Načelo obtužbe u našem kaznenom pu«tupniku. 139
Načelo obtužbe u našem kaznenom postupniku.
(Dopis)
Mjeseca oktobra, godine 1897 donicla je »Naša Sloga«, što izla/.i svakog tjedna u Trstu, lokalni dopis iz Liburnije (kotar Volosko), u kojeinu bijašc ostrih napadaja na poznatoga dra. Ivana K. u Matuljah, osim toga i na njekog pokojnega Frana M. te na živučeg Vicka D., gorljivog sljedbenika K-eve protunarodne nauke.
Radi toga dopisa prijavili su dr. Ivan K., Josip M., nečak pok. Frana M. i Vicko D. urednika »Naše Sloge« prof. Matka Mandiča u Trstu radi prestupka uvriede poštenja te su zahtjcvali kazneni progon proti istomu.
Usljed te prijave poveo je sud iztragu, a urednik Mandic, nehtijuci odati dopisnika, preuzeo je na se svu odgovornost radi upitnog dopisa. Nakon provedene iztrage obaviestio je sudac iz-tražitelj tužitelja u smislu §-a 114 k. p. Cetrnaesti dan iza toga obavieštenja podnieli su dr. Ivan K. i Josip M. obtužnicu proti Mandiču, dočim se je D. povukao ,sa mejdana. Nu ta obtužnica nije bila podnesena, kako to zakon zahtieva, kod sudca iztražitelja ili predsjedničtva vlečne komore na c. kr. zem. sudu u Trstu, nego na c. k. kotarski sud na Voloskom, tako da nije mogla biti u pravo doba na pravom mjestu.
Proti toj obtužnici, koju bi vlečna komora na trščanskom zemaljskom sudu bila morala odbiti »a limine«, podnio je okriv-Ijenik Mandič prigovor. Viši zemaljski sud pronašao je odbiti pri-vremeno obtužnicu, ali ne radi toga što bijaše podnesena izvan roka, nego jer ju je smatrao bezobličnom, ostavljajuč prosto tužiteljem, da se posluže propisom §-a 211. k. p. Sudac iztražitelj u Trstu dao je uručiti odpravak prizivne riešitbe okrivljeniku INIandiču ter je poslao istu c. kr. sudu na Voloskom, uputom, da ju priobči tužiteljem te ih poduči u smislu §-a 211 k. p. Sudac na Voloskom izveo je nalog dobiven iz Trsta, ali podučio je tužitelje, da mogu podnesti novu obtužnicu ili ine predloge u roku od 14 dana. Kad je to obavio, vratio je spise s dotičnim zapisnilcom sudcu iz-tražitelju.  Ovaj je namah opazio pogriešku sudca na Voloskom
140 Načelo obtužbe u našem kaznenom postupniku.
sjetiv se, da § 211 k. p. govori o roku od 3 dana, a ne od 14 dana. Što če, što neče, pošlji on natrag spisa na Volosko nalažuč tamošnjemu sudcu, da pozove opet tužitelje te ih poduči, da rok za podnesenje nove obtužnicc nije nego od 3 dana. Sudac na Voloskom učini opet po volji sudca iztražitelja i poduči tužitelja. Ali medjutim su bila več prošla tri dana od priobčenja prizivne riešitbe i nova obtužnica je došla na viečnu komoru u Trstu tekar osmi dan iza toga.
Kad je i ta nova obtužnica bila dostavljena okrivljeniku Mandiču, on je podnio prigovor i proti njoj, obrazloživ ga v glavnom time, što je obtužnica podnesena izvan roka predvidjenog u §-u 211. k. p. te time zastarano pravo tužitelja do obtužbe jasne ustanove §-a 46. k. p. Prizivni sud odbio je prigovor okriv-Ijenikov, navadjajuč, da nije krivnja tužitelja, ako ih je sudac na Voloskom krivo uputio o roku §. 211. k. p. i da se ih radi toga nesmi lišiti prava do obtužbe.
Time je obtužnica postala pravomočnom i zemaljski sud u Trstu kao porotni dvor odredio je dan za razpravu negdje pred Božičem godine 1898. Ta se razprava nije obdržavala, jer je okriv-Ijenik pravodobno predlagao delegaciju druge porote izvan Pri-morja. O tom predlogu, koji nenadje uslišanja na vrhovnom sudu u Beču i koji je bio popračen niečnim izvještajem zemalskoga suda u Trstu, pregovoriti ču, ako Bog da, drugom prilikom; danas mi je zadača inaka.
Konačno dakle došlo je do razprave u gornoj stvari i to dne 30. ožujka t. g. baš na Veliki Četvrtak, trščanskom porotom. Stranke su pristopile osobno i svaka sa svojim braniteljem. Nakon što bijaše sastavljena porotnička klupa i po tom u javnoj siednici pročitana obtužnica, zamolio je branitelj obtuženikov za rieč te u glavnom izveo što sliedi:
Netom pročitana obtužnica podnesena je izvan pravog roka te se zato mora riešiti obtuženika od obtužbe u smislu §-ov 259. točka 2 i 317. k. p., ne da bi se dala pitanja porotnikom. Kako je razvidno iz spisa, več prva obtužnica podnesena od tužitelja bijaše prekasno podnesena, jer je prispjela iztražnome sudcu tekar iza 14 dana predvidjenih v §. 114. k. p. Tužitelji su doduše pod-nesli prvu obtužnicu cetrnaesti dan, ali su to učinili na krivo mjesto, jer aakon izričito zahtieva — gledaj §-a 114. i 208. k. p. — da
Načelo obtužbe u našem kaznenom postupniku. 141
se obtužnica podncse pred sudca iztražitelja. Uzmimo da bi tužitelji bili podnieli obtužnicu pred c. kr. kotarsko glavarstvo ili na občinu ili na Bog zna koju drugu oblast, tako da obtužnica nije prispjela u 14 dana sudcu iztražitelju, zar bi ju bili podnieli pravodobno? Dakle več s prvom obtužnicom sbilo se je ono što prieti tužiteljem §. 46. k. p.: oni su izgubili formalno pravo do obtužbe, jer se nisu držali zakonom ustanovljenoga roka. Ali reči če se možda da je prva obtužnica izvan postupka te da se današnja razprava ima voditi na osnovi druge, sada pročitane obtu-žnice: nu ja se tim prigovorom neču baviti, premda bi mogao zvati u pomoč onu staru: »quod initio vitiosum est, tractu temporis convalescere nequit«; moja teza ima dovoljno podloge iu drugoj obtužnici. Iz spisa je razvidno, da su tužitelji podnieli drugu obtužnicu tek osmi dan iza što jim bijaše priobčena prizivna riešitba, s kojomje bila odbivena prva obtužnica; oni se dakle nisu držali roka ustanovljenog u §-u 211. k. p. te se je i ovaj put obistinio slučaj, da su u smislu §-a 46. k. p. izgubili pravo do obtužbe. Prizivni sud je odbio prigovor proti drugoj obtužnici, ali ta riešitba nije prejudicielna za veleslavni sudbeni dvor, koji ima danas su-diti. Iz obrazloženja prizivne riešitbe ne proizlazi, da tužitelji nisu podnieli obtužnicu prekasno, nego se njekako veli: kad tužitelji hoče s obttžbom pred porotni dvor, slobodno jim, ali ni obtuže-niku se time neuzkračuje nikakvo pravo, što mu ga daje kazneni postupnik. Ako bi prizivna riešitba imala vezati sudbeni dvor, koju bi vriednost imali §-i 259. 317. k. p.? Inače je več i vrhovni sud u Beču rešio to pitanje, kad je u riešitbi od 21. novembra 1884, br. 9944 izrekao: »Sudbeni dvor na glavnoj razpravi mora riešiti obtuženika, ako obtužnica nije bila podnesena pravodobno, makar je prizivni sud zabacio prigovor što se je na tu okolnost osnivao.«
Na ovom istom sudu se je lani razpravljao slučaj, gdje je uzprkos tome, da je i formalna i matcrijalna zastara bila očita, prizivni sud zabacio prigovor proti obtužnici, ali je sudbeni dvor sasvim tim izrekao osudu, kojom je riešio obtuženika u smislu §-a 317. k. p. Obzirom na kategoričku ustanovu §-a 211- k. p. koji odredjuje rok od tri dana za podnesenje popravljene obtuž-nice; obzirom na jasnu ustanovu §-a 46. k. p., koji tužiteljem prieti gubitkom prava do obtužbe, ako ne drže roka predvidjenog
142 Načelo obtužbe u našem kaznenom postupniku.
u §-a 114. odnosno 211. k. p.: nijc druge nego proglasiti osudu po §-u 317. k. p. i riešiti obtužcnika te obsuditi tožitelja na iz-platu troškova. — Tužitelji čc se možda braniti i tirne, da jih je sudac na Voloskom krivo uputio te da to nesmje njima škoditi. Čast i poštenje sudcu na Voloskom, ali njegova zabluda nesmje škoditi niti obtuženiku. Inače pak treba opaziti, da sudac nije niti bio dužan podučiti privatne tužiteljc o njihovom pravu — ta dužnost postoji samo glede okrivljenika u § 3 k. p. — a kako ih je podučio, to je njihova i njegova stvar: obtuženik se drži samo zakona. Od starine postoji pravno načelo, da: »ignorantia iuris nocet«, a kamo li nemora biti to danas, u predležečem slučaju, gdjc nastupa obtužbom jedan doktor utriusque iuris? Neka se tužitelji razagnu sa sudcem voloskim kako jim drago: obtuženik mora biti danas riešcn od obtužbe, a oni osudjeni da platc troškovc.
U smislu tih izvcdenja konkrctovao je branitelj obtuženikov svoj predlog.
Zastupnik tužitelja protivio se je predlogu navadjajuči u glavnom, da sudbeni dvor ima poštovati prizivnu riešitbu, koja za-bacivši prigovor proti obtužnici je zabacila time i pitanje zastare te da su tužitelji svakako bili zavedeni u zabludu od sudca, koji ih je krivo podučio, što da jim nesmje nipošto škoditi. Predsjcdnik razprave konstatovao je iz spisa, da su navodi branitelja Sto se datuma tiče, posve izpravni.
Nakon što se je sudbeni dvor povukao na vicčanje o iM-a-niteljevom predlogu i tamo ostao skoro kroz čitavu uru, povratio sc je u dvoranu te je predsjednik proglasio osudu, kojom bje obtuženik Mandic riešcn od obtužbe i to s razloga navedenih od branitelja.
Dok ovo pišem, neznam dali su tužitelji prijavili ili podnesli kakvo pravno sredstvo proti gorinavcdenoj osudi, ali što bilo da bilo, svaki pravnik mora pristati na tu osudu, koja, dočim odgo-vara slovu i duhu zakona, pokazuje joštc neodvisnost sudaca i potvrdjuje glavno načelo, na kojem se temelji naš kazneni po-stupnik, a to jc načelo obtužbe. Istina je, to načelo se izrodjuje glede javnih delikta preveč i prečesto u načelo iztrage, ali glede
Iz pravosodne prakse. Civilno pravo. 143
privatnih delikta to načelo vriedi jedino, absolutno, gospodujuče. I baš za slučaj, što sam ga gori priobčio, na to načelo pokazuje i sam § 211 k. p., koji se u zaporkah poživlja na §§ 46 i 27 k. p., od kojih prvi govori o privatnom tužitclju, a drugi o državnom odvjctniku. Razlika je jasna: sudčeva je dužnost, da pazi na diclo-vanje državnog odvjctnika, a privatni tužitclj gubi pravo do obtužbe, smatra se da odustaje od obtužbe, ako se nedrži zakonom propisanih rokova.
U priobčenom slučaju žalostno je samo to, da prizivni sud odbija prigovore proti obtužbi preziruči ustanovu § 213 točka 3 k. p. i time daje mjesta bezpotrebnim razpravam, kojc se nebi obdržavale, kad bi se zakon zdravo tumačio.
U Trstu, 7. aprila 1899.
Dr. I. Z. Š.