Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
Окоглп SlaVATa	LrallAVinA Inrrncloinio (T IzIazi 1** 11, 1 21* svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i upravu
Odveza |J0 KOI d kraijevme jUgOSiaVlje JJ u Ljubljani, Narodni dom * Telefon 2543 « Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po cenika Gođ. I._   Ljubljana,	14.	juna	1930.	Broj	13.
Sa sleta srednjoškolske omladine
Veličastven uspeh sleta — Prisustvovanje Nj. Vel. Kralja — Pozdravni govor g. Ministra prosvete
nicima za sve vreme boravka u Beo*
^J. Vel. Kralj prisustvuje vežbama srednjoškolske omladine; na levo od КгаЦа podstarešina Saveza br. Paunkovič, na desno I. podstarešlna br. Gangl
Pri dolasku srednjoškolske omladine
Več ranim jutrom 6. juna stizali su prvi specijalni vozovi sa našom srednjoškolskom omladinom, a tokom celoga dana sledili su i nadolazili ostali sa svih strana usmereni prema Beogradu. Beograd osvanuo je toga dana sav iskičen zastavama, cvečem i ostalim ukrasima. Palata Izvozne ban* ke, na Terazijama, gde se nalazi se* dište Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije i sletska kancelarija, sva je de* korisana i dve ogromne zastave po* nosno lepršajući pozdravljaju prve goste. Sve radnje u centru varoši ukrasile su svoje izloge zastavama, so* kolskim emblemima i ostalim ukrasi* rna. Beograd se u ovim danima uka* zuje naročito živ i u svečanom ruhu dočekuje svoje goste.
Kako pri polasku tako i celim pu* tem i pri dolasku i povratku omladi na, prem u veselju svog razigranog srca, pokazala je svoju punu discipli-nu i red. U pesmi nalazila je oduška i izražaja radosti svoje mlade duše.
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije, dočekujuči svoje prve goste, omladinu, svoju mladu braču i sestre, u ime celog Sokolstva o njihovom dolasku na slet u Beograd uputio im je ove pozdravne reci:
Pozdrav srednjoškoiskoj omladini
Svanuli su nam I. pretsletni dani našeg svesokolskog sleta, pa evo u Beogradu sakupila se naša srednjo* školska omladina, da nam ona prva svojim mladenačkim nastupom bude preteča velikih dana sokolske snage i veličine. Naše oči upiru svoj prvi pc -gled u prethodnike našeg Sokolsko' slavlja — u ponosne redove naše sreči njoškolske omladine.
Po prvi put dočekuje naša presto lica tako veliko mnoštvo mladih si* nova i kćeri Jugoslavije te im otvara svoje iskreno srce, a mi svi tu omla* dinu grlimo ljubavlju sokolskog brat* stva.
Naša omladina treba da oseti, da je samo sokolska misao kadra, da sa* kupi udruži i razvije najlepše i naj* zdravije fizičke i moralne snage i od* • like našeg naroda i čitavog Slovenstva. Ta bratska ljubdv, kojom mi omladi* nu pozdravljamo, izvire iz nepresah* nula vrela sokolske ideje. Naša omla* »lina mora da oseti lepotu ove ideje i treba da zna, da je Sokolstvo niklo iz dubine slovenske duše. Sokolstvo je neprocenjivim žrtvama gradilo te* melje današnje slobode i samostalno* sti slovenskih naroda. Kad ne bi bilo tih žrtava, jugoslovenska školska omladina ne bi se mogla danas saku* piti u Beogradu.
Ovu omladinu uzgajačemo i dalje prema svetlim principima morala i eti*
ke, jer je moramo sačuvati i uspo* šobiti za stvarenje visokih ciljeva kul* ture i civilizacije. Sokolskim uzgojem omladine gradimo narodu i zemlji most budučnosti što čvrščeg i potpu* nijeg narcdnog i državnog jedinstva, a u cilju što jačeg i užeg zbliženja sa slovenskom bračom.
To su naši sokolski ideali i u sjaj tih ideala, za koje radimo i živimo, stupaju mlada srca naše omladine. Dobro nam došla, uzdanico naša! Bratski Ti pozdrav!
Zdravo!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
/
A.	Brozovič,	E.	Gangl,
B. Živkovič,	Đ. Paunkovič.
Doček na železničkoj stanici
U novoj zgradi pošte kod želez* ničkc stanice smešten je odbor za do* ček i smeštaj, zatim saobračajna i pre* hranbena sekcija.
Čim je ušao u stanicu prvi voz odbor za doček i smeštaj istakao je na vidnim mestima table na kojima su naznačene beogradske škole, odre* dene za smeštaj grupe koja dolazi. Na taj način pri dočeku je vladao red. Svaka grupa sa svojim nastavnicima
-	vodama odmah je odvedena u ško* !e, odredene za prenoćište.
j Oko 9% časova došla je na stani* cu sletska muzika. Ova muzika u toku ecloga dana dočekivala je sve trans* j/orte. Kroz lepo dekorisan železnički peron uz zvuke muzike mešali su se \cseli glasovi školske omladine iz ce* le Jugoslavije. Pored odbora za doček i smeštaj našla su se ovde i braća: ‘I. zam. starešine Gangl, sekretar Save* r.a Brozovič, dr. Dragič, major Lovrič, Brzajcovie, Radojlovič i drugi. Kad je
v	‘MO ulazio u stanicu specijalni voz
i7.	Zagreba, glazba je zasvirala sokol* sku, a poklici »Zdravo!« odjeknuše stanicom.
Mnogobrojni Beogradani i rodaci omladine, koji su se nalazili tad kod železničke stanice, imali su zadovolj* stvo da vide lepe, disciplinovane gru* pe naše omladine. Jedan deo učenica zagrebačke učiteljske škole došle su obučene u lepe hrvatske narodne ko* stime. Veliki broj učenika iz Južne Srbije ostavio je veoma prijatan uti* sak svojim jednobraznim uniformama. Naročito je zapažena učiteljska škola iz Skoplja: učenice u belim bluzama sa narodnim motivima na njima, a učenici sa celokupnom svojom logor* skom spremom. Učenici i učenice uči* teljske škole u Skoplju tražili su od Sletskog odbora da im se dozvoli da prilikom svoga bavljenja u Beogradu logoruju. Sletski odbor im je odredio za logor dvorište palilulske osnovne škole. Same učenice iz Skoplja sašile su šatore i spremile jelo i sebi i uče*
gradu.
Svi učenici i učenice dolaskom u Beograd pokazivahu silno oduševlje* nje i veselje i osečahu se odlično, ni traga kakovog zamora. Svi učenici i učenice, kako su stizavali, bili su do* čekivani po odboru za doček i smeštaj koji ih je upučivao u več odredena skloništa. Jedni su porazmešteni po školama, a drugi po logorima. Neki su od ovih doneli več sa sabom i svo* je šatore.
v
Život u logorima
Naročito zanimljivo bilo je proma-trati omladinu, koja se utaborila u šato-rima. Kod palilulske osnovne škole, cr-kve Sv. Marka i osnovne škole na Sme-derevskom Đermu iznikli su pravi vojnički logori. Celokupna organizacija i život u njima daje utisak savršenog reda, discipline, pravog vojničkog života. I štp je najglavnije, svi, počev od onih naj-mladih, iz prvog razreda, pa do matu-ranata, sa največim zadovoljstvom obav-ljahu, svoju dužnost. Jedni nameštaju, čiste, drugi stražare, oni su opet dežurni i t. d.
Naročito lep utisak davao je logor skopske učiteljske škole kod palilulske osnovne škole. Na jednoj strani, pod niškim zelenim okruglim šatorima smestile se učenice, a na drugoj strani učenici. Izmedu njih prazan proštov sa visokim drvenim stubom u sredini na kome se leprša široka državna trobojka. Kada padne veče zastava se spušta, a na njeno mesto dolazi veliki svetionik. Sa Strane se nalaze šatori direktora i\nastavnika. Učenice u divnoj narodnoj nošnji koju su same radile, a učenici u svojim dač-kim uniformama. Sve su doneli sa sobom. Od šatora i debeta do viljuške”i kašike.
Pretsednik vlade general g. p. Živko-vić i ministar g. N. Uzunovlć promat-raju vežbe
Prvi dan sleta
Takmičenja.
Več u zoru 7. juna na stadionu bilo je sve živo. Sve se sa velikom užurba-nošču pripremalo za početak takmičenja.
Ne samo na vežbalištu, več na svim stranama. Užurbanost se osečala kod svili. Trpalo se, merilo, ukivalo i raspo-redivalo da ne bi bilo iznenadenja ili smetnje. I do šest časova sve je bilo gotovo. 1 na vežbalištu i kod zakupaca baraka, bifea i prodavnica. Bolničari sa nosilima zauzeli su takode svoja mesta. Da se nadu, iako su 'svi izgledi da njihova pomoč neče trebati.
Sve je predvideno. U krugu sletišta sve se potrebe mogu dobiti. Od dopisnica i albuma, p? do pečenja i čevapčiča. Gosti, i domači i Stranci, neče morati ni zbog telefonskih razgovora i izveštaja iz kruga sletišta. Na sletištu je otvorena i pošta, koja če primati preporučena pisma
i obavljati telefonske razgovore. Na slu-žbu su odredene činovnice i činovnici koji znaju Strane jezike. Prvo preporu-čeno pismo uputio je jedan vojnik za Slovenačku. Na pismima i na kartama udarače se pečat sa oznakom >1. sve-sokolski slet Sokola kraljevine Jugosla* vije.
Celokupan stadion ostavlja najlepši utisak. Sedišta i lože izradene su solidno i sa ukusom. Naročito loža Nj. Vel. kralja, koja je dekorisana čilimima i troboj-kama, i loža za muziku na čijeni je čelu ispisan prvi stih slovenske himne Oj, Sloveni, jošte živi... ■ Iznad nje se nalaze zvučnici i megafoni za prenos i po-jačanje komande i muzike.
Od pola šest počela je da sliže omladina i Sokoli. Na sve ulaze i sa svih strana počele su da ulaze grupe za grupama. Do šest časova svi su bili na svojim mestima. Tribine su se šarenile od sokolskih odora. Sletište je naglo oživelo. Mnogobrojni učenici i učenice počele su da se kreču i da se pripremaju za vežbe.
Nešto posle šest časova utakmice su počele. Vežbalište, posuto peskom i obeleženo mnogim ervenim barjačičima i belim brazdama, ispunilo se žagorom, životom i mladošču. Uporedo sa vežbama ogromni Filipsovi zvučnici počeli su da izvode koncerte gramofonskih ploča.
Takmičenje je počelo po banovinama. Prvo su nastupili učenici i učenice viših razreda iz Beograda, Zemuna i Pančeva. Zatim učenici dunavske, moravske i savske banovine, pa onda ostali.
Takmičenje su vršili samo viši razredi i to paralelno muške i ženske grupe. Zenske grupe takmičele su se u prostim vežbama, Skokovima u daljinu, u bacanju lopte od 2 kg i trčanju na staži od 60 m. Muške grupe vršile su utakmice u prostim vežbama, Skokovima u visinu iz zaleta, Skokovima u daljinu iz zaleta, u bacanju kugle od 5 kg težine i u trčanju na staži od 60 metara.
Sudije za utakmice odredio je Savez srednješkolskih nastavnika gimnastike, koji je vodio svim utakmicama.
Na utakmicama je uzelo učešča 616 učenika i 266 učenica. Utakmice su trajale do posle jedanaest časova, kada se pristupilo sredivanju rezultata.
Rezultati.
Kod ženskih grupa takmičila su se dvadeset i tri odeljenja. Osim toga bila su tri pojedina takmičenja. Prema za* vršnim rezultatima utakmica ženskih grupa, na prvom mestu stoje učenice iz Pančeva (rezultat: 290 i po bodova), na drugo mesto dolazi jedno odeljenje druge ženske gimnazije u Beogradu (sa 234 boda), a na treče mesto dolaze takode učenice druge ženske gimnazije iz Beograda (sa 209 j po bodova).
Kod pojedinačnih takmičenja kao pobednica prvo mesto zauzela je Zrnka Krajičevič iz Pančeva (dobila 75 i po bodova). To je najbolji rezultat. Posle nje dolazi Elza Raje, učenica ,druge ženske gimnazije u Beogradu (dobila 50 bodova). Na treče mesto dolazi Slobodanka
Dordevič, učenica druge ženske gimnazije u Bogradu (sa 48 dobova).
Kod muških takmičara prvo mesto dobili su učenici gimnazije u Somboru (sa 455 bodova), drugo mesto dobili stl učenici Kragujevca (sa 435 i po bodova), a treče mesto dobili su učenici Pančeva (sa 407 bodova).
Kao pobednik u muškim grupama prvo mesto zauzima Ferdo Skok, učenik Učiteljske škole u Čakovcu (sa 98 bodo* va), drugo mesto dobio je August Ba-ljiščak (sa 92 i po boda), a treče mesto Sreten Jovanovič (sa 85 i po bodova).
Plivačka takmičenja.
Na plivalištu Bob-kluba održana je od dva po podne, utakmica srednješkol-ske omladine u plivanju. Takmičenju u plivanju učestvovalo je 59 učenika. Pub-like je bio lep broj.
Samu utakmicu priredio je i o izvo-denju njenom starao se, na opšte zadovoljenje i publike i takmičara, naš simpatični Bob-klub.
Šest po šest takmičara plivalo je dok se svi nisu izredali. Plivalo se u slobod-nim stilu, na dužini od podeset metara.
Najbolje vreme imao je zemunac Rajko Dolotič, koji je proglašen za pr-voga, pošto je preplivao stažu za 33 sekunde. Drugi je iz Pančeva Radomir Bikor — 34 sekunde, treči dubrovčanin Kuzma Tore — 34 sekunde i tri petine.
Popodne ovoga dana održavale su se na stadionu probe za sutrašnji —
8.	juna — glavni nastup srednješkolske omladine.
Ovoga dana naveče kao i ostalih, održavale su se prema več utvrdenonj programu iazne priredbe.
Drugi dan sleta
Veličastvena povorka. — Javnoj vežbi prisustvovao je Nj. Vel. kralj. — Omladinu pozdravio je g. Ministar prosvete.
Jasan i lep osvanuo je 8. juna. Ose-čaj discipline i reda več u rano doba vodio je omladinu da se nade na odre-denim mestima, gde se je imala da formira povorka. Iz svih ulica i sa raznih straha pojavljivali su se* učenici i učenice, grupa za grupom. Grad je več vrvio punim životom.
Formiranje povorke bilo je prevedeno u četiri grupe, a ove bile su raspo-redene po banovinama, koje su se opet odvajale u pojedine kolone prema mestima pripadništva. Table označavale su banovine, odnosno mesta pojedinih kolona. Na čelu povorke išla je vojna muzika, a za njom starešinstvo Saveza sa br. Ganglom, Paunkovičem i Živkovičem i starosta ruskog Sokola Artamanov, za tim članovi Sletskog odbora, predstavnici čehoslovačkih nastavnika, Savez nastavnika gimnastike, a iza ovih nastavljala se je grandiozna povorka učenika i učenica piema banovinama i mestima š!;ola, iiinrgi u krasnim i živopisnim narodnim nošnjama. U 10. sati krenula je povorka iz Beogradske ulice u odrede-nom smeru do Kaleinegdana. I kad su odjeknuli prvi zvuci glazbe uzdigao se je
 .. .
Proste vežbe srednjoSkolske omladine
ROSIJ A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Skopljanska medresa
njem sletišta i podvukao da je u So*
val neopisiva oduševljena i zanosa. Ku* dagod je povorka prolazila, pozdravlja-na je burnim pozdravima silnog mnoštva gledalaca, koji su se gusto stisnuti poredali na trotoarima, po prOzorima i balkonima. Poklici, pozdravljanja, aplauz i zvuci muzika, sve se je to slevalo u je-dan neopisiv val spontanog,. silnog en-tuziazma. Sa svih strana padalo je cveće. Naročito lep i veliki buke primio je pod-starosta Saveza br. Gangl, burno pozdravljen poklicima i aplauzom kao i sva ostala braća. Neopisiva sreča i zanos zrcalila se je na svima. Tko da iskaže oduševljenje omladine, Sokola i gradan-stva! A Beograd je usplamtio, bila je to jedna duša, jedno iskreno bratsko srce u moru osečaja, nepomučene sreče. Iz desetke tisuča grla, odjekivali su poklici: Zdravo, Zdravo! Naročito burno bili su pozdravljeni mladi Istrani sa otoka Krka i slepi učenici iz Zemuna. U taj momenat kiša cveča padala je na grudi ovih omladinaca. Dirljivi su to prizori, koji za celog života ostavljaju duboke brazde zasejane najlepšim uspomenama u životu čovečje duše.
Kad je povorka stigla na Kalemeg-dan, gde se je i završila, bilo je več oko 12. sati. Pojedine grupe omladine raz-ilazile su se prema svojim logorima.
U povorci učestvovalo je 8636 učes-
nika.
Popodnevna javna vežba
U četiri sata nalazila se na sletištu masa sveta i u taj čas nastupa srednjo-škoiska omladina, koja je u brojnim kolonama prekrila sletište. Na dani znak sve je utihnulo da sasluša pozdravni govor ministra prosvete g. B. Maksimoviča srednjoškolskoj omladini.
Ministar prosvete g. Maksimovič u svotn govoru, koji je bio pojačavan me-gafonima, rekao je:
Dragi učenici!
Soko kraljevine Jugoslavije, koji da-nas otpočinje svoje sletske manifestacije pod visokim protektoratom Nj. Vel. kralja Aleksandra Prvog i pod starešinstvom Nj. Uzvišenog sina Nj. Kralj. V. prestolonaslednika Petra, ima za za-datak da, služeči velikoj državnoj jugo-slovenskoj misli, okupi pod svoju zasta-vu ceo mladi jugoslovenski pojas, i da ga u jednoj i istoj, nedeljivoj i snažnoj,
G. Ministar prosvete pozdravlja omladinu
zajednici vaspitava nacionalno i rodolju-bivo na primerima predaka i tradicijama naše slavne istorije.
Vi mladi Sokoli i Sokolice, koji ste, pod vodstvom svojih načelnika i učitelja, sa toliko sveže radosti pohitali u presto-nicu da u njoj date izraza svome srdač-nom sokolskom druželjubljti i viteškom oduševljenjU, pokazali ste da ste kadri poči za odlikama predaka. Ljubav prema slobodi blistala je od pamtiveka u očima naših dedova na svima stranema danas ujedinjene otadžbine; ljubav prema slobodnoj sokolskoj misli gori danas i u vašim pogledima. Zajednica osečanja i težnja spasavala je naše pretke u naj-težim iškušenjima; zajednica mladalačkog ushičenja i sokolske svesti sakupila je i vas u sokolsko kolo da u složnome hodu prodete dobro i smelo kroz život. Sveži i vedri, mladi, puni pouzdanja, napojeni idejoin bratstva i jugoslovenstva, vi imate sve mogučnosti da sačuvate i osveš-tate velike tekovine svoje istorije, da gledate u budučnost sa zajedničkim nadama i idealima, da stojite uvek spremni za za-jednički izraz vernosti prema Kralju i Otadžbini, da kao jedno telo uzdrhtite na svaki spomen stare slave. Udruženi u zajednici slobodnih Sokola, vi ste udruženi da zajednički ispunite sudbinu svoje domovine.
Danas su, dragi učenici, oči cele zemlje upravljene na vas, jer je vaša so-
kolska manifestacija istovremeno izraz viteškog poleta i moralne jačine našeg podmlatka. A tu istu ^lisciplinu volje i jačinu duha, koju če u vama sa uspehom negovati i razvijati velika i močna sokolska zajednica, vi čete docnije kad odrastete poneti i u život, pružajuči na svakom svom poslu svežu sokolsku snagu, poštovanje reda, čvrstinu volje, istrajnost u radu. Kao što čete danas, svrstani u duge redove, na jedan pokret svoga starešine izvoditi vežbe kojima čemo se diviti, s pravom se nadamo da čete tako i docnije u životu, čuvajuči sokolske odlike, požrtvovano i pouzdano ispuiiiti sve što Kralj i država budu od vas zatražili. Uvereni smo, da čete odga* jeni na dobrim sokolskim tradicijama, biti dobri gradani, dobre gradanke, dobri karakteri, da čete čuvati autoritet zemlje i dostojanstvo nacije sa istom tom Ijubavlju koja vas u ovom času vezuje za Sokolstvo.
Zato Soko Jugoslavije poklanja svoju naročitu pažnju školskoj omladini, za to prve sletske svečanosti počinju se vama, učenicima. I zato smo danas una-
pred ispunjeni gordošču i ponosom, oče-kujuči s nestrpljenjem polet, zamah i disciplini! vaših sokolskih vežba, jer če u njima zakucati vaša mlada srca, jednim zajedničkim, snažnim udarom, koji če duboko odjeknuti od prestoniee pa do svih meda vaše države, kazujuči i našima i tudima: da smo širom cele zemlje jedna volja i jedna težnja, i da nas niko ne može razdvojiti.
Vas, nadu naše budučnosti, u trenutku kad otpočinjemo prvi svesokolski slet Jugoslavije, kao vrhovni vaš školski starešina, pozdravljam srdačnim sokolskim: Zdravo!
Govor g. Ministra prosvete bio je burno i oduševljeno pozdravljen. Na to sledile su vežbe.
VEŽBE
U prostim vežbama učenika nižih razreda učestvovalo je 2930 vežbača. Posle svake vežbe oni su nagradivani burnim pljeskanjem, potpuno zasluženo; sve su vežbe bile izvedene vanredno složno, u jedinstvenom i znažnom ritmu sa ne-usiljenom otsečnošču.
Zatim su došle na red razne vežbe učenika i učenica viših razreda. U tim vežbama ogledala se divna odmerenost i plastična izradenost pok reta, uz savr-šenu disciplinu. Vežbači (svega 244 na broju) dobili su dugotrajan aplauz.
Učenici skopske učiteljske škole ta-kode su dali vanredno lepu vežbu, pro-žetu sjajnim osečanjem ritma. Njihova izvežbanost i razvijen smisao za lepotu pokreta bili su primečeni od svih pos-matrača.
Proste vežbe učenica nižih razreda, sa 1804 učenice, pokazale su odličan uspeh. Ove vežbe nisu ni u čemu ustupale vežbi učenika i bile su dočekane sa istim oduševljenjem.
Lep prizor pružile su zatim posebne vežbe učenika viših razreda. Sto sedam-deset šest učesnika ovih vežbi radili su | sa zadivljujučom složnošču, izvodeči pouzdano lepe, ali komplikovane vežbe.
Vežbe tlakama učenica državne ruske ženske gimnazije bile su na nivou jednog lepog umetničkog prizora. Naročito se dopala apoteoza ovih vežbi.
Zatim su izvedene proste vežbe učenica viših razreda. 1185 učesnica ove vežbe znatno su doprinele lepotn i ne-izbrisivom utisku sleta.
Posle lepo izvedene vežbe zagrebač-kih učenika, učenice viših razreda izvele su nekoliko lepih, skladnih, ritmički uspelih vežbi, a u završnoj prostoj vežbi učenika viših razreda koju je izvadalo 1500 učenika postignut je pun efektan uspeh.
U svim vežbama nastupilo je 8302 učenika i učenice.
Dolazak Nj. Vel. Kralja
U 5. časova, kada su se završavale različite vežbe učenika viših razreda, u loži se pojavio Nj. Vel. Kralj. Nastale su burne ovacije, dok su sve oči bile uprte u Kraljevu ložu. Državnu himnu, koju je intonirala vojna muzika svi su stoječi saslušali, a zatim je iz desetine hiljada grla odjeknuo gromki: Živeo!
Nj. Vel Kralj je tada’prišao naslonu lože i smešeči se otpozdravljao.
Frenetičan aplauz i burne ovacije odjekivale su tada stadionom. Pokraj Nj. Vel. Kralja nalazio se prvi zamenik starešine Saveza br. Gangl i br. Paunkovič.
Kralja, koji je došao u pratnji adutanta generala g. Saviča, dočekao je na ulazu podstarešina Saveza brat Gangl i br. Paunkovič i članovi Slet* skog odbora. Podstarešina br. Gangl kračim govorom je pozdravio N j. V. Kralja. Nj. V. Kralj se rukovao zatim sa svima pročelnicima, a zatim je u pratnji podstarešina otišao u svoju ložu. Br. Gangl je krače vreme ostao u razgovoru sa N j. V. Kraljem, a za* ■tim je seo levo sa br. Paunkovičem,
dok su pored Kralja zauzeli mesta pretsednik vlade general g. Petar Živ* kovič i ministar bez portfelja g. Niko* la Uuznovič, a desno ministar pravde g. dr. Milan Srškič, ministar prosvete g. Boža Maksimovič i ministar grade« vina g. F. Trifunovič, prvi ađutant ge* neral g. D. Stojanovič i maršal dvora general g. A. Dimitrijevič.
Dar zagrebačkih srednjo-školaca prestolonasledniku Petru
U 6 časova i 15 minuta br. Dura Ppunkovfč uveo je u ložu Nj. V. Kra* lja i predstavio Mu deset pretstav* nika zagrebačke srcdnjoškolske omla* dine na čelu sa profesorom br. Kriz* maničem, koji su predali Njegovom Veličanstvu svoj poklon, namenjen starešini Saveza prestolonasledniku Petru.
Taj poklon je lepa bronzana sta* tua od sedamdeset pet centimetara višine. Ona predstavlja umetnički iz* radenu figuru vojnika u punoj ratnoj opremi, sa zastavom u desnoj ruci, dok mu je leva na srcu. Natpis na statui glasi:
»Nj. V. Prestolonasledniku Petru, Starešini Sokola Kraljevine Jugosla* vije, zagrebačka srednjoškolska oinla* din a prigodom prvog svesokolskog sleta u Beogradu 1930. godine«.
Nekoliko minuta Suveren je ostao u razgovoru sa srednjoškolcima.
Pri završetku programa, posle 6 i po časova, N j. V. Kralj se oprostio sa podstarešinama i članovima vlade. Pošto je otsvirana državna himna stadionom se opet prolomio burni:
Ziveol
Kralj je zatim napustio sletište; a ubrzo potom otišli su i članovi kra* Ijevske vlade.
Odlazeči Nj. V. Kralj je u razgo* voru sa br. Ganglom izrazio svoje za* dovoljstvo s vežbom Sokola i urede*
kolstvu veliki značaj za budučnost na* šeg naroda uopšte.
Vežba se je završila posle sedam časova ostavivši na svakoga najlepši utisak ovih sjajnih manifestacija so* kolske misli.
Dani srednjoškolske omladine ve* ličanstven su uvod našeg prvog sve* sokolskog sleta u koji svi Sokoli gle* daju sa neizrecivim ponosom i verom velike pobede sokolskih ideala.
Dar Nj. Vel. Kralja svim uče nicima i učenicama srednjih škola, koji su učestvovali na sletu
Po nalogu Njegovog Veličanstva Kralja, dvorska kaneelarija predala je Sletskom odboru 8000 paketa čokola* de i 5000 kutija ratluka, da sc razdeli svim učenicima i učenicama srednjih škola, koji su učestvovali na utakmi* cama na sletu. Na svakom paketu i kutiji nalazi se slika Njegovog Viso* čanstva Prestolonaslednika Petra sa natpisom: »Njegovo Visočanstvo Pre* stolonaslednik Petar, Starešina Sokola Kraljevine Jugoslavije«.
Ovim darom Nj. Vel. Kralja omla* dina je bila silno obradovana.
Brača Čehoslovaci za naš slet
Rad br. V. Stepaneka.
Ne samo kod nas, več i na strani vlada silan interes za naš svesokolski slet. Naročito su oduševljena naša ostala slovenska brača Čehoslovaci, Poljaci, zagranični Rusi i Lužički Srbi. Najlepši nam je dokaz tome rad, koji su brača Čehoslovaci razvili u svojoj clomaji. Kroz ovo poslednje doba pri* reduju se tamo razne svečanosti, aka* demije, predavanja u čast našeg sleta i naše zemlje. Po Čehoslovačkoj pri* reduju se jugoslovenske večeri sa pre* davanjima o Jugoslaviji, pevaju se na* še pesme i izvodi se naša nacionalna muzika. Nedavno priredeno je jedno jugoslovensko veče na praškim Hrača* nima. Ovom prigodom otpevane su čehoslovačka i naša himna, mnoge na* še narodne pesme i izvactane su vežbe za naš svesokolski slet.
U organizovanju ovih priredaba, pored mnoge istaknute čehoslovačke brače, od naročitog značaja je silan rad, koji u ovom pravcu razvija zam. starešine ČOS i tajnik Saveza Sioven* skog Sokolstva br. Štepanek, koji je sam održavo nekoliko predavanja o Jugoslaviji.
Masarykova Visoka narodna škola u Kraljevom Hradcu, u nizu predava* nja o Slovenstvu i Maloj Antanti, priredila je i predavanje: »Jugoslavija i Sokolstvo«. I ovo predavanje održao je br. Štepanek.
Ovaj' sistematski nrz priredaba i predavanja o Jugoslaviji u vezi sa na* šim sletom pokazuje, kako sokolski sletovi slovenskih naroda imaju i me* dunarodni značaj. Specijalno danas imaju značaja u medusobnom odnosu slovenskih država.
Veliki interes inostranstva za naš slet.
Dne 6. juna završeni su poslednji radovi na stadionu i sve je več bilo spremno za slet srednjoškolske omla* dine. Predvideno je sve što je potreb* no; obezbedeno sve što je obazrivost u ovakim slučaj e virna nalagala. Ispro* bana je stabilnost tribina, izvršen ras* pored razvodnika, pozornika, vatro*1 gasaca, isprobana akustika. Završena, je montaža dvaju monstre radiozvuč* nika preko kojih če prenositi pozdrav* ni govori, komande i koncerti. Apa* ratc, koji stoje 250.000 dinara besplat= no je ustupila i o svome trošku mon* tirala radio*firma Filips. Radi toga, iz Holandije su bila dovedena dva naro* čita inženjera.
Za slet vlada ogromno intereso* vanje i u prostranstvu. Biro Putnik dobio je do sada hiljade naloga iz svih večih mesta Evrope, a naročito iz Pariza, za povlaštene karte u vož* nji kroz našu zemlju. Računa se da če broj onih, koji če doči u toku jula na slet daleko premašiti stotinu hiljada.
Ceo slet snimiče filmski, pored domačih, i dva operatera, koji su na* ročito izaslala preduzeča Foks i Para* munt. Za vreme sleta izvešče sc i dva monstre koncerta na samom stadionu. Na ovom koncertu, koji če izvesti mu* zika Kraljeve garde, dopunjena svima vojnim muzikama u zemlji, učestvo* vače oko 400 izvoclača. To če biti naj* veči orkestar što smo do danas čuli.
Sokolske čete na sletu
Jedna od naročito jakih odlika na* šeg svesokolskog sleta je, što če na slet u Beograd stiei velik broj naših sokolskih četa u svojim narodnim noš* njama. Samo iz Južne Srbije doči če oko 2000 seoskih Sokola. Pošto če ovi seoski Sokoli doči iz svih srezova Juž* ne Srbije, to če bez svake sumnje ša* renilo njihove narodne nošnje činiti veoma lepu sliku, kako pri vežbanju tako i velikoj povorci.
Osim seoskih Sokola Južne Srbije doči če i tisuču seoskih Sokola iz Her* cegovine, za tim -600 Sokola Bunjeva* ca i po nekoliko stotina iz Ilrvatske, Like, Šumadije, Dalmacije, Bosne.
Kako je Sokolstvd od uvek težilo da postane pokretom najširih narodnih slojeva, ono je u tom cilju i pristupilc osnivanju sokolskih seoskih četa, d<* bi tako i u naše selo unelo najzdra* vija načela, načela telesnog i duhovnog sokolskog vaspitanja. Narodne seoske mase moraju da izvršc veliku organi* zaciju sa idejom duševnog i telesnog preporoda. Sokolski pokret u selima naišao je na dobro tlo. Velika latent* na energija duševnog života, neorgani* zovana ili kadgocl zlonamerno isko* riščavana, moči če dati neočekivano velike rezultate kad se organizujc u cilju telesnog i moralnog usavršavanja naroda. Osim toga prisustvo seoskih Sokola iz cele naše zemlje manifesto* vače najlepše rasnu i duševnu jedini* cu naše etičke ccline.
Nasi up erednjoškolekik utcnica
Srednjoškolci za vreme pozdravnog govor a g. Ministra prosvete
• - ■ 'Шш
Ш- , Ш Ш
Učenice u povorci
Bitnost naše etičke i duševne ce* line, kadgod zlonamerno osumnjiče* na, naći će najlepši svoj izraz u dani* ma našeg svesokolskog sleta.
Internacionalna emisija ju-goslovenske muzike u čast sleta
Velike monstre koncerte, koji se prireduju na sletištu 15. i 29. juna, prc* nećc beogradska Radio*stanica pomo= ću svojih instalacija, koje su več po* stavljene na sletištu.
U krug sletskog programa spada
i	internacionalna emisija jugosloven* skog muzičkog programa, koju če iz* vršiti Radio stanica na dan 23. o. m. Ovaj koncerat preneče i Budimpešta, Beč, Prag i ostale čehoslovačke stani* ce, zatim Varšava i Berlin. Emisija če trajati sat i po i vršiče se iz Narod* nog pozorišta.
Koncertu učestovače celokupan °rkestar, hor i solisti beogradske ope* re- G Beogradu i unutrašnjosti naše zemlje postaviče se na 80 mesta gi* gantofoni za reprodukciju ove emisije.
Ulaznice za monstre x koncerte
Veliki monstre koncerti naše mu* zike prirediče se na sletištu noču i to 15. i 29. o. m. Ulaznice za ove koncer* te rnogu se več dobiti u sletskoj kan* celariji.
Cene mesta: sedišta na I. tribini 20 din; sedišta na H. i IV. tribini 15 din; a na III. tribini 10 din. Stajanje 5 din. Lože: I. tribina 200 din; II. i VI. tribina 150 din.
se proširiti i na ostale kolonije. Naši zemljaci večinom su iz Slovenije, Ur* vatske i Bosne, dok su ostali krajevi slabije zastupani. Ovaj lep napredak i interesovanje naše brače iz Nemač* ke primljen je u sokolskim redovima s iskrenom radošču.
Sajam knjiga prigodom svesokolskog sleta
O	danima našeg I. svesokolskog sleta izvršiče se jedna neobično snaž* na manifestacija životne snage i zdravlja našeg naroda. Ovi če dani biti ujedno i manifestacija duhovne snage i kulturnog napretka naše zem* Ije. U tome cilju Sokolstvo se javlja kao pokrovitelj velikog sajma knjiga, koji če biti prireden za vreme sletskih dana. Snaga i lepota našega naroda ogledat če se u sletskim danima na sletištu: snaga i lepota našeg duha ogledat če se u našoj knjiži; napredak naš i izgledi na budučnost pokazat če se samo u njihovoj srdačnoj i. neraz* dvojmoj zajednici.
U pri.redivanju sajma knjiga uzi* maju učešča:
Grafički Institut »Narodna Mi* sao« A. D. Dobračina ul. 47; Lazar Vu* kičevič, Poenkarova ul. 20; Geča Kohn, Kra. Mihajlova 1; »Nolit«, K'n. Ljubice 28; »Napredak«, Kr. Milana 39;_ Aca Popovič, Sremska 6; Rajkovič i Čuko* vic, Terazije; Stefanovič i drug, Poen* karova ul. 36; Zdravko Spasojevič, Sremska ul. 5; Sripska Književna Za* druga, Kr. Milana 71; Cvijanovič Pa* lata Akademije Nauka.
Ovaj sajam knjiga, koji se prire* duje pod pokroviteljstvom Sletskog
Čelo povorke
Sokolske večeri kod savi-načke crkve
Sokolske večeri kod savinačke rkve održače se u drugoj polovici meseca juna. Sletski odbor izdavače pod zakup izvesan broj baraka, koje če se podiči do 14. juna na tom zabav* nom sletištu Sokola, gostiju i Beogra* dana.
Ove večeri trajače od 15. juna do
1.	jula. Pozivaju se sva lica, koja žele da uzmu barake u zakup, da se jave radi uslova i obaveštenja kancelariji Sletskog odbora svakog dana izmedu
6.	do 8. časova popodne (Terazije, pa* lata Izvozne banke).
Dolazak sokolskih delegata iz Ranjske doline
Medu prvim sokolskim delegati* ma sa strane stigao je u Beograd de* legat Jugoslovenskog Sokolskog' dru* štva u Gladbechu, (|Poranje) brat Be* rislav Deželič. Brat Deželic najavio je dolazak još četvorice delegata, koji če u Beograd stiči za glavne sletske dane. Interesantna su prikazivanja brata Deželiča o životu i društvenom radu naših ljudi u Poranju i Vestfa* lenu. U tim krajevima Nemačke da* nas živi oko 50.000 Jugoslovana, ko>j' su večinom zaposleni, u rudarskim preduzečima i koji unatoč svoje ve* like zaposlenosti ni malo ne zaborav* Ijaju na svoj rodeni kraj. Napredak našeg Sokolsva pozdravljen je medu našim zemljacima največim odušev* Ijenjem i u Gladbechu postoji Jugo* slavensko Sokolsko društvo, koje bro*
ii	preko 250 članova. Organizacija če
odbora trajače od 7. juna do 1. jula 1930. godine. Priredivači prvoga sajma izdali su zajednički katalog knjiga prema kojem sc sve knjige, unesene u ovaj katalog, prodaju isa 30% po* pusta.
Pozdravi Savezu SKJ
Karlovac. Sa prve svečane sednice novoosnovane karlovaeke župe šalje* mo vam naš iskreni sokolski pozdrav: Zdravo! — Mirko Malovič, starešina
—	Tomislav Han, tajnik.
Đakovica. Na današnjem skupu građani varoši Đakovice osnovali su Sokolsko društvo pa tom prilikom po* zdravljaju Savez Sokola kraljevine Ju* goslavije. — Za starešinu major Ala* čič Janko.
Donja Stubica. Sokolsko društvo Donja Stubica prigodom svog osnut* ka pozdravlja starešinstvo Sokola kra ljcvine Jugosla/’je sa izjavom, da če visoko držati stijeg Sokolstva. Zdra* vo! — Za upravu: Dr. Semčič, Dr, Bačič.
Ruš|e: Sa oivorenja našeg novog Sokolskog doma pozdravljamo naj* iskrenijim bratskim — Zdravo! — Soko Ruše.
Kotor Varoš. Sa osnivačke skup* štine Sokolskog društva Kotor Varoš pozdravljamo bratsko starešinstvo želimo mnogo uspeha na započetom radu preporoda našega naroda. Zdra* vo! — Starešina Sokolskog društva Kotor Varoš: Desnica Radmoj.
Lečevica. Osnivajuči zbor Sokol* ske čete za opčinu Lečevicu odušev* Ijeno pozdravlja svoj sokolski Savez
izrazujuči mu svoju vernost i odanost. Zdravo! — Dcpolo, pretsednik.
Tuzla. Vršeči smotru za svesokol* ski slet u Beogradu pozdravljamo bratski, Savez sa najuspelijeg sleta na* še žuipe. Zdravo! — Jovan Petrovič, starešina.
Gospič. Sa proslave posvečenja sokolskog barjaka šaljemo bratskom Savezu srdačan pozdrav prisižuči na naš posvečeni barjak ostačemo do poslednje kapi krvi verni sokolskoj ideji. Zdravo! — Za Sokolsko dru*
štvo Gospič: starešina Žegarac Nikola, tajnik Plečas Božo.
Kradova. Sa velikog izleta prela* zeči na teritoriju prijateljske zemlje jugoslovenski turisti pozdravljaju odu* ševljeno početak svesokolskog sleta uvereni, da če on prebuditi svesloven* sku ideologiju i udarit: temelje nove saradnje slobodnih i močnih sloven* skih država. Živeo starešina Sokola kraljevič Petar! Živeo viteški naraštaj nada otadžbine! — Voda ekskurzije Banič.
Gosti se spremaju
Sa sivih sitirana stllžu nam radostne vesti. Svuda se oseča veliko uzbude* nje, a na svilma stranama, gde naši sjBofoodni sOovenski narodi žilve, u nji* hovim materam gnezd,ima po najzaba* čemijdm seli,m a sp r emajlu se jata ju* naukih Sokoliova, da bi se na danu zapovest digli i da bi poleteli svi ka jednome ciljju, da bi došSi sa dalekih sbrana, sa severa, istoka, zapada i ju* ga, da bi se pokibnili jednoj vehkoj ideji, ideji bratstva svih slovenskih naroda, a preko njih ce!'om čovečan* sitvu’.
Od dahfciih ravnica severne Polij* ske, preko brežulijaka i gramičnih vi* solkih planina čehoslbvačke, po zagub* Ljenim gnczdiima Sokolova iizgnanika iz matuške Rusije, pirelko sela il zase* [[jaka nairioda liužiičko*sirpskoig, prono* seči se na ,prostranu i slobodnu našu mflju, preko niebostrmemoga Balkana do našega sinjega moira, razlležc se ovah dana jedan poklič —M taj po* kfflič zahvaita stalno više i vifo maha i njegov odjek se danas čujie šiilrom cele Evrope ii dalelko preko mora. J mase nepineglednis kao očarane ovim poikult* čem pridružu j u se u ushičenju, i pire* ko neba siliovenisfcog i defekt* u 'okoL nim zemljama euje se samo, jedno: »Tlajdemo u Beograd!«
Jeste u istini hajdemo u Beograd! Jer u Beograd kao u zalog i obecanje
[lepših dana gjteda® su narašltajlil svih beiz razlike poirobfjenih sTovem.skih _na«= roda, počinjuči sa samim plemenima naroda juigoslOvcnskog, do nepreglled* n ih redova čehodlovačkih, poljskih i .'lužičikossiupskilh sinova, koji videči ir op st vo telesno i duševno svoga na* roda, u očajanju, tražili i nalazA ute* he i nadc u ■ hipofinskim borbama, ko* je sa pesmom predan j a stare slave i moči predaka, podsltupao jimačklii ma* kni slobodni srpski narod, kojem opet duhovni, voda svuda bi staro* drevni Beograd, oko čijih je zifdina za dozirni vekova proliveno, toMko kirvi, da bi se skciro izravnala kofteinom vode, koje kupa njegove sure zidtne sa tri' strane.
I nama u BeOigradu dollaze veliki dani! Kao da bi duhovi predaka naših to htelli, pro&favlja Sokoibtvo i S?'o* vensitvo največi svoj praznik u dani* ma, kada euimce života u eeilbij prirodi stoji u največem naponu svojte snage, i kada baš stari Sloveni plroslavlijahu svoj največi praznik, koji trajaše čita* ve eetiir.i nedelje meseca juna, da bi se konačno završio veličanstvenim proslavlijanjem iSvetovida, jednog od njihovih najveeih bogova, koji pred* stavi,ijaše sunce sa celom njegovom moči i slavom. Sokolstvo danas več više dccenija prireduje svoje največe slavnosti baš u te dane, u koj)e su pro* slavij ali naši stari il kuillt Svetovida, makar i prikriven i obueen u druge verske običaje, proslavlja se ovo još danas svuda i u našoj državi ovaj dan državnog praznika
Po ceo mesec juni završavajuči velikim svesuoveiniskim s okoliškim sile* tom na Vidovdan, salLtače sc velika jata Sokolova Hz svih s?bvenskih ze* malja, počinjiuoi pomladkom, preko jata naraštaj a i zbije,nih redova naše juinačke vojske, do nepreglednih re* dova Sokolova, koji' če pohbMl u po* nosni i sllobodni Beograd sa svih ku* tova naše prostrane s|'.!o,venske zemlje.
Ovilh dana biče Beograd gotovo prekriven množinam njihovom i sijaj* ne ii bllllstave boje njihovih o,bora sliče se u jedrno sjajno more boja sloven* skih, boja radosti i živoita. Doči, če oni k nama, da bi videl Ii o vaj Beograd,
o	kojiein su oni tako mnogo divnoga slUušali, od svojih 'roditelja ii učitelja, a stari j i če opet doči, da bi videli, da H je još taj stari Beograd o,naj isti junačkii, koji1 j® tako smelo znao prn* miti 'neiravnu borbu sa največim tluš* manima, da bi .svojim .požritvovanjem iz te očajne borbe izašao, kao pobed* nik. Doči če slobodna slovenska b"ta* ča, da bi vddetta razvoj i napredak na* šega naroda na svirn pol j ima rada, i da bi se ubediili, da njihove zajeničke bombe za najozvišeniji cilj, za dfobodu narodmu, hisu bile vodene uzalud. Do* či če, da bi proverffi i .sami videffi, što smo mi več uradi®, a što treba još da uiraclimo. Doči če, da bi. radosnog srca uzeli učešča u sveopštoj našoj radosti i da bi šlavlju našemu da® više sjaja.
AJii, poniosm Beograde, doči če tebi, da uzmu učešča u tvojoj radosti 5! oni, koji još danas jauou pod jar* mam nacionalne bezpravnosti, koji su
lišeni toga najsvetijeg prava svakoga čoveka, što danas u vremenu, kada misib stVarati Paneviropu, sa ravno* pravnim narodima, zvuči tako neve* rovatno, i to oni, ko jima se poriče pra*
v	o na njihov InaciionaPni opstanak i kojima se i ono njihovo ime koje je stolečima obeležavalb ognjišta njiho* va, be.z obzira oduzima, da bi se nji* ma nasilno nat urilo ime naroda tudeg jezika i običaja.
Doči če tebi, Beograde, oni da vi* de slobodu sunca tvojega i da se u slavlju tvorne i u gostoprimplvim zi*
žive ni jedne Slovenske duše. Ali ne* ka su oni sigurni, da u veličanstvenom pohodu Stovenstva kroz Beograd biče ustavljeno počasno mesto njima na dokaz, da ih slobodna brača nisu zaboravila.
Doleteče ti, Beograde, malo jato Sokolova sa severa, sa jednog dtugog slovenskoig zemljišta, doči če ti brača, koja nose ponosno srpsko ime kao i ti, Srbi: iz ravne Lužice, da bi se na tvorne čistome izvoru napojili snagom i r.adom u boalbi za održanje.
Došli su onli več pred dve godine, da bi se pokloni® slavi! imena sirp* skog na svetom našem Polju Kosovom i tam o polagat zajedno sa svima osta* l'im Slovenskim Sokolima zakleitVu na vernost Slovenstvu i Sokolstvu. Doči če i ovaj put njihovo malo jato tebi1,, da se tu pred tvojim licem pojave u redovima Slovenstva.
I na istoku naše velike slovenske otadžbine od Karpata pa do Tihog okeana rasprosstire se več preko deset godina veliki mrak. 1 tamo je sputan jedan brat naše slovenske porodi'ce; največi brat, kome sc uvek okretali pogledi njegove slabije poirobljene brače. A kakva je to ironija sudbiime! Onaj brat, koji bogato pomagaše svo* ju nejaku braču u njihovim borbama, leži danas bez pomoči sputan i sva snaga njegove rodene brače je slaba,
Ženska učiteljska škola — Zagreb
i utehe nesrefnioj brači svoj oj1, maju se- na veliko, ali da !ii če
dinama tvojim na srcu tvorne isplJaeu, u radosti tvojoj, i .da ponesu u obes* piravljene domove svoje zračak nade
Spre* smeti
on doči? Doclu li, primiče ih isto tako bratski naš ponosan starodrevni Bco* grad u domove svoje!
Spremaju se brača! U domovima na ognjištima njihovim mrtvo je. Samo pritajeni kucajd njihovih srda* ca, jer njihova usta nasilno su zatvo* rena, odaju nam da su oni svakim svojim zamišljajem kod nas. Samo oni ovoga puta neče nama moči si* gumo doč, jer baštinici uzvišene stare kullture okomili se na njihova obez* glavljena jata, i in,e mogu dočekati dana. kada če moči ponosno širom sveta proglasiti-, da tamo nema više
da bi! ga oslobodila njegovih velikih
muka.
Tebi se, Beograde, priblližavaju veliki dani! Ti češ viteški, vedra lica svu ovu braču primiti u nanučje svoje i! svima češ na široko o tvor iti tvoje slovensko gostoprimstvo. I odllaztiče jata jjunačkih Sokolova na svoja ognji* šta, da bi pričali naraštajima o sinazi tvojoj i volji tvojoj evristoj, da bi se* be moigao p otip uno izgradttti u svima smerovima, da bi sa ponosom stao u red ostalih prestolnica slovenskih na* roda. Ali setit češ se u slavlju tvorne i ovih, čija srca budu uzbudeno u da* Ijjimi kucala prii pomisli ma šHavillje tVo* je i koji če, makar udatjeni i nasilno od tebe odeljeni, u tvojoj sreči u du* sama svojim biti kod tebe.
H.	K. H.
DR. MILORAD DRAGIC (Beograd):
Naše Sokolstvo posle svet-
skog rata
U doba osnivanja Sokolstva po* litičke prilike kod svih slovenskih na* roda bile su u osnovi drugaeije no danas. Postajalo je jedno veliko ru* sko carstvo, koje je zadahnulo slo* venske narode, izvesnim nedovoljno odredenim i nejasnim idejama pan* slavizma. Taj papslavizam nalazio je izvesne konkretnije oblike naročito kod Slovena balkanskog poluostrva, specijaino u novo stvorenim državi* cama Srbiji i Crnoj Gori. Ove države po zakonima instinkta samoodržanja tražile su na svoj način oslon na slo* vensku državu, koja ima svetsku moč.
Rusija je u tom pogledu vršila veliku sugesfivnu ulogu na duhove tek oslo* bodenih Slovenskih država na Bal* kanu. — Jugosloveni najjvečim svojim delom pod Austro*Ugarskom monar* hTjom ili Otomanskom imperijom ži* veli su pod raznolikim kulturnim uti* cajima, što je naročito Austro*Ugar* ska monarhija nokušavala da iskori* sti za dezorijentaciju misli i osečanja
o	jednom apsolutnom etničkom 'je* dinstvu Jugoslovena. Cesi, kompakt* niji u Austriji, a odeljeni od Slovaka, koji su pripadali Ugarskoj, nalazili su se možda od svih Slovena u najpb*
Ruske učenice u povorci
Dolazak srednjoškolske omladine — Ukcavanje prtljage
voljnijim prilikama za stvaranje duha realne koncepcije o ulozi slovenskih etničkih jedinica.
Ta svest je nema sumnje veoma brzo zahvatila i predstavnike jugoslo* venske etničke grupe. U svima novim pokretima realne slovenske politike, koja se mamifcstovala u Prag:*, vidi* mo da učestvuju i predstavnici našeg naroda sa Slovenskog Juga. Takav je slučaj i sa Sokolstvom. Cim su iz Pra* ga odjeknule kod češkog naroda misli i ideje Dr. Miroslava Tyrša — osni' vača- Sokolstva, dolazi ta j odjek do svog reafamg izražaja kod nas na ju* gu. Godinu dana po osnivanju prvog praškog SokoJa, osniva se i prvi Južni Sokol u Ljubljani, sa jugoslovenskim grbom na svojoj zastavi.
Slovenski narodi zatalasani 1848. god. poslali su svoje pretstavnike na Slovenski kongres u Prag. Ovaj kon* gres ni je završio svoj rad. Knez Win* dischgratz, tadašnji komandant Pra* ga, naredio je svojim vojnicima da bombarduju Prag, a vlada je rasfl?u* stali Slovenski kongres. Težnje slo« venskih naroda, kroz izvesne nianse sveslovenskog romantizma, odvodile su ih sve više na realne osnove slo* . venske politike. Jednu od ti!h realnih osnovica činilo je Sokolstvo.
Dali je svetski rat zatekao dušev* no spremne Slovenc? Jedna je činje* nica neosporna: da je Sokoilstvo u ovom pogledv odigralo jednu emi* nentmo važnu ulogu stvaranjem kon* takta kod širokih masa i to putem jedne zajedničke izradene ideje —• ideje Sokolstva. Nijedan pokret dosa= da nije doveo u medusobni kontakt tolike slovenske mase, kao što je to sokolski pokret.
Kada je osnovano naše Sokolstvo kod Slovenaca, ono je ubrzo osvojilo Kranjtsku, Štajersku, Istru i Goricu tako, da je več 1888. g. o 25godišnjici osniivanja I. Ljubljansko# Sokola u Ljubljani održan I. slovenački sveso* kolski slet, na koji dolaze kao gosti Sokoli iz Hrvatske i Če>ške. Isti je slučaj bio sa 'Sokolima u Hrvatskoj.
U vremenu naj<več>h protona, dok se po hrvatskim školama uvodio kao nas stavni nemački jezik, stvoreno je hr* vatsko Sokolstvo. Gonjeno i nerado gledano, hrvatsko Sokolstvo dolazi u blizak dodir sa češkim, slovenačkim i srpskim Sokolom. Sokolski sletovi pre rata bili su največi predznak do* gadaja, koje če svetski rat doneti slo* venskim narodima. Praški sletovi bili su .najsjajnija manifestacija volje slo* venskih naroda.
1911. god. održavao se u Zagrebu drugi hrvatski svesokolski slet. Na ovaj su došli pored drugih slovenskih gostiju i Srbi iz kraljevine Srbije i Austro*Ugarske monarhije. Tada več ttjcdinjeno srpsko Sokolstvo — bez obzira na političke granice — ističe u Zagrebu javno, da je hrvatski slet u Zagrebu i njihov slet, njihova zajed* nička stvar; da hrvatsko i srpsko So* kolstvo^ ^ pripada jednom narodnom stablu. 'Гај slet neposredno preti bal* kanski rat pokazao je jasno konture jugoslovenskoga sokolskog jedinstva.
1912. god., na sletu u Pragu, jav* lja se ideja o stapanju srpsko*hrvat* sko*slovenačkog Sokolstva. Istčče se misao o stvaranju jugoslovenskog So* kolstva. Sam tehnički posao stvaranja jugoslovenskog Sokolstva prekinuo je balkanski rat, ali odmah posle njega pristupilo sc je stvaranju Jugoslovan* skog Sokolskog Saveza.
1913. god. slovenačko Sokolstvo priređivalo je svoj slet u Ljubljani.
"l ih dana trebalo je da se izvede je> dinstvo jugoslovenskog Sokolstva, ali austrijske vlasti zabranjuju taj slet. Pošto je izmenjen opseg i raspored sfeta, vlada je odobrila da se slet odr* ži 1914. god. Neposredno pred sletom 20. juna, vlada opet zabranjuje drža* nje sleta.
Na taj način Jugoslovenstvo, koje je trebalo da nade svoj konkreten iz* raz u Ljubljani 1914. god. stvaranjem Jugoslovenskog Sokolstva — nije mo* glo da izvrši svoju nameru. AH jugo* slovenska ideja Sokolstva manifesto* vala se tih istih dana na man joj sokol* skoj smotri, održanoj u Brežicama na granici Hrvatske i Slovenije. Tu se
održavao sastanak slovenačkih Soko* la. Na taj sastanak došli su i hrvatski i srpski Sokoli. Sve je još bilo impre* sicnirano teškim dogodajima u Trstu i llstri. Predstavnik srpskih Sokola — sečajuči se teških progona i tih dogo* daj a u Trstu izrekao je javno na tome mestu ove reči: »Mi Srbi došli smo ovamo, da pokažemo brači Slovenci* ma kako Srbi s njima zajedno osečaju Radost ili žalost na ma kome ivutu Slovenskoga Juga isto je tako radosr ili žalost svih Jugoslovena. Ne pla* šitc se nasilja, ne bojimo se pušaka i bajoneta. Svaku silu odbičemo udru* ženom šilom.« Na te reči sokolska fanfara svirala je marš kralja Petra i pesmu »Onamo, namo«. Toga dana u Brežicama zablistali su bajoneti pred grudima slovenskih, hrvatskih i srp* skih Sokolova.
To je bio ujedno poslednji sokol* ski sastanak Sokola Slovenskog Juga pre svetskoga rata. Iduče nedelje od* jeknuli su iz Sarajeva pucnji Princi* novog revolvera. Sokolstvo je raspu* šteno, a sokolska ideja stavljena za* jedno sa Sokolima na optuženičku klu.
•
Čim je posle rata razrušena Au* stro*Ugarska monarhija i stvorena na* ša slobodna kraljevina — več januara 1919. god. izašao je u Zagrebu sokol* ski proglas. U proglasu stoji: »Više nema, ne može i ne sme da bude ni srpsko ni hrvatsko ni slovenačko So* kolstvo. To je ostatak robovanja, mraka. Naša su sokolska društva svih
nas. Od troje postajemo jedno, od tri stare svesti stvaramo novu svest.« Odlučeno je, da prestane i srpsko i hrvatsko i slovenačko Sokolstvo i da postane jedno zajedničko Sokolstvo.
Za svečano objavljivanje ustava jednog Jugoslovenskog Sokolstva od* reden je prvi Vidovdan o oslobodenju i ujedinjenju našeg naroda 1919. god. Toga dana održan jc Vidovdanski So* kolski Sabor u Novome Sadu.
Na taj sabor sakupili su se Sokoli iz cele zemlje. Došlo je bivše slovena* čko Sokolstvo sa svojim starešinom dr. Oraženom na čelu, bivše hrvatsko Sokolstvo sa svojim starešinom Laza* rom Čarom i bivše srpsko Sokolstvo sa sedom starinom Stevom Todoro* vičem.
U svečanu saborsku dvoranu ušao je zastupnik kralja Petra — vojvoda Mišič. Za njime prestavnici kraljevske vlade, prvi ministar prosvete i prvi ministar narodnoga zdravlja. Vojvoda Mišič doneo je Regentovo pismo. Sa njima su ušli prestavnici Čehoslovaka i Rusa.
Pretsednik Dura Paunkovič otvo* rio je sabor i na svečan način objav* ljen je nov ustav ujedinjenog Sokol* stva. Objavljeno je, da je narod Srba, Hrvata i Slovenaca jedan narod i da Sokolstvo mora biti jedno.
Vojvoda, prestavnik kralja Petra
i ministri izjavljuju, da imaju puno poverenje u zdravu ideju ujedinjenog Sokolstva. Tako je nastavilo naše So* kolstvo svoj život posle svetskoga ra* ta. Duhovno ujedinjeno još pre rata na našem jugu Sokolstvo je vcc tada činilo celinu sa celim slovenskim So* kolstvom. Primorano da se bori kao i cela naša nacija. Sokolstvo je proga* njano; pri tom bilo je uvek borbeno, revolucionarno. Sokolski redovi pro* levali eu svoju krv još znatno pre, no
što je otpočeo rat za oslobodenje.
Po ulicama Rijcke prolevale su sokolske čete krv oko svoje zastave vračajuči se sa sleta. Na primorju So* koli su branili svoga starešinu, na čijim su grudimi bili upercni bajoneti žendarmerije. Sokolski veleizdajnički procesi u Banatu i Bačkoj, u Bosni i u Zagrebu napunili su taminve So-kolima. — Sokoli u Amerioi pozdrav* Ijaju početak rata kao jugesiovenski ustanak. Osniva ju sokolske legije i poiazu zakletvu:
»Zaklinjemo se dubinoir. našeg širokog Jadranskog mora, veiirdm sun* cem slobode, da čemo ostati zajedno uz besmrtnog srpskog junaka u borbi za oslobodenje i ujedinjenje Jugoslo* vena.«
U Americi se osniva Jugosloven* ski Sokolski Savez, koji objav ijuje da Solunski front prestavlja »bazu veli* kog jugoslovenskog ustava.«
Odmah posle svetskoga rata So* kolstvo je nastavilo svoju misiju u ujedinjenom narodu* i pokazalo je najzdravije puteve u svojoj borbi za slobodu jugoslovenske nacije i Jugo* slavij e.
Ali uloga našega Sokolstva posle rata ne sme biti ni manja ni manje slavna cd uloge, koju je Sokolstvo iz* vršilo pre rata. Problem naroda i drža* ve nikada nije završen. Najzad borba za slobodom naroda mora imati svoju visoku moralnu podlogu. Sam osniva* lac Sokolstva, dr. Miroslav Tyrš, rekao je: »U borbi za ostanak propadaju nesposobni. Napredni narodi pobedu* ju. Svaki narod propada svojom sop* stvenom krivicom. Ni jedan narod nije iščezao u punoj svojoj snazi, več tek onda kad je izgubio svoje telesne i moralne moči. Nikakva materijalna sila ne može uništiti jedan narod, ako se on razvija na principima istine, do* bra. Samo zdrav narod ima odbranbe* nu snagu. Naš je cilj svestrano raz* vijanje celog naroda.«
Prema ovim rečima ukazuje se i uloga Sokolstva našem narodu i drža*
vi	posle rata. Misionerski duh posle* ratnog Sokolstva mora biti isto onako visok i pun elena, kao i sokolski duh do svetskoga rata. Kad pregledamo, što je sve učinilo naše Sokolstvo posle rata jasno je, da je tu svoju misionar* sku dužnost Sokolstvo i nadalje vršilo sa puno uspeha. Možda je bilo mome* nata posle rata u našem javnom ži* votu, kada je Sokolstvo bilo jedna u istini usamljena svetla tačka, koja je pružala puno utehe i vere kod mnogih, koji su počeli da očajavaju. Naglašu* juči svoja shvatanja o naciji, državi, privatnom i javnom radu i moralu, Sokolstvo je u istini prestavljalo u našem posleratnom životu jednu veo* ma lepu pojavu. I u tom pogledu vr*
IZ SAVEZA SKJ
Pravilnik
načelništva Saveza SKJ
Načelništvo Saveza SKJ sastav* lja načelnik i kao njegovi najuži po* močnici i pomočnice zamenici načel* nika, načelnica i njene zamenice.
Zadatak i nadležnost načelništva odreduje član 19. Statuta o organiza* ciji i poslovanju SKJ.
Sednice načelništva saziva po po* trebi, odreduje im dnevni red i pret* seda načelnik ili, ako je sprečen, nje* gov zamenik po redu imenovanja. Sednica donaša punovažne zaključke, ako je prisutna polovica članova na* čelništva ,pri čem se u broj članskih mesta ne ubrajaju eventualno neza* posednuta mesta. Zaključci se dona* šaju večinom glasova prisutnih člano* vi(ica). Za slučaj jednake raspodeie glasova odlučuje glas pretsednika. Je* dan izmedu članova(ica), kojeg(ju) imenuje pretsednik, vodi zapisnik, koji ima da se na sledečo j sednici pročita, odobri ili, ako je potreba, po* pravi.
Hitne poslove, kada nije moguče pravodobno sazvati sednicu, rešava sam načelnik i o tom izveštava na sle* dečoj sednici.
Savezno načelništvo ima svoga zastupnika u prosvetnom, zdravstve* nom i po potrebi u drugim odborima ili odsecima savezne uprave. Te za* stupnike imenuje načelništvo između svojih članova ili izmedu drugih čla* nova tehničkog odbora.
Savezne javne nastupe u kroju, izlete, sletove, javne vežbe, takmiče* nja i druge javne priredbe tehničkog značaja, vodi savezni načelnik. Ako je načelnik sprečen, vodi priredbu njegov zamenik. Gde nije moguča pri* sutnost ni jednoga ni drugoga, odre* duje načelnik Saveza člana saveznog
tehničkog odbora ili najstarijeg žup* skog načelnika da vodi priredbu.
Ženske odele (članice, ženski na* raštaj i ž«nsku decu) vodi pri prired* bama prema uputama načelnika na* čelnica Saveza. Ako je ova sprečena, vodi te odele njena zamenica, članica saveznog tehničkog odbora ili najsta* rija župska načelnica.
Priredbe, koje inače nisu priredbe celoga Saveza, a pri kojima su udru* žene dve ili više župa, može voditi načelnik Saveza sam ili vodstvo po* verava članu saveznog tehničkog od* bora ili pak najstarijem župskom na* čelniku župa koje prireduju. Glede' vodstva ženskih odela uredi uporedno odredba prijašnje stavke.
Ako se pri priredbama tehničkog značaja dogodi kakov slučaj nedisci* pline, ima načelnik (načelnica) ili vod* nik (vodnica) koji zamenjuje pravo da odstrani člana (članicu), koji(ja) je zgrešio(la) protiv discipline. O to* me mora dostaviti nadležnoj upravi optužbu radi disciplinskog postupka.
Kao pomočni organ saveznog na* čelništva ima savezni tehnički odbor, kojeg imenuje i propisuje mu pravil* nik za njegov rad u smislu člana 22. Statuta o organizaciji i poslovanju SKJ.
*
Ovaj pravilnik primlj^n je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
Pravilnik
tehničkog odbora Saveza SKJ
Savezni tehnički odbor pomočni je organ saveznog načelništva.
Pretsednik tehničkog odbora je načelnik Saveza, a članovi su mu:
1. članovi(ice) načelništva Saveza kao najuži pomočnici načelnika i
2. primeran broj tehničkih struč* njaka, koje imenuje i razrešaVa sa* vezno načelništvo.
U tehničkom odboru ima svoga zastupnika savezni prosvetni odbor, zdravstveni odbor i prema potrebi dru* gi odbori i odseci savezne uprave.
Tehnički odbor ima nadalje kao pomočne organe odsek za naraštaj i decu i prema potrebi takoder i druge odseke. Pretsednike tih odseka ime* nuje načelništvo Saveza iz redova čla* nova tehničkog odbora, članove odse* ka pak isto tako iz tehničkog odbora ili van njega. Za podroban rad tih odseka načelništvo Saveza propisuje pravilnike.
Posebni odseci sdveznog tehnič* kog odbora su takoder komisija za savezne prednjačke izpite tc zbor su= daca za savezna takmičenja. Kao i druge odseke imenuje i razrešava i ove takoder savezno načelništvo i propisuje im pravilnike (za zbor su* daca u takmičarskom redu) u smislu člana 22. Statuta o organizaciji i pošlo* vanju SKJ.
Kao pomočni organ saveznog na* čelništva savezni tehnički odbor ima da izvršava rad, koji mu poveri sa* vezno načelništvo. Savezni načelnik
može takoder pojedinim članovima poveriti izvrševanje posebnih zadaca. naroeito takodei tajničke poslove sa* veznog načelništva. a ujedno imaju da na poziv načelništva učestvuju tako« der sodnicama načelništva. Tehnički odbor pak može iz svoje inicijative da stavlja saveznom načelništvu pred* loge u svim poslovima, koji spadaju u nadležnost saveznog načelništva.
Sednice tehničkog odbora saziva prema potrebi, odreduje im dnevni red i pretseda savezni načelnik ili, ako je sprečen, njegov zamenik. Sed* nica donaša punovažne zaključke, ako je pored načelnika ili njegpvog zame* nika prisutna barem trečina članova. Zaključci se donašaju večinom glaso* va prisutnih članova. Odbor bira iz* medu sebe tajnika, zapisničara i pre* ma potrebi još i druge funkcijonare.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
Preporučanio brači i sestrama, Koji pose-ćuju Zagreb, rcstauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavami Medulić". Čitajte naš
oglas.
Grap« učenik« lx Ljubljane
Učiteljska škola iz Skopja
šilo je snažan uticaj na mnoge nove generacij e^-u celome našem narodu. U vremenima, kada su se teško čule reči, izašlo je Sokolstvo pre dve go* dine na Kosovo polje i tu, u prisustvu Sokola slovenskih naroda, objavilo je svoju deklaraciju: »Iznad sivega sveta nam je ideja državnog i narodnog jedinstva. Našem narodu treba bratske ljubavi, mira i rada za vlastitu veliku budučnost. Sokolstvo če se takmičiti u delu za opšte kulturno podizanje naroda i za moč naše države.«
U svojoj deklaraciji od 1. decem* bra 1928. god. Sokolstvo je izreklo: »Moč, jedinstvo. rad, ustrajnost, mo* ral i d sciplina, ljubav prema domovi* ni, ljubav za slobodu snaga su i veličina naroda. Pozivamo sve da ču* vaju tekovine svetskoga rata, za koje su stradale i umirale stotine hiljada naše brače. Pozivamo sve, da čuvaju državnu nezavisnost i slobodu.«
Bez svestranog uzdizanja pojedi* naca nemoguč je ikakav opšti posao narodnoga dobra. Kroz pojedinca mo* ra se uzdizati narod. U prirodi postoji večito usavršavanje. Tražimo u sebi i u svakome čoveku samo ono, što je dobro i to kultivišimo. aN taj način vršimo dužnost prema svojoj ličnosti a i dužnost prema naciji i državi. Sva* ka nacionalna borba mora imati mo* ralnu podlogu i visoke etičke ciljeve. Naše postignuto narodno ujedinjenje prestavlja veliku etapu u istoriji diza* nja našeg narodnog života. Izradiva* njem viših osobina tela i duha nastav* ljamo patriotski posao daljeg oslobo* denja nacije — oslobodenja od bolesti duha i tela. Potreben nam je tip ne samo etnički svesnog, več i moralno otpllrnog ičovleka — tfp čestittog Jugo. slovena. To je neposredni i prvi zada» tak koji se nameče naiem Sokolstvu posle rata.
raštaj i žensku decu) vodi na priredb bama prema uputama načelnika žup» ska načelnica. Ako je ova sprečena, vodi te odele njena zamenica. članica župskog. tehničkog odbora ili nasta* rija društvena načelnica.
Priredbe, koje inače nisu priredb be cele župe, več su pri ovima udr* žena dva ili tri društva, ili gde su usanovljena okružja, dva ili tri okru* ja, može voditi župski načelnik sam ili poverava vodstvo članu župskog tehničkog odbora ili pak najstarijem načelniku udruženih društava ili okružja. Glede vodstva ženskih odela vredi uporedna odredba u prijašnjoj stavci.
Ako se pri priredbama tehničkog značaja dogodi kakov slučaj nedisci* pline, ima načelnik (načelnica) ili vod* nik (vodnica), koji zamenjuje, pravo da odstarni člana (članicu), koji(a) je zgrešio(la) protiv discipline. O tome ima da nadležnoj upravi dostavi op* tužbu u svrhu disciplinskog postupka.
Kao pomočni organ ima župsko načelništvo župski tchnički odbor, kojeg ovo imenuje i razrešava po odobrenju Saveza u smislu § 20. žup* skih pravila, pravilnike pak mu prepisuje načelništvo Saveza.
a stincu
i na plasti
s ti te njeknu hožu lica člida kremovi
elida;
Prije sunčanja, kupanja i s| uvanja Elida creme de nuit <Coldcream>. Poslije kupanja ( danju Elida creme de chaque heure.
Glavni uiaz n Grobljanskoj ulici
Pravilnik
zbora župskih načelnika
Zbor župskih načelnika saveto* davni je organ načelništva SSKJ. Sa* stavijaju ga:
a) tehnički odbor. Saveza,
b) župski načelnici i načelnice ili njihovi zamenici,
c) načelnik i načclnica ili njihovi zamenici onih društava, koja imaju preko 400 vežbača i vežbačica.
Kao savetodavni organ zbor žup* skih načelnika daje mnenje i postav? lja predloge saveznom načelništvu u svim poslovima, koji spadaju u nad* ležnost saveznog načelništva.
Sednice zbore saziva, odreduje im dnevni red i pretseda savezni načel* njk ili, ako je sprečen, njegov zame* ®jk. Saziva ih po svojem nahodenju “i na predlog više od polovice župskih načelnika. Zbor izabire izmedu sebe |aPisničara i prema potrebe druge funkcijonare. Sednica donaša puno*
važne zaključke, ako su na njoj za* stupanc po načclnicima ili načelnicama (njihovim zamenicima) barern polovi* ca svih župa. Ako sc na sazvanoj sednici ne sakupi dovoljan broj na* čelnika i načelnica ili njihovih zame* nika, nakon odgode od jednoga sata održava se isto sednica sa istim dnev* nim redom bez obzira na broj prisut* nih načelnika i načelnica ili njihovih zamenika.
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Df. V. Murnik.
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
Iz uredništva
Vidovdanski, sletski svečani broj »Sokolskog Glasnika« iziči če 25. o. m., u velikoj nakladi, sa veoma opsež* nim sadržajem i velikim brojem slika. Redoviti pretplatnici dobivaju ovaj broj automatski, inače cena pojedi* načnom broju biče Din 5. — Radi sletskih dana izišao je današnji broj sa kasnijim datumom.
Pravilnik
župskog načelništva
pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva za Jugoslaviju
ge odseke takoder i ove imenuje j nrzrešava župsko načelništvo. Pret* sednik zbora sudaea, je župski načel* nik ili njegov zamenik. Pretsednika komisije za župske prednjačke ispite imenuje savezno načelništvo. Za oba ova odseka pravilnike propisuje savez* no načelništvo (za zbor sudaca u tak, mičarskom redu).
Kao pomočni organ župskog na* čelništva župski tehnički odbor ima da izvršava rad, koji mu poveri žup* sko načelništvo. Župski načelnik mo? že takoder da pojedinim članovima tehničkog odbora poveri izvršenje po* sebnih zadača, naročito takoder taj* ničke poslove načelništva, ujedno ovi imaju, da na poziv načelništva uče* stvuju takoder sednicama inačelni* štva. Tehnički odbor pak može iz svoje inicijative da stavlja predloge župskom načelništvu u svim poslovi* ma, koji spadaju u nadležnost žup» skog načelništva.
Sednice župskog tehničkog odbo* ra prema potrebi saziva, odreduje im dnevni	red i pretseda	im	župski	na*
čelnik	ili, ako je sprečen,	njegov	za*
menik.	Sednica može	da	punovažno
donaša	zaključke, ako	je,	pored	na*
čelnika ili njegovog zamenika, prisut* na harem trečina članova. Zaključci se donašaju večinom prisutnih glaso* va. Odbor izabire izmedu sebe taj* nika, zapisničara, knjižničara i prema potrebi još i druge funkcijonare.
Župsko načelništvo sastavljaju župski načelnik i načelnica i njihovi zamenici.
Njegov zadatak i nadležnost od* »eduje član 20. župskih pravila.
Sednice načelništva saziva po po^ trebi, odreduje im dnevni red i pret*
Hitne poslove, koje nije mo* guče pravodobno sazvati sednicu, re* šava načelnik sam te o tom izveštava na sledečoj sednici.
Župsko načelništvo ima svoga za* stupnika u prosvetnom odboru i pre* ma potrebi takoder u drugim odseci*
skog Sokolstva u Jugoslaviji, jur tome starešinstvu niham uopšte u.putio ni jednog dopisa.
Dali se pak može smatrati »naj* grublji.m iprekršaijem sdkoAsfke dii.?i?!= pline i teškom uvredoin starešinstva PSRS« moje mišljenje Ikoje sam izira* zio mojim privatnim dopisima upuče* nim Artamonovu Viiktoru o tome da Pokrajinski Savez RS. mora sam bez* ustovno is,junija vati sive proipi.se Kus* skog Sokolskog Ustava — odtačiče Vrhovna Uprava Saveza Rusfko.g So* kotetva u vnostrainstivu.
Toj sam Utpravfil kao načelnik Ru* skiog Sokola u Zagrebu podneo o to** me po s. b no dbrazfbženu prestavku
IzvoGiite, gostpodiine Uredniče, pri* miti izraz rnoga najodličiniijeg pošto* vanja
Stanislav Uzunov.
Zagreb,, 6. junija 1930.
Mlica 115
Stjopanu Čeflaru,
Odigovoimom Uredniku »Soikiofekog Gliasniika«
Ljubl'jana Narodni dom.
Poštovani Gospodine Uredniče
Povodom izvešltaja štam;paniog u br. 10. »Sokolskog Glasnika« od U. maja o. g. strana 5., stupac 111. i IV. pod napisom »Iz Pofcrajinskoig Saveza Ruskog Sokolstva za Jugoslaviju« mo* lim Vas da na osnovu čl. 26. i 27. za* kona o šitampi — u narednom bi'orjjj Vaše,g ilistia m ilstiom mestu i pod istim napisom izvalite štampatif sledeči ils* pravak:
1.	Nije -tet j n.a da sam vslključen iz redova nudkog 'Solkollsftva. jur je oilncs* na ml'iulka Pofcra j in,sko g Sa veza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, več po saraom ustavu Pokr. Saveza R. S, u Kr. Jugo* slavi ji nije pravomočna.
3. Niiije iisltiina da sam prekiršio So* kolsku disciplinu i naneo teške uvrede starešinstvu Poikrajimskag Saveza ru*
H Ani
Udovoljavajuči propisima zakona
o	štampi doneli smo gornji ispravak.
Uredništvo.
Pogled na ložu Nj. Vel. Kranja
Pravilnik
župskog tehničkog odbora
ma župske uprave. Te zastupnike imenuje načelništvo izmedu svojih članova ili izmedu drugih članova teh* ničkog odbora.
Župske javne nastupe u kroju, izlete, sletove, javne vežbe, takmiče* nja i druge javne priredbe tehničkog značaja vodi župski načelnik. Ako je načelnik sprečen, vodi priredbe nje* gov zamenik. Gde pak nije moguča prisutnost ni jednoga ni drugoga, od* reduje župski načelnik člana župskog tehničkog odbora ili nastarijeg dru* štvenog načelnika da vodi priredbu.
Ženske odele (članice, ženski na*
Ovaj pravilnik primljen je na sed« nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob^ jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
imenuje župsko načelništvo iz redova članova tehničkog odbora, članove odseka pak isto tako iz tehničkog odbora ili van njega. Za podroban rad tih odseka načelništvo Saveza propisuje pravilnike.
Posebni odseci župskog tehnič* kog odbora j»u takoder komisija za župske prednjačke ispite te zbor su* daca za župska takmičenja. Kao i dru*
-'-‘гТЈгГп
Poslednji radovi oko glazbcnog paviljona
UIm za Nj. VeL KraUa
Pravilnik
zbora društvenih načelnika
Zbor društvenih načelnika je sa* vetodavni organ župskog načelništva. Sastavljaju ga:
a) župski tehnički odbor,
b) društveni načelnici i načelnice ili njihovi zamenici.
Kao savetodavni organ zbor dru* štvenih načelnika podaje mnenje i stavlja predloge župskom načelništvu u svim poslovima, koji spadaju u nad* ležnost župskog načelništva.
Sednice zbora društvenih načelni* ka saziva, odreduje im dnevni red i pretseda im župski načelnik ili, ako je sprečen, njegov zamenik. Načelnik ih saziva po svojem nahodenju ili na predlog više od polovice društvenih načelnika. Zbor izabire izmedu sebe zapisničara i po potrebi druge funkci* jonare. Sednica može da punovažno donaša zaključke, ako joj prisustvuje barom polovica svih društvenih načel*
nika i načelnica ili njihovih zamenika. Ako se na urečenoj sednici ne sakupi dovoljan broj načelnika i načelnica ili njihovih zamenika, ima da se nakon odgode od jenoga sata održi sednica sa istim dnevnim redom bez obzira na prisutan broj načelnika i načelnica ili njihovih zamenika. Svaki član(ica) ima pravo na jedan glas. Zaključci se do* našaju večinom glasova. Pri jednakoj raspodeli glasova odlučuje glas pret*
sednika, koji inače ne glasa.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
MILAN GLAVINIĆ (Beograd):
Pred vrstom
Bračo! Sestre! Stupajuči danas prvi put pred vašu vrstu kao prosve* tar naše »Matice« radostan sam, sto vas sve redom, draga moja bračo i sestre, mogu srdačno pozdraviti u ovoj dragoj mi Sokolani, gde sam i ja kao raniji vežbač proveo mnogo i mnogo lepih momenata.
Podimo na zajednički rad, da ople* menimo dušu, da ojačamo telo, da ih oboje harmonički razvijemo, kako bi* smo ih mogli posvetiti radu za otadž* binu i narod.	1
Setimo se našeg sokolskog pro* grama, naših sokolskih načela, koja šu ispisana na našim zastavama i koja mi nosimo duboko urezana u našim srcima!
Kao sredstvo za ostvarenje sokol* skog programa služi vaspitavanje i to: telesno, moralno, u duhu nacional* nom i slovenskom, u duhu demokrat* skom i u duhu progresa.
Posle strašnog svetskog rata, po* sle nečuvenih žrtava mi smo se Ju* gosloveni ujedinili i stvorih prostranu i snažnu našu Jugoslaviju.
Na nama je Sokolima da se utak* micom usavršavamo, da se vaspitava* mo i obrazujemo i da istrajno i me* todski radimo na poboljšanju svih grana javnog života u našoj velikoj i prostranoj otadžbini Jugoslaviji. Mi moramo biti ljudi od dela i akcije, jer samo oni narodi imaju budučnsti, čija je večina članova pieduzimljiva i smela.
Sokoli moraju težiti da svaki nji* hov član bude duhovno i telesno što savršeniji, kako bi naša otadžbina bi* la sastavljena od što večeg broja do* bro vaspitanih, obrazovanih, discipli* novanih, istrajnih i organizovanih po* jedinaca.
Aktivnošču i vrednošču treba da težimo, da postanemo snažni i na* pređni. Vredno i aktivno pomažimo Sokolsko društvo, u kome radimo, kako bi se ono razvijalo i jačalo.
Svaki Soko treba da bude apostol Sokolstva i da ga propagira i tamo, gde još ne postoji.
Odlučno se borimo protiv površ* nosti i nemare u društvu.
Mi, Sokoli Jugoslavije u prvom smo redu pozvani, da širimo vaspita* nje i obrezovanje u najšire slojeve na* šega naroda. Onoga dana, kada i naj* zabačenije selo u našoj divnoj otadž* bini bude imalo svoje Sokolsko dru* štvo i kada svi njegovi članovi budu prožeti sokolskom ideologijom, biče ostvareno i stvarno duhovno jedin* stvo našeg naroda.
Našoj državi treba svetlosti pro* svečenih umova i toplote uzajamne ljubavi i to moramo dati našoj zemlji mi Sokoli, jer se najlakše i najbolje u Sokolstvu uči živim primerom o prosvečivanju umova, o gajenju brat* ske ljubavi, o pravoj slobodi, o istraj*
nosti i o dobrovoljnom sitnom radu na vaspitanju i obrazovanju najširih slojeva našega naroda.
Svaki od vas, bračo, vežbanjem čeličenjem i istrajnošču uspeče da mu svi muskuli na telu budu jasno ocr* tani i to če biti očigledni dokaz do* slednosti, istrajnosti i volje u radu. Svaki redovan vežbač svikne se da svoju snagu i okretnost čuva i neguje, kako bi u svakom trenutku bio spre* man i otporan.
Čuvaj uči sebe, Soko čuva i svoj narod od propasti.
Širimo bratstvo i ljubimo pravu slobodu!
Ona j je Soko samo slobodan, ko* ji ne samo što priznaje zakone nad sobom, več ih uvek savesno i izvršuje i pokorava im se. Gde se zakoni ne poštuju nema slobode, trajne i obez* bedene.
Uvek i u svakoj prilici potčinimo našu ličnost opštoj zajednici.
Tražeči sami od sebe ovakvu di* sciplinu, osposobljavamo se za žrtve samoodricanja i svoj karakter učvr* ščujemo.
Opšti interes neka nas uvek ru* kovodi.
Sokoli treba da budu prepovedni* ci i pioniri boljeg načina $ivota u našem narodu. Svako naše sokolsko društvo treba u miniaturi da pret* stavlja idealan skup svesnih i cnergič* nih pionira na samovaspitanju i za* tim pionira na vaspitavanju najširih narodnih slojeva.
Sokolski je cilj, da naš narod bu* de zdrav i snažan duhom i telom, da bude nacionalno svesan i dobro orga* nizovan za veliku životnu borbu, u kojoj mora na kraju krajeva svojom životnom snagom i odvažnošču da pobcdi.
Prošlo je doba vidljivih herojskih podviga. Sada nastaje doba ogorčene kulturne borbe pojedinih naroda. Po* beda če pripasti onom narodu, koji ima najbolje organizovanu množinu sitnih i malih narodnih radnika, koji bez materijalne koristi i slave neumor* no, tiho i pb&tojano rade na duhov* nom i moralnom uzdizanju najširih narodnih slojeva.
U našem narodu najbolja škola za ove sitne i male narodne radnike, neznane viteze budučih kulturnih po* beda naše divne otadžbine Jugosla* vije jeste u Sokolstvu.
Svrstajmo se u gustc redove oko našeg dičnog i umnog vladara N j. Vel. kralja Jugoslavije Aleksandra I. i sta* rešine Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Visočanstva prestolonaslednika Petra i pomognimo im i omogu* cimo našim nesebičnim, požrtvovnim radom da naša otadžbina Jugoslavija bude napredna i kulturna u svakom pogledu! — Zdravo!
KNJIđE I LISTOVI
»Soko«, Пst prcdnjaštva Sokola kraljevine Jugoslavije izišao je iz štam* pe broj 7.—10. sa sledečim sadržajem: Dr. Viktor Murnik:	Kultura	i	telo*
vežba (nastavak); Hrvoje Macanovič: 'PJivanje; Red plivačkih utakmica na svesokolskom slctu u Beogradu; Red natecanja za utukmice u skokovima u vodu; Red takmičenja za prvenstvo Saveza Slovenskog Sokolstva; Nastupi k .prostim vežbama na sletu u Beo* gradu; Upustva za izvcdbu i ocena vežaba za takmičenja muškog na.a* štaja na beogradskom sletu; Upu te za ocenu vežaba za takmičenja žen* skog naraštaja na sletu; Raspored po* scbnih utakmica članova i članica;
Raspored posebnih utakmica za čia* nove; i raspored posebnih utakmica za članice. Uz članke i upustva ova sveska donaša lep broj slika i crteža.
»Sokolič«, list 2a naraštaj. Izišao jc 6. broj sa ovim sadržajem: E. Gangl: Pohod Sokolov; Naraštaj u Beograd!; Pevajmo!; Dr. V. V. Rašič: Pozdrav kralju; P. Karamatijevič: Kroz sokol* ski Beograd; U. Curie: Na slet!; Upu* te za slet naraštaja; R. Horvat: Po raju Jugoslavije (nastavak); Taborenie sokolskog naraštaja iz Šiške; I. Maj* can: Dosadašnjim sokolskim putcm. I ovaj brej ukeašen je sa nekoliko uspelih slika.
»Vesnik Sokolske župe Celje«, u broju 2. donaša na uvodnom mestu apel starešinstva župe svemu članstvu da što brojnije učestvuje sletu u Beo* gradu. Nadalje donosi program i upu* te za župski slet 14. i 15. juna u Ce* ! j u; Dr. E. Mejak: Više demokratič* nosti i bratstva u našim redovima; Dr. M. Hrašovec: 40 godina rada ceij* skog Sokola; J. Jerin: župske proste vežbe za mušku i žensku decu; Izve* štaji o radu župskih društava; Dr. E. Mejak: Iz župske prosvete.
»Soko na Jadranu«, glasnik sokol* skih župa Split i Šibenik*Zadar, U broju 1.—3. — pod uredništvom br, S. Vrdoljaka — donosi: Dr. Popovič:Po* slanica Sokolima. — Dr. L. Popovič: Sokolstvu o Sokolstvu. — J. Boko: Zdravo jata! — D. M. Bogunovič: Od preporoda sebe — do preporoda na* roda! — J. Boko: Žena i Soko. — S. V.; Dva uzor*Sokola. — S. Roca: Hr* vatski Sokoli u Beogradu 1906. god. —
H.	Macanovič: Sletske utakmice. —
H.	Macanovič: Savez sportskih Saveza kraljevine Jugoslavije. — H. Macano* vič: Jugoslovenski plivački Savez. — Ovo.godišnje veslačke utakmice u Ju* goslaviji. — H. M.: Novi svetski re* ko rdi. — L'. Fran: Neke primetbe. —
S.	V.: Nekoji važniji telovežbni su* stavi i gimnastičko*ritmičke škole (na*
stavak). — Za decu i naraštaj: J. 'K. Kraljič: U kolo! — I. Bendiš: Pozdrav Sokoličima. — I. Bendiš: Soko na stra* ži. — J. Boko: Kako je mali Ivo postao Sokol. — J. A. Kraljič: Rankov cvet.
—	T. Kamenjak: Sviri sviraKca. i— Vesti iz župe. — Jugosiovensko So* kolstvo. — Sokolska štampa. — šport* ske vesti.
»Narodna Odbrala«, Beograd, br.
22.	od 1. juna o. g. izmedu ostalog donosi članak br, D. M. Bogunoviča: »Kako i zašto treba onivati sokolske čete u našim selima«.
»Mornar«, poučni i zabavni list za pomorski svet, Sušak, izlazi mesečno; godišnja pretplata Din 48.
Masaryk u perspektivi kulturne historije izašla je iz štampe knjižica od Miljenka Vidoviča. Knjižica prika* zuje Masarvka kao sociologa, peda* goga, filozofa i etičara, i ujedno iznosi kulturni i nacionalni Masarykov uti* caj na naš narod. -Na kraju knjižice objašnjuje razliku izmedu etičara i naučenjaka tvrdeči, da se naučenjak zadovoljava 'prostim priznanjem isti* na, a etičar naprotiv zahteva preobli* kovanje života u smislu viših načela. Knjižica stoji Din 4, a naručujc sc kod biblioteke Uzgajatelj, aSiajevo, Kra* lja Aleksandra 113.
Iz lužičkog narodnog života
Donjolužička »Mašica Serbska« u Chočebuzu održala je 27. ajprila o. g. svoju glavnu skupštinu^ Na njoj su bili podani, referati o radu društva i
o	narodnosnim prilikama donjolužič* kih Srba. »Mašica« je izdala veoi broj knjiga na donjolužičkom narečju, ali su one raširene .samo u nekim kraje* vima. Vedina Donje Lužice je bez lu* žičko*srpsfkih knjiga, jer nema ni na* rodnih sveštenika, ni učitelja ,ni na* rodnih društava, koja bi širila medu narodom donjolužičke knjige. Zato je zaključeno, da če se u jeseni putov.ati od sela 'do sela i predavati dobre na* rodne knjige. Krajem ferija proslaviče »Mašica« u Wetošovu (nem. VetsChau) petedesetigodišnjicu svog o.pstanka. Ova svečanost če svakako tbiti od ve* likog nacionalnog značaja iza dorijo* lužičkb Srbe.
Odbor saske skupštine ‘pretresao je u jednoj od svojih esednica krajem marta o. g. peticiju, koju su Lužički Srbi iz saske Gornje Lužice uputill saskoj vladi, da uvede u školama sa* ske Gornje Lužice lužičko*srpski jezik kao obligatorni predmet. Protiv toga odlučno su na st up ili zastupnici saske pučke stranke, koja drži ,za nemoguče da bi se u saske škole uveo strani (!) jiezik, kako je to lužička sgpština. Pe* ticiju je dobro zagovarao lužičko*srp* ski poslanik J. Špitank, koji je svoj zagovor temeljio na član 113. nemač* kog republikanskog ustava, 'po kojem bi i Lužički Srbi morali imati; svoje škole. Ovoga puta je svet ponovo čuo sa parlamentarne tribine opravdanc školske želje Lužičkih Srba, kao i miš*
ljenja pojedinih nemačkihipartija i sa* ske vlgde.	l
Po najnovijoj statistici, koju ob* javljuje list »Serbski Študent« ima u snpskoj Jmžici 14 akademičara. Od njih su 4 teolozi, koji studiraju u Ri* mu, Fuldi, Innsbrucku i Mittelsteinu, jedan je pravnik u Liipskom, a ostali su filozofi, koji studiraju u Lipskom, Draždanima i Berlinu. Na srednjim školama u Budyšinu ima 104 lužičko* srpsko daka. Iz ove statistike vidimo, da je broj Lužičkih ,Srb.a, koji pose* čuju srednje i visoke škole, veoma ma* len i da nikako ne odgovara niarodnim potrebama.
Jedini lužičko*srpski novčani. za* vod, Serbska ludova banka u Budyši* nu, izdao je bilancu za godinu 1929. Čisti dobitak iznosi 21.110 maraka, zbog čega je jplačala 8% dividende. Akcioni kapital iznosi 250.000 maraka, rezervni fond 40.000.
23. aprila osnovano je na inicija* tivu agilne s. El. Smorelove »Zjedočen* stwo serbskih žonow«, koje če orga* nizovati lužičke žene u »vrhu inten* zivnijeg nacijonalnog rada.
Za Uskrs održana je glavna skup* ština »Mašice Serbske« u Budyšinu na kojoj se je medu ostalim razgova* ralo i o uvedenju latinice mesto go* tiče, kojom se još danas služc evan* gelički Lužički Srbi.
23.	aprila bio je u Budyšinu ve* liki irencerat lužičkog pevačkog sa* veza, na kojem se je po iprvi put pev vao Kocorov oratorij »Nalečo« '(pro* leče). Dirigirao je br. .Bjarnat Krawc. Koncerat je u svakom (pogledu odlično uspeo.	'V. B.
Soko, DTJ i Orao u ČSR
Sva ,tri čehoslovačka telovežbačka saveza Čehoslovačka Obec Sokolska, Savez radničkih telovežbačkih društa* va (DTJ) i čehoslovački lOrao izdala su svoje statistike. Brojevi pripadnika pojedinih telovežbačkih saveza sled* či su:
ČOIS DTJ ORAO
muške dece	74.209
ženske dece	85.175
svega dece .	159.388
muškog nar.	33.447
ženskog nar.	32.858
svega nar.	66.305
17.363	12.923
17.639	13.430
35.002	26.353
8.149	7.301
7.082	7.733
15.231	15.034
44.094	?
14.798	?
58.852	61.914
muškog čl..	248.812
ženskog čl. .	97.498
svega čt. , 346.310
sviju piiip. . 571.999 109.085 103.301
Iz toga vidimo, da jc Savez rad* ničkih telovežbačkih društava po bro* ju pripadnika nadmašio čsl. Orla. Broj pripadnika obiju telovežbačkih saveza DTJ i Orla iznosi tek dobru trečinu broja pripdanika COS. Ovaj broj ne dostiže ni broja čehoslovačkog sokol* skog muškog članstva, fkojega je 248.812, a DTJ i Orao broje ukupno 212.386 pripadnika svih kategorija.
Javna vežba sokolskog društva Beograd II
Na svom lepom letnjem vežba* lištu, ogradenom bedenima starodrev ne tvrdave, priredilo je ovo društvo
18.	maja javnu vežbu uz učešče osta* lih bratskih društava iz Beograda i Zemuna, zatim beogradske realke, druge ženske gimnazije i vojnika II. pešad. puka »Knjaza Mihaila«. Pro* gram sastojao se, sem dečjih vežaba, iz slctskih vežaba, a kako su vežbu posetili načelnik Saveza i gotovo svi župski načelnici, to je ova bila jedna vrsta predigre za velike junske sokol* Ske svečanosti.
Ideja društvenog načelništva da na ovu vežbu pozove i ostalu bratska društva, žensku gimmaziju, realku i vojsku, pokazuje pravo shvatanje so* kolskog bratstva i put kojim se učvrščuje sokolska solidarnost. Jer n'išta bolje ne®razvija sokolsko brat* stvo, .nego ovakva zajednička vežba* aija, gde se članstvo raznih društava izbližc upoznaje. Taka v rad otklanja svaku mogučnost neke surevnjivosti i zavisti i stvara jednu topliju i in*
timniju atmosferu medu članstvom. Nalazeči se na jednom zajedničkom poslu, članovi se osečaju kao svoji, upravo kao članovi jedne porodiee, kojima je stalo da im porodica steče dobar glas i ugled u društvu. I u nad* metanju ko če više i bolje uraditi, oni se ne bore jedan protiv drugog, več rade jedan s drugim i jedan po* red drugog. Kolika razlika i kakva plemenita odlika sokolskih nadmeta* nja od nadmetanja drugih nekih dru* stava, gde se vodi jednu besomučna borba sa svimu znacima oštrog nepri* jatcljstva i surovosti!
S te strane ova ideja zajedničkih vežaba zaslužujc da se toliko pozdra*
vi	i istakne kao lep primer sokolskog bratstva.
S druge strune pak, u ovoj pri* lici, kadu se čine velike priprome za svesokblski' slet, na kome su odrede* ni dani za srednjoskolsku omladinu i vojsku, pozivanje na javnu vežbu, gimnazije, realke i vojnika pokazuje zdravo poimanje sokolske široko*
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
grudnosti daleko od svakog ma i 'naj* manjeg egoističkog osečanja. To jc široki zamah sokolskog bratstva i iz* van redova sokolskih, to jc želja da sc u sokolske redove uvrsti sve ono što jc zdravo, dobro i napredno!
I ovog puta, Sokolsko društvo Beograd II. potvrdilo je ocenu, koju je dobilo prilikom akademije, prire* dene pre dva meseca u N. iPozorištu. Dalo jc opet odlične vežbe. Ovom javnom vežbom ono jc pokazalo ve* liku agilnost i neumoran rad, rad bez predaha i zamora. Dati jednu retko uspelu akademiju pa za dva meseca pripremiti javnu vežbu i ujedno spre* mati se za slet, nije tako laka stvar. To pokazuje veliku snagu društva i da sc tu radi s voljom i ljubavlju. Jer samo onaj, koji je duboko prožet lju* bavlju prema Sokolstvu, ima moči i može da ostavi sve drugo na stranu, pa dok se drugi šetaju i provodc vre* mc kojegde i u koječemu, on žuri u vežbaonicu i predaje se poslu ozbiljno i predano. Vežbe su njihova največa uživanja, a brat načelnik i sestra na* čelnica su oni, koji ga najlepše zani* maju. Takav rad vodi uspehu i zado* voljstvu.
Na javnim vežbama najbolje sc vidi, ko je radio, a ko nije. Dobro iz* vežbani brat i sestra izlaze na vežba* lište i stupaju smelo, otvoreno i po* nosito. uvereni i ubedeni u svoju spre* mu. Naučili su vežbe dobro i sada samo slušaju takt muzike i paze na ravnanje, rade besprekorno, ne gre* šeči ni u jednom pokretu. I kad se pojavi jedna takva grupa vežbača i vežbačica to izaziva zbilja najlepši utisak. A takve su utiske imali pose* tioci ove javne vežbe, gledajuči kako se redom pojavljuje jedna grupa za drugom, svaka na svoj način lepa i in* teresantna.
Razume se, da grupe ženske 5. muške dece uvek izazivaju veliku pažnju i veselo raspoloženje kod svih. Te su grupe najsimpatičnije, njih svi vole i radosno ih pozdravljaju i kad nastupaju i kad vežbaju i kad odlaze. Njihove su vežbe i življeg tempa te sc kreču i okreču kao žive lutke. A njihova ozbiljnost i pažnja da sve urade kako treba, daju osobiti čar ovim malim sokolskim ijubimcima.
Njihova starija brača i sestre, nji* ma najbliži po redu, — ženski i muški pomladak, — daju sasvim drugi uti* sak, kako i oni osvajaju u punoj meri simpatije gledalaca. Oni več vežbaju teže, i komplikovanije sastave, i go* tovo svuda, oni svojim savršenim vež* bama zauzimaju prva mesta. To jc elemenat u sokolskim redovima sa najtoplijim oduševljenjem i največim ambicijama. U njihovoj duši Sokol* stvo jc zauzelo potpuno svoje mesto.
Oni s'u dali sletske vežbe, kompo* zicijc složenc u jednoj jačoj dinamiei, koja izražava mladenački polet i hi* trinu tela. Za ženski pomladak ele* gantne sa finim pokretima i lakim prelazima iz stava u stav, a sa ener* gičnijim i življim, osečenijim preno* sima za muški pomladak. Vežbali su osobito i pozdravljeni od gledalaca.
Članstvo muško i žensko prika* zalo nam je ta kod e sletske vežbe. Sa* stavi složeni i komplikovani iz razno* vršnih pokreta i okreta u jednom ži* vem tempu. Vežbe su dosta duge, is* prepletane vrlo raznolikim pokretima, koji se snuju i izlaze jedan iz drugo* ga i prepleču u jednu vrlo lepu i slo* Ženu, harmoničku celinu. Da sc one sa vlada ju treba dosta truda i dosta vremena. Ali ovo su več zreliji i iz* radeniji vežbači, koji su imali u vidu naiveču sokolsku svečanost, slet, ^i spremili se da na toj svojoj olimpi* jacli izraze u punoj meri sokolski rad. Vežbali su izvršno i burno pozdrav*
ljeni.	..
Učesnice 11. ženske gimnazije, kao gosti, svojim bro,jem i jednolikom odečom za vežbe, učinili su naročiti utisak. Pokazale su i one svoje vežbe spremljonc za slet. I o su nesto lakše i jednostuvnijc vežbe, udešene zu one, koji sc ne vežbaju redovno kao So* koli. Vežbe takodc lepe i dobro sa* vladane te su primljene od gledalaca vrlo simpatično.
I daci realke, kao gosti, dali su sletske vežbe vrlo dobro. I njihove sa* stavljene su za one, koji nisu redovno
85	®
&	S8
S>	-
&
Zathevajte u Beogradu
58
9@
Џ	.	________
I
■ i m ■nnikmAiiA	кпАмш	RIIIA	93
8 IIII IhhH lllllll	hHlllllHI	IriliII	iš
$	—	-rr-	koie	proizvodi	,
2b	SS
£0
$
8>
Ж
a
§
p
lirami asm ni
9S
Prva Srpska Parna Pivara Djordje Vajfert A. D. u Beogradu
9Q
9Q
98
&	93
№	9Q
Možete biti potpuno bezbrižni
ona nosi ime
Več je tri generacije ime „MERIMA“ skopčano sa razvitkom sapunske industrije od peraćega sapuna pre devedeset godina, kao i naj sa vrše nije paste za zube.
Danas ime „MERIMA“ je pojam sa vršenstva za sapune i parfimeriju
Dobiva se u svim boljim radnjama.
„MERIMA“ — 1839.
vežbali, ali oni su se dobro spremili i dali jednu vrlo uspelu vežbu.
Najzad da pomenemo i trečega gosta, koji je izazvao najveee odu* ševljenje na ovoj vežbi, — našu uvek simpatičnu vojsku. Vojniči II. puka, u ratu nazvanog »Gvozdetii«, dali su svoje herojske vežbe sjajnoi uzorno. kako to mogu dati samo oni, gde dis* ciplina caruje. Savršeno, bez zamerke
U vreme, kada se osnivao Soko kraljevine Jugoslavije sa zadatkom da fizičkim i moralnim jačanjem na* roda stvori vojsku boraca i idealista za jugoslovenske ideale, koji hoče da služi narodu i koji ima da ispuni je* dan deo narodne misli i kulture — u to vreme osnovalo se u Erdeviku, le* pom mestu na proplanku Fruške gore — Sokolsko društvo.
To društvo, koje je tek pred par meseci osnovano, svojim sistematskim i intenzivnim radom toliko se razvilo i ojačalo, da več počiva na realnim osnovama, koje se ne dadu ni poreči ni srušiti.
I to durštvo, ne samo da je za vilo kratko vreme priredilo več ne* .oliko javnih istupa, nego je sledujuči svojim pravilima i shvatajuči važnost sa nac’onalnog i pedagoškog gledista pozvalo bratska Sokolska dru* stYa >z B. Palanke i Iloka, da održe zajednički javan čas, da bi na njem pokazali, koliko se može učiniti, kad je volja prožeta sokolskim duhom. Pozvalo je bratska sokolska društva da zajedno manifestuje sokolsku svest i sokolsku snagu.
Sokolska društva iz Bačke Palan* ke i Iloka, nisu žalila nikakovu žrtvu i došla su u velikom broju, da uveli* čaju sokolsku slavu, došla su da po* kažu, kako če danas — sutra, ako ustreba, rame uz rame boriti sc za so* kolskc ideale.
I ta tri društva učinila su i izvela onoliko, koliko se nitko nije nadao i koliko je upravo bilo potrebno za uspeh.
Osim brojne snage, osim jedin* stva, kojim su svi prožeti, pokazali su svoju spremu i snagu radom i vežbom.
Jednom rečju oni su pobedili, i тОДи da budu ponosni. Pobedili su dobrom sokolskom organizacijom, ko* ja može sve svladati. I toj pobedi do* prineli su svi. I oni najmanji, koji su juče prvi put u ervenim košuljama dizali svoje male ručice, pa do onih, koji su na vratilu izvodili divne i smele vežbe. A ta njihova pobeda, je tek početak pobedivanja.
Brača iz Bačke Palanke i Iloka stigtli su u Erdevik u pola dva sata. Pred njih su izašli u eusret u povorci erdevički Sokoli sa muzikom. Nakon uobičajenih pozdrava, svrstala se jed* na velika povorka od sva tri društva. Na čelu povorke bili su funkcionari društva, zatim članstvo, naraštaj i na* pokon deca. Povorka, koja je bila vrlo velika i impozantna, krenula je peva* juči jugoslovenske pesme do siletišta pred pravoslavnom crkvom, gde se sa* kupila masa sveta, koja je bila od ne* koliko hiljada.
Javni čas počeo je u pola četiri sata. Otvorio ga je starešina crdevič* kog Sokola br. Ferdo Vigele i dao reč starešini palanačkog Sokola br. Mandiču, koji je održao odlično pro* pagandičko predavanje o Sokolstvu. U svom .govoru on kaže, da su došli zato, da se upoznaju sa bračom So* kolima iz Erdevika, da bi s njima za* jedno danas manifestovali veliku so* kolsku svest. Govori zatim zašto na* rodne mase nisu bile upoznate sa so* kolskom organizacijom, iako je Sokol* stvo bila največa organizacija u zem* Iji. Pripisuje to partizanstvu. Kaže, da je sasvim prirodno, što je u nizu velikih reformi u našoj kraljevini
radiia je ova četa kao kakav automat, ko živa mašina i stoga je pozdrav* ljena klicanjem i burnim pleskanjem.
Načelništvu društva i svima vež*; bačima hvala na trudu, koji su uiožili da svoje vežbe ovako sjajno prikažu, a za uspeh, koji su postigli neka pri*; me toplo čestitanje svih prijatelja so* kolskih.
Zdravo!
Nj. V. Kralj, ceneči velike zasluge So* kolstva na stvaranju države, nije So* kolstvo pustio po strani i nije dozvo* lio, da se rasparčaju narodne snage, nego je doneo istorijski akt o osni* vanju Sokola kraljevine Jugoslavije. Tim je zakonom odgovoreno i potrebi države i Sokolstva za fizičko i moral* no vaspitanje naroda i omladine.
U svom govoru ističe, kako je sada otvoren put svim ljudima dobre volje, da udu u ovu jugoslovensku organizaciju, čiji je starešina Nj. V. prestolonaslednik Petar. — Naglašuje koje če pogodnosti od Sokola imati seljački sinovi koji su Sokoli u vojsei. Dalje je govorio, kako Sokolstvo ima da postane velika organizacija svih slojeva naroda u kojoj neče biti trve* n j a, nego če se moči posvetiti fizič* kom, moralnom i duševnom jačanju naroda i potomstva, jačanju kralje* vine, njene sigurnosti, jačanju narod* nog i državnoig jedinstva. Kaže, do* laze nove legije Jugoslovena, koje če nam zajamčiti mir več s tim, što če na pogled nove, snažne, fizički i mo* ral n o vaspitane generacije imati svako rešpekt. S tim Sokolstvo postaje i ar* gumenat mira.
Posle govora starešine palanačkog Sokola br. Mandiča, pevačka sekcija Sokola iz Erdevika, otpevala je »Hajte bračo«, posle čega je počeo javni čas.
Prvo su nastupila muška deca iz Erdevika, sa dve proste vežbe. Zatim su nastupila ženska deca iz Erdevika. Obe vežbe če se vežbati na dečjem sletu u Bačkoj Palanki. Članovi So* kola iz Erdevika nastupili su sa se* Ijačkim vežbama, koje če vežbati na sletu u Beogradu. Ženski naraštaj iz Erdevika nastupio je sa beogradskim naraštajskim vežbama iz Erdevika. Muško članstvo iz Palanke vežbalo je beogradske članske vežbe. Članice iz Erdevika nastupile su vežbama sestre Đurđice Kaufmanove. Starije članstvo iz Palanke vežbalo je vežbe sa pali* cama. Udružene članice Palanka i Ilok vežbale su beogradske vežbe i najzad udruženi članovi Erdevik*Ilok*Palanka vežbali su vežbe na vratilu.
Sve su vežbe vrlo lepo i precizno izvedene. Naročito se istaklo muško članstvo iz Palanke sa beogradskim vežbama, koje su izvedene odlično i publici se neobično svidele. Vežbe udruženog članstva Erdevik*Ilok*Pa* lanka na vratilu izvedene su odlično uz buru oduševljenja publike, koja je aplauzom nagradila svakog pojedinog vežbača. Naročito se publici svideo nastup starijeg članstva iz B. Palanke sa palicama.
Vežbe su uvežbali načelnik Soko* la iz (Palanke br. Panič, načelnik iz Erdevika br. Štiglmajer, načelnik iz Iloka br. Anokič i načelnice iz Palan* ke sestra Panič i iz Erdevika sestra Parnicki, a iz Iloka sestra Kopčok.
Posle javnog časa otišli su funk* cionari triju društava u prostorije či* taoniee crdevičkog Sokola, gde je održana svečana sednica. Sednicu je otvorio starešina crdevičkog Sokola br. Vigele, koji posle .govora pred* laže, da se sa današnje svečane sed*, nice pošalje pozdravna depeša pod* starešini Sokola br. Ganglu.
Depeša glasi:
Bratu Ganglu, podstarešini Soko* la, Beatfrad.
Sokolsko društvo iz Bačke Palan* ke, Iloka i Erdevika, sakupljeni posle svog prvog zajedničkog nastupa u Er* deviku, na svečanoj sednici šalju bratskom Savezu sokolski Zdravo!
Predlažc zatim za * pretsednika sednice br. Mandiča, koji posle kra* čeg pozdravnog govora daje reč br. dru. Gigi Nikoliču, starešini iločkog Sokola, koji jc u svom vrlo lepom govoru istakao, da je Sokolstvo opšte, jugoslavensko — slovensko, da je so* kolska ideja velika, ona je upravo re* ligija. Sve što je lepo, skupljeno je u Sokolu. Zato svi, bez razlike na* rodnosti, treba da šire sokolsku ide* ju. Sokostvo ne če nikom naškoditi, jer če ono preporoditi Slovenstvo i po tom čovečanstvo.
Posle njega govorio je prosvetar Sojcola iz B. Palanke br. Rašič. koji kaže, da je dabio odlične utiske sa današnjeg sleta. Ističe, da je veliki uspeh današnje priredbe i to što u erdevičkom Sokolu vlada velika har* monija i saglasnost.
Kaže, da če njima erdevički Soko biti uzor, odakle če oni poneti gole* mo iskustvo. Jedinstveno je. da je sveštenstvo i jedne i druge vere u Sokolu složno, što je dokaz, da se .mogu obe vere složiti, kad je u pi* tanju države i Soko. Za učiteljstvo, kaže da je na svom mestu, jer vidi da je ono sve u Sokolu i da tamo ak* tivno saraduje, To je lep i jedinstven primer, koji se mora istači.
Posle duže diskusije završena je svečana sednica.
Uveče je u prostorijama Sokol* skog društva priredena akademija, koju je otvorio pretsednik prosvetnog odbora br. Filipovič i dao reč br. Radi Ivanoviču, pretsedniku Narodne od* brane, koji je održao lep govor o je* dinstvu.
Program akademije je bio sledeči:
Pevačka sekcija Sokola otpevala je pesme Sokola kraljevine Jugosla* vije: Mirk: Karanfile, Vodopivec: Ža* be, Marolt: Boleraz, Prelovec: Kaj mi nuca, Vilhar: Slovenac, Srbin i Hrvat i Zajc: U boj, u boj!
Članovi palanačkog Sokola odigra* li su pozorišni komad od Jurkoviča: »Što žena može«. Komad je odlično odigran. Naročito se istakla u ulozi ciganke sestra Milena Panič. Zatim je bio dijalog na slovačkom jeziku: »Hce sa ženič«.
Program akademije bio je biran sa naročitim ukusom i publika je bila oduševljena izvedbom. Pevači. kojima
ŽUPSKI SOKOLSKI SET U VIROVITICI.
U predvečerje sokolskog sleta u Beogradu, održaje se 19. juna o. ig. sokolski slet Bjelovarske župe u Vi* rovitici, gde imade da se manifestira ideja Jugoslovenstva u vidu bratstva, sloge i jedinstva. — Na ovaj slet do* lazi oko 30 bratskih društava, te če prema tomu ovaj slet (biti u večem stilu, na kojem če se obaviti glavna revija i pokus za beogradski slet So* kola (bjelovarske župe. — Sokolske vežbe pratit če vojna glazba iz Bjelo* vara. — Za dobru opskrbu gostiju kao i stanove pobrinulo se domače dru* štvo uz najumerenije cene, te če
ŽUPSKI SLET U CELJU 15. JUNA.
Ceiltjsko sokolska župa prirediče ovogodišrtjii svoj sokolslki štet u Ce* 1'ju. To je XIV. sl/et od kada postoji žujpa i prvi župski slet od kada je učlanjcna u Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Za prosite vežbe prijavljeno je: 248 članova, 119 članica, 196 mušlkoga i 142 ženskoga naraštaja, 244 muške i 210 ženske dece; slkupa 1159. Za iz* birmo takmičenje za svesokolski sllet u Beogradu, koje se je održalo 29. ma* ja i koje če se nastaviti na župskom sile tu u C siju prijavljeno je ukupmo 62 člana, 25 članica, 44 muško g a 1 36 ženskoga naraštaja. Budu li sva dru* šStiva posilala na stat broj koji su pri* javila, ovogodišnji župski nastup biče. bez dvojbe najlepši od svih dosada* njih. Prema razpoloženju koje vlada za slet u diruštvima, računamo- da če broj vežbača u pojedini m jedinicama biti veči nego što je prijavljen.
Na popodnevnom javnom nastu* pu izvadače proste vežlbe takoder i vojništvo. Ce'hjski Soko nastu,piče u posebnoj tačei: u skupnim vežbama članova i slanica sa dugilm štapovima. Naveče u 8 saiti priredioe se na otvo« renome akademija, na kojoj če osim Celja uuestvovati takoder drušJtva So* stanj Trbovlje i Zagorje. Raspored popodnevnog javnog nastupa sJedeci je:
1. deca: župeke proste vežbe za 1930.;
2. stanija brača: vežiba sa štapo*
jc dirigovao br. Vigele, starosta So* kola iz Erdevika, i ovaj put izveli su upravo umetnički svoj program i do kazali da poseduju sve kvalitete prvo* klasnog pevačkog zbora.
Bilo bi nepotrebno još koju reč napisati, da se istakne važnost ove sokolske priredbe. Ona je više nego uspela i dokaz je visoke sokolske sve* sti ovih društava, koja su se sastala da zajednički manifestuju sokolsku snagu. Ova priredba najbolji je od* govor onima, koji su kazali, da Sokoli nemaju šta tražiti u Erdeviku.
Ovaj put neka govore fakta.
Ž. F.
svakomu Sokolu ostati Virovitica u najugodnijoj uspomeni. — Svim So* kolskim društvima daje se na znanje, kao i onim gostima, da če Virovitica prema svom tradicionalnom gostoljub* lju posle sleta prirediti veselu pučku svečanost tako da boravak gostima bude što ugodniji. Slet i zabava odr* žati če se na platou gradskog dvorca u centrumu grada, koji je okružen le* pim perivojem. — Domače društvo radi več u pojedinim sekcijama preko mesec dana, a u cilju da ovaj sokolski slet što čim lepše i veličajnije uspije, jer hoče da pokaže tom prilikom, kako Virovitičani medu prvima visoko uzdi* žu jugoslovenske misli. Do videnja! Zdravo!
vima;
3. člani(ce): proste vežbe za I. sve sokolslki' sflet u Beogradu;
4. vojništvo: vežbe s puškama;
5. sprave I. skupine: muški i žen* ski naraštaj deca igre;
6. članovi i Članice celljskoga So* kola: vežbe sa dugim š ta po vima ;
7. muški naraštaj: proste vežbe: za I. svesokolski ^liet u Beogradu;
8. sprave II. skupiina: članovi i Slanice,
9. ženski naraštaj: proste vežbe za I. svesokobki slet;
10. uzorna vrsta (preča);
11. 'vojništvo;
12. čllanovi: proste vežbe za I. sve* sokolski slet.
Broj članova u odori teško je biJo na vreme utvrditi, jer su mnoga dru* Stva oklevala da nabave 'krojeve ostavljajuei to uvek za zadnji čas. To je radi toga, što naročito vežbači pri* padaju večinom slabije situkankn re* dovima i ne mogu da platc odoru na* jedanput. Morate bi stoga društvene uprave da posreduju i da se pobrinu za to, da ovim vežlbačima odakšaju nabavu odore, naročito bi se moralo uplivati na mogućnije Alanove, koji* ma je lakše da pribavc navac za odo* ru te da ovu zaista nabave. Medu ove nalaze sc gotovi svi vodeči dnušfcveni funkcionari.
Koncem maja izišla je druga sve* ska župakog »Vesnika«. U tom broju objavljena su sve potrebne upute za slet i za takmičenje. Župska uprava
poslala je u nekoliko primeraka sva* kom društvu besiplatno ovaj broj da se porazdeli medu vežibače.
Župski prednjak brait Stanko Bur* ja posečuje pojedina društva gde do* terava sa bračom prednjacima i sc* strama prednjačicama vežbe za sve odete. Počeo je od društva u Zagorju te če preči_ u Trbovlje, Rimske To* jVitce, Sfviiisku Dolinu, a zakljuć^. pred stetom svoj put u Rogatcu, "Na* stojanje naše brače i sestara biče naj* lepše naplačeno time, da opštinstvdi, koje je naklonjeno Sokolstvu iz pro* stranog teritorija celjske sokolske župe dode 15. juna na župsiki slet u Celju.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠMARJE PRI JELŠAH.
U ovdašnjeim Sokolskom dnuštvu nije prestao uizgojni sokolski; rad niti za čas radi ustanovlijienja Sokola kra* ljevine Jugoslavije. Radosjiim srcem primili smo tu vest, jer smo oeetlK da to vodi naš prvi Soko, kralj Alfek* sandair I. nesehičnom lijubavlju prema narodu i zato smo nastavili započeti rad udvositiručenim snagaana. Vežbači kao i, prosvdtni odio pokazuje nam tokom ove godine veliki napredak u svom radu. Spomenučemo, da je za ovdašnje priliike porast članstva vto* ma povoljain. Tokom zadnjih meseci pristuprlo je ovdašnjem Sokolu preko 40 članova. Taj broj znači 45 postotni porast
Svakoga dana skupiljamo se u vež* baonici. Pred viratima je naime naša društvena akademija, zatim celjski župski sfet i konačno naš I. svesokolski slet u Beogradu. Usbrajnim vežba* njem lepo smo se .pripravili, da uzmog* nemo što (dostojni j e i potpunije iz* vesti vežbe pre očima našega naroda. Stojimo pripravni. Prosvetni odio po* brinuo se je za materij ahiu sttranu pripremanjem pozorišnih i zabavinih predstava. Mnogima je na taj načfim omogučen polazak na sivesokolški slot u Beogradu, koji bi u protivnom .slu* čaju radi slabijih materijalnih moguč* nosti mora1;! inače ostati kod ikuče. Iz našega Sokolskog društva poči če na svesokolski slet u Beograd 28 čla* nova (12 vežbača), što znači veoma tep broj za ovdašnje naše društvene prilike — to iznosi 33 pošto celo* kupnog našeg sokolskog članstva.
Tekom ove godine priredio je po* zoriišni odsek 5 predstava i to 14. i 16. februara »Jedanajsita zapoved«. Dne 9. marta ponovliena je ista pred* stava na p oz o mi e i Sokolsikog društva u Rogatcu. Dne 2. i 4. maja priredio je pomemtuti odsek pozorišnu predsta* vu »Kamela sikozi uho šivanke« na ovdašnjoj sokolskoj, pozornici. Dne 1. marta priredilo je društvo takoder veoma uspelti veliki ples. SvSm odse* cima na postigniultim uspesima tih priredaba treba izreci, lupu hvalu. Dne 7. marta svetikovali smo 70^ godiSnjieu borca za slobodu slovenskih naroda — našeg sokolskog brata T. G. Ma* saryka. Izmedu svečanih govora poje* dinih fuakcionera igrao jc narodaic pesme naš priznati sokolski oikestar. Gvo veče ostače nam dugo u najlep^ šoj uspomeni. U ime i u smils*u za* ključka odbora od dana 7. maja o. g. izričemo iskrenu hvalu svlma, naro* čito ipak igračima obojeg spola ftgre »Kamela ...« -Obzirom na kratko vire* me do sokdlskih svečanosti' čitav rad usredotočio se je u telesnom uzgoj* nom smeru, i radi toge zaključili smo ovogodišivju dramsku sezonu.'
Manifestacija sokolske sve-sti i snage u Erdeviku
Zajednički javni čas Sokolskih društava Erdevik« Ilok i
B. Palanke
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA BJELOVAR
ŽUPA CELJE.
ŽUPA KARLOVAC
ZUPA MOSTAR
SOKOLSKO DRUŠTVO KARLO.
VAC.
U vezi sa I. jugoslovenskim sve* sokolskim sletom u Beogradu održana su u prosvetnom odseku za sveukup* no članstvo informativna predavanja to: dne 11. maja održao je vrlo uspeš lo predavanje brat prof. M. Safolič o
JAVNA VEŽBA »LJUBLJANSKOG • SOKOLA«.
U nedelju 25. maja o. g. priredio je »Ljubljanski Sokol«, najstarije dru* štvo Slovenskog Juga. svoju javnu vežbu, da pred široko'm javnošču po* kaže plodove svog s stematskog rada
i	da položi ispit zrelosti za svesokol* ski slet u Beogradu. Vežbu je posetilo mnogo odlične publike, medu kojom smo prinietili divizijskog generala g. Savu Tripkoviča, zamenika bana br. dr. Otmara Pirkmajera, našeg najsta* riieg Sokola br Grasellija, I. zameni* ka starešine Saveza SKJ br. E. Gangla, zamenika starešine Sokolske župe Ljubljana br. Milka Krapeža, savez* nog načelnika br. dr. Viktora Murni* ka, starešinu Sokola 1. br. ing. L. Bevca, starešinu Sokola II br. dr. A. Šubiča i više drugih.
Sve kategorije društva skupile su se u dvorištu Narodnog doma, odak* k su u lepoj povorci došle na letno vežbalište. Tačno u 4. sata počelo se sa izvadanjem biranog programa. Prvo su nastupila sa prostim vežbama žen* ska deca (60), a odmah iza njih muška deca (136) pod vodstvom starešine br.
B.	Kajzelja. Obadve tačke ispale su veoma dobro, skladnost i pokrivanje bilo je dobro. Sledila je utakmiea u »Odbojki« medu članovima Ljubljan* skog Sokola i članovima Sokola II, koja je svršila sa pobedom Ljubljan* skog Sokola. Zenski naraštaj (40) na* stupio je sa prostim vežbama dobro, a odličan je bio nastup muškog nara* staja (52). Sledilo je vežbanje članica na spravama, nato pak odlično izva* dani- »Gladijatori« muškog e naraštaja (12). Na spravama su nastupile sve ka* tegorije, čime je nastala veoma živa slika i dobar pregled sistematskog ra* da u vežbaonici. Odlično su nastupila u prostim vežbama sa štapovima sta* rija brača (15), medu kojom smo pri* metili i župskog starešinu br. dr. Jo* sipa Pipenbachera. Uzorna vrsta na preči (7 članova) pokazala je lep na* predak naših naj'boljih vežtbača. Beo* gradske proste vežbe članica (36) i na* ročito članova (62) veoma su zadovo* Ijila. Javna vežba svršena je Murniko* vom »Polonezom«, koja je bila efekt* no izvadana.
Ovaj javni nastup pokazao je, da je Ljubljanski Sokol od prošle godine lepo napredovao po broju članstva, kao i u svom radu. Čitav program bio je sastavljen tako, da je publika mo* gla videti celu sliku sokolskog rada. Svirala je vojna glazba 40 peš. puka pod vodstvom višeg kapelnika dr. Če* rina. Lepome uspehu i napredku ma* fičnog sokolskog društva Slovenskog Juga bratski čestitamo. Zdravo!
*
NARAŠTAJSKA AKADEMIJA SOKOLA II U LJUBLJANI.
Naraštajska akademija Sokola II, koja je priredena u petak 6. juna, po* kazala je lep napredak tog marljivog društva i istini za volju trebamo utvr* »liti, da se retko vide ovako lepil uspele telovežbačke priredbe, kao što je bila akademija Sokola II. — Aka* demija opsizala je 9 telovežbačkih ta* čaka. Najprvo Su nastupila ženska deca (19), koja su izvadala proste
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ.
U nedelju 25. maja vršite su se pre podne utakmice našega društva kao predtakmičenja za župska takmi* čenja u Muirskoj Soboti i za savezna takmičenja u Beogradu. Naknadno takmičrlo je još 6 članica 12 narašta* Jaca i 6 naraštajka. Uspeh tog takmi* čenja bio je več znatno bdllji od zad* tijeg, koje se je održalo 4. maja. Oda* ziv nije bio u punom) broju, jer je veči deo naraštaja sfri.gao tok pred večer sa škokskih izlfeta, ali ipak pred* njački zArnr neče imati teškoča pri iz* hiranju i sasitavljanju konačne takmi* čars.ke vršite. Upra vtv odbor i pred* njački zbor odilučili su nakon takmi* čenja tla društvo pošafje u Murs/ku Sobotu jednu virsitu članica, dve vrste inuškoga naraštaja (viši — niži) i jed* nu vrstu ženskog naraštaja (niži odio). Kao priprava za župsiki slet održan je 29. maja takoder društveni nastlmp svih odeila na kitaj eni vežbalištu. Čisti dobitak namenjen je takmičarima, koji če učestvovati na župskom i sa* veznom stfetu.
•
SOKOLSKA ČETA PRI SV. URBA. NU U SLOV. GORICI.
Sokolstvo na našoj sevennoj gra* nici u mariborsko j župi ukazuje u zadnjim mesečima veliki porast naro*
temi »Beograd u prošlosti i sadašnjo* sti«; dne 18. maja sestra Zora Vojno* vič*Trkulja o temi: »Narodne pesme o boju na Kosovu i dne 25. maja prof. R. Perkovič o temi: »Povest Srfba i. Srbije u pregledu«. Sva su predava* nja bila dobro spremljena i pomno sa* slušana.	J.	N.
vežbe veoma lepo i skladno, osiin njih par, koji ipak nisu pokvarili celoviti utisak. Sledila je vrsta od desetero dečaka sa preskocima preko konja, a zatim veoma ljupka skupina muške i ženske dece. — Nato je stupila dese* torica muškog naraštaja — lepa miši* časta tela, što je usipeh redovite i ustiajne telovežbe. Izvadanje dosta tešk h i napornih sletskih vežaba bilo je bezprekomo. Sledile su proste vež* be muške dece sa ručicama, koje su izvadala 24 dečaka veoma dobro. Žen* ski naraštaj (12) izvadao je sletske proste vežbe uzorno i pokazao je svo* ju temeljitu pripravljenost. Veselo laspoloženje zavladalo je medu gle* daocima kod nastupa 16 dečaka raz* nim n . ničtima i rukoborbom. Veoma prijatno jt 'znenadila gledaoce, ko i i su dvoranu dupkom napunili, deseterka naraštajaca na visokoj bradlji. Sve vežbe, medu kojima je bilo i ne* koliko teških, izvadane su bile egzaic!* no i vehkom sigurnošču. Akademija zak'jučena je lepo sastavljenim pro* stim vežbama muškog i ženskog na* raštaja. Poslednje tačke programa, k. ji .,e bio brižno sastavljen, bile su bez sumnje najlepše tačke i teško je odlučiti, kojima ide prvenstvo. Vihar oduševijenja digao se je tek, kad su obadve skupine ponovo nastupile. Na* ročito trebamo još da spomenemo da je kod sviju kategorija vladala uzorna disciplina i da je pokrivanje, na koje se kod mnogih društava polaže pre* malo pažnje, bilo bezprekorno. Sokol
II., kojega možemo danas u kvalitativ* nom pogledu brojiti medu prva sokol* ska društva u našoj kraljevini, ovom akademijom pokročio je uvelike na* pred. *	K.
vyyyvYyvy>^<Yy>>'y>>>>v
Jedna španijolska izabrana mom* čad učinila je prilikom posvečenja stadiona svjetske izožbe u Barcelbni pred 60.000 gledalaca jedno vanredno delo, tukavši pobjednike engleskog cupa, BoltonpVVanderers sa 4:0.
Trener šipanjolske momčadi Dra* gutin Heinilein (bivši • trener Hrv. Gradanskog Sportskog Kluba) piše:
»Ovomaltine smatram za najbolje hranivo i jačajuče sredstvo za §por* taše i to ne samo radi njezine velike hranive i vrijednosti, nego prije svega radi lake prebavljivosti i zbog svoj* stva da potrošene sile vrlo brzo na* domješeuje. Dobra iskustva sa Ovo* maltine dala su mi povoda, da na dan otvorenja stadiona dadem španjolskoj momčađi Ovomaltine.«
sig Carlos Heinlein
Ovomaltine odgovara na idealan način svim uslovima, koje se traže od sportske hrane. Ona nijc sredstvo za podraživanje, nego /preparat, koji da* je energiju, te je i najosjetljiviji že* ludac lako podnaša i probavlja. Bo* gata je na vitaminirna, na lecitinu koji jača živce i dijastazu, koja pot* pomaže probavu, a sastoji se isklju* čivo iz najvrijednijih hranivih eleme* nata, koji se opreznom fabrikaeijom koncentriraju iz mlijeka. jaja. slada
i	kakao*a. Prireduje se na vrlo jedno* stavan pačin, lako se može sa sobom ponijeti, te imade ugodan ukus. Ovo* . maltine je hrana za vrijeme treninga svih usipješnih sportaša!
čiito na seflima. Ustanoviila se več lopa vrsta .sokolskih odseka i sokoils>kih četa, medu ovima takoder i sokolska čerta pri Sv. Urbanu u Slov. Gorici. Inicijativa nad o šla je vi redova se* Ijačkih momaka, te na poziv tamoš* njega učitelja br. Mirka Maj,ena odr* žan je sastanak. kojeg je vodio škol* ski upravitelj brat Rudolf Kocmut. Odaziv b o je veoma lep, jer se medu ostalim odazvalo takoder i 25 opštin* sikih odbornika, a medu ovima i više načtllnika iz opština urbanske fare. Več 4. maja održavao .se je konsti* tueioni zbor sokoDske čete. Žuipsko starešinstvo zastupao je br. dr. Top* lak iz Maribora, matično društvo pak Ptuj starosita br. dr. Šalamon. Brat Majcen otvorio je zborovanje i ukrat* ko podao sjliku o postanku i razviittku Sokola kraljevine Jugoslavije, proči* tavši ujedino i pravilnik organizacije sokolskih četa. U ime mariborske žu* pe sa kupljene pozdravio je br. dr. Toplak te im j,e prozborio nekoliko lepih reči o značenju, zadačama i ei* [Ijevima Sokolstva U ime matičnog društva govorio je br. dr. Šalamon islfičuči sokolsko bratstvo, a uje dno je razložio i izvesne pogodnosti, koje Sokoli uživaju u vojsei. Do sada pri* javilo je svoji prisitup oko 70 članova, od tih do '40 vežbača, 10 odanica, 53 muške, a 49 ženske dece
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBI NJE.
Na »Francuski dan« 13. marta o. g. priredilo je Sokolsko društvo Tre* binje čajanku	u Oficirskom domu.
Predavanje	o	Francuskoj	održao je
prosvetar br. Branko Divljan, iza če* ga je vojna muzika intonirala francu* sku i našu himnu. Čist prihod od ča* janke poslan je Savezu SKJ za po* plavljene u Francuskoj.
U zajednici sa ostalim mesnim prosvetnim	i	kulturnim	društvima
priredeno je na drugi dan Uskrsa 21. marta uspelo »Kočičevo veče«.
Predavanje o Kočiču održao je direktor niže gimnazije br. Figurič. Naraštajka sestra Radmila Brusman recitovala	je	Kočičevu	pripovetku
»Jadran«. Zatim je'sokolska diletant* ska sekcija izvela Kočičevu satiru »Jazavac pred sudom«. Sudelovala je
i	vojna muzika.
Čist prihod od ove priredbe u iz* nosu od preko dve hiljade dinara po* slan je društvu »Zmijane« u Banja* Luku za podizanje spomenika i prenos kostiju Petra Kočiča.
Dne 30. aprila, kao na dan mu* čeničke smrti hrvatskih velikana Zrinj* skog i Frankopana, prisustvovao je korporativno ceo odbor i veliki broj čjanstva zadušnicama u rimokatolič* koj crkvi. Četiri člana u odorama dr* žala su počasnu stražu kod katafalka.
U nedelju dne 4. maja priredena je u zajednici sa Hrvatskim pevač* kim društvom »Slavulj« u Oficirskom domu svečana Zrinjsko*Frankopanska akademija. Vrlo uspelo predavanje o pogibiji Zrinjskog i Frankopana odr* žao je pretsednik »Slavulja« br. Ni* kola Sambrailo. Iza toga je vojna mu* zika otsvirala državnu himnu i uver* turu iz opere »Zrinjski« te »Franko* panku«, a sokolska pevačka sekcija otpevala je pesme »U boj, u boj...«
i	»Pesmu sokolova«. Proslava je za*
IZVEŠTAJ
o VII. župskom sletj Sok.ofcke župe Novi Sad. priredenom 24. i 25. maja 1930. g. u Novom Sadu.
I.	Utakmice.
24.	maja 1930. u 8 sati pre podne otpočele su izbirne utakmice vrsta, muškog i ženskog naraštaja prema propisima načelništva Saveza. Ove utakmice završene su u 12 sati u po* dne.
U ovim utakmicama učestvovalo
je u višem odelenju muškog naraštaja 3 vrste (2 Subotica i 1 Sombor); u ni* žem odelenju muškog naraštaja 4 vr* ste (Novi Sad, Subotica, Senta i Srbo* bran); u višem odelenju ženskog na* raštaja 2 vrste (Novi Sad, Subotica); u nižem odelenju ženskog naraštaja 3 vrste (Novi Sad, Subotica, Senta).
Rezultati ovih utakmiea ovi su:
Kod utakmiea za više odelenje muškog naraštaja: 1. Subotica 313‘50;
II.	Sombor 286'25. Kao pojedini u ovim utakmicama : 1. Ivančevič Ivan, Som* bor, 57; 2. Grajner Vladislav, Subo* tiea, 5(1*25; 3. Peh Karlo i Ežbah Dor* de, Subotica, 49-50 tačaka.
Kod	utakmiea	za više	odelenje
ženskog naraštaja: I. Subotica 302‘50;
II.	Novi Sad 290-50; III. Subotica 229. Kao pojedinci L Kisel Darinka, Subo* tiča 59*50; 2. Hardi Katica, Novi Sad 51; 3. Petrovič Jovanka, Novi Sad 47-50.
Kod	utakmiea	za niža	odelenja
ženskog	naraštaja;	I. Novi	Sad 323;
'II.	Senta 258; III. Subotica 232-50 ta*
čaka. Kao pojedinci 1. Meringer Mila, 60; 2. Maksimovič Smilja 58*50; 3. Le* tič Danica 56 sve iz Novog Sada.
II. Probe.
Probe svih vežaba, koje su se imale izvoditi na sletskoj javnoj vež* bi, vršene su 24. maja posle podne od
3.	do 7. sati na sletištu i to probe voj* ske, mornarice, nižih i viših razreda muške gimnazije, ženske preparandije dalje muškog i ženskog naraštaja. 25. maja od pola 8. do 9. sati pre podne vršene su dalje probe i to ponovlje* ne su probe muškog i ženskog nara* štaja, i izvršene su probe starije bra* če, članova i članica.
III.	Povorka.
U 10 i K sati postrojena je slet* ska povorka za ophod gradom, koja je pošla sa sletišta u У\ U. i stigla u K'12. sati na odredeno mesto za po* zdrav fla trgu Oslobodenja.
Red povorke i broj učesnika u ovoj bio je ovaj: Konjiča 22, vojna glazba 41, vojnici 240, mornari 36, fanfara — Subotica 18, zastave 9, starešinstvo i izaslanstva 33, članstvo u odori 208, članica u narodnoj nošnji 22, u odori 24, u vežbačem odelu 1108, naraštaj ženski u odori 18, u vežba* čem odelu 116, ženska učiteljska škola 121, fanfara Senta 30, muški naraštaj u odori 65, muška gimnazija viši raz* redi 170, niži 345, fanfara Novi Sad 28. Svega učesnika u povorci 1682 sa 24 redara sokolskih i sanitetskim od* redom od 5 članova. Članova u odori bilo je 338.
Na trgu Oslobodenja pred Mati* com Srpskom prilikom pozdrava go* vorili su: Starešina župe dr. Pavlas,
ključena završnom rečju starešine br. Zdravka Jovanoviča.
Na Durdev dan 6. maja prireden je u zajednici s vojskom trebinjskog garnizona Durdevdanski uranak u Goricu. Prisustvovalo je celokupno članstvo, naraštaj i deca i mnogo osta* log gradanstva. Na uranku je održao predavanje o značenju Durdevdana društveni prosvetar br. Branko Div* ljan.
U nedelju U. maja bio je »Nara* Štajski dan«. 15 točaka programa iz* vedeno je na opšte zadovoljstvo. Na* ročito dopadanje izazvale su ritmičke vežbe ženskog naraštaja uz pratnju vojne muzike i »Kozaček« muškog naraštaja. Poseta je bila dobra te je »Naraštajski dan« doneo društvenoj blagajni lep prihod.
Sada se vrše intenzivne pripreme za javnu vežbu 8. juna i beogradski slet.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAPLJINA.
Na dan 8. juna o. g. prireduje So* kolsko društvo Čapljina svoju godiš* nju javnu vežbu. U programu je pred* viden nastup svih kategorija, a tako* der i vežbača iz sokolskih četa, koje su u području ovoga društva. Iza jav* ne vežbe prireduje se akademija sa biranim programom.
Javne vežbe, koje prireduje dru* štvo Čapljina uvek su ličile na slet, jer se okupe Sokoli iz okolnih društa* va (Mostara, Stoca, Ljubuškog, Metko* vica, Opuzena, Vrgorca, Imotskog i Trebinja). Čapljina se nalazi na zgod* nom mestu, pa je svima omogučeno da je sa malim troškom posete. Za ovu javnu vežbu učinjene su naročite pripreme, tako da če ovo biti sjajna manifestacija sokolske snage u ovom kraju, pa se očekuje mnogobrojni po* set iz okolnih društava.
g. ban Dunič i komandant armije Do* kič, gradski načelnik dr. Borota i u ime Saveza podstarešina br. Dura Paunkovič.
IV.	Sletska javna vežba.
Sletska javna vežba otpočela je
25.	maja u 3A5. po podne i završila je u %7., tako da je celokupan pro* gram izveden za vreme od dva sata. Na javnoj vežbi izvedene su sve pro* pisane vežbe za svesokolski slet i pred sletske -dane i to ovim redom sa ovim brojem vežbača i vežbačica:
1. starija brača, vežbe palicom 60
2. niži razr. muške gimnazije, proste	247
3. ženski naraštaj, proste . . 127
4. viši razr. muške gimnazije, proste...........................167
5. avij. podofic škole, vežbe
puškom..............................220
6. 9 odelenja na Spravama i to: 2 vratila, 4 razboja, krugovi, stol, jarac i greda od kojih odelenja 6 članska, 2 članica i 1 naraštajsko sa po 7 večbača.........................63
7. žen. učit. škola, proste ... 123
8. muški naraštaj, proste . . . 208
9. članice, proste......................128
10. mornari, vežbe veslom ...	36
11. članovi, proste .	.	.	...	312
Ukupno vežbača:	1813
Sve su vežbe na sletu dobro izve* dene i javna je vežba ne samo zbog velikog broja vežbača več i zbog sli* kovitosti raznih nastupanja potpuno uspela; a naročito su sa dobrim uspe* hom izvedene vežbe Vojske, članova, starije brače, mornara, članica i mu* šog naraštaja.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN.
Na inicijativu privremenog odbo* ra jugoslovenskog društva u Apatinu održan je 29. marta o. g. osnivački zbor Sokolskog društva Apatin, na kome su se sakupili Jugosloveni iz mesta, oko-40 na broju, i jednoglasno rešili da se u Apatinu osnuje Sokol* sko društvo. Za pretsednika , osnivaf* kog zbora izabran je dr. Vakanjac Mi* lan, kr. javni beležnik, koji je upo* znao prisutne sa Zakonom o osniva* nju Sokola kraljevine Jugoslavije i sa Statutom o organizaciji i poslovanju SKJ.
Na predlog osnivačkog zbora So* kolska župa Novi Sad, potvrdivši osnivanje Sokolskog društva Apatin, imenovala je sledeču društvenu upra* vu:
Starešina:	dr. Vakanjac Milan,
kr. javni beležnik; zamenik starešine: dr. Gavrilovič Akksandar, sreski le* kar; tajnik: Gvozdenovič Hranislav, nastavnik grad. škole; pretsednik pro* svetnog odbora: Popadič Petar, na* stavnik grad. škole; načelnik: Krgo* vič Vidak. učitelj; načelnica: Miirtino* vic Sofija, učiteljica veština grad. ško* le; zamenica načelnice: Popadič Dra* ga, učiteljica; blagajnik: Izbradič Mi* livoje, opšt. podbeležnik; članovi uprave: Tomac Blaž, sudija; Žajgar Josif, veterinar; Arnovljevič Vlada, šumar. račun, nastavetnik; zamcnici: Popovič Vladimir, nastavnik grad. škole; Legetič Draga; Judt Zora; Mi* lutinovič Kajica, opšt. podbeležnik;
Švare Šteta, učiteljica; revizori: Kočo* ba Mirko, mef agencije rečke plovid* be; Gavrilovič Gavra, predglednik fin. kontrole; Sedlar Milan, poreznik u penziji; zamenici:	Maleševič Lazar
opšt. vojni referent; Vujičič Živojin, činovnik ribarske centrale; Kovačič Stevan, sreski polic, nadzornik.
Uprava je odmah otpočela svoj rad i to u prvom redu sa prikuplja* njem članova, imajuči naročito u vidu raspis otštampan u 8. broju »Sokol* skog Glasnika« odnosno državljana neslovena.
Uprava je sa prve svoje sednice poslala pozdrav Savezu SKJ uverava* j uči isti, da če Sokolsko društvo Apa* tin biti uvek verno i do samopožrtvo* vanja odano svom starešini Nj. Kr. Vis. nasledniku prestola Petru, kao
i	da če sve sokolske dužnosti striktno ispunjavati i sokolsku ideju tačno i dostojno u svom srcu, svojoj duši i svojim mišicama nositi. Zdravo!
SOKOLSKO LETOVALIŠČE NA JADRANU.
Sokolsko društvo u Novom Sadu ima lepu dvosipratnu zgradu sa lepim parkom i plažom u neposirednoj Mi* zini Hercegnovog (Bijeta) Boka Ko* torska za letovanje i odmor svojih ■članovav Kako je ova zgrada prostra* na te raspolaže sa prostorijama, u kojima može da primi do 120 članova, to se pruža prilika, da se i ostali ola* novi naše župe kao i ostalih župa mo* gu koristiti ovom zgodom, da irelativ* no uz male izdatke upoznaju naše le* po more i romantičnu prirodu najilep* šeg dela našeg Primorja, ti. j. Boko* Kotorskog zaliva (fjorda).
Nadajuči se, da če i u ostalim društvima biti onih, koji se žete kori* stiti ovako retkom zgodom, donosimo glavne uslove za to letovanje, kako sledi:
1. Svaki član(ica) (naraštaj, a deca ufz pratnju svojih roditelja (koji žele k'tovati. pC'aća za stan i hranu Din 20 dnevno i osim toga Din 100 u ime u pianine.
2. Pravo na letovanj e ima ju samo ona brača i sestre, koji su najemanje 3 meseca članovi pojedinih Sokolskih društava i koji su svoju č'lanarinu na vreme podmirili.
3. Pravo na letovanje imaju samo ona brača i sestre, koji su potpuno zdravi, što imaju potvrditi uverenjem svog društvenog lekara (uverenje mo* že biti za sve članove jednog društva na zajedničkom sipisku).
4. Letovanje počinje 15. VI. a tra* je do 15. IX. 1930. god.
5. Prijave: Svaki, koji želi letova* ti. mora se prijaviti putem svoga dru* štva i to najlkasmje do 1. VI. 1930. Ova prijava važi za one učesnike, koji žele letovaiti u prvoj grupi, t. j. od 15. juna o. g. dok os*a® učesnici, koji žele kasnije letovati, moraju se prijaviti najikasnije 15 dana prije svoga pola* ska Primečuj.emo, da če se uzimati u obzir samo prijave, .podnesene putem svoga društva.
6. Uplatu od Din 100 ima se iz* vršiti zajedno sa uipisninom, koju tre* ba uputiti priloženim čekom na Ljub* Ijansku kreditnu banlku, fil. Novi Sad, (društva neka doznačuju prema spis* ku prijavljenih novac u ukupnoj svo* ti). Svaki onaj, koji najmanje 15 dana letuje na moru, po naredbi M!. Saobra* čaja ima voznu kartu u pola cene.
7. Svaki učesnik(ca) dužan je so* bom poneti društvenu propismu legiti* maciju i sokolsku značku (vežbači i vežhačko odelo, a može i odoru).
9. Svaki učesnik(ca) moraju se po* koravati domačem redu i izvršiti na* toge upravitelja doma, j edino m reči sokolska disciplina.
10. Up'tatu za stan i hranu po Din 20 za onoliko dana, koliko želi letova'ti svaki učesnik, plačače na licu mesta upravniku doma, a može i za* jedno sa upisninom uputiti prilože* nom čekom.
1.	Za sva dalttja obaveštenja otara* titi se na pretsednika odbora za le* tovanje br. Kosta Živojnoviča (Dro* gerije Higija) Novi Sad, Trg Osfrobo* denja br. 2.
Donašajuči gornje preporučamo bratskim društvima, da o ovome oba* ves*te svoje člansltvo i da mu tom pri* likom protumače svu važnost ovakih letovanja, a uz to kao Sokoili treba da iskoriste svaku friliku da uipoznajiu našu lepu otadžbinu i naš lepi Jadran.
ŽUPA OSIJEK
SOKOLSKO 'DRUŠTVO iNIJEMCI.
Dana 30. aprila o. g. održana je sednica Sokolskog društva. Prvo je raspravljen i jednoglasno primljen budžet za godinu 1930. i to kako sli jedi:
Prihod ................ 11.600 Din
Rashod.....................*11.600	„
Nakon toga starešina predlaže, da se izahere no.vi načelnik pošto se do* sadašnji načelnik zahvalio.
Večinom glasova izabire se za privremenog načelnika brat Ivan Blaš* kovic koji se prima dužnosti.
Nadati se da če novo izabrani na* čelnik početi sa radom na organizira* nju sokolskih četa okolnim selima.
■e----•---------------—--------
ŽUPA LJUBLJANA
ŽUPA MARIBOR
ŽUPA NOVI SAD
'WV
SEVER & KOMP,
Zahtevajte ponudbo!
Ne zaboravite da posetite na sietištu paviljon broj 31
Slike umu Okvirjenje slik iiihih Slike
Najnovejši vzorci okvirjev! Velika izbira! Knjigoveznica izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela.
BKS8 КмШ \ UlLiSnll, Sv. Florijana ulita 12
SOLIDNO DELO!	ZMERNE	CENE!
Trgovina pomorskih i ribarskih potrepština
Depolo i Stipčić
——suSak ишмиаим
Lakovi, boje, firnis, konopi, mreže itd.
Fotograf, atelier „VIKTOR11
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki »liki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
HOTEL „ORIJENT
BEOGRAD, Nemanjina ulica 2
Hotel u bližini željezničke Staniče, vezan sa sletistem tramvajem br. 2 i centrom varoši tramvajem br. 5. — Tramvajska stanica ispred hotela.
Prvoklasna kujna. Čiste sobe. Cene niške
Putnička garderoba
SAVA
Savsko pristanište
preporuča se Sokolima za ostavu i pohranu prtljaga. — Otvoreno u svako doba dana i noči. — Beograd
lajliHavalBita 81 Stili
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
»IZVOR«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE I KRATKE ROBE
SUŠ AK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA predutjtna Zvonimiro** ul 92
„Kavana Medulic", Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uređena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi 1 i f t u prvi sprat, gde se naiazi najveća DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V1 a s n i k: Ćiril Tratnik
VELIKI IZBOR
košulja, gača, kravata sopstvene izrade, kao i ostale prvoklasne galanterijske robe.
CENE VRLO JEFTINE! Ga^nterUska-^"^ BožidaraJ.Živkovića
BEOGRAD, Kralja Milana 80 (do „Londona").
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine
Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 2f>-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 2% Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroj* v lastni delavnici.
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u avim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine & 0’80 m širine samo Din 2o0. Na taj način dolazs mušterije do jeftinije robe (po metru I Din i više), nego da kupuju golovu robu. PoSiljku od preko 500m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadiaar (barvarija)
Mitič s Mernik
pleskarja in ličarja
V v
poslednje pariške mode ima u ogromnom izboru i prodaje u čast sokolskog sleta po Izuzetno niškim cenama najveća radnja
I. Milkic, Beograd, Knez MlhaJlova 3
se priporoča p. n. sokolskim društvom za nabavo vsakovrstnih
SOKOLSKIH PRAPOROV
Na željo predložim vzorce, načrt in proračun franko gratisf
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
LJUBLJANA, SV. PETRA CESTA 25
Zavod za umetno vezenje in tvornica društvenih zastav itd.
L NEŠKUDLA
gde se priredjuje najboija brazi-Ijanska kafa na našim naročitim električnim EKSPRES mašinama
Šolja kafe Din V—
Tražite svuda JUGOBRAZIL KAFU, jer je najboija i garantovano bez ikakvih primeša
IP* Tko oglašuje, taj napreduje!
g
ZA MORE!	ZA	PLAZU!	Pf
Trikotaža
„SPORT“ I
BEOGRAD	g
Knjeg-inje Ljubice 15a — Makenzijeva 18	U
ima najveće stovarište kostima i gačica za kupanje	S
мгк«»»ик»нк№:у»|ди
HOTEL „UNION”
PAL ATA „KOSOVO<( - KOSOVSKA UL. 11
- BEOGRAD ------------------
PreporuČuje svima posetiocima sokolskog sleta 200 moderno uredjenih soba sa tekućom hladnom i toplom vodom, lifto-vima, telefonima na svakom spratu itd. — Ujedno preporu-čuje i novouredjeni restoran i kafanu, sa ukusnim jelom i prirodnim pićem uz umerene cene, kao i higijensko ure-djeno parno kupatilo* — Sokoli) Sokolice pazite na železničkoj stanici na naš putnički autobus, koji će Vas dovesti besplatno do hotela, гггггпг-ггг
Sokolovi!
Svojim posjetom Beograda .posetite i našu radnju, da se upoznate sa najmodernijim radio aparatima, koje možete dobiti i na otplatu.
Tražite besplatno naše cenike i kataloge.
VIKING
Knj. Ljubice 5
Tvornica gimnastičkih 1
= sportskih sprava —
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskib vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, aprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - Ktstrovmi enih besplatno-
I
£
Direktan priključek na elekričnu mrežu
bez akumulatora i baterija sa
TELEFUNKEN 31 w
3-cevni prijemni aparat za varoš sa trostrukom talasnom skatom.
Slušajte mesnu stanicu bez visoke antene. Naj-savršenija reprodukcija. Skala tonova 7 V2 oktava. Šaltovanje pomoću dugmeta. Sa priključkom za električnu reprodukciju gramofonskih ploča.
Cena sa sijalicama 3.500*— Din.
Za svaku svrhu i za svaki džep jedan podesan TELEFUNKEN APARAT.
TELEFUNKEN
Najstarije iskustvo. — Najmodernija konstrukcija.
JUGOSLOVENSKO SIEMENS A. D.
BEOGRAD, KRALJA ALEKSANDRA ULICA 8
Zastupnici u svim većim varošima.
S Г
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEMSOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
IM**
y O
10j00^«ošulja
prodajemo po baga-teljnoj ceni:
Din 65, 80, 85, 88
Galanterija „Globus"
BEOGRAD
Kr. Milana73 - Kn. Mihajlova 39
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka ret pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
Žulj
svaki pa i najstariji skida za 5 dana TINKTURA SANITAS. Preparat je odlikovan u Parizu najve-ćom nagradom i zlatnom medajlom 1928. — Prodaje
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
REUMATIZAM
Ischias, ukočenost žila, kost ob olju, zubobolju, glavo-bolju itd. 1 iječi najsigurnije „ANTIRHEUMIN1*, koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a
pokusnoj 18 Din.
FERRALBUM1N
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabo-ći, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvađača: Mr. A. Mrku-šića, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-ćem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina" za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
A. Golob & Comp.. Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga samotne opeke!	Konkurenčne	cene!
R.I.Vrignamn-ftolanovič
——Suša k јјвшшавиави
Ugao Strossmayerove i Draškovićeve
Prodaja šivaćih Strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niške cijene
Najveće fabrično stovarište dečijih kolica
V
A
L
A
BEOGRAD, VAS1NA ULICA broj 26
V
A
L
A
Tražite besplatno bogato Hu-strovani cenovnik sa slikama
Znojenje
svako prestaje upotrebom „Balzama Sanitas*4.
Prodaje
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
SESTRE SOKOLICE! - BRATJE SOKOLI!
Restavracija „ŽIROVNi VENA€“
■ BEOGRAD, ZELENI VENAC ŠTEV. 10 p
== Poznana stara beogradska gostilna v sredini mesta. jgj Ш Domača in srpska kuhinja, prvorazredna vina in najbolje =
Ш pivo. Na ražnju pečeni jančki, prašički, razniči in čevapčiči,
== Veliki salon in terasa. Vsak večer koncert. Cene zmerne. ЦЦ
= Poslovodja brat PAULE STELE gg
Odlični motodkl D-RAD
Tražite ponude kod zastupnika:
Stevan Puce, Beograd, Karadjordjeva 79/a;
Teh. biro Ing. Solarovića, Novi Sad, FutoSki put 681 Emil Perles, Он1јек, Desatičina ul. 10;
Branko Zadobosek, Zagreb, Palmotićeva 24; „Jugotehnika“, Maribor, Slovenska 6;
Franjo Flesch, Split, Maribor 7;
„Metallum“ d. d., Sarajevo, Aleksandrova 45; Aleksandar Levković, Veles.
Kolonjske
vode
na gram u svima mirisima najboljeg kvaliteta sa trajnim mirisom prodaje naj-jeftinije
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
FOTO - ATELJE
„GAVRA“
BEOGRAD Kra'ja Milana 12, Balkanska 42
Speeijalno za svesokolski slet udešen tako, da niožo bradu i seslre Sokole (ice) zadovoljiti sa najlepšim fotografijama i brzom izradom, kako bi poneli lepu uepomenu sa eleta i Beograda. Cene vrlo solidne. Za posetu moli VaS brat
GAVRA.
7
Prodaja tehničkih proizvoda g- društvo s o. j.
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA UiLICA BR. 4
Geodetski instrumenti i pomagala eviju vrsti.
P, H. Petrovi*
Trgovina porculana i stakla
минивмннвашажмамммв1
Sušak, Strossmayerova 8
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
M
ђ
H
1/1
1-4
ij
£
sr * '■
K*,
A
Midere i pojase
od gume triko kao i platnene gotove i po meri do-bićete najjeftinije kod
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
Za vreme sleta specijalne cene!
vseh vrst po foto* orafijah ali rizbah izvršuje za vsatovn sten tisii nalsoltdneje
LUD. BARAGA + LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
KUSARNASTDEU
tlUBUANRDMMIITtltOVfm
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Telefon 29-80
Telefon 29-80
,f Oglašujte u Sok. Glasniku!
Neka odmah jave
svoje točne adrese one osobe, koji bi htjele da od nas nauče lijep, čist i lagan kućni obrt, pa da si tako pribave stalno i osobito unosno kučno zanimanje ili nuzzaradu. Neka se jave samo oni, koji raspolažu sa svotom od najmanje Din 3650 —, pa da tako mogu nabaviti i za to potreban stroj. Poduka je besplatna, zarada 10 do 12 Din na sat. Materijal za rad dajemo mi. Osim privatnih naručitelja može svatko stalno raditi i za našu tvrtku, jer i mi u svako doba uz gotov novac preuzimljemo svaku količinu gotovo izradjene robe, što i pismeno jamčimo. Za odgovor treba priložiti marku
Grauert, tvornica Strojeva d. d., Generalno za-stupstvo i skladište, Osijek I., Krežmina ul. 13
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. ф Telefon štev. 108
Narodni dom	=
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °/o, na menice po 9 %. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
10% popusta
daje braći Sokolima poznati umetnički atelje
„ZRAK“
BEOGRAD
KRALJA MILANA 80 đo Hote) „Londona"
Vrši najmodernija snimanja — izradjuje amaterske ra-dove jevtino — prodaja foto - materija! a.
TELEFON 45-05
Grobmlng-Lesica-Mole:..........."=--7=
Srbskohrvatsko-slovenski slovar
Besedni zaklad tega slovarja vsebuje izraze iz vseh knjig, ki so v rabi v naših društvih in časopisih, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti za vsakogar, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pravilno izgovarjati. V slovarju sta upoštevani ijekavščina in ekav-ščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvatskih ne srbskih knjig in Časopisov.
Ker naklada slovarja pohaja, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Pripravlja se slovensko - srbslrohrvatski del!
Haiočila sprejema Učiteljska knjigarna v Ljubljani, Frančiškanska ul. 6
CENA V PLATNO VEZANI KNJIGI DIN 50*— Pri skupnem naročilu 10 knjig 10 °;0 popusta
Upozorite
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у ЈБубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана- Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаНи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врст: лкова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улеиш.не као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марКе „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс:во и ваздухопловство.
ТАЧНА И СОЛИДНА ПОГЛУГА.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
REGISTROVANA ZADRUGA S 0GRANICEN1M JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - prograinatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, L.JUBUANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
•■i*
i Vaše znance, da ću ih posve badava zauvijek osloboditi neugodnog znojenja nogu pa makar se to znojenje pojavilo i za jako toplih ljetnih dana. Nije to nikakav lijek, nego posve jednostavni naravni postupak. Molim marku za odgovor
J. LUSTIK, OSIJEK
KREŽMINA ULICA
Ваш укус ће бити потпуно задовољен, а Ви за пролетњу и летњу сезону елегантно и лепо одевени, ако посетите нову радњу
МЕТЕОР
44
стовариште мануфактурне робе
БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАЈЛОВА УЛИЦА број 29
чији је лагер снабдевен богатим избором најелегантнијих и најмодернијих тканина из првих светских фабрика. Цене солидне — услуга брза и тачна. Државни службеници, пензионери, официри и учитељи могу добити робу на петомесечну отплату по веома повољним условима и јевтиним ценама.
ПРЕГЛЕД РОБЕ СЛОБОДАН!	КУПОВИНА	НЕОБАВЕЗНА!
NOVI CIJENIK A šalje badava tvornica tambura
Tambura v шерап m.oilo. Sisak br.80<Hr«atska)
Juvelier
«*
Stan. Ognjanovič
Lasovnicar
preporučuje Sokolima svoju radnju za svu opravku kao i za sve potrebe iz ove struke
BEOGRAD, KRALJA MILANA 81
.
MILU PLIM ■ (10) SO
TELEFON 55-27
Kuća I reda poznata po čistoči i konforu (topla i hladna tekuća voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta itd.) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima i brači Sokolima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama.
Boja svih vrsta: za farbanje, molovanje i krečenje najpovoljnije dete kupiti kod brata
Fotografski atelje „Portrait44	f	SVETISLAVA I BRANKOVIČA
lllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllffllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllltlltlllllllllllllllllll	*	kJWJ-.mAUAu.n.w.r».	J.unnimviiv
BEOGRAD
KNEZ MIHAJLOVA 7/III sprat. - LIFT
Izradjuje sve vrste snimaka. — Cene umerene!
Skoplje BEOGRAD	Kragujevac
Kraljev trg 4	Knežev spomenik 5	Kralja
Telefon 176	Telefon	12-43	Aleksandra	br.75
Jovan Fralt
Izdanje muzikalija. Specijalna trgovina muzikalija, muzičkih instrume-nata i klavira prvoklasnih fabrika „F8rster“, „Petrof“, „Stingl original11 i dr.
Beograd, Kralja Aleksandra ul. 11
Katalog na zahtev besplatno.
fe
g
Hotel i restoran „BALKAN"
II
Beograd * Terazij e |
Preporučujemo svim posetiocima sokolskog sleta g naš odlično uredjen hotel sa potpunim konforom a £ u najstrožijem centru grada — vezan tramvajima pj g svih linija. — Specijalitet je naš čuveni restoran fi sa prvoklasnom domaćom i stranom kujnom i U m	izvršnim	pićem.	ђ
K	И
a	6
»МААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА^-SOKOLICE posetite zvaničnu prodavnicu najčuvenije engleske fabrike gramofona i ploća SOKOLI
.HIS M ASTER’S VOICE“
N a dugoročn u otplat u. / Trgovina hartije i kancelarijskog materijala Kralj. Dvor. Jtnžrak, Liferanti
Telefon 17-61
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
GRGA HORVATEK
^—	—ZAGREB
FRANKOPANSKA UL. BR. 9 =====
Izradjujem sve vrste propisanih sokolshih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokoiskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
»v
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošurejn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mesč., sred.šole/Risanke,dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V las ni k: Ćiril Tratnik
Prilikom boravka u prestolnici ne zaboravite posetiti naše stovarište
S
s
carapa
PHILIPS -ov prijemnik broj 2514 snabdeven je čuvenim PHILIPS-ovim „MINIWATT“ cevima, te je radi svoje
tehničke savršenosti već davno poznat kao savršen radio aparat.
Osnovana 1863.
yVVWWYWWVVVWVVW^
U tom su aparatu ujedinjene sledeče prednosti:
direktan priključak, lako i ostro ugadjanje, prirodna reprodukcija, jednostavno rukovanje.
Samo nekoliko meseci plačate Dinara 325*— pa ste sopstvenik ovog odličnog aparata.
Raspitajtc se kod kojeg radio trgovca glede otplate.
PHILIPS
Muzička kuta »Harmonija«
BEOGRAD, KRALJA MILANA 43 ♦ Telefon 27-48
Največi izbor!
Grarhofona, gramofonskih ploča čuvenih fabrikata „PAT H E", „HIS MASTER S VOICE“,svih muzičkih instrumenata, žica, nota.
Izložba: Philips radio aparata, glasnogovornika, cevi itd.
Povoljni uslovi plačanja, cenovnici besplatno!
Radio aparate Saljemo radi probe u stan.
FOTOGRAF. ATELJE
„NADA“
BEOGRAD, Sarajevska 19
Za vreme trajanja svesokolskog sleta radiče fotografije po naroči t o s n i z e n i m c e n a in a za braču Sokole. •
j DEŽNIKE IN SOLNČNIKE : ■
J	v	največji	izbiri	priporoča	po	nizkih	cenah
ИИ—И|ИИ|Н
I	L.MIKUŠ
\LJUBLJANA, MESTNI TRG 13
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
^- SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICAbr.7
UTEMELJENA _ GODINE 1890
® о
-* c
<0 .E
in ■*”* i
Ф
Cn —'
<D o
S-a >'0 o
| s
v_
cn
.£ <d
ц
N ra
BRZOJAVI: KRALJETA S U Š A K ,9
Prilikom Vašeg boravka u Beogradu za svesokolski slet ne zaboravite uzeti poklon za svoje na domu. Koristan poklon za svakoga naći ćete u najvećem izboru
(naliv pera prvih svetskih maraka u običnoj i luksuznoj izradi, torbe za akta, novčanici, podmetači, albumi itd.) kod
Kr. Dvorskog
Liferanta
MARIČIĆA i JANKOVIČA
Knez Mihajlova 26 BEOGRAD Telefon 6-34
trgovina hartije, kancelarijskog, školskog, crta-ćeg i tehničkog materijala
GENERALNO ZASTUPSTVO najboljih pisacik mašina na svetu »UNDERWOOD«
Terazije 2 (Palata Praške Banke)
Џакове, Цираде и Канап
продаје најјефтиније
Аврам Шиф
БЕОГРАД, КАРАЂОРЂЕВА 67a
Т е л е ф о н 2925 Телеграми: Канапија
Фабрика и централа: НОВИ САД Тражите ценоввик I
£е/л/а o2>uća
Uzorak 470
Br. 19—22 Din 29 —
Br. 23-26 Din 39-—
Br. 27-30 Din 49'—
Dečja platnena cipela na špangu u beloj i sivoj boji sa gumenim djonom.
Din. 79 r
Uzorak 100
Kožna vežbačka cipela sa belim hrom djonom veoma laka i praktična, preporučujemo je stoga naročito Sokolima.
Din. 59
Uzorak 903
Lagana bela platnena cipelica sa kožnim djonom, za jedinstvenu cenu od broja 25 do 34.
Din. 59
Uzorak 470
Bela, siva ili crna platnena cipela sa gumenim djonom, elastična laka i veoma jeftina, izradju-jemo je u svim bojama.
Din. 89,
Uzorak 179
Bela platnena cipela sa gumenim djonom ukra-šena je raznobojnim gumenim umetkom.
Din. 169
Uzorak 763
Damska kožna cipela na kopču sa niskom petom. Lagana i udobna kao sandala.
Din. 269.-
Uzorak 634
Krasna muška polucipela iz najfinije kože u. braun ili crnoj boji, modernog oblika.
Din. 99.-
Uzorak 270
Ženske cipele od najboljeg češkog lanenog platna u bojama beloj, sivoj i drap, sa vulkaniziranim gumenim djonom i potpeticom.
Ugodne i udobne za dnevnu upotrebu.
Din. 229.-
Uzorak 931
Veoma elegantna damska cipelica sa kopčom na visokoj peti. Novitet letnje mode.
Din. 129.
Uzorak 171
Muske platnene polucipele sa gumenim djonom u beloj, sivoj i drap boji. Ugodne i izdržljive.
Din. 99.
Uzorak 205
Dečja radost ne može biti bez udobne i lagane cipelice. Izradjene od laka ili najfinijeg boksa, fasone prilagodjene dečijoj nožiči za cene pri-stupačne svakome.
Dift. 89,
Uzorak 170
.Za tenis ženske i muške cipele od engleskog ; platna u beloj boji sa djonom od sirove gume.
jDin. 99.
Uzorak 175
Damska platnena cipela na šnit sa gumenim djonom. Okrašena umetkom raznobojne gume.
Dm. 229.
Uzorak 18l
Kožne luksuzne cipelice iz raznog pletiva. Krasni uzorci dostojno če dopuniti Vašu proletnju toaletu.
Din. 199.-
Uzorak 663
Muške polucipele (Fleksible) ukrašene ukusnim bušenjem i kombinacijom boja. — Lake i udobne kao sandale.
Jzdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Koičeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.