narod Hirali u stara vremena obitavao.
Nu sasvim tim bilo je ovo, premda maleno, kraljestvo
(Dalmacia) jezgra ilirske sile i njihovoga preko više zerna-
ljah razširenoga gospodstva. U njem se obično nalazila sto¬
lica najsilniega od ilirskih kraljevali, i njegovi stanovnici
bili su navlastito oni, k oj i su s macedonskimi kraljevi naj-
žestje ratove vodili otimajuči se za savnoderžavje na jugo-
istoku Europe- Istina je, da su se kasnic Iliri oko 355
prie H. 1. hi tramu macedonskomu Filipu  pokorili morali,
nu za kratko vreme, j er tek sto veliki Aleksandro  na raz-
košnom istoku oči zatvori, a ono se odmah i naši Iliri pod svo¬
jim kraljem Plcvratcm  snažno na Macedonjane podignu, te se
od njih sasvim oslobode, podignuvši novo nezavisno kra¬
ljestvo, koje se pod kraljem Okrunom  od Panonie do reke
Taljamenta, i od granicah Dardanskib (Monte Scodra) do
Epira razprostiralo, zaključil j uči u sebi još mnoge otoke u
jadranskom moru. Naslednica Okrunova, kraljica 'Tenka
(leuta) usudi se s mogučnimi Rimljani boriti se. Ovi su
tek mnogo kasnie mogli Ilire pod kraljem njihovim Gcnciom
sasvim sebi pokoriti. U ovo vreme pada poeetak dalma-
tinskoga imena i republike. U občoj smulnji, u kojoj se
je kraljestvo Genoiovo  sbog napadanjah Rimljanah nalazilo,
stanovnici izmedju rekah Neretve i Nesta nazovu se sakup-
nim imenom Dalmatah (od grada Ddminium,  sadašnje Davno  ?)
j podignu republiku, koja je svoju stolicu u tonj gradu
imala. Za malo vreme ovi ilirski republikanci, srečnimi
vojnami, koje su s obližnjimi narodi imali, razšire na da-
leko granice nove svoje republike. Nu deržovita njihova

poduzctja na Promonu, grad Liburnah, saveznikah rimskih,
koi posle duge obsade osvojiše, navtika im gnjev velikoga
Cezara;  vojska, koju ovaj u Iliriu proti Dalmatinom poša-
lje, bude od njih na^ više mestah sasvim razbijena.*) Cezar
se nemogaše osvetiti, Aagust  je morao Ijagu (jagu, prikor,
Schandfleck) ovu s imena rimskoga oterti. S velikom voj-
skom dojde on glav o m pred Pramenu,  gde se dve nepria-
teljske vojske pobiju. Tu su Dalmatinci veliko junaetvo po¬
kazali, nu najposle rimskoj sili podleči moradoše. Oni budu
prisiljeni Promonu Rimljanom predati, i danak s Cczarom
ugovoreni i u napredak platjati. Tako s poslednjim pora-
ženjem Dalmatinah, cela Iliria dodje pod vladanje samo-
deržca svega sveta.

Pod gospodstvom Rimljanah ostade Dalmacia kao i
prie pri Ilirii (Illyria barbara). Pošto se rimsko carstvo
podeli, pripane ona bizanstinskomu (carigradskomu) istoo-
nomu carstvu, nu nagernuvši u Vil stoletju na nju Avari
Gerke iz Dalmacie sa svim proteraju, i cvatuče njezine
gradove sa zemljom sravne. Jedini je Zadar hrabrostjo
svojih stanovnikah od saveršenoga razrušenja izbeci mo-
gao. Posle Avarah u istom stoletju dojdu u Dalmaciu Hor¬
vati, koji u unutarnjein zemlje (jer Jadera, Tragurium, Spa-
latum, Rausium sastavljale su dio Dalmacie rimske, Dal¬
matin Romana)  osnuju oko 640 god. posle R. I. sedam tako
nazvanih pokoljcnjah slovinskih, i razdele zemlju na žu-
panie, koje su po večoj strani do naših vremenah zaos¬
tale. Imena ovili županiah, kako se u knjiži Konstantina
Porfirogenita nalaze, jesu sledujuča;

Hlcviana  danas Livno
Cmcina  » Cetina,

Imota  » Imoski,

*) Val mio  bio jo vodja Rimljanah u ovili bilkah s Dalmatini. Ciceron,
glavni priatelj Vatinia, čuv.ši nesržču priatelja svoga (u pismu
is to mu) proklinje Dalmatine; jer mu druga i prijana izbile: Dal-
n la lis Dii tnale faciant , tjuail mulati lihi Jucre.a  —

77

Pet od tih županiah bile su u Liburnii kako: Tnina,
u kojoj je poglaviti grad bio Bttina  u današnjoj Bukovici;
Cencina,  gde je Knin  bio poglavito mesto., Ove dve župa-
nie ležale su k severu. Druge dve bile su kod mora: Nona
i Sidraga,  u kojoj poslednjoj ležao je Bicgrad  stara Blandona.
Izmedju ovih županiah bila je peta' zupania Bribirska s po-
glavitim mestom Kori,  današnji Karin,  koi je u staro doba
bio znamenit grad na Novogradskom zalevu.

Pod Karlom velikim  dodje Dalmacia za kratko vreme
pod vladanje ovoga silnoga cesara, i Zadar, premda ga
Franki osvojiti nemogaše, svojevoljno pošalje 806. god. po¬
slanike u Aken,  te se Cesaru pokori. Nu tek što se je flota
gerekih carevah u jadranskom moru ukazala, to se i Dal¬
macia opet pod vladanje svojih starih gospodarah povrati.
Nu vladaoci Bizanta nebudu u stanju zemlju zaderžati, niti
nju proti navalam llorvatah braniti; zato se Dalmatini slo-
bodnim i nezavisnim narodom učine.

Medjutiin, dok je ova nezavisnost trajala, zemlja je
na mnoge male derzave razdeljena bila, koje sveža jednoga
podriekla sjediniti nemogaše. Partaje iliti stranke bile su
svakomu sjedinjenju protivne. Neki (osobito Zadrani) zovnu
u pomoč MIcteane, koji u vojevanju proti Horvatom i Serb-
ljern, gde dužda njihov, Pctar Kandian  bude ubijen, ovo
pokrovnietvo nad Dalmaciom skupo plate. Tek Kandiana
naslednik Orseolo IV. , pošto slavjanske narode

sasma po-

bije, primi od primorske Dalmacie (Dalmatin ad mare) her-
cežki naslov, u kom dostojanstvu' kasnie od bizantinskih
carevah potverdjen hude.

Za tim, kad se francezki namestnici u susednih se¬
vernih provinciah od talianskoga kraljestva nezavisni uoine,
Petar Kresimir  god 1052 p er vi se za kralja da Ima tinsko ga
proglasi, a naslednik njegov Zvonimir  hude od pape god.
1076 za kralja okrunjen. Posle ovoga zalada kraljestvom
šurjak njegov Ladislav  kralj ugarski, nu morski gradovi
ostanu Mleteanom verni. Od toga vremena Ugri i Mleteani,
a pod vladanjem Stipana Dejanskega  i silnega Butana  i
Serblji otimahu se kroz 300 skoro godinah s nepostojanom
srecom za gospodstvo nad ovomzemljom, dokle god. 1358
Mleteani svoja prava na Dalmaeiu Ludoviku  kralju ugar-
skomu sasvim ustupiše, koje u Turinskom miru (g. 1381)
bude poverdjeno. Nu Ugri su malo koristi od ove zemlje
imali, jer Dalmacie najbliži sused Stipan Tvdrtko  kralj bo¬
sanski, dobivši veliki upliv u Dalmacii, osvoji god. 1390,
Splet , Šibenik, Trogir  i mnoga druga mesta osim Zadra ; nu
naslednik njegov Stipan Dabiša  morske gradove opet Ugrom
povrati. Ovim njegovim postupkom isti gradovi nebudu za¬
dovoljni; nego se svi skupa protivniku Sigismunda, La¬
dislavu  kralju napuljskomu god. 1401 pokore. Njih je Si¬
gismund do mala svojoj vlasti podložio (osim Zadra, koi
postojano pri Ladislavu ostane); nu po tom svu Dalmaeiu
Mleteanom (god. 1433) za 145,000 dukatah ustupi. Pri re¬
publiki sv. Marka ostane kraljestvo dalmatinsko do 1797
godine, u koje vreme po sili Kampo-Forminskoga mira
Austrii pripadne. Zalim pod Francezi načinjaše stranu novo
ustrojene i od b'apolona  opet u život dovedene liirie, dok
opet u parizkom miru pod Austriu nedodje. —

Istria spadaše u staro vreme na Galliu transpadanu,
kasnie na Uiriu, i u pervom puničkom boju bi od Rim-
Ijanah predobljena i od Augusta k Italii prikrojena. Pipin,
sin Karla velikoga predobi ovu derzavu i Henrik IF.  car,

79

uzvisi ju na čast hercežie, koju posle patriarka od Oglaja
(Aquileje) na zalog dobie. Njemu ju oteše opet god. X190
Mleteani, nu grofu od Gorice prepustiti moradoše grofoviu
Pazinska,  koja posle pod Austriu padne. Več si je pako
prie Austria gospoštinu Kastavsku (Castua) predobila, i tako
sada obodvoja ova posedovanja po svojem sjedinjenju au-
strianskom se Istriom nazivahu, koja u ostalom pod Krajnsku
spadoše. Po miru od Kampo-Formia dobie Austria i drugu
mletaeku stranu Istrie, nu vec god. 1805 morade po miru
požunskom ovu kraljevini talianskoj odstupiti a tako i ostalu
Istrie još stranu 1809 po miru od Senbruna; kada cela Istria
novo ustrojeno) kraljevini Ilirskoj pripade. Stopram godine
1813 predobi opet Austria obadva ova kraja, koji god.
1815 u miru parizkom Austrianskoj carevini pripadoše. —

Dalmacia se danas u politiokom ogledu deli na četiri
kotara: Zadarski, Splitski, Dubrovački  i Kotorski  (ovaj se
poslednji i Albaniom austrianskom i Bokom-Kotorskom na¬
ziva). Ovi se opet kotari dele u 25 preturab ili okružjah, za-
tim občinah i. t. d. — C. k. gubernia u Zadru perva je poli-
tioka vlast u Dalmacii. Verhovnom pako tribunalu od ape-
lacie (Ober-Appellations-Gericbt) podložena su nižja četiri
tribunala u Zadru, Spletu, Dubrovniku i Kotoru; vojnič-
komu odelu predstoji e. k. general-komanda u Zadru; ka-
meralnomu c. k. intendanca od financie. — U celom dalma-
tinskom kraljestvu ima gradovah 13, varošah 14, i 847
selah. —

Istria spada pod glavno terstjansko ravniteljstvo, ko je
pravicu perve apelacie od okružnoga suda poslatu pode¬
ljuje ; za pravicu od druge apelacie podeliti je apelacionalni
1 kriminalni verhovni sud (Appellations- und Kriminalober-
gericht) u Celovcu. — Istria deli sc na zemljište terstjan-
skoga varoša, i jedan posebni istrianski kotar, na kojeg i
Ciburnia spada. —

Na zcmljištu varoša Tersta poglavitia su mesta: 'First
(Triest, Tergestum) poglaviti i najznatnii od celog ovoga

80

primorja, velik i živahan morski varoš; razdeljuje se na
dve Strane: slaru i novu. Stari-Varoš,  koi je na berdu sazi-
dan i jednom se stranom do mora proteze, svojimi starin¬
skimi , zamazanimi i krivastimi ulicami taman i neprijatan
prizor daje; gde se naprotiv posve na ravnici ležeči novi-
varoš  urednimi svojimi ulicami i velikolepnimi kučami kra¬
sno diže i razvija. O vaj iz tri Strane sastoji: Terezinkog varoša
i dva predgradja: Jcsipovog  i Franjincg.  Celi Terst  zauzima
prostor od l*/ 2  sata; ima 34 občinska terga (Platze), 223
ulice, preko 1,7Q0 kučah i 55,000 stanovnikah. Stari-varcš
bio je prie obzidan, nu kada slobodnom morskom lukom
postade, zidove su ove porušili. Od tergovah staroga va¬
roša najznatnii je: Veliki Urg  (der grosse Platz) koi je večni-
com i drugimi lepimi stanji ukrašen, ovdi na sredimi lepi 26
nogah visoki, iz beloga mramora, na verhu kip Karla VI.
cesara predstavljajuči spomenik stoji. Zatim je: kazalištni
Urg  (Theater-PIatz), na kojem palača ravniteljstva, i lepo,
krasno narešeno, oda svuda prosto, i jednom stranom k
luči obratjeno kazalište stoji. Od cerkavah varoša ovoga
znatnie su: lepa i svetla cerkva svetega Petra  na velikom
lergu; cerkva svete Marie  prie ježovitska, danas župna
cerkva staroga varoša; stolna starinska cerkva svetoga Jus¬
ta,  leži mnogimi lepimi kipovi urešena na berdu polag
grada, zatim još cerkva i manastir benediktinah. K torne su
luteranskog i reformatnoga verozakona, kao i još nekoje
katoliekoga i drugih veroizpovedanjah cerkve lepe i zname¬
nite. Na berdu nad stolnom cerkvom leži starinski, debelimi
svojimi zidinami objaeeni grad, odkuda se u luku dolazeči
morski brodovi iz topovah pozdravljuju. Divan je izgled na
more i okolicu sa ovoga uzvišenoga mesta. Terezie varoš
leži severno-istočno k slaromu na ravnici. Ovaj se na svo-
joj severno-zapadnoj strani dotiče 'mora, na drugoj ga opet
strani ograničava Stara r{ka  (Starebrek ovde zvana), koja
iz ovdašnjih berdali dolazeča ovde u more utice. Do sre¬
dine varoša ovoga proteže se u nutra tako zvani veliki kanal,

81

koi je do 200 hvatih dug, 18 širok i do 14 stopah dubok,
i kuda  na sredi načinjeni cervcni most  (Ponte rosso) zvani
vodi.'U ovom kanalu stoji množtvo brodovah, koji do istih
tergovačkih kučah dobroditi mogu. Klice su u ovoj strani
varoša večinom na 3 i 4 kata, nekoje i na 5 i 6 visoke i
svuda kamo čovek samo okom pogleda, vidi se blagosta¬
nje, ukus i krasoljubje, kao u jednom od najbogatiih ler-
govačkih mest&h. Ova strana varoša lepe tergove, široke
četverouglastim lepim kamenora potaracane i na večer do¬
bro razsvetljene ulice imade. Terg od burse  (Borseplatz)
ima trouglastu sliku i spomenik iz mramora s kipom od
meda Leopolda I. cesara. Terg ovaj lepotom svojih kučah,
vekovitom iz svih sveta Stranah tergovinom svakolične robe
od umetnosti i živeša, zatim nebrojenim svojim od različi-
lih narodah množtvom, koje tuda od ran o ga jutra do cerne
noči vervi, svakoga inostranca na čudo i udivljenje pobu-
djuje. Terg cšrvcncga mesta  (Piazzo di ponte rosso) svojim
lepim vodometom je znamenit; ovde blizu kanala veliko
množtvo tergovačke robe leži na prodaju. Tčrg sveteg An-
tuna  ima na sredini cerkvu istoga imena, Milni terg  (Mauth-
platz, piazza della dogana) uredan terg za natovorivanje
i iztovorivanje tergovačke robe odlučen. Najlepša se u Tei¬
stu ulica zove »Corso«, ova je dovoljno široka i mnogimi
lepimi kučami ukrašena. Cerkve su pako u ovoj strani va-
r °ša znatnie: svetvg Antuna  na sredini terga istoga imena:
7; >tim ilirsko-istočna sv. Splridiona i gerčko-istočna sv. Ni-
kole. Najlepša občinska sgrada je Burza, gorostasno stanje
** kako se sudi, polag slike amsterdamske, dublinske i
P a rižke burse sazidano. Ima zatim ova strana varoša i mnoga
još druga prelepa občinska i tergovačka stanja. —• U pred-
gradju Josipovem  lipski terg mnoga tergovačka i druga lepa
stanja imade. Velika živahnost vlada ovdi poradi bližine
mora i neprestanoga tovarenja i stovarivanja svakoverstne
tergovačke robe. — Još je predgradje Franji.no ;  veliko iz
derva načinjeno dnevno kazalište (Tagstheater), imade zatim

6

82

dve kasarne, vojnidke bolnice i magazini, jednu civilna
bolnica i novi Lazaret svimi potrebnimi tako uredjen, da
se za najbolje u Europi deržati može. — Luka varoša Ter*
sta tako je uredjena, da i največe ratne brodove primati
može. — Od znanstvenih-pak-o zavedenjuh varoš ovaj imade:
dobro uredjenu učionicu mornarstva, glavna varuška., jedmi
židovska, jednu gerčku i jednu gerčko-ilirsku, najposle pri-
maljsku učionicu i jednu občinsko knjižnicu. U Terstu je
nadalje stolica deržavnoga ravniteljstva, katoličkog biskupa
i njegovog stolnoga kaptola; vise konzolah od inostranih
vladanjah kako i tergovaekih opravnikah (ilandelsagenten).
Od fabrikah varoša ovoga znutnie su: fabrika rozoliah, gde
se svake fele rozolio’napravlja, ijedna od najveoih u carstvu
sapunarnicab. Napornenuti lakodjer vredno je ovdašnje
užai'ske (abrike, u kojih se jako veliki i mnogi konopi za
mornarstvo priredji vaju. Radi velike tergovine, koju varoš
ovaj sa svimi Stranami sveta tera, innožtvo velikoteržacah i
oseguravajuca družtva stan svoj ovde imadu. Najposle oko¬
lica varoša ovoga nmogoverstnim ugodnim zabavam stanov-
nikah služi, koje ovi na motu i kopnu imati mogu. —

Od ostali!) mestah ko tara tersljanskog znatnia su: Cer-
vela,  od svoje solnice glasovito mesto. — Lipica,  s odhra-
njivanjem dobrih jahačih konjah poznato. — Opfina  na
jednom brežuljku; ovuda cesta iz Ljubljane u Terst vodi;
mesto je ovo poradi svojega krasno,ga izgleda na kiltu i va¬
roš terstjanski i moi’e jadransko i poradi svoga zdravog
zraka na glasu, — Prosflia  (Prossecco), dobrim svojim vi¬
nom, koje je več u staro vreme na glasu bilo, a i danas se
još u inostrane deržave razpošilja, glasovito mesto. —

2, U kotaru istrianskom:  Pazin  ili Paiu  (Pisino,
Mitterburg), do 400 kueah i 1,800 stan. hrojeei varoš, vla-
stitost grofa Montekukula, leži u gorami obkoljenoj dolini i
Žitkom, vočem i vinom bogatoj okolici. Ima stolicu kotar-
skogaravniteljstva, gimnazij, u kojem frančiškani uče, jednu
glavnu učionicu i bolnieu za uboge. — Kcpar  (Capodislria),

na jednom klisurastom morskom otoku, koi je dugačkim
mostom s kopnom svezan, sazidani varoš. Pogled grada
ovoga je starinski i tmioan; ovde su glavni terg i neko ja
još druga stanja lepa. Od mnogih cerkvah najznatnia je le¬
pimi kipovi ukrašena stolna cerkva; od ostalih pako sgra-
dah: varoška kuča i kazalište. Varoš ovi ima gimnazij, ma-
nastir franciškanah, glavnu učionieu za dečake drogu za
devojke, i dve bolnice. Stanovnici se zabavljaju ponešto
ribariom, zalim teržtvom ulja, vina i soli. — Piran  (Pirano)
leži na jednom poluotoku u prijatnoj okolici izmed ju dva
brežuljka, ima GOO kučah i G,500 stanovnikah. Starinska
glavna cerkva stoji na visokom brežuljku; toranj (zvonik)
pako od ove na samoin stoji s kojega se lepi izgled na more
imali može. Varoš ovi ima jednu glavnu učionieu, i u obliž-
njoj okolici najglasovitie u celoj Istrii solnice (Salinen), koje
najčistju i najlepšu morsku sol davaju, i k torne jednu luku.
Stanovnici se plodjenjem maslinah, vina , zatim ribariom mno-
zabavljaju- — Južno-zapadno od Pizana lezi selo Salv ur c,
gde na jednoj u more pružajučoj se prežbi stoji svečnica
(Leuchtthurm), koja na 6 miljah daleko sveti.— Muja  (Mug-
gia) tergovište polag morskog zaleva istog imena; ovde se
morska sol priredjiva, okolica dobro vino imade. — Nevi.
grad  (Cittanuova) polag Utoka Dugoberole potoka u more:
>ma duboku i sigurno luku i preko 800 stan., koji se mnogo
r *bariom zabavljaju. — Poreč  (Porenco), varošica s okolo
2,200 stanovnikah, leži na jednoj morskoj klisuri, koja je
Uzkim jednim putein s kopnom saslavljena; starinska ov-
dašnja cerkva sa stolicom biskupa ima mnoge izrezke i stupe
°d mramora, koji su jošte u desetom stoletju pravljeni. —
Trcvinje  (Rovigno, Trevigno), na jednoj daleko u more pru-
kajučoj se prežbi leži najveci ovaj Istrie varoš i 1,100 kučah
i do 10,000 stan. imade. Najpoglavitia sgrada ovde je: vi¬
soko ležeča starinska i na podobu svetoga Marka u Mlel-
c 'h ustrojena glavna cerkva: ima jednu glavnu učionieu za
detčake i jednu za devojke, dve dobro uredjene luke, da

6 *

84

i največe morske brodove, koji se ovde napravljaju, pri¬
mati može. Velika se tergovina uljem, muškatnim vinom i ri¬
bami ovde tera. Ne daleko od varoša dva su otoka: svete Ka¬
tarine i sv. Andrie. — Pula  (Pola) u staro vreme glasovit varoš.
Danas pako večom stranom iz zapuštenoga i srušenoga starin-
skog varoša sastoji, kojega su ulice velikom stranom danas
puste i zaraštjene; leži na jednom dražeslnom brezuljku po-
lag ovdašnje velike i lepe luke, koja se medju najlepše u
Europi brojlti može. Starinska stolna cerkva danas na os-
tancih negdašnje poganske cerkve sazidana stoji; veliko se
množtvo rimskih starinah, sto negdašnju uzmožnost vaiioša
ovoga pokazuje, ovde izkapa, od kojih se poglavito jedan
dobro sačuvani (369 stopah dugi, 292 široki 75 visoki, u
dva reda razdeljeni i sa 144 lukovah providjeni amfiteatar
vidi: zatim znamenita su tako zvana zlatna vrata, s jednim
rimskim slavolukom, koja danas za varoška vrata služe. Sla-
novnikah do 900 imade, koji se najviše poljedelstvom i
lovljenjem tunine zabavljaju. Luka ovdašnja malo se po-
hadja.— Labin  (Albona), varošica na visokom berdu ležeča,
ima do 1000 stanovnikah, koji se maslinah, vinogradah i
kestenah plodjenjcm zabavljaju. — Planin  (Fianona) varo¬
šica ukraj mora nc daleko od gorispomenute. — Izola,  na
jednoj u more pružajučoj se klisuri, u ostalom u plodnoj i
prijatnoj okolici ležeče i do 3,100 stan. broječe tergovište;
ima jedne prie nekoliko godištah iznadjene toplice. — Fa-
iana  (Fasana), mesto ukraj mora s lukom; nedaleko odavde
leže Brionski otoci (Brionischen Inseln), glasoviti radi svoga
pepeljastoga mramora, koi se u Mletke mnogo pošilja —
Berlec,  tergovište polag mora, gde se mnogo ulja, vina,
kesteneli, meda i lovora prodaje. — Mbščenice,  na kameni-
tom zemljištu ležeče tergovište i od istih gore rečenih pro-
izvodah poznato. — Kcrnjale  (Corniale), veliko preko 800
stan. broječe selo, svojoin brežnjatom špiljom poznato, koja
je od največih u carstvu, stanovnici ju Vileniccm  nazivaju. —
Dolina,  južno-istočno od Tersta na prijatnom brežuljku le-

85

žeče selo; ovde se na jednoj klisuri vide strahovite zidine
podertoga grada st. Serolo, gde i na blizu ona poznata
i jako polažena podzemaljska špilja leži. — Scvinja  (So-
vignach) grad i selo s iabrikami od slipse i vitriola, koje
veliku stranu obližnjih deržavah obskerbljuju. — Buzet
(Tinquente), varoš na jednom berdu.— Vedrijan  (Dignano)
varošica. — S. Lovrec, Aatiran, Diemina, Bale  (Valle), Pe-
• roj , Barbano.  —

Na Istrianski kotar sledeči otoci spadaju, koji
ukupno do 30,000 stanovnikah broje:

Cres  (Cherso) i Osor  (Ossero), dva ova otoka leže sk ti¬
pa, i 4*/ 2  □ milje i do 13,000 stanov, imadu; zemlja je ve-
čom stranom kamenita i bregovita, medju kamejem ni-
stanemanje jedna versta kratke, vlažne, i za pašu ovacah
veoma prijatne trave raste. Velika poslenost ovdašnjih sta¬
novnikah neplodna ova berda u dražestne vinograde i lepe
maslinami zasadjene okolice pretvoriti znade tako, da se
ovdašnje ulje medju najbolja računati može. Kermakah i
rogate marhe malo ovde derže, nu time više ovacah, koje
pri pašah ovdašnjih jako su tuste, tečno meso i dobru
runu imadu, i od glavnih su izvorah za život. More sva-
koverstnih ribah množtvo imade, koje ovde nasoljene na
daleko se razpošiljaju. Berda zatim mnogo mramora ima-
Poglavitia su mesta na pervom otoku: Cres  (Cherso)^
grad na podnožju jednoga berda ležeči; ima 700 kučah,
'0100 stanovnikah; glavnu učionicu i luku, koja se slabo
pohadja. Osor  (Ossero) gradič, od koga je i bližnji otok ime
Sv oje dobio , ima 300 stanovnikah. Ljubenica,  negda zname-
®ito mqsto, danas prosto samo selo. Vrana,  južno od Cresa
grada ležeče mesto. — Na otoku Oscru  pako poglavitia su
'fiesta: Mali-Lošinj  (Lussin piccolo) mesto glavnom ueionicom
' največom ovih otokah lukom providjeno; ima 7 (0 kučah
1  do 3,(500 stanovnikah. Lošinj vclUu  (Lussin grande), mesto
^0 kučah i do 2,400 stanovnikah broječe, — N a  gore re-

80

cene otoke spada jošt devet manjih klisurastih otokah, od
kojili samo dva; Nia  (Unie) 220, i Sanse.go  700 stanovni-
kali imadu. Ostali kao: Veliki  i mali Str a kan  i. t. d. nisu
naseljeni, nego se samo od stanovnikah obližnjih otokah
obdelavaju. — Na istrianske otoke spadaju još: Velja  (Ve-
glia) ili Kark,  pod starim imenom Kirka  (Curica) poznat,
ima 9 d miljah i 11,000 stanovnikah. Severna strana ovoga
otoka jednim se berdom dokanča, koje samo za jetlan
puškomet od horvalskoga kopna udaljeno leži. Severno-
istočna pako strana njegova imade sterme i klisuraste obale,
a nijedne luke, poradi česa je ribarom jako pogibeljna, j er
ovi nikakovoga utočišta od severne bure imati nemogu.
Nu tim sti prijalnie lepimi seli i lukami napunjene južne
otoka ovoga obale. Od hordah ovdašnjih najznatnic je:
Virbnik , iz kojega jedini ovoga otoka potočič izvire; u
ovoni se berdu mnogo eervenkasto-pisanoga (spodobnoga
veronskemu) mramora izkapa. Vino je ovde Stanovnikom
poglaviti izvor od dohodakah, nu zlo se obdelava. Rozah
i ovacah nederže toliko, kao na obližnjih otocih; nu tim
vise rogate rnarhe i konjah, koji su maloga i lopog struka.
Poljedelstvo u obče bolje bi cvalo, da isto vise marljivo¬
sti stanovnici imadu. Poglavitia pako na ovom otoku mesta
jesu: Velja.  (Veglia) ili Kark  (Kerk) dosta uredno sazidan i
oko 1,200 stanovnikah brojeei varošitiac; ima jedan grad,
stolicu biskupa, glavno učionicu i luku, koja i veče bro-
dove primati može, nu tergovina znamenita nije. OmiHje
(Castel-Muschio) do 1000 stanovnikah broječe mesto, leži
na jednoj klisuri. Dcbašnica,  tergovište s lukom, u plodnoj
i dobro obdelanoj okolici ležeče. Dobrin/,  tergovište u
plodnoj okolici na istočnoj otoka obali, sa solnicami. Virb¬
nik,  na istočnoj otoka obali i podnožju berda istoga
imena, starim jednim gradom i lukom obskerbljeno mesto.
Be.fca,  na istočno-južnoj obali kod izvora potočiča ovoga
otoka ležeče. Koridica,  selo u jednoj dolini. — Otok Plav-
mč  (Plavnitsch), leži s varošom Cresom u isloj geografičkoj

87

širini, i od otoka ovoga samo se jednim uzkim kanalom
razdružuje; naseljen je pako od samih pastirah. —

Pkrvik  (Parvichio i Borca di Senja zvan) otok, leži is-
toeno od otoka Velje, od kojega se jednim samo kanalom
razdružuje, Južno-zapadno na ovorn otoku leži uzkim i
pogibelnim svojim ulazkom poznata luka Dabac.  —

Dalinacia.

i) Zadarski kotar razdeluje se u sedam okružjah;
Zadarsko , Obrovakko, Šibenik ho , Kninsko , D ernišieo , Skradi li¬
sko  i Paisko;  poglavitia pako mesta imade: Zadar  (Žara
Jadera) utverdjen varoš, koi za porušenim Solunom glavni
Dalmacie grad postade, leži u slici jajca na jednoj u more
pružajučoj se prežbi, koja se razdružuje od kopna jednim
vodom napunjeniin obkopom, na kojem jedan gibljivi most
stoji. Varoša ovoga ulice uredne su, nu uzke, zločesto po-
taracane i bez ikakovih kanalah; osim dvojih velikih svojih
vratah ima još dva niartja izlazka, zatira dva lerga i skupa
sa svojimi predvaroši broji do 1,000 kučah i preko 8000
stanovnikah. Od sedam cerkvah rimskoga izpovedanja od-
likuju se: starinska golieka stolna cerkva sv. A.nastazie, u
počelku XIII. stoletja sazidana; i cerkva sv. Simuna. Zadar
,)e stolica deržavnoga ravniteljstva od cele Dalmacie; okru-
znoga ravniteljstva (Kreisamt.es), apelacionalnoga sudbenoga
tribunala, general-koinande i drugih s ovimi skopeanih ob¬
lastih; k torne stolica katoličanskoga arci-biskupa i njego-
v °ga stolnoga kaptola; biskupia je ova jošte godine 1154
rta arčibiskupie čast uzvišena. Zalim od ove godine ima i
stolicu geroko nesjedinjenoga biskupa L c k. klerikalno sč-
ni ‘nište gerčke cerkve. Ima licej, gimnazij, arci-biskupsko se-
ni| nište s bogoslovnim ueilišlem za čelu Dalmaciu, gde otac
Benedikt Mihaljevie klerikom staroslavjanski jezik (glagol-
sknni pismeni) predaje; ima glavnu ueionieu za deteake i
J e dnu za devojke, jedan opatički manastir s učionicom za
dž vojkc, zatira jednu gradjansku i drugu vojničku bolnicu;

jedrni rodioniou i nahodište (Gebar- und Findelhaus), je-
dnu sbirku (Sammhmg) umetnih i starodavnih stvarih, ne
odavno osnovani muzej narodni, i serbsku novu tiskarna,
bratje Batsrah; kazalište, kazino, pomorski arsenal i. t. d.
U gradu ovom mnoga se zatim rukotvorja prave i pogla-
vito jako dobar rozolio. Druga pako i velika strana sla-
novnikah mnogo se ribarstvom zabavlja. Tergovina sanio
se proteze na potrebeine glavnoga grada i obližnje oko¬
lice. Luka na severnoj strani varoša stoji, i tako je ustro¬
jena, da svako približenje nepriateljskih brodovah pre¬
prečiti može: od morske Strane naeinjen je zid od ka¬
mena, koi brodovom pribliz.it se brani, od kopna pako
varoš je velikimi bedemi ohranjen. Mnogi starožitnosti rim¬
ske ostanei nalaze se u Zadru i oko Zadra, i okolica za-
darska svaki dan lepša postaje. Zadar je prie velika osku-
dicu terpio u sladkaj vodi, mi to je več prestalo, odkako
je g, 1836. novi vodovod naeinjen, koi vas grad pitkom
vodom providja. Tergovina je neznatna, i jedine su ovdi
fabrike za pecivo rozolia. Zadar je mesto verlo staro i još
u vreme Liburnjanah i Rimljanah poznato poradi hrabrosti
svojih stanovnikah, k oj i su glasovih brodari bili. Vreme¬
nom padne pod gereko carstvo, i od leta 1409, doklegod
je ml e ta ek a republika stojala, neprestano je ovoj vlasti pod-
ložan bio. —

Šibenik  (Sibenico), polag kanala istoga imena, koi
Kerka potok načinja, starinski na jednom obronku sazidan
varoš, što mu od mora lep vid daje. Grad i dva nje¬
gova mala predgradja imadu skupa do 700 kučah i preko
5000 stanovnikah. Na berdih, koja se kod Šibenika dižu,
leže dve tvedjave: sv. Ivan  i Barone,  koje su grad ovaj
predjašnjih vremenah protiva Turkom branile, nu Turci
drugu ovu najposle ipak porušiše. S morske Strane izvan
prevelike luke gradske leži na jednoj prežbi tverdjava sv.
Nikole,  sazidana god. 1546 pod upravljanjem slavnoga Ar¬
hitekta San. Michicla.  Grad ovi ima slolicu rimo-katoličan-

89

skoga biskupa, i do 20 cerkvah, tri samostana za mužke i
jedan za ženske glave. Najlepša je cerkva ne samo u Šibe¬
niku nego i u celoj Dalmacii stolna cerkva sv. Jakoba i po
ukusu gotičko-talianskom od god. 1443 — 1555 sazidana.
Ove su gerčke cerkve, jedna u gradu, do sada stolna, p.o-
svetjena uspenju Bogorodiee, druga manja u predvarošu
sv. Krištofa k uznešenju. Gradske sgrade, izuzimajuči pre¬
krasni Kasino na velikorn tergu, nista osobiloga u sebi
neimaju. Od uči listali nabodi se ovde varoška glavna učio-
nica za detčake i jedna za devojke. Glavna je zabava sta-
novnikab vino, koje se na tartarskih berdih proizvodi, za¬
lim pecivo rozolia, i oešto tergovina. Gredu ovom takodjer
leti manjka sladka voda. U luei i kanalu šibeničkom mnogo
se ribah lovi. Skradin  (Scardona), medju malimi berdi i na
desnoj obali ovde jako široke Kerke reke leži ovi u staro
vreme glasoviti, nu posle duboko padši varoš; danas iz
jedne samo duge ulice sastoji i do 1,200 Stanovnika!) broji,
koji po nešto ribariu i tergovinu s Turskom teraju. Luka
ovdašnja za velike brodove neima dosta vode. Pol sata
odtuda je prekrasni, 25 stopah visoki vodopad Kerke
(ovde skradinski dap  zvan). — Knin  (Tininium) negda gla¬
soviti, danas mali varoš ukraj ribami bogate Kerke reke,
koja ovde Butižinicu u sebe prima, i preko koje na pola
kamenit na pol derven most vodi. Ima na obližnjem ster¬
eom berdu ležeču tverdjavu, koja je do 1647 godirie dugo
"vremena u turskih rukah bila; onda ju pako mletaeki gc-
neral Foskolo predobi. Plodnu ovdašnju i lepu dolinu Kerke
Sv ake skorom godine voda poplavi. — Biograd  (Žara več¬
ina) jednom znamenito i stolno mesto od više horvatskih
kraljevali, danas pako malo samo i ubogo selo od 105
kočah i 450 stanovnikah. Mlečiči su mislili, da je ovde
stf >ra Jndera  bila. — Nin  (Nona) negda varoš znameniti,
danas samo siromaško mesto, medju močvarami, u ko-
Jd> se mnogo ribah dobiva, ima 150 kučah i 460 sta-
novnikah. Tu je rimski grad Ocnona  ležao. — Novigrad,

90

leži na jednoin povisenom mestu polag morskog zaleva,
istoga imena s podertinami starinske tverdjave. — Obrovac
(Obrovažzo), iz gornjega i dolnjega dela sastoji ovo malo
polag Zermanje potoka ležeče mesto; ima 4a kučah i do
300 stanovnikah, koji tergovinu sa Zadrom, Bosnom i voj-
niokom Horvatskom teraju. Ladje po Zermanji Žitkom i vi¬
nom napunjene dolaze do simo, i odtuda opel derva, pa-
muk i ostale proizvode odvoze. — D er niš  u staro vreme
varoš i tverdjava, koju godišta 1684 mletački general Do¬
na/c  Turkom oduze; danas tergovištc sa 1000 stan. na de-
snoj obali Cikole ležeče. Jedan sat daleko od Derniša na¬
bode se glasovite u Dalmacii rude kamenoga ugljevja, koje
u dolini medju berdi Svilajom, Mosekoin i Promenom leže
i za neizeerpive se derže. — Vrana  (Aurana) polag jezera
istoga imena, koje je jeguljami (Aallisčh) bogato. Ne da¬
leko od tuda nabode se podertine starinskega grada i sto¬
lice velikoga priora od Vrana (priora Auranae) negdašnjih
božjakah (templariah), koi naslov danas prepusti kaptola
zagrebačkoga nasledno imadu. — Vodica  i Tribohug , dva
mesta, kod kojib cerveno ono grozdje raste, iz kojega se
dragoceno maračinsko vino pripravlja. — Karin  mesto, gde
mnogo ostrigah imade, koje se u Zadar prodaju. — Pod-
graje,  mesto, blizu kojega se na jcdnom brežuljku podertine
rimskoga varoša Asscria  vide. — Radu,sir , mesto, gde se
na obližnjem berdu, Mditinc  zvanom, jedan rimski slavoluk
nalazi. U občem uzeto kotar ovi mnoge znamenite staro-
dovnosti rimske imade. —

K cv orna kotam spadaj h  jest tako zvani istrianski i dal¬
matinski oteci :

a) Od istrianskih  o tok  a h znatnii su : Hab  (Arbe)
otok, ima 3,500 stanovnikah, koji u cerkvenom obziru na
Veljsku biskupiu spadaju. Severno imade predbrežje Lo-
paro zvano, i obalu prama morovlaškim berdom stermu i
nepribodnu tako, da nikakove luke neima. Berda otoka
ovoga velikom stranom iz samoga mramora sastoje, doline

91

pako iz plodnih zemljištah. Na istočnoj svojoj strani imade
visoko berdo, koje se prama zapadu u plodne i prijatne
brežuljke i doline proteze. Podnebje pako zimi poradi
severnih vetarah ostro je, u ostalem zdrav zrak imade;
samo slane magle, koje kad se more burka, iz obliznjega
kanala izlaze, ljudem, zalim travam i odtuda marhi, više-
putah tako su škodljive, da isto meso zuhko, gadno i tako
za jčdo neprikladno biva. — Ostali ovoga otoka proizvodi
jesu: masline dudovi i drugo vooe; žilak zalim po nižje
ležečih okolicah dobro rodi. Poglavito je pako morska ri-
baria velika, jer sc svake fele ribah nasoljenih odtuda i u
druge strajnske deržave prodaje. Solnice Stanovnike naj-
finiom soljom preobilno obskerbljuju, i sladke vode na
celom otoku dovoljno imade. Nu poslenost stanovnikali
ovili jako jemala, nemarnost naprotiv velika, stoje i uzrok
da polja velikom stranem neobdelana ostaju . te da se oni
tako sa siromaštvom boriti moraju. Najznatnie je mesto: Rab
(Arhe), obzidan ovi varošinac leži na jednom duguljastom
hrežuljku medju dvemi morskimi zalevi: ima dvoja vrata,
220 kueah, 1,000 stan. i luku. Znamenita je ovoga otoka
u dogodovštini jedna od god. 1018* pogodba, kojotu se
stanovnici mletačkomu duždu, Otonu Urseolu  obvezaše, da
če godišnji harad od 10 funtih svile davati, u pomanjkanju
pako svile, da se 5 funtih suhoga zlata dati obvezuju.
Ovo dokazuje, da se je proizvodjenje svile pod gerčkimi
carevi prie u Dalmacii nego li i u samoj Talianskoj razpro-
s tranilo; to jest da se je svila u staro vreme bolje nego
danas obradjivala. — Ovamo spadaju još nekoji klisurasti
°toci, na primer: Dolin, Goli, Dri venile, sveti Gergur,  koji
'ttarhi obliž, nj i h otokah za pašu služe; i još drugi manji i
n cnaseljeni otoci. —

b) Dalmatinski  pako kotara  ovoga sledeči su otoci:
Pa S  (Pago), iz više zemaljskih prežbah saslojeei otok, koi
Se  uzkim morlačkim kanalom od horvatske obale razdru-
^ u jc; ima ukupno do 4,500 stanovnikah. Dobre ovdašnje

92

paše čine, da stanovnici mnogo marhe, poglavito ovacah
imadu; nu ipak su im ribarie i solnice poglaviti izvori za
život. Odličnia mesta ovoga otoka jesu: Pag,  grad, koi
s dvemi svojimi predvaroši 510 kučah i 2,250 stanovnikah
i dobra luku imade. — Ulazič , selo, kod kojega se u jed-
nom jezerištu dobre jegulje dobivaju. — Ncvalja,  selo na
jednoj prežbi. — Zatim Gorica  i Digmška  dva sela. —
Silba  (tal. Selve ili Selbe) i Olib  (Ulbo, Luibo , kod Por-
firogenita Aloep), dva neplodna otoka, kojih stanovnici ako
i malo pitke vode, zatim suho i kamenito zemljište imadu,
koje je još sa &vih Stranah vetrom izloženo, ipak polag
svoje marljivosti odhranjivanjem marhe i ribariom dobro
se zderžavaju. Na Silbi divja šparga u neizmernoj koli
koči raste; belkastega zatim mramora obadva ova otoka
imadu. — Uljan,  otok plodan nuz zadarski kanal; ima
u- blizu sela sv. Eufemie na jednom visokom okruglom
berdu poderti grad sv. Mihaila, koi je po svoj prilici Sta¬
novnikom u staro vreme za utočište prot morskim gusarom
služio. — Grosa , otok (Isola grossa) svojoin ribariom zna¬
menit. —

Pasman  otok polag zadarskog kanala, rodi vinom,
uljem, i pred nekojimi godinavni svilu je obdelavah počeo.
Mesta su: Pasman  u sredini otoka; i Tkon  na istoenoj strani.
— Incorcnala  ili Corvnata , otok neobdelava se, jer veči-
nom samo marhi za pasji služi; ima razsijane kuče i mnogo
dobroga ovčjega i kozjega sira dobiva. —

Rava,  mali plodan i dobro obdelan otok. — Mcr-
ter,  otok poradi svoga dražestnoga ležaja medju najlepše
se broji. Sa ovdašnjib dražestno umaljujučih se brežuljkah
na mnoge mora ovoga otoke, predbrežja i obližnje obale
krasan vid imati se može. Na otoku ovom ima mra-
mora, maslinah, i vino dobro napreduje. Svetno,  mesto
je u istoenoj strani otoka ovoga dobro uredjeno, i po jednom
mostu s kopnom sjedinjeno. —

93

Na kotar ovaj najposle još 60 malih klisurastih oto-
kali »školjc cd Šibenika « (Scoglien von Sibenico) zvanili spada,
koji su takodjer pod imenom Kuladički ili Keladusički otoei
(Culadischen oder celadussischen Inseln) poznati. Od.ovih
su plodnii i naseljenii: Zlarin, Pervič, Krapan  i Žiri,  imadu
vina, maslinah, voča svakoverstnoga i dudovah. —

2) U kotaru Šplitskom, koi se u 10 okružjah: Šplit-
sko, Trogirsko , Sin j s ko, Makarsko , Imosko, Olmdko, Neret-
vansko, Bratsko, Hvarsko  i Viško  deli, poglavitia su mesta:
Splet  (Spalato), varoš, koi na jednom morskom poluotoku
leži, i od mora lepi vid imade. Starinski njegovi zidovi
večom su stranom razneseni ili poderti, samo prarna istoku
na jednom brežuljku stoji još starinska iz četvero ugla-
stoga kamena sazidana cerkva. Sastoji pako iz staroga i
novoga varoša i iz četiri predvaroša, koji svi ukupno do
1,800 kučah i 8,700 stanovnikah imadu; odkuda se na unu-
tarnji varoš 430 kučah i do 3,000 stanovnikah broji. Ulice
su večom stranom uzke i neuredne. Od občinskih sgra-
dah odlikuje se poglavito znamenita na istom tergu stolna
cerkva, koja je još u staro vreme bogu Perunu (Jupi-
ler) posvetjena bila. Od ostalih starinah, koje su vredne
da se vide, sledeče navodimo: podertine velike i lepe pa-
laee Diokleciana rimskoga cesara i rodjenoga Ilira, sa
blatnimi svojimi za tada nazvanimi vrati; zatim na stolnom
l ^rgu jošte dobro sačuvani templo Eskulapov 22Y 2  stope
i 15 širok; danas pod imenom svetoga Ivana za ker-
stionicu odlučen: a potom ostanci starinskega jednog vodo-
v °da, (Ohilnii opis starinah palače Dioklecianove, vidi u
banici ilirskoj god. 1838 broja 4. 5. 6.) Splet je stolica
kotarskoga ravniteljstva, jednoga biskupa i njegov o ga stol-
n °ga kaptola. Ima zatim varoš ovi učilište mudroljubja, jedan
Sluinazij, jednu glavnu učionicu za detčake i jednu za devojke,
J e dan muzej za starodavnosti, jednu vojničku i drugu gradjan-
s ku holnicu. Pod berdom Marianom kod velikoga predva-
lc >ša (Borgo grande) nalazi se jedan studeni sumporni iz-

94

vor, koi se za kapelj potrebuje; kaziva se, da je u vreme
Dioklecianovo na is to m mestu stojala cerkva Diani posve-
tjena, od koje medjutim danas nikakovoga znamenja neinia.
Luka varoša ovoga dobro je uredjena, nu sigurna dosla
nije. Tergovački se poslovi s vinom, uljem, pšenicom,
smokvami, vunom, voštenimi svečami, rozoliom i. t. d,
teraju, medjutim ni ovi nisu mnogo znameniti. — Trogir
(Trau), starinski zapadno od Spleta ležeči varoš; leži na
jednoj morskoj prežbi, koju kopno i otok Bua napravlja;
s otokom ovim Trogir je po jednom 150 korakali dugotn mo¬
stu sjedinjen, Varoš ovi ima preko 500 kučah i do 3,400
stanovnikah, ima uzke, vijugave ulice, jednu lepu stolnu
cerkvu, tri manastira i jednu bolnicu. Starinske ovdušnje
tverdjave zidovi sada su poderline. Stanovnici se vina,
maslinali, smokavah i mandalah plodjenjem zabavljaju, i s
ovimi proizvodi terguju. Varoš ovi u dogodovštini mnoge
sudbine preživi. Godine 1123 oplenišc i opustošiše ga Sa¬
raceni. Godine pako 1242 u malo što Tatarom u ruke ne-
pade, koji bežečega kralja Ugarskog Belu IV. tja do simo
poteraše. I buduči ni ovde kralj pred njimi siguran ne-
biaše, otide skupa s obiteljom i pratnjom svojom na jedan
mali otok, koi se i dan današnji još Skoljic Kraljcvac  od-
tuda zove, kakono sc i berda, pošto Tartari kod Šibe¬
nika natrag uzmakoše, tartarska berda (Morili Tartari) naz-
vaše. Godine 1377 Genovezi varoš ovi predobiše, nu dve
ga samo godine deržaše. God. 1419 predobiše gaMletčani;
pri obsednutju ovom pervi put se je orila u Dalmacii germ-
ljavina topovab, iz kojili Mlečiči sa galiali svojih počeše
grad ovaj bili. Trogir je takodjer rodno mesto Ivana Lu-
cia (-j- 1079) najboljega dalmatinskega histerika. — OmtŠ
(Almissa), varošica pod golom jednom i stermovitom kli-
surom Borati  zvanom, leži u slici duguljastoga četverokutja
kod utoka Cetinje reke u more; ima preko 150 kučah, do
800 stanovnikah, jednu luku i po nešto tergovine s vinom.
— Dalje odtuda pramu jugu izpod berda Bičkove  zvanoga

95

leži u plodnoj okolici otvoreni varoš Makarska  (Macarsco)
u slici polumeseca protegnut. Ima 260 kučah 1,700 sta¬
novnikah, glavnu jedmi učionicu i dobru luku. U ostalom
celi ovaj kotar izmedju utoka Cetinje i Neretve reke u
more imenuje se: Primorje.  — Na podnožju Sfilac planine
i na polovici puta iz Knina u Sinj leži Vtrlika  selo od 80
kutfah i 300 stanovnikah; poznalo od krasote okolice svoje,
ima lekovitu vodu; koja leti mnoge goste ovamo privlači.
Poldrugi sat od sela ovoga izvire Cetinja reka, i ne da-
leko odtuda nalazi se jedna podzemaljska špilja, koja raz*
noverstne i lepe slike imade. — Južno od predjašnjega
sela leži Sinj  (Sign) sa 120 dušah, iz podertinah jedne
starinske tverdjave sazidano mesto; leži blizu sastanka
Hana,  gde se turski i dalmatinski tergovei svakoga čet-
verlka sastaju. Jedan sat istočno od Sinja, gde se Kara-
sica potok u Cetinju uleva, na jednom hrežuljku, koj se
od stanovnikah Citluk naziva, ležaše negda rimski varoš
-dequum,  od kojega se još nekoje zidine i vodovodi vide.—
Kli.ta  (stari Andetriuin ili Mandetrium, koju tverdjavu pre-
dobivši rimski vojvoda Tiberio pod Augustom cesarom,
doverši pokorenje Dalmacie) mesto ovo danas, koje vina i
ulja proizvodi, ima na jednoj usamljenoj klisuri tverdjavu,
^°ja je svojim čestim hrabrim odporom proti Turkom po¬
znata. Taki pod ovim mestom kroz uzki Klapovica  zvani
klanjac drum vodi. — Ime,tki  leži blizu turske krajine na
Jednom berdu, koje se nad prekrasnim ovdašnjim poljem,
kroz koje potok Verliča teče, uzdiže. Potočio ovi iztiče na
Podnožju Podi  zvanoga berda, i Imosku ravnicu uzduž
Pfoseca, odkuda 6 miljah na turskoni zemljištu kada pre-
Va H» napravlja od svili Stranah zatvoren malo jezero, od¬
kuda ga po podzemaljskih izlecib opet nestaje. 1’otočič ovi iz-
kje se zimi preko obalah svojih i tako svu dolinu ujednu
utočvaru pretvori. Imoski nadalje imade jednu tverdjavu,
Preko S00 stanovnikah i znamenitu tergovinu, koju s lur-
s kom marhom i drugimi proizvodi tera. U ovoj je okolici

90

negda stari rimski varoš hnotlia  ili Emotha  stojao. — Ver-
garač  siromaško mesto u močvarnoj okolici polag Rastoha
jezera ležeče. — Neretva  (Narenta, Fortopus), mesto od
150 kučah i 740 stanovnikah u nezdravom nu plodonosnom
neretvanskom polju. Kotar ovi od Neretve ima veoma za-
nimivu dogodovštinu. Ovaj još u početku srednjega veka
biaše slobodna gusarka deržava, i Mletčani morali su joj .
kroz 170 godištah harača platjati, da po Neretvi slobodno
broditi mogu. Neretvani bo biahu jadranskoga mora gu-
sari, kojf sve otoke istočne Dalmacie kao; Brai, Hvar (Far),
Kcrčulu, Lastovo  i druge sebi podložiše, i po predobljenom
otoku Hvaru,  ne daleko od Zadra bitvu pomorsku, u kojoj
inletački dužde Petar Candiano  pogibe, oderžaše: Ovo se/
je godine 887 dogodilo. Nu pošle god. 997 duide Petar Ur-
seolc  predobi Istriu i više dalmatinskih morskih gradovah, i
Neretvance iz svih otokah iztera. Od ove dobe nisu Mlet¬
čani njima više harača platjali, a tako i Neretvanci morsko
gusarstvo sada u veliko terati prestadoše. — Najdalje od
svih mestah istočno na levoj obali Neretve, gde ona bro¬
diva postaje, leži selo MUkcvii.  — Od ovoga opet je-
dno dve mile daleko na povisokom mestu, na kojega
podnožju potok Norin  zvani teče, leži selo Vido , po tom
samo znamenito, što ovde stari varoš Narona  (Naro i
Narbona imenovani, kako ga Ptolomeo i Strabo imenuju)
ležao, koi Valiniu  ubojitomu vodji, Cezarovomu pri pok
orenju llirie mnogo zadavaše posla. (Potok Norin  izvire
na turskom zemljištu, odkuda u Dalmaciu unilazi, i kod
Turnja od Norma  (Torre di Norin) u Neretvu utiče. — Pam-
tenja vredna su sela: Kastel- Kambio  zvana, i na najlepšoj
i najbolje obdelanoj obali Dalmacie na tako zvanoj ra¬
vnici od Kastela  položena. Pribrežje ovo od predivne le¬
pote medju Spletom i Trogirom, gorom Karbana i na le¬
vom od Salone produžava se i svojom se krasatom s naj¬
lepšimi lialie predeli natecati može. Selah ovih ukupno
sedam imade, i zovu se sela od Kastela,  jer je odprie

91

svako utverdjenim gradom proti navalam turskim provi-
djeno bilo; ukupno pako 4,200 stanovnikah imadu, koji se
ponajviše vinogradah, maslinah, mogranjah i ostaloga voca
obdelavanjem zabavljaju. — Kod potočiča Salone na istom
mestu, gde glasovite starinske rimske naselbine Salona  i
Martia Julia . biahu, leži danas ubogo nu glasovito selo Sa¬
lona.  Ovde medju ostalimi ostanci starodavne veličine, našli
su 81 luk od Dioklecianovog-a vodovoda, zatim razvalinah
jednoga amfiteatra; komadah starinskoga varoškoga zida,
ostanakah jednoga kupališta s mozaičkim podom i mnoga
druga spodobna. Izkapanja god. 1819 naredno su započeta,
i starožitnosti se u muzej splitski postavljaju. Na ovom je
mestu negda stolica kraljevali dalmatinskih bila, zatim obi-
talište cesara Diokleciana i sastanak rimskih bojnih brodo-
vah.— Pcljica  (Poglizza), selo blizu berda Graba ujednom
boku,  kojeg ovde Cetinja napravlja, ležeče. Bregovita ova
nekimi dolinami prosečena i do 10,000 stanovnikah bro-
ječa okolica, bila je više stoletjah slobodna občina, koja
kasnie pod zaštitom Mletčanah stajaše i ovim samo 3000
dalmatinskih lirah (250 fr.) harača platjaše. Oni su još od
Bele IV. kralja ugarkoga preimučtva dobili, da su osobito
upravljanje imati i sami svoje poglavice izabirati mogli.
Puk od Poljice mnogo je izobraženii od ostaloga dalma-
tinskoga, i ovo najviše svojim duhovnikom zahvaliti imade,
koji su Stanovnike velikom stranom citati i pisati naučili.
S vi su katolic.i, nu liturgiu u slavjanskom jeziku imadu.
BGnas je ovi kotar razkomadan i medju Splitski, Sinjski i
brniški kotar razdeljen; upravlja se pako kao i ostali Dal-
macie predeli i kotari. —• Opus  (forl opus) selo sa staroin
podertom tverdjavom polag Neretve ležeče. U obližnjih
*nočvarah i mlakah mnoge se jegulje i druge ribe hvalaju.
" Duarc  selo, od kojega ne daleko na brežuljku poder-
l ' ne  jedne tvčrdjave leže, od koje je ova okolica ime svoje
Za dobila. Četvert sata od sela veliki je vodopad na Ce-
> potok ovde krivudastimi klisurami obkružen silo-

7

98

vitim šumom u strahoviti preko 100 stopah duboki ponor
pada, i kad je veča voda, strahovit nu i lep prizor pred¬
stavlja. Za malu milju dalje od sela kroz uzki klisurasti je-
dan ponor potok novi opet put sebi naeinja, gdč takodjer
mali vodopad imade. — Slobrec,  selo, gde Cčrnovica po-
točič utice u more j po tom samo znamenito, što na po-
dertinah starinskoga varoša Epetuima  leži, koi iz obližnjega
otoka Visa geroki nasclci utemeljiše. Još se i danas ne-
koje podertine vide.

Na Kotar ovaj sledeči otoci spadaju; Velika Zirona
(Zirona grande) otok, leži južno-zapadno od Trogira, zna¬
menit od mnogoga matičnjaka i dešpika rastja, iz kojega
se mirisna voda i ulje pravi, — Bua  -(Plimo ga zove:
Bavo) otok blizu Trogira s blagim podnebjem i zdravim
zrakom; ovamo i jedan zidani most vodi; ima dobroga
vina, ulja, mandalah, matičnjaka i dešpika. Pod gerčkimi
cesari služio je otok ovi dvornikom za mesto od pro-
gnanstva; najbolja je strana kod luke Okruga  blizu Trogira.

Solta  (kod starih OIvntha) južno od Bue ležeči otok;
rodi vinom; uljem; ovdašnje peele jako dobar med davaju.
Ima 1,200 stanovnikah, tri luke i u sredini Žitkom, vinom,
mandalami, i maslinami plodnu dolinu. —

Vis  (Lissa) bregovit i plodan otok, ima 5,600 stanov¬
nikah, koji se za najimučnie od svili Dalmacic otočanah
darže; dobro bo vino, mnogo ulja, mandalah, smokavah,
nešto marhe, i ribariu poglavito sardjelah imade. Trave
su otoka ovoga mirisne i sladke, koje dobar med, zatim
mleko i sir, kao i isto kozje i jagnječe meso tečno nači-
njaju. Glavno mesto otoka ovoga, u slici polumeseca ležeče,
zove se: Vis  (Lissa), s tverdjavom sveloga Jurja i jednom
2,202 stopah širokom i 1,800 dugom morskom Inkom, koja se
medju najbolje jadranskoga mora brojiti može, jer je proti
svakim nepogodam vremena ohranjena a i tako prostrana, da
uglednu pomorsku šilu u se primiti može. U bližini Visa u
plodnoj Rampo grande  zvanoj dolini leži mala nu glasovita

99

cerkva od proštcnja. Kod sela Komise  takodjer je jedna
dobra i utverdjenim tornjem ohranjena luka; u ovoj se
okolici velika ribaria tera. Blizu jedne luke otoka ovoga
dobiše 12 Ožujka 1811 Englezi jednu morsku bitku prot
Frančezom. — Brač,  otok istoga imena kanalom jednim od
kopna, drugim opet od otoka Ilvara razdružen, ima 13,000
stanovnikali. Vino ovde rodi u velikoj kolikoči, koje se me-
dju najbolja Dalmacie vina broji. Največi ovaj dalmatinski
otok oskudicu u pitkoj sladkoj vodi imade, nu smokve, man-
dale, ulje, matičnjak, dešpik i žitak obilno rode na njem.
Meso i sir ovčji i kozji, čega znainenitu množinu ovde ima¬
du, radi sladkih otoka ovoga pašah jako su tečna. Radi
česa več Plinio govori: »Capris laudata Bratin « (L. 3, C. 2G.)
Ivino ovoga otoka pod imenom Vugava glasovito je; svilne
hube i pčele takodjer se ovde derže; i košnice za pčele
iz mramornih pločah načinjenc imadu. Glavno ovoga otoka
mesto je: tverdjava sv. Petra,  na severnoj strani ležeča i
jednom umetnom lukom obskerbljena, koja se medjutim
'Halo pohadja. Milna,  selo gdč se mnogo velikih i malih
ladjah pravi. ISeresi,  prie glavni otoka ovoga na zapadnoj
strani ležeči varoš, danas pako zapušteno mesto. — Južno
od Brača leži otok: Hvar  ili Lošinj  (lat. Pharia, Lesina,
Hvar), koi se svojim bogatstvom nu ne u Žitku, nego u
drugih proizvodih, i lepoti cveta odlikuje. Berda otoka ovoga
•Oramora svakoverstnog belkastoga, cervenkastoga i pisanoga
u  izobilju imadu; kozah i ovacah množtvo, odkuda se sir
1 v una i izvan otoka prodaje. Smokve, zalim naranče, da-
tl de, mandale, rožmarin, šafran i drugi još nekoji južniega
Podnebja proizvodi napreduju ovde. Celi otok broji do
9,000 stanovnikali, koji se najviše obdelavanjen vinogra-
teržtvom vina, koje se jako ceni, plodjenjem dobrih
siuokavah a osobito proizvodjenjem meda dobrpga hrane.
Cilavno je mesto Hvar  (Lessina), varoš pod jednim 2T0
kopali visokim golim berdom, na kojem tverdjava Španjol
1  °pet druga tverdjava sv. Nikole (prie Napoleon zvana)

7  *

100

stoji. Ima 165 kučab, 1300 stanovnikah, glavni terg, sto-
licu biskupa, njegovu palaču i stolnu cerkvu, franciškanah
manastir, jednu učionicu, kazalište i dobru i snažna luku.
Slanovnici se ribariom, poglavito sardjelah lovljenjem, za-
tim rožmarinovog ulja i vode i drugih mirisah pripravlja¬
njem zabavljaju; ovde se takodjer aqua regia  (kraljevska
voda) iz domače fabrike Marinkoviča dobiva, koja se iz
cvetja rožmarinova napravljena i s glasovitom kolonjskom
prispodobiti može. Opet iz listja ovoga cvetja stanovito
ulje slanovnici ovdašnji načinjaju, koje qiuntessenza  zvano,
mnogo se traži. — Štari-varol  (citta vechia), koje ime me¬
sto ovo po svoj priliei zato dobi, jer je iz podertinah
starinskoga varoša Pharie  sazidano. Ovde su mnogi staro¬
davni ostauci izkopani. — Gtlza  (Gelsa), selo s lakom gde
se mnogo lepoga mramora dobiva. — Sveti Gjuragj  (St.
Georgio), selo u kojega se bližini mnoge starožitnosti rim¬
ske nalaze. — Verbcvsko,  mesto, gde se za pokrivanje ku-
čah jedne fele kamena dobiva, k oj i onomu u lilografii
trebanomu mnogo naliči. —

3) Kolar Dubrcvačla  u pet se razdeljuje okružjah. l.Du-
brovačko. 2. Zaptatsko. 3. Slansko. 4. Pelješca, o. Kor¬
čule. U stara vremena načinjaše zemljište Dubrovnika je-
dan dio stare Ilirie. God. 589 pred Isukarstom naseli se
došavša iz Peloponeza jedna gercka naselbina ovde i ute¬
melji Epidaura (Zaplat, Ragusa Vechia). Kada je god. 464
pred Isukarstom Iliria pod rimsku vlast podpala, Epidaurus
postade rimska naselbina (Colonia Martia kod Plinia zvana).
Godine 395 po Isuk. dodje Epidaurus s ostalimi rimsko
ilirskimi deržavami pod bizantinsko vladanje. Povčršje zem-
ljišta slobodnoga ovog kotara od pervine je jako orncja-
šeno bilo, koje se je kasnie stopram po prikazih i priku-
pib povekšalo.' Gospodar pako jadranskoga mora bio je
neprestano Dubrovnik, i tern u oku Mletčanom, za što su
ovi i višeputah pokušavali, da ga pod vladanje svoje sprave
i tako gospodstvo mora preotmu. Od god. 1358 do 1526

101

bio je Dubrovnik pod zaštitom ugarskih kraljevah, Doba
od 1427 do 1437 biaše za Dubrovnik zlatna doba, onda
bo on na verhuncu bogatstva svoga i slave svoje stajaše.
Kada pako 1420 do 1824 Dalmacia pod vladanje mletačko
dospi, i godine 1459 Serbia a god. 1463 i Bosna pod
tursku vlasl padoše i Ugarski tako kraljevi svoje zaštitničtvo
nad Dubrovnikom izgubiše, onda se Dubrovčani zaštiti tur-
skoga dvora podložiše, pod kojorn . i u Karlovačkom i
Požarevačkom miru (1699 i 1718) ostadoše. Pervih vreme-
nah platjao je Dubrovnik mali samo harač Turkom, koi
je s početka nekoliko samo stotinah dukatah iznosio. Nu
več godine 1453 po predobljenju Carigrada Turci ovaj
harač od 1500 na 3000 dukatah povisiše, s toga što Du-
broVčani nekoje gerčke begunce gostoljubivo kod sebe pri-
miše. Godine pako 1474 harač malo prie na 8000 dukatah
podignut, bio ja več na 10,000 dukatah poskočio, zato što
su se dva Dubrovčanina kod branjenja Skadra proti Tur¬
kom odlikovala. 1621 naraste opet harač na 12,500 duka¬
tah. Nu zato imadoše Dubrovčani podpunu slobodu tergo-
vine po celom turskom carstvu. Kada je godine 1796 i
1797 francezka republika jonske otoke osvojila, dubrovački
senat u veliku stisku dodje, i da se od obsednutja oslo-
bodi, plati francezkomu senatu potrebovanih jedan miliun
livrah. Godine pako 1808 dekretom francezkoga čara Na¬
poleona  od 31. Sečnja bila je republika dubrovačka uništena
i dru gim zatim 31 Listopada 1809 s novo-ustrojenim kra¬
ljestvom ilirskim skopčana i od onda je š njome jedan in¬
tendant upravljati počeo. I ova njezina sudbina do 29. Seč¬
nja 1814 god. trajaše, kada pod svetlu austriansku vladu
dospi. Staro upravljanje dubrovačke ove republike bilo je
^sto aristokratičko i po načinu mletačke republike ustro¬
jeno. —

Lepo je zaista i utešno za svakoga ilirskoga domorod-
ca  citati, kako je u ovom malom slobodnom kotaru u skraj¬
nem kutu izobražene Europe ležečem polag svega ipak

102

knjižestvo i literatura naproti svim ilirskim pokrajinam u
krasno cvetajučem stališu bila. Kada toliki miliuni ostalih
Slavjanah još u dubokoj tmini biahu, da se, tako rekuč,
u Europi za njih niti znalo nije, na ovom Parnasu ilirskom
pevali su skladno-glasno nebrojeni pesnici. U 15 stoletju
bilo je ovde več množtvo ilirskih pesnikah i spisateljah. U
16 i 17 veku još više, kao što nam dogodovštinaliterature
od Apendina  svedooi. Švi gotovo najglasovitii naroda našega
pisci, koje mi danas kao klasike literature naše cenimo,
ovde satvoriše dela svoja; i tako se je jedino pod zašti-
tom republike dubrovačke literatura naša najprie podigla i
procvala; zato joj od svega potomstva i u sva vremena
vekovit spomenik ostaje. Zato Dubrovnik najprosvetjenie
u svoj Dalmacii gradjane imade, i zato se ovde najviše i
najčištje naš jezik govori i upotrebljava. — Poglavitia pako
kotara ovoga mesta sledeča su: Dubrovnik  (Ragusa, Turci
zovu Paprovnik) na klisurastom podu pod berdom Se.rgio
zvanim leži ovaj dobro sazidani i starimi zidovi obkoljeni
glavni kotara ovoga varoš. Ima četvora vrata, ulice pako
uzke nu čiste, od kojih je 400 korakali duga Korzo zvana
ulica največa. Ona strana varoša, koja na berdu leži, s
drugom je, koja je pod njom, po stubali svezana; i celi
varoš, s dva svoja predgradja Pide  i Pile,  broji 6,500
stanovnikah. Od cerkvah najpoglavitie su; stolna cerkva,
i cerkva svetoga Blaža. Osim kotarskoga ravniteljstva ima
Dubrovnik i stolicu biskupa, zatim jedan manastir piaristah
i drugi dominikanah, jedan gimnazij, knjižnicu, glavnu
ueionicu, kazalište i vojničku bolnicu (u negdašnjem jezuit-
skom kolegiu). Stanovnici priugotovljuju nekoje svilne robe,
pričedjivaju kože, načinjaju ladje i. t. d. Luku malu imade;
a tergovina, negda cvatuča, danas je več jako propala.
Na obližnjem berdu kod varoša stoji tverdjava Imperinl  zvana,
druga opet odtraga na berdu Sergio.  Varoš ovi čestim jc
potresom zendje izveržen. — Zaptat  (Ragusa vecchia, stari
Epidaurus), negda glasovito danas malo ine6lance; od sta-

103

robitne veličine danas se još jedan vodovod i mnogi drugi
ostanci ovde nalaze. — Sten  (Stagno), mestance od 200
stanovnikah na kraju jednoga kanala ležeče, koi poluotok
Pelješac od kopna deli. Ovde su negda bogate solnice
stare dubrovačke republike bile, odkuda oni mnogo zlata
dobivahu. — Gruz,  (Gravosa, ili Santa-Croce) inace luka
od Dubrovnika i navadno Dubrovčanah šetalište; ovde se
i veliki morski brodovi grade. — Pridvorje,  leži u plodnoj
dolini izpod Snižnice berda, gde se i jedna špilja Kš/ai-
lapa  zvana nalazi. — Slano,  glavno mesto okružja istog
imena, leži na jednom do pol milje širokom morskom za-
levu. — Pelješac,  mesto na brežnalom poluotoku istoga
imena, koi se kod Stona po maloj samo užirii s kopnom
sjedinjuje. Poluotok Pelješac  pruža se od severo-zapada
naprotiv jugo-istočnoj strani, jako je bregovit.; od brego-
vab največe berdo svefog llie  (2982 parizkih stopah visoko)
na zapadnoj strani poluotoka leži. Od ovoga se berda dve
sverži: jedna severno proti Leretvanskom kanalu, druga
pako južno proti moru pružaju. Berda ova načinjaju plodne
doline, od Kune, Bresta i Stanja velikoga. Osim loga po¬
luotok ovaj i dobrih lukah imade. Selo Orcbič,  gde okruž-
uo upraviteljstvo stanuje, leži upravo naprama varosu
Korčuli. —

Na kotar ovaj sledeči otoci spadaju:

Kcločcp  (Calamotta), otok, ima selo istoga imena i
"kupno do 3.30 stanovnikah, koji od maslinah i vinogra-
dah obdelavanja i ribarie živu. —

Lopad  (Mezzo), otok, ima 450 stanovnikah, koji vino,
u ljo proizvode, zatim ovce hrane i sardjele love; i ima
‘stoga imena selo na podnožju jednog berda ležeče, koje
do 100 kučah broji. —

Šipan  (Guippana), imade 850 stanovnikah, koji se
na jviše sardjelab lovljenjem zabavljaju, osim toga još otok
° Va j mnoge luke i lepih nasadah od maslinah imade. —

104

Mljet  (Meleda, Melita), otok, koji iz mnogih golih
berdah, za tim brežuljakah i dolinah sastoji. Naranče, li¬
mone, smokve i druga još nekoja južniega podnebja ovde
plode; ima l 3 / 4  □ milje i preko 900 stanovnikah, kojim
su vino, nešto ulja, vuna, derva i sir poglaviti proizvodi.
Glavno mesto je: Baluncpoljc , u bližini su dve klakovile
spilje, jedna Os/asevica  druga Mavrica  zvana. Perva kli-
surna jama 80 je hvatih duga, 60 široka i 50 visoka; druga
je do 100 hvatih duboka i svojimi se lepimi sigastimi sli¬
kami odlikuje. Na severnoj strani luku imade, koja k naj-
holjim u svoj Dalmacii spada. Ovaj je otok i u dogodov-
štini sv. Pisma poznat* kad je Pavao kao cesarski sužanj
iz Jeruzofima u Rim brodio, udari protivni burni vetar
ladju o breg ilirskoga otoka Mljeta, gde se i razbije, a sv.
Pavao s mornari jedva uteče na spomenuli otok. Ovde mu
po/ag nesumnjive svedočbe  (vidi dela Apostolah poglavje 17
i 18) naši Iliri ne malo ukazaše oovečanstvo, naloživši ho
oganj, pokrepljivahu sve, koji od dažda i zime oslabljeni
biahu. Pri vatri skoči zmija na ruku sv. Pavla, koju kad
bez svake rane i štete u vatru baci, povikaše tamošnji sta-
novnici, da je Bog. U vreme svoga na ovom otoku bav-
ljenja izleei mnoge bolestnike. (Dan. Ilir. g. 1839. br. 11.)

Dalje prama zapadu leži otok Lastcvo  (Lagostal, ima
1,200 stan. i glavno mesto istoga imena, koje u nizk.oj berdi
obkoljenoj dolini leži. Od ovoga opet južno leži drugo
La go picolo  zvano mesto, s jednim frančiškanskim mana-
stirom. Otok ovi sama gola berda, koja se stermo u more
spuštaju, imade, i više lukah. Istočnu njegovu stranu do
30 manjih i večih školjiah (Lastovski školjii zvani) okru-
žuje;na zapadnoj pako strani mali otok Mamam  zvani i ne-
koje druge male školjie. —*

Dalje k severu leži lepi otok Korčula  (Karkur, tal. Cor-
zolo, lat, Corzvra nigra) ima do 6,500 stanovnikah, koji
so nešto od vina, dervah, kojih od svojih šumah imadu,
nu brodarstvom po najviše hrane. Ovde i na obliž n j ib oto-

105

cih, znamenite su kamenarnice gde se izsečeno kamenje
po Dalmacii i Turskoj mnogo raznosi. Glavno otoka ovo«a
mesto: Korčula  na severno istočnoj strani uz brežuljak pruža
se; broji 320 kučah i 2,200 stan. ima lepu starinsku go¬
bčku cerkvu sv. Jerolima i dve luke; tergovinu tera s vi¬
nom, sardjelami i svakoverstnimi od kamena deli. Drugo
i još znamenitie otoka ovoga mesto je: Blato,  ima do
2,600 stanov., koji se poljedelstvom i ribariom najviše za-
bavljaju, i gde se mnoge starožitnosti rimke nalaze. —

Najdalje od svih dalmatinski otokali prama Apulskoj
obali u velikom moru leži nenaseljeni i od ribarah samo
polaženi otok Pclagosa magiore  zvani. —

4) Kotar od Boke  ili kotorski kotar u tri se ukružja
razdeljuje, i. Kotorsko. 2. Kastel-novi. 3. Budve. Da¬
našnji Kotor  napominje se kod starih pod imenom Ascri-
vium,  i pod ovim ga imenom več Plinio naselbinom ime¬
nuje. Porfirogenit zove ga Decatcra.  Do god. 1178 bio je
Kotor republika, koja pod zaštitom kraljevah Serbie i Ra-
scie stajaše; nu godine te pod zapoved gerčkih carevah
dedje. God. 1215 pade opet kraljem od Rascie u ruke.
God. 1250 i potlašnjih od kralja Uroša i kraljice Helene
dobi mesta: Miraz, Dobrota, Ledenicu, Rianku i Kruševicu
kod Fiumere potoka na prikaz, koja sva Serbski opet kralj
Dušan potverdi. Kada se zatiin po smerti Uroša serbsko
carstvo razdeli, podvergoše se Kotorani pod zaštitu kru-
n e Ugarske i s kraljem Ludovikom I. načiniše savez. 420
kada Dalmacia pod Mieteane dodje i Kotorani se, nu
Pod stariovnitimi samo pogodbami, njima podložiše, pod
kojimi tako do 1797, dok Mletci pod Austriu nepadoše,
° s taše; tada i Kotor pod istu vlast dodje, kasnie pako
kano i cela Dalmacia dospi pod francezko carstvo, pod
kojim stranu novo usirojene kraljevine ilirske načinjaše (samo
to m razlikom, da je Kotor od 4. Ožujka 1806, i do 12
Kolovoza 1807 pod vlastjom Rušah bio, što Dalmacia nije)

1  najposle opet u miru parizkom Austrii pripade. Pogla-

106

vitia mesta imade: Kolcr  (Cattarq, stari kod Rimljanah

Ascrivium) jakimi zidovi obkoljen i dobro utverdjcn va-
roš, leži u jednom od golih klisurah i visokih nerednih
stenah okruženom kotlu, na podnožju Lovcena berda i na
najzadnjem kraju istoga morskoga zaleva, koi se i kanal
kotorski zove. Ima troja vrata, uzke i tmične ulice i kuče
od nikakove znamenitosti, stolicu kotarskoga ravnilcljstva,
rimskoga biskupa, više rimskih i dvč iztočne cerkve, i je-
dnu glavnu učionicu. Broji preko 2000 polovicoin rimskih,
polovicotn gerčkih kerstjanah, ima veliku i'segurnu luku,
koja se medjutim od stranjskih brodovah slabo polazi. Ter-
govinu najviše s Cernogorci tera, poradi česa se svakog
tjedna tri puta sajam izvan kapie nporta Fiumcra«  derži,
odakle na blizu i granica cernogorska poeimlje. Vožnja po
kanalu kotorskom radi krasnoga izgleda mnogo zanimivoga
imade, U ostalom Kotor je žalostno mesto osobito zimi, gdč
višeputah po cele tjedne kisa pada i sunce poradi visokih
gorah stopram u 10 satih izhodi a u tri sata posle podne
več opet zapada. Leti je opet vročina nesnosna, ovdašnja
gola berda danju se od sunca tako razgriju, da su Stanov¬
nikom i po noči vručinom svojom neprilične. — Kaste.1-
novi  (Castelnuovo) starinskimi zidovi Iverdjave i kulami
zatvoreno mesto, što ulaz u zale v kotorski brani, leži na
moru u veoma priatnom predelu. Ne daleko je občina M.
Savina  s bogato ukrasenom cerkvom uspenja Bogorodice,
gdč gstoeni biskupski namestnik u Boki kolorskoj obitava.
—- Pcrast,  mesto polag kanala kotorskoga, s amfiteatralnim
svojim ležajem i nešto tergovinom znamenito. — U istom
kotorskom kanalu mah je jedan otok s cerkvom od pro-
štenja. — Risan  (Rizano, stari Rhizinium), mesto polag
kotorskoga kanala; stanovnici sc ribariom, brodarstvom i
tergovinom s Cernogorci zabavljaju; blizu ovoga mesta u
klisurastoj steni jedna je duboka šupljina, iz koje po veli-
koj kisi jedan potoeič izvire. — Dobrota  (lat. Dulcidia i
Bona), mesto polag kotorskoga kanala ležeče, ima 1,400

107

stan., medju kojimi nekoji jako su bogati brodari. Priašnjih
vremenah višeputih su Cernogorci na ovo mesto nasertali.
■— Blizu kanala kotorskoga jesu još: Ledenice, Morinjc  i
KrivoUie  lepa i pamtenja vredna tri sela. — Mula,  mesto
sa 500 stanovnikah. — Perzajno  s 1,200 stanovnikah — i
Stolivo  s 800 stanovnikah sva ova mesta leže na podnožju
od planinah, i tako se uzduž pružaju, da jedan nepreterg-
nut lanac predgtavljaju.— Zupa  (Xuppa), občina od 3,200
dušah, koja je pod Mleteani posebne svoje slobodnosti i
pravice imala. —• Tcodo  u ugodnoj okolici, gde i udaljcnii
stanovnici mnogi svoja letna obitališta imadu. — Ne daleko
od sela Krivoščje na cernogorskoj granici i u okružju ko-
torskom leži cernogorski manastir Stanjeviii,  u kojemu je
jedno vreme i vladika cernogorski obitavao. — Budva  (tal.
Budua, lat. Butua), na malom zemaljskom ertu, starimi
zidovi obkoljen, uzko i neuredno sazidan i do 500 stan.
broječi varoš.. Polag njega leži otok sv. Nikole,  gotovo od
samih divjih golubah naseljen. — Pastrcvici;  predel, koji
iz nekoliko selah sastoji i 2,800 stanovnikah broji, ima
najpoglavitie od 300 dušah Tudovoviči  zvano mesto. — Naj-
dalje pako u austrianskom carstvu južno ležeče stanje je
na pol. poderti toranj Bolkomi  zvani; ovaj na tromedji Au-
stianskoj, turskoj i cernogorskoj leži. —

IGARSKO- ILIRSKE POKRAJINE.

Pod ovim imenom razumevajo se one ilirskoga na¬
roda u Austrianskoj carsvihi pokrajine, koje su s ugarskom
krunom sjedinjene i s ovom jednako ustavno upravljanje
imadu. Ove su pako sledeče: Horvatska, Bččko primorje,
Medjimurje  i Slavonia,  i k ovim se njihove vojničke kra¬
jine, kao po istoj naravi ovamo spadajuče, prilažu. Zatim:
Bačka  i Banat ; kao takodjer i amo spadajuča granica voj-
nička. — Kazat če gdekoji, da Bačka i Banat nisu samim
i čistim ilirskim narodom naseljeni, nego da i tudjega na¬
roda ovde imade, i poradi česa da se ove pokrajine,
ilirskimi imenovati nernogu. Takovim odgovoriti treba pervo:
da ovde veči i znatno veči dio iz ilirskoga naroda sastoji;
a drugo: koliko ovde kojekakvih stanovnikah od tudjih na-
rodah kao: Vlaliah, Nemacah i. t. d. imade, toliko u Ba-
ranjskoj , Simelkcj , Zaladskoj , (nebroječ Medjimurje), Bihar-
skoj, Scpronskoj, Stolnobicgradskoj, PeŠtanskej, Aradskoj,
Tclnanskoj  i u ostalih još nekojih varmedjah Ugarske, mnogo
večim brojem ukupno uzeto, Slavo-ilirski narod živi. U
ostalom sceni se, da ilirskoga naroda u Ugarskoj osim
sjedinjenih kraljevinah Ilorvalske i Slavonie, ukupno do
^600,000 imade, što je po sebi več više, nego li celo sta-
novničtvo Banata i Bačke. U Horvatskoj, Slavoriii, Medji-
murju i Reckom kotaru sam i bez ikakove smese ilirski

109

narod obitava. Pokrajine ove od severo-zapada k jugo-istoku
produžene sledeče imadu granice: Od severa: ostalu ugar-
sku zemlju, Štajersku Krajnsku i Islriu: od zapada: jadran¬
sko more i Krajnsku; od poldneva: Dalmaciu, tursku Ilor-
vatsku, Bosnu, Serbiu i Vlašku; od istoka: ostalu opet
Ugarsku i Erdelj. — I upukno uzete zauzimlju prostora
od 1498 CH miljah. —

Severno-zapadna strana pokrajinah ovih jako je bre-
govita, velikimi planinami i gorostasnimi klisurastiroi berdi
napunjena. Pervi u zapadnoj Horvatskoj gorah ovih stan iz
Julskih planinah dolazi, koi varmedje zagrebačke zapadnu
prama moru ležeču stranu, visokimi, klisurastimi večinom
golimi i neplodnimi svojimi berdi zastire, kuda lepa tergo-
vačka i jedna od najumetniih u Europi'cestah: Nova cesta
(Ludovica) od Karlovca do Reke vodi. Ove se planine, tako
po primorju i zapadnoj Horvatskoj velieanstveno razgrani-
čene do Kleka  ili ogulinske glave zvane stermaste i 6,500
p. n. visoke klisure dovuku, koja poradi svoje čudnovate,
gole i iz jedne jedine klisurasle glavice sastoječe slike da-
leko u oči pada i tja se sa zagrebačkog južnog šetališta vidi.
Ovde se jedna planina poeima, od koje izlazeče sverži
mnoge i znamenite u ovih predelih gore naČinjaju; kao:
Visoku kosu,  visoko i velieanstveno berdo; Kapelu,  koja
s e po otookoj i ogulinskoj regimenti do Plitvice jezera do
18 miljah u dužini proteze, i kod Verhovine sela u otoe-
koj regimenti najdalje razprostire; Mala-Kapcla  najdalja od
gornjih berdah sverž, koja se opet od Plitvičkog jezera
•io Jesenice sela u ogulinskoj regimenti proteze. Iiamenita-
Gorica,  s malom Kapelom skopčano i osobito na istočnoj
svoj oj strani stermo i klisurasto berdo, koje skupa s Ple-
sivičkiini gorami korenioku dolinu napravlja; zalim Vkrbov-
s ka  ili Včrbacka stara,  koja s gori rečenom kamenitom
goricom onu znamenitu i prostranu u ličkoj regimenti /ckr->
l>avsku dolinu  napravlja, i ostale druge iz gori navedenih
gorah izlazeče, manje i ne toliko znamenite grane, koje

110

se po ovdašnjoj granici karlovaekoj razprostira i tako čelu
ovu pokrajinu u planinsku i neravna okolicu pretvaraja.—
Polag klisurastoga verha Kleka  počimaju se takodjer Ilirske
i Dinarske  zvane planine,  od kojih se glavna sverž Velebit
gora  zove, i veeinom iz samoga klakovitoga kamena (Kalk-
stein) sastoji; ova se gora kod izvora Zermanje reke na
turskoj i dalmatinskoj granici počima, odtuda se medju
Likom i Dalmaciom prama zapadu do jadranskega mora
vuoe i zatim uz morsku obalu blizu Senja do gore Vratnika
i do Karlobaga proteze. Najvišji gorah ovili verhovi sle¬
deči su: Debelo btrdc , Segestin  i Sveto berilo  zvani, koji se
preko, 800 hvatih više poveršja jadranskoga mora podižu.
Dužina njihova iznosi blizu 16 miljah, i kod Oštarie blizu
Karlobaga padaju nešto, kuda i cesta iz Senja u Gospie
vodi. Geli ovaj lanac ima veoma stermast položaj, klisura-
stu narav i mnoge osobito na istočnoj prama Horvatskoj
strani duboke i tamne ponore. — Plešivica,  gora ova se
južno od Kapele po otočkoj regimenti i granici turskoj
proteze; glavice njezine kao potergane klisure strašno je
pogledati a tako je i s nižnjimi planinami ovih predelali;
tako je i dolina n Vilma draga « zvana, koja u ovih plani¬
nah leži, isto takovimi stermimi i poterganimi klisurami
napunjena. Ova je gora od svih ne samo ovdašnje granice
nego i ostale Horvatske planinah najvišja.— Zčrncpac,  4,310
bečkih stopah visoka gora. Petrcvagora,  u Sluinskoj se re¬
gimenti počima, odtuda se k Uni i turskoj krajini, za¬
tim do Gline dovlaei, gde se u prijatne brežuljke izgubi. Od¬
tuda se opet dalje Zrinske  ili Vranoglavshc gore,  zatim Tia-
stovačke  i Gvozdanske gore  po lianskoj krajini uz tursku kra-
jinu protežu. — Zumberški gore  počimaju kod izvora Kupe,
i duž krajnske granice po žumherškom se kotaru razpro¬
stira i s Krajnskimi su gorami svezane. Gore ove na gra¬
nici predela svojega najvišje verhove imadu, od kojih su
znatnii: Baleii  ili sveta Gora,  zatim Ham, Blalevo-birdo,
Strala  i Osterc.  — Ne daleko od ovih leže Samoborske  i

111

Okicke  gore, koje slranu jednu zagrebačke varmedje pro-
secaju i mnoge opet svoje manje sverži i brežuljke tuda
razprostiru. —

Znatnie doline, koje u karlovaokoj krajini visoke pla¬
nine načinjaju, jesu: Serijski pat  zvana dolina (sto su tuda
Senjani u jednom odeljenju proti Turkom išli, proteze se
od Senja do Karlobaga i Gračaca u ličkoj regimenti i izpod
najvišjih bilah Velebita gore leži.— Lika,  prostrana medju
Velebitom, Verbovskom starom i nekojimi drugimi ma-
njimi berdi ležeča, kamenita, od svuda sterčečimi klakovi-
timi klisurami napunjena i neplodna dolina , u ovoj se druga
manja, Radajce  zvana, vekovitim nepovljnim vetrom iz-
ložena dolina nakazi.' — Korenička dolina;  medju Kameni-
tom goricom Plešivicom, i Merzje gorami ležeča. —■ Za¬
tim su još Ršrbavska , Gaika, Jczcrana, Vinodcl  i druge
ninogc u veličanstvenih ovih gorah razprosterte doline, od
kojih naposeb napomenuti vredno je to, da potoke iz ov-
dašnjih planinah i gotah k sebi dotieuče večinom, tako re-
kuč, u sebe gulaju i u podzemaljske ponore svoje primaju,
°d kojih zatim nekoji opet izpod zemlje izidju, po naj¬
više se bliže mora pojavljuju i u ovo salevaju. —

Druga strana planinah dolazi u Horvatsku iz Štajerske
1  od Noričkih planinah, koja i gornju stranu Medjimurja
Sv ojimi sverži zastire. Planine ove, koje od Noričkih pla-
n 'nah iz Koruške i Štajerske dolaze i više Krapine s glav-
n nn svojim stanom pod imenom Maccl  u Horvatsku uni-
^ <z e, cehi gornju slranu Varašdinske i severnu zagrebačke
Varmedje svojimi razprostranjenimi gorami, dolinami, lepimi
1  prijatnimi brežuljci napunjuju. Od gorah ovih jedna
s včrž mimo Zagreba pod imenom zagrebačke gore  prolazi,
k°ja na  južnom i podugom tečaju svom lepih i mnogobroj-
brežuljakah, više okolicah, kao: Zagrebačku, Vugro-
V£ >čku, Kašinsku i. t. d. dobrim svojim vinom poznatih
onade. — ])ruga zatim sverž iz svoga glavnoga stana južno
Se  kretje pod imenom: Krapinske gore,  zalim Ivančiča, Z c-

112

leznica , Benak, Kalnik  i. t. d.; i ove srčdinom najprie Va-
rašdinsku zalim Križevačku varmedju prosecaju, i imeno¬
vane ove predele kao i zatim sledeču križevačku regimentu
brojnimi svojimi sveržmi zastiru; u ovom su takodjer redu
glasovitim svojim vinom poznate Mcslavcike gore.  — U pre¬
delu ovih gorah leži glasovito i lepo horvatsko Zagorje ,
koje se večinom u Varašdinskoj varmedji, zatim nešto i u
zagrebačkoj duž Štajerske i Krajnske granice položeno, pri-
jatnostju i dražestmi narave svoje kao najlepša i najugod-
nia strana Horvatske nazvati može. Veličanstveni nekoji ver-
hovi i grane iz Štajerske i Krajnske do simo protegnutih pla¬
ninah predstavljaju najprie močan i ponosit kip naravi. Pod
ovimi su u nebrojenih sveržih dražesno razmešteni i kroz
celo Zagorje razprosterti krasni brežuljci, medju njimi svako-
verstne opet pružajuče se i oko začarajuče doline, i ravni
krasni mirišnimi i plodnimi livadami, gde se i po tri pu-
ta na godinu kosi, obiljujuči predeli; zalim po brežuljcih
i dolinah ovih mnogobrojni i nekoji krasni ovdašnjih slo-
bodnih vlastelah gradovi, u k oj i h oni izvan zimske dobe
eelu gotovo ostalu godinu u ovih divnih predelih sprevo¬
de; k tomu prijatnost i gostoljubivost stanovnikah Zagorja
prama svakomu inostranom od starih več vremenah zaostav-
ša tolika je, da ovde nikakovili svratilištah nikakovih za put-
nike prired|enih konakali, kao što to posvuda po ostalih
predelih Horvatske vidimo, Zagorac neima; nego svaki
i svakoga serdačno s poslovicom: šta imadem to ii dadem,
k sebi primi i polag starog zagorskog, i narodnog duha pu-
nog običaja podvori. Sva ova skupa uzeta čine, da se pre¬
del ovaj, najpriatniim i najugodniim predelom prispodobiti
može. Od znatniih pako predelali i lepših dolinah horvat-
skoga ovoga Zagorja jesu: od sv. Križa ili Zaeretja zvanoga
do .lakovlja i Oroslavja, zatim opet od svetoga Križa do
Krapine; sve se ovo kao jedna  krasna i veoma lepa dolina
imenovati može. Krapinska okolica kako svojom starodav-
nom iz najstariega Slavjanstva vremena uspomenom glasovita

113

tako i očarajueimi svojimi brčžuljci i predeli veoma je za¬
nimiva. Od Pregrade do krapinskih toplicah i nižje dole
do Tčrgovišta medju lepimi vinogradi, livadami i gradovi
protegnuta dolina krasotom je i dražestju svojoin poznata.
Zalim kod Miljane, i drugi Strane ove Zagorja veoma za¬
nimivi predeli; gde se oko iz više ležečih mestah čarobno-
ga i hlagoga razgleda nauživati može. —

Najviša gora Slavonie u požežkoj je varmedji Papuk
z vana, ova do 458 h vatih nad glavnimi ovdašnjimi potoči
višine iniade. Slavonske gore dolaze iz Horvatske, zalim sc
po Slavonii pružaju i ovde se najprie medju V'liincnfc  i Ve¬
likem.  u dveh sveržih protežu, jedna to jest od ovih me¬
dju Siraeom i Daruvarom, druga medju Siračom i Pakra-
com. Izmedju pčrve sverži i Ilove potoka dražestna daru-
varska okolica leži; južno pako od ove leži krasna dolina,
u kojoj Biala iz ovih berdah izlazeči potok teče. Od tuda
pruža se jedna sverž stranom po verovitičkoj varmedji,
gde je najviše bčrdo Kerndia , kroz koje dugotrajni iz Po-
žege u Osek put vodi. Kod mesta Vueina leži velika gora,
koja načinja lepu onu dolinu, kojom Vučinka, dalje Kara-
šica zvani potok teče. Kod Drenovca je najvišje u varmedji
ovoj] berdo Cšrnagcra  zvano. U požežkoj varmedji pod
^akracom pruža se jedno bčrdo, koje od zapada put istoka
ide, i čini kamensku, dolinu,  u kojoj potok Pakra teče i Pa-
krac tčrgovište leži. Bčrdo ovo i s drugimi gore imeno¬
vanimi bčrdi načinja dražestnu onu i v Črtu prispodobivu
široku požežku dolinu, koju Orljava i mala Lonja potoči
n atapaju. Odkuda zatim gora ova po požežkoj varmedji i
Franom po granici Slavonskoj svčrži svoje razpošilja, koje
°kolo Djakova več u podosta padaju, dokle se u vinko-
v ačkoj okolici po sve neizgube. — Istočno opel od Vin-
kovacah do 12 miljah dugo, dražestno i lepo, prijatnimi
suniami i lepimi vinogradi napunjeno bčrdo pod imenom:
^ r ulka gora  leži, koje se po severno-istočnoj strani srero-
s ^e varmedje od Vukovara tja do Slankamena dovuče, i čini,

8

114

da sc okolica ova kao jedna od najprijatniih smatrati
može. —

Na istočnoj strani južne Ugarske ili Banata jedna sverž
karpatskih gorah, koje se do Erdelja protežu, načinja na
krajini vlaško-bahatske regimente jednu goru Dobri-Terk
zvanu. Ova se na dve sverži deli: severna prama istočnoj
strani krašovske varmedje odlazi i svojim razgranjenjem
jednu regimente ove stranu, zatirn čelu krašovsku varme-
dju i manju istočnu stranu temeške varmedje zastire, u ovom
tečaju mnoge rudami bogate sverži imadu. Ovde je berdo Ru¬
ska  sa svojimi bogatimi rudami; Kapucin , iz kojega zlatom,
srebrom i bakrom bogata berda izlaze, koja se okolo Ora-
vice protežu. Semenih,  berdo, iz kojega se granah kod Sa¬
ške i Morave srebro i bakar kopa. Južne opet sverži, koje iz
Semenika i Kapucina izlaze, načinjaju krasnimi naravi le¬
potami urešenu Almašku  dolinu, gde ugodne promene lepi
iz ovih berdah izlazeči potok Nera joSt večma umnožava.
— Druga opet sverž, koja iz glavnoga stana Dobrog-včrha
izlazi, južno se proteže, istočno mimo Mehadie prodje i
kada se u berdu Svinaci  do znamenite višine podigne, na
mnoge se svčrži razdeljuje, od kojih se je jedna okolo me-
stah Svinice i Disovice protegnula, druga opet zapadno
do Palanke otišla. Ovde se sada u Ugarskoj dokančaju sverži
karpatskih gorah, koje se kod Požuna pooimlju i odtuda
do simo pružaju. —

Strana ova Ilirie najznalnie ravnice imade. Tako je
cela Bačka, Torontalska  i največa strana Temeške  varmedje,
zatim nčmačkc-banatsha  regimenta i kaj kas ki  bataliun tako
rekuč jedna prostrana i neizmernoj livadi prispodobiva rav¬
nica, koja je samo u nekih predelih mlakami, eretovi i po-
glavito u nemačko - banatskoj regimenti peskovitimi pusta-
rami izopacena. — Slavonia takodjer večinomje ravna. Tako
se Srčms/ca  krasna i po nešto uzvišena medju Fruškcm go-
rom  i Savom  ležeča ravnica medju najlepše u auslrianskotn
carstvu brojiti može. Slavonska opet granica s matom iznim -

115

kom sva je ravna, zalim veli kom stranem Poieika  i Vero-
Učka  varmedja krasnih i plodnih ravnicah imade. — U
Horvatskoj su polag Zagreba Turopoljske ravnice, zalim
za ovimi dalje do Slavonie uz Savu protegnute posavačke
ravnice. Na drugoj opet strani Ilorvatske jesu lepe i plodne
podravske ravnice, kojim se takodjer svojimi proizvodi bo¬
gato Medjimurje pridružuje. —

Zapadna strana Ilorvatske s jadranskim nVorem gra-
niei, nuz koje produžen je za morsku tergovinu pokraji¬
nah ovili odlueeni kotar Recki. Ovde suznatnie luke: lička,
Bakar, Kraljeviča,  i zalim u granici vojničkoj Senj,  kaino
se proizvodi iz unutarnjih pokrajinah dovoze i zatim dalje
po moru odtuda opremaju. —

Od rekah, koje kroz pokrajine ove protiču, znatnie
su: Diinav,  jedna od najznamenitiih rekah u Europi, koi
u Badenskoj vojvodii izvire, zatim kroz Virtenberžsku i Ba-
varsku kraljevinu prelazi i arkihercežiu Auslriansku mimo
Eeea sredinem proseča, odtuda u Ugarsku unilazi, kojom
tekuči, ovde granicu od Bačke, Slavonie i Banata načinja,
kod Biograda zatim k istoku se krenuvši granice od Ser-
bie čini do Oršave i odtuda kroz Tursku tihim i veličan-
s tvenim tečajem u cerno se more saleva. — Drava,  iz
štajerske dolazeci granicu Ilorvatske načinja i kod Eegrada
Prima Mura , koja Medjimurje od ostale Ugarske deli, za
ll 'n opet Ilorvatsku i posle Slavoniu od Ugarske cepa, i
Pod Osekom kod sela Al m asa u Dunav utice. — Sava,  iz
krajnske u Ilorvatsku dolazi, gde večinom potoke pokra-
J'ne ove prima , i Slavoniu od Bosne i zalim stranom od
Verbič deli; kada je večom stranom i ovili pokrajinah po¬
toke progutala, veličanstvenom tišinom kod Biograda u Bu¬
lav uiiče. — Tisa,  iz dva izvora »pod imenom bile i cime
7'isc«  i z  gornje Ugarske dolazi, pošto mnoge potoke istoene
%arske u sebe primi, napraina Segedinu u Banat i južnu
Ugarsku unilazi, gde stranom lorontalskoj i bačkoj varme-
^1* granice načinja i kod Slan ■ Kamena  s Dunavom sc

8  *

11 ()

sastaje. — Moriš  (Maruš), dolazi iz Krdel ja, za tri banat¬
ske varmedje od ostale Ugarske sčvernu granicu cini i kod
Segedina u Tisu utice. —

Od vstalih potckah u Horvats/coj znatnii su: Kupa,  koja
iz zapadnih gorah Uorvatske dolazi, uzput mirno Karlovca
i Petrinje prodje i kod Siska u Savu utice. — Una  izvi¬
re u Lici pod berdom Čemernicom, gdč najprie: Srcbrc-
nicu  , Serbristacu , i Sredinca  potočiče, po lom Kirku  i
lina c  na desnoj obali u sebe primajuč, u unutarnju tursku
Uorvatsku otiče, odkuda se opet povratja i granicu izmedju
Ilorvatske i Turske nacinja, kojimputem, pošto odjedne i
druge Strane nčkoje potoke u sebe primi, kod Jesenovca u
Savu unilazi. — Liku ,  izvire u okolici Like Zapoljak zvanoj
i blizu selaMedaka, odkuda otisnuvši se, pošto putem Gla-
močnicu, Pciiteljicu, Judova, Novčiču  i Ološicu  u sebe primi,
u otookoj regimenti kod Svetoga Petra u ondašnju podze*
maljsku šupljinu, Ponor  zvanu, unilazi, i polag morske
obale kod Zernovnice opet se izpod zemlje pokaže, gdč
i u more utice. — Zcrmanja,  potok ovi iz više nego sto¬
tine vrčlah u Lici kod pečine »Novakov-kut « zvane izvire,
odluda otidje u Dalmaciu, gdč se u jadransko more slčva.

— Kčrbava  u 1 iokoj regimenti izvire, zatim kod Pečane,
kao i veča strana vodah ove okolice, u zemlju se izgubi.

— Dobra,  izvire u varmedji zagrebačkoj blizu Skrada pod
berdom »Veliki-Las«  zvanim, protiee Verbovsko i Gomirje
sela, i kod Ogrdina Gjula  nazvan, kod starog ovdašnjega
grada, pošto je več do sada različne male potočiče u sebe
primio, pod zemlju ga nestaje. Potok ovi zatim kod Po-
povog sela opet izpod zemlje izidje i pod starim imenom
Dobre Novi dram,  prosčee i ne daleko od Karlovca u Kupu
unilazi. — Korana,  koju dva vodopada, jedan s desna kod
Novkoviča-broda, drugi opet jako visoki iz Plitvice poto-
čiča s leva, i obadva iz plitviekih jezerah dolazeča nači-
njaju, protiče sluinsku regimentu, zatim Sturlič  i Shun  gra¬
dove, i kod Karlovca u Kupu utice. — Sluinčica  više

117

Sluina izvire, i pol sala opel niže Sluinu u 13 jednakih
tečajah 10 do la livatih duboko pada u Koranu, i krasni
ovdašnji, kojemu se redki prispodobiti mogu, i u geo¬
grafu veoma znameniti sluinski vodopad načinja. Više istoga
vodopada ima do 30 mlinah, koji neprestano dobru ijaku
vodu imadu. — Mura,  dolazi iz gornje Štajerske, granicu
izinedju Medjumurja i ostale Ugarske pravi i kod Legrada
u Dravu utice. — Lorija,  u križevačkoj varmedji počimlje,
ovu stranom od zagrebaeke varmedje deli, gde velike kvare
poplavami svojimi uzrokuje i niže dole sastaje se s Trebešom
potokom, s kojim se zajedno u Savu izleva. — Naporne-
nuli še ovde mora, da u gorrijoj karlovačkoj krajini mnogi
ne samo tnanji nego i povedi potoči po kratkom tečaju u
zemlju ulaze i tako ili nestaje, da ako na obali morskoj
izviruče potoke za iste neuzmemo, nepoznato nam biva, da
li opet i gde na svetlo izlaze. Tako izvori iz Velebita berda
neteku kamo bi teci morali, u glavnu dolinu Liku, nego
se po kratkom tečaju u zemlju izgube. Tako potočič Kcre-
nica  u dolini istoga imena po tečaju od jedne ure izpred
očiuh se izgubi, i sluti se, da podzemaljskimi vodami
objačen, s ove Strane Plešivice pod imenom Klokota  opet
'zlazi. Tako je i Ričica  potok, koi, pošto Ljutih, Cer-
vu-Iilku, Baniču  i Suhaju  potočiče u sebe več primi, na
podnožju Velebita pod zemlju se izgubi. Potok ovi obale
svoje višeputah poplaviti znade, buduči da ponori njegovi
■NaUca  i Kav trči  veču njegovu vodu najedanput primi ti ne-
fttogu, i zato se voda u na okolo razliti mora. — Da još
* od ostalih nebrojenili potokah Ilorvatske, kojimi su pre-
deli pokrajine ove veoma bogati, nekoje samo znatnie po
"ncnce napomenemo, navodimo sledeče: Mrd niča , Glogov -
n,c a, Cazma, Bednja, Sada, Krapina, Bregana, Glina,
Petrinja, Odra, Reka, Kup čina, Medve.dica  i t. d. i mnogi
^ ru gi potoči. —

U Slavonii osim napomenuta tri glavna potoka još
su  sledeča: Vuka, Vučiča, Ilova, Buda, Bakra, Ovijava,

Strug, Šalotka, Timava, Berava, Bosut, Danavica, Bigj,
Spaiva, Slu dva  i. t. d. —

U južnoj opet llgarskoj ili Banatu osim gore navede¬
nih glavni!) potokah jošt su sledeči: Cerna,  dolazi iz Er*
delja, teče blizu istočne praina Vlaškoj zemlji granice i
kod O ršave u Dunav unilazi. — Tarniš,  iztiče na podnož¬
ju Semenika i Dobroga Verha, pošto Bistril,  koja iz Er-
delja dolazi, u sebe primi, iz krakovske se varinedje od-
puti; odtuda krivudastim svojim tečajem veču stranu Ba¬
nata prodje i uzput mnoge rilove i močvare za sobom
ostavlja, a najposle se kod Pančeva u Dunav izgubi. —
Nera,  izvire na podnožju Semenika i Kapucina, i pošto
krasnu Abnašku dolinu prodje kod Pančeva u Dunav utice.
— Zatim su: Bega, Po gonič, Berzava, Bcganii  i drugi po¬
toči manjega znamenovanja. —

Kanali su poglavito banatskim Stranam od veoma velike
koristi. Ovi promiču i oživljuju tergovinu, ovi pretvaraju
škodljive i na daleko pružajuče se močvare, mlake i ritove
u plodovita polja i zelene livade, i ovi tako na svaki na¬
čin nadoknadjuju uložene u njih troškove. Takovi je: Bački
ili Franjin kanal,  koi je god. 1793 započet, doveršen pako
1802. Dužina njegova 14'/^ milje, širina 10 hvatih, a dub-
Ijina 4—6 cipelab iznosi. Kanalom ovim svakoverstni se iz
plodnih južne Ugarske ravnicah proizvodi po ovdašnjih 6-8
i do 10,000 centih nosečih ladjah laglje i berže razvezti mo-
gu. — Bega,  kanal je ovaj u potoku istoga imena uredjen, i
najprie se prama zapadu, zatim opet prama južno-zapadnoj
strani proteže. Na kanalu ovom pri počeiku njegovom
sama se derva za temešku i torontalsku varmedju voze;
dalje pako od Velikoga Bečkereka dole, gde kroz velike
ritove i močvare prolazi, velike več banatskimi proizvodi
natovarene ladje po njem u Dunav brode; odkuda zatim
brodovi ovi ili put Siska il u gornju Ugarsku odlaze. —
Zalim su još: Teme S ki, Bcrzavački  i Alibunarski  ili F erlečki
kanali, koji su za polašticu tčrgovine veoma koristni. —

119

Jezera i to gorska nalaze se samo u karlovačkoj kra¬
jini, i to su tako zvana: Sedam Plitvičkih jezerah,  koja u go¬
rah Male Kapele i tako rekuč na istočnom kraju Metle  berda
istoeno od Otočca leže. Jezera ova postupno su jedno pod
drug im položena, iz kojih tako voda po vodopadih 3 - 4

i do 7 livatih sa visokih klisurastih stenah šumom iz jed-
noga u drugo pada. Jezera pako ova redom su svojim sle¬
deča: 1. Veliko jezero Prosansko , 2.  Mnogo manje Cigino-
vačko  jezero. 3. Dosta veliko Galovačko.  4. Ne malo Graditi-
ske  jezero, 5. Veliko jezero Kozjak.  6. Malo Milanovo  jezero.
7. Ne veliko Kaludjerovo  jezero. Zatim su: Okrugljak, Baki-
novac , Cernc-fezero  i Novkoviča-Brod  kao manja jezera ; i
tako ih 11 ukupno imade. Od najviše ležečega Prcsanshoga
jezera, do Utoka u Koranu može se cela dužina na 4000 ko¬
rakali uzeti. Najlepše mesto, sa kojega se celi ovaj prizor
videti može, jest berdo Meda,  kuda se je medjutim do naj¬
višjega mesta veoma mučno popeti. Osobito u Lipnju i Serp-
nju mesecu ugodnu dražest oko ovde imade, gde se to jest
veličanstveni ovaj naravi prizor, kojemu i u najroman-
tičniih predelih težko je para nači, pri lepom i jasnom danu
vas i podpuno razgledati može, — Po svih ovili jezerih
jako dobrih pastervah imade. Ova je jezera god 1801 i
1827 njih. carska visost prejasni nadvojvoda palatin pohodio.
— Kod Otočca su zatim još dva jezera, Koinsko jezero  i
Cer no jezero , nu leti se izsuše. Druge močvare, koje ovdaš-
n ji nekoji potoči za vreme načinjaju, nisu od tolike zname-
nitosti. —

Od ritovah, barah i močvarah, koje u južnoj Ugarskoj
tolike hiljade jutarah zemlje poljodelstvu otimaju, sledeče
S U: Alibunarski  i Ilan(ki  po torontalskoj i temeškoj varme-
dji, zat j m  nemačko-banatskoj regimenti razprostranjeni ri-
tovi. — U Bačkoj varmedji je: Paličico jezero  (Palitzer See)
kod Subotice, sa slanoin vodom, zašto i u njem nikakovih
>'ibah neima, — U Slavonii medju Petrievci i Osekom jesu
fitovi i močvare, nu svaki dan manje bivaju. Osim toga

120

ima još u Slavonii i Sremu velikih barah, k oje se nikada
nepresuše: imenito: Palola  kod Cepina u verovitičkoj var-
medji; Mlrsunja  kod Broda: Klakarjaca  kod Klakarja u
Brodskoj krajini: Vircvi  izmedju Bošnjakah i Otoka, ta-
kodjer u brodskoj krajini; Kriva-Noga  blizu sela Bošnja¬
kah; Zirala  kod samostana Feneka u varadinskoj krajini;
Ugrinovalka-bara  kod Ugrinovacah, takodjer u varadinskoj
krajini.— Od lekovitih vodah u Horvalskoj znamenilie su;
Stubivke  toplice uzagrebačkoj varmedji, 6 satih od glavnog va-
roša udaljene, leže u-prostranoj i malimi berdi obkoljenoj do¬
lini. Dva izvora čistu i bistru vodu, nu tako vruču imadu,
da se čovek u njoj odmah ni kupati nemože, nego u bližnjih
na nekoliko korakali udaljenih kupeljih, koje odande vodu
dobivaju. Spadaju na obitelj grofovah Sermage. Toplice
ove Maksimilian Verhovac biskup zagrebački velikimi troš-
kovi priredi, da se gosti dostojno dočekivati mogu. —
Krapinske toplice  zatim jedan sat od ovih odaljene Smerdele
zvane i malo pohadjane toplice, pcrve leže na podnožju
visokoga berda i tri vrutka, koji zajedno izviru, imadu;
od ovih jedan na 150 korakah daljine več vodenicu tera.
Voda ova nije tako vruča, —• Satinske toplice  leže takodjer
kao i krapinske, u varašdinskoj varmedji. Dva vrutka imadu
i voda njihova nije jako vruča. — Varasdinske toplice  u
staro vreme Janzeanske ili Konšlantinske zvane , danas su
vlastitost kaptola zagrebaekoga. Izviru u jednoj na 5 sa¬
tih od Varašdina udaljenoj dolini. Izvor ovi kad kada tako
udara, da se smrad na pol sata daleko osetiti može. To¬
plice ove velikimi troškovi kaptol zagrebački u novie vr§-
me prelepimi obitališti i sgradami uresiti dade, i zato se
u letno doba od mnogobrojuih i iz inostranih deržavah
dolazečih gostih i polaze. — Tcpuske toplice  leže u pervoj
banskoj regimenti. Izvor ovdašnji vodu čistu kano kristal
imade, koja je na večer kod svojega vrutka tako vruča,
da se ista živad opariti može; nu ova se zatim voda osta-
vi preko noč, da tako drugi dan za kupelj prikladna bude.

121

Ne daleko od glavnoga ovoga vrtilka ima jošte 7 družili
od razlieite jakosti izvorah. Po preduzetom iztraživanju to¬
plicah ovih mnogo je koješta korislnoga i zanimivoga ovde
iznadjeno, iz čega se temeljito zaključiti može, da su to¬
plice ovc jošte Rimljanom služile. — Lcitc-,  sumporne
toplice u zagrebačkoj varmedji i vlastitost grofa Nugenta;
gde je u novie doba, za pristojno goste dočekati moči,
mnogo učinjeno. — Jamnica , slatinska voda ili kisela voda
medju Karlovcem i Zagrebom u šumovitoj i močvarnoj oko¬
lici ležeča i pod upravljanje slabšali zagrebačke varmedje
spadajuča. Voda se odtuda u staklih zabertveua u mnoga
mesta Horvatske i Slavonie raznosi i s vinom troši. Na
prama ovoj slatini, odmah na drugoj strani Kupe i u per-
voj banskoj krajini leži opet druga slatina, to jest: kod
Latine,  ima tri izvora, od k o j i h su dva mutna, tretji se
pako s vinom pije. —

U Kamenskcm  sat i četveri od Karlovca udaljenom žup-
nom mestu i odprie vlastitosti manastira Paulinskoga jesu
opet druge slatine. Izvor ovi leži na berdu, i vas je tako
dubokom močvarom obkoljen, da u nutri voli propadaju;
voda je njegova čista i po barulu udara. Ova bi voda jako
čistiti mogla, nu niti se od ovdašnjih stanovnikah za ku-
pelj ili pilo neupotrebljuje, —

U Slavonii  lekovite vode jesu: najznatnie Daruvarske
ili Podborske  toplice, blizu tergovišta istoga imena ležeče.
Ovo je kupalište leti jako • ugodno i od mnogih se gostih
polazi, za kojih takodjer nastanjenje prilična su i ugodna
stanja priredjena, a i veliki ovdašnji gospodski vert sva-
komu je gostu otvoren. Osobito su glasovite toplice ovc
mnogimi svojimi starodavnimi spomenici. I buduči je Sla-
Vonia pod imenom Panonia interamnensis  pod Rimljane spa¬
dala, zato se i začetak toplicah ovih Rimljanom pripisuje,
današnja najodličnia Anlunova kupelj  leži još sada na rimskem
temelju; u rimsko doba zvale su se toplice ove Thermae Ja-
s °t'venscs.  Više rimskoga zdenca vide se tri mozaikom po-

taracane grobnice. Ovde su prič 50 godištah od prilike
starožitnosti rimske nadjene : jedna kruna , ovratni lanac od
zlata s dragim kamenjem, jedna mčrtvačka svečnica; sva
ova do 3000 forintih srebra vredna. Pak kanio? u Budim
sve poslano; — Lipik,  toplice pet satih od Požege uda-
Jjene i četirimi na blizu ležečimi kupelji obskerbljene. —
Sveta voda  na pustom berdi obkoljenem i dva sata od Dja-
kova udaljenom mestu ležeče, zove se drugač: Dcsancvo
selo.  Prosti puk derži vodu ovu, koja je u ostalom jako
čista, za čudotvorno lekovitu, —

U južnoj Ugarskoj  lekovite su vode- u vlaško-banatskoj
regimenti glasovite Herkalanske  ili od Mehadie,  zvane to¬
plice, ove su 1 sat od Mehadie, 2 milje od Oršave i
20 miljah od Temešvara udaljene, leže u uzkoj od ve¬
likih šumah i berdah zaklopljenoj dolini, koju Cerna po¬
tok natapa. Kod starih su sve toplice, koje su za zdrav-
Ije služile, bile Herkulu posvetjene; u večoj ipak ceni
nego li druge mora da su bile ove, što i toliki stariih i
srednjih rimskoga vladanja vremenah spomenici dokazuju,
koji su ovde od carevah, vodjah, večnikah i drugih od¬
ličnih rimskih muževah na zahvalnost zadobljene pomoči i
zdravlja podignuti i od kojih se zaostavših još danas po-
dertine viditi mogu. Godine 1736 grof Hamilton na za¬
poved čara Karla VI. glasovite toplice ove opet je pono-
vio, gde je 7 naličjah Herkulovih i mnogo učenih napisah
izkopano. Toplice su ove po padnutju Rjmljanah, koji me¬
sto ovo nad aquas « imenovaše, od barbarskih posle naro-
dah razorene. Ovde 8 vrelah imade, koja u jednom oko¬
lišu od 800 hvatih raztresena leže. Ona su od različile,
nu u občem, svi od velike vručine. Najznatnie je Herkulovo
vrelo na dobar četvert sata od toplicah udaljeno; po veli-
koj kiši postaje merzlo, nu na skorom opet svoj toplo¬
mer postigne. Zatim su; Ljudevitske toplice; mlačne ko-
trižne toplice; vruče kotrižne toplice; vapnene toplice;
Franjine toplice, očne toplice i.toplice za grozničave. Go-

123

sti iz višjih stališah u priašnje doba poradi pomanjkanja
udobnosti i potrebitih stanjah slabo su toplice ove polazili,
nu odkada su mnoge nove sgrade načinjene i odkad se za
poiepšanje roinantičkih ovili toplicah marljivo skerbi, sve
u večem broju gosti počeše dolazivati, i dan danas več
mnogobrojni gosti i iz inostrnnih deržavah ovdi pomoči fra¬
ze. Na mesto priašnjih kolibah mnoga su lepa danas stanja
podignuta. Pogibelni putevi, kojusu prie ovamo vodili, sad
su, pošto klisure barulom razvališe, u ugodna šetališta pre-
tvoreni i preko berzoga potoka ovdašnjeg kamenit nov
most načinjen vodi. — Bogda  (Neuhof), selo u temeškoj
varmedji na 4 sata od Temešvara; ima dobro uredjene to¬
plice. — Ccrnclj , kisele vode u bačkoj varmedji — Karan-
ie.btl,  slatina ili kisel j ak u vlaško-banatskoj regimenti blizu
glasovitoga mesta Karanšebeša u romantičkoj okolici ležeči.
Posedovanje hristjanskoga biskupa. — Tibis,  dvoje slatine u
temeškoj varmedji, od k o j i h jedna čisti, druga opet svim
amfibiam i pticam, koje odtuda piju, smert zadaje. Još se
jedna slatina blizu berda Metne,  koje Erdelj od Banata deli,
nalazi. —

Podnebje južne Ugarske poradi ravnienoga večom stra-
nom ležaja, sto i južni vetri toplinom svojom simo laglje
dopirati nmgu, toplic je nego po gorskih okolicah. Nu opet
zrak po ravničnih ovili predelih n i j e tako zdrav, štono je po
gorskih Stranah: jedno što vruče ovde dane večinom merzle
noči zamenjuju; drugo opet otrovna para mnogih ovdašnjih
ntlakah i barab zrak isti jako kvari. Po gorskih pako pre¬
delih zrak je mnogo zdravii i oštrii. — Podnebje u Slavo-
nii naravi čoveka veoma je prijatno. Zrak ovdašnji čist i
zd rav sve ugodnii postaje, čim se stanovničtvo više pom-
nožava i po tom nezdravih mlakah ,i močvarah nestaje. —
Horvatska naravno najoštrii zrak u karlovačkoj krajini i za-
tim u zapadnih svojih k rnoru ležečih predelih, poradi višine
uvdašnjih gorah i vekovitoga skorom tu nahodečeg se sne-
g a 3 imade. Severne osobito okolice medju gorami Velebitom,

124

Kapeloin i Plešivicom ležeče podnebje- karpatskim goram
spodobno ima An. Ovde višeputah zima od Rujna do Svib-
nja traje. Leto navadno je suho i tako, da se negda svi pro¬
izvodi posušuju. Ne manje zatim škodljiva je ovdašnja nagla
premena vručine i zime. Vetri pako ovdašnji višeputah su
jako nepogodni, tako hura,  suhi ve.tar, negda od 7 ure ju¬
tra do pet na večer duše, nu vručinu umaljuje i zrak snaži.
Jug  pako je vlažan, nu vruč, kao i Široko  zvani vetar. Na
više gorskih predelih cesto se u jedanput vreme promenuje.
Time pako prijatnii je zrak na zapadnoj strani kod obule
morske, zatim u zermanjskoj okolici ličke regimente, gde
se več južno podnebje otvarati i blagoga podnebja duha
osečati poeimlje. U ostaloj opet Ilorvatskoj podnebje mu-
dju gorami nešto je oštrie, drugde pako slavonskemu zraku
spodobno. U obče uzeto u pokrajinah ovih a naposeb u
Ilorvatskoj navadno je proletje veoma kratko, i za zimom
posle nekoliko danah odmah vruči dani nastaju. ; —

Plodnost pokrajinah ovih u obče je velika. Tako u
podzemaljskom blagu najznatnii su istočni predeli Banata.
Zlato  se u krašovskoj varmedji kod Oravice i Dognačke
dobiva; zatim u vlaško-banatskoj regimenti kod Lapušnika.
U potocih; Samosu, Bistri, Tamišu i Neri iz peska izpira
se zlato; oviin se poslom najviše cigani zabavljaju, i na
godinu do 400 dukatah vrednosti eraru prinose. Svaki je
dužan najmanje 3 dukata na godinu izprali. Zlata u pesku
takodjer i Drava reka imade. Ovo se u saladskoj i križe-
vaekoj varmedji zatim i u gjurgjevačkoj regimenti kod Der-
nja izprano na godinu na 1600 — 1800 dukatah ceni; zašto se
u Varaždinu, Prelogu i Kaniži, kamo se zlato to predavati
mora, za težinu od dukata iz občinske blagajne 3 fbr. 24
krajcare dobiva. — Srebra  imade kod Oravice, Dognačke
Saške i Moldave u krašovskoj varmedji. — Bakra  se kod
Oravice, Moldave, Dognačke, Saške i Pladna u krašov¬
skoj varmedji do 9000 centih na godinu izkapa; u vlaško-
banatskoj regimenti u berdih Glimboku, Obreži i maloj

nuskoj, zatim u Horvatskoj kod Samoborn.— Olevo  u Do"-
• • • • *  ^
naoki , Moldavi, Oravici, Saški i Pladnu na 2000 centih.

— Kositer  u Dognački, Oravici i Saški u krašovskoj var¬
medji. — Sičan  (arzenik) u Oravici i Moldavi. — Granat prosti
u Oravici, Saški, Dognački.— Salitra  u Moldavi.— Smola  u
Saški i Domanju. — Jako dobro ielezo  u Resici, Bog-
šanu, Oravici, Dognački, Saški i na berdu »Ruska« zva-
nom u krašovskoj varmedji, gde se železnog kamenja,
koje do 80 funtih vazi, nalazi; ima zatim Železa  u bistran-
skili gorah vlaško banatske regimente, i u gvozdanskih go¬
rah Ilorvatske. — Srebčrnato elevo  kopa se u berdih Glini-
boku, Obreši i maloj Ruskoj u vlaško-banatskoj regimenti:
i zatim u Horvatskoj blizu Zagreba kod Šestinah. — Sum-
perne rade,  koje se medju najbogatie u Europi broje, jesu
u Horvatskoj kod Radoboja. — Mramora  jako lepa bela
kod Dognaeke imade, zatim se i u nekih još mestih vla-
ško-banatske regimente dragocenoga mramora nalazi. U
Horvatskoj cerni i beli mramor kod Krapine; cernkasti i
cerveni kod berda Železnika blizu Varašdina; zatim lepimi
cervenimi i belimi prugami našarani mramor nalazi se u
požežkoj varmedji. U zapadnoj strani Ilorvatske svako-
verstnoga na mnogih mestih mramora imade, tako u oko¬
lišu od Reke sedam verstih mramorah razlučava se od
inestah na primer: sv. Martina, Cerovice, Mlake, Belvedera,
Molina i. t. d. na ko jih se terga. Sadre  ima n krašov¬
skoj varmedji. Zmijevikah  (Serpentin) u slankamenskom berdu
(istoenoj strani Fruške gore) imade. — Mnogoverstne zatim
lele kamenja i zemaljah ; osobito klakovitoga kamena po mno-
gih gorskih pokrajinah ovih predelih imade; zemlje lon¬
čarske i porcelanske takodjer. — Svakoverstne zatim farbe,
zemlje, kamenja i drugih proizvodah za fabrike, obertnost
1 umetnost potrebitih bogate podzemaljske rude krašovske
°sobito varmedje u izobilju imadu. — K torne morske soli
P°lag obalah ovdašnjih; kameni! o ga  pako ugljcvja  (Stein-
kohlen) svuda skorom u pokrajinah ovih, da se traži, ima-

1  ‘26

de, nu ovo se poradi množine dervah još ni nekopa. —
Svake versti cvetja i travah po berdih, dolinah i ravničnih
predelih, zatim Iekovitoga i rariarskoga korenja, kojini pro¬
sti narod i bez ikakovoga lekara potrebe mnoge i pogibel-
ne bolesti izeeljuje; k torne mnogoverstnih vodenih tra¬
vah po močvarah južne Ugarske, Slavonie i Ilorvatske
imade.

Svake versti žitak, kao: pšenica, kukuruz, ječam,

proso, herž, hajda i. t. d. poglavito u Banatu, koi se Egip¬
tom austrianskoga carstva nazvati može, ohilno rodi. Od-
tuda se velika množina Žitka po donavskih i savskih hro-
dovih u druge inostrane deržave razvozi; i dok se iz Odese
u Teist žitak slobodno dovozio nije, mnogo je zlata i
srebra iz inostranih deržavah u pokrajine o ve dolazilo. —
U Slavonii je poglavito sremski kukuruz na glasu; pšenica
pako u Slavonii, osobito okolo Privlake (u brodskoj regi¬
menti) i Djakova. — U Ilorvatskoj takodjer na ravničnih i
mnogih gorskih predelih plodnost se Žitka dobro izplatjuje;
tako su osobito krasne medjumurske i podravske ravnice
svake versti Žitku a osobito kukuruzu prijatne. U karlovač-
koj krajini i klisurastih, kamenitih i neplodnih predelih za-
padne Horvatske trudi su poljedelca veliki, ipak u više oko¬
licah a poglavito u Liki letina domače potrebčine providiti
nemože. —

Lan i konoplja u večoj strani pokrajinah ovili jako
dobro napreduje. Poverlline svakoverstne imade; vino po
svuda skorom i na mnogih mestih jako dobro rodi. Voča
takodjer svakoverstnog u izobilju imade.

Dervjem svakoverslnim bogata je Ilorvatska i Slavo-
nia. Od dervah najviše hrastovoga imade, koje je po ne¬
kih okolicah tako veliko i lepo, da se za največe potočne
i iste morske hrodove upoLrebljava. Urugoga zatim, kao:
brestovoga, bukovega, topolovoga, jasenovoga, grabrovo-
ga, lipovega, brezovoga; tisovega, klenovega i. t. d. u izo¬
bilju imade. — u krašovskoj pako varmedji i vlaško-banat-

127

skoj regimenti pnglavito jelovoga derv.eta mnogo imade.
Ostala sva strana Baeke i Banata gola i bez .ikakovih šu-
mah stoji, osim što su u nekih okolicah gospoda zemalj-
ska pokušala šume sijati, što im je i dobrim uspehom za
rukom pošlo. —

Rogata marha južne poglavito Ugarske od velike je
cene, a osobilo ona, koja se u pustarah ovdašnjih u veli-
kom broju hrani i za tim u druge iriostrane deržave raz¬
prodaje. U pustarah ovili hrane se velike čorde rogate mar-
he, koja je danjom i nočjom na proštom zraku, i tako
svim nepogodam vremena izveržena. Vol ovde je velik,
bel, i mnogi preko pol hvala duge rogove imade; od ovili
se više hiljadah na godinu u Terst, Bee, odtuda i u dru¬
ge inostrane deržave prodaje. Velike čorde volovah i dru¬
ge rogate marhe po plodnih i bogato travnih okolicah te-
nieške, torontalske i bačke, varmedje pasu, koje tako pod
prostim nebom i veču stran u godine sprovode. Velika pa-
ko vručina ili oštra zima, kojoj su okolice ove zimi i leti
podveržene, rastenje marhe mnogo obustavlja, jer bi
inace neobičnu velikoču dostiči mogla. Nekoja zemaljska
gospoda takodjer od tirolske, švajcarske i druge bolje
plešine marhu poradi mleka kod kuče hrane. — U Sla-
v onii je rogata marha od iste ove banatske plešine. —
Nekoje veče gospodštine u Banatu i Slavonii bivole  derže,
koji osobito za težje poslove u močvarnih okolicah služe,

1  koji se poradi svoga tečnog zuloga masla i dobroga
°sobito za kavu mleka, zatim cene kožah više, nego sbog
ttiesa derže. — U podravskih predelih Ilorvatske i Medji-
ftiurja rogata j e marha od bele ugarske plešine razplodje-
"a. U kari ovačkoj, banatskoj krajini, zatim velikom slra-
noin i u planinskih predelih zapadne Ilorvatske marha je
r °gata maloga struka i posve neznatne plešine; u gornjoj
Pako Horvatskoj i u susedstvu Štajerske velikom se stra-
n °ni od stanovnikah iz oblizuje Štajerske razploajena mar-
ha od tako zvane švajcarske plešine derži. —

128

Konji južne Ugarske od inanjega su stroka, nu čvčrsti
i za svalco težje delo sposobni. Za oplemenjenje konjah
poglavito se ovde mnogo skerbi; mnoga zemaljska go¬
spoda po svojih pustarah od plemenite englezke, erdeljske
i arabske plešine konje hrane, i time hvale vrednu name-
ru imadu, da se i kod prostoga puka plešina ova uvede.
Ovakovim načinom, množtvo več konjah od velike cene
imade, šlo i svaki dan boljim uspehom napreduje. — Sla-
vonia malu i proštu plešinu konjah imade, nu od nekog
se je vremena i ovdi za oplemenjenje konjah raditi po¬
čelo. — U Horvatskoj nuz Dravu ležeči predeli i Medju-
murje veče i na nekih mestih od lepše ugarske plešine ko¬
njah imadu; u ostalih krajevih manji su i slavonskoj ple-
.šini spodobni konji, od kojih se imenito posavački svojom
vatrom, lepim stasom i svojim deržanjem odlikuju. U kraje¬
vih bliže Turske ležečih malu opet tursku plešinu i gorskim
okolicam prikladnu imadu. U novie vreme varmedje ovdaš-
nje po kupljenih u Erdelju i Ugarskoj pastuhih proštu ov-
dašnju plešinu konjah oplemeniti nastoje, po čem mnogi več
seljani konje svoje polepšaše. —

Južna Ugarska velika stada španjolskih ovacah imade,
koje se u obče banatske ovce  zovu. Mnoge ovde gospod-
štine na odredjenih več za tu svčrhu zemljištih u velikom
broju i na hiljade takovih ovacah imadu, od kojih se vuna
glede finoče, čistoče i cene s istom engelskom i španjol-
škom natecati može, buduči da se centa več i po 200 fo¬
rintih u srebru prodaje; ova vuna dan danas več ne samo
za domače potrebčine nego u znamenitoj kolikoči i za iz-
vožnju služi. Napomenuti ovdi valja banatske ovčarske, ve¬
like i bele pse, koji nad stadom s največom pozornostju
bdiju. — Osim ovih ima opet ovacah, koje proštu vunu
noše i od prostoga se puka dčrže. — U Slavonii takodjer
večom stranom zemaljska gospoda svilne ovce po svojih
imanjih i pašnicili imadu. Od proste pako vune ovce po ce-
loj su Slavonii razplodjcne, i u velikom se broju dčrže; oso-

bito u Sremu odlikuju se ovce klemeniinske. Ovce ove
verlo lepu i mehkanu vunu imadu, od koje Klementinci
krasne čilime, rukavice i kaleine prave iu bližnje predele
na razprodaja raznose, — Horvatska svilnih ovacah manje
imade, osim nekih gospodštinah imenito u Podravini i Me-
djumurju, drugde ih malo ima. Od proste pako vune več
se više derže, a osobito po' vojničkoj krajini. — Kozah u
krajini karlovačkoj i banskoj imade, gde se iz mleka jako
dobar sir pravi. —

Kermakah u južnoj Ugarskoj, Slavonii i Banatu u ve-
likom broju derže, k oj i poglavito u Slavonii po prostranih
ovdašnjih bukovih i hrastovih šumah u jesen i kadkada kroz
čelu zimu dovoljnu hrana imadu. U Banatu najviše gorjim
i za to odlueenim kukuruzom svinje hrane i pitaj u. Osim
toga mnoge se hiljade kermakah iz Bosne i Serhie dote-
ruju simo, i ovde ugojeni posle se u druge austrianskoga
carstva deržave razašiljaju. —

Lov na zverad u pokrajini osobito Horvatskoj i Sla¬
vonii u starinsko doba mnogo je znatnii bio, nego li da-
nas, gde več lugovi i šume velikom stranom pokerčene
broj zverih umališe. lpak imade: sernah, vukah, lisicah, ze-
cevah i. t. d. Zečeve po Banatu i obližnjih ravničnih pre¬
delih gospodštine ovdašnje svojimi za to biranimi hertovi
u velikom broju hvataju. U visokih gorah karlovaeke kra¬
jine i zapadne Horvatske ima takodjer medvedah i jele-
nali. — Pticah po šumah, močvarah i barah ima u izobilju;
tflko n. p. Banat samo šljukah do 50 Celih imade; k tomu idu
•nnogobrojne versti drugih patakah, zatim čapljah, ždialo-
Va h; poglavito pako zaslužuje da se napomene poradi
s vojih dragocenih perah, koje gospoje za ures na svojih
Seširih običaju nositi, vodena ptica Gapljct bčlo  zvana; za-
tim svake fele drugih tako plovučih kako vodu gazečih
pticah u velikom broju ovde imade. Vodenih ovih pticah u
z 'msko doba takodjer se i u lonjskom polju Horvatske nalazi.

9

1 JO

Orlovah jako lepili i velikih na mnogih se mestih u po¬
krajinah ovi nahodi. —

Ribah potočnih u izobilnoj kolikoei nekoji pokrajinah
ovih predeli imada. Ovako se Tisa, što se ribah tiče, za najbo-
gatiurekuu Europiderži; predsudje medju pukom kaže:.da
Tisa samo dve Strane vode, a trelju ribah imade. U Dunavu
gde se višeputah i do 15 centih težki somovi hvataju, osirn
ostalih felih poglavito se lepe jesetre (tokovi) i dunavske
* pasterve love, koje se i u druge deržave prodaju. Ostale
reke, kao: Sava, Drava, Kupa, i. t. d. svake versti ribah
imadu. Po planinskih potocih imade lepih pastervah ; u Uni,
gornjoj Savi i Dravi lepa se glavatica dobiva, Na obali
morskoj ulovljene ribe i u druge se pokrajine razašiljaju. Ra¬
kah posvuda u izobilju ima , kornjačah (želvih) pako,puževah
i ostalih poglavito na morskoj obali. Puževi najbolji su kod
Karanšebeša i Almaša. — Pčele se po svih pokrajinah der-
že. — Svilne bube poglavito se u Slavoniii, Banatu i Bač-
koj hrane; nu napomenuti se ovde mora, da opet ovdaš-
nje vojničke krajine najviše svile proizvode. —

Broj stanov, u pokrajinah ovih ukupno do 3,310,000
iznosi; odkuda na Horvatsku, njezinu krajinu vojničku, Me-
djumurje i Rečko Primorje 1,204300; na Slavoniu i vojnie-
ku njezinu krajinu G18000; na Banat, Backu i krajine voj¬
ničke opet 1,487500 stanovnikah dolazi.

O struku naroda ovoga u obče, a navlastito po
vojniekih krajinah može se kazati: stas je visok i tanak,
vlasi cerne, čelo otvoreno, serce junačko,koje je priprav¬
no, da za domovinu svoju u svakoj pogibeli život položi;
jednom rečju može se slobodno bez ikakva laskanja reči;
da je ' nared junački.  —

Uranu narod u obče proštu imade, koja iz brašnenih
jelah i mesa, poglavito kermečega, sastoji. U južnoj Ugar-
skoj, Slavonii i-jednoj strani Horvatske, kao Žitkom boga¬
tih predelih, narod prosti od žita i poglavitu svoju hranu
imade; tako se u Slavonii i Banatu kaša larana  zvana od

lira sna napravlja, zalim se prosna, hajdena, ječmena i ku-
kuruzna kaša svuda troši, k lomu jela od brašna, kao: ž»an-

■u

ci, gibanice i. t. d. prave. U velikoj strani Banata isti se
prosti seljanih lepim i belim kruhom hrani; drugde se pa-
ko najviše kukuruzni peče. U karlovačkoj krajini i obliž-
njih ovde planinskih predelih, buduč žito slabo rodi, zato
se kruh od pšenice več po Vnanje troši; nego jagnječe me¬
so ih bravetina, kozje ili perčetina zvano, zalim svakover-
stna mlečna jela i sir navadna je ovde hrana. Povertlina
kao pasulj, grašak, kupus, repa, luk i t. d. slaninom ili
bravetinom kuhana, najmilia su jela po pokrajinah ovih.
Govedje se meso u obče kod puka malo troši i odtuda
biva, da se množtvo ovde ugojene rogate marhe najviše u
druge inostrane deržave prodaje. Kermeče naprotiv i jag-
njeee meso puka je ovoga gotovo svagdašnja hrana. Po ve-
čih svetkovinah i pirovanjih običaj je u nekojih prede¬
lih celoga kemika, u drugih pako hravca na ražnju pečena
na stol donositi. Polag ribnih ‘rekah, - zatim uz more ži-
vuči stanovnici ribu rado jedu, i nekojim za poglavitu
hranu služi. — Za napitak služi vino, kojega žalibože mno¬
gi i preko mere piju, i tako duševne i telesne svoje sile
gube. U Slavonii se opet iz šljivah pečena rakia više troši.
— Kuče po Banatu i Bačkoj poradi oskudice dervah ve-
čom su stranom u poljodelca od pletera načinjene i bla¬
tom omazane. U Slavonii opet i Ilorvatskoj, gdč več više
dervah imade, i -kuče su večinom dervene. U slavonskoj
krajini od nekoga vremena došlo je u običaj, da su se
počele i kuče od čvčrstog gradiva t. j. zidane praviti, na
koju odluku u pomoč dobiva svaki graničar, koi takovu
kuču praviti namerava, od svoje regimente 60 for. srebra.

1  zato je sada več i u najmanjih selili osobito u brodskoj
krajini po više lepili, zidamb kučali videti.

U južnoj Ugaeskoj poljodelac ilirski večom se stra-
nt >m domačim platnom zaodeva; tako imade gače široke i
fubaču od platna; persnik od sukna gajtani nacilran, pre-

9 *

ko toga kratku od darovca haljicu, šešir na glavi, a na no¬
gah opanke, po svetkovinah pako kordovanske čižme. U
zimi iz jagnječeg' kerzna kožuh ili*dugu do petah iz da¬
rovca haljinu noše; ili tako zvanu opakliu, to jest: iz jag¬
nječeg kerzna nacilranu dugu bundu. Žene takodjer po ve-
eoj strani opravu svoju iz beloga platna imadu, koja je po
svetkovinah svakoverstno gajtanom, kod nekojih istim zla¬
tom i srebrom krasno nakitjena, — U Slavonii siromašnii
muževi večom stranom platnene hlače i platnenu haljicu
imadu; zatim opanke na nogah i šešir na glavi; imučnii
pako i večinom po svoj granici, Sremu i oko Djakova zao-
devaju se ljudi, imenito po svetkovinah, modrimi hlačami
i kratkom haljicom od sukna, ili cernim, a nekoji belim
gunjcem. Zimi jošte kožuh ili podugačku takovu od jag¬
nječeg kerzna haljinu. Žene u Slavonii večom se stranom
jako lepo oblače; u nekih okolicah lepi nuz telo stegnut
persnik od svile, zatim i pregaču od svile, nekoje po svet¬
kovinah takodjer i čelu svilenu opravu imadu. U drugih
pako okolicah od finoga, beloga i kod kuče tkanoga platna
opravu noše. Osim ovih još su mnogoverstno različne oso-
bito .ženskoga spola u Slavonii nošnje, koje sve opisati nije
namera dela ovoga. — Po dolnjoj strani Ilorvatske ljudi
noše: gače i rubače od platna, koje žene njihove kod kuče
prave; modri ili cerveni gajtanom nacifrani pčrsnik, preko
plečah prebačenu torbu; na nogah opanke, po svetkovinah
čižme, kada takodjer iz modrog sukna hlače imadu, na
glavi klobuk noše, za kojim mnogi široka pera zadevena
imadu; leti se obično slamnatimi šeširi služe, koje sami pletu
— Žene se u belo platno, koje kod kuče same priredji-
vaju, oblače: vlasi su na glavi u jedan kano kolobar od
traga spletene, koje za to uredjena poculica, odzada svi-
lom izvezena, s napreda pako lepimi čipkami nacifrana po¬
kriva. O^im svega toga još svu glavu krasno svilom izvezena
peča krasi. Na gornjoj strani tela noše tako zvani oplečak,
nad kojim pod vratom lepi, kod nekojih i mnogoceni iz

133

više nizati složeni cčrveni kraljuži vise; na dolnjoj pako
strani teta, duga rubača iz domačega platna, koje jako
tanko i lepo po mnogih mestih priredjivati znadu, zatim
s preda svakoverstno izvezeni opreg. Sredinu tela cerveno-
pisani ili zlatnini pletivom ukrašeni pojas steze. Nad opleč-
kom pako svakoverstnim pletivom kod nekojih zlatom i
srebrom obšiven persnik, ili podugačak, iz cervenoga ili
modrega sukna bez rukavah svakoverstnim gajtani i svet¬
limi gumbi nacifran zebun  telo resi. Na nogah najposle ke-
sige i zelene, žute, cervene eipele, ili opet kordovanske
čižme lepu nošnju ovu dokančaju. — Devojke u dve kite
odtraga spletene vlasi imadu; po svetkovinah pako na gla¬
vi gajtanom i umetnim cvetjem nacifranu partu kao venac
noše. —

U Medjumurju i Podravini ljudi duge spletene i sia-
ninom namazane vlasi imadu, kratku rubaču, zatim gače i
lorbu preko plečah prebačonu; persnik od sukna gajtani
ukrašen, dugu do petah haljinu od darovca s širokimi ru-
kavi; ova je haljina eerveno obrubljena i mnogo ostalim ugar-
skoga seljanina haljinam spodobna; zalim težke na nogah
čižme i klobuk na glavi. — Žene kao i po večoj strani
Horvatske imadu vlasi otraga u kolobar spletene, s po-
culicom od pisane materie. Vrat najviše gol, na kojemu iz
bisera jednoverstni kraljuži vise; na gornjoj tela strani
kratak persnik od šarene materie, na dolnjoj belu rubaču

I  opreg, na nogah zatim eipele il čižme imadu. —

U krajini horvatskoj prosti Ilir imade: cervenu podu-
gačku i nešto na stranu viseču kapu na glavi; dugu od
Prostega platna i širokimi rukavi rubaču, zatim gače; viat
§°1 i pod njim persnik od modroga sukna svetlimi gumbi
flakitjen. Preko plečah visi cerna od vunene materie haljina,
koju samo kodkuče njihove žene praviti znadu. Na sred tela
pojas od vime imadu, za kojim handjar i pištolje zadevene
n ose. U gornjoj karlovačkoj krajini nošnja je ovoj spodob-

II  a, samo Sta ovde cerven pojas, za kojim su pištolje i ban-

134

djar, imadu, a mnogi noše i plast iz cervenoga sukna. Bližje
turske granice nekoji na način turbana cervenim il modrim
suknom omotanu glavu noše. — Žene po krajini horvatskoj
imadu.rubaču vedom stranom iz prostoga platna načinjcnu,
koje su rubovi pisanom svilom izšivehi. IJ da te se razlik uju
dveini kitami, koje od napreda preko ramenah vise i na
kraju sreberne novce, ili od bisera kao i slonovih kostih
razne slike obešene imadu. Devojke samo jednu kitu noše
i ovu nekoje verpcami urešuju. — Udate glavu svoju po-
krivaju pedom, koja je ili nabrana, ili pako dole visi. —
Devojke vedinom hodaju gologlave, nu u Lici i nekih još
krajevih ncise kuno i muževi eervenc kape, koje sreberni-
mi novci, sjajnimi iglami, zatim zlatnini ili srebernim gaj-
tanom ukrašene imadu. Na persih opet sreberne ili polag
mogudnosti zlatne novce noše. Žene i to vedom stranom
hristjanskoga verozakona noše osim rubače od vune po naj¬
više škuromodre odtkanu tako zvanu pregadu. Na plečih
kratku bez rukavah, vunetlu, ili proti zimi i zloeestom vre¬
menu podugačku haljinu imadu. Nanšnicah nenose, nu time
više perslenjah i to na svakom perstu. Na nogah imadu
kesige i opanke. Po nekojih okolicah krajine horvntske i
iste žene noše za pojasom zadeven dugi nož i samokres.

Bližje Krajnske i Štajerske granice priviko se je tako
mužki kako i ženski spol susednih ovih pokrajinah običajem
i nošnji.-

U poljodelskom obziru pokrajine ove veoma su zna¬
menite. Tako se cela skorom južna Ugarska, osim krašov-
ske varmedje i vlaško-banatske regimente, zatim* velika
strana Slavonie prostranem i plodnom ravnorn pokrajinom
nazvati može; veliki bo ovdašnji prostori bez ikakovih
gotovo dervah, koje oko pregledati nemože, i tako ravno
i golo samo polje, načinjaju, da se predel ovi medju najpo-
glavitie plodovite ravnice' u Europi broji. — Pšenica,  ba¬
natska i sremski kukuruz celoj su Europi poznati. Mnoge
stotine hiljadah vaganah pšenice na godinu se po dunav-

*

135

škili i savskih ladjah odluda izvozi, koje se posle i u naj-
dalnje inostraoe deržave razpošilja, Ova u nekih okolicah
Horvatske osobito polag Drave ležečih banatskoj mnogo
spodobna raste. — Kukiirtiz  se kao poglavita Tela Žitka u
svih pokrajinah ovih smatrati može, koi se imenito u Sre¬
mu, Baokoj i Medjuinurju obilno naplatjuje. U mnogih gor¬
skih a poglavito ravnih okolicah Horvatske dobar je kuku-
ruz; nu ne tako u karlovačkoj krajini i zapadne Horvatske ka-
menitih predelih. — Proso  po svuda osim nekih gorskih
okolicah rodi, i svuda se u pokrajinah ovih dobro napla¬
tjuje.— Ječma  dvoje fele: zimskoga i letnoga znamenita ko-
likoča imade. — Zob  za hranu konjah i peruti, zatim u
karlovačke krajine nekih, poglavito ličkih okolicah i za
kruh se trebuje. — Rai  (herž) po mnogih se kotačih sije,
od kojega zerna za kruh, slama pako za pokrivanje kučah
služi. — Hajda  se po gornjih bregovitih Horvatske prede¬
lih najviše sije, i belo i sitno brašno žgance daje. — Si¬
rek  se u jednoj strani Horvatske poradi kermakah. i pe¬
ruti sije. Višju pako od ovoga felu mnogi imadu za metle
praviti. — Kertola  svuda se sadi, i u nekih okolicah, gde
žitak po manje rodi, ova -poglavitu Stanovnikom hranu
pruža. — Pirinč  ili Riikasa , u Banatu kod Gataja, Dete,
Oino.ra i Dente rodi; ova se obično u Travnju sije i sre¬
dinem Rujna dozreli več i požanje se, i zatim se s konji
overši. Dobra se letina, jedna višeputah za dve i tri go-
dine naplatiti može. Ove u obče uzeto u Banatu 18 do
20,000 vaganah na godinu rodi. — Pasulj, grašak, leča i
druga sodiva najviše se od hristjanskih stanovnikah radi
nrnogih cerkvenih postovah plode. —

Povertlina svakoverstna, od kojih pervenstvo imadu:
kupus, merlin, luk, gotovo svagdašnja stanovnikah u pokra¬
jinah ovih jela: zalim ostala druga povertlina. Stanovnici
pokrajinah ovih po svojih domačih verlovih imadu takodjer
ninogoverstnih inostranih zasadah; u čemu se poglavito veče
v aroši i mesta odlikuju. -- Kraslavci  po svuda se sade.

Tikve  poglavito u Banatu jako velike i lepe rastu, i obič-
no se medju kukuruzom sade; ove sirove kermkom i mar-
hi daju, kuhane pako ili pečene i isti ljudi rado jedu. Bun-
dave,  poglavito u Banatu jako velike i lepe rastu; ove na
žeravki pečene stanovnici takodjer rado jedu. Sparga  u
nekih okolicah na pustom rasle, drugde se opet po vertih
plodi. Paprike , koju u mersna i postna jela največa strana
ovdašnjih stanovnikah rado metje, ovde u izobilju imade.
Luk  svakoverstni za hranu jako miluju; od luka se pogla¬
vito čerljenac u Turovom polju Horvatske mnogo sadi. —

Pamuk saditi pod Josipom II. perva pokušenj a uči-
niše bratja Nako,  koji se iz Turske simo naselile. O vi je-
dnoga seljanina dozvaše, iz okolice one, gde najviše pa-
muka raste i tako pervi više jutarah s ovim posejale.
Ovo je posle u nekih okolicah Temešvara, Veršca, Pan¬
čeva i. t. d. nasledovano bilo, i mnogo putab znatno tru-
dove naplatilo. Nu merzlo više putih podnebje zapreka
biaše, da pamuk podpuno dozrelio nije, i zato nisu znat-
nia razplodjenja učinjena, —

Repice ili uljenoga semena veliko množtvo u Banatu
raste, i više se hiljadah vaganih po dunavskih i savskih bro-
dovih izvozi, gde posle ulje odtuda prave. Zalim dinjah i
lubenicah poglavito u Banatu jako dobrih i u velikoj ko-
likoei imade. —

Voča svakoverstnoga u krašovskoj varmedji i viaško-
banatskoj regimenti imade množtvo veliko; ovo takodjer i
Slavonie stanovnici jako miluju i svake godine na više hi-
ljade kolih i po ladjah u Banat i Backu razvoze. U večoj
za tim strani Horvatske i njezinoj krajini svakoverstnoga i
dobroga voča velika množina imade. — Izcedjeni iz jabu-
kah i krušakuh mošt nešto za sirče, nešto pako za napi-
tak služi.

Vinogradah svuda u pokrajinah ovili imade, osiin kar-
lovacke krajine i zapadne Horvatske nekih visokih gorskih
predelih; nu više se u obče za kolikoču, nego za kakvoču

vina skerbi. U krašovskoj varmedji i u istom ravnom Ba¬
natu mnogo vina rodi; za najbolja se pako derže vina, u
ilirsko-banatskom bataliunu kod Bele cčrkve,  i u vlaško-
banatskoj regimenti cervenkasto vino kod Mehadie.  — U
Slavonii su sremski vinogradi prie posadjeni, nego ikoji
u Ugarskoj; ovde najbolje vino rodi kod: Karlcvacah, Pe-
trovaradina, Kamenice, Ledinacah, BccSina, Bancštra , Jaška,
Šestina  i /loka.  Zatim glasovito je u Sremu još vino Rako-
vačkc:  ovo duhu ciparskoga vina imade, i takodjer bi slad-
činu ovoga dostiglo, da se samo na tersu dužje ostavlja, da
prezreli. U obče Slavonia veeom stranom cervenkasta vina
imade, od kojih se na dalje brcdsko  i Urncivačko  odlikuje.—
Horvatska vina jakost, ognjevitost i ugodnost za piti imadu,
i mnoga od ovih veliku starost dosLiči mogu. Ova su gla-
sovitia: moslavalko, ckičkc, kalni'Uto, viničke, kašinskc, vino-
dolsko  i zagrebačko ;  u zagrebačkom predelu riekoja poseb¬
nim imenom nazvana jako dobra vina rode, tako: Slamica
barona Kulmera; Bukovaiko ,  kaptola zagrebačkoga; Veselica
i Salata,  biskupa zagrebačkoga; ova se vina svojom ja-
kostju, teenostju i ljubkostju u pitju s mnogimi i skupimi
inostranimi vini pravedno prispodobiti mogu, i da su sa¬
mo inostrancem bolje poznata, zaisla bi mnoga inostrana,
sada mnogo hvaljena vina nadkrilila. — U Medjumurju su
sladka, jaka i od svoje dobrote daleko poznata vina. —
Lana poglavito u nekih Slavonie okolicah jako lepa
i u znamenitoj kolikoči imade; lan takodjer i u nekih Hor-
Vatske predelih jako lepo raste, i po marljivoj skerbi žen-
skoga spola za najlinie se platno priredjiva. — Konoplja  u
nekih okolicah Backe i Banata poglavita je zabava stanovni-
kah; iz ove se konopi za ladje i druge potrebčine za vecu
stranu Ugarske prave. U sam Apatin,  tergovište bačke var-
naedje sceni se, da se na godinu do 100,000 centih neomi¬
kane konoplje na prodajo donosi. Konoplja se takodjer u
bregovitih i oštriiin zrakom providjenih okolicah Horvatske
*a platno, sije i obradjiva. —

138

Sadenjem duhana u južrmj Ugarskoj stanovnici se
mnogo zabavljaju, i više hiljadah centih duhana na godinu
u druge deržave razprodaji). — U Slavonii takodjer duhan
plodi, a osobito okolo Alaginacah u požežkoj varmedji i
oko Surčina u petrovaradinskoj krajini. — U Horvatskoj
osim Medjumurja i nekih podravskih okolicah več se po
matije sadi a i to samo za domaču potrebu seljanina.

U ostalom krajevi ovi mnogo izglednih gospodarstvah
(Musterwirthschaften) imadu. Mnoge veče i manje gospod-
štine osobito u Banatu sleduju višji, umetnii i tako Jakši
poljedelstva i ostaloga domačega gospodarstva način. Sva,
koja su več dosada drugi inostrani narodi u poljodelj-
stvenom i gospodarstvenom obziru pokusili i iznašli, gospod-
štine ove nasledovati nastoje. Redko je zaista od novoizna-
djenih umetnih za gospodarstvo mašinah nači, koje bi kod
ovdašnjih gospodštinah nepoznate bile, i ako su za dobre
iznajdjene, da zaderžane i upotrebljene od njih nebi bile.
Lep zaisto primer da se i kod prostoga puka zaherdjani
starinski poljodelstva način popravi i saveršeniim načini.

U Horvatskoj i Slavonii pod predsedničtvom preuz-
višenog g. Ju tja Haulika,  biskupa zagrebačkoga i kraljevi¬
nah ovih banskoga namestnika ustrojeno je godine 1841
pervo gospodarstvom i poljodelstveno družtvo, pod naslo¬
vom: Horvalsko  —Slavonsko gospodarslvcno druitvo.  Ovomu

družtvu sudelovanjem preuzvišenoga narodnosti slavnoga
podupiratelja grofa Nugenta,  verhovnoga zapovedajučega ge¬
nerala u Horvatskoj mila i slavna naša granica, koja se
bratinskom ljubavju jedinoj spasonosnoj našoj ilirsko j slozi
vatreno pridružuje, starinskim več svojim za slavu i slq-
bodu naroda zvanjem podbodjena pristupi. Družtvo ovo,
koje je več do sada dve glavne i od mnogobrojnih člano¬
va!) takodjer i iz granice vojnieke pobodjene sednice ob-
deržavalo, nameru imade, da sve, što u obziru poljah, .vi*
nogradah, vertah, sadovja, ložah i drugih gospodarstvenik
poljodelskih predmetih s boljom i saveršeniom poslenoslju

139

i jevdniimi sredstvi ostali prosvetjeni i u toj versti napre-
dujuči narodi s dobrim uspehom uvedeno imadu, da se i u
ovoj žalibože veoma zapuštenoj domovini po dobro iznaj-
djenom pokušenju, zatim primerno podnebju i zemljištu
uvedu, da se tako jednoč i ove pokrajine s drugimi pro-
sveljenimi i u toj versti več daleko došavšimi narodi uz-
porediti mogu. Družtvo ovo za laglje još razprostiranje sa-
veršeniih svojih načinah u gospodarstvenih predmetih iz¬
daje svakoga meseca u ilirskem  i nhnaikom  jeziku listove,
u k oj ih se narodu za poljsko gospodarstvo sredstva razlažu
i tako Iaglji i uspešnii načini preporuouju i pokazuju. Ze-
liti još ovde treba, kao što kod ostalih narodah takova
družtva druga opet manja po razlieitih kotarih i predelih
glavnomu podložna imadu, da se i ovde u svakoj varmedji>
zatim po vpjničkih regimentah manje podružnice ustroje,
koje bi tako glavnim družtvom u savezu uspešnie i berže
delovati mogle.

Rukotvorja, dela umetnosti i obertnosti pokrajne ove
(štogod je finiega i umetni ega) veeom stranom iz nemačko-
austrianskih deržavab, zatim i po inoru iz drugih inostra-
nih krajevah dobivaju; ostala pako dela, koja za svagdaš-
nji domači barat, siuže, stanovnici večinom sami kod kuče
prave. Tako se svakoverstna dela od zlata, srebra, bakra
železa i drugih rudah za domaču potreb u (finia dolaze i
ostalih austrianskih deržavah, najviše iz Beča) po večih ov-
da šnjih varoših napravljaju. U krašovskoj varmedji proiz¬
vodi se mnoga železna salivena roba, kao: peči, kotlovi,
k t. d. U Teinešvaru imade mlinah, gdč se žice prave. Za
hniu pako robu od železa, kao u gornjoj Štajerskoj i dru-
gib nemaeko-austrianskih pokrajinah, neima ovde fabrikab.
Robu svakoverstnu od meda kraljevska fabrika.u Ciklovu
proizvodi. Platno u nekih okolicah lepo i dobro tkati zna-
Ru; zatim kože, sukno, darovac itd. napravljati. Svilare naj¬
bolje su u Sremu; zatim po drugih svih znatniih mestih
pokrajinah ovih svilarah imade. Napomenuti ovde valja na-

140

poseb krajine vojničke u kojih se podbodjenjem ovdašnjih
poglavarstvah najviše svile proizvodi.

U obče pako uzeto: obertnost i radinost polag po¬
manjkanja fabrikah ne samo u pokrajinah ovih, nego i u
celoj ugarskoj kraljevini pri sve više i više rastučem luxu-
su u veoma se tužnom i svaki dan gorjem stanju nalaze.
Magjarski list » Szdzadank « o predmetu ovom medju osta¬
limi sledeča piše: neima na ckrugu cUcga sveta nijedne deria-
ve, u kojoj bi tčrgcvačka vaga porazmirno u ialostniem stanju
bila, nego sto je u Ugarskoj.  A ovo če uveke jednako tako o-
slati, da što više, siromaštvo naše rast če od dana do dana,
a sigurno i propast čemo, ako mudro nastojali i sjedinje-
nimi silami složno napredovali nebudemo. — Nadalje pošto
je različite predmete ugarske tergovine razložio i njihovu
uvožnju i izvožnju točno naznačio, govori: Promotrivši sva
ova o tom čemo se samo na posledku uveriti, da za iznositi
veoma malo članakali imamo; da gubitak naš svake godine
40 miliunah forintih nadilazi, da poradi pomanjkanja tergo¬
vine koja bi nam koristi donosila, do dana od dana siromaškii
bivamo i da čemo i najposle propasti, ako i nadalje tu osta¬
nemo, gdč sada stojimo, ako se ozbiljno nepostaramo, ugle¬
dat se u lepe primere susedah naših, ako nestanemo mis¬
liti, ako na predenje, tkanje, svilarstvo i. t. d. pozornost
neobratimo, ako se i nadalje s ništetnimi stvarmi mučili bu-
demo, ako pri dosadanjem dremežu, nadrimudrovanju, kor-
tesovanju i. t. d. stalnom, nu za nista nemarečom tverdo-
glavostju ostanemo, te tako više kvareč, nego li zidajuč na¬
predovali budemo. Od čega da nas Bog sačuva! I tako
daklem nem oj m o se siromaštvu našemu nimalo čuditi, jer
svega toga sami smo uzrok: kada se na druge oslanjamo,
od drugih sve očekivamo, što bi i sami učinili mogli. Ovo
nam je nevolja od hiljadu godinah, koja nam se i sada
dan na dan ponavlja! A zaUo je temu tako, i mora li da to ta¬
ko hude, ili nune bili nemoral  i. t. d.

141

Stali* ličiouicali i odtuda stopanj I sredstva
izobraženosti i prosvetjenja u (Jgrarskoj.

Učionice ili sredstva prosvetjenja u Ugarskoj sastoje
najprie iz višjih latinskih, zatim varoških i manjih seoskih
narodnih ucionicah. Naposeb pako u ilirsko-ugarskih der-
žavah dve su akademie: u Zagrebu i Temišvaru ; ovu je
drugu biskup čanadski Josip Lonovič god. 1841 utemeljio,
Gimnaziah pako imade u Zagrebu, Reci, Karlovcu, Varašdi-
nu, Požegi, Oseku i Temišvaru. Osim toga u senjskom i
diakovačkom bogoslovnom seminištu predaju se i mudro-
Ijubja nauči. — Istočne nesjedinjene cerkve sledbenici ima-
du u Veršcu, Novom-Sadu i dolnjem Karlovcu svoje gim-
nazie. U dolnjem Karlovcu imade i seminište, u kojem se
učenici po trih profesorih u bogoslovnih naucih kroz
dve godine za sveštenike pripravljaju. Nu da se i nižje ucio-
nice dobrimi i verstnimi učitelji obskerbe, narod istočne
cerkve, koi se za dobro naroda svoga neprestano skerbi,
Utemeljio je u Zomboru vlastitom žerlvom pedagogičku učio-
nicu, u kojoj se naučitelji buduči za narodne manje učio-
nice po četirih profesorih kroz dve godine u pedagogii i
drugih koristnih naucih izobražavaju i podučavaju.

Seoske pako veoma koristne ili narodne učionice, po
bojih da se prosti puk iz tmine neznanstva i predsudah izbavi,
i koje su več od svih izobraženih narodah pripoznate za je-
dino sredstvo naroda kojega sreču 'i dobrostanje utemeljiti,
ovde ^se žalibože jako redke nalaze ; nu što je opet naj-
tužnie našega veka, da se ovo dragoceno sredstvo od mno¬
gih gospodarah ne samo nepodupira, i gorljivom revnostju
polag čovečanske dužnosti neutemeljiva, nego šta više, da
Se  još od nekojih i preči.

U vojničkih ovdašnjih krajinah stališ ucionicah za izo-
^'‘aženje naroda i brojnii je i mnogo bolji. Jedan latinski
gininazij jako dobro na primer nemačkih latinskih gimna-
*iah uredjen, nalazi se u Vinkovcih. — Glavne trojgodišnije

14  2

učionice, » k o j ih se mladež velikom pomnjom u čitanju,
pisanju, slovnici i jeziku nemaekom, dogodovštini, zemljo-
pisu, saveršeniem računstvu i drugih koristnih predmetih
poducava, u svake se regimente glavnom mestu nalaze. —
Certvertu se 'zatim godinu onim, k oj i se za vojnički
stališ više izobraziti žele, merničtvo predaje.— Po manjih
pako varoših i tergovištih dva ili tri su učitelja za nemac-
ki jezik i druge koristne nauke odredjena. — Po selih
opet i manjih mestih gotovo svuda su učionice utemeljene,
kamo puk na zapoved istoga poglavarstva deteu svoju po¬
šiljati mora, da se citati, pisati, nauk kerstjanski i nekoje
druge koristne predmete u narodnom svojem jeziku uče.
Ovako narod ilirski po ovih vojničkih krajinah sredstva
imade, da se izobrazi, i jednom če sladke plodove ople-
menjenja uma svojega uživati. —

Sa žalostju zaišta napomenuti se može ona nemar¬
nost, u kojoj su mnogi proti ubogomu narodu i njegovo-
mu odhranjenju. Velikolepne se cerkve zidaju, ali zavede-
njah slabo ima, gde da se pripravljaju i odkud da se do-
bivaju valjani učitelji; od cele zemlje priloži se uzimaju za
narodno kazalište, — na narodno odhranjenja nista; na
svašta imaju se družtva, samo na ovu najsvetiu nameru ne.

Kada od izobraženosti, stališu prosvetjenja i u obče
o sastavu blaga duševnoga naroda našega govorimo, mo¬
ramo da od jezgre ili temelja, na kojem celo domovine
stanje žalibože dosta tužno i žalostno sazidano, najprie za-
počmemo: to jest od prosvetjenosli prostoga puka, te
odtuda da stupajno sve ostale slališc prodjeino. —

Prosti puk težke dužnosti obavljati mora, on, tako
rekuč, jedini danke platja, — pa polag svih ovih bre-
menah u slaboj je časti, dapače posvuda se zametje i pre-
zire. — Težko je, kada domorodac sam takove pogreške
odkrivati mora, nu ona nemarnost, kojom se beda prostoga
puka gleda, nezaslužuje nikakove štednje. Zar nas izkustvo
dovoljno neuči, da se iz dobra opet dobro radja, da se

dakle od dobro odhranjenih i pametnih samo Ijudih dužnosti
1  čednosti pristojno zaderžavanje očekivati može. A tko da
lomu više pomoči može, nego gospoda zemaljska, koja go¬
tovo kraljevskimi preimučtvi na svojih imanjih gospoduju.—
Masjarshe ncvine Vildg, a iz cvik cpct Ilirske Narodne
god.  1841 u broju  .27 govore o plemstvu.:  »Plemstvo i neplern-
stvo dobilo je svoj postanak iz zameršenih po pravu od-
nošenjah. Covek u naravnom stanju niti je plemič ni neple-
mič, nego slobodan, ako mu duh i čarni u okovih gluposti.
Ovo slobodno odnošenje dotle se je prometalo izmedju
ljudih, dokle nisu najposle gospodar i rob postali — onaj
nezavisni gospodar nad ovim. Od ukupnoga broja od onih
u jednoj deržavi postalo je plemstvo, a ovi neplemeniti,
bili su prostaci, robovi. Ovo odnošenje u Europi odavno
je več preevetalo i počelo se povratjati k točki pravde;-
ali ostale Strane sveta još su verlo zaostale, pak i u Arne-
)'ici cernim se roditi toliko je, koliko neplemstva, robstva
žig sa sobom na svet doneti. O plemstvu i u sadašnjem
veku neprava mnenja vladaju. Ima ih, koji misle, da ple¬
mičem biti toliko znači, kao nit od koga nezavisiti, pak ni
od zakona; prava im ati, da pravimo zakone, koje obder-
žavati nije nam ni kraju pameti; drugčie zakone praviti
za nas, a drugčie za druge; pozivati se na mač sedamde-
s et i sedmoga deda, koi buduči da je usluge učinio u ratu,
nama je prava dao, da nepritičemo na obče terete, niti
da branimo više domovinu po novoj sistemi, a naprotiv
koga su se otci pokorili, ili pasju kožu kasnie izgubili, ti
kao neplemiči da neimaju nikakva prava ; da nestoji pred
n j>mi otvoren nikakav na visoko vodeči put, da platjaju
°d onoga puta, koi prave, da daju vojnika i da ga derže;
da platjaju zakonotvorce, sudee i sve ono, sto najviše ple¬
mič uživa. Ali ima i izmedju onih, koji su u istinu plemiči,
k°ji, ili sasvim, ili harem u mnogom obziru drugčie misle.

A. po nauku razuma plemenit je onaj, koi samo. sreču hoče
* .uniie da osniva na zemlji. Koi izpoveda, da je njegov is-

k er nji njemu ravan, i pervenslva u razumnosti, u vrednosti i
čestitosti traži, s boljimi se nadmeče, slabie k sebi podiže.
Koi domovinu svoju ljubi, svojoj ljubeznoj domovini rado
ž er tvoje, i svašta voli gledati, nego to, da oni hrane do¬
movinu, koje ona svojom rodjenom deteom jedva može
nazvati, i koji nju u mnogom obziru svojom mačuhom mo-
gu naricati. Koi slavu svoga roda za svoju smatra, za ovu
slavil svašta čini, slogu želi, jednakost zaštituje, i za prav-
dom ide slovom i delom. Koi od svoje vrednoee hoče da
živi, i od tudjega znoja pervenstvo odbacuje. Koi neglede-
či na male koristi s jedne Strane, i ne boječi se bolnoga
povredjenja i gubitka s druge Strane, sa upertima na pravdu
očima ide, i put mu je prav, hod postojan. Koi u onom,
što je pravo, živi, u onom, što je pravo, umire. — Neple-
menitoga netreba da opisujemo; poznati ga je po njegovpj
gadnoj pohlepi za koristjom ; viditi ga je, kako se izvlači
od gibanja veka, i medju odirci slobodničtva čarni.« —

iNu ne, kako bi moralo biti, nego kako je, namera je
moja da opišem. Istina, da se na slavu gospode zemaljsktj
kazati mora, da se na nekojib mestih za prosvetjenje puka i
mnogo radi. Nu to je žalibože jako redko. U večoj i to
znamenitioj puka strani niti neirna nikakvih učionieah, a i
gde jesu, večjom stranom sastoje iz jedne tmične sobice za
školu i obitališta za siromaškoga učitelja, što zemaljski
gospodin daje. Učitelja pako platjati, i to kukavno pla-
tjati, mora uboga občina sama. — Podučavanje pako
puka i njegovo prosvetjenje, kazati se mora, da je na svaki
način zločesto, jer kakve učitelje, kakav podučavanja načiii
imamo? Učitelji su večom stranom ljudi, koji samo'počet-
ne učionice sveršiše, i takovi, koji način podučavanja nika-
da učili nisu, a i ako su, a ono veoma sirovo: u največoj
naglosti lepo i pravo pisanje, pravila pako materinskog je¬
zika samo poveršno; muziku pako, pevanje, igranje na
orguljah i drugih inštrumentah, to prilično. Na njihovu ču-
dorednost i uma izobraženost niti se negleda. — Buduči

da se ovako muzikom mnogo zabavljaju i kod pirovanjah i gos-
tjenjah umetnost svoju pokazuju; osim toga jošte kao .mestni
bilježnici kod občinah službe obnašaju: predstaviti si mo-
žemo, od koje i kakove koristi za prosvetjenje naroda biti
niogu. — Ali i kakav podučavanja način sleduju: Učitelj
ostavi detcu po više urah, da mole, pevaju, — i ako več
daleko doteraju, — da sriču i citaju: ai ovo na najnepri-
kladnii način. Medjutim sve bi se ovo jošt oprostiti moglo,
kad bi detcu harem misliti učio, kad bi se šnjom o verozakon-
skih, gospodarstvenih i čudorednili predmetih razgovarao i
tako narodni značaj oplemeniti, čovečanski pako um izo¬
braziti nastojao. — Takove su žalibože naše seoske ueio-
nice i tako se najplemenitie sverhe mnogih velikodušnih
utemeljiteljah oskvernjuju. Dok daklem takovi učitelji i
ostali odhranitelji naroda glasovitie nemačke o školnom po-
dučavanju i izobražavanju pišuče knjige nebudu pozorno
čitati i upotrebljavati zapoeeli, dok prostrana i prijatna školna
stanja načinjena i učitelji primerno svojemu plemenitomu
1 uzvišenomu zvanju platjani nebudu, dotle se nadati ne-
možemo, da če naši poljodelci ljudi postati, kao što su po
drugih izobraženih deržavah, gde polag sve prosvetjenosti
>pak niti se bune, a još manje od umerenosd odstupljuju.

Ovako i ništa bolje stoje višje, to jest, latinske učio-
‘bce; ovde se mladiču perve četiri godine samo temelji
latinskoga jezika tumače, i to u latinskom jeziku, koje on
u či, bez da što razumie, nu zato, da ovako mladič mnogim
na  pamet učenjem s latinskimi regularni i lahkoču latin-
skoga izgovora zadobije. Ovde se izvan kerstjanskoga nau-
k a , i početni teynelji matematike, zemljepisa, dogodovštine
* naravopisa,nu drugač ne, nego u latinskom jeziku predavaju.
b knjigah ovih, koje su večoin stranom prevelike, mot'a
Se  mladič, kako latinsku gramatiku tako i ostale nauke od
do reči na pamet učiti; i tako, koi pamtenja dar do-
^ ar  imade, zadobie svagde prednost; najbolje se pako gla-
v e, koje vole misliti, nego li na pamet učiti, žapostavljaju i

tako od znanostih odvratjaju. Odtuda je, što se u Ugar-
skoj gusto dogadja, da od više bratje najglupii navadno
učionice nadalje polazi, najsposobni pako ili rukotvorstvo
uči, ili vojakom postaje, jer na pamet učenje onih stvarih,
koje nerazumie, takovomu je dosadno. U petoj i sestoj go-
dini predaje se krasnorečje i pesničtvo, one znanosti, koje
su kod starih Gerkah i Rimljanah u tolikoj ceni bile, i
koje oni kao temelje prave čovečanske prosvetjenosti srna-
trahu, danas se mladiču naravno samo u latinskom — dn-
klem inostranom — a niti mu još po svema poznatoin je¬
ziku predaju; koja korist i koje čudoredno izobraženje
odtuda slediti može. Odtuda biva, da tako malo te¬
meljito učenih imade, nikakovih pako spisateljah, nikakovih
jezikoslovacah i nikakovih umstvujučih glavah. U tako-
voj dčržavi, kakova je ugarska domovina, gde se u var-
medjskih spravištih i saborih občinskih govorničtvo potre¬
buje, gde kod vladajučih verozakonah perva i najpoglavitia
služba u občinskom govorenju i podueavanju stoji, u tako-
voj, rekoh, deržavi, šta sve nebi moralo da se radi, da se
poeetnici na pogreške jezika i krasnoreeja pravila pozorni
učine! Nu žalibože kod ovoga najpoglavitiega predmeta sve
se prostomu naravi tečaju ostavlja ; mladič najmre i u ovom
velevažnom predmetu onim zvukom i glasom govori, koje-
mu ga je još u kolevci mila majka naučila. Koliki i kako
su redki na taj način, koji onu lepoglasnu dragost svoje¬
mu govoru dati znadu, koja se primernim deržanjem i g>'
banjem tela nabavlja. —

Nadalje starinom i izkustvom svih vremenah potver-
djena je istina: da od ženskoga spola odhranjenje celog a
čovečanskoga pokoljenja zavisi. U životopisih velikih m»'
ževah opazujemo večom stranom, da su ovi včrle matere
u mladoj dobi svojoj imali, koje su serce veliko odhranit>»
um mladjani, više nego sve učionice i knjige, za vas živo 1
prirediti i podužgati znale. Šta kod nas danas, i kako s od-
hranjenjem ovoga dražestnoga spola, od kojega sreča 1

147

prosvetjenje tolike hiljade detce zavisi, biva, lahko zaklju¬
čit možemo, ako stališ i kakvoču gradjanskih i seoskih
učionicah, koje malo prie opisasmo, promotrimo. — Ka¬
ko se malo za mužko, tako se i još manje za ženske
učionice skerbi. — Nista se za razvitje nježnie ženske
naravi neradi, koju Bog za terpljenje, za nastojanje i pri-
slugu bolestnikah i detce, za ukrotjenje muževne siro-
vosti, za razveseljenje supruga i za mirovnu radinost u do¬
mačem gospodarstvu odluei; šta da bi se nježnii ovaj spol
na mesto dugotrajnoga onoga podučavanju u pisanju, ko¬
je i inaoe prostie žene vremenom zaborave, u obče korist¬
nih znanostih verhu odhranjivanja detce, gospodarstvenih
predmetah i ukinutja škodljivih pučkih predsudah podu-
čavao, zar za odhranjenje detce i ovako za čelu domovinu
ne hi veča korist bila? —

Zabavljajmo mladež prednašanjem i podučivanjem za
s ve ono, što je lepo, dobro i istinito, pa u onom jeziku,
n kojem su najsladji izrazi mladjanskoga njezinoga duha, u
narodnem materinskoin jeziku, u kojem se več svi ostali
Prosvetjeni narodi izobražavaju, pak da vidimo' s kojom
če se revnostju tersiti mladež, da se poduči i prosveti!

Koristni su i zaista mnogo znatni občinski i javni iz-
pili,  ovi podpaljuju mladež, da s revnostju i vatrom nauke
svoje poprime i ovako da za svoje izobraženje skerb imade.

Sada još zaostaje, da verhu svega narodnoga izobra-
Zen ja jedno poveršno pitanje stavimo i pretresemo. Zašto
1  na koju je sverhu sve izobraženje narodno i pueko pro-
Sv etjenje uredjeno? Veli se, i zaista če nekoji odgovoriti:

^ a  se mladei za svoje samo buduče zvanje, dl za svoj stališ pri-
P r ovlja.  U ovih rečih stoji duh naših učionicah: da se mla-
za svoje samo buduče poslove pripravlja. Istina, da je
0v ° u našem sebičnom i koristoljubivom veku poglavito te¬
žnje. Ali kamo to če najposle nas dovesti, ako se ovoj prostoj
6 °večanskoga delovanja nameri več jedanput prečka nepo-
S[ avi? Zar ovo občinsko nezadovoljstvo, ovo nezasitljivo

10  *

hieptenje i potrebovanje, ova za sve ukupno studen, ova
nemiloserdnost, ovo svega lepoga i svetoga zametavanje i
preziranje ako se s izvanjskimi dobri sveta prispodobi: zar
rekob, več ovo sve nisu posledice od toga?

Cilj prave prosvetjenosti mnogo višji mora da bude,
nego je samo buduče zvanje stališa, i ovi je: iovH-no.il,  za
koju se svaki čovek i svaki gradjanin izobražavati mora. Koi
je u pravom mislu iovik,  taj je i zaista saveršen domačin,
gradjanin i kerstjanin, gde naprotiv samo poslovni muž,
nu bez čoveenosti i bogočastja, gusenici se prispodablja;
koja od lista deržave samo troši, bez da dobrostanju ce-
loga i najmanjega šta doprinosi. Dokle se daklein u naših
učionicah toliko na čudorednu, estetičku i pravu bogočast-
nu izobraženost nebude gledalo, koliko se i na umnu^gle-
da, dotle zaista neče moči onaj lepi cvet » icviincst«  u na-
šoj domovini napredka imati. Kod izobraženih narodah
neima nikakove rcvolucie, njima nikakove reformacie netre-
ba. Običaji, zakoni, mnenja, i znanosti razvijaju se sama
po svojem stupnju napredka *).

Horvatske i slavonske Sest;  zatirn južne ugarske h-
tiri  varmedje k torne Medjumurje i rečki kotarimadu svoj
ustavni upravljanja način jur od više stofetjah obstoječi, i
polag pravah ugarske krune uredjen. Varmedjab, vardšah
kraljevskih , kaptolah stolnih , k tomu slobodnih kota-
rah i mestah nekojih poslanici, zatim biskupi i velikaši
celoga kraljestva ugarskoga pozivaju se polag konsti-
tucie svake tretje godine po kralju na odločeno mesto
(sada navadno u Požun). Tako iz ovih sakupljenih sa¬
bor ugarski sastoji, koi tegobe i potrebčine kraljestva
pretresava, i zaključenja kralju predlaže. Kad kralj ova za-

*) Koi bi ovdš o sadašnjih narodih primžtio, da od ovih nžkoji ta¬
ko zvani t,  prosv^tjeni puci ipak su buntovni, tomu se odgovorit*
imade: nadriucenost nije prosvetjenost, finoda i prilagodnost u i 1 "
volu uisu j.o4t izobraženost!

149

ključenja odobri, t. j. kad im kraljevska svoja odluku po¬
deli, tada dobiju ova zakljueenja ime i moč narodnih pra-
vah. Horvatska i Slavonia imade osim ovoga občenitoga
prava s Ugarskom zemljom, takodjer i svoja municipalna
prava, polag kojih prie i posle velikog sabora ugarskoga
svoj posebni sabor obderžava, koi se zove spravište kra¬
ljevinah Dalmacie, Horvatske i Slavonie (Congregalio gene-
ralis Regnorum Dalmatiae, Croatiae et Slavoniae). Ovde se
protresava sve, što na municipalna prava spada, kanoti: o
veri, jeziku, porezu (šlibri) i ostalih manjih potrebočah i
tegobah ovih kraljevinah, što se posle u velikom saboru
predstavi i u občeniti zakonar ugarski unese. — Krajine
Horvatske, Slavonske i .južne Ugarske imadu sasvim voj-
nieke uredbe i upravljanje, i stoje pod neomedjašenim
carsko-vojničkim vladanjem.

Najlepše opet, što ova konšlitucia imade, i čega ni kod
izobraženiih Europe narodah u ovoj kakvoči neima, jesu: po¬
sebnih varmedjah svake godine navadna spravišta. U takovih
se spravištih svi poslovi, koji na občinsko upravljanje spa-
daju, javno pretresivaju; javno odredjivaju, tako i javno izver-
šujuče odluke bivaju. Ovde svaki izobraženi muž, ako i
ne još ustavnim pravom — barem duhom veka — koi sa¬
da yeč mnogo vladati počimlje — imade pravo govoriti,
svoje mnenje očitovati, razloge dokazivati, i ovako imade i-
°dvetovanja pravo. Tako predmet koi, po tolikom broju
7 -nanstvenib i prosvetjenili ljudih razmotren i razjasnjen, po
v *še odvetah odobren i primljen, zadobije izveršujuču ja¬
kost. Ovaj blagi i primeran zaista duhu veku občinskih
Poslovali upravljanja način, od više več stoletjah pod ugar-
s kom krunom svjm varmedjam vlastiti, mnogi u dogodov-
®tini europejskoj manje uvežbani misle, da je stopram pod
u garskom krunom i to od magjarskoga naroda uveden. —
to je mnenje posve krivo. Magjarski narod došavši iz
^ z *e, našao je ovde več dobro uredjene i upravljane slav¬
inske kraljevine i derzave. Slavjanska Panonia, slavjanska

150

Velika-Moravia,  Velika Ungaria  (ugorska zemlja, od gorah),
slavjanski Ilhjricum  cvatiahu več u ovih Stranah prie, nego,
li magjarski narod slutnju samu imade, da gdč na svetu
Europa leži. — Slavjanski ovi puci, kao i danas njihovi
potomci — neprestano za slobodom hlepteči, i večom stra-
nom primerno narodnomu svojemu značaju imadiahu i
slobodoumno svoje upravljanje: puci bo ovi u koliko ko-
tarah, u toliko i kao slobodnih za onda republikah razde¬
ljeni biahu. Kotari ovi patriarkalno ili ukupno sabranim od
pametniih starešinah odborom overšivahu svoje domače i
unutarnje poslove. Za občinske pako i cele domovine ti-
čuče se poslove bio je sabor, najmre iz svili ovih kotarah
sakupljenih poslanikah, koji ovde odvetovahu i zaključivahu
sva, koja su na občinsko dobro domovine spadala. I eto
ti kip, domorodni čitatelju, staroga i sretniega našega Slav-
janstva. —

Današnja ugarska zemlja svojim smesom i razlieno-
stjom narodah predstavlja nam Europu na malom, jer od
svih skorom europejskih narodah naseljenikah ovdi imade.
Glavni su pako narodi, koji višebrojnostjom svojorn pre-
vagu u ovoj deržavi imadu, sledeči: 1. Slavjanski , koi se u
dve različne literarne grane deli; pervo su Slovaei u gor-
njoj ugarskoj zemlji, koji na česko-slavjanku granu spadaju
i preko 3,000,000 dušah iznose, k ovim još do 600,000
tako zvanih Rusnjakah spada, s kojimi ovako ukupno
'3,600,000 Slavjanah u gornjoj Ugarskoj imade; od druge
su literarne grane južni Slavjani ih Iliri, k oj i h u južnoj
Ugarskoj opet 1,600,000, u sjedinjenih kraljevinah 1,700,000,
ukupno daklem 3,300,000 dušah imade. 2. Magjarski  narod
polag noviih domačih spisateljah ukupno do jedno 3 , 500,000
dušah imade, od kojih 750,000 na erdcljsku, ostalo pako
na ugarsku zemlju spada, akoprem su i nekoji spisatelj*>
koji niti cela tri miliuna Magjarah svega ukupno neuziniajo
(negovorim od nekojih noviih magjarskihj domorodnih] spisa"
teljah, koji prekomerno i zaista na smeh sv im europejskim

151

statistikom broj svojih suplemenikah več i na . C miliunah
umnožavaju!)—3. Vlakah  rumunjskih (iz latinskoga i slavjan-
skoga jezika i naroda sastavljenih) u Ugarskoj i Erdelju
ukupno 1,700,000; odkuda ih na ugarskih istočnih grani-
cah proti Erdelju 800,000, u istom pako Erdelju polag
najnoviih datah 900,000 imade. 4. Nčmacah  u Ugarskoj i
Erdelju više nego 1,100,000 imade; odkuda se na Ugarsku
100,000, na Erdeljsku pako 400,000 dušah računa. — Osim
glavnih ovih narodah ima još u Ugarskoj, Jermenah,
Gerkah, Židovah, Ciganah i drugih ukupno uzeto do
360,000 u Erdelju pako 50,000 dušah. — Tako smeša-
no i toliko različito je daklem pučanstvo Ugarske! 1000
več godištah prodje, odkada Magjari svoju u Azii domo-
vinu ostaviše i u današnjoj se medju Slavjane i Vlahe na-
staniše, u koju se još posle Nemci i drugi inostrani naro¬
di priseiiše. Deset več stoletjah proživiše razlieiti ovi Ugar¬
ske narodi ukupno i kao što se vidi, kroz celi ovaj du-
gotrajni tečaj od hiljadu godištah malo se u medjusobnih
razmerjah promeniše. Još danas magjarska grana, akoprem
je za sve ovo vreme najmočnia i najviše podpomagana
bila, polag svega toga ipak niti s daleka najbrojnia nije;
Jošt i danas ostali narodi ne samo u svojoj celosti obstoje,
°ego se i vidi, da prispodobno magjarskomu slablu i na
broju svojem sve više i više rastu. Narodi ovi živili su
kroz tolika stoletja medjusobno u miru, niti nam dogodov-
s hna od ikakovih razprah i medjusobnih narodnih merz-
n jah pripoveda. Ako li ovde ili onde baš kakova draženja
1  nastaše, kao na primer kod nekojih rudarskih gradovah,
gde Nemci niti Magjarah niti Slavjanah na pravo gradjan-
stva nepustiše, tamo vladanje navadno polag pravice i pra-
Ve dnosti odluči. Buduč da ovako nijedan narod pred dru-
ikakove prednosti ih prava imati nemožc , zato tako-
v bn načinom ni različnost pučanstva u Ugarkoj jedinosti i
s l°zi deržave nista nebiaše škodljiva. — Slavjan, Nemac,
''lab jednakom neprestano ljubavjom, kao i isti Magjar,

152

gorio je za občenitom svojom domovinom; ukupno ju pro¬
ti nepriateljskim navalam branio na bojištih, gde je i kerv
svoju jednako prolivao. Svaki je dio svoj na občinskih te-
relih nosio dobrovoljno, i svaki prinašao polag mogučnosti
za dobro i prosvetjenje domovine. I nije li ova iz mnogih
jezikah i narodah sklopljena ugarska domovina (Hungaria
polvglotta) dosta jaka i čversta prispodobno drugim naro¬
dom bila, koji i od jednoga jezika biahu? — Nije li dosta
močna i velika, ako i baš u narodih različna, pod nekimi
svojimi mudrimi vladan bila? Da napomenemo samo vre¬
mena Ladislava I., Kolomana, Ludovika I„ Matie I. i t. d.
Do Josipa H. bila je Ugarska svojim sastavom i razmerom
k drugim narodom zadovoljna. Nu kada nezaboravljeni
ovaj vladar i preobražitelj poče raditi, da po- svih carstva
ausjtrianskoga, daklem i ugarskih deržavah nemački jezik
uvede; prisiljenje ovo, da tud ji jezik za svih deržavnih po¬
slovali overšivanje vlada, uzbudi opet žestok odpor mno¬
gih domorodacah, da svoj narodni jezik obradjuju i ule-
melje. Takovim načinom i marljivim napredovanjem u izo-
braženju narodnoga jezika bi učinjeno, da se je magjarski
jezik u više članakah potlasnjih saborah ugarskih kano
deržavni i poslovni jezik odredio. Sretno ovo napredo"
vanje tnagjarskoga jezika pobudi Magjare na dalnja, preko¬
merna razširivanja i nenaravna zahtevanja za svoj narodni
jezik: da se ne samo kod magjarskoga naroda, što je
pravo i naravno — i jedino sredstvo za blagostanje i sre-
ču ovoga puka utemeljiti — jezik taj uvede; več da i svi
ostali narodi s ugarskom krunom sjedinjeni, prinudjeni
budu, za svih poslovali overšivanje jedini ovaj poprimiti,
razumeva se, s pervine za občinske — posle ostale — i
tako dalje. —

Da su Magjari mnogobrojan, velik i time slavnu bu-
dučnost obečavajuči narod, mi pako Slavjani — Iliri — 11
Ugarskoj, da smo samo mala šaka ljudih, koja bi velikim 1
močnim inagjarskirn narodom obkoljena i tako višebroj*

153

nostju njegovom nadvladana bila, tada se takovim bludni-
kom, koji narodnost svoju bezobrazno ostavljaju, toliko
nebi zameriti moglo, ako se ovi nezahvalni i odrodilcij
nebi skupa i slaboumni nazvati mogli. Na ovo se baš nao-
pako uzeti mora : slavjanski je onaj veliki i močni narod,
koi ne samo da u Ugarskoj nad magjarskim narodom dvo-
struku. prevagu imade, u austrianskoj pako carevini dve
tretjine skorom celoga pučanstva iznosi, nego i više od-
polovice Europe, tretjimi Azie i znatnu strariu Amerike na-
seljenjem svojim zauzima, — i da na kratko reknemo : naj-
veči je narod na svem prostranom svetu, jer do 80,000,000
dušah imade. Magjarski naprotiv narod nigde izvan Erde-
Ija i Ugarske srodnoga sebi pokoljenja neima, <a' i ovde je-
dva da do 3,500,000 brojiti može. — Pa polag sve svoje
inalobrojnosti hoče, da još nad onim narodom, koi,ga pred
nčkojimi stoletji gostoljubivo u današnju domovinu primi,
danas ne samo gospoduje, nego i da ga, ako i večjega od
sebe, izkoreni i u drugo pretvori. Istina, da je kod tako-
voga Sta hvale vredan preduzetja duh i energia, koju mi
badava kod velikoga našega slavjanskoga naroda tražimo;
nu o tom nije pitanje, nego samo je li to pravedno i duhu
Veka našega primerno, kojega pravednost, krepost i čoveč-
nost za cilj delovanja mora da bude? I je li ovo polag da¬
našnjih okolnostih moguče? — Rešenje pitanjah ovih ostav¬
kam razboritomu i umnornu mojemu čitateljstvu. — Ugar-
s ^a kraljcviua, kao iz više narodah saštavljena domovina,
ako svoje procvetanje, koje samo od izobraženosti i pro-
Sv etjenja njezinih narodah zavisi, hoče da dokuoi, to može
s amo kao sjedinjenih narodah jedna skupstina, koja svako-
m u narodu jednaka, niti ikojemu više nad drugim prava
Spusta. — Ovako na primer Švajcarska republika, koja
°d poeetka XIV. stoletja, god. 1308, ne samo da neporu-
*ivo obstoji, nego i poveršjem i brojein svojih narodah
z «amenito se umnožava, ako baš u svojem savezu danas
b-ojvorstnu narodnost: nemaeku, franeesku i taliansku

154

imade. Občinska glavna spravišla svih ukupno (22) kanto* *
nah (tako zvanih naposebnih nezavisnih vladanjah, kao što
kod nas n. pr* varmedjah) derže se u nemačkom, kao od
največe Strane naroda materinskom jeziku *), naposebnih
opet kantonah različnih domači poslovi i sva unutarnja
upravljanja overšivaju se u onom (francezkoni, nemačkom
ili talianskom) jeziku, od kojega pučanstvo kantona sastoji.
Nikada pako različnost ova jezikali i narodah još povod
neslogi i razpri nije dala; istina, da često nemiri u unu-
tarnjem ove deržave vladaju, nu ove ne razlika jezikali
nego politička mnenja zametju. — Polag svega toga ipak
Švajcarska več u šesto stoletje močna i krepka obstoji, i
svakim pogibelim i nepogodam vremenah odoleti znade.
Odtuda jasno vidimo, da slozi i jakosti švajcarskoga save-
za različnost njezinih narodah ni najmanje škodljiva nije,
nego da polag sve ove različnosti ipak mirna obstoji i le¬
po eveta. — Sta se ovako za ugarsku našu domoviriu bo-
jati imamo, da če ovde različnost jezikah neslogu i raz-
pru poroditi ? Sto su u Svajcarskoj različni kantoni, to su
opet u Ugarskoj varmedje; kao što oni svoje poslove u
vlastitom sebi jeziku overšivaju, tako neka i ugarske var¬
medje, bile one od slavjanske, magjarske, nemačke ili vlaške
narodnosti, svaka u svojem jeziku sebe upravlja; ovo bo
se pravedno zahteva *). Višja pako deržavna upravljanja
i sudovi u Ugarskoj, zatim sabori občinski, neka bi se u
magjarskom jeziku overšivala i upravljala. —

Svako pučanstvo i svaka njegova pismenost neka
ovako napreduju; nista bo pravedniega zaista čovekoljubi-
vi domoljub želiti nemože. Ovo zahteva čovečnost, ovo
ugarska sloboda. — Rako pako da tada jednakost deržave

*) Dobro bi takodjer bilo, da se varmedje, koliko moguee, polag
različnostih narodah i njihovih jezikah i razdžle, da se ovako i je-
dnako unutarnje upravljanje laglje uvede. —

*) Švajcarska republika hroji do 2,200,000 stariovničtva od kojih više
nego 1 1 / 2  rniliuu Nčmacnh imade. —

155

obstojati može? pitat če možebiti koi. Za ovu se neb rini¬
mo, dokle smo samo mi medjusobno pravedni i čovečni.
Jednakost u deržavi hoče zakoni i upravljanje podpuno
uvesti; u jednom za ove ustavu treba da i jednakost svih
gradjanah obstoji. — Ovako samo može naša občenita do¬
movina jaka i cvatuča postati, ako nas sve čovečnost i kre¬
post za nju probudjuju. Mi na pragu onoga veka stojimo, koi
sva nepravedna narodah i pukovah tlačenja proklinje, koi
nikakav boj nedopušta , osim koi je za pravednost i čo¬
večnost. Na pravednost i čovečnost oslonjeni gledajmo
serčano u budučnost. O Ugarska ! kako li bi draga i mila
svim svojim sinovom biti mogla, kad bi polag tvojega preo¬
bilja i blagoslova proizvodah, još i onaj dični glas umne
prosvetjenosti, pravednog upravljanja i čovečnih naredbali
i kod drugih narodah prihavili i privlastiti sebi znala.

Parolbpodapstvo u Ugarskoj.

Težko i stranom pogibelno bi do noviih vremenah
brodenje po Dunavu. Kod najmanjega vetra moralo se je
višeputah po čitave dane dangubiti i potom se je vožnja
Znamenito produživala. Gosto biahu ladje ovako skvarene,
ili pako po srna propadoše. — Još prošastoga veka spa¬
dala su potovanje, barem kod nas, k nenavadnim dogodja-
Jem, i danas več u ovom su mnoge zapreke odstranjene,
boboljšanjem občinskih cestah i poštah, uvedjenjem berzo-
v ozah i najposle po parobrodovih proderta je stena, za
boj o m prcdsudi zahčrdjanoga zasedjenja zakopani ležahu.
■^bo jedan narodni železnih kolorniah na kopnu od Europe
Sa vez, koi od budučnosti stopram zavisi, i dopustimo, ipak
je od druge Strane parobrodstvo več danas oni stupanj
Sa veršenosti dostiglo, da se ovo u družtvenih i tergovač-
bih okolnostih nista više bojati neima.

Največu zaisla i pravcdnu slavu ovde zaslužuju Vata
1  Fultcn,  koji pčrvi parobrodenje na Dunavu iznadjoše i
Za Počeše, na ovom najmočniem i največem od svih Europe

156

potokah, po kojem je ista narava Europi najkratji put u
istok pokazala. Tko bi pred nekolikimi godinami verovao
bio, da se ovaj tečaj iz Beča u Carigrad i Smirnu, blizu
400 miljah dugi, tako prilično i segurno i u tako kratkom
vremenu projti može? Samo dubu poduzetja i trudom
ugarskoga parobrodstvenoga družtva zahvaliti imamo, što
se je ova namisao (idea), koja kroz tolika stoletja dremaše,
opet u svetu probudila. Istok bo ovako po nepretčrgnutom
unutarnjem savezu s Europom uzko skopčan postade. Put u
istok sada je svakomu tako segurno i prilično otvoren, kao
i u zapad. Ovaj zaisto novoga i zanimivoga toliko i u ne-
kojem smislu mnogo više daje, nego li oni toliko poznati
zapad. Svaki, koi 1 nešto čuti za naravi lepolu imade, pu-
tovanjem na parobrodu bit če podpuno zadovoljan. Dunav-
ska vožnja (kako iz putnjčkih opisivanjab znamo) začaruje
i na više mestah takovimi narave prizori oči putnika, od
kojih rajnsko brodarstvo ništa udivljenja vredniega poka¬
zati i imati nemože. Parobrod prolazi ovde ne samo mehku
sliku civilizacie, več vodi i u okolice, gdč talasi veličan-
stvenoga Dunava tibotvornom ozbiljnostju polag goleme
divje naravi teče, čovek se naprotiv samo kano pustinjak
pokazuje. — Koja se od toliko hvaljenih švajcarskih oko¬
licah može s čarobnim Bosporom prispodobiti, oka kojega
su sve dražestnosti od dve Strane sveta izobilno razsute.
Pogled samo Carigrada, kojega ležaj, polag svedočanstva
svih putnikah, istomu se onomu od Napulja predpostavlja,
več dovoljno zaslužuje, da se put ovi poprimi; ovo-ga bo
pogled u duši motritelja živahan i u najvišjem smislu za¬
nimiv kip zasadjuje. I šta više: put se ovaj može primere-
no manjimi troškovi prevaliti, nego li u Svajcarsku, Ta-
liansku, Francezku i Englezku. — Berzoča, segurnost, 1
priličnost, tri ove poglavite putovanja pogodbe, koje pri e
putniku ne samo na dunavskoj vožnji, nego i na svakom
na istok putovanju posve manjkahu, danas su uvedenjem
parobrodavah jednim mahom dostignute.

157

Velike su zaista koristi, koje iz ovoga saveza'ter°-o-
vipa imade. Istok je danas, a i ostat če neprestano, za našu
tergovinu najbolje teržište. Osim drugih koristih samo napo-
menimo, da perzianski i gruzanski tergovci, koji od najsta-
riih dobah na uskersne sajme u Lipsku dolaze, težko koju
kratju, segurniu, i jevtiniu priliku imati mogu, nego stoje pa-
robrodenje na cernom moru i Dunavu. Spomenuti tergovci
več uvidiše, da vožnja robe na Dunavu preko Galca mno¬
go boržje i jevtinie biva, nego na onom dugom putu po
moru preko Teista. I korist ove tergovine u kratko vreme
još če se bolje izjasniti, kada se parobrodarstvo i do Tre-
pezunta, glavne luke tergovine perzianske, produlji.

Dunav iduči iz ugarske zemlje, gde nižje Slavoniu od
plodnih južne Ugarske ravnicah razdeljuje, kretje se kod
Beograda proti istoku, da medje krajine banatske od serb-
ske načini, ovde se njegova širina od 1270 korakah, tako
po klisurastih obalah sve bolje i bolje steže, da kod že¬
leznih vratah (eisernes Thor) kod Serbaljah Gornji-Djerdap,
za raziičiti od onoga, koi se medju Oršavom i Kladovom
nalazi, i Dolnji-Djerdap  imenuje) medju dvema naprotnim
klisura^tima stenama samo 87 sežanjah širine i 28 dubljine
ima, i takovom berzočom i šilom teče, da isto železo za
vnali čas plivati čini, niti dopusta da potonuti može. Ovde
po skerbi i upravljanju parobrodarskoga družtva, a poglavi-
to u ovoj štruci visoko zas.lužnoga grofa Strpana Szeohenyia
tnnogo se radi, da se ovo pogibelno mesto priličnie i
s ht>dnie brodarstvu načini. U ostalom je tako ovde, kako
i drugde, več do sada velika strana pogibelih odstranjena,
pošto su ljudi mnoge pod vodom grozeče se khsure ba-
r utom raztepli. Nenavadno nizko stanje vode godine 1834
P r ipomoglo je mnoge zapreke brodenja odstraniti, i ako-
pfein je golemo ovo preduzetje, ipak se može polag one
energie, kojom se radi, sretan uspeh na skorom očekivati.

Od Peste do Drenkove putuju dva parobroda izmenice
Se dam danali. Parobrod ovako u Drenkovi stane, putnici

158

pako odtuda u jednoj dobro priredjenoj kormanji, vesli i
drugimi potrebitimi obskerblenoj korablji u staru se Or-
šovu odvezu, Ova toliko razkričana vožnja sadajebez sva¬
ke pogibeli za putnika; on dan današnji bezopasno uzput
uživali može lepotu naravi, koja mu se ovde u svo¬
jo) veličini pokazuje. Roba pako, koju parobrod vozi, u
drugu se veču ladju nakerca i po zaufanih lj ud ih pod jam¬
stvom družtva u Oršavu dovozi. Gore pako rekom pulu-
juči iz Oršave se po jednoj na levoj obali vodečoj umet-
noj cesti do Drenkove dovezu, za što su več u Oršavi
potrebne naredbe načinjene. — Pogibeli, koje na ovom
putovanju po vodi obstoje, dvostruke su; polovica jedna
nesigurnih ovih mestah samo je pri velikoj, druga pako
pri maloj vodi pogibelna. U obče velike ladje od sterčečih
klisurah mnogo se više bojati imadu, nego male, koje, ako
su ljudstvom dobro obskerbljene, labko se virom ugnuti
mogu. — Brodenje ovo do Oršave nije samo za oči zani¬
mivo, več je i bogato dogodjajnimi spomenici sveta. Go-
ropadno diže se klisurasto berdo Trcskcvac  360 sežanjah
nad Dunavom. Ovde se več čuje strahoviti onaj šum, koi
zalim sledečom klisurom Tahlali,  pogibelnim virom straho¬
viti onaj prizor reke u svojoj najsilnijoj divjači pokazuje.
Još je zanimivia ona užina jednoga klisurastoga ponora, po
koje otvorenju ova na 200 sežanjah stišnjena reke sila, na
jedanput se na 1000 sežanjah razširi. Putnik ovde sada na
jedanput misli, da na nekakvom nemirnom jezerištu putu¬
je. Na Serbskoj granici leži od kneza Miloša novo sazida-
ni Milanovac.  — Dalje dole dospe se na tri tornja iz sred-
ne dobe, Tribala  zvana. Kod Juca  tečaj Dunava na jedan¬
put se prot severno-istočnoj strani okrene. Sada je vožnja
po Sve mirna, do Kasana , gde se gore imenovani Gornji -
Djerdap  započme.

Put oni gore imenovani, koi iz Oršave u Drenkovu
vodi, i koi gore brodečim ladjam tako rekuč za kazalo
služi,, vas je zidan i s najlepšimi se Europe umetnimi dru-

159

movi prispodobili može. Na jednom od najlepših mestah
puta ovoga vidi se prostrana beršljanom opletena špilja,
delo naravi; pod ovom opet nizka jedna i jako prijatno
uredjena kerčma stoji. Mesta ovoga kip posebnu dražest-
nost daje; tiha samoča okolice, silovitost reke* koja ovde
pod nogami šumi, više glave pako veličanstveno klisurasto
berdo SUrpec,  koje iz svoje višine stermasto dole pogleda,
k torne još tmična ova špilja, sva ova skupa uzeta pred-
stavljaju kip, koi svu dušu motritelja uzbuditi mora. U bli¬
žini nalazi se drugi klisurasti ponor, koi je 1200 stopah
dug i k roz celo ovo berdo prolazi. — Pol sata je odtuda
zatirn glasovita veteranska špilja (veteranische Hohle) koja u
onom mnogoputah turskom kervjom natopljenonr berdu
leži. Polag nadpisah poznavahu več Rimljani ovo vojnicko
znamenito mesto.

Tečaj od Pešte do Oršave, 100 nemačkih miljah dugi,
prevaljuje se parobrodom u ne podpuna četiri dana. Medju
Oršavom i Skelom Kladovom jesu druga železna vrata (od
Serbaljah Dolnji-Djerdap  zvana) Oršavci obližnji ovim Serb-
Iji i Vlasi brode več danas višeputah bez svakoga straha
kroz ovaj pogibelni tečaj železnih vratah. Neopisivom ber-
Zočom preleti ovuda brod Dunavom dole i prie nego se
Pogibel preseči može, več je i nadvladana. — Kratki ovaj
°d tri sata put medju Oršavom i Skelom-Kladovom put-
tuci navadno po kopnu prevaljuju, akoprem nikakovoga vi-
težtva netreba, da se i ovaj dolnjim djerdapom po Dunavu
kfatji i zanimivii put upotrebi. — I jer se navadno put-
n * c i u Oršavi do došastja parobroda u Skelu-Kladovu dva
dana zadčržavati moraju, kako da vremo ovo bolje i ugod-
provesti * mogu, nego ako dražestne ove okolice, ime-
*»ito one od 2000 godištah glasovite herkulanske toplice
P°hode. Drum tamo kako i svagde po vojničkih krajinah
po svuda taracan vodi. — God 1834 na ovih groznih
^'surah preduzeta lomljenja več su brodarstvu velike ko-
r ' sl * donela, i ako pri jednom još nizkom vodostanu pod-

160

pore vlaških i serbskili vladarstvah priteku, ufanje je, da
če i ova jako razkričena železna vrata za brodenje ladjah
svake velikoče prikladna bili. — Parobrod, koi kod Skele -
Kladove  putnike prima, prodje sada neprečeno svu dolnja
stranu Dunava, kao: Vidin, Nikopolje, Sistovu, Rustčuk,
Silistriu i llirsovu, i kod Galca  stane. Odluda se potnici
opet s drugim parobrodom u Carigrad povezu i ovako od
veličine ovog putovanja več ponešto smešani u luku cari-
gradsku dobrode, gdč ih na novo opet nov nepoznat život
uzhitjuje. — Iz Carigrada zatim idu parobrodovi u Odesu,
Trapezunt, Aleksandriu, Smirnu i na sve skorom Strane
Europe. Parobrod, koi s Carigradom i Sinirnom savez uz-
deržava, spada takodjer na ovo dunavsko parobrodarsko
družtvo.

U novie se je doba družtvo ovo parobrodarstva ne
samo na Dunav, nego i na druge s ovim sjedinjene reke
protegnulo ; tako god. 1838 perva se pokušenja s paro¬
brodovi po Tisi, Dravi i Savi učiniše i na poslednjoj ovoj
reci parobrod Sofia meseca Rujna god 1838 pervi put bez
svakih i najmanjih zaprekah do Siska dodje *). Ako se, šlo
se u novie vreme jako glasa, za. oživiti opet poglavito
južne Ugarske tergovinu, da se t. j. iz. plodovitih ovil) po-
ljah i tako zvanoga Egipta austrianskoga carstva za nebro-
jene stotine hiljade vaganuh Žitka, i ovako saveršeniega
poljodeljstva procvetanjem sve više, zatim vune i ostalih
domačih Strane ove Ilirie proizvodah laglje i jevtinie izva¬
žanje, železna kolomia od Siska do mora načini; ili kako

*) Ladje tergovačke dunavske i savske, koje su od umetnoga svojega
dšla i poilnašanja tereta daleko poznate, najviše se u Sisku, J e '
senovcu i Banatu načinjaju. Ove sc,'poglavito u dva perva sp°'
menita mžsta 25 i do 26 sežanjah duge, iz naj lepi ega hrastovega
dferveta takove grade, da se s najboljih morskih brodovah d iloro
prispodobiti mogu. Ovo izabrano hrastove dervo, koje je E n-
glezka i Francezka za svoje bojne brodove velikimi troškovi mno'
goputah vee kupovala, nalazi se u obližnjih ovdašnjih gospoštinak«
zatim u velikih šumah druge banske krajine i u Bosni. —

službene vesti vladanja u najnovie vreme glase, da če se
Jz Beča u Terst o troškovih vladanja železna kolomia još
°ve godine započet praviti, koja da dva ova poglavita ca-
revine tergovaoka grada užje skopča. Ako se tada Sisak
s ovora glavnom kolomiom (šta najlaglje biti može) sjedini,
tad če grad ovaj, kano glavno postanište ugarske tergovine,
ne samo oriašno proevasti, i u kratkom, vremenu sv^jju
starinsku jasnost i uzmožnost zadobiti, nego če i sve osta¬
la krajine Ilirie nuz Dunav i Savu ležeče neizmernu korist
odtuda imati. Jer tergovina je onaj pravedni izvor, kojim
se jedino kraljevine, deržave i varoši udobrostaniti i uz-
visiti mogu.

Cesta ovde za oblakšanje tergovine zaista je najlepša
od svib austrianskoga carstva i od najumetniih Europe ce¬
stah, koja medju Karlovcem i morem vodi; najvišja zapad-
JJe Horvatske klisurasta berda prolaze ovde velikim tere-
tom natovarena kola, bez da se i na ikojem mestu opau-
oivati moraju *). I ovo tergovini medju lukami jadranskoga
'nora i unutarnjimi deržavami za ne malu polahčicu služi.

Južne Ugarske rimsko-katoličkoga verozakona sledbe-
nici na čanadskoga biskupa spadaju, koi u Temišvaru
svoju stolicu imade; i na arki-biskupa kaločkoga, na kojega
&ačka spada. Slavonie jedna mala strana spada na pečub-
skoga biskupa, druga i to največa ima svojega biskupa u
^jakovu ; obližnja pako Horvatskoj 'Slavonia spada na za-
§*’ebačkoga biskupa. Horvatsku največom stranom pod so-

*) Drugi je zatim još u ovih okolicah drum, koi pržko Velebita vo¬
di iz horvatske krajine u Zadar. Drum ovi, koi ll'/ 2  milje dug,
visoka, stermasta i klisurasta krajine Horvatske berda prelazi, na-
činjen, je umom i skčrbju zaslužnoga domorodnoga muza Majora
Kueiica, i godine 1832 otvoren. Kod ovoga se vidjevaju ostanci
starinskoga druma, od kojega se i danas još pripovčda u narodu:
da jc tuda kraljica supruga Bele IV. bežala pred Tatari iz Ugar-
ke u Dalmaciu. Još se i danas od toga zove kod naroda jedna
podčrta pečina: Kraljičina vrata.

11

162

bom imade biskup zagrebaeki, na kojega i poluotok mur¬
ski spada; druga zapadna i nuz more ležeča strana spada
na senjskoga biskupa. Gerčko-katolički biskup stanuje u
Križevcih, na kojega cele Horvatske, Dalmaeie, Slavonie,
i bačke varmedje sledbenici ovoga veroizpovedanja spadaju ;
ostalu južnu Ugarsku veliko-varadinski biskup pod sobom
imjjde. Gerčko-nesjedinjeni imadu milropolitu u Dolnjem
Karlovcu, koi je svili sledbenikah ovoga verozakona u
celom carstvu glava; jošt imadu biskupe u Veršcu, Temis-
varu, Novom - Sadu, Pakracu i Gornjem - Karlovcu. — Lu-
teranah i Kalvinah, po južnoj Ugarkoj i u Slavonii, nu
posve malo, imade. Židovi so pako poradi tergovine po
svili ovih deržavah raztepeni.

Južna se Ugarska polilički na četiri varmedje deli:
krašovsku', temišku, torontalsku i backu; zatim tri voj-
ničke regimente: vlašku, ilirsku i banatsko-nemačku. —

Slavonia na tri varmedje: požežku, verovitičku i sremsku;
i tri vojničke regimente: petrovaradinsku, gradišku i brod-
sku. — Horvatska na tri varmedje: zagrebačku, križevač-
ku, i varašdinsku, zatim rečko primorje, i Medjumurje,
koje je prie na varašdinsku varmedju spadalo, danas pako
k saladskoj spada. — Vojnička opet krajina deli se na 8
regimentah : križevačku, gjurgjevačku, pervu bansku, drugu
bansku, sluinsku, ogulinsku, otočku i ličku.

Kratka dogodovština od Horvatske.

Današnje horvatske tri varmedje: zagrebačka, križe-
vačka i varašdinska, u priašnja se vremena Slavoniom inie-
novahu, koja seje tja do Kupe potoka protezala; dalje pako
od Kupe do mora, i sve skorom ono, što se danas na stihu
Dalmaciu broji, spadalo je nekada na Horvatsku. Dalmacia
pako jedno je vreme samo iz primorskih nekih gradovah na¬
stajala , drugo zatim vreme današnja Hercegovina i južna
Dalmacia pod imenom Dalmaeie u dogodovštim dolazi. ^

obče pako zagonetku ovu od starili bivših granicah Horvatske,
Slavonie i Dalmacie rešiti, koje su to jest i kakove u staro
koje vreme bile, to se je mnogim piscem i u starie več
doba veoma mučno vidjalo. Tako na primer Timon  u delu
svojem : ltnago novae Hungariae,  na strani 209 ovako go¬
vori: »Complures jam omnes industriae nervos in pervesli-
gandis Dalmatiae et Croatiae finibus intenderuut, at in plu--
ribus offenderunt et a recto tramite deflexerunt. Nolitia haec
e monumentis Frangepanum, Zriniorum, Torquatorum et
Zluiniorum eruenda esset. Asservantur autem monumenta
ea in aedibus quaesturae regiae Posoniensis (nune Buden-
sis), sed quod eruditus doleat, multis repagulis clausa.« —
Mešariu ovu granicah od deržavah ovih povekšaše jošte
više nekoji potlašnji bani, od kojdi nekoji naslove: »Bani
lolius Slavoniae « imadoše, koji najmre nad svimi ovimi der-
žavami vladahu: jer Slavonie ime dolazi od slavskoga naroda,
kot je u svih ovili deržavah vladao. Drugi opet bani, koji
se samo od Slavonie pišaku, imali su samo u jednoj strani
ili pokrajini, na'primer u današnjoj Horvatskoj, zapo¬
vedati. — U obče pako uzeto, dčržave ove u stara vre¬
mena pod Rimljani i kasnie, jednaku skorotn sudbinu
imadoše, jeduo šlo su skupa položene, drugo opel štosu
istim narodom naseljene bile. Da su pod Ilhjrioum  stari
spadale, i za Rimljanah pod istim ukupnim Ilirie imenom
Upravljane bile, to je poznato, to nitko tajiti nemože, osim
koi hoče da neznanost svoju u staroj historii pokaže. Ovako
Horvatska i Slavonia po padnulju rimskoga zapadnoga carstva
došle su pod istočno bizantinsko vladanje. Zalim su vla-
stite svoje vladaoce ili vodje, a za ovimi i posebne kraljeve
imale, od kojih je najznatnii bio Krestmir,  kralj horvatski i
dalmatinski, koi 1050 godine dve biskupie utemelji: jedriu
u  Biogradu (Zarra vechia), a drugu u Kninu. Kninski biskup
Počeo se je biskupom od Horvatske imenovati, i bio je ve-
i‘ki deržavnt kancelar. Btskupta kninska protezala se je do
Brave reke samo Lika spadaše rta biskupiu nirisku (Nona),

i 1 *

a Kerbava pod arci-biskupiu spletsku. Kada najposlednji
deržavah ovil) kralj Zvonimir bez zakonit.oga o dve tka pre¬
minil, dojdoše ove pod ustavno Ugarske upravljanje pod
Ladislavom I. kraljem ugarskim, koi, kao zakoniti odsada
vladar pokrajinah ovih i pervi ugarski ovde kralj, ute¬
melji biskupiu zagrebačku. Zatim vladahu pod pervimi ugar-
skimi kraljevi u ovih deržavah mnogi članovi iz kraljevske
obitelji, kao na primer: Almas, Bela  i drugi biahu vodje
(duces) Slavonie. Ugarski novci biahu za ono vreme mnogo
gorji nego slavonski (Slavonia, koja je i današnja Horvat-
ska, imade u staro vreme svoje posebne novce, koji se i
danas još po starinskih mestih izkapaju, pod naslovom:
»Moneta Regis Slavoniae«) i zato prosio je biskup zagrebački
kralja Andriu i dobio sledeču povelju: »quod licet nunquam
moneta regalis in Regno Banatus seu Ducat,as  fuerit ab ali-
quo rege faeta, tainen a successoribns nostris si fuerit eon-
tingat, quod non credimus, populus ecclesiae mercimonia
sua emendo vel vendendo dare non compellatur pro eadem.
Nec etiam monetarii ad a!iquod forum Episcopi causa ex-
ercendae monetae accedere aliquo modo praesumant. »I tako
za onda ugarski novci u današnjoj Horvatskoj i Slavonii
nikakove cene neimadiahu. God. 1222 bio je jedan kra¬
ljevske obitelji elan, Kclcman , vodja Slavonie (Dux Slavoniae);
ovaj pervi položi temelj gradjanskomu životu i obertnosti
u Horvatskoj. God. 1242, kada su Tatari več čelu ugarsku
zemlju porobili i u najtužnii opustošenja stališ postavili bili,
Bela IV. kralj, za uteči jarosti Tatarah, pobegne u horvatsko-
dalmatinsko primorje, ili kako se Friderik austrianski u
svojem listu na kralja englezkog izrazi (kako to I. Izden-
czy str. 493 nam kaziva) ad fralernam Illyrici Regni sorte,m-
Ovde su na grobničkom polju Frangepana i Šubica (Zrins-
kog), močnih ovdašnjih obiteljah, zatim junačtvom, hra-
brostju i slogom horvatskoga naroda po svema potučent
Iatari, a Kan njihov ubijen; i tako se Bela kralj ugarski
i cela zemlja njegova od okrutnosti divjih ovih četah oslo*

bodi. Iste godine 1242 podeli Bela IV. Zagrebu gradu po¬
sebna privilegia slobodnoga varoša. God. 1257 dobi svoj
privilegij tergovište Jastrebarsko, u vreme ovo bio je Slepan
ban cele Slavonie i skupa kapetan od Štajerske; iste ove
godine dobi i Samobor svoja privilegia, God- 1263 bio je
drugi sin kralja imenom Bela za vodju od Slavonie imeno¬
van, i 1266 budu sloboštine i pravice gradjanom zagre-
bačkim date, potverdjene i ponovljene. 1269 prestavi se
Bela vodja od Slavonie; ove godine biskupah zagrebačkih
podložnici (populi ecelesiae) od suda i svili službah banah
iznimljeni biahu, i kao takovi samo biskupom podloženi.
God. 1277 pri kazil Ladislav kamanski,  kralj, biskupom za-
grebačkiin posedovanje grada i zemljišta (Comitatus) od Ber-
zence, za velike njihove zasluge i vernost prama kraljem.
Zatim Andria lil.  učini svojega ujaka Alberta Morosina  banom
1 v °dj o ul od Slavonie. Za vreme ovo kraljevah ugarskih
'z arpadske kuee biahu osim elanovah iz kraljevske obiteli
i drugi domači plemiči bani J nu negda više banovab na
Jedanput razdeljene ove deržave upravljaše, i odtuda me¬
šana tolika u dogodovštini i glede medjah pokrajinah ovili
dolazi. — Ludovik I.  kralj ugarski, htede Slavoniu i Hor-
v atsku posve s Ugarskom stopiti i sj edini ti i bansku ovdaš-
nju odličnu čast utamanili. Bani do sada su pervo za pala-
bnom mesto zauzimali, a pod kraljem ovim tja na 5. mesto
biahu postavljeni; što se sve pod Sigismundom kra¬
dem opet na priašnja povrati, 1353 bio je Stepan, vodja od
Erdelja i kralja Ludovika I. brat, vodjom od Horvatske,
Slavonie i Dalmacie imenovan, koi je svoga bana Nikolu i
s Voga prabilježnika (Protonotarium) ovde imao. Vodja ovi
^355 preminu i jednoga sina Ivana po sebi ostavi, koi je
Naslov vodje Horvat. Slav. i Dalrn. imao, nu na skorom se
' °vaj za oteem prestavi. Za ovim bila je Elisabeta ravni-
tel jica (gubernatrix Croat.,Slav. et Dalm.). Zatim 1370 Karlo,
v °dja od Drača, bio je od cele Slavonie ban i skupa ka¬
petan od Senja i tamošnjih okolicah, nu za kratko vreme.

166

jer odtuda krunu napuljsku dobi. KMeliZ  kazuje : da bi jed-
nim diplomom Ludovika I. kralja ugarskoga imali bili svi
kraljevinah ovili gradovi magjarska imena dobiti, n. p.
Medved Medvevar  i. t. d. mnogi drugi gradovi,. k o j i Su od
to doba još i dan današnji magjarskoga naimenovanja, i to,
kaže Keroelič, zato je bilo, da narod ovi s mngjarskim sje-
dini bolje i tako jedan narod načini. — Mešarie, kuje su
se u ovih krajevih po smerti Ludovika dogodile, biabu ve-
činom posledice toga i tako velike, da ih je jedva težkim
poslom i dugo vremena posle,' Sigismund kralj ukinuti mogo.
— Slavonia se pod Sigismundom zove kraljestvo (Regnum).
Pod njim dolazi Herman, grof celjski, kao ban -od cele
Slavonie. Ovi postavi jednoga posebnoga kapetana u Senju,
Karla grofa od Kerbave, za kojim je iz obitelji grofovah
celjskih sledio drugi kapitan. Eberhard brat kraljice ugar-
ske Barbare, rodjene iz obiteli grofovah celjskih, bio je za
ono vreme biskup u Zagrebu, koi se je rado u Kalniku
zaderžavao, i u ovoj okolici mnogim selom plemenštinu
podelio. Istomu biskupu zagrebačkomu i kao svojemu šuru
založi Sigismund svoj kraljevski dio u Zagrebu, imenito
pako grad Kalnik za 14000 zlatnih novacah (Goldgulden).
Kada je god. 1433 biskup umro, p-ovrati on Zagreb bez
svakih novacah kralju, ostalo pako založenu glavnicu ostavi
svojemu bratu grofu celjskemu. Sigismund pervi uvede der-
žavna spravišta pokrajinah ovih, po svoj prilici, da po tona
vlast bana oslabi. Tako na primer deržano je spravište jedno
u Križevcih, u kojem je Stepan Lackovič obsudjen bio. 1
god. 1439 učiniše ban Talovac, njegovi vicebani i ostal'
stališi i redovi u Križevcih naredbe proti razbojnikom. —
Boj i cesta naserlanja Mletčanah na primorske gradove pod
Sigismundom oteše ugarskoj kruni veliku slranu Dalmacie
i nekoje horvatske gradove. Dalmaciom se je u ona vremena
zvalo samo primorje ono, od None poeemši do Kotara t. J*
samo morski gradovi i k njim spadajuča zemljišta. Horvat'
skom se je pako zvalo sve od primorja dalje u nutra ležeč e

167

kopno i od današnje Dalmacie; zatim današnje horvatsko
primorje, sa Senjom, Bakrom i Karlobagom i k tomu gro-
fovia modruška. Mletčani ovako, čim su u današnjoj unu-
tarnjoj Dalmaeii grad koi n. p. Os tre vicu, Vranu  predobili,
odmah sebi i naslov pridadoše: »Duces Dalmatiae et Croa-
tiae.M 1 ovako Dalmacia, kako ju sada i kasnie Mletčani ima-
diahu, zaderžavala je u sebi velike komade od negdašnje
Horvatske. — Albert  kralj, koi je po Sigismundu sledio, od¬
strani od dvora svoga Barbaru, rodjenu groficu celjsku; ova
je na svojih gradovih stanovala i 15 Sečnja 1440 pokloni
grofom celjskim grad svoj Kostajnicu. Medju poslanici, koji
1440 Vladislava I. kralja iz Poljske dovedoše, bio je i Matko
Talcvac,  ban horvat. slav. i dalm. — Kada medju Eliza-
betom i Vladislavom razpra naslade, ostaše Ulrik grof celjski
i Ivan Giskra gotovo jedini na strani njezinoj. Od slrane
kraljice imenovani ban pokrajinah ovih, Ladislav Gara, sa-
kupi za njezinu stranu ovde vojsku, koju Sibinjanin Janko
razbi. God. 1441 uznemirivahu več gustoTurci medjuDravom i
Savom ležeče pokrajine. U vreme ovo, izvan primorskih gra-
dovah kao: Beke, Ter s ata, Lovrane, Bakra, Novega, Senja  i Kar-
lobaga,  koji na grofoviu modrušku spadahu, iz unutarnje
Horvatske spadali su takodjer pod upravljanje banovo sledeči:
Skradin, Bribir, Oslrcvica, Zečeve, Zelengrad, Obrovac, Buzin,
Zvonigrad, Plavno, SUrmica, Knin, Včrliha, Potravje, Khsa,
Pelrovopoljc, Prcmina,  i Miljevci. Pelar Talcvac  bio je u ovih
krajevih močan ban, koi se u naslednu razpru poradi ugar-
s ke krune nista mešati neHtede. — Celjski grofovi posčdo-
v ahu za onda svu gotovu Slavoniu; njihov general Ivan Vi-
tovac pobi Vladislavovog generala Banfia; ovim se bojevanjem
®*tava Slavonia tako poražena opisuje, da se jošt za vreme
Turoca starci ovoga opustošenja spominjahu. Po smerti bana
°d Slavonie, Matka Talovca, za neki dug, kojega ovi kod
Benedikta biskupa zagrebačkoga imadiaše, posednu mu sva
ni esta i gradove. Dobra Priora od Auranae, brata istoga
kana Matka Talovca, uzeše, i istoga Priora ubiše kod Pa-

168

kraca, zatim u vreme ovo i grad Medved zameniše. Tako
utemeljiše oni svojom štajerskom vojskom ovde šilu, koja
je na nezavisnost od kraljevine ugarske i na posebnu krunu
težila. Nu Sibinjanin Janko (Hunjadi) s 15,000 momakah,
najviše Vlahah, dodje u ove krajeve; Varašdin, što ga od-
mah predobiti nemogaše, popali; Ivana Vilovca, celjskega
generala, u Bistrici obsedne, dočim mu je u isto vreme
sestrič, Ivan Sekeli, okolo Celja s vojskom robio. Ovako,
pošto je več Čakovac opustošen bio, Koprivnica pako pre-
dobljena, ugovoreno je najposle Vitovcem primirje na ne¬
koliko danah, i usled ovoga je stari grof Friderik od Celja
1446 god. prisiljen bio svoje podloženje ugarskoj kruni
pripoznati, i šilu Janka Ilunjada poštovati, koi sada svojega
gore imenovanoga sestrica Sekelia banom od Slavonie učini,
i zaprosi od pape Eugcna IV., dahi Dimitriu Cupora, knin-
skoga biskupa, za zagrebačku stolicu potverdio. Nu u tom
jače biabu preporuke grofovah celjskih za stanovitoga Be¬
nedikta, koi je god. 1447 od pape zaista za biskupa po-
tverdjen bio. God. 1447 kod sabora ugarskoga biabu i po¬
slanici Slavonie nazočni. 1448 padne na kosovom polju gore
rečeni Ilunjadiev rodjak, Ivan Sekeli ban. — Potištena ovako
vlast grofovah celjskih u ovih pokrajinah podigne se na
novo pod Ladislavom kraljem. Oni se u naslovih svojih
imenovahu : »Fridericus et Uhicus C i 11 e j a e Comites, Regni
Slavoniae Bani, Tutores, Gubernatores et Advocati Eccle-
siae Zagrabiensis.» I tako sve časti podelivahu' n. p. kano-
nikate, privilegia, na šlo i punovlasije od kralja Ladislava
posebnim diplomom od 1453 (ddo. fcria 6 post S. Gerg.)
dobiše. Za pokratiti ovu preveliku moč grofovah Celjskih,
bio je opet Ladislav Hunjadi banom Ilorvatske i Dahnacie
taki u sosedstvu imenovan, a Tomo Sekeli: Priorom Auranae*
Drugi ovi 1454 zametnu s generalom celjskih grofovah očiti
boj, kojega on isti dan, kada je stari grof Friderik umro,
potuče. Ulrik, sin i naslednik od Celja, sakupi opet čete
svoje, i prisili vojskom svojom protivnu stranu, da Ostro-

vicu i još drugi jedan grad, koi na banstvo Horvatske i Dal-
niacie spudaše, ustupiti tnorade. Razpra i nepriateljstvo medju
Celjskom i Hunjadievom kučom tako su daleko došla, da
Ulrik, poslednji od celjskih grofovah, od rnača Ladislava
Hunjada pogibe, zastoje Ladislav opet kraljevskom odlukom
u Budimu pogubljen bio. Viceban za ovo vreme u Slavonii
bio je Ivan Vitovac od Grebena, koi je naslov svoj od mesta
jednoga u Zagorju, u današnjoj varmedji varašdinskoj, imao.
Ovi sada sa svojim zetom, grofom od Montforta, bližnjim
rodjakom grofovah celjskih, u lahku cenu od udove Ulrika
celjskega sva njezina posedovanja odkupi. Samobor več prie
prodade ona drugomu. I ovako se je Vitovac u svojoj časti
i posedovanjih pod Ladislavom oderžao. — Matia, kako
ugarskitn kraljem postade, pervu svoju pozornost na Sla-
voriiu obrati; biskupa varadinskoga, Ivana Viteza, načini
zagrebačkim biskupom, pod kojega vladom raztergana bis-
kupska dobra opet stranom povratjena budu. Turska česta
plenjenja več sada davahu povod, da se je proti njimi vojska
U Slavonii na boj spravljala. God. 1465 bio je Ivan Vitovac,
kao grof od Zagorie (Comes Zagoriae) s posebnom sudo-
vlastjom pripoznat*). Emerik Zapolja bio je kano ravnitelj
od jedne strane Bosne i ban od Slavonie, Horvatske i Dal-
tnacie imenovan i za neko vreme kao namestni upravitelj
priorata Auranae odredjen, najmre za uzderžanje deržave,
kako je očito u privilegiu njegovom stajalo. — 1465 po-
Ivčrdi Matia pravo stališah ovdašnjih, da svoga protonotara
Jnienuju, j odredi, da sve pravde kraljevinah ovih k ban-

*) Varmedja ova zalim zvana Zagorska, od koje su celjski grofovi
dugo vržmena, a najposlč Ivan Vitovac vžrhovnih županah čast
imali, prcstade pod Matiom I., i slranom Štajerskoj, stranom opet
varašdinskoj varmedji pripade. Zatim su pod istim kraljem trim
varmedjam: varašdinskoj, križevačkoj i zagrebačkoj tnedjusoboe
granice odlučene , i ove pod oblast bana podverzene. Jos, Izden—
czy broja 299 -

170

skom sudu apelovati imadu. Da je i Matia deržave ove s
ugarskom krunom užje skopeati želio, vidi se več iz toga
n. p. što je god. 1473 k saboru ugarskom dva ili tri po¬
slanika od križevačke varmedje po kraljevskih pismih (Re-
galibus) pozvao. Ivan Tac  bio je ban pokrajinah ovili, koi
opet na čast vice-bana Ladislava od Grebena 1468 uzvisi.
Nasertanja Turakah na pokrajine ove 1470 i potlašnjih go-
dištah sve su veča bivala. 1473 bio je Matia Ernst banom
ovili pokrajinah nazv^in, nu čini se, kao da nije dugo živio,
jer se več god. 1476 drugi ban, Petar Bočkaj, ovde spo-
minje. — Kada več god. 1477 turska robljenja odvisna po¬
češe bivati, izdade kralj na sve bane i plemiče pokrajinah
ovih poziv na občinsko oboružanje, i da si plemiči osim
bana još jednoga verhovnoga kapetana vojske sami odaberu;
i na cetiri je godine cela Slavonia od svakoga platjanja
oslobodjena bila. Nadalje pod Matiom I. kraljem medju Os¬
valdom biskupom zagrebačkim i njegove biskupie plemstvom
poradi desetine mnoge su pogodbe učinjene i uredjene.
God. 1486 verhovni je kraljevine ugarske sud ustrojen, i
naredjeno, da pri ovom i ban mesto imade; osim toga
pravo pozvanja (citatio) i suda vlastitoga deržanje banu je
i nadalje potverdjerto, u koje je vreme i sudbeni stol gro-
fovali zagorskih ukinut.U ostalom sva tersenja Matie kralja,
da se Slavonia užje s Ugarskom skopča, bialiu več odmah
u poeetku vladanja Vladislava II. uništena; jer Slavonia sada
opet Ivanu Korvinu pripade, s kojim su još prie, nego se
Vladislav odabra, pogodbe načinjene, da on Slavoniu sa
svimi dohodci, skupa sa zagrebačkim i čakovskim mitom,
dok živi, poseduje, samo da na mitu ne 20-ti nego 30-ti
dio vrednosti tražiti može, i da slobode onih, koji do sada
mita plaljali nisu, poštovati imade. Nadalje čast bansku od
Horvatske, Slavonie i Dalmacie, s pravom sudove čLeržati,
da obnaša, nu pod pogodbom vernosti kralju svojemu. Ove
pogodbe ostaše neuvredjene i tada, kada je Korvin, od Pavla
Brankoviča (Kiniži) nadvladan, svakoga se prava na krunu

171

ugar.sk D odreči morao. — Drugi opet za vreme ovo pre¬
tendent krune ugarske, Maximilian vojvoda austrianski, mnoge
je u Slavonii priverženike imao, imenito grofa Krištofora
Frangepana, zatim varoš Zagreb i Jakoba Sekelia, koi mu
sve od Ugarske u Štajerskoj predobljene gradove predade.
Nu sve to Pavao Brankovič u Slavonii u red dovede. Fran-
gepan-i, akoprem od Maximiliana i novacah dobiše, ipak su
k vernosti dovedeni, i Ivan Korvin velikom hrabrostju pre-
dobi varoš Zagreb (in monte Graecensi) koi je do sada ne¬
prestano nemačku pusadku imao. — 1491 godine robili su
nanovo Turci po Slavonii, na što njoj kralj skorašnju svoju
pomoč obeča. 1492 naeinjene su pod naslovom: »Articuli
Regni Slavoniae« pogodbe, polag k oj i h Ivan Korvin kao
vodja u o vib pokrajinah ravnati imade, jer velikaši ovdaš-
nji hoteli su upravo samo kralju podložni biti. Ivan Frange-
pan dade pervi u t.om zločest primer, polag kojega je svaki
svoja prava ne sudbeno, nego silovito branio. Ivan Korvin
odreče se na to 1493 banske vlasti; za kojim opet drugi
bani imenovani biahu. Iste ove godine Turci takovo polo-
žišle uzeše, da Jajce, Dubrovnik i Mletačku Dalmaciu bo¬
jem svojim u strah postaviše, zato od obodva ova vladanja
poslanici k Vladislavu kralju dodjoše, moleči od njega po¬
moči. Godine ove u boju proti Turkom ban Derenčenji i
Nikola Frangepan budu ulovljeni, a Ivan Frangepan pogi¬
nu; drugi opet ban od Horvatske i Slavonie Labaltan, ob-
sednuvši u gradu Bernarda Frangepana, poginu. Za Deren-
čenjim dojde Ladislav od Kaniže, kao ban Horvatske, Sla¬
vonie i Dalmacie. — Nu god. 1495 i 1496 vidi se iz pisa¬
rnah, da je Ivan Korvin opet bansku vlast primio; 1496
izide jedna kraljevska odluka verhu slavonskoga gerba, za
nagradu, jer su godine ove Turci medju Dravom i Savom
Potučeni bili, z.ato se odredi, da starinski gerb kuna  od-
s ada izmedju dva potoka zaključen bude i odozgora da mu
bojno znamenje Marsa pridade. 1495 kralj je sam
jednu skupštinu stališah i jedan stidbeni stol deržao u

172

Verovitici: koje iste godine tako je po ovih krajevih kuga
besnila, da Ivan Korvin i sain u gornju Ugarsku, gde je
vojvoda Liptovski bio, pobeže, odkuda se do 1499 godine
nepovrali; ove ga je opet kralj posebnim diplomom banom
ovili deržavah imenovao, gde sada kao takovi do 1503 go¬
dine ostade, koje u 30. godini u vručici preminu; pokopan
je u manastiru sv. Marie u Lepoglavi. Njemu posmertiia us-
pomena, kano brabroga branitelja i mudroga upravitelja trili
ovili pokrajinah neizbrišiva u dogodovštini ostaje; zašto sle-
deču nadgrobnicu dobi:

Dum limit, 'Tua dum viguit o Joannes potcsfas:

Fraus latuit, pax firma Juit, legam atque honestas.

Njegov naslednik bio je Andria Bot, a opet na mesto
Franje Balaše, kojega stališi prhniti nehtedoše, bio je Marko
Mišlenovič imenovan. Za ovim sledio je hrabri Pelar od
Berizla biskup vesprimski, kojega stališi primiti nisu hoteli,
jer nikakova posedovanja ovde nije imao; nu ipak je naslov
bana nosio i hrabro je branio deržavu proti Turkom, k oj ih
2000 ne daleko od Dubice potuče. Ovaj se je ban odmah
u početku slarao za utverdjenje turske granice i za provi-
djenje Jajca, zašto mu i podpuna vlast od kralja podeljena
biaše. Turci god. 1518 po otetih več nekih gradovih na-
padoše i na Jajce, nu bez uspeha. Po mudrom upravljanju
bana ovoga za vreme ugarske pučke velike bune u Sla-
vonii nije nikakova nemira bilo. 1520 bio je Srebrenik od
Mustafe liercegovaokoga paše otet, i Knin od Turakah po-
robljen i izplenjen. Slavni ovi biskup i ban poginu 1320 u
boju kod Korenice : pisao je papi za pomoč pokrajinah ovih
proti Turkom, na što je papa zaista 12 Prosinca 1519 pi¬
sao Ludoviku kralju, da ako sam krajeve ove dovoljno bra¬
niti nemože, neka ih kojemu kerstjanskomu vladaru pod
obrambu i vladu izniči. Pod Ludovikom II. višepulah na-
valjivahu Turci na pokrajine ove, i mnoge Strane opusto-
šiše. 1522 Ivan Karlovič i Franjo Batjani za bane od Sla-
vonie imenovani budu; iste ove godine austrianska stranka

u deržavnom veču slabega Ludovika II. zaključi, buduč da
samo austrianska pomoč deržavu i njezine pokrajine od Tu-
rakah obraniti može, zato da se, Senj, Klisa, Krupa, Lika,
Jajce i drugi udaljeni gradovi obrambi Ferdinanda austrian-
skoga predadu, zašlo če on opet za potrebne novce i po¬
sadko skerbiti. Uspeh nemaeke ove posadke odmah se u
početku dobar pokaza, jer ne dugo zatim Turci, pošto su
Ostrovicu oteli, kod Knina, Skadrina i Krupe od austrian-
ske vojske potučeni biahu. Odtuda se je i ljubav horvat-
skih pokrajinah za austriansko vladanje sada započela. Klisa
tverdjava svoga posebnoga vlastelina imade iz obiteli Kru-
šičah, koja od horvalskih Gusičah dolazi. Vlast.elin njezin
tadašnji mnoge je kerstjanske begunce iz Bosne i Serbie
tamo naselio i š njimi se tako proti potlačiteljem i njihove
domovine hrabro borio i vojevao. 1524 bio je jJajac od
20,000 Turakah napadnut, koji su i 8 topovah sa sobom
'mali. Izbavljenje grada ovoga poveri kralj Ludovik s do-
puštenjem od obcidva bana, Karloviča i Batjania, grofu Kri¬
štofom Frangepanu. Za sreču tadašnji zapovednik od Jajca
Petar Keglevio vec je grad ovi unapred dovoljnom hranom
i oružjem providio bio na toliko, da je duže vremena
tursko obsednutje podnesti mogao. Petar Krušič od Kliše,
Gergur Orlovič od Senja i Ivan Zrinski; (Matia Barati prior
od Aurane posla na mesto sebe Ivana Tahfa), — svi ovi s
v ojskom svojom dodjoše k Jajcu i obadva bana biahu na
čelu svojih četah, i tako ukupnimi silami na nepriatelja
domovine navališe. Posledica pobede ove biaše do 60 za¬
robljenih barjakah, koji su kralju poslani. Frangepan dobi
Za  to novi naslov: »Defensor Regnorum D., C. et Sl.«

Ostali pako u novcu ili u imanjih nagradu dobiše. Ovako
na  primer Batjani ban dobi gospoštinu Nemeth-Ujlak. —
1& 25 bio je kraljevski novac tako zločest, da ga ni u Sla-
v °nii primati nisu hoteli. Kod nesretne bitve od Mohača,
Sde se Ludovik kralj ugarski, pošto mu Turci vojsku raz-

biše, begom se osloboditi hoteči, u močvarah mohačkih za¬
davi, bio je i ban Batjani sa 3000 konjanikah nazočan.—
Gornja strana Slavonie počela se je stopram pod au-
strianskimi vladari Horvatskom imenovati *). 1527, kada

je Kristofor Frangepan, Zapolje u ovih pokrajinah najznatni
sledbenik, u Varaždinu gradu ubijen bio, Ferdinanda austrian-
skoga stranka ovde prevagu dobi. Bani Ivan Karlovič i Franjo
Batjani biahu Ferdinanda priverženi, jer drugi ovi ban po¬
zove stališe i redove u Križevce i večinom njih za Ferdinan¬
da predobi. Simun Erdedi, biskup zagrebaeki, i Ivan Banfi,
biahu od Zapolje za bane imenovani; nu nista neopraviše,
jer general Katzianer s ne mačk o m vojskom sve skorom ov-
dašnje gradove i varoše obsede. I tako se strana ova Hor-
vatske, to jest, gornja Slavonia uzderža, dokle druga rijezi-
na strana, to jest stara Horvatska preko Kupe, skorom cela
Turkom pade u ruke. — Turci bo godine 1527 predobiše
Banjaluke,, Udbinu, Liku i Kerbavu i isti Modruš i Vranu;
biskupie Kninska, Modruška i Kerbavska biahu uništene.
God. 1631 umro je ban Ivan Karlovič. God 1534 trudio se
je jjapa, nu badava, Horvatsku i Slavoniu svetim bojem od
Turakah osloboditi. God. 1537 obsedoše Turci grad Klisu i
potukoše vojsku pod generalom Katzianerom i Petrom Kru-
šičem; odsečenu ovoga glavu pokazaše Turci Klisanom, i ovi
se onda tek, po strahovitom ovmn vidjenju, predadoše.
God 1538 predobiše Turci Vranu, koju su do sada kratko
vreme Mletčani deržali, Nadin i Dubicu, koja je takodjer na
priore vranske spadala. God. 1544 navališe paše bosanske
na gradove Vehku i Moslavinu, i ovako sada Ferdinand b
prisiljen bude s Turci mir ugovoriti, polag kojega sve, što
oni do sada u Horvatskoj, Slavonii i Dalmaeii predobiše •
nadalje zaderžaše. 1542 godine Ferdinand I. Nikolu Zrinsko*

*) Horvalski gerb., srebirne i efervene kocke, stopram je pod austri'
anskimi vladati u običaj došo. -— Gledaj: Palma  Heraldica Reg nl
Hungariae.

175

ga pervoga, imenova banom od Horvatske i Slavonie. 1542
Židan je grad Sisak. God 15'53 ovi je kao i mnogi drugi
Gradovi Ivanu Ungnadu, kapetanu krajšničkomu u Horvat-
skoj i Slavonii imenovanomu podveržen i nemačkom posad-
kom providjen bio. 1557 i 1558 odlikovao se je general
Lenkovič kao Capitaneus Ccnfiniorum generali.s  kod Senja,
i Ivan Alapi proti Turkom. 1577 položi čast bansku Nikola
Zrinski, jer se s nemačkim zapovedajučim generalom ne-
mogaše pogoditi; naslednik njegov postao je Petar Erdedi,
po kojega smerti opet dva bana Regnorum Croatiae et
Slavoniae,  Gjuro Draškovič biskup zagreb. i Franjo Frange-
pan biahu imenovani. 1568 besnila je ovde jaka kuga. Po
smčrti Frangepana biahu Gjuro Draškovič, koi je skupa i
arcibiskup kaločki bio, i Kašpar Alapi bani i upravljahu
mudro. Sada su sledili neprestani bojevi i borbe kraljevi¬
nah ovih s Turci, u kojib se mnogi banovi i zapovednici
vojnički junačtvom svojim odlikovahu. Kada je pod Leo¬
poldom I. današnja Slavonia po dugotrajnom turskom jarmu
opet Austrii pripala, tada s to p ra m i različito Horvatske i
Slavonie ime nastade, i gornja Slavonia sa nekom stranom
starinske Horvatske , dolazi sada službeno pod jednim ime¬
nom Horvatske; dolnja pako ili današnja Slavonia zaderža
svoje starinsko imenovanje. Krajevi oni od stare Horvatske,
koje do sada Turci kraljevinam ovim oteše, kada su jedno
vreme pod turskom vladom bili, dodjoše opet večom stra¬
hom nakon dve velike i kervave predobljene bitke pod
vlast Mletčanah. Kada li zatim Ugarska i Austria pod Leo¬
poldom i. močna bivati stade, i u istih bojevih Lika i Kčr-
bava , zatim Vrana, Skadrin i drugi gradovi opet Turkom
oteti budu, ona je strana Horvatske, koja prama staroj Dal-
maeii leži, več sada pod vladom Mletčanah s dalmatinskim
primorjem skopčana bila, i tako je posebno mletačko-dal-
•fiatinsko telo načinjala, dok opet, kada je mletačka repu¬
blika propala, pod Auslriu nepripade. Pod Leopoldom I.
s ^dilo je zatim reguliranje vojničke Horvatske, polag ko-

176

jega se Horvatska u vojničku i civilnu razdeli, i tako sva¬
ka strana pod posebnim upravljanjem ostade. TJ franeezkoni
zatim najnoviem boju vojnička i zapadna cela preko Save
ležeča Horvatske strana novo ustrojenoj od Napoleona čara
kraljevini Ilirie pripade i tako do 1813 pod francezkim
upravljanjem osta; po tom opet pod nemačko-ilirsku vladu
dodje, dok Frančiško cesar, na pravičnu stališah i redovahpro-
šnju, 1822 krajeve ove od civilne Horvatske odtergnute
pod starinsko ustavno upravljanje nepovrati, pod kojim
tako i do dana današnjega obstoje.

Mesto o cerkveuo-slavjaiiskom jeziku po*

krajinah ovili, polag Jos. lztleucya,
str. 472-  473,

Službu je božju Ilorvatska več u najstarie vreme u
slavjanskom jeziku overšivala, i to več od vremena Cirila
i Metoda, koji se kao pervi Apostoli kerstjanskoga veroza-
kona u pokrajinah ovili večom slranorn imenovati mogu.
Kasnie papa Ivan X. Liturgiu slavjansku u jednom radi
toga deržanom sinodu zatirani, na sto se dalmatinski mor¬
ski gradovi kod pape potužiše, koi sada jednoga svoga
poslanika u Splet posla, gde se opet po novo deržanom
sinodu liturgia ova i po drugi put zabrani, njezino iznašastje
za nezakonito i odpadničko proglasi, i zapovedi se, da se
sve takove cerkve zatvoriti imadu, gde se Liturgia u slavjan-
skom jeziku overšivala bude. Takovim sc načinom nezadovolj¬
stvo kod dubovničtva i naroda porodi, dok 1248 lnocencio IV.
papa biskupu od Kerbave Saracenu nedopusti, da se služ¬
ba i nadalje slobodno u slavjanskoin jeziku overšivali može.
Slavjanski Misal i Breviar bio je pervi put 1537 s glagoljskinu
pismeni u Reci štampan po naredbi biskupa Senjskoga *)■
Lada li su se knjige ove štampene več u 8 godinab raz-

*) Ovoga p4rvo uStrojenje krivo pripisuju nžki Jeroli, jer Ciril b 10
jc pervi, koi to uredi. —

prodale bile, dade ih opet biskup senjski Ivan Agalič na
novo pod nadziranjem fratra Franje Glaviniča urediti i ti¬
skati. God. 1630 sledilo je tretje pod Urbanom VIII. papom
s popravci od fratra Rafaela Levakoviča izdanje u Rimu.
Nu polag svega toga ipak kasnie Petar Marianovič, biskup
u Senju, i savetnik Ferdinanda III., u Reci i drugih pro¬
strane svoje biskupie mestih načini uredbo, da nikoga za
duhovnika pomazati neče, koi harem nešto latinski nezna-
de: zašto on kao kvaritelj i slavjanskoga jezika nepriatelj u
Rim hude lužen. Kardinal i predsednik propagande učini
mu god. 1654 poradi toga neke ukore, na koje opet bis¬
kup u učenom pismu odgovori. Nu sreča za slavjanskoga
jezika dalje uzdčržanje bila je sada politika propagande:
ova bo nameru imadiaše Ruse u carevini ruskoj i u kra¬
ljevini poljskoj sredstvom slavjanskoga jezika na rimsku
cerkvu ohratili i u ovčarnicu pape rimskoga sakupili,
poradi toga slavjanski rnisal i druge cerkvene knjige sada
potverdjene budu. Znanjem daklem propagande rimske
posla arci-biskup Sinajevič Matu Karamana u Moskvu, da
se tamo rusko-slavjansko narečje nauči, koi kada od-
tuda natrag dodje, uredi 1745 i obskerbi zatim tiskanje
u Rimu jednoga novoga Misala u rusko-slavjanskom nareč¬
ju; ovi Karaman kasnie postade arci-biskup zadarski. Za
ovo pako narečje razumeti, utemeljiše sada arci-biskup Sma-
jevio i biskup Kačič dva seminišta: u Zadru i Oinišu, da
s e tamo slavjanski klcrici u ovoj gramatici podučavaju. —
Fako se i danas još služba božja u Senjskoj i Karčkoj
hiskupii, zatim i u nekih predelih Dalmacie u slavjanskom
Jeziku oversiva.

Kratka dagodovtlithia od današnjo Slavoitie.

Dčržava ova pod Anglistom cesarom, kao takodjer
staroga Ilirika strana, dodje pod Rimljane: i spadaše pod
^anoniu dolnju (Panonia inferior); nu i posebno svoje (Pa-
^onia Savia) imenovanje imadiaše. Cesar 1’roho, rodjen

12

Sremae, učinio je mnogo za svoju domovinu, i dade sam
270. godine ovde perve vinograde saditi. Zatim dodje Sla-
vonia pod bizantinsko vladanje, od kojega se opet nek oje
Strane u velikem seljenju narodab odcepiše, samo Srem
ostade neprestano pod Bizantini. Kasni.e nadošavši Avari
svu ovu zemlju opustošiše, od česa se je opet zatim pomo-
gla i za vreme Ludovika pcboZnoga  svojeg vlastitoga kneza,
imenom Ljudevita,  koi je Frankom podložen bio, imala. U
vreme ovo spadala je i Horvatska k Slavonii, i s njome je
dugo vremena jedno telo bila, buduč da se je i današnja
veča strana Horvatske negda Slavoniom imenovala. God.
827 navališe Bugari na Slavoniu, iz koje medjutim izterani
biahu. Akoprem je Slavonia več i od prie kerstjanskomu
veroz^akonu naklonjena bila, ipak poradi pomanjkanja uči-
teljah 2 Bizantina, Ciril i Metod,  god. 864. dodjoše u ove
krajeve, da slavjanske ovdašnje narode u kerstjanskom
nauku poduoe; od ovili Metod  biskup u Sremu postade.
Ovako Slavonia s Horvatskom večinom sjedinjena i vlastite
vladare imadiaše, dok se u 11. stoletju s Ugarskom krunom
nesloži. U vreme ovo pod pervimi ugarskimi kralji biaše
Slavonia (kako več u dogodovštini Horvatske napomenu-
smo) od nekih iz kraljevske obileli članovah upravljana, nu
neprestano s Ugarskom krunom sjedinjena. — God. 1127
bila je Slavonia (od Bizantinah: »fertilisima Ilurigariae pars,
qua deelivis in partes campus intra Savum et Istrnm (lu-
vios extenditur,« imenovana) pozorište strahovitih bojevali
medju carem bizantinskim i Stepanom kraljem tigarskini-
Ugri u ovo vreme sazidaše tverdjavu naprotiv Beogradu:
Zemun. — God. 1153 bi na novo boj medju Manojloni
carem i Gejzom II. Bizantini posedoše tada čelu Slavoniu
i Zemun predobiše. Boj ovaj trajao je i na dalje pod Ste¬
panom 111. kraljem, koi u pogodbah mira inorade Srem 1
svu Slavoniu Bizantinom ustupiti. God. pako 1163, kada
Bela III. kao bizantinskom dvoru priveržen, na prestol od
Ugarske dodje, Slavonia i S rem biahu kraljevini Ugarkoj

179

opet povratjeni, pri kojoj zatim, po vlaslitih banovah ili za
vreme iz kraljevske obiteli članovih upravljana, dugo vre¬
mena mirna ostade. — Nu nova bojna pozorišta Turci več
god. 1442 zapooeše, kada je pervo tursko obsednutje Beo¬
grada bilo, 1456 drugo; 1471 navališe pervi put Turci u
Slavoniu, zalim opet 1472, 1473, 1475 i 1476 ponavljane
hiahu navale Turakah. I 1484, nepazeč na ugovore mira,
pustio je Bajazit car div I j e svoje čete, da po Slavonii bes¬
ne. — God. 1490 osirn Srema cela Slavonia (pod kojim
se imenom i današnja Horvatska razumeva) Ivanu je Kor-
vinu predata pod pogodbom, da od pohlepe za ugarskom
krunom odustane; da pako na nezavisnost od ugarske
krune nebi mislio, uze 1482 Vladislav kralj naslov kralja
od Slavonie i 1496 podeli deržavi ovoj posebni gerb, u
kojoj odluci imenuje: »Regnum boe nostrum intra Dravum
et Savum constitutum.« — Srem za vreme ovo pod sobom
imao je vojvoda Lovrenac Iločki, sin Nikole kralja od
Bosne; on je pokrajinu ovu još od Matie vremenah pose-
dovao: i g. 1526 bez odvetka preminil. — Ovako pod
Vladislavom II. i Ludvikom II. biaše Slavonia višeputah od
Turakah porobljena. — God. 1521 pade Beograd i 1524
čitava Slavonia u turske ruke. — Po bilki od Muhača u
imenu i stvari promeria je sa Slavoniom učinjena: tri gor¬
nje Slavonie varmedje: zagrebačka, križevačka i varaždin¬
ska, koje se austrianskoj zaštiti podložiše (akoprem su do
sada glavnu stranu Slavonie načinjale) dobiše sada službeno
ime Hvrvatske.  Pod imenom pako Slavonie počeše se sada
razumevati nesretne dolnje varmedje: verovitička, valpo-
Vaoka, požeška i sremska, koje su neprestano pod turskim
jarmom cvilile. U miru god. 1562 načinjenom biahu kra-
j e vi ovi dolnje Slavonie Turkom predali, i nad Slavoniom
8t °jao je sada posebni paša od istoga ustrojenoga paša-
iu ka zapovednik, koi je u Požegi stanovao. Turci sada u
Slavonii, na mesto da stare pokvarene tverdjave poprave,
°staviše ih da se kvare i ruše. Velika strana naroda primi

12  *

180

muhamedanski včrozakon i tako se s Turci stapljati poee;
staro plemstvo Slavonie ili prestade i izumre, ili se u
druge krajeve preseli, i tako se s najtužniom sudbinoni Sla-
vonia boriti morade. — Leopoldo  zatim I.  i njegovo vlada¬
nje ote za 15 bojnih godinah Turkom Slavoniu 1683. God.
posle 1690 predobiše' istina Turci opet Beograd i navališe
na Slavoniu j nu kada bitku kod Slankamena izgubiše, mo-
radoše se od Oseka i ostale Slavonie opet odseliti. God.
1699 u miru karlovaokom Slavoma je Leopoldu povra-
tjena , i od početka po sve vojnieki upravljana bila. —
Ovako za 165 godištah turskoga jarma najbolje su zemlje u
Slavonii puste ležale, najplodovitie krajeve guste šume za-
slerše iuberloge se za vuke i medvede pretvoriše. Preseljenja
naroda ilirskoga iz krajevab turskih u Slavoniu 1690 i još
prie, nego ju svu Turci predobiše, dadoše opustošenoj ovoj
i siromaškoj deržavi neku opet živahnost. TJ vreme ovo
cela je Slavonia vojnieki upravljana bila. Stanovnici njezini u
poeetku biahu slobodni od svakoga poreza, nu zato su ne¬
prestano oružani i pripravni za boj na granici bdi ti morali
i sva pokrajina biaše u posebna svoja vojnička okružja raz¬
deljena. — Ved god. 1729 u svom 17. Svibnja otvorenom
saboru iskali su stališi i redovi Horvatske, da se Slavonia
s Horvatskom sjedini, nu polag svega ostade jošt Slavonia
pod čisto vojničkim upravljanjem. — 1745 godine stopram
je razdeljcnje Slavonie u današnje tri varmedje odlučeno,
koje se 1747 doverši i stopram 1751 na ugarskom saboru
uzakoni. Ostala na granici strana zaderža vojnioku uredbu
na dalje, i kasnie se u tri regimente razdeli, kako i do
dana današnjega obstoji. — Posle proteranih Turakah jošt
zlo, koje Slavonia imade, bili su njezini razbojnici, koji naj¬
više iz turskih Stranah dolazeči, krajeve ove cesto robiti i
pleniti običavahu; svakojaka sredstva upotrebljena za oslo-
boditi pokrajinu ovu od napasti ove biahu u zalud, dok
najposle četa Trenkovih pandurah i od ljutih ovih nava-
lah Slavoniu neoslobodi.

Pcrvo ustrojenje vojni tke krajine.

U stara vremena, a i pod Rimljani, pokrajine ove,
kuje se danas granicmn vojriičkom imenuju, spadale su pod
ilirske deržave; od k o ji h jedno vreme varaždinska i sla¬
vonska današnja granica brojene biahu Panonii Savii, gde
je veliki i močni negda grad Srem stojao, od kojega,
jednom cela jedna pokrajina, danas pako varmedja ime
svoje imade. Banatska današnja krajina spadala je negda
pod deržave Velike Dacie. — Kasnie po padnutju zapad-
noga rimskoga carstva sve ove pokrajine na istoeno-eari-
gradsko carstvo spadahu. Sedmoga zalim veka načinjabu
opet pokrajine ove (kako več kazasmo) medju Dravom, Sa¬
vom, Unom i istcčnom stranom jadranskoga mora ležeče,
jednu posebna, imenom horvatsku kraljevimi i vlastite
svoje vladare i posle kralje imadiahu, dok poslednji kralj
Zvonimir bez odvelka 'nepreminu: tada se pod posebnimi
pogodbami s Ugarskom šjediniše.

Pervi pako početak karlovačkoj vojniekoj krajini (ka-
ko Kerčelič u Noliti.a Banornm et barialu Off. M.  V. govori)
bio je u kapetaneatu senjskom, kojega celjski grofovi, za
vreme Sigismunda kralja, kada je Barbara u florvatskoj
°bitavala, utemeljiše. Ovi postaviše ovde naselbine svoje,
s  kojimi tako od poeetka i siromašnii gradjani senjski za
platju vojevaliu. Pod Albertom kraljem kapitania Senjska
pbatjn svoju iz Štajerske dobivaše, da za segurnost deržave
°ve bdie. Grofovi celjski verhovno nadzornietvo iinadoše
Oad ovim, i 36 godinah zagrebapka biskupia bila je po
rE >Vniteljih (gubernatores) samo upravljana, jer njezini su
^ohodci za čuvanje granice odlučeni bili. Kada Carigrad g.
l4 o3 pod gospodstvo polumeseca pade, ugarska kraljevina,
P° dugotrajnih bojevih oslabljena, potraži sada, da brani-
^ište proti nepriateljskim navalam aziatskih ovih barbarah
Ur edi, j tako da sebe od sudbine gerčkog carstva, koja
Se  je opet sada Ugarskoj groziti začela, spasi. — Ovu

pako zaštitu i obranu svoju nacije ona jedino u nasel¬
binah, koje se duž turske granice od mora jadranskoga
do ustja Save pružahu, gdč se je jedno hrabro i junač-
ko pleme naselilo, i pod tom pogodbom samo vlastitost, i
pravo posedovanja zemljista svojega dobilo, da ostalu do-
movinu proti občinskomu kerstjanstva nepriatelju brani, i
stenom i zaštitom proti navali ovili neprestano borečih se
četah hude. Vojnička podložnost skopeana je s ovim zem-
ljištem, s kojega kruh svoj ovi slanovnici imadu, i kerv
njihova je desetina, koju oni odtuda daju. Več pod Matiom
Korvinom varmedje tadašnje Lika  i libri)ava  biahu od Tu-
rakah po sve opustošene; on dozva na to množtvo Racali,
od Rascie, nčgda nezavisne kraljevine, tako nazvanih istoč-
noga izpovedanja Ilirah, da se u ovili gorah nasele, i ose-
gura im po članku 3. i 4. verozakonsku i desetinsku slo-
bodu. Ovi su pod zapovedničtvom kapitana senjskog sta¬
jah, i morali su segurnost domovine proti Turkom braniti.
Katolici oni, k oj i se u ovili okolicah naseliše, prozvani su
Predavci, i ista su s račkim narodom privilegia imali. Ima-
nja porušenih manastirah i razteranih monakah, kako i ple-
mičah, biahu več pod Matiom Korvinom ovdašnjim na-
selcem podeljena. Matia Korvin ponovi opet biskupiu za-
grebačku, imenova tamo biskupa, koi je takodjer sa svoji¬
mi slobodnjaci za vojničke službe svagda pripravan biti
mo ra o. — Več pod Ferdinandom I. staviše ovi naselci voj¬
sko od 2000 momakah u boj, koja medjutim do danas več
na 100,000 naraste; i tako se je vojnički ovi ustav na juž-
noj granici Ugarske toliko povekšao, da do danas več stra¬
hovit postade. Od početka naselci, k oj i se iz bosanskih,
serhskih i drugih turko-ilirskih dčrzavali u granici preme-
stiše, i velika imučtva imadoše, nisu nikakvoga danka pl a '
tjali; zatim zemljista vlastitost i verozakonska sloboda, od-
prie im več dala, i od Rudolfa II. čara potverdjena budei
k tomu su još podpore nekoje iz deržavne austrianske ka¬
še dobivali. — Največa strana današnje karlovačke i bano-

vačke krajine biaše u perva vremena vlastitost glasovitih
obitel j ih Zrinovieah i Frangepanah, koji su s podložnici
svojimi neprestane proti Turkom bojeve vodili, i tako ne
samo krajeve ove, nego i ostale od Ugarske i carstva au-
strianskoga Strane proti napadanju divljih, ovili četah bra¬
nili, i tako si neumerlo ime u dogodovštini junačtva i do¬
movine pribavili. Podložnici ovih, kao takodjer ostalih ple-
niiekih obiteljih, morali su samo bojne i vojničke službe
gospodi svojoj davati. Ovaj je običaj duž cele turske gra-
nice u priasnja vremena vladao tako, da stanovnici ovdaš-
nji nisu pod carskim, nego pod svojih vlastelah vladanjem
i upravljanjem živili. Po nesretnoj sudbini zaslužni!) i sla¬
vnih Zrinovičah i Frangepanah, veliki vojvoda Eugenio od
Savoje, pod Leopoldom I. pervi korak k uredjenju i regu¬
liranju vojničke ove granice učini, i takav joj vojnički i
zanimiv kip dade, po kojem se ona od svili spodobnih
Uredjenjah odlikuje. Pobede velikog ovoga principa oslo-
bodiše Ugarsku za na veke od turskoga jarma i mahome-
danisam k svojoj kolevci bliže uzbiše. Vojnička granica
ostade sada kao bojna na krajini turskoj klisura, i nepre¬
stano proti nemirnim ovim barbarskim četam bdijuča po¬
sadka. Proti svakoj civiliziranoj deržavi ova bi vojnička
Posadka i tako uredjena krajina suvišna bila, nu nije proti
Turkom, koji u Azii obitavaju, a u Europi se samo kao
posadna vojska smatrati mogu. — Horvatska je granica u
oojevih svojih proti Turkom neprestano hrabro vojevala,
°na i za povratjenje medju Unom i Kupom ležečih kraje-
v ah močno i najviše prinese, i njezini su momci Liku,
l^erbavu i Zvonigrad 1680 Turkom oteli. Ovili su se vodje
°d pervinc kapitani zvali, j stališi i redovi kraljevinah ovili
imenovali su bana svoga verbovnim po krajinah ovih
^ a pitanom. Po karlovačkom miru od g. 1699 u granici hor-
v atskoj načinjena su tri generalata: karlovački, varaždinski
1  bansko-krajšnički gcneralat. God. 1711, kada se južno
karlovačkomu generalatu ležeči krajevi od Like, Kerbave i

Zvonigrada, bojnim svojim duhom več od prie podužgani,
nakon višeputih ponavljanih pokušenjali nikako pod civilno
upravljanje podložiti nedadoše, i njima je iste godine voj-
ničko upravljanje dato; takovim načinom karlovaeka kra¬
jina več 17IT preko 13,000 vojske imadiaše, varaždinska
je pako preko 10,000 brojila. — Leopold I. zalim naredi,
da se nuz Savu nižje dole ležeče pokrajine, to jest, od
Turakah pre.dobljena Slavonia, na način horvatske graniee
ustroji, i tako 1702 cela Slavonia granicom postade i pod
upravljanje bojnoga veča i c. kr. komore u Beeu dodje.

Slavonska je krajina zatira 1748 umaljena, kada se tri
slavonske varinedje ustrojiše, koje na način Ugarske pod
ustavno upravljanje dodjoše. Nu za naknadu druga je u
Banatu krajina duž turske graniee ustrojena, koja ovako
po brojnili naseljenjih ojačena prie u dve regimente, da-
nas več u tri razdeljena obstoji. Ove granične uredbe i
pogodbe s komorom stopram su 1768 godine posve do-
veršene.

Odkada je pako polumesec politieku svoju važnost
izgubio, ostade vojnička granžca opet kao braniiište proti
kugi, i kako je ona prie proti bojnom nasertanju carevinu
branila, tako danas opet proti pošastnoj ovoj bolesti veli-
ku slranu Europe štiti. Kada li okolnosti tursko-europej-
skih deržavah onu sliku i preobraženje dobiju, polag ko-
jega bi današnje zatvorenje suvišno biti moglo, tada če i
ovo današnje uredjenje vojničke krajine, koje samo okol¬
nosti i priašnje potrebčine tako iziskivahu, prestati, i ovde
če se drugo duhu veka primerno upravljanje uvesti.

Za segurnost pako kordona na granici turskoj od
Slavonie i Srema bio je još prie obstoječi, nu god. 17'4-7
opet bolje uredjen, bataliun šajkašah, koji su po šajkah
ili ladjah na granici proti navali turskoj stražiti morah*
odkuda i ime svoje zadobiše; ovi bataliun je posle odtuda
po zapovedi Marie Terezie u predel medju Tisu i U u '
nav prenesen, gde i danas pod istim imenom obstoji-

P o če tak i sasiav banovache panice.

Banovapke krajine brojile su se priašnjih vremenah
k Slavonii, pod kojim se je imenom (kako več napomenu-
smo) i velika strana današnje Horvatske razumevala, gdč
su i pod posebnimi svojimi vodjami i bani od Slavonie
upravljane bile. Kada pako Turci u ove krajeve provališe
i opustošivati ib počeše , što se je višeputah i grozno pri-
petjivalo, stališi i redovi Horvatske za veče svoje osegu-
ranje duž Kupe potoka straže postaviše. Kada se pako g.
1689 Turci dalje u unutarnje svojih deržavah povukoše,
naredjeno hude, da se i stališah i redovah straže, tako
zvane haramie , pod svojimi kapitani u Kostajnici, Glini,
Dubici, Jesenovcu i Zrinu dalje do Une unutra povuku.
God. 1696 imenovaše stališi i redovi Horvatske bana svo¬
jega verhovnim kapitanom stražah ovili; sada uvede ban
bulji vojnički red ovde; banova se je vlasl s početka
protezala, i na otete Turkom krajeve od Slavonie, to jest
na vojnieke granice od Slavonie, i zato za laglje upravlja¬
nje imenovaše bani dva namestnika (vicarios) svoja u ovili
pokrajinah, od kojih je jedan u njihovo ime u Slavonii
zapovedao, drugi pako zapovedniotvo ovo na Uni imao.
Nu kada neprestano ponavljajuča se robljenja i brojnih raz-
boj nikali osobilo u Slavonii nasertanja bani sami upoko-
riti nemogabu, to povod dade, da se jedan zapovedajuči
general namestniku banskomu pridruži, i oštrii način uprav¬
ljanja uvede, što učini, da je namestnik od svoje vlasti
mnogo izgubio, i imenito u Slavonii veči upliv zapoveda-
juei generali dobiše, i tako postade posebna i od banske
vlasti nezavisna Slavonska krajina.  Naprotiv u okolicah Une
kani svoju vlast zaderžaše, nu samo za bolji red i slogu
v °jniekoga upravljanja uvesti, biahu oni verhovnomu zapo-
V edničtvu bečkoga bojnoga veča podverženi. Kada je Karlo
^I.i cesar umro, biahu graničarske ove vojnieke čete u

186

Italiu i Bavarsku poslane, da tamo kčeri njegove Marie Te-
rezie prava brane, i svagde oni dužnost svoju do podpu-
noga previšnjcga zadovoljstva izveršiše. 1750 po predbežnom
porazumljenju stališah i redovah Horvatske i Slavonie iz¬
ide kraljevski diplom, po kojem je pravo bana i stal i š ah
Horvatske i Slavonie za krajinu banovaeku, kao i verhovno
opet nadzornictvo bojnoga veča potverdjeno bilo. Pravo
osobito, da stališi i redovi jednoga verhovnoga kraljevine
kapitana (imenito i vodju banovačkih ovili krajinah) ime-
nuju, bilo je odobreno, oružje pako i ostalu bojnu spravil
erar obskerbljivati imade. Izdanjem ovoga diploma bila je
banovačka krajina u dve regimente razdeljena, svaka opet
regimenta u svoje bataliune i kumpanie. Imenovanje ver¬
hovnoga kapitana krajinah ovil), koje pravo stališi i redovi
kraljevinah ovih imadu, svakiput običavaju oni svojim no¬
voimenovanim banom podeljivati i njima vlast ovu izruei-
vati. Za imanja pako, koja prie u ovih krajinah biskup,
prepošt i kaptol zagrebaeki, zatim grofi Draškoviči, Kegle-
viei i ostali plemiči posedovahu, dobiše u banatu temeškom
u zametiu druga dobra. —

Pervo ustrojcnjc varaždinske krajine.

Za vreme Ferdinanda I., kada su Slavoniu Turci pod
sobom imali, granica se je ova koprivničkom krajinom zva-
la. Po smerti Ludovika H. kralja na muhaekom polju, kada
je Krištof Frangepan, ban, skupa sa Simunom, biskupom
zagrebačkim, i Banfiom slranu Zapolje branio, i u gradu
Varaždinu smertnu ranu dopao, prcdobi Franjo Batjan, ban,
koi je austrianske Strane priverženik bio, varoš i tverdjavu
Varaždin i tako i vojska od druge protivne Strane odstu-
piti morade. Turci god. 1527 i 1532 s vojskom svojim Kri¬
ževce, Cazmu, Moslavinu, Veliku, Koprivnicu, Požegu, Srern
i ostala ovim obližnja mesta strašno opustožiže. Ferdinand
odabrani kralj ugarski, požalje iz Nemačke, Ugarske i Hor-

187

vatske sabranu vojsku u poteru za Turci, i da ove iz po¬
krajinah ovihiztera; vojska ova tako do Koprivnice dodje,
gdč postane i po svili okolo ležečih tverdjih mestih se
razdeli. Buduč je vojska ova i nemačke deržave od napa¬
danja turskoga hranila, zato je odtuda i platju dobivala-,
tako naposeh varaždinske krajšničke vojske platjanje uze
na sebe Štajerska. — Kada se god. 1534 medju Ferdinan¬
dom i Zapoljom mir ueini, zamoliše horvatski stališi i re¬
dovi, da se vojska ova za čuvanje mira u ovih krajevih i
na dalje zaderži. — Verhovni kapitani vojske ove sada, da
hliže budu Štajerskoj, odkuda su i platju svoju dobivali,
prenesoše stolicu svoju iz Koprivnice u Varaždin, i odtuda
Je posle ova varašdinskom krajinom nazvana. Ovim verhov-
nim kapitanom biahu opet drugi kapitani: od Koprivnice,
Križevca i Ivaniča podverženi. — Kapitani u takovih, plem¬
stva i svetjeniotva posve lišenih predelih mogli su sada
gospodovati, kako im je volja bila. God. 1550 imao bi bio
tstina jedan odredjeni odbor izterano plemstvo u priašnja
dobra povratiti, nu ponovljene navale Turakah izvedenje
namere ove preprečiše. —• Biskup zagrebacki s dopušte-
njein pape Pavla IV. za svoja ovdašnja imanja Gazmu, Du-
bravu, Ivanič, Gjurgjič i Bregi dobi danas u pervoj ban-
skoj regimenti ležeču opatiu sv. Marie od Topuskoga, što
Je god. 1558 godine uoinjeno. Za ostalo plemstvo, koje je
s voja dobra u ovih krajevih tražilo, bi naredjeno, da si
Putem pravice ova tražiti imade. — Medjutim opet zapo-
Vednici varaždinske ove krajine u puste i ostavljene tamoš-
n je predele naselbine od svili Stranah pozivahu, i tako se
ninogobrojni iz Serbie, Bosne i drugih deržavah najviše
°d istočnoga nesjedinjenog izpovedanja ljudi u predelih ovih
fiaseliše ; na što pako stališi i redovi Horvatske god. 1567
u  30. članku svhn toga verozakona sledbenikom u ovih der-
^avali prognanstvo izrekoše, i verhu toga, da se biskupu
Za grebaekom jedna strana od Ivaniča i Duhrava, kao prie
Oosta nenaknadjena, natrag povrate, članak opet i prošnju

188

na kralja svojega zakonitog načiniše , i ovo se najviše po¬
sredovanjem generala Schvarcenberga izverši; ono pako:
to jest pregnanstvo istočnoga veroizpovedanja sledbenikah,
nikada se neizvede; nego ovi još za svoja hrabra proti
Turkom vojevanja od Ferdinaada II. mnogimi posebnimi
i verozakonskimi povcljami nagradjeni biahu. — U ovo
vreme biskup zagrebački, Petar Domitrovič, jednu istočno-
sjedinjenu biskupiu u Marci utemelji.*). — Broj naselacah
istočnog-nesjedinjenoga izpovedanja pomnožavao se je sva¬
ki dan ; svi pako ovi naselci vojničkih krajevah i njihovi
gradovi biahu još u vreme ovo pod takovimi zapovedniči,
koji su ili članovi stališah Horvatske bili, ili su kao takovi
od istih stališah i redovah Horvatske izabirani, i višeputah
su stališi i redovi Horvatske verhovno zapovednioLvo po¬
krajine ove svojim banom poveravali. — Medjutim pako
pripeti se, da nadvojvode Matia, Maksimiiian, Karlo i Ferdi¬
nand (kasnie Ferdinand II. car i kralj) kao namestnici i za-
povednici karlovačke krajine postavljeni biahu, pod kojih
su oblasljom naravno i ove varašdinske krajine stojalc. Pod
ovimi zapovedajuei generali i pukovnici (Obersten) biahu
najviše Nemci, koji kano takovi i iz spravištah derz.avnih
kraljevinah ovih izostaše, od čega je posledica bila, da se
je takovim načinom i savez medju provinealom i granicom
ukinuo, zapovednici ovi nehtedoše se po deržavnih zakoni!),
nego po bojnih svojih pravicah i elancih ravnati, i zato
krajine ove sve više po cisto vojničkom načinu uredjivahu.
Ovo se jošt večina utverdi, kada Rudolf car od onih
600,000 forintih, koje mu god. 1576 ugarski sabor na 6
godištah.kao deržavnu svake godine podporu odluči, 140,000
forintih svake godine za uzderžanje i uredjenje horvat-

k ) Biskup oil ove poslč je u P ribiču, zalim u Tkalcu obitavao, i naj'
poslS, kada je pod Mariom Tcreziom križevaika biskupia uteme-
ljena, u Križevcih, kao biskupie ove u baCkoj Slavonii, Horvatskoj
i Dalmacii nadstojnik, obituje.

189

ske krajine dade; zalim kada za gore imenovanimi carskimi
vojvodami drugi opet zapovedajuči generali, i svi inostran-
ci u Karlovac dolaživahu i to jošt večma otudji krajinu
od provineiala. — Takovim se svojevoljnim nekih inostra-
nih zapovednikah upravljanjem i potlačivanjem naroda ne¬
miri i vojnidku podložnost uvredjujuoa postupanja imenito
u varašdinskoj krajini pripetiše. Na to Leopold L, car, i
njegov tadašnji ministerij god. 1703, za umiriti nezadovolj¬
stvo krajine ove, odluči, da se krajina ova varaždinska,
koja sada ne više proti Turskoj, nego proti Slavonii ležaše,
buduč je sada več i Slavonia od turskoga jarma izbavljena
bila, opet s provincialom sjedini; nu naredba se ova carska
neizverši, jer stališi i redovi Horvatske 40,000 forintih, koje
je Leopold od njih za pravo oružja (jus armorum) iskao,
nisu mogli, ili nisu hoteli platiti. — Pod kratkom nu boj-
nom vladom Josipa L nije bilo vremena, da se u ovoj kra¬
jini drugo upravljanje uvede. Zatim Karlo VI. car pošalje
god. 1734 principa Hildburghausena u krajinu Horvatsku,
koi sada ovu povekša, uredi i bolje naredbe u njoj napra¬
vi. Pod Mariom Tereziom cela krajina vojnička na novo je
opet ustrojena, i upravljanje njezino po vojničkom prepisu
uredjeno, što se je i na varašdinsku krajinu protezalo, kako
je i do dana današnjega ostalo. — Ovako piše; Jcs. Izden-
Cz y Geschichle des ungarischcn Reichs und seiner Nebenlandcr.
Halle 1798.

ITIestcpis (topograpliia) od Ilorvafslie.

1. Zagrebačka varmedja  dva kraljevska grada imade ;
na jznatnii je i glavni Horvatske grad Zagreb , pol sata od
Save reke udaljen, preko koje jedan lepi derveni most
v °di. Zagreb leži stranom na prijalnih brežuljcih, stranom
Pako i na ravnici i od zapada i severa je zagrebač-
bimi zvanijni gorami obkoljen. — Medvedica, mali poto¬
ki koi iz obližnjih zagrebačkih gorah i ne daleko od po-

190

dertinah Medved grada, na negda znamenite u dogodov-
štini Horvatskoj dva sata od varoša udaljene tverdjave, iz¬
viri, deli varoš na tri različne i posebne oblasti; na sred
varoša preko potoeiča ovoga jedan kameniti zidani (kervavi
most) vodi; perva je oblast tako zvani slobodni i kraljev¬
ski magistrat ili gornji varoš, koi se opet u unutarnji i izvanj-
ski varoš deli; unutarnji leži na dva brežuljka, i prie je zi¬
dovi utverdjen i trojimi vrati zatvoren bio, što danas me-
djutini više n i j e ; izvanjski pako slobodni i kraljevski varoš
strnnom je na istom brežuljku, nu najviše se na južno-le-
žečoj i pod istim brežuljkom rasprostertoj ravnici pruža;
Drugi dolnji ili kaptolski varoš, kojega takodjer unutarnja
strana od starih več vremenah zidovi obkoljena i trojimi
vrati zatvorena, na tnalom sniženom brežuljku leži, izvanj-
ska se strana opet okolo one razprostire i pod stolnoga
kaptola oblastjom stoji. Zatim biskupski varoš, koi iz
grada biskupovoga na poniženom brežuljku ležečega, s osam
tornjevah i visokimi zidovi, gde se u sredi veličanst.vena
stolna cerkva uzdiže, utverdjenoga, i pod istim gradom na
ravnici pružajučega se predvaroša VlaSka-Ulica  zvanoga, sa-
stoji, podveržen je oblasti biskupskrtj. — Najlepša strana
varoša Zagreba je tako zvani, lepimi tergovi (Pliitze), ured-
nimi ulicami i mnogimi ukusnimi kučami ukrašeni slo¬
bodni i kraljevski varoš. — Glavni varoša tergovi jesu:
visoko ležeči svetoga Marka, lepimi kučami okruženi piac;
Harmica, gde se snjmovi derže, najlepši je piac, koi ta¬
kodjer lepimi kučami obkoljen 380 nogah dužine, 150
širine imade; največi je pako Novi-terg, več ponešto izvan
varoša ležeča, velika, prostrana iz urednoga četverougla sa-
stoječa, nekojimi več zidanimi kučami a naposeb lepom ka-
sarnom okružena tratina, gde se sajmi od marhe i drugih
prostiih predmetah derže, i gde vežba ovdašnje vojničke p°'
sade biva. Kaptolski piac naprotiv stolnoj cerkvi i u unutaf'
njem iste Strane ležeči, gde se svakoverstna povčrtlina svaki
dan prodaje. Zatim je na biskupskoj strani pod istim g ra '

191

dom ležeči od biskupa Aleksandra Alagoviča ustrojeni, i
lepom Previdnosti  p os ve tj eno m štatuom ukrašeni mali piac.
U biskupskom varošu uzdiže se uzmožni, lepim od bisku¬
pa Alek. Alagoviča velikimi troškovi iz priašnjega ribnjaka
ustrojenim englezkim vertom obkoljeni i iz srednje dobe
zidovi i kulami utverdjeni biskupski grad, u kojega sredini
stoji velieanstvena srednjega veka gotička, 98 nogah duga,
54 široka stolna cerkva, koja tri velika žertvenika, 19 ma¬
lih, dvoje ongule, i 42 hvata visoki toranj imade. Sva ova
cerkva i toranj izvana i iz nutra sgrada je od samoga čet-
verouglastoga rezanoga kamena sazidana, sta joj starinski
i ujedno častan pogled daje. Od ostalih cerkvah jesu: sta¬
rinska župna svetoga Marka, na sred istoga imena piaca
Stoječa; Akademieka danas, negda Ježuitska sv. Katarine
cerkva mnogimi lepimi kipovi i izrezci ukrašena; fratarsko-
ga manastira prostrana cerkva; župna cerkva sv. Ma¬
rie; lepa župna bakrom pokrivena svetoga Ivana cerkva u
predvarošu Nova ves,  i u predvarošu Flaška-Ulica  župna cerk¬
va sv. Petra. Zatim jedna župna kristjanska u Iliči ležeča
carkva. Druge su manje znamenite. Ima Zagreb i mnoga
lepa stanja, od k oj i h su: deržavna kuča, gdč drugač ban obi-
tava, prostrano i polag deržavne osnove za novo ustrojenje
^zmožno buduče stanje ; varmedska kuča, koja če takodjer
Polag novoga več zapocetoga gradjenja velikolepna sgra-
da postati i. kazalište varoško; sve tri ove sgrade na piacu
svetoga Marka leže. Varoška kuča i seminište križevačke
Idskupie, dva lepa stanja, leže u snažnoj gospodskoj ulici.
P»eneralkomando (negda kolegij ježovitski), akademia i kra¬
ljevski konvikt, tri prostrana stanja, leže opet blizu piaCa
Sv - Katarine. Zatim seminište zagrebačke biskupie, lepo i
Oajveče stanje varoša; k torne jošt dve lepe kasarne, i je-
dna vojnička bolnica, jesu od znatniih občinskih sgradah
^greba. Ošini ovih su ovdi takodjer mnogih velikašah,
Plemičah, tergovacah i ostalih gradjanah mnoga velika
1 u kusno sazidana stanja. Velikasi, plemiči, viši častnici i

odličnii stanuju najviše u gornjem varošu; rukodelstvo pa-
ko terajuči gradjani i tergovci po Harmici, dugoj ulici i
Iliči, gdč je varoša ovoga i glavni stan tergovine. — Za¬
greb je stolica bana horvatskoga, slavonskoga i dalmatin-
skoga, uzvišenoga banskoga stola, i dištriktualnoga kralje¬
vinah ovili sudbenog stola; biskupa katoliekoga i njegovoga
iz 28 olanovali sastojeoega kaptola; generalkomande nad
horvatskom granicom, kao i verbovnoga ovili vojniokih kra¬
jinah zapovedajučeg generala. Ima varoš ovi jedriu kraljev-
sku akademiu s občinskom knjižnicam, jedan arki-gimnazij,
jednu glavnu ueionicu za deeake, a drugu za devojke, za-
tim preparandu za buduee učitelje; ueionicu risanja i je¬
dnu druživa skladnoglasnosti. Ovde je seminište zagrcbae-
ke biskupie, i drugo gerčko-katolieke križevačke biskupie,
kraljevski konvikt, koi preko 40 samo iz glavnice obskerb-
ljenih pitomacah ima de, jedna biskupska bogata knjižnica,
biskupsko za 24 pitomca sirotište, manastir franciškanah,
vojnička bolnica, i druga bratje miloserdnikah ujedno i
gradjanska bolnica, kazalište, strelište i kasino. U Zagrebu
obstoji družtvo domorodno ilirsko, pod predsedničtvom pre-
svetloga i velezaslužnoga starešine grofa Janka Draškoviča, ko-
je perve blagotvorne svoje zrake za jedino-spasonosnu našu
ilirsku nurodnost i slogu odtuda začetno razprostirati nastoji,
i danas več s najboljim uspehom napreduje, odkuda i varoš
isti u dogodovštini narodnoj neizbrišivo ime i spomenik do¬
biva. Drugo družtvo »Malice Ilirske .« u najnovie doba ustro¬
jeno takodjer ovde stan svoj imade. Dve kraljevske povla-
sljene tiskarne: jedna narodna ilirska  vele zaslužnoga dom«-
rodnoga muza Dra. Ljudevita Gaja, u kojoj se osiin osta¬
lih Ilirske Narodne Nuvine i Danica, i Nemaeke zagrcbac-
ke Novine štnmpaju; druga je tiskarna vlastitost Franje
Župana. U Zagrebu zatim svake versti rukodelacali i zana-
tarah imade, k oj i verslna dela i za veeu stranu Horvatskc
priugotovljavaju, jedna svilana, jedna porcelanska fabrika-
lergovina s duhanom, vinom, kožami najviše se tžra, uu

103

ni ova nije od velike znamenitosti. Občinska šetališta varo-
ša jesu: sčverna  i juina  promenada ; ova druga takodjer
Zverce  imenovana, prekrasnim se svojim izgledom odlikuje.
Odtuda se okom ponosne okičke gore, i isti udaljeni i to¬
liko znameniti klisurasti visoki klobuk Kleka, zatim južno-
istočno od Zagreba pružajuče se turopoljske i ostale plo-
donosne posavske ravnice pregledati mogu, gde opet mno-
gobrojne lepe cerkve i mnogih vlastelah lepi gradovi novo
razkošje daju gledaocu. Odovuda se najposle oko, gledajuče
na udaljene moslavačke, petrinjske, a za ovimi i na iste
tursko-horvatske visoke planine, zaista romantičkoga pri¬
zora nauživati može. Zatim u varošu služi još za šeta-
bšte svojom različitostju inostranoga dervetja i svakoliono-
ga cvetja, svojimi ribnjaci, i na njimi plovečom i letučom
divjom peradi, zatim raznoverstnimi svojimi umetnimi pre¬
deli znameniti prekrasni polag grada ležeči biškupski en-
glezki vert. — I okolice varoš ovaj veoma prijatne ima-
de. Tako je Tuškanec* odmah polag gornjega varoša, s prijat-
nimi brežuljci i dolinami svojimi, osobito u letno doba, veo-
•na zanimivo šetalište, Put k svetomu Šaveriu sastoji iz
prekrasne romantičke doline, posred koje teče potočič Me-
dvedica iz obližnjih gorah, koja svojimi mnogobrojnimi mlini
n e samo varoš, nego i obližnja sela finiim brašnom (miikom)
providjuje: zatim doline ove lepa cerkva sv. Saveria, mnogo-
^rojni ovdašnji i lepi gradjanahzagrebačkihvčrtovi s ukusnimi
Sv ojimi za letno razveseljenje stanji, zatim na kraju doline
°dtraga visokim svojim dervetjem ponajviše bukovim naki-
*-j e ne zagrebačke gore, sva ova daju predelu ovomu odličan
1  krasan naravi prizor. Put prama savskomu mostu poradi
lahnosti vozečih se tuda karueab i kolah i krasotnoga na
v aroš odtuda od mesta pogleda veoma je zanimiv. Naj-
Za nimivie je pako i od zagrebačkih stanovnikah nedeljom
1  svetkovinom najviše polaženo šetalište i mesto od zaba-
Va h: pol sata od grada udaljcna šumica tako zvana Maksi-
111  ir ili j ur j aV es. Predel ovaj na biskupa zagreb. spadajuči

13

194

I

s krasnom svojom na brežuljcih i ravnici položenom hra-
stovom šumom veoma mnogo zanimivoga imade; ovde se
najprie, troskom Aleksandra Alagoviča biskupa, ogradjeni
zverinjak s jeleni, sernami, košutami i divjaci, lepi ribnjak
i svakolični kroz šumu ovu proizvedeni putevi napome-
nuti moraju. Nu sva ova sada vladajuči preuzvišeni biskup
Jara] Haulik  ne samo da je uzderžao , nego je i veliko-
lepno znamenitimi troškovi ukrasio. Ovde u sredini najed-
nom brežuljku, k kojemu opet sa svih Stranah umetno .šu¬
mom prosečem' putevi vode, načini on prekrasnu kulu sa,
koje se s najvišjega kala posavačke lepe i plodne ravnice,
odtraga obližnje zagrebačke gore , njihove na podnožju pru-
žajuče se prelepe doline i brežuljci, nebrojeni vinogradi,
šume i livade, zatim i podertine starinske tverdjave Med-
vedgrada, a na strani Zagreb varoš sa svojim romantičkim
ležajem vide, — i sva se ova oku s ovog uzvišenog mesta
u nekom veličanstvenom prizoru predstavljaju; ne daleko
pako od iste kule vidi se u prelepom predelu umet¬
no položena švajearsku kuču predstavljajuča sgrada; u ovoj
unutarnja sprava i uredjenje pokazuje kakvodu u staro vre¬
me tamo u običaju bivšega pokuetva i negdašnje kraso-
Ijubje. Tu polag iste zabavne šumice leži irnanje biskupovo
s lepimi, u najeistiem ukusu sazidanimi, gospodarskimi [stanji
i s jednim u veoma lepom ukusu, usred novo ustrojenoga
englezkoga verta, od istoga preuzvišenoga biskupa sazida-
niin malim letnim gradičem. U ostalom celo ovo zabavno
mesto darežljivostju biskupa svaki dan lepše postaje i umet-
nostju i zanimivosti predelah svojih krasnie biva na toli¬
ko , da če se domalo vremena s najodličniimi poglavitih varo-
šah spodobnimi zavedenji prispodobiti moči. Uku pni broj
stanovnikah grada Zagreba iznosi do 20,000 dušah. .Tednu-'
uru od Zagreba udaljen, medju gorami na prijatnom br e "
žuljku, leži grad Šestine  na barona Kulmera spadajuči, na-
protiv kojemu župna cčrkva istoga mesta stoji. — Više od
jednoga sata daleko i izpod naj višjih predelah zagrebačkih

ovili gorah nahode se sreberno-olovnate rude, koje u naj-
novie vreme obradjivati počeše, nu do sada još s nikakovim
znatnim dobitkom. Drugi slobodni i kraljevski varoš je Kar-
lovac  gornji, u lepom položaju kod Utoka Korane i Dobre
potokah u Kupu, polag koje i veča strana varoša proster-
ta leži.*) Varoš isti sastoji iz tverdjave, zatim nuz ovu do
Kupe razprosterte Strane varoša i predvaroša Dubovca.
Tverdjava ovdašnja, koja je negda proti navalam i naser-
tanjem Turakah odlučena bila, i danas je dobro uzderža-
nimi zidovi i bedenii obkoljena, ima jedan lepi terg (piac),
na kojem kasarna i oružana (Zeugbaus), obadve velike i
lepe carske sgrade stoje; ošini toga imade strana ova varoša
još i druge nekoje odličnie sgrade, kao varošku kuču, ma-
nastir i cerkvu franciškanab , koji takodjer unutarnjega ovo-
ga varoša župu pod sobom imadu, ovi redovnici ujedno
su i profesuri u ovdašnjem kr. gimnaziu; zatim stolnu cerkvu
biskupa istoeno nesjedinjenoga, kojemu je od novieg vremena
ovde i stolica opredeljena; — ijoš druga nekoja občinska i
gradjanah lepša stanja. Strana ova varoša ima jošt jednu
gradjansku učionicu za detčake i jednu zadevojke, a zatim
gradjansku i vojničku bolnicu. Ovde takodjer menbeni sud
za Horvatsku i Slavoniu stolicu svoju imade. Za posadu
tverdjave služi jedan bataliun pešačke regimente i jedan
odel topnikah; sluinska takodjer gran. regimenta ovde štab
svoj imade. Ostala izvan tverdjave strana varoša stoji pod
župnim u predvarošu Dubovcu upravljanjem, i kuče najvi¬
še od derveta; nu lepo priredjene imade; kuče se ovde po-
r: *di bližine tverdjave samo s posebnim poveljenjem zidati

*) Karlovac današnji je pod Rudolfom II. god. 1579 od nadvojvode
Karla pervi put sagradjen i zidovi proti turskim navalam providjen
bio; od Ferdinanda III. zatim velike je slobode dobio; nu nepre¬
stano je pod vojnifikim upravljanjem ostao , dokle 1777 godinepod
Mariom Teresiom za slobodan i kraljevski varoš ne bi odlučen.
God. 1782, 14. Lipnja bi kao takov svetačno proglašen i 1791 u
saboru ugarskom uš la lij en. —

13  +

196

smiju. U varošu ovom obstoji družtvo domorodno čitao-
niee ilirske za razprostiranje narodne slovesnosti ustrojeno,
i jed na tiskarna. -Šetališta u najnovie vreme kod bedeinah
tverdjave ustrojena*, služe Stanovnikom tamošnjim za veoma
ugodnu i pristojnu zabavu. Broj stanovniotva celoga varoša
ukupno se na 8000 uzeti može. Riikotvorstvo njegovo nije
od velike znamenitosti; nu time bolje cveta tergovina s Žit¬
kom, vunom, duhanom, repicom i drugimi spodobnimi
gospodarskimi proizvodi , koji se iz južne Ugarske, Banata
i Srema po ladjah dunavskih i savskih najprie do Siska,
izatim do Karlovca dovoze, odkuda se opet roba u velebroj-
nih ovdašnph magazinih stovarena , na kolih po lepom
i uinetnom novom drumu u Reku, Senj i zatim odtuda
u Terst i dalje po moru razpošilja. Most karlovaoki, koi
ovde preko Kupe vodi , služi za laglje občenje varoša
s ostalom civilnom Ilorvatskom i dalje. — Odmah preko
rečenega mosta, što i kao predvaroš Karlovcu služiti mo¬
že, jest slobodna, nu ne pod varoškim., nego varmedjskim
upravljanjem stoječa občina Bania  zvana, koja uredne i
snažne kuče, jednu cerkva pod obližnju Hernetič zvanu
župu spadajuču i do 500 stanovnikah mnogo rukodelnih i
tergovinom bavečih se imade.— Gd tčrgovištah: Samobor,  za-
padno 3 sata od Zagreba preko 3000 stanovnikah broječe
tergovište. Mesto ovo dve lepe cerkve , jednu župnu, dru-
gu franciškanah i manastir skupa imade, mnoga snažna i
uredno sazidana stanja, jednu za deteake i jednu za devoj-
ke učionicu i živahnu tergovinu s obližnjom, pol sata dale-
ko ležečem, Krajnskem tera. Poleg odmah, na berdu je-
dne doline, vide se podertine močnog, i u stara vremena
glasovitoga Samobor  grada, koje su ne od davnog vremena
zapuštene i tako se u svojoj još celosti nalaze. Pol sata
odtuda kod Bregane je slaklena fabrika, na drugoj opet
strani u gorah i bližnjem župnom selu Rude  zvanom, ko¬
pa se bakar, gde je takodjer peč za talenje i nakovalo z- a
ovu rudu. — Jastrebarsko , južno od Samobora na poštar-

197

skom drumu i pol puta izmedju Zagreba i Karlovca ležeče
tergovište, gde putnici blagovati i predpregu menjati obi¬
čaju. Mesto ovo lepu župnu cerkvu i nekoje uredne i
snažne kuče imade, do 1300 stanovnikah i lepi jedan s
tornji, na grofa Erdoda spadajuči gpad. Blizu opet, čet-
vert sata daleko, leži monastir franciškanah ovdašnjih. —
Virbcvsho,  kameralsko tergovište poleg Dobre potoka, iz
rastepenih kučah sastoječe. — Ravnagcm  i Mirkcpclje,  dva
tergovišta, svako do 1100 stanovnikah broječe.— Stari-Sisak,
od negda i najstarie dogodovštine veoina znamenito mesto,
koje je još pod starim Hinkom veliko i močno bilo, posle
pako pod Rimljani i tako rknskoin Iliriom k najpoglavitiim
rimskoga carstva varošem spadalo. Mesto ovo u prošastnosti
višeputah je porušeno bilo; nu svaki put se je poradi svo¬
jega veoma prilienoga ležaja za tergovinu, i Iahkog občenja sa
daljnjimi Stranami opetpodiglo, šta ga i danas za živahnu
tergovinu prikladnim čini. Leži kod utoka Kupe u Savu, gde
kod sjedinjenja dvih ovili potokah stari, i u dogodovštini
turskih bojevali glasoviti grad kaptola zagrebačkog položen
stoji. U starobično ovo- i slavnom uspomenom glasovito me¬
sto vodi jedan iz rimske još dobe zaostavši lepi drum, koi
starinskimi ostanci i rimskim ciglovjem napunjen, putniku ne¬
stalnost  Svega čovečanskoga napominje. Broji do 100 kučah i
preko SOOstanovnikah, koji posebni svoj magistrat, sudu kap¬
tola zagrebaekoga podveržen, imadu.

Ovde se kod svakoga koraka i svakoga kuta starinah
nalazi, i ctda se ovdešnja zemlja klasičkom i starobie-
«om slavnom uspomenom nazvati može. Toliki spomenici
n a kamenju izrezani, toliko četverouglasto veliko rimsko
c 'glovje, koje danas več tako praviti neumiemo, toliki gro¬
bovi, i ovi od najodličniih tada živučih osobah, kojih se po-
Su dc, novci, persteni i ostale spodobne starinske redkosti,
z atim lepa mozaička dela, toliki starinski zlatni, sreberni i
bakreni novci, izlomci negdašnjih vodovodah i višje tako-
' y ih umetnih, izvan ruke naravi načinjemh proizvodah, koja

198

oeevidno negdašnju zmožnost i jasnost naselbine ove po
kazuju. Druga strana Siska, naprotiv ovomu ležeča, takod-
jer starinom poznata, napomenut če se u mestopisu dru¬
ge banske regimente, pod koje upravljanje spada. Sisak-
je, kako ved napomenusmo, radi svojega ležaja znamenito
tergovaeko mesto; ovde se poglavito iz Banata i plodnih
južne Ugarske ravnicah znamenita množ svakoverstnog Žit¬
ka po mnogih lepih dunavskih i savskih ladjah dovaža,
zalim vuna, duvan, repica za pravljenje ulja i drugi Stra¬
nah onih proizvodi dovledolaze, odkuda se zalim ili Ku¬
pom u Karlovac ili Savom u Krajnsku i ostale ovoj bližnje
pokrajine razpošiljajo. Naprotiv pako južni proizvodi, kao
šečer, kava i drugi ostali, ili na kolih ili na vodi dolaze, i
odtuda za Slavoniu i južnu Ugarsku na ladjah prolaze.
Poglavito pako u novie vreme svake versti diige za sudje
u ložah (šumah) Horvatske, Slavonie i Bosne prigotovljene
za zamorske krajine, kanoti Francezku, Englezku i Ame-
riku^znamenitu čine tergovinu. —

Južno- istočno od Zagreba leži velika plemenita ob¬
čina Turcpclje  zvana, ovo je ime dobila u 16 i 17 veku od
roblenja i nasertanja Turakab. Kotar ovi od Save do oba¬
lah Kupe 2 milje široko i 2 l / 2  dugačko proteže se. Bela IV.
kao poglavica Horvatske kraljevine, deset godinah prie, nego
je otea svojega Andraša u vladanju Ugarske nasledio, oslo-
bodi celi ovi današnji turopoljski kotar od oblasti grada Za¬
greba i sviin ta mošnji m obiteljim podeli plemenštinu. Ka-
snie 16 kraljevali i 3 vodje potverdiše prava občine ove.
I članak 92. god. 1733, i 60. god. 1741 sabora ugarskog
potverdio im je ove pravice.*) — Poglavica občine ove je
tako zvani Komel  (Comes terrestris), koi se od Strane ob¬
čine na sabor ugarske i kraljevinah ovih per regales  i ka¬
nale s  pozivlje t. j. kraljevskim pismenim pozivom na ugar-

*) •los.  17 liane zv : Geschiohte des ungnrischen Reiches und sciner
Nebenliinder. Halle 1709 broj 287. —

199

*ki, a banskim na triuh kraljevinah Horvatske, Slavonie i
Dalmacie sabor. Ova polag sebe 12 narodnih prisednikah,
više opet naslovnih takovih, zatim ostalih občine službeni-
kah imade, koji straž nji unutarnji magistrat občine ove
načinjaju. Cela pako občina 24 svojih odbornika!) iz toliko
različitih manjih občinah poslatih, to jest, sudacah poseb¬
nih, kojih 16 na ravnici, ostalo na brežnatih predelih sta-
nuju i skupno do 500 plemenitili obiteljih imadu, koja sva¬
ke godine 13. Prosinca (Dec.) na dan sv. Lucie skupa 9 pri-
sednici narednimi i naslovnimi po odvetih na pismu datih
Komeša svojega, Vice-Komeša, bilježnike, kapitana, blagaj¬
nika« sve ostale svoje službenikc izabiraju. Pravde od
sudbenog stola Komeševa na varmedju zagreb. najprie,
i odtuda zatim dalje na višje sudove pošiljaju se. Glavno
mesto občine ove, gde se njezine pravice starinske čuvaju,
je: Lukavec grad,  u kpjem (kako piše Izdenczv) kada se
u staria vremena proti napadanju turskom žadosta več bra¬
niti nemogoše, oprosc i zadobe od zapovednika Medved-
grada 12 kanonirah; za koji se čin posle veoma poka-
jaše; jer samo velikim trudom i požertvovanjem i to sto-
pram 1553 godine grad svoj od Nikole Zrinjskoga natrag
dobiti rnogoše. — Drugo .mesto je: Vdiha Geriča,  gde
občina takodjer jedno zidano stanje imade, u kojem se
manja spravišla derže ; u župno m ovom mestu znameniti
su najmre marvinski sajmovi na godinu višeputah. — Za-
9m : Dubranec  . župno mesto u gorskom predelu. — Fu-
kovina, Bulevti,  dva na poštarskom drumu ležeča sela; i
druga ostala manje znamenita. — Buduč pako članovi ob¬
line ove kao plemiči obvezani su polag deržavnih pravah
u boj iti, zato i svoju urednu vojsku iz domačih plemičah
sastoječu imadu, na koje čelu jedan kapitan i njegov na¬
mestnik sloje. —

Nadalje poglavitia su mesta varmedje ove: Severin,
jedno malo, na obitelj pleni. Vraniczany spadajuče, s gra¬
dom na jednoj klisuri polag Kupe mesto; od ovog je prie

200

jedna posebna varmedja ime svoje nosila, koja danas sa
zagrebačkom sjedinjena upravlja se. Grcbnik,  grad i go¬
spodština obitelji grofa Baljani; ovde je glasovito ono u
dogodovštini našoj grebnuko pelje,  na kojemu sloga i hrab¬
rost Horvatska, Slavonska i Dalmatinska okrutne čete Ta-
tarah, koji u ono doba čelu ugarsku zemlju biahu opu-
stošili, nadvlada, Kana  njihovog pogubi i ovako kralja Be-
lu IV, kao i čelu Ugarsku od propasti izbavi. — Moravica,
mesto polag Dobre potoka. — Mčrzlavcdica,  u jednoj od
velikih berdah zaključeno} dolini ležeče mesto: znamenito
jednoin staklanom. — Ozalj,  gospoština i grad grofa obi¬
telji Batjani. — Brod,  glavno mesto s gradom jedrie gespo*
štine, obitelji grofovih Batjani. — Bosiljevo , gospoština i
grad grofa Nugenta (Nužana) sada sretno zapovedajučeg ver-
hovnog generala krajine horvatske. — Lei te,  pod istu gro¬
fa Nugenta gospodštinu spadajuče mesto »toplicami dobri¬
mi. — Cubar,  gradi gospodština plemenitoga Paraviča. —
Novigrad,  gospodština s gradom plena. Mirka Haraminciča.  Sva
ova mesta leže u gorskom, zapadno od Karlovca do reč-
kog kotara produljenom varmedje kotaru, koji se naj mre
bliže mora visokimi i klisurastimi svojimi gorami i plani¬
nami odlikuje, sto prama drugim Stranam Horvatske veo-
nia severnim vetrom podverženoga i odtuda merzloga i ne-
plodnoga načinja. Kotarom oviin lepi umetni drum iz Kar¬
lovca u Reku vodi, i drugi opet drum , koji pomorsku In¬
ku Senj s Ilorvatskorn bližje skapča. — Slavčki,  gospodšti-
na i grad grofa Jur/a Orliča,  odkuda ista obitelj naslov
svoj imade. — Bfcica,  mesto polag Kupe, grad i gospo¬
ština prevrednog domorodnog starešine grofa Janka Draš-
keviča.  — Ovde su napomenutja Vredne dve, od velikog i
prostranog predela znamenite občine: Draganič i Cvetko¬
vič,  koje svoja posebna prava i slobode imadu.

Kerestinec,  grad i gospodština obitelji grofovah Erdody,
na koju gospodštinu i velika strana od dobroga vina glaso-
vitih okičkih gorah spada. — Brezovica,  grad i gospodština

201

grofa Franje Gjulaja. '— Birdcvec,  župa u ugodnom polo¬
žaju, u kojoj su različitih gospoštinab pametiti vredni gra¬
dovi: Novi-marof, Lužnica  i Janultvcc,  od kojili stražnji je
u prekrasnoin talianskom ukusu sazidan i u krasoti i u unu-
tarnjem uresu jedan od naj lepših Horvatske gradovah. —
Bistra,  grad i gospodština obitelji grof. Oršiea. — S/ubica
dcljnja,  svojimi na obitelj grofovah Sermage (Sermaž) spa-
dajučimi i jako pohadjanimi toplicami znamenito župno me¬
sto. — Stubica gornja , župno mesto sa gradom i gospod-
štinom grofa Juruja Orliča.  — Bistrica , sa glasovi tom cer-
kvom svete Marie majke bo/,je, kamo u letno doba, oso-
bito o Duhovih (Trojakih) i velikoj gospojini (velikoj ma¬
ši) svake godirre mnoge hiljade pobožnih Slavonaeah, Magja-
rali, štajeracah i od svih predelali Horvatske iz zaveta pu-
tuju, i tako celomu mestu ovomu, drugač u ne najbolje plod-
noj okolici ležečemu, za poglavito uzderžanja sredstvo služe.
Mesta ovoga opat i župnik danas je prevredni i obče cenjeni
domorodni starešina Ivan Krizmanič.  Lepa ovdešnja cerkva
imade usvojoj blagajnici mnogo dragocenih od zlata i srebra
zavetnih (zagovornih) darovali, i urešenje unutarnje starobie-
nog načina cerkve ove veoma je krasno. Tako na primer pred
velikim oltarom (žertvenikom) medju ostalimi jedna velika,
°d zlata načinjena svečnica (lampa) visi, šta se samo u red¬
kih, najbogatiih, nu ne u našoj domovini cerkvah videti
može. — Zelina  ili Svcti-Ivan,  tergovište s lepom župnom
cerkvom, ležeče na jednom ugodnom brežuljku polag poš-
tarskog druma, koi iz Zagreba u Varašdin vodi, ima ne-
koja lepa i uredno sazidana stanja. —• Vino je ove okolice
°d dobrote na glasu.*) — Paukovcc,  na veoma ogodnom bre-
žuljjiu ležeči grad s lepim vertom i još drugim na zabavu

*) TJ tirgovištu se ovomu dana 3. Svibnja (Maja) 1842 po petoj uri
u jutru porodi vatra , i oganj se tako berzo razprostirati stade , da
je cžli sv. Ivan postao, žalibdže, za uru i po uglevje i pepeo ; i
iste zidane kuee sa župnom cerkvom i tornjem izgorišc u tolikoj

202

služečimi predmeti grofa Nikole Sifona.  — Vtigrovec,  župa
i imanje biskupa zagrebačkog, gele nekoja jako dobra vina
rastu. Celi ovaj, zatim bližnji kašinske župe i opet polag
moravačke župe predel, koi se pod herbtom ovdešnjih,
prama jugu okrenutih gorah u prijatnih brežuljcih i doli¬
nah razprostiru, vredan je, da se sa svojini od dobrote i
tečnosti zdravim vinom napomene. — Iiraljevec,  gospod¬
ština i grad kaptola zagrebačkog, pod koju i zagrebački
kaplolski predeli spadaju. — Beljakovina,  gospodština s
lepim gradom i polag vertovi grofa Jurja Draškoviča. —
Bisag,  gospodština s gradom starobičnoga i prijatnoga stališa
s lepimi vertovi obkoljen grofa Draškoviča. — Siitarjevo,
župno selo na ravnici, gde se mnogi starinski rimski ostanci
nalaze. Tako se od Konstantina velikog i drugih carevah
mnogi novci zlatni, sreberni i bakreni još i danas nalaze,
iz čega se zaključiti može : da je ovde neka znamenitih
rimska naselbina stajala.— Sosvete,  župno, preeastnoga kap¬
tola zagrebačkoga mesto, gde se znameniti maršeči sajmovi
na godinu derže. Jamnica,  kiseljak medju ložami i šumami
na ravnici i u močvarnom jednom predelu ležeči, kojega se
voda po Horvatskoj i Slavonii mnogo raznaša. U ostalom
spada na upravljanje i vlast stališah varmedje zagrebačke.
— Pckupsko,  župno mesto, zatim grad i gospodština bis¬
kupa zagrebačkoga, leži blizu Kupe ujednoj pustoj i medju
šumami položenoj okolici. — Čile,  župno mesto, grad i
gospodština obitelji grofovah Erdody, koja ovde jednu še-
černu bd repe fabriku imade. — Oborove,  župno selo po¬
lag Save s lepom cerkvom na obitelj grofovah Erdody spa-
dajuče. — Martinska Ves,  župno do 1000 stanov, broječe,
polag Save selo s lepom cerkvom na obitelj grofovah Evdody

vatri. Od 80 ku<5ah ostalo je samo, t8 citavili. Nu nčšt.o radi pri'
jatnog, na živahnoj poStarskoj cesti ležaja, nčžto opel susždnbm
milostinjom domorodne bratje podpomoženO, nadamo se, da <5°
se za kratko vrfime opet k pofvasnjenm svojemu cvalucemu stili' 11
povratiti.

203

spadajuče. Gorica mala,  župno do 550 stan. imajuče mesto upri-
jatnom medju lepimi brežuljci ležaju, pol sata od Petrinje
odaljeno i na biskupa zagrebačkog spadajuče. — Sela,  s
lepom trima tornji providjenom župnom cerkvom na kap.
tol zagreb. spadajuče mesto. — Tcpclcvac,  glavno mesto
jedne velike gospodštine plem. Mirita Kalccviia,  gde se če¬
bri na godinu znamenita sajma derže polag Save ležeče.
— PreloUica,  župno selo polag Save do 1700 stanovnikah
broječe. — GoUe  drugo, poldrugi sat od gornjega oda¬
ljeno župno selo s 1800 stanovnikah. Oboja ova, na
gospodštinu Topolovac spadajuča i od največih varmedje
ove selah, kuče sve uredno i skupa položene imadu, nu
polag svega toga, žalibože, ipak nikakovom urednom uoi-
onicom providjena nisu.

S- U križevackoj varni t*dji je:

Kriievac,  ili bolje Križevci, slobodan i kraljevski, i jedan
od najslariih Horvatske varošah, gde u stara vremena po¬
lag dogodovštine mnoga spravišta stališah i redovah Hor¬
vatske i Slavonie, dA i isti ugarski sabor (dieta) deržan biaše,
leži danas polag Glogovnice potoka i negda je jako utverd-
jen bio, od čega se sada samo podertine nekih zaostavših
z idinah poznadu. Varoš je ovi svojom dosta produženom, nu
fzkom slikom bez svake tergovine i tako bez života bre¬
ji do 650 kučah i 3200 stanovnikah. Ima stolicu istočno sje-
dinjenog biskupa i od njega u najnovie doba utemeljeni
st olni kaptol^ jednu lepu župnu cerkvu, koja je prie mona-
stirska bila, i jednu glavnu gradjansku učionicu. Od zgra-
^h občinskih jesu : varmedjska, zatim varoška kuča i lepo
biskupa ovdešnjeg obitalište, nekoji plemiči i domači grad-
jani imadu takodjer ovde nekoliko lepih i uredno sazidanih
st <*njah i jedna varmedjska, a druga varoška svilana (fabri-
k® od svile) ovde obstoji. U Križevcih je družtvo domo-
r °dno ilirsko pod imenom Katina,  koje plemenilu nameru

204

iinade, da sredstvom ovim prosvetjenje i razplodjenje na¬
rodne literature umnoži. — Koprivnica,  slobodan i kra¬
ljevski, od stariih več vremenah obstoječi, polag istoga
imena potošca ležeči i starimi zidovi obkoljeni varoš; ima
lepu župnu cerkvu, 150 kučah i 2700 stanovnikah, zatim
glavnu jednu varošku nčionicu. — Ludbreg,  mesto s naj-
večim od svih Horvatske, 3 kata visokim gradom i lepim
vertom obkoljenim kneza Filipa Batjana. — Rasina,  župno,
na ravnici do 800 stan. broječe mesto, zatim grad i gos-
podstina p lem. Mirka Inkcja .— Kalni!:,  župno mesto, polag
na berdu leže podertine glasovitoga i tverdoga negda kal-
ničkog grada, u kojemu je Sigismund  car i kralj sa svojom
suprugom Barbarom iz obitelji grofovah Celjskih neko vreme
stanovao, i zato se još i donas od tu da kraljevska palača
imenuje. Cela okolica ova dobrim svojim vinom daleko je
na glasu.— Raven,  župno mesto s gradom i lepim vertom
plemenite i domoljubne obitelji Zdenčajah. —■ Gradac,  župno
mesto, gospodština i grad s lepim vertom biskupa zagrebac-
koga. — Bukovec,  župno mesto, zalim grad i gospodština
grofa Draškoviča. — Verbovec  i Rakovec,  dve župe bližnje
s gradovi, prie na izumervšu več obitelj grofovah Patačič
spadajučimi, sada pod upravljanjem kr. komore. — Glogov -
niča,  župno mesto od 400 stan. na biskupa križevačkog
spadajuče polag istoga imena potoka, koi ovde varmedju
od vojničke krajine deli. Velika i prostrana ovdešnja cerkva
bila je prie manastira, koi je takodjer prie ovde bio. —
Zatim znatan je još u varmedji ovoj glasoviti i prostrani
predel 'Moslavina  zvani, koji jedan celi varmedjski kotar
načinja i na obitelj grofovah Erdiidy  spada. Kotar ovi je
od severne Strane istoga imena gorami pokrit, pod kojiini se
na južnoj strani duž imenovatih gorah u lepo poniženih
brežuljcih od zapada prot istoku više nego eeliri sata dugo
pružaju k jugu, i tako prema suncu okrenjeni lepi i glaso¬
vni moslavački vinogradi, koje jošte Klaudius,  rimski car,
zgodan za njih položaj znajuči pervi saditi dade, i odtuda

205

se predel ovaj celi pod imenom; » Mons Claudius«  još pod
Rimljani tako od njegovog imena nazivao. Vino predelah
ovih osobitom svojom jakostju odlikuje se, od kojega na-
poseb u jednoj okolici stalnom svojom cernočom i sla-
djinom glasovito vino napomenuti je vrednč. — U sredi
spomenutoga kotara i dolnjem več predelu leže na bli-
zom medju krasnimi brežuljci tri grada: veliki, srednji  i
mali,  prinadležeči obitelji grofovah Erdiidy.  Pod rečenimi
gradovi pruža se sada kao i duž celog ovog vinogradskog
predelajužno stranom malo brežuljasta, slranom pako ravna
okolica, koja od početka velika i bogata iz irih, župah
sastoječa sela, zalim dalje Jepu hrastovu, tja do Lonje po¬
toka produljenu šumu imade. Od selah kotara ovog mo-
slavačkog znatnia su : Vcloder,  župno selo 950 stanovnikah;
drugo Gračenica  do 1000 stan. imajuče.— Osekcvc,  s lepom
župnom cerkvom na jednom ugodnom brežuljku do 1050
stan. broječe selo; drugo na istu župu spadajuče Potek  selo,
do 1100 stanovnikah; tretje takodjer Stružeč  selo do 850
broječe stanovnikah.— Ludina,  župno selo do 740 stan.;
drugo pod istu župu Okolji  selo do 750 stan. imade. —
Zatim u brežnatom predelu ležeče selo Jelenska,  ima župnu
eerkvu i do 800 stanovnikah.— Na istoeno-južnoj pako strani
kotara ovoga pruža se ona toliko poznata, najmre u novie
vreme glasovita ravnica Lonjsko - Polje  nazvana, koja se po
velikoj strani kotara istoga i bližnje topolovačke gospod-
štine zemljištu, zatim stranom u Požežkoj varmedji i Gra-
diškoj regementi razprostire, predel celi ovaj kao i ostali
svi ovde nuz Lonju ležeči krajevi svaku skorom zimnu dobu
vodom poplavljen stoji, koje pako vreme nebrojeno množ-
tvo svake versti vodenih pticah, kao: labudovah, divjih
gusakah i vodenih belih lastavicah, popkovah, kokoških,
mnoge versti velikih i malih šljukah, zatim orlovah, kao ta-
mošnjih pticah lovacah, žerjavah i takodjer svojim skupo-
cenim perjem zvanih ragerah imade; poglavito pako vide
se nebrojena jata mnogoverstnih divjih racah, koje osobito

206

ondašnji stanovnici po mrežah nastavljenih, i za taj posao
priredjenih, višeputah u velikom broju poloviti znadu. Pro¬
stor samog ovog polja, na kojem nikakva derveta neimade,
iznaša više od 40,000 jutarah i buduč se navadno u jesen
i u proletju najviše poplavom Save i odtuda Lonje vodom
napuniti običaje, naravno je, da tako i zemljište kao svake
godine poplavljeno i odtuda nagnojeno plodnosti svakoj,
poglavito Žitka, i nad istim banatskim biti mora prijatno;
što inače poljodeljac bez straha, da semena i truda neiz-
gubi, ploditi nemože. Bivaju ipak pokušenja, letni žitak po
viših predelih posejati, kojemu ako suho leto sretno na-
dojde, trud svoj. bogato naplatjen zaisto svaki imade. —
Odbori i komisie kraljevske poradi toga več višeputah
biahu, kako da se polje ovo osušiti i Horvatskoj i Slavonii
bogata ova žitna blagajna otvoriti može; nu ipak sve bez
uspeha; jer najnovie vreme kraljevska komišia pod pred-
sedničtvom presvetlog Mirka Jnheja,  p.unog preduzetja i mar¬
ljivosti muža imenovana, posla se je ovog sasvime energie-
ki i živahno poprimila, način osušenja najvišemu mestu pred¬
ložila, i sva sredstva cilju tomu primerna več je odabrala,
koja ako i na dalje tako uspešno napredovala budu, u krat¬
kem vremenu za nekoliko samo godištah celog ovog pre¬
dela osušenju nadati se možemo. —

3. U Varašdinskoj varmcdji:

Varašdin,  slobodan i kraljevski varoš, položen je u
ugodnoj i plodnoj, od zapada i istoka gorami zaključenoj
ravnici, i četvert sata od Drave potoka udaljen, preko ko-
jega jedan lepi i ne od davnog doba opet iz nova nacin-
jeni most odtuda u čelu Ugarsku i Beč vodi. Varoš isti deli
se u unutarnji i predvaroše.- Unularnji opet varoš deli se
na gradjanski i gradski varoš: k ovoinu spada starinska
tverdjava, danas »grad»  zvana, još i sada bedemi i šanci
utvčrdjena. Grad ovi jest vlastitost obitelji grofovah Er-

207

dody, kojih vlastitosti je takodjer jedna manja strana va-
rosa podveržeria. Celi pako varoš ima do 1000 kučah i
10,000 stanovnikah. Ulice unutarnjeg varoša dobro su po-
taracane , i nekoliko,lepili kučah imadu; na okolo ovog opet
pruža se prostrani predvaroš, koi takodjer nekoliko lepih
kučah imade. Cerkvih deset imade, od kojih je največa
negdašnja Paulinska, sada učilišna i gymnazinska cerkva , za¬
tira sv. Nikole župna cerkva. Od ostalih zgradah odličnie
su: varmedjska lepa kuča, varoška kuča s tornjem i na
njemu bijučom urom providjeha, kuče biskupa i kaptola
zagrebačkog, lepa i velika kuča obitelji grofovah Draško-
vičah i mnoge takodjer druge plemičah i domačih grad-
janah prostrane i uredno sazidane kuče. Ovde kolegialni
kaptol Začesanski iz 8 članovah sastoječi stoluje; zatira je
jedna gimnasia, jedna gradjanska glavna učionica, jedan
duvnah (opaticah) uršulinskih manastir s učionicom devoja-
kah, jedan frančiškanski i jedan kapucinski monastir, i
jedna gradjanska bolnica. Varoš ovaj ima jednu svilanu,
jednu glasovitu labriku burmuta , koja svoje proizvode da-
leko u inostrane deržave razpošilja i jednu tiskarnu s lito-
grafiora iliti kamenopisnom tiskarnicom. U varošu ovo-
rau sastavilo se je pervo čitaonice ilirske družtvo, koje
do danas več iz mnogobrojnih članovah sastoječe silno
na procvetanje narodnog pismenstva deluje. Šetališta gra-
djanahjesu: grofa Dražkoviia  i Pusta  tergovca včrti; u oko¬
lici varoša ovog dobro raste vino.*) — Knegincc,  župno
mesto s 400 stanovnikah na vlastitost varoša Varašdina spa-
dajuče , gde polag dogodovštine Andria JI. u uzu zatvoren
biaše. — Toplika ili Varaždinske toplice  zvano tergovište ju-

U bližnjoj Varaždinu, zvanoj kuržanskoj Sumi vidi se spomenik
nad grobom Zrinjskog, bana horvatskog, (o kojem veli Bombardi
p. 89: a nescio quo apro interfectus) od dana 28. Studenoga 1664
pokojnogaj sastoji ov iz dva četverouglasta kamena, koji za pod¬
nožje služe kamenitomu, hvat i nžšto višjemu stupu, %  nadpisom.

208

no-istočno od Varašdina, tri sata od njeg odaljeno s
pint gradom. Ovo je vlastitost kaptola zagrebaekoga. To¬
plice ovdašnje su jako dobre , koje su više stoletjah i još pod
flimljani poznate bile, i koje se u letno doba od niriogo-
brojnih iz Ugarske, Štajerske i daljnih krajevah i odličnih
gostovali pohadjaju, jesu vlastitost takodjer kaptola istog,
koji ovde god. 1822 za pristanište i priličnost prihodnikah
prelepa i kasnie prostrana stanja velikimi troškovi načiniti
dade. — Vinica,  tergovište župno s lepim gradom grofa
Draskoviia,  ima do 700 stanovnikah, i svojim dobrim vi¬
nom, odkuda i najlaglje ime nosi, daleko poznato. — Pe.~
trianec  takodjer župno tergovište i na grofa Draškoviea
spadajuče. — Krapina,  u staro vreme znameniti Horvatske
varoš, leži u veoma romantičkoj, lepimi berdi zaklopljenoj
dolini, danas tčrgovište, koje svoj posebni magistrat i do
800 stanovnikah imade. Dve cerkve, jedna župna, druga
frančiškanska s manastirom i tretja polag na bližnjem berdu
»Liriki vdrh « zvanom gde se u vreme proštenja saj mi
derže sv. Marie majke božje Jeruzolimske, na koje obližnji
Štajerci i Horvati dolaziti običaju, glasovita, i jedna porce¬
lanska fabrika jesu što se znatnieg ovde napomenuti može.
Polag na berdu leže podertine starinkog i negda giasovitog
krapinskog grada, o kojem po svili slavjanskih deržavah
pripovest ova vlada, da su tri brata: Ceh, Leh  i Meh,  osta-
vivši svoj zavičaj u sever sa svojimi četami otišli i tamo
kod rodjene bratje slavjanske tri deržave utemeljili: Ceh
eesku, Leh  poljsku, a Meh  moskovsku deržavu. Ovu povesticu
naroda slavjanskog takodjer i nekoji napominju pisci. Češi
kad slučajem dovle dopru, običaju stari grad pohoditi
i za uspomenu nekoliko kamenčieah sobom ponesli. —
Dva sata od Krapine odaljeno leži pod jednim berdom
župno mesto Krapinske toplice  i s toplicami toga imena
poznato.— Sutinskc,  takodjer od toplicah, na obitelj gro-
fovah Sermage spadajučih poznato mesto. — Rado hoj,  župno
mesto, istočno od Krapine ležeče i bogatimi svojimi ru-

200

dami, od sumpora (žvepla), koje su od najpoglavitiih Eu-
rope i zaisto najbolje u carstva (od 100 funtih rude dobie
se 90 funtih čistog otopljenog sumpora) glasovito. Klanjec,
mesto od 800 stanovnikah s monastirom frančiškanskim i
podertinami starog i glasovitog negda Cesargrada.  — Cero¬
vec  , mesto, gde se mnogo zemljenog sudja napravlja. —
Lobcr  s lepim u jednoj zaklopljenoj dolini i od naj več ib
Horvatske gradovab obitelji grofovah Keglevioah; — Za-
čretje  ili sveti Kril  leži na jednom prijatnom i zdravom bre-
žuljku s lepom župnom cerkvom i gradom obitelji grof.
Sermage; izgled odtuda na bližnje brežuljke i prostrane
doline okolice ove jest prekrasan. — Lepoglava,  s lepim
gradom i lepom župnom cerkvom, gde je negda glasoviti
okolicah ovili monastir bio, nu danas je gospodština kolegial-
nog kaptola eazmenskoga u Varaždinu. Klenevnik,  gospod¬
ština sa starim i velikim gradom grofa Gjvre Dralkoviča.
U gradu ovomu pod nekojimi od obitelji ove Bani stališah
horvatskili nekoja spravišta iliti sabori deržani biahu. —
TrakcUjan,  stari na istu obitelj Draškovičah spadajuči grad
i gospodština, odkuda ova i naslov svoj imade. — Bela,
s podertinami staroga grada, u kojem se Bela IV. kralj ugar-
ski, kada je pred Tatari u Ilorvatsku pobego, jedno vre¬
me zaderžavao. — Pregrada,  mesto s lepom u novie vre¬
me doveršenom župnom cerkvom. Ovomu blizu opet na
drugorn brežuljku je Gorica,  grad i gospodština obitelji
grofa Kegleviča. — Nevi Marof,  lepi grad i gospodština obi¬
telji grofa Erdody. — KonjUina,  grad, župno mesto i gos¬
podština biskupa zagrebačkog. — Kostel,  župno mesto s
podertinami na berdu ležečeg starog i negda jakoga grada.
— Belec,  župno mesto s gradom na plem. obitelj Rukavina
spadajučim; zatim s podertinami starinskog istoga imena
grada znamenito. Iz okolice ove mnogo se meljnskog (za vode
riice) kamenja na dolnje posavačke Strane pošilja. —- 'Puhel/
župno, u veoma romantičkom, lepimi gorami i dolinami
napunjenom predelu, ležeče mesto. — Horvalska,  lepi grad

14

210

i gospodština, prie na izumerlu obitelj grofovah Ratkaj,
koi veču stranu predelali ovih posedovaše, spadajuče; da-
nas vlastitost obitelji Otenfelsa. — Predel ovaj, u kojem
medju ostalimi, gore več rečenimi, i dva ova stražnja me¬
sta leze, je tako zvano gornje Zagorje,  i šta se lepote, div-
nosti narave i zdravog njegovog zraka tiče, veoma mnogo
zanimivog za oko putnika imade. Ponosita ovdešnja berda
i klisurasti ovih neki veličanstveni prizori, odkuda tolika vre¬
la, zdravi zviranjki pod zemljom izniču, k tomu zatim kras¬
ne, mirisnimi i dišučimi travami pokrivene i prekrižano raz-
prosterte ovdešnje doline, svuda opet po lepih brežuljcih
kao i ravničnih i dolinskih predelih snažni gradovi i dru¬
ga obitališta položena, podaju motrečemu oku jednu u naj-
višem smislu zanimivo promenljivu narave dražesnost, koja
se svakim pravom i s najodličniimi Svajearske zemlje pre¬
deli prispodohiti može, i celi kip ovdesnjeg različitih pred-
metah suglasja takov je, da mu se svaki, koi i Sto za le-
potu narave čutjenja i ukusa imade, dovoljnim povodom
ganjen diviti mora. —.

4. Medji m ur j e.

Poluotok ovi, Metljimurje,  medju Murom i Dravom potoči
ležeče, spudao je u pervanja vremena k Horvatskoj, napo-
seb pod Varašdinsku varmedju, kada pako Zrinjski grofo¬
vi, kojih je celi ovaj poluotok kao pod grad Čakovec spada-
juča jedna gospodština bio, pod austrianskoin kučom i ver-
hovni župani Saladske varmedje postaše, predel ovi me¬
dju Murom i Dravom kao vlastitost i gospodštinu svoju ta-
da od varaždinske varmedje odcepiše, i k svojoj ga, od
koje verbovni župani biabu, priklopiše, od kojega zatim
vremena neprestano pod Saladskom varmedjom ostade. Le¬
pi ovaj murski poluotok deli se u gornju i dolnju stranu : u
gornjih svojih Stranah imade brežnate i neravne predčde,
gde po nekih okolicah osobita i posebnom svojom slastju i

21 I

vrecfnostju glasovita vina rastu. Tako se ovo najbolje u Lc-
tinsko j gori  više Beka  proizvodi, kojega se dobre letine ve¬
dro po 15 do 20 forintih u srebru prodaje, i koje se s
Lultenbergskim, Menješkim i Somlavskim uzporedit i s To-
kajskim prispodobiti može. Za tim u gornjem Medjimurju
blizu Serdišča je znamenito mesto tako zvano Pcklenica,  gde
se kamenito ulje (Steinoh!) dobiva, a droždji se od njega
pod imenom Kolomaz  za mazanje kolah upotrebljavaju. U
gorah ovili ima takodjer kamenitog uglevja, železa i nešto
drugih rudah, zatim u pesku Mure; nu više u Drave
zlato se nalazi, odkuda naposeb Dubravčani znatan no-
vac za iznoseee zlato dobivaju. Plodnostju Žitka krajevi ovi
brežnati nisu toliko poznali, nu time su bolje južne i dol¬
nje poluotoka ovog ležeče ravnične Strane oviin i preobilno
nadarene. S plodnostju krajevah ovili nijedan se od cele
Ugarske predel sravniti nemože, zemlja ovde je cerna, ma¬
sna i perhka i tako svakoj plodnosti najbolje prijatna. Ov¬
de poljodelac dvostruko, trostruko više nego u prede¬
lili llorvatske i mnogih Ugarske dobije; ali lomu i posle-
nost i bolje obdelavanje ovdešnjih stanovnikah mnogo dopri-
naša. *) U mnogih se ovili plodonosnih oranicali po dva

*) Plodnost ovih oranicah pored marljivosti u obdelavanju pripisuju
mnogi iste zemlje kakvoči, koja se ovdč, kao u Niiskoj okolici,
sasvime cerna nahodi; zato sc daklem kao zaostavši mulj od mo¬
ra smatrati može. Na to im jc povod dalo Plinia izgubljeno balo

more ,  kojc se je u ovoj okolici i podravini, u savezu stoječ s Ba-

latonom , kroz Baranjsku varmedju , Slavonin i Banat do cernoga
mora protezah imalo. Mnčnje svoje osnivaju, izvan povčsti i dan
danas u ustih prostoga puka o tom živuee, na nadjenoj ržpnoj
kosti Od strašno velike ribe, i na drugih velikih kostih, koje se
n Čakovačkom gradu viti i ti mogu; — i na tom, sto se je kao dru-
gdi, tako i n Legradu , kad su farni (župni) zdenac kopali, u du

bljini od dva hvata korenje od terstine našlo . . . INu to veče iztra-

živanje i zaslužuje-i potrčbuje! Pod suncem nista nije stalnoga, —
gde su nčgda beli gradovi stojali, onuda sada bistra voda teče! —

Stipan Mlinaric , Medjimurao.

14  *

212

puta na leto sije svake včrsti žitak od pšenice do prosa, i
virginički  tako, kao što i duhan zvani talar  raste. — Sta-
novničtvo ovo, koje tako tnajka narav svim izobiljem domačih
proizvodah nadari, da ovo susednu Štajersku, Krajnska
i. t. d. kruhom providjuje, i dela svoja radostno obavlja,
narodne horvatske pesme, najviše od Zrinjskoga pevajuči,
spada k sverži ilirsko - horvatskog naroda, s kojimi skupa
narečje i jedne običaje imade, od kojega su takodjer sta-
bla mnogobrojne naselbine po bližnjih ovde ugarskili var-
medjah udomačene. Stanovnici se poluotoka ovog najve-
čom več stranom od svili gospodskih teretah odkupiše, je-
dni sa svime, drugi pako u opredeljenom novčanom platja-
nju, i jer nisu kmeti, nego slobodni ili arendatori, tako i
slobodnie dišuč i polja kao vlastitosti svoje bolje obradji-
vaju; tako naposebne občine svoj vlastiti upravljajoči magi¬
strat i kod ovog službenike, nu oblasti druge prošnje sudu
podložen imadu. Pervi povod k odkupljenju ovom dade,
kada god. 1795. svim Stanovnikom okolice ove, osim ter-
govištah, koja več prie slobodna biahu, od blage uspome-
ne grofa G j ur e FesUliča  biponudjeno, da se sa svim odku¬
pe, i novce za 24 godine polože; usled čega se mnoga, i
sva tako rekuč znatnia sela odkupiše. — Ceste za medju-
sobna na poluotoku ovom občenja veoma su vredne i pes-
skom dobro'posute. Zupe 22, sve pako lepe, nekoje i veli-
kolepno sazidane cerkve imadu, osim mnogobrojnih opet
drugih i takodjer lepih podžupnih cerkvah, koje pod du¬
hovnu biskupie zagrebačke oblast spadaju. Ja takodjer izpo¬
vedih mogu, da sam kotar ovi pohadjajuči več nekoliko
putah od njegove plodnosti, krasote i urednosti očaran bio.
Poveršje zemljišta poluotoku ovog 16 [] miljah iznaša, gde
58,000 pueanstva i odluda 3,625 na jednoj [] milji ima-
dc, polag čega k najbolje naseljenim Ugarske kotarom spa¬
da. Konji ovdešnji dobri i lepi mnogo se traže, šta pre¬
delu ovomu znameniti dohodak prinaša. Mesta velika, ured-
no i dobro ustrojena, i u obče lepa i snažna imadu sta-

213

nja. — Od ovih tergovišta i ostala zn a trii a mesta jesu: Ča¬
kovec,  tergovište, lepimi urednimi kunami providjeno, dva
sata iztočno od Varašdina ležeče, ima franciškanah mona-
stir, koi i župe ove upravljanje pod sobom imade, i 1,500
stanovnikah. Orad ovdešnji stari i negda dobro utverdjeni,
vlaslitost danas obiielji grof. Festetida, u pervia pako vre¬
mena glasovitih Zrinjskih grofovah, preterpio je u pro-
šastnosti neka nasertanja Turakah. — Ncdelišče. , župno ter¬
govište, preko 2,000 stanov, brojeee. Mesto se ovo iz pervih
vremenah kao znatna kolevka preporadjajučega se knji-
ženstva ilirskoga spomenuti. mora. Ovde iz utemeljene oko
1568 godine tiskarne razmi mnogih do nas nedospevših,
horvatskih knjigah, Tripartitum  Verbociev god. 1574 u hor-
vatsko-slovenskom prevodu od Ivanuša Pcrgcšii-a  na svetlo
izid i e , i Jur ju Šubicu Zrinjskomu, neumerloga [Nikole Si-
getskoga sinu, posvetjen bio.-- Stridcva,  župno mesto, u
koje predelu glasovito medjumursko vino raste. — Goričan,
župno 2550 stanovnikah broječe mesto. -— Dubrava ,>  župno
mesto takodjer 2550 stan. brojeee. — Kotori , snažno župno
tergovište s 2400 stanovnikah. — Sveta Helena  u jednom
veoma prijatnom predelu ležeče, negda monastir i cerkva,
danas pako grad i imanje pleni, obiielji Kneževinah. Ovde
se gjasoviti najmre od lepih konjah sajmi derže, koji se
iz svih ovih predelah, kao takojer iz daljniih unutarnje
Ugarske Stranah amo na prodaju dovode. — Prelolc,  snažno
uredjeno tergovište s lepom župnom cerkvom, ima preko
300 večom stranom iz tverde gradje sazidana i nekoja ta¬
kodjer ugledna stanja , i 2800 stanovnikah. Ovde je jedi-
na u Medjimurju svilana (svilna fabrika), u kojoj se mnogo
svile prede. — Podluren,  negda Turni. iVr, tergovište u sred
Medjimurja ležeče, s dervenim preko Mure mostom. Ovde
je negda glasovita , u vreme Rakocieva rata unistena tver-
djava bila. —■ Vide se još golemi nasipi, u gotiekom stilu
sazidana cerkva, zvono gotičkimi pismeni urešeno od god.

1168, verlo ugodan glas imajuče. — Ovde sc mnoge staro-

214

davne dragocenosti izkapaju, nu žalibože, mesto u Zagreb,
odaslana su večinoin u magjarski muzeum u Pestu; neka
se vidili mogu kod tamošnjeg visokoučenog župnika i za-
eastnoga kanonika St. Galoviia.  — Legrad,  slobodno ter-
govište, leži u kutu na granici saladske, križevaoke i šo-
modjske varmedje, kod utoka Mure reke u Dravu; pol dru¬
gi sat od Koprivnice, pet satih od Varaždina i tri sata
kroz dravski s Murom sjedinjeni brod od Kaniže odaljeno.
Legrad ima u zemljištu svojem do 1(1 hiljadah ralih; nu
žalibože večom stranem povodnjam tako izverženib, da još
pod Leopoldem I. i kasnie višeputah predloženja načinjena
biahu, da se naselbina cela ova u koji drugi predel pre¬
nese. Dana« Legrad jednu katoličku župnu, vele umetno
sazidanu cerkvu, zatim jednu kapelu i jednu novo zidanu
evangeličku cerkvu imade. Ulice niti su dobro uredjene,
niti mnogo lepih kučah imadu, i to jedino poradi preve¬
like pogibeli čestih povodnjah. Od obertnosti napomenuti
se može, da se ovde najbolji kruh, najbolje kotarice i glasoviti,
razlieito izrezkani i izkitjeni nožiči dobivaju. Stanovnikah
2000 katoličkih i 300 evangeliekib imade, u historiokom
pako obziru mnogo je znatnii Legrad. Ovde lakodjer kao
i s celim Medjimurjem vladali su Šubici Zrinjski — i ovi
su bili poradi važnosti mesta Legrada, kao jake negda tver-
djave, od koje se danas samo nasipi vide, i svojim polo¬
žajem kao ključa u Ilorvatsku i Štajersku — Legradski ver
hovni kapitani. Mesto ovo je višeputah turskom napojeno
kcrvjom, odkuda se i danas još oranica nuz Dravu ležeča
zove Tursko grobje;  poglavice od Legrada još se danas
vojniekim načinom nazivaju, kao sudac kapetanom.,  pervi
zakletnici vojvodami  pešaekimi i konjaniokimi i. t. d. — Kod
broda ili prelaza preko Mure Kakinjom  nazvana, vidi se
mesto umetno priredjeno, gde glasoviti Novi Zrinj  tver-
djava stajaše, i ne daleko odtuda pije se još i sada iz Zrin-
skovoga zdenca voda. — Zatim su medju ostalimi još mno-
gobrojna, lepa, i skorom sasvime iz tverde gradje podig-

215

nuta i napomenuti vredna sela, kao: Domalovec, Kraljevec,
Celovec, Goričan, Hodošan, Dr alkov ec , Vidov ec  i Cirkovljane
tako nazvane od cirkvenikah (templarii), koji ovde i u
Macinci  i sv. Martina  u Pcmorju  obitavahu. U svakom ovom
mestu vidi se još gotička, iz 11. ili 12. veka sazidana cerk¬
va; i mnoga druga: jer gde na 16 £H3 miljah toliko- pu-
čanstvo stanuje, tamo i  mnogobrojna sela biti moraju. —

Rečlti kolar, lil ugarsko>horvat$ko primorje.

Pod Rimljani spadaše kotar ovi pod Liburniu, koja
je takodjer strana starog Iliiika bila, kasnie po razdelje-
nju rimskoga carstva dojdu okolice ove pod istočno carstvo,
kojemu zatim pod JSicc/orom  čarom Karlo veliki  okolice ove
otme i nje posebnimi vojvodami ravnati dopusti, koje pod
zaštitom franačkom, jedno vreme zatim opet nezavisne pod hor-
vatskimi vojvodami biabu , dokle se Krelimir  god. 900 kra¬
ljem svih ovili okolicah nenačini kojega je koleno kasnie
preko 100 godištah ovde upravljalo. Zatim patriarke od
Aglara (Aquileja) deržaše u ime zaloga predčde ove, i posle
opet Fridrik III.  car mesto ovo 1471 za sebe kupi. Zatim
pod dvornim tergovačkim savetom u Terstu sedečem, ko¬
tar ovi, pod kojim i celi na Austriu spadajuči primorski
kotar biaše, povratjeni su opet krajevi ovi k ugarskoj
kruni. — Pod Mariom Tercsiom  načinjena je bila za okolice
ove Severinska varmedja,  koje verhovni župan skupa i rav-
nitelj morskog kotara bio jest; varmedja ova sastojaše iz
tri h kotarah : Morskog kotara  (Processus maritimus), Kupskog
kotara  (Processus Colapianus) i Brodskog kotara  (Processus
Brodensis). Zalim opet Josip II.  car odredi, da nuz more
ležeči krajevi kao Reka, Bakar i Kraljeviča pod tergovački
posebni morski kotar spadaju pod imenom [Luterale Hun -
garieum )i svojega posebnog ravnitelja imaju, ostala tri kota¬
ra od severinske varrnedje u dva kotara sjedini: kotar
morski i kotar prčkokupski (Processus maritimus i Trans-

21 fi

Colapianus) ove k zagrebačkoj varmedji pridruži, i tako severin-
ska varmedja prestade. — Danas kotar ovipod nijednu varme-
djunespada, nego posebnog svojeg ravnitelja (gubernalora)
imajuo, jedan morski za ugarsku tergoviru kotar naeinja, ko-
jeg ravnitelj kao i varoši ovdešnji na sabor ugarski i kra¬
ljevinah sadruženih s odvetom pozivaju se. — Glavno me¬
sto celog ovog kotara morskog tergovačkog, koi od 6 |—j
miljah prostora zauzima i 31,000 štanovnikah imade, jest
Belca  (Fiume, Flumen), slobodan i kraljevski varoš, ležeči u
jednoj uzkoj kamenitoj dolini kod nauštja potoka, koi se
u gornjem svojem predelu Rečina, u varošu opet i tako
dolnjem predelu Fiumcra  imenuje. Sastoji iz novog i sta-
rog varoša, koji zajedno uzeti do 1100 kučah i 9000 sta-
novnikah imadu. Stari varoš leži na jednom višem mestu
i neukazuje se prijatan ; jer su ulice uzke, stermaste i ne
redne i prostim samo pukom naseljene. Novi Varo$,  po-
lag mora ima prijatan pogled, široke, dobro uredjene uli¬
ce i mnogo uglednih kučah; ulice su i pred kučami svu-
da lepim čelverouglastim kamenom dobre potaracene. —
Od cerkvah najpoglavitia je glavna svete Marie, koja je i župna
varoška i skupa kolegialnog Rečkog kaptola cerkva, bogato
svake versli mramorom okrašena. Godine (827 i 1828 ve-
lieanslveno je obličje (frontispicium) dobila. Zalim lepa cerk¬
va svetog Vida (negda Jesuilah) na način i spodobu cerk¬
ve »Maria della saluter,  u Mletcih ustrojena i mnogimi
lepimi dedi po mramora ukrašena. Od ostalih sgradah: le¬
po i veliko stanje kasina, u kojega je pervom podu pre¬
lepo varoša ovog kazalište; zatim obitališle Ravnitelja ov-
dešnjeg kotara, varoška kuča i druge nekoje tergovaeke i
gradjanske ukusno ustrojene kuče. Reka je stolica ovdeš-
njeg kraljevskog ravniteljštva, jednog tergovačkog i menbe-
nog suda, morskog konsulata i jednog nadzirateljnog magi¬
strata od zdravja (Sanitatsmagistrat); varoš ovi nadalje ima
jedan gimnazij, jednu glavnu gradjanku ueionieu, jedan kapu¬
cinski manastir i opet drugi kaludjericah (opaticah) benedik-

217

tinskih samostan sa učionicom devojačkom, jednu Lazaret-
nu i Kontumaca kuču, jedno god. 1822 ustrojeno družtvo
i jednu gradjansku bolnicu. Sada se u Reki sledeče fabrike
nakaze : od papira 1, od duliana ili cigarah 25, od klobu-
kah 3, od voštanih svečah 2, od pomorskih sidarah (len-
gerah, mačakah) 2, od špirita 10, od šečera 1, od kožah
6, farbarie 2, fabrike od čokolade 2, svega ukupno 62.—
Največa je tergovina Reke s dervi, ugljevjem, 'Žitkom, ko-
nopljem i spodobnimi unutarnje Ugarske proizvodi. Mesta
razveselenja jesu: ugodna, lepim dervljem zasadjena pro¬
menada (šetalište) i na kraju ove jedan občinski vert Leo-
glieto ozvan , s jednom lovorovom šurnicom. — Bakar,
(Buccari) slobodni morski varoš na podnožju jednog ber-
da ; ima slobodnu Inku, vlastiti svoj magistrat, glavnu jednu
gradjanku učionicu i 2100 stanovnikah, koji se ribariom
i po nešto morskom tergovinom zabavljaju. — Novi,  ter-
govište polag mora i ogulinske krajine, ima malu luku, 400
kueah i preko 2000 stanovnikah. — Kraljeviča  (Porto-Re)
tčrgovište s 1200 stanovnikah, s dobro uredjenom i dvo¬
mi gradovi obranjenom lokom, koju Karlo VI velikimi troš-
kovi za največe morske brodove prirediti dade, nu da-
nas se malo pohadja. Stanovnici se najviše s ribariom za-
bavljnju. — Na jednom kod Reke povišenom berdu stoji sta¬
rinski grad Tirsat  (Tersaclum) negda glavno Frangepanske
obitelji pribivalište. 411 kamenitih stupaljah (skalinah, šten-
gah) vodi na isto ovo berdo, na kojemuje danas jedan fran¬
čiškanski od frangepanske obitelji utemeljen i velikimi po-
vlasticami providjen manaslir s glasovitom cerkvom sv. Marie,
majke božje Lauretanske, kamo iz svih ovili primorskih
predelali i daljnih Krajnske krajevah pobožni svet pu-
tovati običaje. — Draga,  glasovitirn istog imena vinom daleko
poznalo selo. — Cirkvenica,  ne daleko od vinom bogate do¬
line, Vinodol  zvane, ležeče mesto. —

218

Vojnička Horvatska.

Karlovačka tako zvana krajina, i perva od svih osta¬
lih granicah ustrojena , danas se u četiri regimente deli:
Ličku, Otočku, Ogulinsku i Sluinsku regimentu; gde po-
glavitia i pamtenja vrednia mesta jesu:

l. U Liekoj regernenti :

Gospiv,  tergovište i glavno regimente ove mesto, i
stolica brigadnog od ove i Otočke regimente generala,
leži polag potoka Novčiče, na dalmatinskoj cesti, ima
jednu glavnu mužku i jednu devojačku učionicu i preko
1400 stanovnikah, — Karlov Bag  (Carlobago), morski varoš
(koi se u stara vremena Srissia Stripa  i posle Bag  zvao),
u pervia vremena bio je varoš ovi grofovah Kerbavskib,
koji mu slobodnosti pokloniše, od Matie kralja 1481 potver-
djene. Varoš ovi bio je 1525 upravo na pokladnji dan od Tu-
rakali napadnut, oplenjen i porušen. Pod Karlom IV.  me¬
sto se ovo opet podigije, i zato od njega na mesto samog
pervašnjeg imena Bag  — sada s pridavkom Karlov Bag
nazvato, i Maria Terezia 1751 dade mestu ovomu posebna
statuta (uredbe), i polag ovili bihu 1760 gradjani ovdešnji
uvedeni u svoja pervanja prava. Posle biše karlovačkoj
krajini pridruženi 1716, bivši prie jedno vreme pod Terst-
janskiin tergovačkim nadzirateljstvom. Varoš ovi u jednom
jako uzkom, berdi i morem zaklopljenom prostoru leži, ima
do 200 kueah i 900 stanovnikah, svoj posebni magistrat,
jednu lepu župnu cerkvu, jedan kapucinski manastir, jed¬
nu varošku učionicu i jednu luku, koja je dosta velika i
duboka, nu malo tergovine imade. — Dobroselo , selo do
900 iztočnih kerstjanah broječe, u kojem kordonski regi¬
mente ove zapovednik (major) stanuje. U stražnjem austri-
ansk - oturskom boju bio je ovde veliki tabor (logor, La-

219

ger) vojske, od kojega se ostanci još vide; i u bližnjem berdu
Lumbardenik  zvanom sledeči, u naškom jeziku, napis čl ta se:

Put u Tursko
Vojske Cesara Rimskoga
Josipa II.

IX. Februara 1788.

Udbina,  na vrelu potošca lvčrbave i danas najpogla-
vitie starinskog i negda glasovitog kerbavskog kotara mesto.
Velike podertine ovdešnjegmočnog negda berdanjskog grada,
jake još takodjer zidine s turnji i toliki drugi ostanci najdje-
nib starinah, kanoti starih novacab i mnogih drugih zname¬
nitih redkostih, dovoljno negdašnju važnost zgradah ovih po-
kazuju. Neki pisci početak zidinah ovih pripisuju Rimljanom,
drugi opet starim ilirskim kraljem. Ovde je negda katoličkog
biskupa od Kerbave stolica bila, i od bivše cerkve još i danas
znamenite podertine vide se, koje Turci, kada su god. 1460
grad celi predobili, porušiše, i iz eetverouglastog njezinog
kamenja ostali utverdiše grad i kuče sebi sazidaše. *) Po-
litelj,  veliko selo s 1100 iztočnog verozakona stanovnikah.
Južno-zapadno od mesta ovoga vide se podertine, danas
»Puh.sa.nova gradina  zvane, gde negda grofi Karloviči stano-
vahu, kako njihova od god. 1432 i 1451 izdata privilegia ili-
ti povlastice svedoče. — Bila/,  selo od više 500 stan. pod
jedniin islog imena podertim gradom ležeče. Ovde je To¬
mas kralj bosanski, koi s čarom turskim u gradu Jajci po-

*) Kerbave (Corbaviae) ime več se od starih vrčmenali u dogodov-
stini napominje. Tako Konstantin sin carski napominje več Liku i
Korbavu. Da pako ime ovo Kerbava (Corbavia) najlaglje od istog
imena varosa dolazi, koi se je poslč možebiti opet Udbinom na-
zvao , to se zaključuje odluda, jer u zaključku sinodalnog sabora
od god. 1185, kada je još Kerbava kao župa arci- biskupie split¬
ske bila i Petar VII ovdesnji arcibiskup u Kerbavi pervi bisku-
piu litemeljio, dolazi ovako: «Corbaviensis Episcopus habet sedem
suam in »Corbavia« (Kčrhavski. biskup ima stolicu svoju u Kerbavi),
i tako se vidi, da je i v ar o s jedan Kirbava  (Corbavia) moro biti.

220

tajno priatelstvo složi, od sina svojega Stepana i brata po
naputjenju ugarskog kralja Matie 1451 ubijen bio, na sto
Bosna med ove dve ubojice razdeljena, god. 1474 u ruke
turske padne. — Koinsko,  selo polagmora, s 240 kaloličkih
stanovnikah. Odtuda dalje i blizu Karlovabaga leži selo Vi-
dcvac,  s podertinom grada Videv-grad  zvanom, od kojeg se
kazuje, da su ga još Rimljani sazidaii. Kod ovoga grada
Senja ni god. 1664 potukoše mnoge Turke. Zapovednik od
Senja bio je lada Petar Zrinjski, koji zalim 1665 banom po¬
stane i na mesto njega je Ivan Tersački imenovan bio.

Pametiti pako vredna je u ličkoj regementi najdalje
južno-ležeča lepa Zermanjska dolina.  Kotar ovi pod starim
llirikom zvao se je Ledanum,*)  i danas se još od stanovni¬
kah posebnim imenom Vinodcl  naziva. Mala ova dolina je
veoma zanimiva. Dužina njezina pol drugi sat a širina samo
jedan četvert sata imade, zatvorena je visokimi klisurasLimi

Farlati  sudi, da se je ovi poslč tldbinom  nazvao. Kada jc Hor-
vatska pod Ugarske kraljeve došla, podfiliše ovi Kerbavu nekim
horvatskim velikakcm i odtuda postade ona grofiom. U XIV. viiku
podeli nju Karlo Roberto jednomu Svojemu dvorniku, iz starog bor-
vatskog kolena Gusieah; za kojim je .s ledi o njegov sin Radoslav ,
opet urtuk Tomas i mnogi drugi. 1522 bila je Kerbava Ivanu Tor-
kvatu povčrena. 1527 prcdobili su ju Turci. 1089 od Turakah ote-
la. podeljena je bila grofu Adolfu Zinsendorfu , a od ovoga opel
medju 1090 i 1700 povratjena je erariumu natrag.

Josip /zdenezr: Geschichte i. t. d. broja  318.

*) Kada su god. 177 pred Isukerstom Rimljani Istriu prcdobili i ovu
tako u rimsku dbržavu pretvorili, nadvlada 6 godinah kasnie rimski
Pretor L. Anicius  i kralja ilirskoga Gencia  (Gentius), po čemu su
sada Rimljani sasvinre gospodari jadranskog mora postali. Illjricum
je južno Panonii ležao, pod kojeg Jnpidia, Liburnia  i Dalmacia
na jadranskom mora spadaše. Glavno mčsto Ilirikuma bio je Si.im
(Sirmium). Ova deržava nije samo proizvodi bogata nego i svojim
bojnim pukom znamenita bila, iz kojeg se rimski junači: Claudius
(268), Aurelianus  (270), Tribus,  (277) i rimskoga carstva spasi-
telji porodise. (Fras, Topogr. der Karlstddtcr Mihliirgrenze.)

221

stenami i kamenitimi berdi, koja samo po verhih svojih i
to slaba dervetja imadu, i okolica je kao u podugačkom
dubokom kotlu položena. — Poveršje cele ove doline
sastoji iz samog skoro klisurastog i poterganog kamenja, koje
tuda sve jedno na drugo prebacano i opet s drugim manjim
kamenjem smešano tako stoji, što predel ovi jako neplodnim
naCin ja i polag sve blagosti podnebja samo se proja i kuku-
ruz, i to ne svuda sejati mogu. Na kraju jednom doline ovai
nešto poniženom berdu stoje tverdog negda grada Rakovnik.
podertine, na drugom pako kraju velikolepne podertine
negda Zvcnigrad  grada, i ovde se dokanča Lika, i Dalmacie
zemljišle počimlje. Obstoječe još obodvih ovih gradovah po-
derline dovoljno negdašnju njihovuznatnost, vclikoču i jakost
pokazuju. Kada je Austria god. 1689 cele Like predobljenje
od Turakah doveršila, dva ova grada, kao najznatnie okolicah
ovih tverdjave dugo vremena od Turakah biahu tverdokor-
no branjena i samo s največom šilom predobljena, kada
su najlaglje i porušena. Glavno mesto doline ove zermanjske
je: VrUo  do 820 stanovnikah najviše istočnog verozakona
broječe, leži na dalmatinskoj cesti, i lepi položaj, apoglavito
dobru vodu imade. — Zatim Palanka,  jedno malo s katolič-
kom župom selo, leži na dalmatinskoj cesti. Lepi srebrena-
stimi svojimi valovi Zermanja potok, koi ovu dolinu pro-
tiče, ovde jedan vodopad načinja, na kojeni i nekoliko mli-
nah imade. God. 1809, kada je Marmont iz Dalmacie išao,
tude se jedna mala bitva dogodi.

2. U Otočkoj regementi  je:

Otovac,  tergovište i glavno regimente ove mesto po¬
lag Gacke potoka; ima do 100 kučah i 400 stanovnikah,
jednu za detčake i jedmi za devojke gtavnu učionicu. Na
ulazku župne ovdešnje cerkve sledeči latinski napis stoji:

Narrentur justitiae et Clementia in Fortes Izrael — Ju-
dicum Cap. 5. vers. 11.

222

O Regina Orbis, prima, atque piissima Mater
Just.itia Ilyrios, et pietate regens,

Prima Reformatrix Iiyrorum, magna Theresia!

Tu perfecisti, quod nequiere Viri.

Prima doces Artem bellandi, prima Croatas
Legibus emendas, et pietati trahis.

Martem lex, Legem pielas attemperat, armis
Corpora, Lege manus, cor pietate domas;

Templum hoc Prima sacras, in quo tibi jure Parenti
Grati IIyri sacrant corpora, corda, manus.

Anno Domini MDCCLXX1V. * **) )

U Otočcu se glavni drumovi od Karlovca i Senja sa-
staju, zatim od Gospiča i najposle od kordona. U stara
je vremena ovde jedna opatia bila, koja zatim 1241 pre-
stade, i od posle se samo kao naslovna svetog Nikole od
Gacka  podeljuje, koju naslovnu opatiu danas Prečastni g.
Mihailo Mihič  kanonik zagrebački i kraljevskog konvikta
ravnitelj imade. — Kada kasnie obitelj Frangepanah iz
Kirka (Velja) za svoje zasluge prot Tatarom u Ugarskoj i
najmre za ovili uništenje na grobnickom polju god. 1242
Otoiac  od Bde IV.  kralja dobiše, načini.še ovde jedan čver-
sti grad, i kasnie god 1461 Sigismund Frankopan  utemelji
ovde jednu biskupiu, kao sto se u arkivu franciskanskog
monastira u Tersatu (Tersactum) čita, i iz jednog patenta
od otočkog biskupa izdatog vidi , koi se u Senju perste-
nom i pečatom providjen čuva ’*"*). Ne dugo zatim i taki
god. 1467 mesto ovo tako je od Turakah napadjeno bilo,
da isti stanovnici pobeči moradoše, i tako biskupia prestane.
Mesto je ovo višeputah u ruke turske došlo i god. 1543
pod Selimom II.  ban horvatski Pelar K e glavič  ovde potuče

*) Ovo sam najviše za protivnike ilirskog  imena naveo, davide, kako
se je ime ovo u sva vrčmena i po svili krajevih nase domovine
kao narodno i takodjer službeno upotrčbljavalo. —

**) Fras:  Topographie der Karlstadter IVlililar-Grenze str.: 225.

223

Turke. I na bližnjoj i lepoj Gacke dolini 1663. 16. Ruj na
Petar .Zrinjski,  za tada zapovednik od Senja, Ali-Pašu Čcn-
gida  s m a lom vojskom potuče.— Senj,  varoš s celim svojim
zemljistem skupa verti i senokošami uzimlje samo 8l8 a / 4
jutarali prostora i broji do blizu 500 kučah i 3000 stanov-
nikah. Ulice su uzke, osim onih, koje polag mora leže; nu
dva lepa terga i mnogo lepih kučah imade, šta varošu
ovomu od morske Strane veoma lepi pogled daje. Senj je
stolica biskupa senjskog, i u jedno sjedinjenog modruškog
i kerbavskog i njegovog stolnog kaptola; ima jedno bo¬
goslovno seminište, jedan biskupski liceum, jednu glavnu
učionicu za detčake i jednu za devojke i jedno nadziratelj-
stvo zdravja (Sanitatsmagistrat). Od cčrkvah odlikuje se
lepa i velika stolna cerkva, od ostalih sgradah lepo bisku¬
pa obitalište, koje presvetli, sada sretno upravljajuči biskup
Mirke Ožegovid  velikim trudom i požertvovanjein na novo
od temelja sagraditi dade. Zadnjič je Senj za granicu hor-
vatsku kao tergovaeko mesto veoma znamenit, koja tergo-
vina, najmre poeetkom lrancezkih bojevali živahna biaše;
nu danas se luka njegova toliko več ne pohadja. U Senju je
takodjer postava ili skladište (depositorium) od carske morske
soli, iz koje vladanje znatni novac dobiva: zatimjednatrideset-
nica. — Senj  varoš bio je več godišta 340 pred Isukerslom
od vodje Reloveza utemeljen, i kasnie 8 godinah od Gerka
Telia Tulia  zidovi providjen. God. 452 kr. nar. predobi
varoš ovi Atila, i kasnie u 13. veku Tartari ga na pepeo
obrališe. Bela IT.  zatim Senj Frankopanskoj obitelji pri¬
kaže, koja ga opet sazida, i mnoge mu pravice podeli,
koje kasnie Matiaš kralj 1483 potverdi i Senj na kralj, va¬
roš uzvisi. 1752 godine dojde Senj pod komercialno nad-
zirateljstvo od Tersta; godine pako 1776 pod vojnieko
upravljanje i 1785 slobodnom lukom proglašen bude. Za¬
tim je bio pod lranceskom vladom priložen k novou-
strojenim ilirskim deržavam, i posle toga pod austriansku
graniearsku vladu dojde. Nu on traži danas putem deržav-

224

nog sabora svoje stare pravice. Senjani u staro vreme na
moru biahu veoma jaki i strahoviti, tako da je August  car
njima, boječi se njihove sile, brodove oduzeli dao, i Mletčani
su god. 1595 prisiljeni bili, proti njima tužiti se. Ovi ne¬
prestano s malom šilom tako uspešna navaljenja učiniše,
da tako sledeče prirečje i pravedno zazlnžiše; » Audaces/or-
tuna juvat ,« t. j. junakom sreča u pomoč terci. Oni su god.
839 oplenili Furlansku (Friaul) i god. 1220 jadransko more
pod harač spravili; 1508 godine franeezke flotile zapoved*
nika su proterali; 1526, 1532, 1557, 1569 i 1589 godinah
Turke potukoše, kako i 1592 godine, kada njihov biskup
i skupa 12 kanonikah žertve hrabrosti i domoljubja posta-
dose. 1595 godine potukoše oni bega Cerniia\  1596 poku-
šaše tverdjavu Kliš predobiti; 1601 predobiše jedan veliki
turski brod; 1602 oteše Turkom Liku i 1610 opet jedan
veliki turski brod predobiše, u kojemu se je i babica Sul¬
tanova s velikim blagom nalazila. Car Rudolf naimenuje
zato slavodobitnike ove za viteze, i pokloni im godišnju
penziu, koja stopram 1746 godine prestade. 1613 godine
predobiše oni jednu mletačku galeru, i 1616 boj vodjahu s
Mletčani. U godinah 1651, 1663, 1664, 1679, 1685 i 1686
načinjaše oni predobljenja u Lici i Gački. Od Senja proti
Novomu iduč imade jedan spomenik, koi sledeči u naškom
jeziku napis imade:

Ovde pogibe Ban Anton Miletieh, s devet Senianov.*)
Jablanac,  selo od 800 katol. stanovnikah južno od
Senja i polag mora ležeče, odkuda se mnogo lepog der-
veta za gradjenje ladjah odvaža. Ovde su podertine jednog
starog grada, koi je god. 1251 pod Belom IV. od Stepa-
na Bana slovinskoga sazidan, u to doba je i Jablanac mesto
iz otoka Raba naseljeno. — Zavalje,  mesto na granici tur-
skoj s kontumačnom kučom. — Perulič,  mesto s 500 sta¬
novnikah, koje medju Otočcem i Gospičem jednu poštarsku

*) Fras :  Topographie dcr Karlsliidter Militargrenze.

225

štaciu čini. Perušič negda, dokle su još Turci u ovili oko-
licah gospodovali, bilo je glavno njihovo postanište, najmre
god. 1553 kada je Malkoč pasa bosanski mesto ovn s Turci
naselio. God. 1569 ovde su Turci od Senjanah, godine pa-
ko 1642 od Kašpara Tersačkog potučeni bili. Kod mesta
ovog vide se ostanci rimske jedne ceste i mnoge druge
podčrtine; zatim u okolici ovoj, najmre pako kod bližnjeg
sela Kvarte (Quarte) zvanog, najdjeno je mnogo starih zlat-
nih novacah i svakoverstnih starih mozaiekih delali. Prosti
zatim puk okolice ove i danas još govori, da ovde negda
znatne osobe i takodjer stanovita Cima kraljica  je obita-
vala. — Korenica,  selo polag istog imena potošca preko
3800 st.anovnikah, najviše hristjanah imajuče; ima jednu
katoličku i jednu hristjansku župu. Ovde je grob Suleman
Bačiča Paše od dva konjska repa (tuga), koji poradi nemi-
rah u Bosni god. 1831 simo pobeže, gde i iste godine u
Lislopadu umre.

Petrovo selo  sa župnom hristjanskog veroispovedanja
cerkvom, ima preko 1300 najviše istog verozakana stanov-
nikah. Ovo je mesto prie na pomanjkanju vode terpilo; nu
u najnovie vreme po vodovodu jednom iz Priboja potoka
izvedenom tomu je pomoženo. U bližini ovde leži berdo
Cesarski pogled  nazvano; jer iz njega god. 1818 car Franjo
bližnje turske deržave je motrio, na što na istom mestu
njemu jedan spomenik sledečeg napisa stoji:

Franciscus I. Austriae Imperator cum Augustissima
Conjuge Imperatrice Carolina. Lustrantes ditiones suas
Illyri*us dignali sunt ex apice inontis hujus perspieere
Vicinas Turciae Partes die 14. Junii Anno MDCCGXVI1I.

Felicia tempora nostra.

Virhovina  (pod Rimljani Arapium  zvano), selo od 1900
najviše hristjanskog veroizpovedanja stanovnikah s jednom
župnom cerkvom ; polag u Vlastu,  koje se takodjer na Ver-
hovinu broji, i gde je opet druga hristjansku cerkva, vide
se ostanci jednog rimskog glavnog druma, koji je u stara

15

226

vremena iz Senja u Sisak vodio. Jedan sat od mesta ovo-
ga na jednom brežuljku vide se podertine okruglog jednog
i starinskog grada, PeraUč  zvanog, kojega je, kako se pri-
poveda, jedna toga imena obitelj sazidala. Opet druge po¬
dertine na jednom okruglom i ne odviše visokom berdu, zovu
se Cimi-Vlast,  koje god 1642 Kašpar Tersaeki poruši. Ov¬
de su pred više godinah najdjene posude (Urnen), u kojih
je pepeo starih Gerkah i Rimljana!) pokopan bio, i god.
1774 jedan pastir 60 komadah zlatnih dukatah od vreme-
nab Ladislava i Matic kraljah ugarskili najde.

3- U O g u 1 i n s k o j r e g e m e n t i:

Ogulin,  tiergovište i stolno mesto regimente ove, leži
polag Dobre potoka; ima jedan glavni terg, župnu katolio-
ku cerkvu, 1800 stanovnikah i glavnu mužku i devojaeku
uoionicu. Stara ogulinska tverdjava, koja još stranom i da-
nas za stražarnicu služi, sazidana je po porušenju Modruša
od Bernharta Frangepana i služila je dugo vremena u 15
i 1,6 veku, kada su vee Turci Bosnu predobili, za branjenje
klanjca, koi kr oz Gomirje i Verbovsko u Krajnsku vodi.
Plaški,  južno istoeno od Ggulina u jednoj dolini ležeče i
do 1000 stan. broječe selo, gde biskup hristjanski karlovae-
ki stanuje. Ovde se rialazi i danas tako nazvana Kala , u
kojoj sada katolički župnik prebiva, koja je pod Petrom
Zrinjskim kao zapovednikom karlovačkim za branište prot
Turkom služila; zatim su jedan sat daleko podertine na
jednom stermastoin berdu od Piaškaglava  zvanog grada,
koi je na obitelj Ifrangepanah negda spadao.

Pi ■osičeni-kamen,  mesto s kontumaenom kučom, raste-
lom i tridesetnicom (harmicom.)— Ledenice,  selo polag mora
s katoliekom župom i jednom malom lukom. Ovde se vide
na jednom stermastom berdu podertine stare jedne tverdja-
ve, od koje kažu nekoji, da ju je god. 1450 Stepan Fran¬
kopan sazidao, drugi opet i s jačim temeljom govore, da

227

je ova tverdjava i Senj još god. 1241 pod Belom IV. za
predzidje (Vorinauer) proti Tartarom služila. Grad ovi, ka-
da su Turci Liku pod sobom imali, za preprečiti napadenja
u Vinodol i Bribir, mnogo je doprineso. — Brinje , selo s ka-
toličkom župnom cerkvom, ima do 2000 Stanovnika!) i jedan
stari, Sdcolac  zvani, grad, koi je na grofe Frangepane spa-
dao i u staro vreme jako utverdjen bio, i mnoga nasertanja
preterpio.

Mcdruš  (lat. Merusium, podRimljani pako Tediaslum zvari),
danas selo od 400 katol. stanovnikah s jednom župnom cerk¬
vom. Ovde na jednom slermastom i proštom mestu, iz ko-
jega se okolice od Oštarie, Plaškoga, Careva polja i Ogulina
vide, leže danas poderline staradavnog i negda'toliko glaso-
vitog Modrul  grada; pod ovim pako na podnožju berda vide se
još podertine male jedne varošice, koja s gornjim gradom u
savezu stajaše i cela je obzidana bila. Grad ovi je jošte godine
sveta 3G38 (to je 41.7 pred Isukerstom godinah) od Gerkah
sazidan, koji, kada bi šestnajstogodišnji peloponezki boj nji¬
ma dosadio, s dopuštenjem okolice ote stanovnikah varoš
ovi utemeljiše i grad sazidaše. Kasnie, polag kronike Vitezo-
viča, Bela IV. god. 1235 grad Modruš bolje popravi i
utverdi. Okolo pako godine 1516 Jakub Paka  od Romanie
i gornje Bosne grad ovaj, i ovdešnji sv. Nikole monastir po-
ruši. Kako več napomenusmo, 1185 godine bila je za Ker-
Jjavu i Modruš jedna biskupia utemeljena; nu godine 1460,
kada Udbina  pod tursku vlast pade, ovdešnji biskup pobeg¬
ne u Modruš, i kada opet 1493 godine i Modruš ovi uzne-
miriše, otide s celim kaptolom svojim u Novi.,  gde odsada
Modruški i Kerbavski biskup'i kaptol obitavaše; stražuji
ovdešnji biskup Stfpan Doičid  umre 1794 u Zagrebu,
za kojim nijedan več nesledjaše; jer novouredjenje voj-
ničke granice nepotrebovaše više biskupa, i tako kerbav-
ska biskupia sa Senjskom skupa u jedno stopljena je bila *).

*) Bela III. kralj Ugarski utemeljio je Modrušku varmedju, koja se je

više izvora Kupe potoka preko Reeine (Fiumere) potoka protezala,

15 *

228

U Modrušu vide *e još podertine nčgdašnjeg obitališla
biskupskog, i stolne ovdešnje svetog Marka cerkve, gde
jošte zidine od grobnicah obstoje, i od mnogih drugih cerk¬
vah, koje su. prie mnogobrojrie ovde bile, danas se još
podertine vidjevaju. U srednjem veku bio je Modruš kao
glavno od jedne grofovie mesto, koja stranu stare Maronie
načinjaše, glasovito. Dalje nešto od Modruša leže opet po¬
dertine starog jednog paulinskog monastira, u kojemu za
cvatuče dobe njegove do 80 monakah obitavaše, i k oj i
mnoge diplome i prikaze najmre od Fragepanskih grofovah
imadjahu. Oltaria,  selo blizu Ogulina polag Mrežnice potoka,
ima do 1800 katol. stanovnikah. Mesto ovo negda jednu ja¬
ko lepu, veliku i na gotieku sliku sazidanu imadjaše cerkvu,
koju je grof Martin Frangepani iz Tersata (Tersactum) sazi-
dao, i on isti, koi je monastir i cerkvu u Tersatu uteme¬
ljil), gde je najmre u Tersatu polag nadgrobnice god. 1479
4. Listopada i pokopan. Jedan četv&rt sata od Oštarie oda-
ljeno dva vrela pod imenom Včrkica  izpod zemlje izviraju.
Jedno od ovih frišku i dobro pitku vodu imade, drugog
pako naprotiv voda je vruea, ima nešto mineralnog usebi;
nu s pervom na skorom pomešana vručinu svoju pogubi. U
p&rvia vremena vodu ovu obliž.«ji stanovnici za kupanje i
vračtvo više upotrebljavahu, kada su ju Turci visoko cenili. —
Dreinik,  selo od više 1200 ponajviše katol. stanovnikah,
leži polag Korane potoka; ima jedan mali utverdjeni blizu
turske granice grad, koi je u Šištovskom miru 1790 od
Turske odpusten bio. — Rakovica,  župno katol. selo od
1400 stanovnikah. [J okolici ovoj kod svete Helene Petar

i pokloni var medjo ovu 1193 godiue sa svimi dohodci Bartolu
Frangepanu s toni pogodbom , da u kraljevini s 10 oboružanih mu-
ževah, izvan pako grariicah s detirimi oboružanimi momci u logor
kralja dojti imade; i to samo onda, kada bi vojska horvatska
(exercitus croaticus) na boj odrcdjena bila. Original od ovog da-
rovnog lista nalazi se u arkivu ugarske dvorne komore. To na-
pominje: Jo$. Izdenczy, str. 341. —-

229

Zrinjski  god. 1649 potuče Turke, gde i Delli-Paša Badnje-
vit  pogine. — Ltshevac,  hristjansko župno selo od 900 sta-
novnikah na granici turskoj, odkuda se turski grad Teržac
vidi, koi je negda na Frangepane spadao.

4. U Sluinskoj regementi:

Sluin,  župno polag Korane potoka selo, odkuda ime
svoje ista regementa imade, od koje je glavno mesto u
Karlovcu. Ima jedan stari i negda tverdi grad, koi je od
godine 1822 zapesten, i od kojega pripoveda se, da ga grofi
Frangepani sazidaše ; grad ovi u pervia vremena spadao je
na grofe Slunj,  od kojih jedan Franjo Slunj  kao Ban Hor-
vatski u Zagrebu dana 2. Sečnja 1572 je umro i pokopan
bio. Vredan je viditi nadalje ovde vodopad Sluinčice po-
tošca, koji jedan sat daleko od mesta ovoga izvire i ovde
veličanstveno u Koranu pada. Padanje ovo samo je 2 do
3 hvata visoko; nu preko 100 hvatih široko i blizu na 50
različnih padežah razdeljeno. — Dalje gore proti turskoj
krajini leži konlumačna kuea Maljcvac  zvana, s raštelom i
s tridesetnicom; ovde blizu opet turski grad veliki Kladuš
leži. — Cetin,  tverdjava na granici turskoj ima do 100 naj¬
više kaloličkih stanovnikah. Ova je tverdja u Sištovskom
miru 1790 Austrii odpuštena i danas kao granična tverd¬
java na ovoj strani turske granice služi, gde danas jedan
štabski oficir (službenik) kao zapovednik grada neprestano
stanuje. Na grad ovi god. 1809 Turci silovitom rukom na-
vališe, zalim god. 1813 drugiput, kada ga i Auslrii oteše;
nu za kratko vreme opet silovitom rukom Turkom je odu-
zet bio. God. 1834 opet navališe silovitom rukom na grad
ovi, nu bez svakog uspeha. Grada ovoga položaj veoma
je dobar i za predobiti jako težak; jer na jednoj dosta
visokoj i stermastoj klisuri položen, okolo sebe opet, du-
boke doline i dalje zalim šumom obraštjena bereta imade.
Grad ovi je star i pervi put god. 1536 predobiše ga Turci.

230

— Celinski vare. ?, tako nazvano, polag Cetina blizu 700 sta-
novnikah broječe selo. — Klokoč,  selo polag Gline potoka
od 350 stan. naseljeno; ima jedan stari grad, koi je ime
svoje od jednog ovdešnjeg vodenog zviranjka dobio. Grad
je ovi u pervia vremena proti Turkom mnogo služio i tverd
negda bio; god. 1649 Pelar Zrinjski  ovde se je hrabro
prot Turkom branio. Ne daleko od grada ovoga je pod-
zeinaljska jedna duga špilja, od koje se kazuje, da i kri¬
stala u nutri imade. — Mraiaj  selo s 240 hristjanskih sta-
novnikah. Ovde je jedna 300 livatib velika klisurasta šup-
ljina Jakši epe, čina  zvana, u koju se stariih vremenah stanov-
nici pred napadanjem nepriateljah sakrivahu. — Bcrilovič,
selo s 200 katol. stanovnikah i jednom starom berdanjskom
tverdjavom. Grad ovi, kako se sluti, dao je pred 300 gn-
dišlah grof Barilovič sazidati. Ovde u bližini vise podze-
maljskih šupljinah imade. — Vinica,  mesto kod kojeg se
pepelnasti i cerni mramof terga, i odtuda na mnoge kra-
jeve razpošilja. — Rakovac,  mesto tik polag Karlovca le¬
žeče i tako rekuč jednom stranom za predvaroš ovoga
smatrali se može; nu na Sluinsku regimentu spada, koje
se granica tja do Karlovca varoša proteze. Mesto ovo iz
jedine ulice, kojom iz Karlovca u granicu poštarski drutn
vodi, sastoječe, snažno i uredno je ustrojeno, nekoliko i
lepih kueali imade. Ima takojer jedan vojnog odgojenja
ustav, u kojemu se mnogobrojna mladež za isti stališ od-
gojiva i podučiva, i takodjer jednu glavnu ueionicu. Na
bližnjem mesta ovoga, kako takodjer i susednog Karlovca
produžujueem se ugodnom brežuljku leže dva iz pervanjih
vremenah zaostavša grada, jedan je Svarea  Zrinjskih gro-
fovah, a drugi je Dubcvac,  više istog imena kariovaekog
predvaroša ležeči, bivši negda vlastitost obitelji Frange-
p.anah, Ovaj poslednji je popravljen i spada na zapoveda-
jodeg generala grofa Lavala Nugenta (Nužana), kojega on
god. 1842 Frančiškanom bosanskim za odgojenje mladeži
njihove duhovne velikodušno pokloni. Obodva ova gra-

231

da prot nasertanju Turakah sazidana i jedno vreme do¬
bro utvčrdjena biahu. — Perjahca,  selo do 3500 samih
hristjanah broječe, ima župnu cerkvu i učionicu. — Fali-
selo,  katoličko ,župno selo, ima 600, polovica hristjanah,
polovicom katoliokih stanovnikah. — Brošanac,  selo preko
1100 samih skorom hristjanskih stanovnikah s ueionicom
narodnom. — Brezcvac,  župno hristjansko selo, 450 sta¬
novnikah broječe.. — Cv-itcvič , župno katol. selo s ueioni¬
com do 550 stan. broječe. — K Sluinskoj regementi spada
takodjer žumberčanski kotar, koi ovde dve: 11. i 12. kum-
paniu načinja. Kotar ovi graniei od severa, zapada i jugo-
zapada s Krajnskoin zemljom, od iztoka pako i opet stra-
nom od jugo-zapada sa zagrebačkom varmedjom, i tako
od sluinske regemente sa svime odstranjen leži i do 7000
stanovnikah broji, od k oj i h su 4500 hristjansko-katoliekog
verozakona. Predel ovi, medju najvišimi istog imena go¬
rami položen, visoku, klisurastu i tako veličanstvenu gorah
svojih naravu iinadc; višeputah je- od Turakah napadnut
bio, s k oj i ini je više nego dva stoletja češtje i kčrvave
ratove imao i prot nasertanju na svoje gradove hrabro se
branio. Tako ovdešnji Zumberg  stari i negda tverdi grad
i danas u podertinah ležeči, mnoga je napadanja i branjenja
proti turskoj sili preterpio, i zapovednici njegovi takodjer
nekoji iz najslavniih horvatskih obiteljih ovde si branjenjem
i ravnanjem kotara ovog neumerlo u dogodovštini ime pri-
baviše. Mesta kotara ovoga najviše po ovdešnjih berdih iz
raztepenih kučah sastoje , niti se ikoje od kakove znat-
nosti ili velikog naseljenja napomenuti može. —

Kanska kraj i n a.

1. U pervoj b a n s k o j regimenti:

Glina,  glavno regimente ove mesto i tčrgovište, leži
polag istoga imena potoka u jednoj prijatnoj od brežulja-
kah obkoljenoj ravnici. Ima do 1900 stanovnikah, od kojih

232

blizu polovice je hristjanskog verozakona i jednu katoličku
i drugu hristjansku, lepe župne cerkve imade. Na glavnom
ovdešnjem četverouglastom tergu stoje nekoja carska ili re-
gimentska iz stalnog gradiva i snažno načinjena stanja, druge
su pako mesta ovoga kuče največom stranom dervene i
daskom pokrite. Napomenuti je vredna domorodnom čita-
telju ovde jedna opazka, što sam ravno i u Zagrebu i po
drugih domovine naše. mestih, nu nigde u tolikom broju
opazio: da ovde iz najstariih več vremenah zaostavšeg
običaja največa strana kučah na svojemu krovnom gerbu
ili tako zvanoj vetrenici imadu mladi mesec i zvezd u na¬
činjena ; šta takodjer za jedan dokaz služili može, buduči
je mladi mesec i zvezda bez dvojbe gerb stare Jlirie bio,
da su ovdešnji današnji ptici i zaista pravedni rodom i
jezikom potomci starih Ilirah. — Topusko , u Teoma ugod-
nom položaju medju prijatnimi brežuljci, i još, šta nekoji
ostanci izkopani svedoče, Rimljanom poznate toplice. Lepa
i prostrana za pristojno primanje gostovah ovde priredjema
stanja služe mnogobrojnim u letno doba amo dolazečim
gostom, tako za prilično ustanjenje, kako i za ugodnu za-
bavu. Velike i lepe podertine starinske i zmožne svete
Marie ovdešnje opalske cerkve, od koje naslov imade da-
nas biskup'zagrebaeki, vide se još u svojoj velikom stra¬
nom pervobitnosti. Gore,  župno selo s proščenja cerkvom;
ovde su na jednom berdu podertine grada Miljan  zvanog,
pod kojim se lepa pruža dolina, — Maja,  župno selo s
poderlinami jednog starog grada. — Slabina,  mesto polag
Kupe ležeče; ima slatinu iliti kiseljak, s kojom opet na
drugoj strani Kupe jamnička slatina po svoj prilici u pod-
zemaljskom savezu stoji. •—

U 2. banskoj regimenti:

Pcirivja,  varoš i stolno regimente mesto, leži u veo-
ma prijatnom i malo povišenom mestu polag istoga imena

233

potošca, preko kojeg jedan derveni most vodi, i zatim pol
sata od Kupe odaljeno, kuda opet drugi na poštarskom
drumu načinjeni most imade. Varoš ovi imade više snaž¬
nih i uredno sazidanih kučah, od kojih se napomenuti
mogu : varoška, brigadna kuča i zatim druga nekoja regi-
mentska i domačih gradjanah stanja. Na sredi varoša stoji
lepi, četveroug lasti, dudovi (murvami) okruženi terg, kojeg
lepa katolička župna cerkva i sama iz tverde gradje sazi-
dana stanja krase. Varoš ovaj, koi još jednu hristjansku
župnu cerkvu imade, broji do 700 kučah i 4400 stan. Ima
glavnu detčakah, jednu merničku i jednu devojačku ueio-
nicu i zatim jednu bolnicu. — Ko s tajnica , varoš, leži na
jcdnom uzkom prostoru izmedju Une potoka i jednog ster-
mastog, kamenitog Ded  zvanog berda; ima do 400 kučah i
3100 stanovnikah, jednu katoličku i jednu hristjansku žup¬
nu cerkvu i jedan frančiškanski monastir. Na drugoj strani
Une, kamo jedan derveni most vodi, spada još k austri-
anskoj strani mali jedan komad zemlje, gde je grad, kon-
tumaeka kuča i svaki se ponedeljak sajam ili raštel derži.
— Dubica,  varoš dosta uredno ustrojen polag Une potoka,
kojemu malo nižje na drugoj obali leži turski grad i varoš
Dubica ; ima jednu katoličku i drugu hristjansku župnu cerkvu
i 3200 stanovnikah. — Slabinja,  preko 700 samih hristjan-
skih stanovnikah broječe selo, gde dobar raste duhan. —
Živaj , selo do 1000 hristjanskog verozakona stanovnikah
broječe. — Gvozdansko,  župno selo, ima polag železne rude,
taljenja (topljenja) peč i gvozdanu. — Jasenovac,  kod uloka
Une u Savu ležeče-mesto; ovde se na godinu napravlja
mnogo tergovačkih ladjih. — Zrinj,  župno mesto, glaso-
vito podertinami starinskog grada, od kojeg je u dogo-
dovštini našoj veoma -glasovita Zrinskih grofovah obitelj
ime svoje slavno dobila. — Novi Sisak,  polag Kupe i na-
protiv staromu Sisku ležeče mesto; ima mnogo lepih za
spravljanje Žitka magazinah i nekoje takodjer snažne ter-

234

govačke kuče i broji do 700 stanovnikah. Takodjer i u
okolici ovoga Siska izkopani su naposeb mnogi grobovi i
drugi nekoji starožitnosti rimske ostanci. —

Varaždinska krajina.

1. U križevačkoj regimenti:

Bclovar,  stolno obodvih regimentah mesto, snažno i
uredno ustrojeno, ima do 400 kučah 2700 stanovnikah, glav-
nu detčakah i devojakah učionicu, jednu zemljo- merničku
(geomelričku) učionicu, dve katol. i hristjansku župne cerk¬
ve, jedan vojnog odgojenja ustav, u kojemu se brojna za
isti stališ odgojiva i podučiva mladež, jednu bolnicu i mno¬
ge lepe tako carske kako i domačih gradjanah zidane ku-
če. Ivaničgrad , varošica polag Lonje potoka, ima do 700
stan. i večom stranom dervene kuče. — Ne daleko odtu-
da je KloUar Ivanič,  selo s manastirom franciškanah i 700
stanovnikah. Ovde množtvo lončarah imade, koji providjuju
veliku stranu^Horvatske. — Začesan,  malo tergovište polag
istoga imena potoka, negda je ovde glasoviti začesanski
kaptol stajao, koi je danas u Varaždinu. — Cirkveno , u
pervanja vremena posebna svoja privilegia i slobodnosti
imajuče mesto; danas župno selo, broji do 850 stanovni¬
kah. — Bača,  negda tverdim gradom poznato, danas selo
župno, broji 750 stanovnikah. — Grubihiopolje,  katol. i hristj.
župno selo, ima 1400 stanovnikah, od kojili je večja strana
hristjanskog verozakona. — Ternovitica,  župno selo, broji
1400 stanovnikah. — Topolovec,  župno selo ima preko 1000
stanovnikah. — I ostala druga vnanja znamenita mesta. —

2. U G jur g j e v a čk oj regimenti.

Gjargjcvac,  tergovište, odkuda regimenta ime svoje
nosi, ima 370 kučah i do 3900 stanovnikah. — Virjc  naj-

235

veče, ne samo regimente, nego i cele Ilorvatske zemlje selo,
ima k atoli eku župu i preko 4200 Stanovnika!). — Dir nje,
selo polag Drave, u koje se ovde pesku zlato nalazi; ima
1100 stanovnikah. — Novi grad  ili Kamarca , župno selo s
2700 stanovnikah. — .Veliko-Trojstvo,  selo, kod kojega se
izkapa bela lončarska zemlja. — Sigete.c,  župno mesto s 1000
katol. stanovnikah. ■— PcUrantc , župno mesto s 2300 sla-
novnikah. — Pitcmača,  župno selo, ima 2000 stanovnikah.—
Mclve,  župno katol. mesto, imajlSOO stanovnikah.— Hlcbina ,
župno selo, broji 1400 stanovnikah. —

S I a v o n i a.

1. U verovitičkoj varmedji poglavitia mesta

i m a d e :

Osek  (od Rimljanah Mursia zvan) pervostolni od Sla-
vonie varoš ; nu za slobodan i kraljevski varoš još nije
potverdjen člankom diete ugarske, leži u jeduoj močvarnoj
okolici na desnoj obali Drave potoka, preko kojega je der-
veni most u Ugarsku vodio, ali sada je pokvaren i na
kompi se prevaža. Cela pako varoš sastoji iz četiri dela:
iz anutarnjeg vareša  ili grada (tvšrdjave ); iz gornjeg  i dcl-
njeg vareša  i rnajurevah.  Izmedju ovili delali varoša oso-
bito se odlikuje prostrana tverdja, koja do preka 100 sve
lepili i velikih kočah broji. Najlepše što je u tverdji ovoj
videti, jest na sredi velikolepnog ovdešnjeg terga uzvišeno
i vešto načinjeno stajalište ( statue)  sv. Trojstva i naprotiv
njemu od severne Strane gorostasno sagradjena koča, zvana
» Generalka/tarna .« Verliu toga još spomene zaslužuje kuča
mernička, novi lepo sagradjeni oficirski pavilon, fratarska
kasarna (prie bivši monastir), bolnica i mnoge druge. Cerkva
svetoga Mi halj a osobito je lepa sa dva turnja sagradjena i
veličanstveno se oku predstavlja; niti je opet fratarska cerkva
mnogo manje velikolepnosti. O-vde je samostan frančiškan,-

236

ski, jedna gimnazia, koju otci frančiškani providjuju, jedno
odhranilišle za vojnike, i jedna oružnica, gdč se mnogi
predobljeni turski barjaci i mnoge druge bojne stvari vi-
diti mogu. Predgradje Gornji varoš,  od tverdje jedno 1100
korakah odaljeno, leži zapadno poiag Drave i do 800 ku¬
čah broji, od kojih se osobito novo sagradjena i po novom
ukusu sazidana varmedjska kuča odlikuje. Iz tverdje u ovo
predgradje vodeča staža potaracana je četverouglastimi
opekami (ciglami) i sjedne i s druge strane listorodnim
dervetjem (bagreni) zasadjena, koja šetaocom u letu ne
malo razkošja prinaša. U ovoj se strani varoša glavni
sajmi derže, koji medju najpoglavitie austrianskog carstva
spadaju. — Malo dalje još nego gornji varoš od tverdje,
leži od istoka predgradje Dolnja varoš  zvano, negda stara
Mursia, Hadrianom  rimskim carem sagradjena, od koje se
ostanci i danas još u obilnosti izkapaju. Dolnje ove va-
roši slrana broji do 1000 kučah i Stanovnike stranom
katolike, stranom hristjane imade. Ovde je jedna verlo lepa
nesjedinjenih hristjanah cerkva i druga rimo-katolikah, od
koje je turanj verlo umetno načinjen. Ova se nadalje strana
odlikuje svojimi osobito lepimi kučami u ncvcj ulici,  koja
od ljudstva, najmre tergovacah vervi, i svojimi lepimi budni¬
cami. Od južne strane leži predgradje » Majurevi ,« jed-
nim osobito krasnim, zvanim varvškim ver/om  i varoškom
bolnicom. Ovde se i varoša ovoga tiskarna nabodi. U ce-
loj varoši ima o katoličkih cčrkvih i 4 kapele, i jedna ne-
sjedinjenog bristjanskog veroizpovedanja župna cerkva.
Celi varoš ima kučah do 2000 i do 13000 Stanovnika!) osim
vojničtva ; izvan gimnazie ima još jednu glavnu varošku i
jednu istočnih hristjanah ueionicu. Rukodeljstvo ovde nije
toliko znamenito, naprotiv tergovina s marhom, Žitkom i
kožami od velike je važnasti. Preko Drave počima se glaso¬
vni onaj do sela Belje nasip, koga bivši negda verhovni
župan verovitičke varmedje, Krištof Nicki,  poiag naloga car-
skoga velikim trudom i sudelovanjem obližnjih varmedjah

237

u mesto negda bivšega »dervenoga, nu šilom vodah po-
kvarenoga mosta godine 1772 praviti je počeo i godine
1777 doveršio. Nasip ovi je ozdo 10 hvatih širok a 9 no¬
gah visok, dugačak pako 2200 hvatih. Nasipan je bio od
zaostavših opekah i kamenja stare varoši Mursie.  Na us-
poinenu velikoga toga truda, s leve Strane iduč u Belju,
postavljen je jedan spomenik kameniti s napisom i prilikom
(en medaille) Marie Terezie  i Josipa II,  — O sik  varoš naj-
posle znatan je takodjer i od rata god. 1687, kada su
Tarči, koji su ga jurve več 161 godinu deržali, iz njega
dana 29. Ilujna (Sept.) na Miholje proterani. Uspomeni
ovoj posvetjena i umetno izmaljana prilika sv. Mihalja, vidi
se sada a tverdjavskoj župnoj cerkvi na velikem oltaru
(žertveniku). — Včrovitica,  negda utverdjeno, sada 590 ku-
čah i do 4200 stanovnikah broječe mesto, s lepim istoga
imena gospodštine (spailuka) gradom. Mesto ovo imade ne-
kojih snažnih i uredno sazidanih kučah i celoj varmedji
ime dade. — Valpovo,  polag Drave s gradom Barona Bran-
ilava  (Brandau  — narod prosti kaže: Bronda ) ima 2400 sta¬
novnikah. — Erdiid,  obitelji Adamovičah tergovište izza
utokah Drave u Dunav a jednom romantičkom ležaju; sta¬
rinski ovdešnji grad danas u podertinah leži. — Dalj,  ter¬
govište mitropolita i arki-biskupa dolnjo-karlovačkog s 4000
stan.— Djatcovo,  tergovište ne daleko od Vuke potoka; ima
stolicu biskupa katoličkog i njegov stolni kaptolom; zatim
seminište ovdešnje biskupie s licejom t. j. s bogoslovja i
mudroljubja nauči, ima takodjer jednu glavnu učionicu. —•
Našice,  tergovište grofa Pejačeviea s gradom i monastirom
frančiškanskim. Jankovac,  selo sa staklanom (fabrikom od sta-
kla); u bližini je jedan 60 stopah visoki vodopad. Vuiin,  leži
u jednoj dolini sa starim gradom. Timava,  selo s lepim
dvorom, cerkvom i velikim vinogradom biskupa djakovae-
kog narešeno. — Gorjani,  sada selo, nekoč čversti i dosta
veliki grad Gara  zvani, kojeg se ostanci još vide. Ne da¬
leko je šuma, gde je poginuo. — Palatin Gara  i Blaž Fcr-

238

gač  braneči kraljica Mariu proti Banu horvatskomu Horvatu.
Zatim su još od ostalih znamcnitia mesta: Podgorač, Pc-
trievci, Drcncvac, Bralnica  i. t. d., u ovih poslednjih dvih
na podnožju brega Kšrndie  nalaze se dve dobro uredjene
staklane.

2. U S r e m s k o j v a r m e d j i:

Današnja Sremska varmedja ne samo što je najplod-
nia, nego je i u dogodovštini Slavonie najbolje znamenita.
Ime njezino dolazi od negdašnjeg varoša Srčma  (Sirmium
s pridavkom: » mater omnium urbium* ) koi je najznatnii ovih
okolicah varoš i jedno vreme prestolni cele rimske Ilirie
grad bio, i jedno opet vreme k Valerianskoj Panonii spa-
dao. Sremci su sada u običnom govoru na svoje ime tako
ponosili, da se oni za Slavonce niti nederže, nego samo Ve-
rovitieku i Požeiku varmedju, te Brodsku i Gradišku rege-
mentu k Slavonii računaju. Sta se pako prostora i produ-
ženja današnje sremske varmedje tiče, ovo je mnogo raz¬
lično od onoga staroga Sremskoga kotara, kojemu je negda
današnja cela pctrovaradinska regimenta, zatim i cela iz¬
točno od Oseka ili stare Murse medju Dunavom i Savom
ležeča pokrajina spadala. Varmedja pako ova poglavitia
mesta danas imade: Ilok,  tergovište kneza Odcskalka,  (s pri¬
davkom: knez ilili princip od Srema) leži polag Dunava
na jednoj uzvišenoj, veoma prijatnoj, i od vinogradah ob-
koljenoj okolici s jednim na pečini sazidanim starim gradom,
gde sada manastir frančiškanski stoji. Od ovuda se pre¬
krasno vide sve okolice široko i daleko. Ima 510 kučah i
do 3500 stanovnikah. Ovde se mnogi ostanci starodavno¬
sti rimske nalaze, medju kojima se i podertine jedne božici
Diani posvetjene cerkve vide. U ovdešnjoj su franciškanskoj
cerkvi grobovi Lovre  kneza bosanskog, i glasovitog Sibinji-
nina Janka  i njegova druga i prot Turkom borioca svet. Iva¬
na hapistrana.  — Gore dalje uz Dunav, iduč k Vukovaru,
leži tergovište: Sarengratl,  u dolini kao u kotlu, inače u

239

prijatnoj okolici; negda utverdjeno mčsto, danas pako
velikimi, starinskog grada podertinami znamenito. Ima ma-
nastir franciškanah. — Stari Vukovar,  tergovište tergovinom
živahno i na grofa Elca spadajuče, leži polag Utoka Vuke
u Dunav; ima preko 800 kučah i do 4200 stanovnikah,
knji se ribariom i predenjem svile mnogo zabavljaju. Lepo
ovo mesto ima jednu glavnu učionicu i frančiškanski mana-
stir. — Ovomu naproti u kutanjku kod sjcdinjenja Vuke
s Dunavom leži manje tergovište Novi-Vukovar  zvano i
takodjer na grofa Elca spadajuče. — Mesto ovo ne-
koje snažne kuče, 1100 stanovnikah imade i jednu veliku u
slarom ukusu sazidanu varmedjsku kuču, gde se spravišta
derže, i jedan zemaljskog gospodina ovdešnjeg grad s kape-
lom. — kri g,  tergovište pod Fruškom gorom (mons Almus)
izpod manastira Hopova  na stermcu (planum inclinatum) i
pod nogu ležeče, spada na kneza Odeskalka i do 4200 sta¬
novnikah broji. Kuče su ovde večinom po turskom običaju
poluokruglimi opekami pokrivene. — Nuštar,  otvoreno
mesto s gradom. — Cerevič,  tergovište grofa Brunsvika po¬
lag Dunava; ima 2000 stanovnikah. Ovde vapnenog kamena
mnogo imade i mnogo se melinskog (vodeničnog) kamenja
i vapna napravlja. — Kamenica  s palačom vlastelina Marci-
bana, tergovište polag Dunava; ima 1700 stanovnikah. —
Ruma,  največe tergovište u ovoj varmedji ; ima do 1400 ku¬
čah ,  6;>00 stanovnikah i jednu glavnu ueionicu. — India,
tergovište u jednoj jako plodnoj okolici; leži južno iztočno
od dolnjeg Karlovca (bolje: Karlovacah) s 1100 stanovnikah.
Bcoiin,  selo u jednoj prijatnoj okolici s namastirom hristjan-
skim. Kuveidin  i Leiimir,  dva najužnoj Fruške gore strani
ležeča sela, pervo s hristjanskim namastirom. U ova tri po-
lednja sela mnogo se vapna (kreča) žeže, koje se zatim naj¬
više u Banat prodaje. Od Kamenice k Čereviču iduči silne
se vapnenice (krečane) kraj puta vide, što u jesenske tanine
noči, kada se vapno žeže, veličanstveni pogled iz daleka
putujučim podaje. U okolici ovoj mnogo dobra i pod ime-

240

nom karlovaekoga glasovita vina raste i kod Beočina inona-
stira mlinsko se kamenje napravlja. U ovoj se okolici tako-
djer glasovitih onih Fruške gore 1Ž kaludjerskih monastirah
nalazi, kako sledi: Verdnik,  gde se neke stare podertine od
starog grada visoko na bregu vide; zatim Rakevac, Bccčin,
IIopovo, Krušedol, G er gele k,  koi je požarom god. 1841 meseca
Studenoga (Nov.) znamenito oštetjen, inače je najbogatii i
najlepši monastir na Fruškoj gori. Ovde je u staria vreme¬
na mitropolitska stolica bila. Jazak , Kuvcidm  didi se
sa svojimi ulaznimi velidanstveno uzdignjenimi vrati. Privi-
na Glava, Bes en ovc, Sišatcvac  i Remeta.  — Kod Rakovca
mesta, gde i ovoga imena monastir stoji, nadinja ovdešnji
berdski potodac jedan krasni vodopad.

3, U požežkoj varmedji:

Pclcga , slobodan i kraljevski varoš, u kojem se var¬
ni cdjska obderžavaju spravišta, leži na desnoj obali Orljave
potoka od južne Strane bogatimi vinogradi i gorami, od dru¬
ge opet sa svakoverstnim vočetn napunjenimi vertovi, njiva¬
mi i livadami okružen. Varoš isti broji do 500 k uda h i
3000 stanovnikah, koji se zanatom, obdelavanjem poljab i
vinogradali, zatim svile pravlenjem mnogo zabavljaju. Ima
jedan uredni terg (piac) sa stajalištem svetoga Trojstva i
nekoje takodjer snažne kude; zatim znamenit je ovde bivši
stari podert i na sredini skorom varoša ležedi grad, u ko-
jemu je polag dogodovštine ban Ivan Horvat  ulovljene der-
žao Mariu i Elisabetu kraljice ugarskc. Zatim su tri kato-
lidke cerkve, jedna župna, druga sirotišta biskupskog (neg-
dašnja ježuitska) a tretja s monast. franciškanab, koji suskupa i
učitelji ovde školab;' 4 kapele, jedna bristjanska mala cerkva,
jedan gymnazium, glavna učionica i jedno od Aleksandra
Alagovica  biskupa zagrebačkog na veliku varoša toga korist
za 30 pitomacah utemeljeno sirotište (orpbanotropbium) u
negdašnjoj kolegii ježuitskoj, prekrasnoni stanju i pravom

241

uresu ove varoši. Ovde namestni za Slavonia biskupie za-
grebačke duhovni stol (consistorium subalternum) sodnice
svoje imade. Za šetališta Stanovnikom služi ovdešnja bližnja
varoška bašča Grabrik  zvana i okolica prama šumi varoš-
koj tako zvanomu Pade:u ; zatim šumica Jagodnjak  iduei
kroz predio varoša Vučjak,  nuz potočič isloga imena, gde
u proletje, osobito na mladi uskers, — mladež obodvojega
spola razlieite igre po starinskom običaju sprovoditi običaje
izpod mile gore Sokolovca, na koju se preteže i onaj pre¬
krasni razgovor izmedj Slavogosta  i Ljubodruga  o preobra-
tjenju gjurgjica od našeg slavriog Petra Kataniiia  u njego¬
vih: »Fructus auctumnalcs«  str. 45 — 50 na svetlo občinstvu
dani. Nešretan varoš ovi 29. Travnja 1842 vclikom stranom
izgori, i to u kralak čas od nekoliko samo satih 168 kučah
sa svimi prinadležečimi domačimi i gospodarskimi stanji,
zatim varmedjska i varoška kuča sa celim arkivom i pismi;
fratarski manastir i cerkva sa svojom lepom knjižnieom i
celim pokučanstvom, nekoje takodjer lepe i zidane kuče,
sve to silovitog ognja žertvom postane i tako veču stranu
gradjanah ovoga, inače siromašnog i nikakovu tergovinu
neimajučeg varoša, duboko • upropasti. — Pakrac  ili Paltkrc
tergovište, leži u jednoj prijatnoj polag Pakre potoka do¬
lini; ima do 1000 stanovnikah, stolicu hristjanskog biskupa
i lepi vlastelina ovdešnjeg Jankoviča grad. — Daruvar
riegda Pcdbcrje  opatia , danas mesto s lepim gradom i ver-
tom vlastelina Jankoviča i svojimi mnogo pohadjanimi Lo-
plicami znamenito ; u bližini se terga lepi cerveni i šareno-
cerni mramor. — Siral,  kameralno tergovište, leži severno
iztočno Pakracu; ovde se mnogo svile dobiva, s kojom
stanovnici znatnu teraju tergovinu. — Lipik  selo polag Pa-
kraca, ima toplice s četirimi zviranjki. — Emincvac,  selo
od prodora unutarnje vatre poznato, što je kr. ugarsko na-
mestničtvo ganulo, da je god. 1782 dva profesora peštanskog
sveučilišta Pillera  i Milterpachera  za izvidjenje ovoga ukaza-
nja poslalo. — Ivanopof/e,  selo blizu Uaruvara sa staklanom.

242

— Cirnik,  na obitclj Markovičah spadaj uče mesto s nutna-
stirom franciškanah. — Zatim: Pleternica, Kutieva, Velika,
i oslala manje znamenitosti mesta.— U ovoj varmedji ima-
de množina kojekakvih starih gradovah. Ovde samo nekoje
napominjemo : Tako grad Caklovac,  koi leži desno na putu
od Pakraca u Požega, i verlo se dobro vidi iz sela Dra-
gojeviiah.  Selo Caklovac  iz 4 kuče sastoječe, na podgorju
je taki pod Dragojeviči  sagradjeno. — Kamengrad,  koi biv-
šu svoju negdašnju veličnost još i danas pokazuje. —
Strazangrad , ne daleko od sela Stražemana. — Velikigrad,
blizu Svetičevoga imanja Velike na jednom kamenitom
berdu, bi na velikoči Kamengradu jednak. — 'Irojeglava
grad, koi svoje ime vodi od 3 brata, koji kako se govori,
ovde živiše. Okol ovoga grada verlo čista pšenica raste.
Petrovgrad,  razoreni gradič na hridi (Bergriicken) berda Pe-
trov-Verh zvanog. Ovo je berdo daruvarski kalendar; ako
se ono vidi, onda se može lepomu vremenu nadati; ako je
pako u magli, onda je za celo, da če skoro kisa padati, i
tako se dugo niema lepom vremenu nadati, dok se berdo
sasvim neočisti. — Osim ovih još imade: Dezanovac, Stub -
lanica, Dvbra-Kuča, Bicla, 'Zclingrad, Javornik  i t. d. —

Slavonska krajina.

1, U p e tr o va r a d i n s k oj regimenti ima:

Pctrovaradin,  jedna od najjaoih austrianskog carstva
tverdjavah, leži medju obližnjimi gorami i plodnimi brežulj-
ci polag Dunava i Ncvcm-Sadu  naprotiv, s kojim je po jed¬
nom ladjenom mostu svezana. Varoš isti sam po sebi uzet,
nije velik, jer G2 kuče imade samo; nu s pridanjem obo-
dvih predvarošah: Ljudevita dolina  (Ludvigs-Thal) i Rokova
dolina  (Rokusthal), zatim sela Bukovec i nekojih još bližnjih
posedovanjih, broji do 4000 stanovnikah brez vojničtva (od
kojega ovde u gradu 2000 ljudih imade). Na tako zvanom

243

tverdjave berdu (Festungsberge) leži gornja tverdjava. Na
severnoj pako strani istoga berda i veejom stranem na jed-
noj lepoj izvišenost.i leži Dolnji varoš ; i ova je strana va¬
roša širokimi i dubokimi jamami, koje se s vodom mogu
napuniti, i visokimi zidovi providjena. Od poglavitih zgia-
dali, kojih u ostalem varoš ovi neima mnogo, jest: cerkva
svetoga Jurja (negda Jezuitah), koja svojim odličnim pros¬
tim ukusom i lepimi nadgrobnicaini (Grabmahler) je zna¬
menita. — Petrovaradin je stolica slavonske generalko-
mande, generala zapovednika tverdjave i mnogih drugih,
najmre vojničkih poglavarstvah; ima jednu glavnu učionicu
jednu bogatu oružnicu (Zeughaus), u kojoj se mogu mnogo
iz turskih bojevah videti vredna oružja, i jednu vojničku
bolnicu. Kod ovoga varoša god. 1716 dobio je atistrianski
vojvoda Eugen  jednu veliku proti Turkom pobedu. — Da¬
lje nuz Dunav dole leži u jednoj veoma vinom bogatoj
okolici varoš Dol/nji Karlovac , ili Karlovci  (Karlovitz) ima
do 500 kučah i 6000 stanovnikah najviše hrisljanskog ne-
sjedinjenog verozakana. Karlovci su stolica svili u carstvu
austrianskom istočno nesjedinjenih arkibiskupa, koi se služ¬
beno ilirskog naroda zove mitropolitom, i njegovog du-
hovnog stola; ima liceum jedan, bogoslovno seminište, ka-
tolidku jednu glavnu učionicu i gradjansku bolnicu. Ona
strana varoša, gde je stolica arkibiskupa, ima spodobu va¬
roša, druga pako proti Zemunu produžena prilioi jedno-
mu uredjenomu i dobro imajučemu selu. Na jednom izvi-
šenom ovde mestu Maria od mira (Maria Fried) sazidana
cerkva napominje na karlovački godine 1699 medju Tur-
ci, Austriom, Mletčani i Poljaci načinjen mir, ova je sada
na istom mestu, gde je za ono vreme stajala konferencie
kuča. — Zemun  (stari kod Rimljanah Singidunum) jako zna¬
meniti tergovaoki varoš ne daleko od utoka Save u Du¬
nav i Beogradu naprotiv ležeči, sastoji iz unutarnjeg i
predvaroša Franje i broji do 1120 kučah i 10,000 stanov¬
nikah. Unutarnja strana varoša ovoga ima dobro uredjene

U*

ulice, velike kuče i lepe cerkve; zapadna pako male, niz¬
ke i zlo pokrite kuče, ulice nepotaracane i zamazane. Se¬
verna pako strana zbog negdašnjih svojih stanovnikah još
i danas Ciganka zvana, takodjer ima večom stranom ma¬
le i nizke kuče; ovde se na jednom malo m brežuljku vide
podertine starinskog negda vojvode Sibinjanina Janka grada.
Zemun ima jednu glavnu za detčake i jednu za devojke
učionicu, i jednu bolnicu. Na kraju varoša stoji kontuma-
cie kuča, koja je od svih u granici najznatnia; ova sastoji
iz jednog velikog četverouglaslog prostora, koji je dva
hvata visokim zidom obkoljen. Stanovnici velikom stranom
iztočnog nesjedinjenog veroizpovčdanja živabnom se ovdeš-
njom zabavljaju tergovinom, jer se Zemun kao poglavito
mesto austrianskog i turskog teržtva uzeti može. — Mi¬
troviča,,  tergovište polag Save, leži na istomu mestu, gdč je
negda stajao stari glasoviti Srem (Sirmium) varoš. Danas
je ovo stolno pelrovarasdinske regimente mesto; ima 420
kucah i do 5000 stanovnikah, jednu glavnu za detčake i
jednu za devojke učionicu. Mnogi se nalaze ovde starine
rimske ostanci, najviše od Konstantina dobe, kao: pogla¬
vito zlatni novci, grobovi i ostala druga. — Stari-Slanka-
men,  mesto ovo pobedom god. 1699 nad Turci dobljenom
glasovito, leži naprotiv utoku Tise u Dunav s 1700 stanov¬
nikah. Kamen okolice ove je jako slan, odkuda i dalazi
mestu ime; ovde se takodjer nalazi jedan zviranjak slani,
kojeg voda siromašnim za kuhanje ; marhi pako za ugodni
napitak služi. — Od selah su znatni,a : Staro-Pazovo , leži u
jednoj poglavito pšenieom i kukuruzom bogatoj okolici;
ima do 4000 stanovnikah Slovakah,' naj večom stranom lu-
teranskog verozakona. — Vojka  i Batajnica  ili Batanica  dva
sela množinom dudovah i lepimi pašami poznata. — Kdr-
čedin  selo, kod kojega se dobiva mramor. ■— Hertkcvci  i-
Nikinci  naselbine klemenlinske. —

2. Ubrodskoj regimenti:

Vinkova,  tergovište na Bosutu potoku i stolno mesto
regimente; ima 620 kučah i 3400 stanovnikab, jedan latin-
tki gimnazium, jednu za detčake i jednu za devojke ueio-
nicu. Ter g (Platz) vinkovački je verlo lep, na ovomu
lepa zidana brigadira obih regimentah brodske i gradiške
kuea, zatim velika straža, krasna cerkva i gimnazium slo¬
je. — Brod,  slobodno vojnieko občinstvo i tverdjava, u kojoj
verlo lepo ustrojeno stalno kazalište imade. Mesto ovo breji
2500 stanovnikab. U Brodu imade jedna glavna i jed n a na¬
rodna ueionica, jedna kontumacie kuea i jedan samostan
s cčrkvom sv. Trojstva, koja je u Slavonii najveea i naj-
jače zidana tako, da ova skupa sa samostanom za drugu tver-
dju služiti može. Brod imade takodjer i lepih mestah od
šetalištah i razkošjab: tako n. p. pivara  sa visokim grabar-
jem u redu posadjenim, koi debeli hlad daju; Grabrik,  tako¬
djer drugo takovo mesto; zatim Novi-Svčt,  umetno okolom
tverdje naoinjena prilika, koja za najugodniu Stanovnikom
šetnju služi. Mesto ovo zvalo se je pod Rimljani Marsonia,
po svoj prilici od i sada lamo stoječe vode Marsunje.
Od ovoga grada nosi regimenta svoje ime. — Županja,
lepo, pokraj Save ležeče selo sa tridesetnicom, solarom i
rašt.elom. — Rakovci,  selo, odkuda se ne daleko vide k
Vinkovcem iduč neke stare židine, koje priliko samostana
sa cerkvom imadu. —■ Bošnjaci,  poradi ne daleko od njih
u šumi, izmedju ovoga mesta i otoka ležečega grada Gra-
dina  zvanoga, poznati. — Babinagrr.da ,  največe selo regi¬
mente ove leži južno istoeno od Vinkovaeali, ima 770 ku¬
čah i 4200 stanovnikab. — Stari-Mikancvci,  selo od svo-
ga marviriskog sajma poznalo. — Spomenuti se takodjer
imadu u ovoj krajini znamenitia sela, kakono:- Kopanim,
Ivankovc, Drinovci, Raiinovci  i GradtUe,  gdč množtvo zida
nih kučah imade.

246

3. U gradiš k oj regimenti:

No v a  - Gradiška , tergovište i stolno regimente mesto;
ima 240 kučah i 1600 stanovnikah, jedriu glavnu za dčtoa-
ke i jednu za devojke učionicu. Cerkva ovdčšnja nova i
lepa god. 1841 cisto je izgorela. — Polag Save zatim leži
tverdjava: Stara-Gradiška,  ima 350 kučah i do 2,300 sta¬
novnikah i raštelu. — Bčla-Sltna,  nčgda bivša opatia, danas
naslovna. Ovde su ostanci jednoga staroga grada levo sa
ceste u Novu-Gradišku iz Pakraca iduei. — Kraljeva Velika,
jedno verlo staro mesto ne daleko od nauštja, gdč se Pa-
kra sa Savom sastaje. Ovo je mesto bilo u negdašnja vre¬
mena zapovednikab ovdešnjih stolica. Nu sad je njegova
velikoča izčeznula, i mesto ovo predstavlja samo jedno
kukavno selo. — Zatim su: Rogulje, Verbova, Paklcnioa, Pe¬
trov o-Selo  i ostala druga manje znamenita mesta. —

Južna Ugarska ili: Banat i Bačka.

1. U krašovskoj varmedji:

U kojoj neima nijednog slobodnog i kraljevskog va-
roša, poglavitia su mesta: Nlmaiki Lugcš,  (Deutsch-Lugoš),
leži u jednoj šumom obaslertoj polag Temeša potoka oko¬
lici, je glavno varmedje o ve tergovište, gdč se varmedjska
obderžavaju spravišta. — Naprotiv ovomu leži na Ičvoj
opet obali istoga potoka drugo i mnogo veče tergovište
Pl alki- Lugch  zvano. Obodvoja ova tergovišta ukupno ima-
du do 1250 kučah i 6000 stanovnikah. Ovdč je uredni
jedan terg, koi je 236 stopah dug i 190 širok. Najlčpša
občinska zgrada je istočnih nesjedinjenih hristjaanah Ičpi-
mi kipovi ukrašena cerkva. INu ova je punokobne god.
1842 sa 500 kučah žerlvom ognja postala. Vino i svila po-
glavita su stanovnikah ovih zabavljenja. — Nemački-Fačet,
mesto polag Begeja kanala sa starim jednim gradom na

bregu. — N. Gladha  , severno iztočno od Lugoša le¬
žeče kameralno rudarsko mesto; ovde se izkapa bakar
olovo, i imade jednu kovaonicu (nakovalo, Hammerwerk).Bogča
(N. Bogsan)  polag Berzave potoka, kameralno rudarsko me¬
sto s 2000  stanovnikah, ima jednu talionicu železa i jednu
kovaonicu. Dognačka,  kameralsko rudarsko mesto, leži juž¬
no od predjašnjega u jednoj dolini s 2100 stanovnikah. Ima
namestni rudarski sud (Berggerichts-Substitution), bogate ba¬
krene rude, koje daju skupa olovo i kositer (cinj) i jednu tale-
nja peč, ovde se takodjer nešto zlata i srebra izkapa. Be¬
li mraraor jako lepi i u velikoj se množini izkapa.— N. Re¬
sica,  kameralno rudarsko mesto polag Berzave potoka, ima
namestni rudarski sud, železne rude s talenja i levanja peč¬
mi (Schmclz- und Gusswerk) i jednu železnu kovaouicu. —
N. Oravica,  takodjer kameralno rudarsko mesto u jednoj
dolini 5  ima 580 kučah i do 4000 stanovnikah, stolicu kra¬
lj evskog banatskog rudarskog ravniteljstva i kotarnog ru-
darskog suda (Districtual-Berggerichts), ima zatim rude zla¬
ta, srebra, bakra i železa i znamenito bakreno nakovalo
(Kupferhammervrerk); mnogo se takodjer priredjiva ovde
kože. — Južno ovomu na levoj obali Nere potoka medju
gorami leži dražesno kameralno rudarsko mesto Nfmačka-
Saska,  ima 2200 stanovnikah, namestni rudarski sud, sre-
berno bakrene i olovne rude, (Kupferhaltige Kupfer- und
Bleigruben). Jedan od najlepših gorskih drumovali vodi iz
ovoga mesta na najviši Stancilove gore verh, odkuda put-
nik najdražesnie okolice vid iti može. — Gd selah su var-
medje ove vrednia pametih: Ciklova,  polag Oravice, s jed-
nim od bakra nakovalom i jednom bakrenog posudja fabri-
kom. — Gkrlištje , leži južnoistoono od Do gnačke, ovde
se izkapa glasovito kamenito uglevje i daleko se razpoši¬
lja. — Blizu ovoga je KaraSevo  (Krašova), mesto zname¬
nito ; jer od njega cela varmedja nosi ime svoje. —
Vasicva,  gde je pred nekoliko godištah prostog sukna l'a-
brikanačinjena. Milcva,  mesto sanamestnim rudarskim sudom.

248

2. U tem eš k oj varmedji:

Temdvar,  slobodan i kraljevski varoš i glavno var-
medje mesto, gde se derže spravišta, leži polag Begeja ka¬
nala. Broji do 1400 kačah i 14000 stanovnikah i spada k
naj č is ti i ni i najbolje urednim Ugarske zemlje varosem. Sa-
stoji pako iz unutarnjeg varoša ili tverdjave, koja je troj-
verstnimi zidovi i grabami objaeena, ravne, široke i do¬
bro potaracane ulice imade i troja: beeka, petrovaradin-
ska i erdeljska vrata; zatim imade tri predvaroša, kojih
svaki je 300 korakali od vratah odaljen. Tako pred beeki-
mi vratini je predvaroš Mi halj a , pred petrovaradinskimi
vratmi. Josipa  predvaroš, stražnji lepe, ravne ulice i u sre¬
dini Begej kanal imade, iz kojega je mosta jako lepi iz-
gled; zatim pred erdeljskimi vratmi je predvaroš Fahrika,
najlepša slrana varoša, koja mnoge imade lepe kuee, i osim
toga jedan zdenac, iz kojega po podzemaljskih vodovodih
dolazi voda u unutarnji varoš. Glavni i uredno ustrojeni
varoša ovoga terg je 86 hvatih dug i 72 širok; ima lepu
starinsku sv. Jurja gotičku stolnu čanadske biskupie cerkvu
i mnoge na okolo lepe kuee. Osim toga k znatniim sgra-
dam spada varoša ovoga: lepa stolna nesjedinjenih hrislja-
nah cerkva, katolieka župna cerkva, židovska sinagoga, sta¬
rinski iz eetverouglaslog kamena sazidani' negda Sibinjanina
Janka  grad, velika varmedjska kuea, okusno sazidano obi-
talištc eanadskog biskupa, stanje banatske generalkoman-
de, varoška kuča, mnoge lepe kasarne kao i druge zgrade.
Temešvar je navadna katoličkog eanadskog biskupa stolica
i njegovog stolnog kaptola ; zatim stolica temešvarskog liristr-
janskog biskupa, kameralnog upraviteljstva i banatske ge-
neralkomande. Ovde je takodjer od godine 1841 novou-
strojena nkademia biskupska i latinski gimnasium, u kojemu
Piariste uče; jedna gjavna gradjanska učibnica, jedno bo¬
goslovja seminište eanadske biskupie i jedno vojnieko za
deteake odbranilište. Zatim ima plivanja ueionicu, ka-

249

zal iste (teater.), oružnicu, jednu bratje miloserdnikah bol-
nieu i posebna jednu gradjansku i jednu vojničku bolnicu.
Mnoga su rokodelstva i nekoje fabrike ovde, na primer-;
suknari, pamukotkalci i jedna svilopredionica. Za ugodna
razveselenja stanovnikab služi jedno blizu kameralno Ba-
Sakut  zvano mesto, s lepim vertorn i dražesnom providjeno
šumicom. — Drugi slobodan i kraljevski varoš varmedje ove,
je: Versac,  ima 2320 kučab i preko 1GOOO stanovnikab,
kojib je veča strana nesjcdinjenog hristjanskog veroizpo-
vedanja i najviše se zabavljaju obdelavanjem vinogradah,
pravljenjem svile i svakoverstnim rukotvorjem. Ovde je sto¬
lica hristjanskog' biskupa, koi takodjer jednu latinsku gim-
naziu i jedno odbranište za siromaške učenike ovde ima-
de. — Od tergovištah poglavilia: Novi-Arad,  leži na levoj
obali Morisa (Marusius, Maroš) potoka, ima 470 kučab i
4000 stanovnikab, koji veliku leraju tergovinu. — Dalje
gore na istoj obali Morisa potoka leži negda svojim tver-
dim gradom znamenito tergovište Lipa,  ima do 1000 ku¬
čab i 7000 stanovnikab, koji su večom stranom hristjan-
ske cerkve, i mnogo voča, kukuruza i vina dobivaju. Ovde
se u bližini na više mestah vadi lepa lončarska zemlja i
tverdi za taracanje kamen. — Dc.nla  i Deta  obadva ova
tčrgovišta pervo od 3800, drugo od 1100 stanovnikab plo¬
de rižkašotn. — Od selali su znatnia: Dorgcš,  leži južno
iztočno od Lipe; ovde se terga vapnjeni kamen i nmožtvo na¬
pravlja vapna. — Kadar  selo, ima mnogo pčelah i velika tera
tergovinu s vunom. — Čebeli,  največe varmedje ove selo,
ima do 4400 stanovnikab. — Čakovo,  polag Temeša poto¬
ka, lepa i prijatna varošica. Ovde se je rodio onaj slav¬
ni ilirski muž Dositej Obradovič, Sokrat  i Anakarsis  serbski,
sa kojega mudrim i svetoljubivim duhom dišučimi knji
gami celi slavjanski narod a naposeb ilirska naša grana mo¬
že se ponositi; za što i od svega potomstva zaslužuje za-
bvalnu uspomenu. Spomenik oni malahni, kojim se u Beo-
gradju neprocenjeni velikoga ovog muza pokriva pepeo, oče-

250

kiva pravedno, da ga u njegovu blagu duhu na novi život
probudivša se domorodna Iliria  bez razlike verozakona pri¬
merno zaslugam njegovim ne samo uveliei nego i po osta¬
lih svojih gradovih spomenici proslavi. Bog bi dao! da i
mi možemo po primeru drugih prosvetjenih narodah jed-
noč javno pokazati, kako i na koliko znamo izvanredne
muževe ceniti. — Vinga,  inače Terezino-Polje , severno od
Temešvara od Bugarah naseljeno mesto. —

3. U torontalskoj varmedji:

Veliki Bečkerek,  veliko i lepo polag Begeja kanala ter-
govište, broji do 1700 kucah i 1.2600 stanovnikah, koji su
hristjanske večjom stranom cerkve i veliku teraju tergovi-
nu. Ovde je varmcdjska kuča i spravišta se občinska ob-
deržavaju. — Novi  ili turski Belaj,  leži na le voj obali Tise,
naprotiv staromu Beoaju, ima 4000 stanovnikab, koji živah-
nu i daleko razprostranjeno teraju tergovinu. — Velika
Kikinda,  leži severno-iztočno od Beeaja, ima do 1700 ku-
čah i 12300 stanovnikah, koji su naj večjom stranom hrist-
sjanskog veroizpovedanja tako zvani Raci ili po noviem
Serblji. Mesto ovo s devet još drugih mestah naeinja slo-
bodni Kikinda  zvani kotar, kojega su stanovnici od svake
zemaljske gospoštine slobodni i nezavisni vlastnici zemaljah
svojih, kao Jazigi i Kumani. Imadu pravo izabirati ne sa¬
mo glavni svoj magistrat, nego i u pojedinih mestih ta-
mošnje poglavare i sudee i to svake tretje godine, u osta-
lom stoje pod komorskim upravlanjem i spadaju pod var-
medju. — Nova  ili turska Kaniia,  tergovište polag Tise po¬
toka, ima do 2000 stanovnikah, koji su večjom stranom
hristjanskog veroizpovedanja. — Iztočno leži od ovoga
Veliki sv. Miklol,  največe varmedje ove mesto; ima do
1900 kučah i 14200 stanovnikah. Zemaljski gospodar grof
N a ko  ima ovde jednu gospodarsku iliti poljodeljstvenu ueio-
nicu s lepim vertom. Ne daleko odtuda na levoj obali Morisa

potoka leži j od 8000 stanovnikah naseljeno mčsto Čanad.
Ovo sastoji iz: magjarskog i rackogilili po noviem serbskog
Čanada mesta. — Hacfeld  mesto, gde su mnoge u novie
doba gospodarstvene i poljodeljstvene uredbe načinjene. —
Mokriti,  največeselo, ima do 5400 stanovnikah največoin stra-
nom hristjanskog veroizpovedanja, — Ujbcl  ili Uljbeč  i Ce-
psa  dva mesta, gde plodi pirinač (rižkaša). — Ekka  me¬
sto, kojega pokazuje okolica, da i na peskovitom podu
šume rasti i gospodarstva se dobro urediti mogu. —

4. U bačkoj varmedji:

Zombcv,  slobodan i kraljevski varoš polag Franjinog ka¬
nala', ima 3520 kučah i 21,700 stanovnikah, koji su veeom
stranom hristjanske iztočne cerkve i ponajviše tergovci i ruko-
delci. Od poglavitiih se zgradah broje : lepa varmedje bačke
kuea, katolička župna sv. Trojice cerkva, dve hristjanske cerk¬
ve, varoška kuča, veliko četverouglastokameralnog upravitelj-
slva stanje, kasarne i t. d.Katolici imadu jednu učionicu ibrist-
jani opet jednu. Tergovina je marhom,Žitkom i mnogoverst-
nim rukodelstvom znamenita. — Subotica  (Tlieresiopel), Slobo¬
dan i kraljevski i jedan od največih Ugarske zemlje varo-
šah: ima 4300 kučah i do 33,000 stanovnikah, mnoga zna¬
menita stanja, od kojih su: glavna župna cerkva, fratarska
cerkva, lepa hristjanska cerkva, učionsko stanje, varoška
kuča i kasarna. Ima jedan kraljevski gimnazium i jednu
katoličku glavnu učionicu. Stanovnici se najvišje s gospo¬
darstvom i priredjivanjem platna i kožah i drugimi ruko-
delstvi zabavljaju. Tčrgovina pako je s konji, marhom ro-
gatom, ovcami, kožami i vunom velika, — Novi-Sdd  (Neu-
salz), slobodan i kraljevski varoš, leži naprotiv Petrovaradi-
nu na levoj obali Dunava, kuda jedan 136 hvatih dugi bro-
domost vodi; ima 2930 kučah i do 17,400 stan. Mesto je
ovo, gde danas stoji varoš, bilo god. 1738 sama gola pu-
stara; godine 1751 pod imenom Iiaclco selo  poznato, brojilo

252

je samo 4000 stanovnikah; nu od onog se doba poradi
svojeg prilienog za tergovinu ležaja zazprostranjiva i nase¬
ljiva sve više i više. Ležaj polag Dunava i ne daleko od
mestah, gde utiou Sava, Tisa i Drava u glavni ovaj potok,
veže varoš ovaj s mnogimi drugimi mesti i tako je lergo-
vina živahna. Ima stolicu hristjanske nesjedinjene cerkve
biskupa, zatim od istog veroizpovedanja gimnazium tako
zvani ilirski iliti serijski, jednu katoličku glavnu i jednu
židovsku učionicu. Ovde sedam (?!■) verozakonah naslednici
imadu svoje cerkve i živu medju sobom mirno, sto varošu ovo-
mu svojimi cerkvami i turnji daje krasni pogled. Živahnost
ona tergovinska, koja tude vlada, i radi koje svakuda se kupci
i prodavci vide, vervenje ono svake versti ljudih po tergu
i ulicah, množina zatim ovdešnjih dueanah svakoverstnom
robom obilnih pokazuju poslenost i dobrostanje varoša,koi
takodjer i u slovesnem smislu, dve tiskarne imajuči sada,
za doljnje Strane najmre Backu i Banat je znamenit. — Od
tergovištah su znatnia: Baja,  jako veliko polag Dunava ka-
mcralsko mesto ; ima 1700 kučah i do 13000 stanovnikah, koji
živahnu teraju tergovinu. Ovde su od ostalih zgradah najznat-
nie: veliki i lepi grad i nekoje cerkve, ima jedan katolički
gimnazium, u kojemu su frančiškani učitelji i jednu katolič-
ku glavnu učionicu. Na sajmove ovdešnje, koji se kroz go-
dinu jako pohadjaju, poglavito se doterava mnogo kerma-
kah. Mesto ovo god. 1840 dana 1. Svibnja, pogori sko-
ro posve; nu ipak pomooju susedne milostinjc podiže se
ono od dana do dana tako opet, da se jc nadati, da če
se kratkim vremenom sa mnogimi ugarskimi naljepšimi va-
**roši usporediti moči. — AlmaS,  tergovište, broji do 8000
stanovnikah, koji se Žitkom i marhom najviše zabavljaju.—
Apatin,  veliko i lepo kamcralno polag Dunava tergovište ;
ima jednu svilanu 882 kuče i do 7000 stanovnikah, koji
konopljami i darvom prostrano teraju tergovinu. — Hcd-
jak,  takodjer kameralno tergovište; ima do 3000 Stanovni¬
ka!], koji mnogo konoplje proizvode. — Bač,  mesto, od-

253

k uda je varmedja ime svoje zadobila, leži u jednoj šumi.
Ratolička biskupia, koju je ovde utemeljio Stepan 1. kralj
ugarski, sjedinjena je posle s koločkom arcibiskupioin; ne-
sjedipjenib pako hristjanah biskupia, koja je prje ovde bi¬
la, prenesena je u Novi-Sad. Bač negda je slobodan i kra¬
ljevski varoš bio , danas pako samo jedno mesto od 430
kučah i 2800 stanovnikah ; ima lepi frančiškanski monastir.
— Nhnačka-Palanka , mesto blizu Dunava, broji do 6200
stanovnikah. — Fatok,  ne daleko od Novog-Sada, mesto po-
lag Dunava u stari i noviFutok razdeljeno, broji 2600 ku¬
hali, k oj i mnogo kupusa i duvana sade. Polag grada Brun-
svika nalazi se lepi vert. — Kula,  kameralno tergovište,
leži na jednom uzvišenom polag Franjinog kanala mestu,
ima 788 kučah i do 7400 stanovnikah. — Tcpolje , tergo¬
vište s lepim gradom i s 5700 stanovnikah. — Stara-Kani-
ia , tergovište na desnoj obali Tise potoka; ima 1140. ku¬
hali i preko 9000 stanovnikah, jcdan Piaristali kolegium i
gimnasium. — Zenta , tergovište glasovito pobedom, ko¬
ju je austrianska vojska pod predvoditeljsvoin glasovitog
vodje Eugena  godine 1669 nad Turci dobila; ima 1760 ku¬
hali i 13,700 stanovnikah, ko ji se najviše marhe odlira-
njivanjem i ribariom bave. — Slari-Bcčaj , veliko tergovište;
ima 1460 kuhali i do 9000 stanovnikah, koji veliku imadu
Žitkom tergovinu. — Od selah su znatnia: Vakkut,  leži juž¬
no od Baje i broji do 3500 stanovnikah. — Dautova , blizu
Dunava, gde se mnogo sadi duvana i kermakah odlira-
njuje. — Monoslorseg,  leži polag Franjinog kanala s 4300 sta¬
novnikah, koji odhranjivaju množtvo kermakah. — Torka,
mesto vehom stranom naseljeno od dobro imajuhih evan-
geličkih i reformiratih stanovnikah, koji mnogo terguju s
melom. — Ada,  polag Tise potoka, ima 1100 kučah i pre¬
ko 7000 stanovnikah. — Stari-Sivac , ima 960 kučah i pre¬
ko 7000 stanovnikah. —

Na ovu varmedju spada slobodni kotar Tise, koi 16
dobro imajuhih broji selah. Ovi kao i od kotara Kikinde

254

stanovnici nikakove nemaju zenialjske gospode, nego su
slobodni vlastnici svojih zemaljah; u ostalom spadaju pod
upravljanje varmedje. Poglavitia su u kotaru ovom mesta:
Sveti Toma,  najveee cele varmedje selo polag Frarijinog
kanala; ima 1320 kučah i 11,000 stanovnikah. — Palanka,
mesto, broji preko 6000 stanovnikah. —

"V oj nitka krajina.

1. U nemačko-banatskoj regimenti pogla¬
vitia s u mesta:

Pančevo,  varoš polag Temeša potoka, koi se ne da-
leko odtuda izleva u Dunav. Varoš ova ima jedan veliki
terg, na kojemu stoji lepi kameniti križ, zatim 1230 kli¬
cah i do 10000 stanovnikah. Ovde je stop nemačko banat¬
ske regimente. Od stanjah su poglavitia: varoška kuca, glav¬
na za detčake i devojeice učionica, svilana i bolnica. —
Kabin,  tergovište blizu Dunava, leži južno-istočno od Pan-
ceve i serbskoj tverdjavi Smederevu naprotiv; ima jednu
veorna lepu hristjansku cerkvu i nekoja druga stanja, 3800
stanovnikah, koji živahnu teraju tergovinu. Ovde se vide
podertine glasovitog negda grada Kere. — Perlez,  tergo¬
vište na levoj obali Tise naprotiv Titelju. - - BavaniSle,  naj-
vece selo u ovoj regimenti. — Delova,  najbogatie regimen¬
te ovc selo, ima do 5800 stanovnikah. Zatim su: Jabuka,
Globen  i ostala druga manje znamenita mesta. —

2. U ilirsko -banatsko m bataliunu:

Rčla-Cčrkva  (Weiszkirchen), leži u jednoj prijatnoj po¬
lag Nere potoka okolici s mnogimi vertovi (baščami) i vi¬
nogradi obkoljeno mesto; broji 560 kučah i do 5600 sta¬
novnikah, ima glavnu učionicu, u okolici dobro vino, jednu

25b

svilanu i množtvo kožarah. Ovde je stop (stolica) novousta-
novljenog god. 1838 (iz nekuliko mestah nemačko-banat-
ske i negda zvane vlaško ilirske regimente) bataliuna, kot
sada pod imenom (pokle bi vlaško-ilirska bivša regimenta
ime: vlaško banatske regimente dobila) ilirsko banatskog
bataliuna dolazi. — Alibunar,  tergovište u jednotn močvar-
nora predelu. Ovde su najdublji ponori negda bivšega, sad
več posve izumerlog » Belega mora » bili. — Dcliblal,  veliko
selo sa starimi rimskimi obkopi (šanci). —- Dubcvac,  blizu
Dunava, gde se nedaleko od mesta jedna podzemna šup-
Ijina nalazi. — Polag naustja INere u Dunav leži Nova -
Palanka  (Uj-Palanka) mesto lepog i dražesnog položaja. —
Duplaja  polag Černe potoka mesto, gde se starinskog rim-
skog vodovoda ostanci vide. — Kusit,  dobrim vinom po*
znato mesto. — Zatiin Karlovo selo  i druga manja mesta. —

3. U vlaško-banatskoj regimenti:

Karaniebeš,  glavno mesto i stop regimente polag Te-
meša potoka; ima 450 kučah i do 3000 stanovnikah; jednu
glavnu za detčake i jednu za devojke ucionicu. — Južno
od ovoga u jednoj polag Belereke potoka dolini leži, Me-
hadia  sa svojimi rimskimi starinami i podertinami jednog
starinskog grada znamenito mesto. Ovo danas ima jednu
kasarnu, kontumačnu kuču i do 1700 stanovnikah broji.
Glasovite su ovde jedan sat iztočno u krasnoj Černe po¬
toka dolini ležeče toplice od Meliadie, koje jošte od Rim-
Ijanah pod imenom Herkulove toplice pohadjane biahu.
INajlepše su od ovdešnjih kupeljih: Karolinška kupčij,  zalim
Ljndevitova kapelj  i Ferdinandova kapelj.  iNajjaca pako je
od ovili: Franjina kupelj.  Ove se toplice danas iz turske,
ugarske, nemačke, poljske i ruske zemlje mnogo pohadjaju
i mnogim povratjaju zdravlje. — Na levoj obali Dunava
leži tergovište Stara-Orlova  naprotiv turskoj tverdjavi Neva
Orlova;  broji do 900 stanovnikah, — Borovič,  selo pozna-

256

to od glasovitoga svoga sira, koi se tja u inostrane der-
žave razprodaje. — Gornja Reva , bogato selo, gdč se mno¬
go pravi sira. — Zupančič,  veliki kontumacblizu Oršove. —
U prekrasnoj Nere potoka dolini leže: Sopot,  umetnim svo¬
jim drumom , koi kroz verb Staneilove gore vodi u kra-
šovsku varmedju, znamenito mesto. — Zatim u istoj doli¬
ni na drumu, koi u Mehadiu vodi, leži mesto Prigor , le-
pom svojom okolicom znamenito. —

4..  U šajkaškom b a t a 1 i u n u ,' koi u j e d n o m
kutu m e d j u Dunavom i Tiso m leži, pogla-
vitia su mesta:

Titel,  stop od bataliuna, leži na desnoj obali Tise potoka
naproti Slankamenu; ima do 480 kueali i 2400 stanovnikab,
ko j i su največom s trap o m liristjanskog nesjedinjcnog vero-
izpovedanja. Ima jednu bolnicu i četvera ulazna vrata, na-
ime: Valpovačka, Dolnjovaroška, nova i vodena vrata. —
Največe mesto bataliuna ovog Curog  zvano, broji do 3000
stanovnikab. —

■?'