KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
BR. 9837
Bokšan Slavko, inženjer* Beograd.
Dvopolni prekidač za vezivanje u seriji i paralelno.
Prijava od 12 oktobra 1931.	,	Važi od 1 jUla 1932.
U današnjim instalacijama električnog osvetljenja iskorišćuju se takozvani seri-jen-prekidači za paljenje i gašenje lustera odn. više sijalica u grupi. Ovakav prekidač okarakterisan je time št o ima više kontakta koji se u raznim kombinacijama mogu dovesi u vezu sa jednim polom, odnosno linijom napojnog strujnog kruga, dočim je drugi pol, odnosno linija izvan prekidača. Pomoću ovakih prekidača moguća je izvršiti kod lustera ili grupa sijalica samo pojedinačno' ili paralelno vezivanje sijalica, a nije moguće da se pojedine sijalice vežu tako da dve ili više njih istovremeno u seriji svetle.
Predmet ovog pronalaska jeste prekidač koji omogućuje po volji palenje i gašenje jedne ili više sijalica ili grupa sijalica ili jednog ili više končića u jednoj sijalici, koja je predmet pronalaska moje patentne prijave br. 18151 od 10 oktobra o. g., i to tako da se ili pojedine sijalice odn. pojedini končići u jednoj sijalici mogu paliti pojedinačno da svetli svaki za sebe ili paralelno među sobom, dla svetle višestrukom jačinom, ili jedno za drugim u seriji, da svetle sa odgovarajućom slabom svetlošću. Preimućstvo ovakog prekidača očigledno je. Kad želimo' da u lusterima imamo jako ili slabo osvetljenje moramo upotrebiti mnogo sijalica i to razne veliične. Ovaki lusteri imaju mnoge nedostatke. Iz praktičnih razloga izbegava se upotreba malih sijalica u njima. U sijalicama sa dva ili više končića, koje sam ja; pronašao i za patent prijavio takođe nije praktično upotrebljavati končiče za svega nekoliko sveća. Da bi se omogućilo da ta-
kve sijalice, kao i lusteri, svetle sa veoma slabom svetlošću, što je potrebno u raznim prilikama, došao sam na ideju da omogućim da se dve ili više sijalica u jedilom lusteru ili dva ili više končića u jednoj sijalici vežu jedno iza drugog u seriji da bi se omogućila jačinu osvetljenja od svega nekoliko sveća, zašta je inače potrebno uzeti specijalne male sijalice. Kada se više sijalica ili više končića u jednoj sijalici vežu u seriji dobija se vrlo prijatna svetlost sasvim slabe snage koja opada proporcionalno kvadratu broja sijalica odn. končića. Experimenti su pokazali da je najbolje kombinovati sijalice ili končiće istog otpora odnosno iste jačine ali se može t svaka druga kombinacija izvesti.
Za tu svrhu pronađen je prekidač specijalne konstrukcije čiji se princip sastoji u tome da oba pola, odnosno provodnika strujnog kruga prolaze kroz prekidač i prema potrebi dovode se u kontakt sa provodnicima koji stoje u vezi sa sijalicama ili sijal i čnim končićima jedne sijalice preko odgovarajućih fasunga.
U priloženim slikama prikazan je ovakav prekidač i način njegova rada. Slike 1—5 prikazuju prekidač u raznim položajevima vezivanja a slike 6, 7 i 8 pokazuju kako se princip može konstruktivno ostvariti.
Slika 1 pokazuje prvi položaj prekidača. A B označaju delove istog prekidača. Radi lakšeg objašnjenja A i B su odvojeni jedno od drugog. Na delu A naznačeni su kontakti a, b. c a na delu B kontakti d, e. Svaki od ovih delova u vezi je sa jednim polom, odnosno sprovodnikom napojnog strujnog kruga i to preko kontakta b i e.
Din. 10.
Na slici 1 vezana je sijalica ili grupa sijalica ili končič jedne sijalice S,. U tom slučaju strujni krug pretstavljen je sa b-a-Sj-d-e. Slika 2 pokazuje drugi slučaj u kome su upaljene i svetle obe sijalice ili grupe sijalica ili končiči jedne sijalice s1; s2 paralelno tako, da svetle jakom svetlošću. Slika 3 pokazuje sijalicu odnosno končič s2 u radu. Slika 4 pokazuje kako su obe sijalice ili grupe sijalica ili končiči Sj s2 vezani jedno iza drugog u seriji. Za tu svrhu predviđena je kratka veza između kontakta k i kontakta m koja je naznačena sa isprekidanom linijom km. Ova kratka veza postoji u prekidaču stalno. Slika 5 pokazuje slučaj kad su sijalice isključene. Ovde je pokazano kako se princip može iskoristiti za dve sijalice ili končiča, ali se isto tako isti princip može iskoristiti i za 3 ili više sijalica ili končiča.
Slika 6 pokazuje gornji deo prekidača A sa odgovarajućim kontaktima, slika 7 prikazuje donju stranu prekidača koja se vidi kao presek MN slike 8. Delovi A, B prikazani su na slikama odvojeno ali iz slike 8 vidi se da oni sačinjavaju jedno telo naznačeno na slici 8 sa C. Veza između pojedinih kontakta a, b, c, i kontakta k, 1 vidi se iz slike 6, a slika 7 pokazuje
vezu između kontakta d i e i između kontakta rn n. Kontakt m i kontakt k nalaze se jedan izrtad drugog i među sobom su kroz prekidač krako spojeni. Princip o-vakog prekidača može se na razne drude načine konstruktivno ostvariti i na slikama 6, 7 i 8 pokazana je samo mogućnost kako se to može izvesti ali se ja ne želim ovde ograničiti ni na kakvu formu ni konstrukciju ovakog prekidača.
Patentni zahtev:
Dvopolni prekidač za vezivanje u seriji i paralelno, naznačen time, što je predviđen jedan naročiti položaj prekidača, u kojem su individualni (ne zajednički) sprovodnici sijalica ili sijsličnih končića vezani sa polovima napojnog strujnog kruga, a spoj njihovog zajedničkog sprovodnika sa jednim od polova tog kruga prekinut je pri tome, radi čega je prekidač snabdeven dodatnim delom (B), koji ima kontaktni deo za vezivanje zajedničkog sprovodnika sa polom napojnog kruga pri položajima paralelnog i pojedinačnog vezivanja sijalica i naročiti kontaktni deo za vezivanje tog pola sa kontaktnim delom drugog osnovnog dela (A) prekidača, pri vezivanju u seriji.
Adpatent broj9837.




-**■1 v- - * <+('


.


ff"
„
-v;
V

v.,
1,,
• ,
./i	\ - :
r:

■< )
■ V
■

. ■
f ,



i

; •• J


■



* ¥* : ■'


>


•	..-n
•* - «’s ' • '**'*'■'**	' X
' ..f.y
'•
1 k-

.

'V








,
4	i ’