Poštarma piaćeaa u tjoiovu
Cena Din Z
■ #. ih
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska "Prosveta«
God. III. - Brof 22
LJubifana,
2.'7 i 1932.
Izlazi svakog čctvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poslanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračajo
Da II sokolska svesi ili lična ambicija?
Povodom našeg učeslvovanja na takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva
IX svesokolskt s J el u Pragu
Starosta ČOS, bral dr. Bukovski, o sletu
Grandiozne pripreme za sveso-fcolski slet u Pragu sve to više podižu interes ne samo u svim redovima slovenskog Sokolstva več i čitavog gim-nastičkog i uopšte svega kulturnog sveta. Ove pripreme nalaze svoj snažni odjek i u velikim vansokolskim no-vinama, po slovenskim i neslovenskim zemljama, u čijim se stupcima izražava otvoreno divljenje delu, kojim Sokolstvo hoče, usprkos svih današnjih teških kriza, duha i materije, da pokaže svoju snagu, veličinu i moč svog uzgoja, svega toga čemu je is-kon u velebnoj ideji osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša.
Svim ovim sletskim pripremama posvečuje veliku pažnju i vodeča van-sokolska štampa u našoj zemlji, koja stalno prati rad našega Sokolstva, osobito sada pred odlaskom u Prag.
Vrlo karakterističan članak za naše sokolske prilike donele su tako za-grebačke »Novosti« u broju od 21 o. m. pod naslovom »Slovensko prvenstvo« i »Utakmice na svesokolskom sletu u Pragu — bez naših prvaka?«. Pomenuti članak opširno se bavi pretstoječim takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva na svesokolskom sletu u Pragu, a naročite učeščem našega Sokolstva, odnosno njegovih prvaka na tim takmičenjima.
j	ovi glasovi dolaze od kru-
sHv-£’ - sumnje u našem gimna-‘ c P1.11 1 sportskom životu uživaju
pobitan ugled, biče svakako od na-rocitog interesa za naše šire sokolske redove, da se upoznaju mišljenjem.
le se o našem Sokolstvu ističe u van-Sv ?.koj javnosti povodom njegovog iieešča na svesokolskom sletu u Pragu. Prenosimo stoga pomenuti članak u njegovim glavnim izvodima, da se yidi, kakova se, u konkretnom slučaju, važnost pripisuje naročito učesču na takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva. Iz ovih glasova oeigledno izbija svakako najživlja želja, da bi jugoslovensko Sokolstvo, na ovim velikim i za nj najznačajnijim takmičenjima, i ovoga puta svojim na-stu pom dokazalo i opravdalo nade, da po rezultatima svog istrajnog, naporno^ i požrtvovnog sokolskog rada, može uvek časno da zastupa svoju veliku organizaeiju i boje svoje zemlje. S druge Strane pak tenor je toga članka, da su takovi rezultati dostiživi samo onda, ako zaista taj nastup bude voden uistinu pravom sokolskom sve-šeu i — primarnim uvetom svakog uspeha — sokolskom diseiplinom. U arenu ove plemenite borbe, dakle, jugoslovensko Sokolstvo treba da na-stupi sa svojim najboljim silama, ko-je, imajuči pred očima jedino ugled i svoje organizacije i svoje zemlje, mo-raju da zataje i priguše eventualne lične želje i ambicije, koje svakako u izvesnom pogledu rnogu biti i shvat-Ijive, ali kojima danas, rebus sic stan-tibus, nije moguče iziči u susret.
Videče se, medutim, da li je opravljana bojazan, koja se ističe u ovom članku »Novosti«, u kojem se, medu ostalim, veli sledeče:
—	Jugoslavija se slavno borila i bori na svim gimnastičkim prvenstvi-ma. Naši prvaci Vidmar, Derganc, Sumi, Štrukelj, Primožič bili su prvi na najslavnijim medunarodnim utakmica-ma, od slovenskog prvenstva, do olimpijskih i medunarodnih utakmica.
J sada. za Prag, hteli bismo da naši reprezentanti opetuju slavne geste njihovih prethodnika.
Ali...
Za izbirne utakmice 28 i 29 maja u Ljubljani prijavilo se svega pet (!) kandidata,
od toga dva, najpoznatija, ne misle da pnstupe izbirnoj utakmici, a to zna-či ni utakmicama n Pragu.
Umesto očekivanog nastupa harem dvanaestorice, a možda i više ju-goslovenskih natecatelja na sloven-skom prvenstvu u Pragu, ostaju za sada tri kandidata, cd ko jih hi mogao neki da ispadne.
Za izbirne utakmice prijavili su se: Pristov (Jesenice), Boltižar (Zagreb), Stefanovič (Novi Sad), pa dva u čiji se nastup sumnja: Primožič i Štukelj (obojica Maribor).
Ne čitamo imena koja smo svakako očekivali čuti: Šumi, Gregorka, Antosievič, Zupan, Forte, Porenta, Ži-lič i drugih.
Kad bi ovo bilo znak premalog zanimanja za velike utakmice u Pragu, mi bi se čudili i zabrinuli.
Ali još više je to čudno i zagonetno, kad se dobro zna, da je ovaj štrajk najboljih gimnastičara posledica velikog i intenzivnog zanimanja za medunarodne gimnastičke utakmice!
Tako velikog zanimanja, da našim najboljima nije dosta da se na-teču u Pragu, oni žele da se nateču i na olimpijskim utakmicama u Los Andelesu!
I	radi toga ne nateču se ni u Pragu. Malo je to zagonetno, čudno, i svakako vrlo žalosno, ali — istinito!
Upučeni iz krugova tih prvaka tvrde, da je apstinencija najboljih gimnastičara, koji su — kako tvrde
—	odlično trenirani i spremni za utakmice, posledica zaključka načelništva sokolskog Saveza, da se ne ide u Los Anđeles na olimpijadu.
Prvaci su radi toga vrlo neraspo-loženi na tehničko vodstvo i neče da idu ni u Prag na utakmice za slovensko prvenstvo.
Ovo je zbilja krupna i teška stvar, jer ovakovi sporovi i ovakav način raspravljanja nije ni običaj, ni pravilo. Sve je to tako neprijatno i tako neugodno, da se ne mogu nači ni prave reči s kojima da se komentira ovaj postupak najboljih jugoslovenskih sokolskih gimnastičara.
Jer ako su mišljenja, da treba iči u Los Anđeles, unatoč velikih nqvčanih žrtava, koje zato treba učiniti, onda postoje i drugi načini dogovaranja i rasprave nego što je ovaj neprotuma-čivi gest:
ako nečete Los Andeles, nečemo ni Prag!
Rok za prijave za olimpijske utakmice je 18 juna 1932. Izbirne utakmice su 28 i 29 maja. Ova sedmica koja do-lazi odlučna je u tom pitanju.
Savezno tehničko vodstvo odluč-no brani svoj autoritet i provodi di-sciplinu tamo gde je nema. Izgloda, kako sada stoje stvari, da če naših boraca za pojedinačno gimnastičko prvenstvo u Pragu biti svega dvojica-trojica, i to početnici u tim teškim utakmicima, pa nam se lako može desiti, da umesto prvih mesta zauzme-mo zadnja, i da svetlu tradieiju požr-tvovnosti, dobrovoljne discipline i sloge, potamni neugodan slučaj nesloge, svade i neposlušnosti.
S nama skupa čitava zemlja prati radoznalo i strogo tok ovih doga-daja. —
Koliko je tu stvarno*' u ovom pitanju, mi za sada nečemo utvrdivati; svakako, semper aliquid haeret —-uvek nešto ostaje, što je eto i u našoj javnosti pobudilo toliku sumnju i bojazan gledom na uspeh, koji bi, pod istaknutim okolnostima, imalo naše Sokolstvo da poluči na takmičenjima za slovensko prvenstvo u Pragu. De-mantovati pak ove vesti i oprovrgnuti svaku sumnju u ovom pogledu najbolje i najefektnije mogu jedino sami naši prvaci svojim delima — u Pragu.
Verujemo pak, kad je u pitanju prestiž našeg jugoslovenskog Sokolstva i time i naše zemlje, onda u Sokolima uvek i svagda mora da nadvlada svaku ličnu ambiciju sokolska svest. Tu dileme ne može niti sme da bude! U protivnom slučaju, težinu moralne odgovornosti za svaki eventualni slabi uspeh ovoga puta neče snositi naše Sokolstvo kao takovo, več oni, koji bi ga izvrgli toj kušnji. U tom slučaju i u tom trenutku sud celokupno" Sokolstva i javnosti več je skrojen.
Brat dr. Stanislav Bukovski, novo-izabrani starešina ČOS, dao je uredniku praških »Narodnih listova« sle-deču izjavu: »Kako je opšte poznato, evogodišnjim sletom sečamo se 100 godišnjiec rodenja našeg genijalnog osnivača. Ovom zgodom želimo da pokažemo svome narodu i čitavom svetu, da odgajamo sokolske redove u Tirševom duhu, i da smo, kao celina, disci-plinovano i pouzdano telo, kojim struji jedna jedinstvena misao: dobrobit i napredak države. Marljivo jačamo svoje tizičke snage i duševne sposobnosti, jer želimo da budemo zdrava jezgra svog naroda. Ovo je zadača koju nam je pokazao Tirš, a koja nas primorava da se brinemo za snagu naroda, za junaštvo^ i plemenitost našeg čoveka i da ojačavamo njegovu otpornu snagu. £as rad je ustrajan i svakodnevan. Želimo da se kod svakog pojedinca podjednako razvijaju telesne i duševne snage, i da se takmičenjem daje poti-eaj za usavršavanjem.
Svestranost je takoder temelj našeg uzgoja a IX slet pokazače rezul tate ovog uzgoja i njegovu potrebu za razvijanje sposobnosti naroda. U prostim vežbama najvidnije pokazuje-mo spremu velikog našeg mnoštva, a na takmičenju opet se nađu u pleme-nitoj borbi najbolji izmedu najboljih.
Peyvačkim, lutkarskim i pozorišnim takmičenjima opet pokazujemo opšte uzgojne metode u prosveeivanju naroda. Ovogodišnji slet i Tirševe proslave bile su povodom stvaranju mnogih literarnih dela, a što jačem uspehu sleta pripomoči če i kipari, slikari te arhitekti. Velika izložba, koju sprema-mo u Kraljevskoj obori, prikazaee naj-jasnije, kako naš rad siže u sve grane kulture i kako je naš uzgoj zaista sve-stran.
Na sletištu biče oko 150.000 gleda-laea od jedanput, i svi če oni jasno videti silu, radinost i značenje tirše-vog uzgoja, ne samo za naš narod nego i za sve slovenske narode.
Sletske vesli
ŠPANJOLCI NA SLETU
Madridski list »El Liberal« objav-Ijuje zaključak toledske telovežbačke federacije, da se primaju prijave za učešče na sletu u Pragu do 15 maja Svi troškovi ekskurzije u Prag predvideni su na 1000—1500 pezeta. U Madridu se je osnovao poseban odbor za organizaeiju ove ekskurzije španjol-skih gimnasta na svesokolski slet pod imenom: »Pro Sokol«. Izdana je informativna brošura o Sokolstvu, program ekskurzija i program svih sletskih pri-redaba.
JEDINSTVENOST SLOVENSKIH ŽENA NA SLETSKOJ IZLOŽBI
Udruženje slovenskih žena, sa se-dištem u Pragu zalključilo je, da i ono uzme učešča na sletskoj izložbi pod lozinkom »Zbliženje svih slovenskih grana u Tirševom i Šajnerovom duhu.« Izložiče se razne fotografije, rukopisi, slike, narodne nošnje i t. d.
MINISTARSTVO NARODNOG ZDRAVLJA I TELESNOG UZGOJA NA SLETSKOJ IZLOŽBI
Na. velikoj sokolskoj izložbi učest-vovaee takoder i češkoslovaško mini-starstvo narodng zdravlja i telesnog uzgoja, pored ministarstva vojske i
U čitavom svetu vlada danas nemir; nesigurnost raste iz dana u dan, koja čitavom težinom pritišče nezdrave prilike naroda. Beda potkopava temelje normalnog života i vodi do oča-ja. U doba sveopče nesigurnosti učvr-sčujemo svoje redove, da dokažemo, da je pred svim ovim nepogodama naša najbolja obrana u ustrajnosti, ja-koj volji, bratskoj ljubavi i opčoj po-žrtvovnosti. 1 sletska scena, u kojoj učestvuje oko pet tisuča osoba, pokazače i nama i svetu, u čemu leži problem narodnog opstanka, u čemu je proračanski Tiršev duh video najbolju obranu narodne budučnosti u teškim vremenima.
Pred nedelju dana setili smo se na Strelskom ostrvu trenutka, kada je pre 50 godina Tirš po prviput sazvao svoje sledbenike, da pokaže narodu osnove svojih nastojanja. Tada, na dan 18 ju-la 1882 godine, sakupio je 720 svojih vernih sumišljenika, i izgleda, da je njegov jasni duh u tom momentu video, kaka če porasti broj pristalica njegovih ideja. Brojno smo porasli skoro za pedeset puta; mnogo se pro-menilo od tog prvog sleta, mnogo se je ispunilo očekivanja velikog narodnog buditelja, ali su ostale neprome-njene osnove njegove ideje, one su čak u narodnom životu jasno dokazale kako su jake, kako ih je poticao veliki duh, kako je blagoslovljena ruka vodila tvorevinu večite vrednosti, koja je spremna da podnese još tako teške momente i da u njima pobedi, i koja stalno radi na unapredivanju svog naroda u opštem svetskom napretku.
Zato možemo i danas čitavu javnost pozvati na sve naše svečanosti: Tirševim rečima: »Narod neka nikada ne gleda Sokolstvo pri pukoj zabavi, nego uvek na radu, koji je osnova za nastajanja jake generacije pouzdanih boraca koji su oduševljeni za narodnu stvar. S pravom možemo očekivati, da če naš narod biti uz nas, bar u ovc dane, da če se s nama radovati i da če pazljivo pratiti tok naših priredaba.«
ministarstva pošte i telegrafa. Iz toga se vidi koliku važnost podavaju centralna državna nadleštva sletu i izložbi.
JUGOSLOVENSKI MAUZOLEJ U JINDRŽIHOVICAMA.
Poslanstvo kraljevine Jugoslavije u Pragu prijavilo je u niz sletskih priredaba i osvečenje največeg jugoslovenskog mauzoleja. u češkoslovačkoj u Jindržihovicama kod Karlovih Vari. U mauzoleju su sahranjeni ostaci od nekoliko tisuča srpskih vojnika, koji su umrli u ropstvu po tamošnjim za-robljeničkim logorima. Konstituisao se je i poseban odbor, u koji su išli i naš poslanik dr. Grisogono, za češkoslo-vačko ministarstvo inostranih dela iza-slanik dr. Švagrovski, za ministarstvo vojske general Voženilek, ze češku pravoslavnu crkvu biskup Gorazd, za Narodni savet narodni poslanik Pro-kupek, za ČOS br. Štjepanek i Nje-meček, za češkoslovačku-jugosloven-sku ligu dr. Beringer, za Rusku jednotu inž. Mirkovič, te inšpektor jugoslovenskih grobalja u češkoslovačkoj Cvrča-nin.
NARAŠTAJCI IZ TREBIŠOVA DOLAZE NA SLET AEROPLANOM
Masarikova 'leteča liga, filijala u Trebišovu (istočna Slovačka) poslače o svom trošku dva naraštajca tamošnjeg sokolskog društva na slet aeroplanom.
Provizornf raspored IX svesokol-skog slela u Pragu
PRETSLETSKE SVEČANOSTI
5	juna — nedelju — na sletištu: pre podne pokusi, posle podne u 15 časova nastup dece praških osnovnih skola,
Slet sokolske dece
8	juna — sreda — na sletištu: po-podne pokusi najmanje dece i pokusi vodnika kolona muške i ženske dece;
10 juna — petak: program od 8 juna, ako bi toga dana bilo slabo vreme;
11 juna — subota — na sletištu: popodne pokusi za sletsku scenu u ko-stimima;
12	juna — nedelja — na sletištu: pre podne pokusi dece, posle podne javna vežba i 1 izvodenje sletske scene.
Dani srednjoškolske omladfne
16	juna — četvrtak — na Baran-
dovu: popodne takmičenja u plivanju; 17 juna — petak — na Strahovu: u jutro takmičenja u lalkoj atletiei, igrama
i	na spravama; na Letni: ujutro takmičenja u tenisu;
18	juna — subota — na Strahovu: ujutro takmičenja u igrama; na Letni:
ujutro takmičenja u tenisu; na Strahovu: popodne pokusi za javni nastup; naveče u 18 časova povorka kroz Prag.
19	juna — nedelja — na sletištu: u 15 časova javna vežba.
Slet sokolskog narašlaja
25 juna — subota — na sletištu: u
17	časova pokusi vodnika kolona za nastup mušikog naraštaja; u 18 časova pokusi vodnica kolona za nastup ženskog naraštaja; u 19 časova pokusi ženskog naraštaja za vežbe na gredi.
26 juna — nedelja — na sletištu: pre podne u Vol časova pokusi muškog naraštaja SKJ; u 7 časova zbor u garderobama; u K-8 časova pokusi muškog naraštaja; u У»9 časova pokusi ženskog naraštaja; u ЛА10 časova pokusi za nastup muškog naraštaja u Skokovima; u
10	časova pokusi ženskog naraštaja za vežbe na gredama; u 11 časova pokusi za štafetno trčanje; u ^12 časova pokusi ženskog naraštaja SKJ; posle podne javni nastup u 15 časova: 1) vežbe muškog naraštaja sa štapovima; 2) vežbe ženskog naraštaja sa vencima; 3) nastup muškog i ženskog naraštaja SKJ;
4) skokovi i trčanje muškog naraštaja;
5)nastupi gostiju; 6) vežbe ženskog naraštaja na gredama; 7) zajedničko štafetno trčanje; 8) treče ponavljanje sletske scene.
27 juna — ponedeljak — na prostoru za takmičenja: od 7—12 časova šestoboj naraštajaca, i za nar. SKJ; od 8—14 časova opšta takmičenja nara-štajki, i za naraštajki SKJ; od 8-—12 časova takmičenja naraštajki u igrama; od 14—18 časova petoboj naraštajaca; u 16 časova bojna takmičenja muškog naraštaja; utakmica u odbojci izmedu ženskog naraštaja ČOS i SKJ; naveče; zabava u Tirševom domu.
28 juna — utorak — na Barandovu: otj 7_12 časova: takmičenja muškog: i ženskog naraštaja u plivanju i Skokovima u vodu; od 7—14 časova na prostoru za takmičenja:	takmičenja muškog naraštaja u igrama; od 8—14 časova: prosti troboj žen. naraštaja; u 9 časova na Vltavi: kanoistička i veslačka takmičenja muškog i ženskog naraštaja; u 16 časova na Barandovu: finale plivačkih takmičenja muškog i žen. naraštaja; na prostoru za takmičenja: utakmica u odbojci izmedu muškog naraštaja ČOS i SKJ; naveče: zabava u Tirčevom domu.
29 juna — sreda — pre podne u
9	časova: povorka muškog i ženskog naraštaja kroz Prag; popodne na sletištu u 15 časova javni nastup:	1) vežbe muškog naraštaja sa štapovima; 2) vežbe žen. naraštaja s vencima; 3) nastup muškog i ženskog naraštaja SKJ; 4) skokovi i trčanje muškog naraštaja; 5) nastup gostiju; 6) vežbe žen. naraštaja na gredama; 7) četvrto ponavljanje sletske scene.
GLAVNI SLETSKI DANI Slet sokolskog članstva
30 juna — četvrtak — na sletištu: u 14 časova sednica načelništva SSS; u 18 časova pokusi vodnika kolona zi nastup članstva; u 18 časova sednica sudkinja za prvenstvo i posebna takmičenja; u 19 časova sednica sudaca takmičenja za prvenstvo; u 19 časova pokusi vodnica kolona za nastup članica.
1 jula — petak — u 7 časova na prostoru za takmičenja:	takmičenja članova i članica za prvenstvo SS.3, u 7 časova u Tirševom domu: takmičenja u mečevanju; u'9 časova na prostoru za takmičenja: takmičenja vrsta članova i članica SSS; u 14 časova sednica pretsedništva SSS; u 18 časova sednica sudaca za opšta takmičenja; u 18 časova sednica sudtkinja za opšta takmičenja; u 18 časova skupština s izborima SSS.
2 jula — subota — pre podne: u 7 časova u Tirševom domu: takmičenja u mačevanju; u 7 časova na prostoru za takmičenja: takmičenja vrsta višeg odeljenja članova; u 7 časova na prostoru za takmičenja: takmičenja vrsta višeg odeljenja članica; u 7 časova na prostoru za takmičenja: takmičenja u peteroboju žena; u 7 časova na prostoru za takmičenja: po-Scbna takmičenja članica; u 8 časova na prostoru za takmičenja: takmiče-njanja starijih članova (više i nize odeljenje); popodne u 16 časova na sletištu javni nastup dece i naraštaja: 1) najmanja decu; 2) proste vežbe muške dece; 3) proste vežbe^ ženske
i tleče; 4) vežbe muškog naraštaja sa
/LoVEK/Ko
VoKoLSTVO
Proglas novog starešine ČOS
Novi starešina bratske ČOS brat dr. Stanislav Bukovski, prililkom svog izbora uputio, je svcmu češkoslovač-kom Sokolstvu proglas, koji ovdc » prevodu donosimo u celosti:
Bračo i sestre!
Najviša instanca Sokolstva poverila mi je najodgovornije mesto u Če-škoslovačkoj obci sokolskoj — mesto starešine.
Dugo vremena merio sam svoje sile za ovu jasnu zadaću sokolskog rada, brižno sam sravnjivao podane i potrebne preduvete za uspešno vršenje ove funkcije.
Konačno — uvaživši sve i voden osećajem i razumom, oduševljenjem i razmišljanjem — odlučio sam se da se primim ove funkcije.
Mnogo je več izvršeno iz Tirševa programa, ali beskonačno više treba i mora da se neumornim radom stvori još i dalje.
Zato Vas pozivam, sestre i bračo, na daljnji, neprekidni, odgovorni rad!
Naša je zadača da uzgajamo naše pripadnike u opčenitom zdravlju, da svuda i svagdc posvedočimo našim či-tavim životom i našim radom potpu-no jasno, da smo po našem karakteru silni, neslomivi i čvrsti, da smo bez-, uvetno predani domovini i narodu, potpuno uvereni, da samo moralan, zdrav, disciplinovan i za delo sposo-ban narod može s uspehom da uzme učešča u svetskom taikmičenju.
Pozivam Vas na čisti sokolski rad i život h svakom trenutku i na svim mestima, u porodici, školi, opštini, uredima, političkom, javnom i privat-nom životu uopšte.
Pozivam Vas da vršite besprekor-no sav sokolski program!
Nijc naša zadača poigravati sc samo s mislima Tirša, nego ih našim radom i vaspitanjem i potpuno radinim životom pretvarati u tlela.
Uveren sam, da čete i u buduče s radošču vršiti sokolsku zadaču, ova-ko sjajno provedenu u život i po Tir-šu, Figneru, Vaničku i Šajncru, a ja — pošto ste več onako odlučili— biču prvi medu Vama u sokolskoj radi-noj porodici.
Doktor Jindržih Vaniček bio mi je moj strogi učitelj i nedostižan uzor, a dr. Josip Šajner ona j, koji je pro-dužio tradiciju Tirševu, a kome sam se uvefk divio. Preko 20 godina živeo sam u radinoj sredini ovili sokolskih divova, a po njima hoču da i ja s Vama radim i da doprinosim obezbedc-nju bitdučnosti otadžbine i našega naroda.
Dakle, na daljnji rad sokolski s oduševljenjem, sabranošču i neumor-nom žilavošču!
MUDr. Stanislav Bukovski.
Sokolske trojke
Neverovatno je za pravo, kako slučajno brojka 3 igra veliku ulogu u sokolskom životu. Ako svrnemo pogledom na istoriju ČOS, vidimo, da je ona posle svojeg osnovanja od g. 1889 dalje imala: tri starešine, tri načelnika, tri načelnice i tri prosvetara, koji su uzastopce vršili najodgovor-nije funkcije češkosiovačkog i delo-mično i slovenskog Sokolstva. — Prvi starešina ČOS bio je br. dr. Jan Pod-lipni, od 1889 do 1906 god. Zamenio ga je onda brat dr. Šajner, dotadaš-nji tajnik ČOS i starešina Praškog Sokola, koji je kao starešina ČOS ostao sve do svoje smrti ove godine. Treči češkoslovački sokolski starešina po-stao je pre nekoliko nedelja br. dr. Bukovski. ’lstu igru brojke tri vidimo i kod načelnika ČOS. Posle osnovanja, prvi načelnik ČOS bio je br. dr František Čižek, koji je uz pomoč br. Vaničeka vršio svoju furtkciju, iako več bolestan, purie četiri godine. Na-sledio ga je naš dragi i veoma zaslužni brat Jindra Vaniček, koji je ostao na čelu Sokolstva punih 40 godina, do 1931, kada je prepustio svoje mesto sadašnjem načelniku br. Agi Heleru — Prva voditeljica češkoslovaških So-kolica, sestra Eliška Roudna, vodila jc pre rata mnogo godina sav rad ženskih odeljenja. Nju jc zamenila kao načelnica ČOS s. Milada Mala, koja jc na ovom mestu ustrajala više od 11 godina, da zatim, postigavši velike uspehe, preda svoju funkciju sadaš
njoj načelnici sestri Mariji Provazni-kovoj. Daklc, i sokolske žene imale su do sada tri načelnice. Što se tiče pro-svetnog rada, Čehoslovaci su imali do danas takoder trojicu saveznih prosvetara: pre rata brata Františka Ma-ška, posle njega br. Jana Hilcra, a sada brata Antonina Krejčija.
Ali ni ovim ni je još završen red sokolskih trojki. Pored ovih tu je: trozvezde sokolskih osnivača:	Tirš
Figner i Čemi. To su ona slavna sokolska trojica .koji su, kac pretstavni-ci matičnog Praškog Sokola, potpisali več u prvim godinama opstanka Sokolstva poziv za osni vanj e ČOS, a što je tadanja austrijska policija zabra-nila.
Brat dr Bukovski vodi, da ovako kažemo, kao treči češkoslovaško Sokolstvo, pa smo uvereni, da če se i on svojim radom potpuno pridružiti svojim prethodnicima, pokojnim starešinama Podlipnom i Šajneru.
Dr. Šajner i Slovaci
Poslednjih godina svoga života starešina brat dr. Šajner lečio se u Ta-transkoj Poljanci, gde je imao prilike da veoma dobro i potanko upozna slovački narod. Na osnovu svojih študija i pogleda, osobito što se tiče razvoja sokolskog života u slovačkim kra-jevima, gde pre rata Sokolstvo uopšte nije smelo da postoji zbog madžarske intransingentnosti i šovinizma, starešina brat dr. Šajner stvorio je sebi tač-nu sliku o Slovačkoj i Slovacima. Udova brata starešine, sestra Karla Šajnerova, očrtala je u nekom pismu nazore brata starešine u pogledu Slovaka ovako:
— Za vreme našeg boravka u Ta-transkoj Poljanci, moj suprug jc za-voleo ovaj lepi kraj pa je i polkušao da upozna i tamošnji dobri i mili narod. Uverio se je, da izmedu oba plemena. Čeha i Slovaka, ima još mnogo toga što je uzrok nesporazuma; Česi ne razume Slovake a Slovaci Čehe. Nazor starešine bio je, da je svakako potrebno i da se mora svim silama na-stojati, da se Česi sa Slovacima što bolje upoznaju i uzajamno sporazume, te da se tako nauče i ljubiti jedni druge. Več i onda, kada jc br. starosta bio teško bolestan, mnogo puta je na-pominjao, da je potrebno da se ide u Slovačku. 'Famo treba narod podupi-rati, učiti i to što je moguče bolje. On je bio uveren. da u Slovačkoj živi naj-bolji deo češkoslovačkoga naroda — njegova budučnost. S velikom radošču pratio je uspešan i oduševljen rad sokolskih društava u Slovačkoj, potpuno uveren, da če Sokolstvo, kao što je i po ostalim češkim zemljama, pobediti također i pod Tatrama.
Tirševa lakmičenja u jahanju u Brnu
Sokolski i seljački konjanički ot seci iz Brna i okolice priredili su za-jedno s vojničkim konjaničkim formacijama 15 i 16 o. m. velika jahačka takmičenja u Brnu, pod nazivom »Tirševa jahačka takmičenja«. Uspeh priredbe je bio veoma dobar, i što se tiče same izvedbe, sportske višine, discipline, a konačno i u pogledu po-seta od Strane interesenata i opčinstva. Takmičenja održana su u lakom skoku sa 12 pregrada u višini od 110 cm, preko prekopa širokog 2.5 m, dalje u dresuri, srednje teškom lovskom skakanju preko 110 cm visokih pregrada i preko 3.5 m širokog prekopa te konačno u teškoj dresuri, gde su se natecala samo tri oficira.
Broj takmičenja prešle godine u ČOS
U prošloj godini, iako nije bilo u Češkoslovaško j nijedne vede sokolske priredbe, broj takmičenja kod muških odeljenja iznosio je 1776. Članstvo sc natecalo na 18 pokrajinskih, 12 medu-župskih, 164 župska, 161 okružnom i 515 društvenih takmičenja. Od celo-kupnog broja članskih takmičenja, bilo ih jc 77 na spravama, lol u lakoj atletici, 151 u smučanju, 89 u plivanju i 440 u igrama i t. d. Naraštaj imao je 692 takmičenja, od tih je bilo 16 pokrajinskih, 6 medužupskih, 138 žup-skih, 88 okružnih i 444 po društvima.
Na spravama bilo je 65 takmičenja, u lakoj atletici 76, 89 u smučanju. 88 u plivanju, 371 u igrama, a ostala u drugim granama. Muska deca takmi-
čila su se u 45 župa, 100 okružja i 69 društava; od tih je bilo 41 na spravama, 89 u lakoj atletici, dalje 33 puta u smučanju, 6 puta u plivanju te 45 puta u igrama. Ako zbrojimo sve vrste takmičenja kod muških odeljenja češkoslovačkog Sokolstva, vidimo, da je na spravama održano samo 183 takmičenja, a sva ostala u lalkoj atletici, igrama, plivanju i smučanju. Ipak se još posvuda nade onih, koji tvrde sa-svim suprotno, naime, da Sokolstvo ne provodi po svojim jedinicama svestra-ni telesni uzgoj.
Lužički Sokol i šport
U poslednjem broju našeg lista
saopštili smo, da je načeiništvo Save-za lužičkih sokolskih društava, prinu-deno prilikama koje vladaju u Lužici, dozvolilo igranje nogometa po sokolskim društvima i to jedino zbog na-cionalnoga momenta. U poslednjim »Srbskim novinama«, načeiništvo sa-opštava društvima pravila spomenute igre, koju nazivaju »kopanca«. Po ne-kojim društvima več su organizovane nogometne skupine.
Sokolska radio ~ predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 27 o. m. predaje Poslanstvo ČSR o temi:	»Češlkoslovačka	privre-
da«;
dne 3 juna predaje brat dr. M. Glavinič o temi: »Češkoslovačko - ju-goslovenska saradnja«.
Predavanja održavaju se svakog petka od 20 do 20.30 sati.
RADIO-ČASOVI ČEŠKOG JEZIKA
Radio-stanica Beograd.
Daljnji radio-časovi češkog jezika održače se u ovim danima: 42 predavanje u petak dne 27 o. m., 43 u uto-rak 31 o. m., 44 u petak 3 juna, 45 u utorak 7 juna, 46 u petak 10 juna, 47 u utorak 14 juna, 48 u petak 17 juna, 49 u utorak 21 juna i 50 u petak 24 juna.
Predavanja se drže u 17 časova. Tekstovc ovih predavanja dona-šačemo u našem listu redom i to uvek za nekoliko časova unapred.
proste vežbe sokolskih četa SKJ; 2) proste vežbe članica; 3) slovenski go-sti-članovi II; 4) skupinsko trčanje žena i strani gosti II; 5) proste vežbe starijih članova; 6) slovenski gosti-članice II; 7) proglašenje pobednika sa takmičenja od subote 2 jula; 8) peto ponavljanje sletske scene; u 19 časova — sednica sudkinja za opšta takmičenja srednjeg odeljenja; u 21 čas u zgradi na sletištu — takmičenja na podiju članova i članica.
III GLAVNI SLETSKI DAN
5 jula — utorak: od 6—13 časova — na prostoru za takmičenja — (1—3 otsek) takmičenja vrsta članova nižeg odeljenja; (5—6 otsek) takmičenja vrsta članica srednjeg odeljenja; (4 otsek) takmičenja vojske; šesteroboj članova; deseteroboj članova II deo; posebna takmičenja članova II deo; u 7 časova na vežbalištu Sokola IV — tenis takmičenja; u 7 časova u Tiva-Hdovna — jahačka takmičenja; u 9 časova na Vltavi — veslačka i kanoi-stička takmičenja; u 10 časova na Ba-randovu — finale takmičenja u privali ju i skokovima u ved«; u 14 časova na prostoru za takmičenja — takmičenja u -bazeni izmedu članova i članica; u 13 časova — na sletištu — javni na-stup: 1) proste vežbe članova; 2) proste vežbe članica; 3) nastup slovenskih gostija — članovi III; 4) nastup slov. gostiju — članice III; 5) proste vežbe
starijih članova; 6) vežbe članica s čunjevima; 7) proglašenje pobednika od ponedeljka 4 jula; u 21 čas u zgradi na sletištu — eventualna takmičenja članova i članica na podiju.
IV GLAVNI SLETSKI DAN
6 jula — sreda — pre podne: u
9 časova — povorka Sokolstva kroz praške ulice; popodne: na sletištu u 15 časova javni nastup:	1)	pozdrav
vojske prezidentu Republike; 2) na stup 28 peš. puka Tirša i Fignera; 3) nastup jugoslovenske vojslke; 4) na stup rumunske vojske; 5) nastup iz branih vojnika iz svih divizija i b riških brigada; 6) nastup sokolske konjiče; 74! nastup konjiče vojske; 8) nastop artilerije; 9) bojna scena; 10) nastup praškog garnizona; 11) defi.c vojslke pred pretsednikom Republike; 12) proglašenje pobednika sa takmičenja od utorka 5 jula i pozdrav po bednika; 13) poslednje izvodenje slct-ske scene; posle podne — na prostoru za takmičenja: štafetno trčanje SSS za prelazni dar i utakmica u odbojci izmedu moinčadi ČOS, SKJ i Am. O. S.
Sokolice - Sokoli!
Ob priliki zleta Ljubljanske sokolske župe ne pozabile posetlti
Avtomatični buffet „DAJ-DAM1
■ЗМ№ШЕ№СПМШ1МВШПШаЖК‘.)
na Aleksandrovi cesti (v palači „Viktoria14)
VIDOVDANSKI SVEČANI BROJ SOKOiUSKOG GLASNIKA izici če dne 24 juna. Rukopise za ovaj broj prima uredništvo, oglase i narudžbe uprava lista najdalje do 20 juna
Izno'
UPOZORENJE!
koji se ima uplatili prilikom prijave za učešće na slelu u Pragu
(Nastavak sa 1. str.)
štapovima; 5) vc-žbe žennkog naraštaia s vcncima; 6) sL !xvi i tre«nje mu-škog naraštaja; 7) vežbe /cnskog naraštaj a na gredama; kao zaključak, dizanje sokolske zastave.
I GLAVNI SLETSKI DAN
3 jula — nedelja — pre podne na sletištu: u 5lA časova — zbor članova u garderobama; u 6K’ časova — pokusi članova I; u 7И časova — pokusi članica I; u 8K> časova — pokusi članova II; u 9 'A časova — pokusi članica II; u 10И časova — pokusi članova SKJ; u 11 časova — pokusi članica za vežbe s čunjevima; u 12 časova — pokusi članica SKJ. — Popodne u 15 časova javni nastup: 1) Pr9f*-e. vežbe članova; 2) proste vežbe članica: 3) proste vežbe članova SKJ; 4) zajed-ničko trčanje članova i nastup stranih gostiju; 5) nastup članica SKJ; 6) vežbe članica s čunjevima; 7) proglašenje pobednika u takmičenjima od petka dne 1 jula; na prostoru za takmičenja: od 15—19 časova utakmice u odbojci medu članovima i članicama; u 19 časova — sednica sudkinja za opšta takmičenja nižeg odeljenja; u zgradi na sletištu u 21 čas — takmičenja članova i članica na podiju.
II GLAVNI SLETSKI DAN
4 jula — ponedeljak:	od	6—13
časova na prostoru za takmičenje — (1 i 2 otsek) takmičenja vrsta članica nižeg odeljenja; (3 do 6 otsek) takmičenja vrsta članova srednjeg ode.je-nja; deseteroboj članova 1 deo, posebna takmičenja članova I deo; u 7 časova na Barandovu — plivanje i Skokovi u vodu članova i članica; u Inva-lidnici — jahačka takmičenja; na strelištu u Kobilisima takmičenja u gadanju; na vežbalištu Sokola IV — tenis takmičenja; na sletištu^ pokusi seljačkih četa SKJ; u ° easova na sletištu — pokusi starijih članova; u 9 časova na sletištu — pokusi slovenskih gostiju II; u 10 časova na sletistu — pokusi slovcnsikh gostiju III; u 11 časova na sletištu —■ pokusi stranih gostiju; u 14 časova na prostoru za takmičenja — takmičenja članova^ i članica u bacanju Top te u koš^; u 14 časova na prostoru za takmičenja — takmičenja članica u prebegu; u 14'A časova na sletištu — javni nastup: 1)
Uprava Saveza SKJ izdala je na ročiti formular za prijave učesnika za svesokolski slet u Pragu, a u kojem je tačno navedeno, koliki iznos mora svaki učesnik da uplati odmah prilikom svoje prijave. Ovim su ujedno izme-njene prvašnje odredbe glede uplata prilikom prijava, pa je i Načeiništvo Saveza SKJ o tome naročitom okruž-nicom izvestilo sva župska načelništva.
Pored rubrike, u koje če se navesti redni broj te prezimc i ime učesnika, ovaj formular ima daljnjih 6 rubrika, u koje treba upisati sledeče: Rubrika 1. U rubriki treba nazna-čiti ukupni iznos za prevoz željezni-com, sletski znak, legitimacija, osigu-ranje, vizu i troškove i to: za put od naše granice do Praga preko Maribora 256 Din, preko Subotice 266 Din, a za one koji putuju ladom do Bratislave 129 Din od Bratislave do Praga. Za sletski znak 34 Din, za legitimacije (našu i češku) 3 Din, za osiguranje 4 Din, za vizu preko Madžarske 20 Din odnosno preko Austrije 30 Din i za razne troškove 6 Din što iznosi za pu-tovanje preko Maribora 333 Din, preko Subotice 333 Din, a preko Bratiš a-vc 196 Din. Ony koji se neee skupno vračati plačaj u za prevoz željeznicom polovinu odgovarajučeg iznosa.
Rubrika 2. Ko želi može mu sc u Pragu rezervisati stan po ceni od 20 do 35 kruna odnosno stan i hrana po ceni od 50 do 60 kruna. U rubrici 2 naznačiti i ukupan iznos u dinarima za sve dane boravka u Pragu a u primed-bi rubrika 6 napisati za koliko dana i po kojoj ceni da mu se rezerviše stan, odnosno stan i hrana.
Rubrika 3. Ishrana može biti za-jednička i pojedinačna: zajednički do-
ručak stoji 2-50 Din, a ručak 6 Din. Pojedinci mogu u srednjim lokalima dobiti doručak po ceni od 2‘50 do 5 Din, ručak 8 50 do 17 Din, a večeru od 12 do 17 Din. U dobrim praškim hotelima doručak 9, ručak 23 i večera 25 Din. Samo onaj ko želi imati ishra-nu u dobrim praškim hotelima po na-značenoj ceni ima odgovarajuei iznos za sve dane boravka u Pragu uneti u rubriku 3, a oni koji če se skupno hranili. odnosno pojedince nevezano na izvesne lokale proračunače prema ovim cenama i ukupni iznos upisati u rubriku 5 lični trošak u Pragu.
Rubrika 4. Cene ufaznica: sedište u loži 120, 150 i 200 kr., sedište na tribini 50, 60, 80, 100, 150 kr. Mesto za stajanje 10, 12, 15 i 20 ikr. U ovu rubriku uneti ukupan iznos za odgovaraju-ča mesta i dane, a u rubriku 6 nazna-čiče za koje dane i po kojoj ceni želi imati mesto.
Rubrika 5. U rubriku 5 unečc svaki, pored onoga iznosa za prehranu još i onaj iznos, koji ee mu trebati za eventualne lične troškove u Pragu, jer po kolektivnom pasošu može svalki poneti samo tlo 200 Din. Ovaj če mu se novac isplatiti po dolasku u Prag u češkim krtinama.
Iznosi u pojedine rubrike ima ju se računati u dinarima. a računače di-nare u krune na taj način što če iznos dinara razdeliti sa kursom češke krune, t. j. sa 1‘70.
Spisak s novcem mora biti u Sa-vezu najdalje do 5 juna o. g. Kasn:je stigle pošiljke tieče se uzimati u obzir.
Za članove sdkolskih četa neče se praviti zaseban spisak več če se i on: unositi u spiskove društava kome do -tična četa pripada.
Godišnja sLup i i Jugoslovenske Sokolske Malice
U petak 20 maja održana je u Na-rodnom domu u Ljubljani redovita uodišnja glavna skupština JugosToven-ske sokolske matice, ustanove jugoslo-venskoga Sokolstva za izdavanje knjiga, tiskanica, nota i drugih sdkolskih potrepština. Skupštinu otvorio je pret-sednik JSM br. E. Gangl, 1 zamenik starešine Saveza SKJ, te je, po kon-statovanju dostatnoga broja članova, predao reč tajniku matice br. Svajga-ru, koji je u kratkim črtama podao izveštaj o radu u prošloj godini. JSM kao zadruga ima ukupno 871 člana. — Uprava imala je u prošloj godini svakog meseca svoju redovnu sednicu, na Ikojoj su se rešavale sve tekuče stvari. Iz blagajničkog izveštaja br. dr. Fuksa vidi se, da jc Matica izdala u 1931 godini ukupno 14 knjiga u ukupnoj' nakladi od 53.500 primeraka. Pored »Sokolske knjižnice« izdan je kao i
svake godine i Kalendarič za sokolsiku omladinu i članski kalendar. — I za iduee razdoblje sprema JSM nekolike novih knjiga, naroeito tehničkih.
3
Zavsesokolski
zlet v Pragj
priporočamo
Storchu^
pruvudee
Pralioy
Najpopolnejši vodič po Pragi in okolici. Strani 99, 1 načrt Prage, bogato ilustriran.
Cena Din 24‘—
Učiteljska knjigarna Ljubljana
i r ,. \ кзсликк>
M "
„UdšbeniK češUog /ejiha „Čef>oslovačhLa i Čehoslovaci
Od prof- Fr. Malina, đve s« na/po/rebi/lfe Kn/ige 3a svaKoga, Uojl če učesivovaU IX st>csoholskom sle/u u Pragu. Naračuju se us cen« otl »in 15 - po komadu kod „tgoslovensUe sokolske malice u Lfubliani - Narodni dom
Ss načelnišiva i tetjničkog od'foara S&veza SKJ
Iz sedsiice saveznog T®
od 24 maja 1932
Savezni načelnik br. Bajželj izve-stava, da je za petak dne 27 o. m. sa-zvana sednica izvršnog odbora, na ko-joj če se raspravljati o pripravama i
o	učešču na svesokoiskom sle tu u Pragu. Kako ee se pak sledečeg dana, i. j- 28 o. m., započeti u Ljubljani izbirna takmičenja za prvenstvo pojedina-ea i vrsta SSS, a kako se on još toga dana neče moči da povrati sa sednice, kojoj radi njene važnosti mora da učestvuje, to se vodstvo izbirnih takmičenja poverava saveznom podna-čelniku br. Ambrožiču. — Prema poslednjim podacima, do sada se prijavilo za izbirna takmičenja za prvenstvo SSS 5 brače te 24 brata i 18 sestra za takmičenja vrsta SSS, dok su za takmieenje sestara za prvenstvo SSS takmiearke več odredene. Za pretsednika zbora sudaca odreduje se br. Ambrožič kao voda takmičenja. Br. načelnik je ujedno objasnio nekoje tačke u pogledu izbirnih takmičenja radi suđenja i izvađanja vežaba. Zatim su se ponovo odredili suci za izbirna takmičenja, jer su nekoji otpali. — Za pratioce našega naraštaja na sve-sokolski slet odreduje se, da svaka žu-pa imenuje svoga vodnika i vodnicu; u ovom pogledu mogu da se udruže dve ili tri župe zajedno, koje če odrediti samo jednoga vodnika (vodnicu), a koji mora da se takoder s nara-štajem povrati u zemlju. Naraštaj vode po uputama saveznog načelnika brača Prosenc i Keber te- sestre Brozovič i Tratar. Tehnički voda nara-štajskog vlaka, a koji če se formirati u Beogradu, biče br. Prosenc. — Odreduju se suci, njihovi zamenici i za-menice za takmičenja SSS ii Pragu. Odreduju se nadalje članovi i članice
prizivne komisije za takmičenja SSS kao i vodnici i vodnice za vodstvo po-jedinaca i vrsta pri takmičenju SSS. Za tehničku dežurnu službu u infor-maeijskoj pisarni za vreme sleta u Pragu odreduju se brača Kostnapfel i Stanič, za dežurnu službu na sletištu odrediče se brača iz saveznog TO, i to za svaki dan prema potrebi. — Po dosadašnjim dispozicijama, treniranje u takmičenju za prvenstvo za članove biče u Mariboru, za članice u Celju, a treniranje za takmieenje vrsta članova i članica u Ljubljani. Odreduju sc smernice za sastav proračuna u tehničkom pogledu za učešče vodstva i takmičara na sletu u Pragu. — Tak-mičari i takmičarke vrsta i za prvenstvo polaze u Prag dne 28 juna popo-dnevnim brzim vlakom te če prispeti u Prag več 29 juna ujutro. Tako če imati dovolj no vremena da se do takmičenja odmore; sama takmičenja pak počinju 1 jula ujutro. Dužnost je svih takmičara i takmičarka da u Pragu nastupe takoder i u prostim vežbama. — Na dečji dan odreduje se da u Prag pode br. Lavrenčič kao referent. — Češkoslovački pomladak Cr-venoga krsta poziva, da bi se prilikom sleta u Pragu sastao jugoslovenski i češkoslovački pomladak, da se medu-sobno upozna. Pokušačc se da se to omoguči. — Načelništvo Saveza pred-ložiče saveznoj upravi sav tehnički raspored sleta, prema kojemu če moči savezna uprava da razvidi, koliko je članstvo zauzeto a koliko slobodno. Savezna uprava pak sastaviče na osnovi! toga raspored za članstvo kada če ono biti slobodno, da bi se na taj način sve slobodno vreme u Pragu dobro iskoristilo. Takoder i za naraštaj sastaviče se jednaki raspored. — Odobrava se poziv, koji če sc rasposlati u obliku okružnice svim župama i je-dinicama glede noživljenja_ sokolskog telesnog uzgoja muškog i ženskog tr-govačko obrtničkog naraštaja. —
Sednica je zatim zaključena iza
11	sati naveče.
Upuie ш takmičenja na sves&kelskom sletu si Pragu
Uputama, kojc su objavljene u | 6—8 br. »Sokola« od o. g., dodajemo -ovde još nekoja objašnjenja.
Ako Skoja župa u svojim društvi-ma ili četama ima dobro izvežbanih članova u natezanju konopa (vidi pro-P‘sc u 6—8 bn »Sokola« na str. 118) te koji bi pošli u Prag da sc tamo u f°me takmjče, prijave ovih članova i
o	poimenj^ne, neka se odmah pošalju saveznom načelništvu u Ljubljani, ko-jc ce to javiti ČOS u Prag.
Svaka takmičarska vrsta članstva
l	naraštaja, koja če učestvovati takmi-cenjima u višem, srednjem ili ni/cm odeljenju, mora da ima svoga vodnika koji pak ne takmiči. Vodnik vodi vr-stu, pribavlja od komisije brojača tak-mičarski arak pola sata pre početka takmičenja, ispunja ga s brojkama i imenima takmičara i dovada vrstu pravodobno na odredeno mesto te ju pretstavlja sucima. Vodnik je odgovoren, da se vrsta drži vrsnog reda tak-mičarskih grana, tc da nakon završe-nog takmičenja preda takmičarski arak u pisarnu komisije brojača. Za vreme takmičenja ne sme da izruči takmičar-
ski arak nikome drugomc osim sucima. Vodnik takmičarske vrste ne takmiči, ali sc njegovo nastupanje, vodstvo i zapovedi posebno ocenjuje. Kada vrsta započne takmieenje, mora do konca istoga da bude pod nadzorom svoga vodnika te ne sme da napusti svoje mesto bez dozvolc vode takmičenja sve dok se ovo nc završi.
Takmičarska vrsta sastoji se od
6	do 8 članova (članica); šest najboljih se broje u vrstu, osta'l’i su zamenici. Vodnik naraštajske takmičarske vrste mora da bude član (članica).
U prostoj vežbi takmiči sc na glazbu gramofona a ne uz brojenje. Nastup k prostim vežbama se nc_ocenjuje. Takmičarske vežbe članova za takmičenja ČOS (više, srednje, niže odeljenje) izžrebače sc 28 maja te če se objaviti u »Sokolskom glasniku«.
Pri takmičenjima ČOS na spravama može svaki takmičar da izvada vežbu na strani koju ‘sam odabere; vežba na konju izvada sc samo na je-dnoj strani, koju takoder odabere sam takmičar.
Načelništvo Saveza SKJ.
izložba Ivana Meštroviča. Dne 18 maja otvorena je u Zagrebu u Umct-ničkom paviljonu izložba Ivana Meštroviča, koji je izložio preko 60 radova u drvu, sadri, broncu i mramoru. Izložba če biti otvorena do 15 juna.
Nedelja zdravijo, u našoj zemlji. Jugoslovensko društvo za čuvanje na-rodnog zdravlja prireduje od 22 do
28	1Т*аја »Nedelju zdravlja«, u čitavoj našoj zemlji. Svrha je ove nedelje da pouči narod o higijeni i o sredstvima k« j ima sc služi. Sa Strane ministarstva tiarodnog zdravlja pozvani su lečnici na inicijativan rad, ministarstvo prosvete pak naredilo je školskim vlasti-ma da prirede predavanja po školama, a pozvana je i vojska, da učestvuje ovoj nedelji.
'V	*
Žalosna statistika kobnih sukoba u Bombaju. Prošlc nedelje došlo je u Bombaju do teških sukoba medu mu-slimanima i Indusima. Rezultat je tih sukoba oko 90 mrtvih i oko 1000 ranjenih. Broj ee biti sigurno veči, jer su i jedni i drugi poneli svojim kučama mnogo mrtvih i ranjenih i tamo ih sa-kph. Izgleda, da narodi u Indiji još nisu dorasli za samostalnost, jer da nije bilo Engleza bilo bi došlo još do večih sukoba.
*
Smrt kipara Frana Bernekera U
ponedeljak, 16 maja, umro je u Ljubljani jedan od naj talentirani j ih starijih
slovenačkih kipara, Fran Berneker, ц 58 godini života. Njegov je život bio
sve do poslednjih godina teška borba za opstanak i priznanje. Najpoznatiji i najbolj i su njegovi radovi spomenik Primoža Trubara u Ljubljani, dalje skulpture »Drama«, »Atlanti« i »Žrtve«.
*
Slovenska solidarnost. Praški »Narodni Listi« od 22 maja, doneli su poziv slcdečeg sadržaja: Češkoslovačka republika ima mnogo prirodnih krasota, ali nema mora, medutim ga ima-ju zato naša brača Jugosloveni, čija zemlja nije za nas inostranstvo i tu-dinstvo, jer se medu njima osečamo kao medu svojima najbližima. Smatramo zato svojom dužnošču da skrenemo pažnju svakomc, koji želi da se oporavlja na moru ili koji treba da prema lekarskoj preporuci, pošalje svoju dccu na more, da se odiuče sva-kako za jugoslovenski Jadran.
Na to smo posebno obvezani ove godine s razloga, što se sprema ogromna masa jugoslovenskog Sokolstva na naš slet, pa ako se oko 8000 .Tugoslo-vena, pri ovoj opčoj krizi, odlučilo da dodc k nama u Prag, onda je taj njihov gest a ujedno i žrtva zbilja ubed-Ijiv dokaz požrtvovno bratske ljubavi, koja se ne sme zaboraviti. Ostajmo verni jedan drugomc, uzvračajmo iju-bav ljubavlju, pozornost pozornošču. Zato, morate li na more, dajte svakako prednost Jugoslaviji, njezinom i našem Jadranu!
*
Uvadanje ordena u Rusiji. Boljše-vička revolucija ukinula je pored raznih zvanjai položaja iordene, jer da ne odgovaraju proletarskom mentalitetu i socijalističkom programu. Izgleda me-dutim, da se postepeno otstupa od svih tih radikalnih reforma, i da skora neče mnogo ostati od prvobitnog čistog socijalizma. Davno je da se je opet
uveo »buržujski« državni birokrati-i dalo oficirima poseban položaj, a pre nekog vremena uveden je i tkzv. Leninov orden, prvi orden za zasluge učinjene za državu. Ovih dana razni svetski listovi doneli su, da su direktor!, inžinjeri i delovode, te nekoliko radnika specialista tvornice traktora u Stalingradu odlikovani Leninovim or-denom zbog požrtvovnog rada na iz-vodenju produkeionog plana, predvi-denog u pjatiletki.
700 godišnjica starog Praga. Deo
Praga, koji sc nalazi oko gradske več-nice, naziva se »Stari grad«, koji je bio kroz stoleča samostalna opština. Oko ovog dela nikli su ostali delovi grada, koji su kasnije ušli u sklop op-štine Praga. Najstariji deo grada je Mala strana pod Ilradčanima, dok je na desnom bregu Vltave tek kasnije počelo naseljavanje, ali je več 1932 osnovana, kraljevskim dekretom, samostalna opština Stari Prag. U proslavil 700 godišnjeg jubileja održao je predavanje u Narodnoj kavani arhivar grada Praga i profesor istorije na praškom univerzitetu dr. Vaclav Vojtišek.
Prva žena koja je sama preletela ocean. Mis Amalija Putnam startala jc u petak dne 20 maja za let u Evropu u Harbor Gras u Novoj Faundlandiji i i sretno stigla u rekordnom vremenu u severnu Irsku, gde je zbog defekta morala pristati. Interesantno jc, da je baš na isti dan pre pet godina Lind-berg prvi srečno preleteo ocean.
Književno naznanilo.
Podpisana je prevzela v zalo/.* bo književno revijo »Odmevi«, katere uredništvo bo vodil še na* dalje pisatelj Radivoj Peter* l i n t P e t r u š k a.
Revija se bo poslej imenovala »O d m e v islovanskegasve* t a«, s čimer je že označen nje raz* širjeni program.
Posebno pozornost bo posve* čala tudi Sokolstvu. Sčasoma se utegne iz nje v besedi in sliki raz= viti leposloven in poljudno'znan-stven list za naše Sokolstvo. S tem bi bilo sokolsko novinarstvo lepo izpopolnjeno.
»Odmevi S. S.« bodo v tem letu izhajati v četrtletnih zvezkih, od katerih bo vsak zaokrožena celota zase. Vsak zvezek v obsegu 6 do 7 tiskovnih pol stane 30 Din.
Vabimo vse pripadnike sokol* ske organizacije na naročbo. Zado= stuje navadna dopisnica.
Učiteljska tiskarna
v Ljubljani, Frančiškanska ulica štev. 6
Kupujte zastave kod 1. №škudia, Ljubljana
im i мфул
Župa Heograd
OKRUŽNI SOKOLSKI SLET U VALJEVU
Na dan 12 juna o. g. održače se u Valjevu okružni sdkolski slet valjev--skog okružja. Na istome če uzeti uče-šča Sokolska društva: Beograd Matica, Beograd V, Obrenovac, Arandelo-vac, Laj kovne, Ljig i Ložnica
Za ovaj slet vlada veliko intere-sovanje, jer je on u neku ruku ispit našega članstva pred polazak na sve-sokolski slet u Prag.
Žu/за C&ilnfe
SOKOLSKO DRUŠTVO BAR
S	Sokolsko društvo Bar, u zajcdnici sa Sokolskom četom Mrkojeviči, mu-žičkim društvom »Bratimstvo«, učeni-.dma gimnazije, ženske zanatske i os. Iško le te s velikim broj cm gradana priredilo je 6 o. m. durdevski uranak u mesto zv. Dobra voda.
Na tiranku jc društveni prosvetar br. Marko Strahinjie održao predavanje o značenju durdevskog uranka i
o	Mogad^jima, koji se pominju u vezi sa ‘ Đurilcvdanom. Zatim su članovi društva -i čete izveli natecanja u trča-'nju. skal.anju, baeanju kamena s ramena i u streljanju.
Žlupct Karlćvac
JAVNA VEŽBA SOKOL. ČETE GENERALSKI STOL
Dne 15 maja o. g. priredili smo javnu vežbu, koja jc uspela u svakom poglcdjj. Toga dana osvanule su kuće u cveču i zelenilu okičene zastavama. U deset sati dočekan je vlak kojim je stigla fanfara iz Karlovca, te Sokoli i Sokolicc iz: Netretiča, Karlovca, Duge Rese. Tu je goste pozdravio opčinski načelnik, tajnik čete. brat Puntarič. Nato je povorka Sokola sa fanfarom na čelu. praeena velikim brojem op-einstva, krenula kroz mesto do vežba-lišta, gde jc održan glavni pokus.
Na pokusu kao i popodnevnoj vežbi sve tačke vežba vodio jc brat Filip Koch, načelnik Sokolskog društva Duga Resa. Vežbači naše čete izveli su vrlo precizno svoje vežbe, što je zasluga brata načelnika Mlinca za članove a brata Radočaja za naraštaj. I sokoiska deca naučila su lepo svoje vežbe, zaslugom brata prosvetara Mohoriča i sestara Brajkovič i Hanžek.
Nakon pokuša krenula je sokolska povorka u crkvu, gde je mesni župnik brat Poslek, koji je agilni član čete, otslužio službu božju. Po podne u 3 sata stigli su gosti iz Ogulina, Košara, Dubrava, Oštarija, Bosiljeva, Vinice, Duge Rese, Karlovca i drugod. Došiio je i brat Malovič, starešina karlovačkc župe.
U pola četiri počela je javna vežba s ovim rasporedom: 1) Nastup ženske i muške dece iz Generalskog Stola s vežbama od brata Dušana Bogu-noviča, u narodnim nošnjama. 2) Rit-mičke vežbe muškog i ženskog podmladka naše čete. 3) Vežbe ženskog naraštaja iz Duge Rese. 4) Vežbe muškog naraštaja iz Generalskog Stola i Duge Rese. 5) Vežbe članica iz
Duge Rese. 6) Vežbe članova Sokol, društva Karlovac. 7) Naraštajske skupine iz Duge Rese. 8) Redovne proste vežbe članova iz Karlovca, Duge Resc, Oštarija, Ogulina, Bosiljeva i Vinice. 9) Praške vežbe članova iz Generalskog Stola i Netretiča.
Nakon javne vežbe starešina čete brat Tatalovič pozdravio je braču goste, a onda je starešina župe brat Ma-iovie održao lep i zanosan govor, upravljen Sokolima i opčinstvu. Posle toga razvilo se uz zvukovc fanfare narodno kolo, a u sedam sati otpračeni su gosti na vlak. Time je završen ovaj prvi nastup, zapravo slet naše čete.
/ •( I/ §	**	MM	ШММММММ
%upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA
f Brat Bogoslav Hajek, šumarski savetnik u m-
Kada je sokolski pokret prenesen iz Češke medu južne Slovcne bio jc početaik težak, jer kod nas nije bilo svuda duhovnih voda-pokretača. 1 samo ona mesta, u kojima se našao ma i jedan oevek koji je razumeo sokolski pokret, imala Su sredu, da je u njima ubrzo osnovano sokolsko društvo. Naša Nova Gradiška bila je medu takim me st ima. gdefse je našao brat Bo-
f Bogoslav Hajek
goslav Hajek, koji je sa svojim prijatelj ima i saradnicima god. 1906 osno-vao ovde prvo sokolsko društvo, onda »Hrvatski Sokol«, kome je on bio prvi starešina. Nije bilo lako izdržati u po-četku sve poteškoče i manjkavosti, ali brat Hajek nikada nije klonuo i nije se plašio nikakvih zapreka. Prvu za-preku — pitanje vežbaonice — rešio jc na taj način, što jc svoju prostrani* drvarnicu ispraznio i preudesio za vcžbaonicu. Našao je načina da dode do novčanih sredstava, pa je tako na-bavljao pojedine sprave. Često se na-lazio medu članstvom, a naročito medu vežbačima, da što bolje prati život i rad društva, u koji je uveo i svoju brojnu dccu, da ga pod starije dane zamene, što je sestra Mara naša agilna načelnica dostojno izvršila.
Za vreme ujedinjenja plemenskih društava u Jugoslovenski Soko, opet
je brat Hajek bio medu prvima za je-dinstveno jugoslovensko Sokolstvo, i kada je posle izvesnih trzavica osnovano sokolsko društvo (jugoslovcn-sko), bio mu je brat Hajek prvi starešina. Za vreme svoga dugogodišnjeg sokolskog rada, nikada se brat Hajek nije istieao, ostao je do kraja istrajni tihi radnik, dosledan načelu: »Ni Iko-risti ni slave.«
Posle penzionisanja preselio se sa svojom suprugom u Zagreb, gde je 7 maja t. g. ispustio svoju plemcnitu dušu, ali uspomena na njegovo sokolsko delo os tace kao primer večno medu nama. Brat Bogoslav Hajek rodio se je 1867 god. u Jičinu — Češka. Po-sče svršene srednje škole u Bjelovaru svršio je šumarsku školu u Križevcima i dobio prvo nameštenje kod Imovne opčine u Petrinji. Posle je premešten Imovnoj opčini u Novu Gradišiku, gde je ostao do svoga penzionisanja.
Neka je br. Bogoslavu večna hvala za njegov sokolski rad! Slava mu!
Đ. V.
SOKOLSKA ČETA BANSKI GRABOVAC
Naša četa nedavno održala je svoju godišnju skupštinu, kojoj jc prisustvovao i neumorni i vredni organizator sokolskih četa krajiškog okružja br. Jovo Badrič iz Gline.
Članstvo jc sa velikim zanimanjem saslušalo izveštaje četne uprave.
I	ako je četa mlada imademo sakup-ljcno preko 6000 Din za gradnju doma. 1000 Din poklonila nam je naša opština. — Seoska zcmljišna zajedniea poklonila jc % rala gradilišta usred sela, a uprava I imovne banske šum-ske opčine obečala je pokloniti gradu. Brača če veči deo radova obaviti sami.
Članova imademo 30. Br. načelnik Nikola Jekić imaee prilike da pristupi ozbiljno vežbama, jer je svršio tečaj za prednjaka. Ostavio je kuču i gospodarstvo mesec dana samo da može na tečaj. Skupština je glasno izrazila priznanje njegovo j požrtvovnosti za četu.
Izabrana je stara uprava sa br. Dokom Jekieem na čelu. — Tajnik ae zahvalio i na njegovo mesto izabran je br. Polinac D. Izabrali smo i prosvetara i to br. Lazara Franju, starog Sokola i bivšeg dobrovoljca.
Da nije krize koja nas seljake najviše davi — več bi u godini 1931 imafi svoj dom, ipalk ako Bog da dom če biti u god. 1932 dovršen. Želimo da naš dom bude prvi dom na selu u našo] Krajini. Nabavili smo i sprave za laku atlctiku i odbojku. Na slet u Prag odlučili smo poslati bar 4 člana.
20	marta održali smo Tirševu ko memoraciju. Iza predavanja br. p*-*' svetara Franje Lazara stavio je brat starešina Đoko Jekie predlog, da naš buduči dom nazovemo »Sokolski dom Miroslava Tirša««.
Župa Varaždin
PRVI SLET SOKOLSKE ŽUPE VARAŽDIN
Godinu dana nakon svog opstan-ka prireduje Sokolska župa Varaždin na dane 4 i 5 juna o. g. svoj prvi žup-ski slet.
Tom prigodom održače se tak mi čenja za prvenstvo župe i Več premi dosada stiglim prijavama bi«So sudelo vanje na tim natecanjima veliko.
U nedelju 5 juna u 11 sati razvieo u prisustvu izaslanika Njegovog Veličanstva kralja, Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, pretstavnika golanskih i vojnih vlasti tc raznih nacionalnih i kulturnih društava, osamnaest društava i četa jednake, nove, jugoslovanske barjake, a na poponevnoj javnoj vežbi uzeče, uz sve kategorije Sokola, učešča i Sokoli-vojnici domačih pukova. U subotu 4 juna naveče održače u gradskom kazalištu svečana akademija.'
Sokolstvo varaždinske župe poziva otvorena srca svu braču i sestre da pohode naš prvi slet i time nas u ovo me kraju, gde se je u selima rek počela buditi sokolska misao, pomognu a započetom radu. Zdravo!
Župa Ljubljana
ŽUPNI ZLET
Te dni so društva prejela veliki zletni lepak, ki je tudi po vseh večjih krajih Dravske banovine nalepljen, da kot viden znak vernosti Sokolstvu Tirševi ideji zove na župni zlet Sokolske župe Ljubljana, ki prireja svoj župni zlet v nameri, da sc tudi ona dostojno oddolži spominu velikega našega ustanovitelja. Zletni lepak je de-
lo	brata Šviglja in jasno izpričuje na men in pomen zleta, ki naj bo res manifestacija ne samo moči naše župe, temveč tudi naše pripravljenosti. Vse cdinice so dobile pravočasno pozive in navodila, da so se mogle^ temeljito pripraviti na zlet, pa tudi župno načelništvo s svoje strani je storilo vse, da usposobi naše ediniee za to našo važno prireditev, V teh težkih časih treba naravno tudi resničnih žrtev, da se omogoči udeležba na zletu, a ne sme ga biti Sokola, ki bi se za svojo stvar bal žrtev, ki so pa pri našem zletu gotovo minimalne. Kdor ni pripravljen žrtvovati vsaj nekaj za uspeh župnega zleta, v tem ni pravega sokolskega duha, v tem ni sokolske požrtvovalnosti in stalne pripravljenosti.
RosifaL - Fonsler 4 društvo za osiguranfe i reosiguranje ♦ Beograd
on ie Sdkol le po imenu in morda besedi, s katero se ponaša s svojim sokolstvom. Župna uprava je trdno uverjena, da ni mnogo takih samo-imcnskih Sokolov med nami, da ni slabičev in neodločnežev, ki se izogibljejo z vsemi možnimi izgovori, nasprotno župna uprava veruje, da ima kader zanesljivih in zavednih edinie, ki se v polni meri zavedajo pomena župnega zleta in svoje odgovornosti napram sebi samim, napram svoji sokolski vesti. Zletni plakat nas zove, in kot slede Tiršu na sliki pod vodstvom krepkega mladeniča — poosebljene mladeniške moči — vsi oddelki Sokolstva zbrani pod nacionalnim ju-goslovenskim praporom, tako naj se zbero trume Sokolov iz naše obmejne Notranjske, gorenjskega Posavja, dela naše lepe Dolenjske in iz Ikamni-škega okrožja, da v naši beli Ljubljani po daljšem presledku zopet vzvalovi ljubezen naše javnosti do Sokolstva, ki bo ob tej priliki iahko zopet našla spontanega izraza.
SOKOLSKO DRUŠTVO VEL. LAŠČE
Sokolsko društvo Vel. Lašče priredi dne 26. junija 1932. svoj redni letni javni nastop in vabi vsa bližnja bratska društva na obilno udeležbo.
tupa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO STOLAC
Naše društvo proslavilo je i ove godine na svečan način durdevdanski uranak. U dva sata posle pola noči bila je budnica, tako da su več u če-tiri sata mogle da ikrenu sve kategorije u prirodu, s glazbom na čelu. U pet sati stiglo se je na odredeno mesto gde se je odmah započelo vežbama u lakoj atletici, u prisustvu mnogobroj-ne publike. Zatim je brat Kanakovie održao prigodno predavanje, koje je na sakupljene ostavilo najdublji uti-sak. Iza toga bilo je narodno veselje s igrankom, a u sedam sati razišli su se naši mladi Sokoli svojim kučama, oduševljeni i veseli, pevajuči narodne
i	sokolske pesme.
Ž upa Niš
SOKOLSKA CETA SALAŠ Smotra Sokola u srezu krajinskom
Starosta i načelnik Sokol, društva Negotin izvršili su dne 15 maja smotru seoskih sokolskih četa sa teritorije čitavog sreza. Čete su sc sabrale u Sa-lašu, gde su dočekale izaslanike brat-skog društva. Sakupljenim Sokolima održao je starosta negotinskog društva krači govor pozvavši ih, Ja u započe-tom radu istraju. Brat 'Г. Đorđević održao je predavanje »O značenju Sokolstva medu seoskom omladinom«, koje je s razumevanjem saslušano. — Zatim se starosta čete u Salašu zahvaljuje brači iz Negotina i. pozivlje pri-sutne da budu istinski Sokoli, koji če uvek predano služiti svojoj državi i svome narodu« Potom je u dvorištu škole izvršena, po br. načelniku društva Negotin, smotra, koja je pokazala lep napredak naših sokolskih četa. U isto vreme održavala se je konfe-rencija četnih funikcionera, gde su dane nove direktive daljnjem radu. Sa konferencije poslana je pozdravna depeša starešini svih jugosdovenskih Sokola Nj. Vis. Prestolonasled. Petru.
B. A.
Župa Novi Sađ
ŽUPSKI SLET
29	maja o. g održače se u St. Be-čeju slet Sokolske župe Novi Sad. Na ovom sletu če aktivno učestvovati 57 društava. Skoro sva društva župe. Prema tome, sletu učestvuje 3500 članova, članica i dece. Od ovoga broja skoro puna hiljada otpada na sokolsku decu. Na slet dolaze 15 društava sa svojim zastavama i 6 sokolskih muzika.
Uoči samoga sleta stižu društva u St. Bečej, gde je spremljena zajed-nička nastamba. Na sam dan sleta, u
6	časova ujutro, održaje se zajednička kušnja svih kategorija vežbača. U 11 časova je svečana povorka i pozdrav gradu. Popodne u 4 časa javna vežba na nogometnom igralištu na Tisi. Pro-
gram vežbe sastoji se iz 11 tačaka. Na sletu če se prikazati vežbe spremljene za svesokolski slet u Pragu.
Sletskt odbor jc podelio rad na sekcije, koje su sve do sada več više puta održale svoje sednice i učinile predloge u svome delokrugu, te se može očelkivati, da če organizacija sleta biti potpuno dobra. Sletski plakat razasiat je svim društvima u župi i svim opštinama. Sudeči po priprema-ma u svakom mestu, izgledi su, da če slet biti dobro posečen.
Na slet dolazi 200 vojnika podoficirske avijatičarske škole. Ovi če prikazati vežbe s puškama.
Ishrana na sletu biče zajednička i u hotelima. Za zajedničku ishranu biče spremljena hladna jela. Privatna ishrana je po gostionicama. Oni koji pošalju novae za ishranu unapred, do-biee ručaik i večeru za 18 Din.
Ovaj slet je u toliko značajniji, što če se na njemu izvršiti kušnja za slet u Pragu. Ovde če se videti, kakvu imamo spremu i s kakovim čemo ma-terijalom na svesokolski slet u Zlatni Prag. To znaju sva brača i sestre, zato je i spremanje za ovaj slet intenzivno. Sva brača i sestre treba na ovom sletu da pokažu maksimum volje, snage i rada, da se vide več unapred rezultati, što če se postiči na sve-sokolskom sletu u Pragu
Župa Sarafevo
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE
Obzirom na geografski položaj sokolske župe Sarajevo, osečala se potreba da se pojedina društva grupišu prema saobračajnim prilikama u okružja. Ta je podela prema zaključku sednice društvenih načelnika i pro-vedena te su osnovana 4 okružja:
I okružje sa sedištem u Gorazdu sačinjava 5 društava i 2 sokolske čete. Za načelnika izabran je br. Gan, dok je mesto načelnice za sada upraž-njeno.
II okružje sa sedištem u Sarajevu. Tome okružju pripada 5 društava i 14 sokolskih četa. Za načelnika izabran je brat Vranješ, za načelnicu sestra Vojnovič.
III okružje ima sedište u Kaknju, a formirano je od 8 društava i 6 četa. Načelnik tog okružja je brat Kermc, a mesto načelnice za sada je upražnjeno.
IV okružje, sa sedištem u Zenici, sačinjava 6 društava. Načelnikom izabran je br. Lubura, a načelnicom ses. Brežan.
Sva okružja dužna su tOkom meseca juna o. g. prirediti okružne na-stupe ili sletove, na kojima bi se izvršilo pregled prostih vežbr za praški svesokolski slet i obavila smotra odo-ra. Prema sporazumu pojedinih društava, odredeni su dani tih okružnih sletova i to: za I okružje dne 9 juna u Gorazdu, za II okružje 12 juna u Sarajevu, za III okružje 19 juna u Kaknju, a za IV okružje istog dana u T ravniku.
Kako namerava župa poslati u Prag 1 vrstu članova i članica takmi-eara u srednjem odeljenju, to če se izbirna utakmica za sastav tih vrsti održati 11 i 12 juna prilikom okružnog sleta u Sarajevu.
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO TRILJ Otvorenje čitaonice
Dne 1 V o. g. bilo je otvorenje sokolske čitaonice, kojemu su prisu-stvovali i Sokoli iz Sinja sa svojom glazbom. Pred otvorenjem prošla je velika povorka kroz olkičeno mesto dok se nije zaustavila pred čitaonicom gde je održao govor načelnik opčine br. Čabo. Zatim starešina društva dr. Rančič govori o idealima Štrosmajera
i	Sedeja pogledom na Sokolstvo. Kaže nadalje, da je župnik odbio da blagoslovi čitaonicu. Potstarešina sinjskog Sokola prof. br. Kastropil zahvaljuje se na dočeku i želi novoj čitaonici mnogo uspeha. Br. dr. Šlujo Bradarič govorio je o Zrinjskome i Frankopanu. Brat Marič govorio je zatim o Sofkol-stvu u prošlosti i sadašnjosti. Iza toga održana je neke vrsti javna vežbe, koja je vrk> dobro uspela i koju je op-činstvo nagradilo živim odobravanjem. Čvrsto smo uvereni da če naša sokolska čitaonica biti novim rasadištem sokolske svesti u našem mestu.
Župa Sušalc - HifeRa
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Parobrodom »Topola« stiglo je dne 15 o. m. preko 500 članova »Jadranske straže« iz Zagreba da provedu Duhovske praznike na Rabu. Dočeka-ni su od mnoštva sa glazbom Sokol-skog društva.
Sporazumno s Jadranskom stražom iz Zagreba, izveli su naraštajci i deca Sokolskog društva u Rabu vrlo lepe simbolične vežbe »Buči morje« i »Oslo-bodenjc Istre«
Bila je to prava letnja jadranska večer, a i zbog velikog interesovanja za ove dve tačke, priredba nije se odr-žala, kako je bilo predvideno u Sokol-skom domu, več u velikom vrtu »Hotel Prahe«, gde se olkupiio oko hiljadu gledalaca, članova Jadranske Straže i ostalih gostiju.
Kao što je našoj deci i naraštaju prirodeno, izveli su ove tačke savrše-no, koje su bili prisiljeni i opetovati. Vežbe su ostavile dubok dojam, te su brača iz Zagreba videla, kako naši mladi stražari na Jadranu vole svoje more i neoslobođenu Istru.
Drugi dan Duhova, otpračeni od Sokolske glazbe, otputovadi su brača Zagrepčani, zadovoljni svojim borav-kom na Rabu.
Prednjak
sa saveznim prednjačkim ispitom traži mesto kao društveni ili župski prednjak. Svira takodjer i „BassfliigelhornV — Ponude na adresu: Kruno Dumbovič, Komiža na Visu.
Prodajem
sasma novu svečanu sokolsku odoru za dinara 850’—
Mllatić Katica-Jelša (Hvar)
Kontrabas
zelo dobro ohranjen, se proda po ugodni ceni. — Vprašati je Sokolsko društvo Bled.
CaUoatletsUe sprave t za tokoltka dmšlva . Odbojka/	
Jfpecijalne sokolske cijene	U
	 M. HRUCKE Zagreb, Ulica Beograd, SKn	Cijenici besplatnof
	R 39 e z Mi ha j love 35 fBasaž SVcademije SVanAa
Znake dobavlja
za sokol, zlete, slavnosti, društva, športne klube itd. najhitreje in najceneje po lastnih ali pa vposlanih načrtih slikane ali plastične — tvrdka
VILEM PEČINA, Tumov, ĆSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in JSM v Ljubljani
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev itd. se priporoča
F o to grafični atelje ^VIKTOR** LJUBLJANA, Knafljeva ulica štev. 4
1ШНИННМИНННМНННМНН1 (nasproti Narodni tiskarni)
Trgovina sokolskih potrebščin in krojaški salon
Grga Horvatek
Dobavitelj Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
ZAGREB
FRANKOPANSKA ULICA 9
Izdelujem vse vrste predpisane sokolske svečane in telovadne kroje, za vse oddelke moškega in ženskega članstva. Prodajam vse sokolske potrebščine po zelo nizkih cenah. Blago pošiljam po povzetju. — Naročila zunanjih društev se takoj odpošljejo.
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
jUGOGRAFIKA
' LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon Stcv. '2495
TVOBNICA GIANASTlClćJU SPRAVA
J.
NA DOL
OSNOVANA G №61
tt&ADVJE VrtfiAONA JUTNA VtŽMUŠTA,
SOKOlSVt VEŽBAĆE SPPAV?
SPRA/E ŽAfcCOMAKV ATLETOV I SPOfeT
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
UČITELJSKA
шнмт
VUUBSJ4NI
■иввпвв
jenajmoderneje urejena in izvršuje wsa
dela od najpreproslej&ega do najmodernejšega^
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige. - - Hustr.knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. Brošure in knjige v malih in največjih nakladah.
— časopise, revije in mladinske llete.
Okusna oprema Ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šoleki zvezki za osnovne, mešč. In srednje Šole. Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine za druStva In Solo (lepake, letake, Izpričevala Itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni!
UilTEi JSKA KNJIGARNA
Ima v zalogi .Galerijo nažih moi*: 1. Trubar, 2. Vodnik. 3. Slomšek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8. Greflorčič, 9. Aškerc, 10. T avčar, 11. Levec, 12. Erjavec, 13.Jenko, 14.Cankar, 16. Gangl, 16. Parma, 17. Kersnik, 18. Maister, 19. Župančič, 20. Stroesmayer. Slika 10Din.
ŠIRITE SOKOLSKU
! I ! ŠTAMPU:	I	!	1
„SOKOLSKI GLASNIK-„SOKO“, „SOKOLIĆ* i „N ASU RADOST"
Peter Žitnik
SploSno Kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in klitje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-4«
Delo solidno — cene zmerne
Iv. Bmnžiž
pleskar in ličar
шштштВшШшштавштШшшШшшт
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON It. Ш6
Ljubljana
Koto dvorska ulica 23
ОШ
KUiABNAffDEU
цшцамарцшииоуаИ
Sokolskom društvu u većom industrijskom mestu potrebna je predajačica.
Reflektirati mogu samo učiteljice osnovnih , škola za koje bi se mogao izdestvovati pre-meštaj. Sva potrebna razjašnjenja daje pot-pisano društvo. — Pismene molbe sa opisom dosadašnjeg sokolskog rada i naznakom sok. kvalifikacija uputite na
SOKOLSKO DRUŠTVO KREKA
ŽUPA TUZLA
Radi svetovne krize zelo znižane cene! RADIJ OMANACIJ SKO TERMALNO KOPALIŠČE
370С DOLENJSKE TOPLICE 37«c
ozdravi sigurno reumatizem, išians, ženske bolezni i. t. d. Hrana (zajutrk, kosilo, večerja), kopelj in stanovanje v kopališkem domu vse skupaj Din 50‘— Sezona od 1. maja do 1. oktobra Postaja: Straža-Toplice. — Zahtevajte prospekte!
Na vsesokolski zlet
aaa—■————■^—a—
V Prago morate v svečanem kroju. Tega Vam izdela solidno po meri in zelo poceni tovarna oblek
Stermecki, Celje, it. 44
Dobro češko in domače blago, rdeča tkanina za srajce, platno za naraščajske hlače, telovadne triko hlače in maje, telovadni čevlji, sokolske kape, pasovi, ovratniki, znaki in vse druge potrebščine po zelo nizkih cenah.
Društva zahtevajte ponudbe s ceniki in vzorci:
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Paliii 2agrebjJ<^jic^^rije^
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Naslov za brzojavke: „Trikotaža" Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-7/
izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih baveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi '„Organizacija Saveza SKJ". Zahtevajte cenike m prospekte — Cene jako ------- zmerne.	— 7.a točno in solidno izdelavo jamčim. -
ijS
h
j;
i:
i