«starina plaćena u Rotovom
Godina IX. Broj 31
U Zagrebu, 6. augusta 1937
Pojedini broj Din. 1.—
Uredništvo i uprava ZAGREB, MASARYKOVA 28a Telefon 67-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a
.. treba da smo svijesni da naš list treba i mora da živi i da smo mi pozvani da mu produžimo život i opstanak.
Iz okružnice društva »Istra« u Novom Sadu
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

Nove srednje šole v Julijski Krajini
AKCIJA ORGANIZIRANE EMIGRACIJE ZA SVOJ LIST
Ponovno smo že v našem listu pisali o člankih, ki jih je objavljal v tržaškem »Piccolu« Angelo Scocchi, in ki jih je pozneje zbral v posebni knjigi.
ŠIRITE »ISTRU« !
ČITAJTE »ISTRU« ! PRETPLAĆUJTE SE NA »ISTRU« !
»V prvem času. ko se je dalje rabil v ljudskih šolali obmejnega ozemlja slovanski jezik, se je izkazala koristna otvoritev učiteljske šole v Tolminu. da bi pripravljala za te šole učite'je, podkovane tudi v italijanskem jeziku in vzgojene v udanostnem duhu do države.
V drugem razdobju je vršila blagodejno delo gimnazija, dasi ie podeželski značaj majhnega gorskega kraja onemogočil stalnost učiteljev, ki so vsi le s težkim srcem prenašali neugodnosti samega kraja in so neprestano prosili za. premestitev v mestna središča. Radi tega se je čestokrat zavlačeval začetek pouka, kar ie gotovo slabo vplivalo na reden potek in na resnost pouka.
Sedaj pa, ko nudijo petletna Haitska ljudskošolska izobrazba, eno — in dvoletni kmetijski nadaljevalni tečaji, tečaji Faina in večerni tečaji Italie Redente skoro v vseh vaseh Goriške pokrajine mladim gorjanom možnost, da prestanejo brez težkoč izpit čez dvoletno nadaljevalno šolo, tako da se lahko sprejmejo v pripravljalni tečaj kmetijske srednje šole, ie prišel čas da se prične v Tolminu akcija, ki bi šla za tem. da se postopoma po vseh Julijskih Alpah uvede tudi italijansko izrazoslovje v kmetsko in gorsko življenje. To naj bi se vršilo vzporedno z izpopolnjevaniem v kmetijski izobrazbi. tako da bi med samimi goria-ai vzrastli propagandisti italijanstva«.
ŠIRITE »ISTRO« \ ČITAJTE »ISTRO« ! NAROČAJTE »ISTRO« !
»V konviktu Francesco Scodnlk v Tolminu odpade od 80 K°)en , jstr_ na družine iz furlanske nižine, ske obali in iz notranjih pokrajin-Ker živijo zaprti v konviktu, ne morejo s svojo prisotnostjo d jka vplivati na rabo nacionalnega
Za duhovno usmeritev tridesetih dečkov iz obmejnega ozemlja, ki bivajo v konviktu, bi bilo koristnejše, če bi jih razdelili na številne konvikte v severni in srednji Italiji.
Isto velja za 15 deklic iz soške doline, ki bivajo v dekliškem konviktu...
Od 60 štipendij, ki jih podeljuje ministrstvo za narodno prosveto gojencem tolminskea konvikta, bi se jih nekaj lahko določilo za klasično izobrazbo nekaterih nadarjenih dečkov iz obmejnega pasu. Toda večji del štipendij se mora ohraniti Scodnikovemu konviktu za gojence gorske kmetijske šole.
Tako bi konvikt, ki je bil ustanovljen po prizadevanju šolskega nadzornika Spazzapana v italijanske namene in ki nosi ime slavnega generala italijanske vojske Francesco Scodnik, kateri se je rodil v Kanalu a je učil Humberta I. nemščine in je bil svak Mattea Renata Imbrianija, globlje in bolj neposredno prodiral v dušo soškega prebivalstva in bo tako z zvestobo njihovih sinov delal Julijske Alpe še bolj nepremostljive v obrambo Italije«.
Iz teh Scocchijevih besed lahko sklepamo, kaj bo z dosedanjimi slovenskimi goienci konvikta, kaj s konviktom in kaj z državnimi štipendijami.
Slum, avgusta 1937. — Eto pred rat naše je selo bilo jedno od najnaprednijih sela u cijeloj Ćićariji, što se vidi i po tome, što smo bez ičije pomoći bili sagradili lijepu školsku zgradu. Sagradili smo bili takodjer lijepu zgradu u kojoj je imao stan učitelj, a i vrlo lijepu i veliku cisternu za pitnu vodu. Sve ovo sagradili smo bez pomoći i općine i države, a danas ne možemo da si nabavimo niti jedan čavao da ga pribijemo u dasku. Naše je selo danas je-
TEŽAK ŽIVOT U ĆIČARJU
Mune, avgusta 1937. — Da je život bio u našim krajevima od uvijek težak to je nepobitna činjenica, ali da je bio ovako težak kao što je sada, to nitko od naših najstarijih ljudi ne pamti. U našim je krajevima unatrag nekoliko vremena zavladala užasna skupoća, glad i bezposlica. Nastala je skupoća upravo onoga što mi najviše trebamo, a to je slanina i žuto brašno. Prošle smo godine mogli kupiti slaninu po sedam do osam lira kilogram, a sada je po trinajst do četrnajst i još za taj novac se ne može dobiti, jer je veliko pomanjkanje. žuto brašno prošle godine dobili smo po 70—80 cent., dočim je sada od 1 lire i po do jedne i 75 cent. kilogram, a nadnice su ostale iste, t. j. po 5 lira. Narod se nalazi zbog ove skupoće i nestašice hrane u strašnom položaju i nežna što će početi. Mnogi pomišljaju na ubijanje ono malo stoke što još imaju samo da prožive. S time se je već i počelo. Tako je ovih dana naš seljak Pe-loza ubio jednu kravu i porazdijelio meso uz cijenu od dvije lire po kilogramu, ali je i za ovo bio pozvan na odgovornost od općine, da Je bez takse prodavao meso. '
SVE JACI INTERES TALIJANSKOG KAPITALA ZA JUGOSLAVIJU
Jedna talijanska firma podnijela je ministarstvu saobraćaja prijedlog o uvo-djenju t. zv. vodnih omnibusa u Jugoslaviji. To su ladje koje gaze svega do 40 cm, te su na taj način vrlo pogodne za plitke rijeke. Njima je potrebna dubina od 1 metra da bi mogle da plove. Projektu je se uspostavljanje vodenog saobraćaja izmedju Beograda i Zagreba. Ove ladje mogu razviti brzinu do 50 km na sat.
_____Talijanska vlada naredila je kinematografima u Italiji da moraju otsada da prikazuju po jedan talijanski film na svaka dva filma stranog porijekla.
— Italijanski Usti bodo odslej izhajali le na šestih straneh, ker primanjkuje v Italiji celuloza.
__Novi talijanski rudnik bakra u
Monte Valerio. Kako javlja talijanska agencija Stefani, otvoren je u prisustvu ministra korporacija, ministra financija i brojnih drugih prvaka rudnik na Monte Valeriu, koji će odmah početi radom. Proizvodnja bakra iz ovog rudnika moći će pokriti cjelokupnu potrebu Italije.
Poleg učiteljske šole v Tolminu in omenjene kmetijske srednje šole v Poreču bodo s prihodnjim šolskim letom otvorili v Julijski Krajini še sedem drugih nižjih in višjih srednjih šol, tako učiteljsko šolo na Reki, nižjo gimnazijo v Gradiški, nižji tehnični, zavod (nižjo realno gimnazijo) v Trbižu, in štiri nižje strokovne šole, namreč v Sv. Luciji in Marjanu enoletni obrtniški tečaj, v Krminu enoletni kmetijski tečaj in v Trstu nižjo mornariško šolo. — Značilno je. da se tržaški listi hudujejo nad izbero sedeža te šole. Po ministrskem odloku bi morala biti namreč na Vrdeli.
P. P.
ŠIRITE »ISTRU« !
ČITAJTE »ISTRU« ! PRETPLAĆUJTE SE NA »ISTRU« !
Ispravi! U posljednjem broju je is--pao potpis ispod uvodnika »Okupljanje naše omladine«. Uvodnik je morao biti potpisan sa »Barba L u j o«. Molimo čitatelje da uvaže tu štamparsku grešku. — Ur.
dno od najsiromašnijih u Ćićariji. Narod ne zna što bi učinio. Mnogi pomišljaju na to da napuste ono što posjeduju, te da Idu u svijet kao prosjaci, jer je život neizdrživ. Mi smo prije rata imalf u selu preko osamdeset krava za mlijeko, a danas ih je u cijelom selu svć^a devetnajst i ne može se u selu dobiti litre mlijeka kao lijek za djecu, a i ono malo što ga ima upotrebi ga svaki za Jedinu hranu u familiji.
Talijanske službene novine javljaju da je provedena teritorijalna vojnička reorganizacija čitave Italije, po kojoj je cijela zemlja podijeljena na 13 teritorijalnih zapovjedništva i 28 vojničkih zona.
— Agentura Dow-Jones javlja, da je jedan neovisni producent nafte iz New-Mexika zaključio ugovor sa jednom talijanskom rafinerijom za dobavu od 1 milijun barrela nafte, sa rokom dobave unutar 3 godine.
— Pričel se le širiti glas, da'bo maršal Oraziani, ki je bil ob znanem atentatu v Adis Abebi težko ranjen, nadomeščen po generalu Pirziju Biroli-ju.
— Uradni list Je prepovedal izvoz riža. Jedli bodo torej kruh kot za časa svetovne vojne.
— Vsi znanstveni Instituti bodo odslej spadali pod vodstvo fašistične stranke. Predsednike in podpredsednike imenuje po novem spremenjenem statutu minister za vzgojo.
— Vodstvo nekaterih kemičklh tovarn so izročili nemškim inštruktorjem. To posebno v Liguriji. Delovni teden znaša 60 ur.
— Plače italijanskih »prostovoljcev« v Španiji znašajo nominativno 60 do 70 lir dnevno, njih družine pa dobe podporo po 5 do 10 lir. Ko se izkrcajo v Španiji dobe nagrado 5 do 10.000 lir. V slučaju smrti pa razmeroma večjo odškodnino dobi družina. Največ jih gre iz Južne Italije, kjer je dnevni zaslužek zelo slab in znaša komaj 4—5 lir na dan. Italijanski »prostovoljci« se vkrcajo v Speziji, ki je strogo zastražena. Nekaj prostovoljcev je šlo celo iz papeževe države (Citta del Vaticano).
Vlada republike San Salvador odlučila je da prizna aneksiju Abesinije Italiji, a generala Franca kao jedinu legalnu vladu u Španiji.
— Talijanski nacionalni vazduho-plovni savez u Rimu priredjuje od 22 do 29 augusta o. g. medjunarodnu utakmicu za turističke aeroplane izmedju 85 i 400 ks., na koju poziva i jugoslovenske avijatičare.
— Iz Trsta je odšel na Sicilijo 69. pešpolk »Ancona« v poletnih kolonijalnih oblekah. Nadalje ga bodo poslali v Afriko.
— Italijanske železnice delajo skupinske izlete v vsa važna mesta po zelo nizkih cenah: Trst—Rim, stane tja in nazaj 46 lir, Trst—Videm 8, Trst—Trbiž 16, Trst-Pulj 12 lir.
— Od 1 julija letos Je zaposlenih v industriji za letala nad 45.000 delavcev. Na 60 novih letališčih ki so jih pričeli graditi v Italiji, pa dela okoli 25.000 delavcev
HVALEVRIJEDAN RAD NOVOSADSKE »ISTRE«
Društvo »Istra« u Novom Sadu je povelo akciju za proširenje lista medju svojim članstvom i domaćima u Novom Sadu i okolini. Ističući taj hvalevrijedni rad novosadskog društva, donosimo ovdje okružnicu koju je to društvo tim povodom poslalo svome članstvu i ostalom gradjanstvu.
Svima članovima i prijateljima društva »Istra« u Novom Sadu.
Uprava P. p. d. »Istra« u Novom Sadu od danas, pored svoje redovne dužnosti, primila se je i dužnosti vršenja povjereništva za naš list »Istra«, koji nam jedini od emigrantske štampe donosi vijesti iz rodne grude o našim najmilijima.
S obzirom na to. što je to naš jedini list, koji nam donosi sve ono što nas bez razlike sve interesira, treba da smo svijesni tome, da taj list treba i mora da živi i da smo mi pozvani da mu produžimo život i opstanak.
S toga pozivamo sve članove i prijatelje u Novom Sadu i Dunavskoj banovini da se svi na list pretplate, da svoje potrebe u njemu oglašuju, da ga zajednički svestrano pomažemo da nam bude što veći opširniji — štampan na nekoliko stranica — a ne kao do sada sićušan i mali. Naš list »Istra« treba da bude na daleko i na široko poznat 1 da o njemu vodi računa ne samo domaća nego i svjetska štampa, u njemu treba da se čuje naša muška riječ i putem njega treba da upoznamo cio svijet o onome što nas boli i što želimo.
Kada smo u stanju da kupujemo domaće dnevne listove 1 da za svaki primjerak plaćamo po jedan i više dinara, zar nismo u stanju da i naš list pomažemo i da za njega platimo JEDAN DINAR NEDJELJNO.
Ako se ugledamo na emigrantsku štampu drugih narodnosti: madžarsku, njemačku, grčku, talijansku i druge, te ako se naša štampa usporedi sa njihovom, ma da smo veći od Grka, Madžara i Nijemaca iz Tirola, u emigraciji, naša štampa prema njihovoj pretstav-Ija ništicu.
Pošto nam je štampa danas najpotrebnija jer je ona najjefikasnije oružje za odbranu naših prava, dužnost je svakog emigranta Jugoslovena i Slovena uopće, da je svestrano materijalno i moralno pomažemo.
To razumijevanje i smisao treba da se u nama probudi, jer je krajnje vrijeme da se latimo oružja, kojim treba da branimo naša najosnovnija čovječanska prava.
ZA SADA JE PRETPLATA NA LIST SAMO 48 DINARA GODIŠNJE ILI 4 DINARA MJESEČNO. Ovaj izdatak može svaki rodoljub da žrtvuje, jer je tom svojom žrtvom pomogao opće interese nacije za njenu pravednu stvar, a pravda je đostiživa za svakoga i ona će doći i nama ako je tražimo.
Svaki Istranin: Hrvat i Slovenac, bez obzira kojoj je grupi opredjeljen 1 bez obzira na ličnosti koje su zastupljene, bilo u upravi lista »Istra« bilo u Savezu ili pojedinim društvenim jedinicama, pozvan je i dužan pomagati i širiti svoj list i ostalu štampu.
Svaki pretplatnik, koji se pretplati na list putem naše uprave za pola godine dana unapred dobiva jedan »JADRANSKI KALENDAR« za 1937 godinu besplatno.
Stoga pozivamo sve članove i prijatelje u Novom Sadu i Dunavskoj banovini da se odmah prijave u našoj kancelariji Narodni Spomendom Kralja Aleksandra I i da sobom ponesu ili poštom doznače dinara 24.— za polugodišnju pretplatu gdje će odmah dobiti obećani »Jadranski kalendar«.
One pak članove i prijatelje van Novog Sada molimo da nam pretplatu pošalju putem našeg čeka broj 58.170 ili neposredno listu »Istra« u Zagreb na čekovni broj 36.789.
Uprava društva »Istra« u Novom Sadu vodit će strogo računa o svima članovima i prijateljima-pretplatnicima lista, i oni će biti prvenstveno pomaeani u svima oblicima i mogućnostima društva. Tako isto vodit će se računa i o onima, koji se budu oglušili ovome pozivu, kao licima koja nemaju smisla ni razumijevanja za našu svetu stvar.
Sa sjednice održane 10 jula 1937 g.
Pretsjednik: Mohorović Anton s. r.
GLAD I BIJEDA UISTASKOM SELU
v trgu.
TKO JE KRIV
UNIONE POPOLARE ITALIANA
Ovih dana je u Zagrebu bilo jedno karakteristično sudjenje.	Optuien je neki
dvadesetgodišnji nezaposleni sezonski radnik da je nagovorio dvanaestgodišnjeg bogatog dječaka neka potkrada novce kod kuče, a on da -će mu omogućiti da ide u jednu susjednu državu i da se tamo upiSe u balile, te da tako dobije pušku i bombe. Medjutim se na sudu utvrdilo da je taj mali fašistoman ukrao kod kuće mnogo	veće
svote novaca nego što >h je dao tom radniku. Novac je potrošio, a radnika je po-tvorio. Radniku je dao samo novac za pasoš, za put do te susjedne države l za revolver. Još se utvrdilo i to da je to dijete (koje je imalo prilike da kod kuće »digne-c i1,000 dinara, 900 lira, dolara, zlatni sat Ud.), da je to dijete uvijek fantaziralo o balilama, pušicama i mitraljezima, s kojima balile pucaju. Slike je gledao u kinu i slušao o njima pohvale u svojoj bogatoj kući.
PRED NOVOM ANTIFAŠISTIČKOM KONCENTRACIJOM
I Iza sjedinjenja „Giustitia e Liberta” i lijevog krila republikanaca, stvorile su j sada talijanske Ijevičarske stranke jedinstveni pakt — Izgledi za novu
antifašističku koncentraciju
Uvijek se diže vika protiv nemoralnog štiva i nemoralnog filma. Za štivo t film postoji cenzura. Medjutim cenzura ne cenzurira sve štetne listove, knjige i filmove. Ona na pr. pušta filmske žurnale raznih Foxa, Paramounta itd. koji po pravilu uzdižu najbedastije, najdemoralizirajuće i najnehumanije parade u nekim fašističkim državama. Publika od zadnje pretstave od 9 i četvrt plješće — ta publika raznih tetica koje popuše tridesetak dinara dnevno i raznih >narodnih dobrotvora* koji zarade isto toliko hiljada svakog dana. I kod kuće se onda priča pred djecom kako je bio
Pariz, avgusta 1937. Javili smo vam bili o fuziji pokreta »Giustizia e Liberta« sa lijevim krilom republikanaca »Azione republicana socialista« u jednu stranku pod nazivom »Giustizia e Libertà, movimento di unificazione socialista«. Sada su talijanska socijalistička i talijanska komunistička stranka napravile pismeni sporazum o zajedničkoj akciji. Ta »Carta d’U n i t a d’A z i o-n e« sadrži 12 članaka a potpisana je 26 jula. U članku III. se obje stranke obavezuju da će »otvoriti javnu diskusiju med ju antifašistima u Italiji i u emigraciji o ulazu svih antifašista u Talijanski narodni savez. U slijedećem članku se obje stranke obavezuju na zajedničku propagandnu akciju svuda, u Italiji i u inostranstvu, iskorištavajući u Italiji i legalne mogućnosti. Zajednička akcija će ići i zatim da se »slomi osovina Rim-Berlin«. Obje stranke se obavezuju na podržavanje medjunarod-ne politike mira na bazi Društva naro-
bombe, fiju!, kako su letile na onu abesin sku bagru ili na »šmucig* razbojnike u Bilbaou.
I onda nećaci Uh »hohtetica* kradu dinare, lire, dolare, satove i revolvere i bježe u te blažene zemlje, gdje omladina već izvana uči kako treba trovati »barbare* i bombardirati »bandite*.
A po izlozima u knjižarama se u posljednje vrijeme množe razni listovi za djecu u primamljivim bojama. Prodaju se za bagatelu, sa gubitkom, a liferuju ih te države sa uniformiranom omladinom. U njima se govori samo o pucanju, bodenju noževima, topovima, tankovima, ubijanju, klanju. Ti listovi nisu »tak bedasti* kao domaći, a i lijepi su. I »nobl* je da djeca čitaju strane listove. Kada to »nobl dijete* na koncu godine padne iz narodnog jezika, tada su učitelji i profesori niškoristi i ne znalice, »Za badav jedu naš kruh* itd.
Društvo se brani od nemorala — od nemoralne literature i nemoralnog filma. U nekim državama se čak i zabranjuje »šund* literatura i »revolverblatti*. Jer društvo, s potpunim pravom, mora da se brani od zla i da brani svoju djecu od zla utjecaja.
Ali, društvo bi moralo već jednom uvidjeti da postoje posebni sistemi zla i zlog utjecaja. Da postoje cijele države koje sa svim državnim aparatom i sa horendnim financijskim sredstvima sistematski uništa-taju ono najljepše u čovjeku i djetetu da kalame u duše djece okrutnost, nepravicu, nečovječnost i sve moguće zlo koje iz toga 'zvire.
Sta treba, dakle, raditi?!
Medjunarodno kriminalno društvo u Rimu
Iz Rima javljaju: Medjunarodni odbor za organizaciju prvog kongresa kriminalne psihologije saslušao je izvještaje pret-sjednika kongresa Nevellia, koji je predložio da se obrazuje »Medjunarodno kriminalno društvo* sa sjedištem u Rimu. Kongres je jednoglasno primio ovaj prijedlog i donio odluku o obrazovanju Medjunarod-nog kriminalnog društva. Za pretsjednika izabran je d’Amelio, a za poipretsjednika Nevelli.
Mislimo da je izbor pretsjednika Medju-narodnog kriminalnog društva pogrešan, iako je-sjedište društva odlično izabrano.
Luigi Casciana
Pred sedemnajstimi leti, ko so fašisti z Giunto zažigali Narodni dom v Trstu, je padel pri tej priliki tudi podporočnik Luigi Casciana. Bil je doma iz Sicilije in se je kljub temu da je bil pod vojaško suknjo pridružil fašističnim tolpam, ki so oblegale Narodni dom in je pri lem bil ubit.
Takim so jugoslovanski športniki polagali cvetje...	(Agis)
Najtoplejše se zahvaljujemo!
»Grotte di Postumia«
Ljubljanska »Slovenija* piše:
Nekatere večje, med njimi tudi znane narodne trgovine izlagajo v svojih izložbah znano Postojnsko jamo v slikah z laškim napisom. In to sredi Ljubljane, Ali res nimajo nobene narodne zavesti in ponosa. Ali si- res nihče ne čuti dolžnega, povedati tejn narodnjakom, da to ni prav?
ZA UVREDU KARAJBINJER-SKOG MAR ES A LA
U Puli ie osudfen Miroslav Cok? (Cioch) Miiin iz Buzeštine zato što je oriietio ma-rešalu karabinjera u Buzetu i što ga je
uvrijedio.
čenje okupatorskih fašističkih četa iz Španije. I jedna i druga stranka obavezuju tim paktom svoje članstvo da saradjuje zajednički u organizaciji Unione popolare italiana (Narodni talijanski savez) koji je osnovan u Francuskoj.
Tako sjedinjene stranke se obavezuju da rade na zavodjenju demokratske republike u kojoj bi bio nacionaliziran samo veliki monopolistički industrijski i bankarski kapital i ukidanje veleposjeda. Tom »Carta d’unita d’azione« nije stvorena jedna stranka, već jedino baza za zajedničku akciju, a Talijanski narodni savez (Unione popolare italiana) imao bi da bude matica koja bi okupila sve talijanske antifašističke stranke i grupe.
Pred deset godina u martu 1927 godine bile su se po prvi put ujedinile talijanske stranko u emigraciji. Zajednički organ u koji su bile ušle sve stranke nazivao se »Concentrazione d’ azione antifascista« (Koncentracija antifašističke akcije). Centar je bio u Parizu, a prvi pretsjednik je bio .vodja socijalista Turati. Komiteti koncentracije su bili po cijeloj Francuskoj, švicarskoj, Belgiji, Americi. (U samoj Francuskoj ima oko 1 milijun Talijana, a u samom Parizu i okolici oko 300.000). Osnovano je bilo i glasilo koncentracije »La Libertà«, a izdavali su i službeni Informativni bulletin za štampu na francuskom »Italia« kojeg je uredjtvao ispočetka sam Turati. U tu prvu koncentraciju bili su ušli od pravih stranaka Talijanska republikanska stranka i Talijanska socijalistička stran ka, a od nestranačkih organizacija Generalna konfederacija rada (Confederazione Generale del Lavoro) i Talijanska liga za prava čovjeka (Lega italiana dei diritti ^dell’uomo). U koncentraciju nisu bili ušli komunisti, socijalisti maksima-listi, klerikalci don Sturza 1 monarhisti (Alleanza Nazionale). Ta prva antifašistička koncentracija je bila privukla pažnju u cijeloj Evropi i u njoj je bio, uglavnom,- koncentriran najveći dio rada. A i po ljudima koji su bili u njoj — Turati, Buozzi, Chiesa, Treves, Modigliani, Campolonghi, Nenni itd. — Koncentracija je došla bila u prvi plan talijanske antifašističke borbe, a 1 jake ličnosti talijanske emigracije ukazivale su joj izvana jaku pomoć, kao na pr.: Nitti, Sforza, Salvemini Itd.
Iza pet godina Je u Antifašističku koncentraciju ušla novostvorena organizacija »Giustizia e Libertà«, koja je osnovana u Italiji, a kasnije se organizirala u Francuskoj pod vodstvom pred malo vremena ubijenoga Carla Rossellija. Ali tada istupa iz koncentracije Republikanska partija i djeluje samostalno sa svojim polumjesečnim glasilom »Iniziativa«.
Medjutim su s time nastale unutarnje trzavice i koncentracija se raspada, a list »La Libertà« se pretvara u »Giustizia e Libertà«, organ samostalne organizacije istog imena pod vodstvom Carla Rossellija.
Talijanski emigrantski krugovi u Parizu gledaju vrlo pesimistički na današnju političku situaciju. Rat u Španiji i ubistvo Rossellija pospješili su i pojačali težnju za ujedinjenjem svih talijanskih antifašističkih snaga u emigraciji. Jer, po mišljenju tih krugova postoji velika vjerojatnost da dodje do rata izmedju velikih sila kojega bi izazvao španski konflikt. Za taj slučaj kaže Emilio Lussu, jedan od antifašističkih vodja, prijatelj pok. Carla Rossellija (njih dvoje i Fausto Nitti su zajedno bili utekli sa Liparia), mora talijanska antifašistička emigracija da bude jedinstvena i da kao takova udje u borbu. Da udje u borbu, tumači Lussu,
• kako bi spasila čast Italije i da naglasi
da se borba ne vodi protiv Italije, već za Italiju, protiv fašizma.
Ujedinjenjem »Giustizia e Libertà« sa A. R. S. i pakt o zajedničkoj akciji izmedju dviju talijanskih marksističkih stranaka, je početak te nove talijanske antifašističke koncentracije. Kako su dogodjaji u svijetu daleko teži nego pred deset godina kada se bila osnovala Concentrazione d’azione antifascista, to sve grupe forsiraju čim bržu ponovnu koncentraciju. Treba spomenuti i to da glavni preduvjet postoji: postoji centralna organizacija Unione popolare italiana (Talijanski narodni savez) sa- svojim glasilom, dnevnikom »La voce degli italiani«, koji izlazi već mjesec dana.
Po mišljenju nekih vodećih ličnosti u emigraciji koncentracija bi mogla da se izvrši već u toku ovog mjeseca. Hoće li sve stranke i grupe ući u Unione popolare italiana, kao što su već ušle dvije stranke (soc. i kom.) ili će se osnovati novi centralni organ, nije još definitivno rješeno, ali je velika vjerojatnost da će i ostali prići već stvorenoj centralnoj organizaciji.
U paktu koncentracije od 1927 god. nije nigdje bilo rečeno ništa o pitanju narodnih manjina u Italiji, jedino se »Giustizia e Libertà« 1932 bila izjasnila
u svom programu o »kulturnoj i admi- u Parizu. — (top).
nistrativnoj autonomiji« narodnih manjina u Italiji. Medjutim sada se ima u vidu i to pitanje i ako dodje do pakta izmedju svih talijanskih stranaka i grupa u emigraciji, vrlo je vjerojatno da ce i to pjtanje ući u taj pakt. Barem se tako može suditi po izjavama nekih vodećih ličnosti antifašističke emigracije
Kakor
tako prodira tudi japonski imperializem na Kitajskem skoro nemoteno. Ko se je Japonska odločila za osvojitev Mandžurije in poslala v njo svojo armado loviti »bandite*, je Kitajska protestirala pri Ligi narodov, toda z enakim uspehom kakor etiopski cesar Haile Selassie. Ko si je Japonska utrdila svojo pozicijo v Mandžuriji, je začela z osvajanjem Mongolije in pa severne Kitajske v smeri Pekinga (zdaj se to mesto imenuje Peiping). Pred dvema tednoma se je dogodil blizu Peipinga večji spopad med prodirajočimi japonskimi četami in kitajskimi vojaki. To je dalo Japonski vladi pretvezo za nove provokacije. Zahtevala je, da mora Kitajska vlada prositi Japonsko oproščenja, kaznovati kitajske častnike, ki so bili udeleženi v spopadu, ustaviti na Kitajskem propagando in bojkotno akcijo proti Japonski, ustvarili politiko prijateljstva do Japonske in zatreti »komunizem* v kitajskih provincah. V ta namen je Japonska pripravljena »pomagati* Kitajski z oboroženo silo.
Ker kitajska vlada v Nankingu ni mogla sprejeti tako poniževalnih pogojev, je japonska vojaška kasta pripravila s propagando v časopisju ljudstvo na »neizogibnost vojne s Kitajsko*.
Japonska je v primeri s Kitajsko po obsegu dežele in številu prebivalcev majhna. Toda poseduje mogočno vojno mornarico in dobro izvežbano motorizirano armado, ka-
teri se Kitajska vzlic svoji ogromnosti n> more uspešno postaviti v bran.
Namen Japonske je zavladati sčasomž nad vso Azijo. Zdaj si podjarmlja Kitajske kos za kosom, pripravlja se na vojno se osvojitev Sibirije in ko opravi to, se bo lotila kolonij, ki jih imajo v Aziji evropski dežele. Ambicioznost japonskega imperializma je torej velika in do zdaj se japonski agresivnosti ni še nobena velesila resno postavila po robu. Anglija ima polno skrbi doma, Francija istotako, Zed. države pa same v vojni z Japonsko tudi ne mogle dosti storiti. Kitajski poslanik v WashingU'-nu je ameriško in druge vlade velesil opozo-iV iam^i° s posebno pogodbo, ki so j° sklenile pred leti, nedotakljivost kitajskih mej. Tudi ko je japonska udrla v Mandlu-rijo, je Kitajska apelirala, ampak doseglo ni ničesar. Liga narodov je takrat sicer poslala komisijo v Mandžurijo, ki je ugotovila, da so Japonci res napadalci, ne P11 Kitajci, zato je kršila pravila Lige narodov Japonska. To bi komisija lahko ugotovil* ne da bi ji bilo treba iti no daljni vzhod, kajti Kitajska ni imela od njene izjave ti*' kake koristi.
Japonski imperializem bo imel zelo triko delo, predno si Kitajsko resnično podjarmi, če se mu to sploh kdaj posreči. Zv vladah hoče nad njo zaradi kitajskega trg* m kitajskih prirodnih zakladov, kakršnih Japonska doma nima, zato posega po dr»'
Grof Ciano je priredio oproštajnu večeru Jovanu Dučiču
Rim, l augusta. U petak na večer je grof Ciano, ministar spoljnih poslova dao u čast jugoslovenskog poslanika g. Jovana Dučića oproštajnu večeru. Za stolom je bilo 120 lica iz najvišeg rimskog društva 1 najviše činovničke i vojne hijerarhije. Večera Je održana u palači »Villa Madama« iz XVI vijeka čije je stropove slikao Rafael.
Izmijenjene su vrlo srdačne zdravice. Grof Ciano je izjavio žaljenje što talijanska vlada gubi odlaskom g. Dučića jednog saradnika, koji je u saradnji i u rimskom društvu bio osvojio najveće simpatije svojom inteligencijom, profesionalnim iskustvom i otmjenim taktom ikoji ima svoje naročite zasluge za zbliženje izmedju Italije i Jugoslavije.
G. Dučić je odgovorio isto tako srdačnim riječima, izloživši u dužem govoru historijske i duhovne razloge zbog kojih je približenje izmedju Jugoslavije i Italije bilo neminovno. To približenje je bilo u prirodi samih fakata i logike stvari. On je istakao uvjerenje da će volja i ljubav za opći mir sa
* Požar u Žminju
_________ .......... m	1 augusta 1937. — Prošlu «•«'
obje strane očuvati današnje	n®aadano planula oko 8 I pol n3'
POSTUPAK OPĆINSKOG LIJEČNIKA U 0BR0YU
Obrov, augusta 1937. — Kao što ie poznato, u našim krajevima postavljeni •c’3 općinski liječnici, koji imaju dužnost, & na općinski trošak liječe siromašne bole' sne općinare. Tako ie u našoj općini P0' stavljen liječnik dr. Dolce, rodom iz Pule-za kojeg bi mogli reći, da je za nas šintef i korupcionista, a ne liječnik. Kod nje*3 se liječio iedan naš vrlo siromašan sdi^ imenom Bubnič Stjepan. Premda ga i3 morao ovaj liječiti na općinski trošak, ief mu općina zato i plaća, on je ovom naše1'1 siromašnom seljaku podnio velik rači131 ali mu Bubnič nije imao od kuda da plati’ pa ga ie liječnik tužio i potjerao mu 1,3 dražbu sve što je imao, tako da mu ie prodano sve sijeno što ie imao, prodao r1”1 ie i kola i sve poljsko orudje, što je P°” siedovao. tako da ie siromah ostao svega. Protiv ovog postupka žalio se Bubnič na općinu.
prijateljstvo.
stanovništvo italije
Prema službenim statističkim podatcima stanovništvo Italije je dne 30 lipnja o. g. iznosilo ukupno 43,288.000 od kojih se nalazilo u Italiji, dakle nisu momentano izbivali iz zemlje 42,839.000 stanovnika. Broj porodjaja u toku prvih šest mjeseci o. g. iznosio je 180.818, a višak rodjenih nad brojem mrtvih u ovom razdoblju bio je manji nego g. 1936 za 3.159 djece.
večer garaža koju ima u najmu tvrtka AU' tona Crljenice (Perice) iz Pule. Alarmir311 su vatrogasci iz Pule, jer ie postojala oP3' snost da se požar raširi. Vatrogasci su uspjeli da lokaliziraju požar, ali je garaža, 5 benzinom koji je bio unutra, potpuno Jela. Tvrtka Crljenica trpi štetu od 24.0°u lir’
Novi Japanski poslanik u Rimu PreJ
dao je svoje vjerodajnice kralju ltaliie, Caru A b e s i n i i e, te je time Japan Pr znao talijansko osvojenje Abesinije.
Glas, ki smo ga dolgo čakali
Značilen članek v ljubljanskem „Slovencu”
V ljubljanskem »Slovencu« od 4. avgusta t. 1. beremo ta le značilen članek v podlistku, katerega prinašamo kot prvi glas domačih ljudi o potrebi dela za Slovence izven Jugoslavije.
Kako malo se mi brigamo za naše rojake izven Jugoslavije!
Stara znana reč je, da človek v sreči tako rad pozabi na tiste, ki so v nesreči. Posebno v naši tako strašno sebični dobi! Bogataš se malo briga, krat-komalo ne misli na to, kako se godi revežem. Gleda le, da je njegova miza dobro pogrnjena; ali imajo pri sosedu kaj v lonec dati ali ne, s tem si ne dela skrbi. Nekoliko temu podobno se mi zdi ravnanje jugoslovanskih Slovencev nasproti rojakom izven jugoslovanskih meja. Ne rečem, da se zanje ne brigamo prav nič; gotovo pa veliko premalo. Saj bogataš že da kak dar revežem, pušča jih pa vendarle v revščini, široka masa ljudstva našega, ne samo kmečkega, marveč tudi mestnega, polinteligentna in tudi inteligentna, se za te Slovence sploh ne briga.
Hočete dokazov? Pa koliko bi jih lahko našteli! Z veliko težavo se je nedavno za neki velevažen narodni namen, za kulturno delo Slovencev izven Jugoslavije, v Ljubljani s silo dobilo 30 tisoč Din. V enem samem ljubljanskem kinu se pa vsako nedeljo 30.000 Din po-i troši. Ljudje si hočejo zabave, hočejo biti veseli, letajo okoli po deželi, po hribih, skačejo, plešejo, se dričajo, pojejo, pijejo, vriskajo, — komu pridejo na misel koroški ali primorski Slovenci, kako so vtesnjeni, da se kar ganiti ne morejo in na Primorskem niti e ne slovenske pesmi zapeti ne smejo! Naši ljudje si pa zaradi tega življenja kar nič ne grenijo.
Saj tudi mi v Jugoslaviji nismo ravno v raju. Toda zdaj vendar še precej svobodno dihamo Malo bolje se nam pa le godi kakor onim.
čemur se ne morem načuditi, je pa to, da nisem našel potrebnega zanimanja zato niti pri onih, ki stisko naših rojakov čutijo na lastni koži — tostran, včasih celo onstran meje. Kakršne skušnje sem jaz v tem oziru doživel, je neverjetno! Ne morem naštevati posameznosti. Samo nakratko: Večkrat že sem take, ki so doma onstran meje, prosil za razgovor, jih vabil, da bi se pogovorili, če bi se ne dalo za primorske in koroške Slovence kaj več storiti, pa še — odgovara nisem dobil! Na dvakratno, trikratno povabilo, ustno ali pismeno, nobenega odgovora! Nikoli! In to od takih, ki bi jim bilo treba samo par korakov storiti v ta namen. Neum-Ijivo! človek bi šel vrh Triglava, ko bi mu kdo le pomignil, da bi rad mojim ožjim rojakom kaj pomagal. — Enkrat pa na priporočeno pismo in zopet na drugo pismo šele čez nekaj tednov eno brezpomembno dopisnico. In ko smo nekje vendar — in sicer s takimi, ki so za to poklicani! — po dolgem, živahnem razgovoru sklenili in si trdno za-! obljubili, da hočemo ukreniti nekaj izdatnega, se potem izmed teh dogovor-nikov nobeden niti zmenil več ni za dotični dogovor in sklep! Nihče niti enkrat ni poprašal, če je kdo kaj storil ali nič! In ko sem na to spominjal in opominjal, da je naša častna dolžnost, da ostanemo dani si besedi zvesti, — zopet nič in še enkrat nič! Zakaj bi se Potem hudovali nad tujci, če ne čutijo Potrebe, Slovencem dati več pravice!
Tako se »rešujejo« naši bratje!
I, kaj pa naj storimo zanje? Gotovo to ni lahka stvar. Moč tuje države se he da premagati. In vendar bi se dalo kaj več storiti! Najprej vsaj več za-himanja in dobre volje, da bi I se jim pomagalo! V podrobnosti se tukaj ni mogoče spuščati. A to zanimanje m ta dobra volja bi že rodila kake dobre sadove. Na primer: Koroški Slo-Venci potrebujejo naše pomoči v verskem oziru. Avstrijska vlada ne brani, da t»i ne smeli hoditi nekateri duhovniki °d tukaj gor pomagat. Pa ravno, ko sem to želel in prosil: Pridimo skupaj ki napravimo cel načrt, po katerem bi se ta pomoč vršila! — nisem na trikratno prošnjo dobil odgovora!
Ko bi se za one bolj brigali, bi se }hed seboj manj kregali. Zakaj se toliko kregamo in koljemo med seboj? Zato 'ker samo nase mislimo. Da bi bilo le kam dobro! Ko bi res prav »nacijonal-ko« čutili in imeli trpeče naše rojake kolj pred očmi, bi se strankarski boji kied nami sami po sebi omilili.
Da smo Koroško sami zabrečkali, to Je gotovo. Toda kar je, je! Vprašanje je, ke se zdaj neda še kaj več storiti. Ob kkletnici koroškega plebiscita beremo kkvadno po časnikih spet kak mogočen ^kiik, da nanje ne bodo pozabili itd. ^etem je pa spet celo leto tiho...
Med drugimi smo brali ob taki primki tudi tole besedo: »Ml še nismo i -^rpall vseh sredstev, da bi Avstrijce pri-lisnili, naj dado Slovencem njih pravi-ce«. _ Tako! Niste izčrpali vseh sred-
stev? Da, nismo jih izčrpali! V celih 18 letih ne! Resnično! In to je tisto, kar je posebno neumljivo!
Kako se brigajo za svoje l judi izven svojih meja Nemci in Italijani! Brigajo za vsakega posameznika! Pa sta to velika naroda im bi se jim toliko ne poznalo, če zgubijo nekaj tisoč svojih. Pri nas se pa to nekaj pozna! Njih briga in naša briga je ravno v nasprotnem razmerju, kakor bi morala biti! Njim bi se ne bilo treba brigati za vsakega poedinca svojega rodu, nam pa. Je pa ravno narobe. — Ali kako se Madžari brigajo in ženejo za »svoje« zgubljene pokrajine! — Kdor je bil v Budimpešti, je to lahko videl na cesti.
Zdaj pa je vprašanje, ali bi se res ne mogla avstrijski vladi staviti alternativa: Aut — aut! Ali — ali! Ali vi daste Slovencem na Koroškem, kar jim gre, ali pa tudi mi vzamemo Nemcem pri nas, kar imajo! — Res, da je Nemcev tukaj veliko več kakor Slovencev tam gori. Pa zato je pritisk tem lažji!
Ljudje slovenski, kaj pa mislite? Ali imate v tern oziru polževo kri? Saj drugače je nimate. Saj za medsebojni prepir ste dosti vročekrvni. Ali je mar res vsak
poskus brezuspešen? Da bi se nič ne doseglo, če bi naša vlada na avstrijsko na ta način pritisnila, tega naj mi nihče ne trdi! če delajo države med seboj trgovske pogodbe s stalnim pogojem »daj dam«, ali bi res ne bilo mogoče take pogodbe napraviti tudi za narodne pravice? Zakaj se torej ne zgodi? Kje tiči vzrok? Ali naša vlada noče? Ali ne more? Ali ne sme? Kako da vendar ne?! To bi mi želeli vsaj vedeti. Po ponesrečenem koroškem plebiscitu je rekel zastopnik Jugoslavije v Celovcu: »Teh petnajst tisočev, ki so glasovali za Jugoslavijo, ne bomo nikoli pozabili!« Zdaj pa se zdi, da so nanje pozabili popolnoma.
Toda če Srbi ne čutijo toliko te potrebe in ne načnejo te zadeve sami, kako da se v celi Sloveniji vsa ta dolga leta ne sliši noben glas po tej zahtevi? Ne čuti niti najmanjši pritisk na vlado, naj bi vendar uporabila svojo moč, da to doseže. O tem ne slišimo nikjer nobenega glasu. Neumljivo!...
Kako je že rekel nekoč g. Finžgar? Vsak narod ima tako usodo, kakršno zasluži ...«
Naš čolnič otmimo!	J. K-
Nacionalna pitanja
Flamansko pitanje u Belgiji, podjela Palestine i uloga Tesinskog
kantona
Nacionalna pitanja zauz’mliu u posljednje vrijeme dosta veliku pažnju svijeta, aii samo ona. koja su u stadiju rješavanja. Tako je pred par mjeseci priznat u Švicarskoj retoromanski kao četvrti državni jezik, u Belgiji su nastale velike perturbacije radi flamanskog pitanja, a pitanje podjele Palestine izazvalo je čak i oružane sukobe.
Pitanje Palestine
Palestina, koja se nalazi pod engleskim mandatom, bila ie posljednjih godina poprište krvavih borba izmedju starosjedioca Arapa i doseljenih Židova, koji hoće da Palestinu ponovno pretvore u židovsku državu. Engleska, kojoj je Društvo Naroda dalo mandat nad Palestinom, hoće da podijeli Palestinu na tri dijela, arapski dio, židovski dio i neutralni dio pod engleskom vlašću. Time bi se stvorile dvije nove države: arapska i židovska. Ali ni Arapi ni Židovi nisu zadovoljni s tim planom.
Arapi se boje Zidova, njihove žilavosti, bogatstva i spretnosti. Osim toga ih impresionira porast židovskog pučanstva. Što se tiče kapitala, kojim Židovi koloniziraju Palestinu, jasno je, da Arapi ne mogu ni pomisliti da investiraju tolike svote. Židovi su posljednjih 20 godina uvezli u Palestinu 70 milijuna funti sterlinga. Arape osobito uzbudjuje činjenica, da Židovi na veliko kupuju zemlju od Arapa. Zemlja se dobro plaća, a kako su arapski posjednici prosječno veoma siromašni, opravdana ie bojazan da će Židovima uspjeti da poku-puju još više zemlje. A kada je židovski nacionalni fond kupio jedno zemljište, to je zemljište za Arape za uvijek izgubljeno budući da prema statutima spomenutoga fonda ne može više biti prodano nežidovu. S time u vezi Arapi ističu, da Židovi rastvaraju socijalnu strukturu seoskoga života Arapa.
Židovi pako sa svoje strane ističu, da mandatna vlast. t. j. Velika Britanija nije postupala onako kako valja. Opozicija Arapa — vele oni — bila bi obuzdana, da nije mandatna vlast pokazala više razumijevanja za nacionalistički ideal, t. j. ideal o nezavisnoj slobodnoj židovskoj državi Palestini.
O podjeli ima da se izjasni Društvo Naroda, što će biti na jesen.
Tesinski kanton i Italija
Q i o r n i c o, 2 augusta. (DNB) Povodom nacionalnog praznika otkriven je u Oiornicu u kantonu Tessin spomenik borcima, koji su nali u oslobodilačkoj borbi za talijansku Švicarsku. Savezni vijećnik
Motta održao je tim povodom govor u kome je naročito istakao, da se ie Tessin svojevremeno dobrovoljno priključio Švicarskoj i rekao:
»Danas, kad se Italija obnavlja i kad se svakodnevno jača kao velika sila s dalekovidnim imperijalističkim težnjama, — Tessin je stekao punu svijest o svojoj misiji i postao je sretan i siguran zalog prijateljstva, koje će za uvijek vezati Švicarsku federaciju s Italijom«.
U Italiji se posljednju godinu nikada ne spominje talijanstvo Tessinskog kantona kao povod da taj dio Švicarske pripadne Italiji. O tome pisati je zabranjeno, iako se pred dvije godine u Italiji bila povela jaka iredentistička akcija.
Za uzvrat Švicarska dolazi ususret Italiji podržavajući fašističku politiku i proganjajući talijanske antifašiste iz Švicarske i onemogućujući im svaki rad.
Flamanske pitanje u Belgiji
Belgija je sastavljena od dva naroda, Flamanaca i Valonaca i oba naroda govore svojim jezikom, odnosno Flamanci upotrebljavaju svoj flamanski jezik, koji je ujedno i nizozemski, a valonci govore francuskim jezikom. Spor je star oko stotinu godina, otkad se 1830 god. Belgija odcijepila od_ Holandije. Probudjeni belgijski patrioti počeli su onda iz mržnje prema Holandiji upotrebljavati francuski jezik kao svoj. To su bili gornji slojevi, imućni, kojima je još ranije bilo omogućeno u školama da nauče francuski. Široke mase narodne nisu znale oba jezika, kao srednji stalež, već su govorile samo flamanski. No spor nije odmah izbio i tako je jedan dio Belgijanaca upotrebljavao francuski jezik, a drugi stari flamanski. Tako su nastale razlike izmedju Valonaca i Flamanaca. No otkad je Belgija postala industrijska zemlja, ušle su široke narodne mase u produkciju i one su znale ili samo francuski ili samo flamanski. Nastale su poteškoće i sporovi. Država je doskočila sa uvodjenjem dvojezičnog sistema. Flamanci su počeli učiti francuski, ali Valonci su prezirali stari flamanski jezik. A po zakonima mogao je napredovati samo onaj. koji je znao oba. Belgija se danas sastoji od 4 i pol milijuna Flamanaca i 3 i pol milijuna Valonaca. Sada Flamanci traže posvemašnje uvodienje flamanskog jezika, tolerirajući i francuski, ali tome se ne protive samo Valonci. već i on! koji imaju u vidu interes jedinstva belgijske nacije i I države, bojeći se rascjepa. Sporovi oko i tog delikatnog pitanja još uvijek izbijaju ' i čekaju na jedno sretno riješenje.
SUŠAK—FIUME
Jedan sušački dnevnik donosi posljednjih dana pod velikim naslovom vijest o nekim sportskim natjecanjima. Taj naslov glasi:	»Internacionalna medjupradska na-
tjecanja Sušak—F i ume Ud.*
Pratimo redovno talijansku štampu i nikada još nismo našli analogan naslov « talijanskim listovima. Da li se moie zamisliti u talijanskim listovima na pr. naslov: Natjecanja T r i e s t e—S p l i t, pa niti: F ium e—Z a gr eh, vei je kod njih uvijek Split Spalato, a Zagreb Zagabria. Istina, Sušak nazivlju Sušak, ali samo zato što ne postoji i nije nikada postojalo drugo ime za taj grad (ili bolje: dio grada Rijeke).
Talijansko društvo »Snia Viscosa« osniva tvornicu umjetne svile u Jugoslaviji
Rim, 3 VIII. — Društvo »Snia Viscosa« koje ima najveće tvornice umjetne svile u Italiji, namjerava da u Jugoslaviji podigne jednu tvornicu. Pretstav-nici »Snia Viscose« tražile su od jugo-slovenske vlade dozvolu za podizanje
ove tvornice. Jugoslovenske nadležne vlasti još nisu donijele odluku o ovoj
molbi, .ali se u upravnim krugovima ovog talijanskog društva vjeruje, da će
im se dozvola za podizanje tvornice uskoro izdati. Kako se saznaje, za podizanje tvornice umjetne svile u Jugoslaviji biti će utrošeno oko 5 milijuna lira.
JURINA I FRANINA
Franina: Da nisi bija Jurina nidi u banji kad te nis toliko vrimena vidija.
Jurina: Ti vajk na škerce peljaš. ča ne znaš da je bila žetva i vršidba.
Framna: A je bilo ča šenice?
Jurina: A bilo je ništo zmja, ma još vise plive. Ti znaš da »batalja grano« slabo pomore, ko lito ni pravo, aš ki če se boriti proti oblakon, suncu i zemlji.
Franina: Još to bi se nikin stilo, ki se samo ritaju kakoj mule rovinjske i paraju da moraju si svit pod sebe podvrći.
Jurina: A pomajku breka, lipo kušeljaš, zrman moj! Ja se rekordin kad san iz Pule naviga po svitu kakoj mari-ner da u Kini ni bilo nideri Đapune-ži, ma sad su i tamo rivali i meču brižne Kineže u red i tuču he.
Franina: Ma ča bi reči da susedi muče, kakoj da su Kineži breki.
Jurina: Ni njin svejeno ne: Niki te njin stešo reći prvo jeli potle »hait Đapo-neži« ubrnite se z vašima vapori otkud ste i došli, ča prvo, to bolje.
Franina: Đaponeži provlvaju i računaju kad se je poneslo jenin lipo ki su najprvo zvadili barufu, pak pokle brižan narod priz oružja potukli, da će se i njin ponesti.
Jurina: A diboto, diboto! Proti onin je bilo pedeset i više držav i svejeno oni su si uzeli ono ča su stili. To ti je tako kad »Društvo ud svita« ki to gleda i zna ne bacila.
Franina: Lipa krv moja, ma to ni pravo znaš. Ta svit je posta rišolut. Saki dela ča ga je volja.
Jurina: A ča ćeš, kad »Društvo ud svita« ni kapaco urediti račune ni prid soj ima vrati. Znaju to Đapuneži dobro neboj se. Lipu školu su he bili navadili.
Franina: I ko njin Merika i Rusija ne zabode klin u timun, druge neče znaš, aš njih se jako plaše. Kad njin Rus samo palac stisne i naruga njin se kako su mali, njih je valje strah.
Jurina: Su, su mali ljudi, samo imaju vrajže srce.
Franina: To su kum pare moj teške pu-litike, nego reči ti meni kako je bilo na Ivanju u Savičenti i na Jakovlje-vu u Kafanaru.
Jurina: A kako? Ni nima ki ča prodavati, ni ki ča kupovati. Niš ud onih lipih šamiji na ke su se ljudi stari i mladi, divojčine i frkalasi po nikollko dan paričivali, a niki i po dva dana kantevali.
Franina: To će reči da su nas »frateli« lipo zabatunali sprida i ud zada.
Jurina: Benj Franina: »Biš volija tuči jeli vuči?«
Franina: Zala te bo dopala, smo lipo stučeni i zvučenl.
v
Život u našim kolonijama
Posjet skopskog biskupa
Od seoskog starješine iz sela Dušanovca, općine Dojranske u Južnoj Srbiji, inače rodom iz Sv. Petra u Šumi, primili smo ovaj dopis o životu u toj istarskoj naprednoj koloniji.
Dušanova c, 26 jula 1937. — Da vam se javimo i mi iz naše najjužnije kolonije. Nije nam najgore, ali sa zdravljem smo slabo. Malarija strašno hara tako, da su uvijek po dvojica trojica naših u bolnici, a katkada i no više njih. Godina nam je obećavala da će biti najbolja, lijepo je išlo, dosta kiše, tako da smo svi bili zadovoljni, ali su nam u posljednjem času, uslijed kiša i građa, žita polegla, tako da nam je godina zlo ispala.
Dne 28 juna došao nam je u posjete preuzvišeni biskup skopski Gnidovec. Drugog dana nam je održao dvije svete mise, ispovijedao i pričestio vjernike, jedno naše dijete krstio, a devetorici podijelio svetu krizmu. 30. juna je održao još jednu misu. i na svim misama je održao propovijed, pa ie otišao praćen vjernicima za Valan-dovo. Ministrirao je biskupu unuk našeg starješine Srećka Udovičića, a Srećko Udo-vičić ie pomagao biskupu pri krizmi, kao što ie više puta pomagao i kod kuće, u Sv. Petru u Šumi.
Iza kako smo u Južnoj Srbiji to je četvrti mita da nas je naš biskup posjetio i svaki puta podijelio svetu krizmu. Vrlo smo mu zahvalni, što nas češće obilazi i da ga Bog ioš dugo poživi zdrava i živa. Mi mu emigranti iz Istre želimo sve najbolje. — S. U.
pregled dogadjaja Problem političkih emigranata
U JUGOSLAVIJI	Nansenov ured se ukida — Pisanje engleskih i švicarskih listova
U LOZOVCU KOD ŠIBENIKA
nad samim slapovima Krke otvorena je u nedjelju na svečan način i u prisustvu pretsjednika vlade g. dr. Milana Stojadi-novića te ministara gg. Dr. Milana Vrbaniča i Gjure Jankoviča tvornica aluminiu-ma, koja je prva u Jugoslaviji i koja je najmodernija u svijetu.
Tvornica je izgradjena u blizini velike električne centrale tvrtke Ante Šupuk i sin, koja tvornici daje električnu energiju. Položaj na kome je tvornica podignuta je vrlo povoljan za njen razvoj, jer se u njenoj blizini u drniškoj okolici nalaze bogate naslage bauksitne rudače.
Do sada se jugoslovenski bauksit izvozio u inostranstvo, dok će se sada otvorenjem ove tvornice preradom u samoj zemlji i izradom gotovih fabrikata pokriti sva domaća potražnja a višak proizvodnje izvoziti u inozemstvo.
Tvornica u Lozovcu, izradjivat će za sada aluminium iz polufabrikata tj. iz alu-minijevog oksida dok će se kasnije pristupiti podizanju još jedne tvornice, zapravo drugog dijela, za izradu aluminie-vog oksida.
STANOJE STANOJEVIČ
sveučilišni profesor u Beogradu i poznati historičar umro je 30 jula u jednom sanatoriju u Beču. Stanoje Stanojevič, rodio se u Novom Sadu 12 augusta 1874 godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a sveučilište u Beču 1896. gdje je iste godine položio i doktorat sa tezom: »Biografija Stevana Lazareviča od Konstantina filozofa kao istorijski izvor«. Zatim je nastavio studije u Leipzigu, Moskvi, Petrogradu i Miinchenu. Profesori i učitelji bili su mu Vatroslav Jagić, Konstantin Jireček, Karl Krumbacher i drugi, a od Srba Ilarion Ruvarac i Stojan Novakovič. Njegovo tijelo bit će preneseno u Beograd i tamo pokopano.
RADI UMORSTVA STUDENTA DOLINARA
izrečena je 30 jula osuda u Ljubljani. Od 21 optuženih 15 ih je osudjeno. Glavni optuženik Viktor Dugina osudjen je na 3 godine robije, a Slavko Reja na 5 mjeseci zatvora. Ostali su osudjeni na po nekoliko mjeseci zatvora.
NOVA RADIOSTANICA U BEOGRADU
je puštena u promet 2 o. mj. i radi sa 20 kilowata, koja zamjenjuje dosadašnji predajnik stanicu od 2 i pol kilowata. Beogradska radio stanica promjenila je i svoj znak. Novi znak uzet je iz Mokranjčevog Rukoveta.
Nova radio stanica čut će se i u Juiij-skoj Krajini.
U OSTALOM SVIJETU
ENGLEZI I TALIJANI
se nekako u posljednje vrijeme pomiruju. Novi pretsjednik engleske vlade Neville Chamberlain, koji je poznat kao prijatelj Italije, uputio je Mussoliniju jedno pismo, kojemu se ne zna za sadržaj, ali agencija Reuter kaže da se može ipak pretpostaviti da je Chamberlain u tom pismu izrazio vjernost Engleske duhu i slovu englesko-talijanskog »džentlemenskog sporazuma« koji je sklopljen mjeseca januara i da ie umolio Italiju, da saradjuje bez rezerve na rješavanju ne samo španskog problema nego i svih ostalih problema koji još nisu riješeni a koji prijete miru Evrope.
Na to pismo je Mussolini, opet srdačno, odgovorio i na tom je za sada ostalo. Me-djutim talijanski novinari su se vratili u London, a Engleska nastavlja do sada ne-vidjenim tempom da se naoružava i vjeruje se da će kroz 2—3 godine biti jača od Njemačke i Italije zajedno na moru i u zraku, a s Francuskom zajedno i na kopnu.
Radi toga Englezi poduzimlju sve kako bi rat odgodili barem za 2—3 godine.
Akcija Odbora za nemiješanje u Londonu nalazi se na mrtvoj tačci. lako je Italija pristala da se o pitanju dobrovoljaca i o pitanju priznanja generala Franca kao zaraćene strane rješava istovremeno, ipak se smatra da bi povlačenje dobrovoljaca bilo izvršeno efektivno tek poslije dugih i teških pregovora. U francuskim političkim krugovima smatra se, da bi se ovakvi pregovori na kraju završili samo na štetu vlade u Valenciji.
POSLJEDNJE VIJESTI S DALEKOG ISTOKA
glase, da bi Japan namjeravao obustaviti borbe i postaviti novu vladu Sjev. Kine, da tako sjeverne pokrajine otcijepi od središnje kineske vlade. — Treba vidjeti što će na to da odgovore i preduzmu kineske čete t j. kako će se razviti daljnje neminovne borbe, jer mobilizacija kineskih snaga rapidno napreduje.
Japanci su osvojili teren od Peipinga do Tientsina na moru. U Tientsinu su povrijedili i strane koncesije, a u ruskoj koncesiji su ruski belogardijci opljačkali sovjetski konzulat kada su u koncesiju ušli japanski vojnici i sve spise i pokućtvo prenijeli u japansku koncesiju.
Rusija protestira, a Japan kaže da je to ruska unutarnja stvar, jer da su pljačku izvršili Rusi 1 Japan da se iz principa ne miješa u tudje poslove.
Tientsin su Japanci zapalili i djelomično porušili.
Mi nismo jedini emigranti u Evropi — čak smo jedna od manjih emigracija, ali sve političke emigracije u Evro-ki su izaratni problem, jer prije rata skoro ni nije bilo političkih emigranata.
O političkim emigrantima donosi londonska revija »Foreign Affairs« slijedeće podatke:
Od kraja svjetskog rata pobjeglo je iz Sovjetske Rusije 1,500.000 Rusa, iz Anatolije i turskih provincija 1,500.000 milijuna Grka, iz Male Azije 350.000 Armena, iz Grčke 120.000 Bugara, iz Iraka 25.000 Asiraca, iz Njemačke 115.000 i iz Saara 8000 Nijemaca. Ukupno oko 4,000.000 emigranata. Ovo je sigurno vrlo nisko naznačena brojka, jer su neke grupe izbjeglica potpuno izostavljene: na primjer Madžari koji su pobjegli ispred crvenog terora i Madžari koji su pobjegli ispred bijelog terora, Talijani, koji su pobjegli od fašizma i Španjolci, koji su pobjegli još od Primo de Rivere. Osim toga statistika je nepotpuna o novim emigrantima. Svaka dotična država kaže manji broj emigranata, nego što je u istini, da ne bi došle u rđjavo svijetlo pred ostalim svijetom, a zemlje, koje ih primaju ne brinu se točno o njihovom broju.
Karakteristično je u ovome samo to, I da nijedna demokratska i parlamentarna država nema nikakovih emigranata iz političkih razloga. Prije rata imala je samo carska Rusija emigrante.
Emigranti su iza rata bili bez državljanstva i bacani iz jedne države‘u drugu, pa da im se nekako pomogne stvoren je bio Nansenov ured, koji je mogao davati emigrantima bez državljanstva i takozvani Nansenov pasoš. Taj ured je Liga naroda bila uzela pod svoje okrilje, iako nije bio od nje osnovan, ali sada se povela akcija da se taj ured likvidira. Ta likvidacija će značiti još jedan udarac prestiža Lige naroda. Londonski »Times« o tome piše:
] »Bojazan, da će dogadjaji u španjol-I skoj povećati broj bjegunaca iz raznih * država, kojih je već 700.000, skrenula je pozornost na odluku Lige naroda, da likvidira Nansenov ured za bjegunce. Treba medjutim priznati, da nije dužnost Lige naroda brinuti se za bjegunce. Nansenov ured bio je uvijek u likvidaciji, jer se morao uvijek boriti za svoj materijalni opstanak. Njegov je glavni protivnik bila uvijek talijanska vlada kasnije su Njemačka i Sovjetska Rusija bile zbog istih razloga protivne Nansenovom uredu. Sovjetska vlada je pače bila uvjetovala svoj pristup u Ligu naroda time, da se ukine taj ured. Možda protivljenje sovjetske vlade nije bez razloga, jer su predstavnici ruskih emigranata medju najaktivnijim članovima upravnog odbora tog ureda te^ imaju mnogo toga reći o tomu, za što je trošen novac.
Vlade Velike Britanije i dominiona bile su pak uvijek mlakog držanja prema Nansenovom uredu, bojeći se možda u početku, da bi mogao razviti preširoku emigracionu politiku. Turska je naprotiv, premda je i sa njenog teritorija bio stanoviti broj bjegunaca, pokazivala uvijek više simpatija kad se radilo o bjeguncima iz drugih država. Odgovorni krugovi za upravljanje financijama Lige naroda promatrali su uvijek sa rezervom financijalne izdatke, koji nisu išli za direktne ciljeve Lige naroda, što se tiče same Lige naroda, ona je već g. 1929, donijela odluku, da se raspusti Nansenov ured, davši mu 10 godišnji rok, da sam provede likvidaciju. Proračun ureda je pak po toj odluci trebalo smanjivati za 10 postotaka, što se medjutim pokazalo u praksi neprovedivo. Bilo je zaključeno, da se razumnije izdaje novac, no konstatiralo se, da ni na taj način raspoloživa financijalna sredstva ne će dostajati do konca deset-godišnjeg roka, te je odredjeno, do prosinca 1938 bude krajnja granica djelovanja ureda. I sada Nansenov ured provodi svršetku ovaj zaključak.
Ali izbjeglički problem ostaje, te nema znakova, da će biti manje aktu-elan nego do sada. Sam je Nansen mislio, da je idealno rješenje ovog problema da se izvrši repatriacija uz potrebne
garancije. Tako je on g. 1923 bio sklopio sporazum sa Kerenskijem, da se vrati u Rusiju radnički elemenat medju ruskim bjeguncima u Francuskoj. No nije bilo dozvoljeno, da se to i provede. Sada se likvidatorima ureda postavlja zadaća, da predadu pojedinim vladama i privatnim organizacijama svoj rad.
Taj nacrt mora biti gotov do sastanka Vijeća Lige naroda u siječnju 1938, te će tada biti dostavljen pojedinim vladama, a po tom podnesen Skupštini Lige prilikom njenog redoyitog zasjedanja na konačni prihvat. Od skupštine će se zatražiti, da učini vladama i privatnim organizacijama potrebne preporuke, a zadaću, da bdije nad izvršenjem tog nacrta, preuzet će jedan od organa Lige naroda. Ne će se više davati novaca za ured. Namjera je, da se za bjegunce svake zemlje brinu dotične vlade. U slučajevima, gdje se ne može izvršiti repatriacija, bjegunci trebaju biti naturalizirani koliko je moguće. Gdje nije moguće, treba im priznati pravni statut na temelju zaključaka medjunarodne konvencije od 28 listopada 1933., kojim im se osigurava zaštita protiv samovoljnih postupaka i daje stanoviti minimum gradjansklh prava«.
»Journal de Geneve«, piše povodom ukidanja Nansenovog ureda da se likvidacijom toga ureda ne će odstraniti problem političkih b’p.gunaca. Stvar će doći u raspravu sigurno u rujanskom zasjedanju Lige Naroda, gdje će u tom pogledu biti donešene odluke od najveće važnosti.
Nije potiebno podsjetiti — kaže dalje list — na velike zasluge slavnoga Norvežanina, koji je spašavao političke brodolomce naše nemirne epohe. U prvom se redu radi o tome, da im se pruži materijalna pomoć za život, a žarim, da im se osigura pravna zaštita, ko;a im je potrebna, da ne budu reducirani posve na razinu parija, izopćenih iz ljudskoga društva. Materijalna pomoć bjeguncima dolazila ie nejednom u obliku novčanih zajmova i kolonijalnih pod-hvata Tako je 40000 Armenaca koji su se sklonili u Siriju bez ikakvih sredstava postiglo gospodarsku nezavisnost, posvetivši se poljodjelstvu.
Slična je stvar učinjena s 2.500 obitelji, koje su se nastanile u Grčkoj u barakama, što ih grčka vlada želi srušiti.
To je medjutim samo jedan korak toga ureda, koji je prošle godine intervenirao u 121.000 slučajeva. U vrijeme, kad je odlučeno njegovo ukidanje, godine 1930 vladalo je još blagostanje, te je postojala nada, da će se bjegunci snaći brzo u gospodarskom životu zemalja, koje su ih primile. Neke od tih zemalja osobito Francuska, provodile su naturalizaciju stranaca, pa su djeca bjegunaca rodjena u stranoj državi, sricala puna prava, a u većini slučajeva i državljanstvo odnosnih zemalja.
Kriza je srušila tu krhku zgradu. Položaj se u nekoliko mjeseci stubokom promijenio. Kriza je posvuda smanjila bogatstvo i narodne prihode: vlade su htjele da se osiguraju, a bjegunci su gotovo preko noći postali u nèku ruku nametnicima. Oni su ostali bez posla, dobivali su izgon, ali ih nigdje nisu primali, pa im je često bio jedini izlaz — smrt
Što će zamijeniti Nansenov ured? Pomišljalo se, da bi vlade same uzele u svoje ruke sudbinu bjegunaca u svojim državama. Tu se vlade do sada medjutim nisu pokazale baš sposobnima da izvrše taj zadatak. Neke su samo ratificirale konvenciju od 28 listopada 1933, te je tako loše primjenjuju, da ih treba neprestano podsjećati na pojedine točke ugovora. Prirodno je, da funkcionari, koji su revni ali nespremni. postupaju često po svome ekskluzivnom patriotizmu. Gonjenje bjegunaca, što ga predsjednik Nansenova ureda Hanssen ne bez razloga naziva »veliki skandal naše epohe«, nije jenjalo već je što više ojačalo. Kako da se dakle prepusti zaštita bjeguna- j ca samim vladama?
Vlade same u ostalom to ne žele. Sa-radnja s medjunarodnim funkcionarima pokazala se plodnom. Bjegunci trebaju jednaku zaštitu za sve, a ta zaštita može biti samo medjunarodna. Liga Naroda je dobro shvatila, kad je godine 1930 donijela rezoluciju o neograničenoj pravnoj i političkoj zaštiti bjegunaca. Kako će medjutim Liga naroda izvršiti taj svoj zadatak?
RAT U ŠPANIJI
je u zastoju. I jedna i druga strana se spremaju za ofenzivu. Manje akcije na svim frontama. Republikanci su postigli par manjih uspjeha. U pozadini Francovih trupa je došlo do pobune, pa tako dopisnik laburističkoga »Daily lieralđa« javlja svome listu iz Gibraltara neke potankosti o nedavnoj uzbuni u Granadi medju nacionalističkim četama. Prema njegovim informacijama Mauri i Španjolci pobunili su se protiv talijanske prevlasti. Talijanski aeroplani bombardirali su zatim nastambe pobunjenih vojnika. Čini se da je pri tom stradao general Cabanellas, u koliko se nije sam ubio, budući da je već prije u više navrata protestirao protiv talijanske invazije.
Šire se glasovi, da su se vodile krvave borbe izmediu pobunjenih Maura i Španjo-
laca s jedne strane, te talijanskih četa s druge strane. Nakon što su pobunjenici svladani. Mauri su vezani lancima u grupe i vodjeni do vrtova u Alhambri, gdje su smaknuti strojnim puškama.
PROTUKATOLIČKI RAT U NJEMAČKOJ
se nastavlja nesmanjenom žestinom. Zatvaraju se i progone katolički svećenici, a u posljednje vrijeme i protestantski. Zabranjuju se procesije i ostale vjerske funkcije i vlada forsira novu njemačku hitlerovačku vjeru, koja je stvorena na osnovu stare njemačke poganske vjere.
Organ Vatikana »Osservatore Romano« prenosi jednu informaciju iz Basela prema kojoj su u Njemačkoj službeno zabranjena sva hodočašća u Rim.
Nansenov je ured osudjen na likvidaciju, a pitanje je hoće li se osnovati nova sekcija za bjegunce u tajništvu Lige naroda. Tu se ne radi o političkoj stvari, pa bi je trebalo ostaviti u rukama samostalnog tijela, ma i službeno vezana uz Ligu naroda. Preostale mogućnost osnivanja novoga ureda ili produživanje života sada-njega ureda, pri čemu bi Nansenov ured imao dobiti permanentan karakter.
Kongres medjunarodne asocijacije za Ligu naroda u Bratislavi naglasio je na nedavnom svom zasjedanju tu potrebu, a i britanski ministar vanjskih poslova Eden naglasio je u Donjem domu da treba nastaviti djelo Nansenova ureda. Kako će se to učiniti, o tom ima odlučiti plenum Lige naroda, koji se sastaje u rujnu. — (L. R.)
MALE VESTI
— Terlević Šimun pok. Šimuna iz Svetog Lovreča Pazenatičkog, star 30 godina, ranjen je dosta teško u rudniku u Krapnju. Prenesen je u bolnicu, gdje će morati ostati, ako ne nastupe komplikacije, oko mjesec dana.
— U krapanjskom rudniku je teže ranjen Cvek Jerolim Martinov, star 16 godina, iz Kavrana. On je pao u rudniku s prilično velike visine i prelomio ključnu kost.
— I Velenlć Viktor pok. Petra je u rudniku slomio desnu nogu. U posljednje vrijeme se u krapanjskom rudniku dogadjaju vrlo često nesreće, jer se rudnik iskorištava do maksimuma, a sigurnosne naprave se zanemaruje.
— Osmogodišnju Brajić Jeliču iz Pero-ja ugrizao ze bijesan pas.
— Dobran Josip iz Barbana, star 27 godina zadobio je vrlo teške ozlijede u rudniku.
— I Kanfanarac Medan Frane, star 23 god., slomio je na radu u krapanjskom rudniku desnu ruku. Ostat će u bolnici mjesec dana.
— Smrtno žrtev je zahtevala druga nesreča, ki se je zgodila med Knežakom in Snežnikom. Vola, ki sta vlekla voz, sta se nenadoma splašila baje zaradi mušic in prevrnila voz, na katerem sta sedela 34-letna Alojzija Sterle iz Koritnice in neki deček. Sterle je dobila težje poškodbe po trebuhu in nogah, dečka pa je povozilo do smrti.
— Izlet u Rim priredjuje splitski »Hajduk« prigodom nogometne utakmice 5 septembra izmedju »Rome« 1 »Hajduka«.
— Splitski nogometni klub »Haldnk«
pozvan je u Trst na nogometnu utakmicu.
— Čehoslovaci su na aeronautičkom meetingu u Ziirichu pobijedili i došli prije talijanskih ’ francuskih avijatičara.
— Listovi javljaju Iz Londona, da će se Eden sastati sa Mussolinijem u jednom talijanskom gradu, a sastanku da neće prisustvovati grof Ciano.
— TalijansH putnički avion Rim—Adls Abeba srušio se i potpuno je uništen. Tom prilikom poginulo je 5 ljudi posade i 4 putnika. Pretstavnici talijanskog vazduhoplov-nog društva Ala-Litoria avionom su otputovali iz Kaira za Vadi-Halfu, čim su saznali za nesreću.
— Na Plavi i Tagliamentu održavaju Talijani velike manevre. U ovim manevrima upotrebit će se sva sredstva moderne ratne tehnike i na terenu pokušati brze 1 motorizirane divizije sa novo osnovanom oklopljenom brigadom. Tema manevara je u tome, da se u brzom i ofenzivnom ratu pokušaju nove motorizirane formacije. Ove manevre vodi general Senni. Prisustvuju njemačka, austrijska, madžarska i švicarska vojna misija.
— U Luhačovicama, u Cehoslovačkol. zasjedavao je deveti kongres Medjunarodne lige žena za mir i slobodu. Kongresu prisustvovalo je preko 200 delegatkinja i* 18 država.
Medjunarodnu ligu žena za slobodu I mir osnovala je godine 1915. glasovita Američanka Ađdams, dobitnica Nobelove na' grade za mir. U ligi je danas organizirana 51 država. Na čelu lige nalaze se danas tn pretsjednice: Clara Ragaz i Gertruda Baef* obje iz Švicarske, te G. Ramondt-Hlrsch-mann iz Nizozemske. Žene iz Italije, Njemačke i Rusije nisu prisustvovale kongresu.
»Campo Albania« zove se logor albanske djece kod Rima. Ta djeca dolaze Pre' ko ferija u Italiju i odgajaju se u talijanskom fašističkom duhu isto kao i talijanske balile u svojim logorima. »Campo Spagna', zove se pak logor za špansku djecu, kojijj ima 450. I jedan i drugi logor organizira*1 su fašijl u inostranstvu, isto kao t logoru” vanje talijanske djece iz Dalmacije i Iz Kt' ka u Italiji.
— Kulturni rat u Njemačkoj nastavlja se; iz bolnice u Dortmundu izago^' na su milosrdna braća, gdje su djelovala 30 godina. Njemačka štampa vod* oštru kampanju protiv kardinala Pacei-lia zbog njegovih izjava za boravka v Francuskoj.
— Italijani su ustanovili v Spanili
frankovski strani posebna vojaška sodisi : Iz Italije je zato prišel v Španijo vojafjv sodnik Del Prato in vojni odvetnik D» stellano.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
NAŠI ROJAKI V SLOVENSKIH REVIJAH
Ljubljana, julija 1937. — (Agis). — Naši rojaki so v slovenske revije prispevali kot sledi:
V	1.—2. številki »SODOBNOSTI« se je oglasil Igo Gruden s tremi pesmimi, in sicer »V spomin Tomaža Bizilja«, »Kamniška elegija« in »Dekretirani narod«; Ciril Kosmač je priobčil prvi del novele »življenje in delo Venca Poviška-ja«; Kraigher Vito daljši članek »Žena v industriji in obrti v Sloveniji«; Albin Prepeluh nadaljuje s svojimi »Pripombami k naši prevratni dobi«; med kritiko se oglaša Lino Legiša s poročilom o Ivana Cankarja »Zbranih spisih XIX«; Jože Vilfan priobčuje članek »Kmečka avtarkija«; Branko Rudolf poroča »Iz današnje Kitajske«; France Mesesnel pa »Oder bo treba pomesti«.
V	3. številki »Sodobnosti« je na uvodnem mestu priobčen odlomek iz knjige spominov pok. dr. Henrika Tume »Iz mojega življenja«, pod naslovom »Moja izpoved«; Gruden Ivo priobčuje pesem »Delavka Tereza«, Ciril Kosmač nadaljuje z novelo »življenje in delo Venca Poviškaja«; Albin Prepeluh pa s »Pripombami k naši prevratni dobi; Joško Žiberna priobčuje daljši članek »K vprašanju naše zapadne narodnostne meje«, A. K. pa »Thomas Mann — izobčen«.
V	4. številki »Sodobnosti« je na uvodnem mestu razprava »Koroško vprašanje« od F. Zwitterja; C. Kosmač nadaljuje z novelo »življenje in delo Venca Poviškaja«; Vito Kraigher priobčuje članek »Usoda vajencev v današnjem družabnem sistemu«; Prepeluh Albin nadaljuje s »Pripombami«; Igo Gruden priobčuje pesem »Svoboda«; med književnim pregledom se oglaša Avg. Pirjevec z »En relisant — Prešeren«; med kritiko pa nadaljuje Lino Legiša svoje poročilo o Cankarjevih »Zbranih spisih XIX«.
V	5. številki iste revije priobčuje Igo Gruden pesmi »Avtarkistom duha »Edvardu Kocbeku«, in »Grlice«; Ferdinand Godina novelo »Plebanuš čakič«; Ciril Kosmač nadaljevanje novele »življenje in delo Venca Poviškaja«; Avgo Pirjevec pa nadaljuje med književnim pregledom »En relisant — Prešeren«.
»LJUBLJANSKI ZVON« prinaša v svoji prvi dvojni številki novelo Iva Brnčiča »Smrt Jurija Možine«, daljšo oceno Andreja Budala »Ob italijanskem in slovenskem slovarju« ter književno poročilo Iva Brnčiča o Krležev! »Balada Petriča Kerempuha«; 3—4 številka prinaša odlomek iz Berčlčeve drame »Med štirimi stenami«, I. Brnčiča novelo »Smrt Jurija Možine«; Vito Kraigher piše o »Pomenu delovnega prava v današnji družbi«; Andrej Budal ocenjuje Bevkova dela: »Kresna noč«, »Vihar«, »I morti ritornano« in »Srebrniki«; 5—6 številka prinaša članek Andreja Budala »Dela Otona Zupančiča«, članek Iva Brnčiča »Za Cankarjevo podobo« in odlomek iz Brnčičeve drame »Med štirimi stenami«; Vito Kraigher pa piše o »Starostnem zavarovanju pri nas in drugje«.
»Dem i Svet« prinaša novelo Franceta Bevka »Bajtar Mihale; med književnimi poročili je ocena Bevkovih del: »Huda ura«. »Samote«, »Pastirci«, »Srebrniki«. in »V mesta gorijo luči«; na platnicah pa pesem »Sodobna balada« Jožeta Lovrenčiča.
V	prvi številki »Modre ptice« priobčuje Maks Rejc daljši spis »Belgrad in njegovi ljudje«, v tretji Ivo Grahor »Aleksander I. Puškin«, v četrti številki Bogomir Magajna novelo »Jerinova Li-da«, v peti nadaljuje Magajna z novelo »Jerinova Lida«, v sedmi se oglaša Vladimir Bartol z novelo »Pozni zdravnik« in Bogomir Magajna z novelo »V kraljestvu Meskelina«, šesta številka pa prinaša poročilo o letošnji izdaji Goriške Matice.
V	prvi letošnji številki »Misli in dela« priobčuje dr. Branko Vrčon članek »Španija, Sredozemlje, Balkan«; L. č. pa »O prevratni dobi na Primorskem«; dvojna številka 2—3 prinaša L. Čermeljev članek »Smernice manjšinske zaščite«, »O povojnih konkordatih« od dr. B. Vrčona, v obzorniku pa piše dr. B. Vrčon »Evropa brez statuta«, četrta številka prinaša članek ing. J. Mačkov-ška »O raznih nemških mejah med Gospo Sveto in morjem«, članek dr. B. Vrčona »Statika in dinamika Podonavja«, od istega članek »Problemi malih v igri velikih« ter L. č. poročilo o knjigi »Guerra diplomatica« od Aldobranda Marescottija. Zadnji zvezek ■— št. 5—6 — prinaša članek dr. B. Vrčona »Igra akcij in reakcij na oseh mednarodne politike«, L. č. »Iz okupacijske dobe na Primorskem« in L. č. poročilo o knjižici »Les minorites nationales en Europe centrale« ter od istega »Tuji kapital v jugoslovanskem gospodarstvu«.
V	prvi številki letošnje »Mladike« je začela Mara Husova priobčevati daljše leposlovno delo »žive plamenice«, Bogdan Kazak pa priobčuje svoje spomine o Simonu Gregorčiču z naslovom »Goriški Slavček«. Druga številka prinaša nadaljevanje povesti Mare Husove »žive plamenice«, pesem Stanka Vuka »Februar« in pesem Jožeta Mlinarja »Istrski vozniki«; Bogomir Magajna pa »Legenda o vremski Mariji«. V tretji številki nadaljuje Mara Husova povest »žive plamenice«; France Bevk priobčuje »Legendo o božji martri«; Janko Samec pa pesem »Sinu«. V četrti, peti in šesti številki nadaljuje Mara Husova s povestjo »žive plamenice«.
»Naš Rod« prinaša v prvi številki letošnjega šolskega leta črtico Jožeta Krapša »Janez, pesem Utve »Kje je moj zajček«, pesem Alberta široka »Obisk«; druga številka prinaša spis Franceta Bevka »Vrabček s črno ovratnico«, slikanico Josipa Ribičiča »Pravični Miklavž«. V tretji številki priobčuje Utva pesmico »Angelci trije«. Josip Ribičič pa »Razgovor«. V četrti priobčuje Ivan Pregelj spis »Razglednica«, France Bevk črtico »Drobno delo«; Niko Pirnat člančič »Od modela do kipa«; Josip Ribičič pa slikanico »Dvanajstero palčko v-malčkov«. Peta številka prinaša slikanico Josipa Ribičiča »Maškare«, šesta številka prinaša slikanico Josipa Ribičiča »Veselje na dobravi« in dve pesmici pok. Srečka Kosovela »Kje«? in »Dete na trati«. V sedmi številki priobčuje Josip Ribičič črtico »Mamina dušica«; Mara Husova črtico »češnje«; Karel širok pa slikanico »Zlodej na svatbi«.
Revija »Čas« je prinesla v VII. zve-ku razpravo dr. Lojza Simonittija »Problem jetike v Sloveniji«, VIII. pa dr. Josipa Puntarja »Pisma dr. Alojzija Smrekarja«.
PETAR KRUŽIĆ I LOVRANSKA LUKA
Stara kula Lupoglav leži onkraj Učke. Taj grad pripadao je feudalnoj gospodi Herbensteinima. ali je za vrijeme mletačkog rata (1508—1510) mnogo nastradao. Nešto od ognja i mača, nešto od kuge. Pučanstvo se je u Lupoglavu bilo silno Prorijedilo, tako da su već 1 Herbensteim Paseljivali na onom svom imanju one naše >z Bosne i Dalmacije, što su bježali ispred turske sile. Godine 1525 Herbensteini su ta] *rad ustupili Habsburgu, kralju Ferdinan-Dvije godine zatim predao je Ferdi-
Paud Lupoglav Petru Kružiću u zalog. Tu ie slavni kliški kapetan smjestio svoju po-
rodicu. i sam bi s vremena na vrijeme Proveo po nekoliko dana u toj staroj i istarskoj kuli.
Iz Lupoglava vodio je preko Poklona, sedla Učke-gore, put u Lovran. Ta je luka bila Lupoglavu najbliža i Petar se je Kru-Žić često obraćao na kralja da mu prepusti lovransku luku, otkuda bi podržavao vezu s Klisom. Pošto se Ferdinand nile
tu njegovu molbu ni osvrnuo. Kružić se Ponovo obrati na nj. ali je trebalo dugo. 'lok mu kralj odgovori, da mu ne može Važiti molbe budući da Lovran pripada Pazlnskom kapetanu, ali da mu se "CCe braniti da u slučajevima potrebe, navraća Piamo svoje ladje.
Luka je bila malena, ali od juga dobro 2aštićena. I eto. u toj maloj dražici saku Pliale su se Kružićeve ladjice i «darHe početak divovskim naletima naših si Pskoka. koji su pokazali ^leča"ima. „Til Jelome svijetu, da imadu i Hrvati a Pja i svi Jugoslaveni pravo na svoie "ije-siance pod ovim veselim žarkim ] skirn suncem.
.. Kružić je često boravio u starom, suturi zidinama opasanom Lovranu. KaK
bio pobožan, zaiazio je često i u crkvu, gdje su kanonici, domaći sinovi služiti službu Božju u starom slavenskom jeziku. — Talijanskom jeziku nije u Lovranu bilo tada ni traga, latinskom još manje. Sve naše — i samo naše! Koliko puta je viteški Knez prolazeći tijesnim ulicama gradskim čuo djevojke, gdje kroz prozore pune cvijeća pjevaju svojim sitnim glasićima: Ključe sam zgubila Od svete Marije,
Ki bi mi ih naša],
Bim mu darovala Facol rakamani.
Kega j’ moja mama Tri leta rubila.
A četvrto leto Zlatom rakamala.
Na suzicah prala.
Na srcu sušila.
Na Lovranštini ima više Kružića. 1 dva seoca, što još danas nose njihovo ime. I u gradiću je još prije pedeset godina iedna kuća bila vlasništvo nekih Kružića kapetana. I neko njihovo imanje zvalo se još do nedavno »Kružićev vrt«. (Mornar).
Barba Šime.
MEDALJA KRALJA PETRA I. U ROVINJSKOM MORU
26. jula 1914. početak ratnih neprijateljstva protiv Kraljevine Srbije zatekao me je u Rovinju kao sudijskog pripravnika kod tamošnjeg okružnog suda. •
Rovinj, varošica od nekih 14.000 stanovnika na zapadnoj obali Istre, nastanjen ie sa čistim taljanskim življem (naseljenim iz južnih krajeva Italije), medju njima bilo je nas Hrvata svega 13 i to državnih službenika: 7 sudijskih pripravnika, 2 sudska
ISTARSKI PROBLEM PRED 30 GODINA
GORIŠKI SLOVENCI V PREDVOJNI DOBI
G. Nikola Žic je u 5 broju zagrebačkog časopisa »Hrvatska Prosvjeta« objavio dužu raspravu pod naslovom: — »Istarski problem pred 30 godina u svijetlu izbora od 14 svibnja 1907«. Rasprava zaprema 11 štampanih stranica i vrlo je temeljita, ali su se slagaru potkrale neke pogreške i poremetio je red tabela: Prednja prikazuje izborne rezultate od godine 1911 i spada na drugo mjesto, a stražnja tabela prikazuje rezultate od 1907 i spada na prvo mjesto. K tome je u prednjoj tabeli o izborima od 1911 jedna tiskarska pogreška (zbroj glasova socijalnih demokrata treba da glasi 4.427), u stražnjoj tabeli o izborima od 1907 nekoliko krupnijih, koje treba ispraviti ovako: broj glasova liberalnih nacionala u III. kotaru (Pula) 3.342, zbroj glasova kršćanskih socijala u čitavoj Istri 7.019 i broj glasova socijalnih demokrata u V. kotaru (Volosko) 521. U tekstu su brojevi reproducirani vjerno.
Čim budemo imali malo više prostora preštampat ćemo, dozvolom auk-tora, ovu zanimljivu i temeljitu raspravu g. Žica o najvažnijem narodnom i političkom dogadjaju u Istri prije rata.
NOVI BROJ »MORNARA«.
Izašao ie broi 8 Car-Eminovog »Mornara« u Sušaku sa slijedećim sadržajem: Mornar: Nj. Sv. Patrijarh Varnava. — R. K. Jere tov: Noćas je vihor. — Dundo Simo: Gajetunski razgovori. — Sedam pitanja. — D r. U. S. : Konvencija o ograničenju odgovornosti. — Pomoć siromašnim mornarima. — Oceanske tajne. — Iz engleskoga: Dva ronioca. — Novovijeka čudesa. — Lujo Dorčič: Uloga češkoslova-čkoga naroda u svijetu. — Odgovori na sedam pitanja. — Ruski boljševizam na umoru. — Neobičan »ferman« seoske općine.
IVAN ČARGO NA MEDNARODNI RAZSTAVI V PARIZU.
Ministrstvo za trgovino in industrijo ie odkupilo za pariško mednarodno razstavo delo našega umetnika g. Ivana Čarga in sicer etnografsko sliko naše države.
LITERARNO GLASILO NEMŠKIH EMIGRANTOV
Novo literarno glasilo nemških emigrantov prične izhajati z naslovom »Mass und Wert« v Oprechtovi založbi v Zurihu. Novi dvomesečnik bosta urejala Thomas Mann in Konrad Falke.
TREĆI KRČKI FESTIVAL
Na Krku u Omišlju se održava 8. augusta treći krčki festival. Izvodit će se narodni plesovi (balun) u narodnim nošnjama pod sopele 1 pjevat će se narodne pjesme.
Izletnički vlakovi voze iz Zagreba, a posebni parobrodi iz svih mjesta Hrvatskog Primorja.
V	drugi številki »Ženskega sveta« je priobčila Erna Muser pesem »Sonet«, v tretji je priobčen »Razgovor z Marico« (ob sedemdesetletnici Marice Bartol-Nadliškove), četrta številka je prinesla Avg. Gabrščikove pesmico »Pesem« in Pavie Hočevarjeve »Bežen pogled na rusko ženo«, peta številka pa pesem Erne Muserjeve »Moja mati šiva«.
V	šesti številki revije »žena in dom« je priobčil France Bevk črtico »Slovo«.
Prva in druga številka mesečnika »Prijatelj« sta prinesli črtico Franceta Bevka »V mestu gorijo luči«.
Upravno-politična razkosanost Slovenije za časa avstro-ogrske momartJije je bila vzrok, da se je politično in tudi kulturno življenje Slovencev razvijalo neenotno. Niti ene politične stranke nismo imeli, ki bi bila zmožna strniti vse Slovence v kompaktno politično enoto, vsaka dežela se je 'razvijala ločeno od ostalih, v vsaki so bile razmere drugačne. Na Kranjskem in štajerskem, kjer se niso čutili v nacijonalnem oziru toliko ogroženi, so se izživljali v fanatičnih strankarsih bojih, ki so slovenski naci-jonalizem samo slabili, šlo se je za oblast v deželi, za zmago ene ali druge stranke, ki je bila v dosego svojih strankarskih namenov pripravljena tudi nuditi roko Nemcem. Drugače je bilo na periferiji, zlasti na Primorskem. Tu je bilo predvsem aktuelno narodnostno vprašanje, vprašanje Slovenca, ki se bori proti navalu tujcev na njegovo zemljo. Strankarska cepitev nazorov, katero je na Goriško presadil škof Missia, se je morala podrediti prvenstvenim nalogom goriških Slovencev in se tudi nikoli ni tako izrodila kakor na Kranjskem in Štajerskem. Nič redkega niso bile skupne nacijolnalne manifestacije pristašev različnih političnih prepričanj, kar se na Kranjskem nikdar ni dogajalo.
Zasluga, da je v nacijonalni borbi na Goriškem sodeloval ves narod, je v naj-večji meri naših domačih voditeljev, ki so znali svoje ideje ponesti v zadnjo zakotno vas. Dijaštvo je bilo njihov najboljši posrednik, ono je organiziralo društva, jih oskrbovalo z dobrimi predavatelji in bilo z njimi v stalnih stikih. Na ta način se je naše ljudstvo na Goriškem politično izobrazilo in enotno poseglo v narodnostne boje. Ni bilo ni-kake »frakarije«, nikakih družabnih cepitev: poleg inteligenta in trgovca sta I se borila delavec in kmet za iste cilje. Borba jih je združevala. Zato je tudi ! razumljivo, da je svetovno naziranje Go-I ričana obširno, da je preko slovenstva in jugoslovanstva prišlo do vseslovan-stva. Načela naprednosti, enakosti in demokratičnosti so jim prišla v kri in se izražajo v vseh njihovih dejanjih.
Dolžnosti do svojega naroda čutijo vsi. Z ogromnimi denarnimi žrtvami so vzdrževali v Gorici tri velike slovenske osnovne šole, v katerih je dobivalo pouka preko 3000 slovenskih otrok. Nad polovico teh prostovolnjih dajatev je odpadlo na našega goriškega kmeta in delavca in nikdar nista odpovedala.
Predavanje dr. Vladimirja Knafli-ča v ljubljanskem »Taboru«.
PROSLAVA 25 GODIŠNJICE MATURE ZADARSKIH DJAKA Split, 1 augusta 1937. — U subotu proslavili su svečano 25-godišnjicu mature maturanti bivše hrvatske gimnazije u Zadru koji su maturu položili 1912 godine. Toga dana se je u Splitu našao najveći dio maturanata i u jutro su prisustvovali svetoj misi, koju je otslužio njihov školski drug vlč. Don Jure Palčić, sada župnik u Pakoštanima. Za vrijeme svete mise održao je vlč. Palčić svojim drugovima zanosan govor u kojemu je evocirao lijepe uspomene iz hrvatskog Zadra, iznio im pred oči zanos tadašnje omladine za službu velikim idealima: Bogu, narodu i domovini. U svom govoru komemorirao je i pokojne drugove primariusa dr. Joška Marčeli-ća i veterinara Martinolića.
savjetnika, upravitelj sudske pisarne, 2 činovnika fabrike duhana i još 1 činovnik. Pod okružni sud u Rovinju spadala je nemalo cijela Istra.
U času mobilizacije otišli su u rat od nas četvorica. Trojica su uhapšena kao »veleizdajnici«, a mi ostali očekivali smo u strašnoj neizvjesnosti istu sudbinu. I sa strane gradjanstva bili smo neprijateljski susretani, a i tvorno inzultirani.
Ja sam možda jedini od Istrana posjedovao medalju na spomen izbora Petra Ka-radjordjevića kraljem Srbije iz god. 1903. Ovu sam spomen medalju dobio 1910 u Kragujevcu kao dobar strijelac na vojničkoj streljani, a bila mi je vrlo draga i skupocjena uspomena. Osim toga imao sam sliku sa autogramom tadašnjeg Prijestolonasljednika Aleksandra, koju sam Istom prilikom dobio.
Bio sam si svijestan što me čeka, ako se pristupi i mome hapšenju, izvrši kod mene pretres I pronadju ova dva »corpu-sa«, pogotovo kod mene austrijskog državnog Činovnika. Nijesam imao mnogo vremena za razmišljanje niti prilike da se sa nekim posavjetujem. Ove drage uspomene valjalo ie svakako skloniti, ali: kako i kuda? Izgorjeti sam mogao samo fotografiju, jer medalja od žutog metala ne gori. Nekuda zakapati bilo je opasno, jer može netko vidjeti pa otkopati i pronaći (a na nas kao žigosane se stalno i dobro pazilo).
Odlučio sam, da medalju bacim u more. 27. VII. 1914. uzeo sam ovu lijepu medalju iz moga kofera, metnuo sam u džep i išao šetati pj-ema glavnom »molu«, koji je mome stanu bio najbliži. Bio sam u velikom strahu, da me javni organi usput ne uhvate, šuljao sam se kao zločinac, koji uništava tragove nekog počinjenog zlodjela. Išao sam i zastajkivao. Kad sam došao na kraj »mola«, gdje je more najdublje, posegnuo sam u džep, izvadio moju jedinu medalju
i jednim zamahom ruke, bacio sam ju desetak metara daleko u more. More je ovdje duboko 20—30 metara. Odahnuo sam, jer sam se oslobodio teškog i opasnog »tfe-reta«.
Tu sam tajnu povjerio jedino mome dobrome drugu, sada sveučilišnom profesoru Dr. Srećku Zugliji, ali on me je »izdao« i kad sam drugi dan došao u kancelariju saopćio mi je upravitelj kancelarije moj prijatelj a njegov pašenog Šime Vita-nović. držeći se vrlo zabrinuto, da su ujutro žandari prema nekom sunčevom odbli-jeskti sa dna mora potražili predmet i pronašli jednu medalju srpskog Kralja, a sada da tragaju za onim, koji ju je tamo bacio. Mene su prošli smrtni žmarci i kad je to ovaj vidio, nasmijao se je i umirio me sa riječima, da sve to nije istina i da me je Dr. Zugiia »izdao« ali samo njemu. Ja sam mu ugodno umiren samo odgovorio, da je to bila vrlo neslana šala i da se u buduće takvih šala okane.
Da završim ovu pripovijetku, napominjem, da sam onu fotografiju sa autogramom, koju sam svakako htio sačuvati jer sam već tada osjećao da će to biti i moj budući Kralj, metnuo duboko u jednu košnicu pčela pričvrstivši ju medju saće. ali kad sam istu svršetkom 1918 god. potražio, nijesam je više našao. Sigurno su je pčeie, trgajući je komadić po komadić, iznijele iz svoje mirne i neosjećajne sredine, osjećajući i same da tamo ne spada.
Sada. kad su se prilike promijenile, zaželio sam si da do ove medalje opet do-djem i često se za njome rastužim. Lišen sam jedne drage uspomene i daleko sam od nje, ali sjećanje ostaje uvijek živo i ja vrlo dobro znam mjesto, gdje se ona dobro »usidrena« nalazi.
Ako se nekada ta rijetka i za tamošnje prilike neobična medalja nadje, napisao sam to da se ustanovi njezino porijeklo.
Buzećan.
STRANA 6.
»ISTRA
BROJ 31.
'Z DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
ČERJAVIĆEVA 7. — TEL. 84-66
Pažnja svim emigrantskim društvima u Jugoslaviji
Skrećemo ovime pažnju svim emi-, grantskim društvima u Jugoslaviji na naše cirkularno pismo od 3. VII. o. g. u kojem smo prikazali pravilnik našega društva o pravima i dužnostima članova, pa molimo, da društva na naš cirkular odgovore u koliko to već do sada nisu učinila.
Ovom prilikom umoljavamo sva dru-, ttva da informiraju svoje članstvo i .uopće sve emigrante u svome djelokrugu,^ da uz ostale potrebne isprave u slučaju dolaska u Zagreb, moraju imati iskaznicu kojeg emigrantskog društva u Jugoslaviji. Ako nisu članovi niti jed- f nog emigrantskog društva u Jugoslaviji, a borave u državi preko 3 mjeseca, ne mogu dobiti od našeg društva nikakvu moralnu ni materijalnu potporu. Zaključak naše izvairedne skupštine od 6.[ VI. ide za time, da se svi emigranti zaclane u naša emigrantska društva, jer nije umjesno da se na društva za razne potrebe obraćaju oni, koji za ta društva nisu nikada ništa učinili.
Prema zaključku kongresa od 4. oktobra 1936. molimo društva da novo-pridošlim emigrantima ako putuju iz mjesta bivanja izdaju privremene iskaznice.
Svi emigranti, koji putuju u Zagreb, neka svoj odlazak, daju potvrditi po vlastima, jer će u protivnom slučaju imati neprilika kod prijave.
VAŽNE UPUTE O DRŽAVLJANSTVU
Primjetili smo, da se pojedini članovi I društva u pogledu oprosta od taksa za postignuće državljanstva obraćaju direktno na Ministarstvo Unutrašnjih Dela, pa im ovime skrećemo pažnju, da se ovakove molbe redovno vraćaju na nadopunu glede informacija. Pošto je to • mnogo dulji proces, neko se članovi obraćaju u pogledu državljanstva kaof i svih ostalih molbi svojoj emigrantskoj organizaciji, koja će im po ova-kovim stvarima dati najbolje upute.
VAŽNO!
Za uspješan rad u društvu potrebna je najuža saradnja društvenog odbora sa sekcijama društva, kao i sa cjelokupnim članstvom. Da se to postigne na ] članskom sastanku na Sveticama izabrana su od strane članstva dva povjerenika, koji će stajati u najužem kontaktu sa odborom, donašati će odboru želje onog dijela našega članstva i uopće sve ono što se odnosi na naš društveni život.
. Molimo cjelokupno članstvo u djelo- . krugu Svetica, da našeg povjerenika g. Matu Grbca pomaže u njegovom radu, a isto tako i njegovog zamjenika g. Otilija Živulića, koji je ujedno i povjerenik naše Omladinske Sekcije. Članovi mogu svoju mjesečnu članari-1 mi plaćati kod naših povjerenika.
Rajonski članski sastanak zagrebačke »Istre« na Sveticama
LAKE I PROZRAČNE
žalo udobne
43471—1108
Vrlo lijepa djeci ja cipeUca od finog bijelog platna, sa elastičnim đjonom 1 špangom preko rista. Od br. 27—33 Dm 25.—, od br. 31—34 Din 29.___.


45305—4803
?ri,Ukn najP<>desnija ljetna obuća Izra-nnma	Platna sa elastičnim đjo-
mtóie Din Vir 6 Dm 15~' ^ 27~34 Din 19-’
69895—1195
Cipelice za lijepe dane uz svaku laku ljetnu haljinu
V*nen,og Plat.na đrap i bijele boje sa bijelim paspulom i poluvisokom petom.
3385—15165
14243—4841
Za sve vrste sporta, za izlete i boravak u prirodi, za poljske radove, najbolja, najjača i najjeftinija obuća je naša »polutrampka« od jakog smedjeg platna sa
hrapavim elastičnim djonom. ženske Din 25.______.
Muške Din 29.—.
45897—4400
Za Ij^to vrlo ugodne, trajne 1 jeftine muške sandale od jakog platna sa gumenim djonom. Koštaju samo Din 35.-»%
2967—44801
Ugodne i prozračne muške sandale od perforiranog boksa sa kožnim đjonom, Neophodno potrebne svakom gospodinu.
1327—2880
Elegantna muška polucipela u sivoj boji sa kožnim d^nom. Za ljetne dane vrlo podesna jer je jako laka. Koštaju samo Din 69.___.
Zagreb, 2 kolovoza 1937. — U nedjelju l.o. mj. održan Je članski sastanak zagrebačke »Istre« na Sveticama za tamošnje članove. Na sastanak su bili pozvani 1 nečlanovl-Istranl 1 ostali emigranti. U posebnoj sobi gostione f Zečlć-GeneraTlć sakupilo "	""	— 1
Grb a c Mate, vrtlar, Petrova ul. 85
.	<J jJUOCUIlUJ OUU1 gUSWUIlC I Z f V U 1 f Ć OtÌlÌÌO, DartvSkfl. hr 9
Zečlć-Generalić sakupilo se oko 70 ljudi, me- TJnnzornvain so člo-notH i j *’ dju kojima Je bilo 1 dosta omladine. Sastanak I ,.,u	J}} se c*anOVi, da kod spo-
je trajao oko tri sata 1 na njemu se pretreslo j menutln naših povjerenika mogu pla-sve Sto zanima tamoènje članove. Sastanak je titi svoju mjesečnu Članarinu lomiti otvorio potpretsjednlk društva Josip Brečevlć, I ijst »tetn« votrooitf	^uPltl
a na to je Tone Peruško Izložio položaj na- f Sl IS,a«, Zatra,Zltl Sve potrebne insega naroda u Juiljskoj Krajini Iza spdrazu- I formacije po Svojim i društvenim Doma izmedju Jugoslavije i Italije, položaj u | trebama.
p«-
Ja. Iza toga
fjednje glavne skupštine. Opširno Je rastumačio pravilnik o pomoči članovima t iznio po-
.v. pitanju naše štampe općenito. a naročito na pitanju proširenja našega glasila »Istre«. Iza njega Je govorio tajnik Omladinske sekcije Ivan Blazina. On Je govorio o potrebi organizovanja omladine, a odgoju 1 organiziranju djece emigranata. Istakao je potrebu štampe i pozvao prisutne da čitaju i šire naš list. Tom prilikom je i prodao tridesetak komada posljednjeg broja »Istre«. Odbornik Edo Cvečić objašnjava zašto su današnji ljudi u upravi pristali da vode društvo 1 ističe da treba zaboraviti stare raspre i Ići naprijed. Student Franovlć je govorio o potrebi štampe, a Doblanovtć iznosi historijat društva.! poziva sve na aktivnu saradnju. Jo-8iP Urohalić govori o predratnim političkim prilikama u Istri 1 protiv uvadjanja partijske politiko u društvo, a Ante Modnišan iz Sr-bobrana tumači našu ideologiju i podvlači da je Jedina naša politika Istra i borba za nju. Stanko Petaros govori za što jaču organizaciju u svim dijelovima grada. Iza poduže diskusije sastanak je zaključen upisivanjem novih članova.
IZLET OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U PODSUSED
Omladinska sekcija Društva »Istra« priredju je u nedjelju 8 o. mj. svoj prvi izlet u Podsused. Odlazak u jutro u 7 sati. a izletnici moraju biti najkasnije u 6 i pol sati na samoborskom kolodvoru radi ured jenja karata. Cijena za polazak i povratak je Din 5.—. Pozivamo sve prijatelje i simpatizere da prisustvuju tom izletu. Potanje informacije se mogu dobiti svakodnevno od 18—20 sati u društvenim prostorijama, žerjavićeva 7, telefon br 84-66. Za što veći posjet moli odbor.
NOVA KNJGA LJUBE BRGIćA
Naš zemljak Brgić Ljubo iz Krnice, učitelj, napisao je knjigu »Zgode Patuljka Palčića«, koja je ovih dana izašla iz štampe u nakladi Kugiija u Zagrebu Knjiga ie pisana za djecu. Vrlo se giatko čita i no svome sadržaju zanimljiva je naročito za manju djecu, u čemu naša književnost najviše i oskudijeva. Malj Palčić patuljak postoji zato, da ljudima dobro cinn nevoljnicima, starcima i sirotinji pomaže. Nepravdu kažnjava i popravlja. On [ma sposobnost nadnaravnog bića, da može svagdje doći, svakome tko je od potrebe pomoći, zaštitnik je nevoljnika. Nje-mu služe šumske zvireri. Na jedan njegov zvižduk pojavi se četa vukova, koja malom Palčiću stoji na raspologanje, jeleni srne i druga divljač takodjer slušaju odano 1 aleica. On ie taj. koji budi smrznutu zemlju, budi iz sna trave, cvijeće, ptice i leptire. donaša tople proljetne dane, uliva judima radost i veselje u srca, on se na-lazi svajrdie oko ljudi, gdje se čine dobra dieia. Od Boga je poslan.
Knjiga ima izvjesnih sličnosti sa Hof-manovim i Grimovim pričama za djecu. Iako niie možda bez nedostataka, jer je pisana po uzoru starijih knjiga, ona sadrži u sebi mnogo moralno didaktičnih pouka, shvatljivih za djecu i kadra je držati dječju maštu u napetosti. Iz nje mogu djeca
»Istra« izlazi svakog tjedna u petak. — Broj čekovnog računa SfT'js"«*'^	-
?OTag0ulil?a’48^ ni. kat? rać~n“,U P°-cJenUf«' - Vlasnik i Izclavàc-^.^fP^iJ? c'jciu goflinu48.
izvući lijepe pouke.
Knjiga gosp. Ljube Brgića, učitelja, zaslužuje da ju svaka emigrantska kuća u koioi ima djece nabavi za duševnu hranu svojoj djeci, tim više što se djeci danas daje na čitanje mnogo nepristupačnih stvari. Una sadrži svakako mnogo više vrijednosti, nego mnoge dječje knjige, koje se danas djeci daju na čitanje. Može se na-bavrti u knjižari Kugiija u Zagrebu,-po cijeni od 10— din. — Prikodražan.
HISTORIČKA ISTRAŽIVANJA O DALMACIJI I ISTRI
Ovih dana su izašli 134 i 135 svezak časopisa »Archivio storico per la Dalmazia« u kojima su slijedeći važniji članci:
Giovanni Gaibarin piše o Nikoli Toma-zeu i papinskoj politici u 1848—1849 godine kada je Tomazeo bio poslanik Mletačke republike u Parizu. Eugenio de Carlo objavljuje tri pisma Tomazeova profesora Vanzoiinu. U junskom svesku piše talijanski akademik prof. Emilio Bianchi o Ru-djeru Boškoviču i prikazuje ga kao »svjetlost talijanske nauke«. Fabio Luzzato pi-se o Vincencu Dandoiu i njegovoj financijskoj politici o Dalmaciji od 1806—1809 direktor Arhiva Arnolfo Bakotić objavljuje prvi dio studije o pjesniku Krsti Ivanoviču. U svescima su mnoge originalne ilustracije.
A.V-isto»«vri)eme ^ iza5ao 48 svezak »Atti e Memorie della Società Istriana di Archeologia e Sto-Lia, ,.Pat.r.ia* u kojem piše Ferdinando Formu o bizantinskim spomenicima u Ju-Iijskoj Krajini, a drugi članak istog auktora
,oe3r arhJ?0l°2iiu Julijske Krajine od 19_6 1936 godine. — Francesco Šemi piše o razvoju umjetnosti u Istri. Cammilo De Francese! nastavlja svoju raspravu o Pi-ranu iz XIII stoljeća. (Chartulorium pira-
nense) i ilustrira dva puljska dokumenta
?Pr,w	?amiliie Castropola, a drugi
jednoj bitci izmedju Francuza i Austrija naca u Puli 1809 godine:	Osim toga D
rrancesci piše o historijskoj razlici nazi va Liburnija i Istra. Osim toga ima n koncu ovog 48 sveska bilježaka o novir iskopavćinjimEt i arheološkim nalazima Istri iz pera profesora Brusina, Degrassi i Robertia.
Drugo izdanjelnjige H. SIrovatki
»Privieđnl I socijalni orinosi « .Tiigoslaviji — Iroblem staleškoga pretstavniltva«.
brojno^ad^ise'^hc^'i^istarfova.'^^^^oje £ p^
n0C ipak1 'lakim^ wn?811 lntero5a za ovu tošku n?suPknllee nlntm k°Pl Plsanu studiju. Mnog
sfu «
da izda ponovnu nakladu >niri K?n PrlsliJe devoluti tni	4- K£lko Pi mopjao u-
osvrtu rekla si? le	U JeŽaom kritičnon;
ea trehnii J* *. °	Sirovatke, da bi
POZOR!
računaju po cjeniku. — Vlasnik t izdavač- K7iivorci »i?;rra c.'Jelu godinu 48-— din., za pola godine 24.— - Tisak: Stečajnlna Ingos.ovcnske
Nekateri naročniki protestirajo, ke smo jim poslali položnice, čeprav so ži placali naročnino. Na koncu prvega pol leta smo priložili listu poštne nakaznici m opomnili vse one, ki so dob
*	iz tehničnih razlogov ni mogoč«
priložiti postnih položnic samo v list< dolžnikov, ampak moramo priložiti vsem
Prosimo, da to upoštevate in se po-novno zahvaljujemo rednim naročnikom dolžnike pa prosimo, da urede svoje obveznosti.
Dajemo možnost plačevanja na obroke - glej proglas »Borba za šest strani« in prosimo vse emigrant^ da na podlagi proglasa in okrožnic Zveze podpro akcijo za povečanje list®-
odgovaraRudolfV<p	st'oic"zvo'nind-
oagovarn Rudolf Folanovlč, zagreli, Ilica broj 131-