JAMAMI SLAVIM-'
PODUČIVEN LIST V RAZNIH LJUDSTVU KORISTNIH REČEH
SLAVJANSKIGA DRUŽTVA T TEKSTU.
Pmka. JldrmM StlrMTrrrTith.j.l v svttbih*tnh po!, M Zanajnlm članovim brci poeeboigo »Učili poiiial; domačim član. pa 3 for. nečlanovaiu po 3 for.; a poito 4 for. ■■ celo Ido dajal.— Za vaako Irl zrezka a* bo predplačilo y druibenakioi lU.iiu jemalo.
Ust 3.
Mesca Maja -
1850.
Porotnici. : ^
Novo karno poslupanje več je proglašeno,'! sva je prilika, dn če s l.Julia meseca t. g., u život stupiti. Sa diejslvo-vnnjem ovoga, buduči da na temelju javnosti i ustmenosti počiva, postaje jedno od najveštestvenijih uslovijah uslavnoga života istinom. No za podiči kakvo lepo i krasno zdanije, u kotu bi naše života dane provodili, ne išle se samojlobroga i dovoljuoga za zidanje materiala, toga bo nije dosta; več se potrebuju itraže veštočke ruke, koje bi.kadre bile iz materiala i samo zdanije podiči. Islo se tako ima isa karnim postopanjem. Karno je to postupanje samo kamenje za zidanje nuždno, zidari pak, koji ovoine upolrebitelnu formu dati imaju, jesu narod isudije. lovi su upravo oni, kojima če postupanje ovo pri obdčržavanju i izpunjavanju karne pravde kao ukazatelni purst ili putokazatelj služiti. Od njih če sad naročilo imati za-visiti zasvedočenje, da ovo od sada u upolreblenijii postoječeg sa svini odslupajuče i različno postupanje dovoljno jamčenje za dobro obderžavanje i izvčršivanje karne pravde podaje, i da tako umišljenu sverliu posliznva t. j. da se posredstvom toga s jedne strani; dokučenje i kaznenje prestupakah, pogriešakah i zločinslvah, a s druge opet strane ovih umalenje pospieši. I po lomu je dakle dužnost'naša upoznati se podrobno sa ure-djenjem ovoga novog postupanja. Pre svega pak neka oni, koji če iz sredine gradjanah izabrani odsudu svoju u najtežim ziočinstvama imati izricati, na vngi izmiere važnost toga zva-nijn i neka sc potrude, da sd ovim skopčane dužnosti snažno i močno izpune, jersnrao če onda i tako porotni sud biti pravi narodni sud, 1 kao takovi tek moči če njemu pripadajuči visoki poziv lzpuniti.
Mi čemo ovom proglašenom karnom postopanju osobito vnimanje naše pokloniti i tako najglavnije njegove članke u od vremena ua vreme sljcdovati imajučim sastaveima razsudjenju i prelrcsanju podvčrgavati. Pritoin čenio u toliko ono, što nam je knjižeslvo u struci knrnog zakonodavstva i toga postupanja podalo, u prizrenje uzimati, u koliko nam bude od pomoči pri dostiznvanju naše nainicre: narod o zadatku i važnosti javnog i uslmcnog karnog postupanja ubaviestiti. Itako uzimamo da-nas u pretresanje porotu, i od ove samo institut porotnikah.
„Po novoin zakonu o poslupanju u karnim sudovima. svaki jc dužan biti porotnikom, koji je:
a)	najmanje nnvčršio 30 godinah,
b)	koji zna čilnli i pisali,
c)	koji je provco jednu godinu danah u obštini, u kojoj sc zadčržuva, kao u svorn pravom prebivalištu,
• d) koji po §§. 43. i 44 ddržuvnog ustava ima pravo izbiranja zn iloljni parlament, to jest: koji po zakonu izbiratclnom odredjoni iznosak pravog poreza plača, ili bez plnčanja pravog poreza posvom ličnom svojstvu u kojoj obšlini kojegod austrianske krunovine ima dieja-telno pravo izbiranja.
Ali nemogu duhovnici svijuh zakonito pripoznatih cčrka-
vah i vierozakonitib družtvah,- narodni školski Učitelji, služeči dčržavni pristavnici, i u diejatelnoj službi stoječe vojničke osobe uzvanije porotnika doči. Sudom proglašeni razsipnici, i drugi sirotani, k tomu još. i svi oni, koji su zbog ticlcsnih i duševnih pogriešakah izvan stanja dužnosti porotnika izvčršivati, nisu sposobni za ovo zvanije. Oni, kojih jc iinanje sliečajem (konkursonO otvoreno, ili koji posle učinjenog sliečajem obav-Ijanja upretresanju nisu oglašeni za nedužne; svi koji su za koju krivicu, ili za koju pregrešku, učinjenu ili iz želje ka-kvoga dobitka, ili kojajejavnu bezbiednost narušila, ili koji su za kakovo prestuplenje kao krivci oglašeni, kakogod i oni, koji su zbog prestuplenja kakvog drugog zakona najmanje na po-lugodišnju kaštigu osudjenibili, izključujuse iz zvanija porotnika.*
Oyo su posilivna i negativna svojstva, koja zakon od svakog porotnika pri uzimanju na sebe tako važnog zviii.i;.. potrebuje i iziskuje. No mienije, kao da bi svojstva ova z.« -i po se dovoljna bila ko dostojnome obnašanju tako visoko«; zvanija, kao što je izreka odsude gradjanina jednog o slobodi, života i česti drugog sugradjanina, bilo bi veoma nedobro, nepravo. Porotnik, koji se sa ovima, mi bi čisto rekli, spo-Ijašnim svojslvama zadovoljava, i koji ne gleda na skopčane one sa svojim zvanijem težke dužnosti, niti ove kserdcu pri-ma, niti se pak trudi, kako bi ove dužnosti zvanija svoga na najsaviestniji način odpraviti mogao, takav porotnik nije sposoban niti dostojan, dasudisverku ekriy je ili nedužan. je" obluženik kakov.
Predpostavivši ovo daj sad dapristupimo ko samom pre-tresanju pitanjah: našto ima.porotnik pazili i naročilo svoje vnimanje i pozornost obratni, i na kakav način* može on svojim dužnostima odgovoriti i zadosta učiniti?
I pri razriešivanju ovih pitanjah služi nam sami zakon za putokazatelja. Po istome ima svaki od 12 porotnikah, koji srečkom opredieleni imaju svčrhu onoga, da li je obtuženik kriv ili nedužan izjasniti se, odma pri početku 'izpita i suda zakletvu položiti.
Predsiednik porotnog suda izgovori za lu svdrhu pt-rut-nicima, koji ustanu sa svojih stolicah sljedeči govor:
„Vi se zaklinjate i obečavate pred Bogom da četo dokaze, koji če se protivu obtuženih i za njih navodili, s najsnvestnijom pomnjom izpitati, .i da necete ništa bez razsudka propuslili, što bi za korist ili za štelu obtuženoga služili moglo, dn čclc korist obtuženoga isto, kako god i korist gradjniiskog druživa, koje ga tuži, tverdo imati u očima prie svoje izreke, o stvari savielovanja ni s kim 'pregovore činih, do sa svojim suporot-nicima, no slušati ni privoljenja, ni odvrnčenjn, niti straha niti radovanja o šteli, nego ncprislrnstno i tvčrtlo kao pošten i slobodan čovek saino po onim zu i prolivu obtuženoga privedenim dokazima i po svo-i nn ovim osnovanom najdubljem uvierenju luko presudili, kao Što se pred Bogom i vašom sn-viesli odgovarati može.
Poslie predsiednik prozovč svakog porotnika jednog po jednog, koji podigne desnu ruku u vis i odgovori jasnim glasom: Ja se zakliujoin, tako in c'Bo g pomagao."
Tošlo su poro klici iz sudnice u obližnju sobu preSli i iz njihovo sredine sebi jednog prednjaka (Obruann) izabrali, ima jim ovaj pro nego bi ko savietovanju prislupili sliedeče pou-čenje i naputak očitali:
„Zakon 110 iziskujo od porolnika nikakvogračunazatemolj. njegovog uvicrcnja, ne predpisuje mu nikakvih orodjenih pra-vilah, po kojimn bi so podpunost i dovoljnost kakvog dokaza prerazsuditi itiinla. Samo jih poziva sve, da prolivu obluženoga i za njega navedene dokaze i osnovo brižljivo i saviestno izpitaju i sami sobo zapitaju, kakovo je Čuvstvo učinila presu-da, koja se u glavnom obavljanju protivu obluženog iz pred navedenih dokazah i temeljah za njegovo opravdanje. izrekla.
° Samo po ovom izpitu iz dokazatelnih sredstvah izvučenom najdubljem uvierenju .imaju oni svoju izreku o krivici ili ne-krivici obluženog presieči.
Oni mornju neprestano imali pred očima, da njihovo su-djenje samo .'•pada na predložena j>m pitanja o stvarima, koje su kao temelj one tužbo ili koje stoje u savezu sa ovom. Sudci su snmo a no oni prinudjeni zakonita sliedstva izgovoriti, koja nn obluženogn u slučaju njegove krivice spadaju. Zalo oni imaju svoje misli bez obzira na zakonita sljedstva svoje izreke izjavili. *
Ovo poučenjo i naputak i lome predhodeča zakletva sa-dčržc u sebi na kratko i u živom slovu ono, što porotnicima j nadleži, za da moči jedno zakonu odgovarajuče izjasnenje sverhu kriv li je obtuženik, ili nedužan li je on podati.
I po lomu tek onaj porotnik može svojim prisegnulim dnžnostima zadosta učiniti, i u njega položeno povierenje oprav-dati, koji u sebi tečajem sudbenoga ispita dobro osnovani sud i krepko, samoslalno uvicrcnje izobrazi. Onaj pak porotnik, koji u sebi za to vreme ne zna i ne može sobstveho, slobodno i samoslalno uvicrenje izobraziti, predaje se sa svim i izklju-čilclno slučaju. Takov od početka pa do svčršetka ispita visi pomedju množinom sumnjah; takov se lahko daje od jednog mienija na drugo bacili; i na posljedku, kad se več do izreke dodje, takov ili si nije još jedno krepko, oprcdielitclno i samoslalno mienije izobrazio, ili se još nije otresao težkog onog zameršaja od sumnjnli, i tako li onda stoji bez ikakvog još mienija. U pervom slučaju pridružili če se on ovom ili onom mieniju, ne što bi on sam jasno uvidio, da za takvo mienije jamče naj jači osnovi i dokazi, več šlo je samo isto izkazao dčržavni odvielnik, branitelj, ili koji od porotnikah, o kojima on misli, da oni bolje stvar od njega razumu, i po tomu da i njihovo mienije za cielo pravičnije biti mora, nego li što bi njegovo bilo. Nije li se pak on u obšte još nikakvo mienije izobrazio, to je on radostan,. ako naposljedku uzmože prisaje-diniti se onom, o kom misli, da najbolje stvar razumie. Jedan takvi porotnik obteretio bi 6aviest svoju težkim odgovorom za cielo vrieme života svoga. Samo u tomc, da svaki od 12. u svakoj stvari porotu sačinjavajučih porolnikah svoje šobstveno, samoslalno uvicrenje izrekne, nalazi knko obtuženik, tako i svi ostali učaslnici, kao i u obšle cielo gradjansko družtvo, veče jamčenje za dobru pravom sljedstvu ispita odgovarajuču presudu.
Lahko so može dogoditi, da bi večina glasovali za ili proli obluženiku ispala bila, kad bi bio svaki od 12 por«-Inikah samoslalno, i dobroosnovano najdublje svoje uvierenje izrekao. No slučaj takvi no bi bio za se i po se opak, Yeč bi šta više služio kao dokaz za izjasnjeno od toliko njih tvčrdenje, da institut porote ne podaje dovoljnog jamčenja za dobro obdčr-žavanjo i ispunjavanjo komo pravde i pravice. Jedan pak pro-nicatelan porotnik, muž zdravim razumom obdaren i svietskim iskustvom snabdien zaista če znati usebi tečajem ispita samoslalno, dobroosnovano i najdublje uvierenje-izobrazili, ako samo ovome, kao što mu zakletva propisuje od početka pak do kraja svo svoje vnimanjo pokloni, i ako ono, što se proliv obluženikn govori, sa onim, što so za opravdanje ovoga na-vodi, urazsudjenjo i prelresanjo sa najsaviestnijom brižlivoslju , uzme i ispila.
Za postignuti ovo neobhodiino je nuždno, da svaki porotnik odma pri početku ispita svu svoju pozornost na onaj naročilo predmet upravi, okolo koga se okreče zločinslvo, koje sc nn obtuženika baca. Predmet ovaj treba da mu črez cieli * ispit jednako pred očima stoji, jer je tek na lakvi način u sla-nju svo ono, šlo biva i dolazi, sa ovim sravnili i fcpitati. Nje-
mu je dozvoljeno pri ispilu i pismene primiclbe tvorili, da bi tako mogao i pamjatstovaniju svomc od pomoči bivali. Može takodjer preko prcdsicdnika i pitanja kako svedocima tako i obluženiku predlagati. Dokle god ispit svedokah i obšlo cieli ispit trajo, nuždno je, da porolnik nikada niti svndoko nili obtuženika iz vida ne gubi, nego da kako one, takn i ovog neprestano smalra i pogleda. Jer menjanje i izraz lica njihovog, njihovo ciclo obnašanje i dčržanjo prilikoin ispila, naročilo pak, kad se izjasnenja daju, njihovo dviženje licla i zvuk njihovog glasa itd. govoro često jasnijo neželi same njihovo ricči, i tako ne redko daje se što iz ovih pro i bolje dokučili, neželi iz samih riečih. Česlo dosloviernost jednog svedoka zavisi oso-bilo od načina, kojim izjasnenje svojo čini i daje. Za ispitom svedokah dolaze razlaganja deržavnog odvietnika, odnoseča so na podkreplenje tužbe, i braniteljn obtuženika kloncča so ko uništenju ove. Oba ova razlaganja ili besicdo sačinjavaju i konao poslupanja toga sa onom prcdsicdnika, koji najpoglavi-tije točke ispila glavnog u kratko sabcrcj dokazo za ili proti obluženiku govrrcče predloži, bez da svoje mienije svčrliu cielog toga izkažo, i porotnike polom na dnžnosti njihovo u obšte i poosob na zakonnc predpiso, koje bi sc mnždn imale pri razsudivanju voprosnog predmeta u prizrenje uzeti, opo-mene. Pri ovom treba porolnik dobro da sc Čuva, da nebi se kako razlaganjem ovim dao odvuči na kakvn jcdnoslrano i nepravo mienije. Jer ne redko gledat če dčržavni odvielnik sa velikom veštinom i žarom, sa serdce i razum pridobivajučira veleriečijem svoja razlaganja da izvodi, a branitelj naproliv toga starali če se opet u svom branenju, da na uvierenje i čuvstva porolnikah diejstvuje, kako bi takvim načinom povolj-nu za obluženika presudu dobiti mogao. No razumni porolnik neče so dali besiedom pervoga obmanuti iprekloniti na kakvn nepravednu slrogost, niti onom drugoga na kakvu nepmvednu blagost prema obluženiku. Na proliv potruditi če sc 011 osnove i razloge dčržavnog odvietnika, kako li i one branitelja bladnokervno i dčržeči se nili jedne nili druge stranke snviestno ispitati, jstinito od lažnog, prave osnove od onih na osnove naličnih otdielili i takvim poslupkom gledali če da sobstvciio samoslalno uvierenje svoje s nova u kri epi i polvcrdi. Takov če porolnik pri lome i inlcrcssc gradjanskog druživa u prizrenje uzeti, i tako neče ni dopustiti, do sc ili kakvn kav. zaslužujuča blagost, ilili pak kakva nepnivednn strogost uvi:.:e
Porotnik ima snmo ovo jedno pitanje presodili; da 1: obtuženik krivnju, za koju se luži, učinio ili ne. Draga piiu-nja, kao što su n.p. ova, da li krivnja po zakonu kaštigu za-služuje, da li je ona od ovog il onog roda zločinslva, ili dn li ona po zakonu kaštigu upravo i ne zaslužuje, takova pitanja ne tiču se ni najmanje porolnikah; o ovima sudi i presudjuje sa svim dragi sud. Tako daklo zadatak porotnikah sastoji so samo u odgovoru na pitanje: da li je obtuženik krivnju, koja se na njega baca, učinio ili he. Riešavanjc ovoga zadatka vidi se lahkim • i prostim biti, .no malo iz bliže kad sc posmolri, vidi se da ne malim tegobama podleži.
Pitanje: da li jo'obtuženik krivnju, za koju se tuži, učinio ili ne," dieli se po samoj prirodi svojoj na dva glavne diela. Mora se sirieč pre svega izlraživati, da li je krivnji., koja se na obtuženika baca, za cielo učinjena, jer na krivca kakvog neda so ni pomisliti, ako krivnjn kakva učinjena nije. Neposioji li dakle dokaz, da je krivnja učinjena, to onda več iz uzroka loga Ireba da se obtuženik za nedužnog proglc.-i Ne podleži li pak nikakvoj sumnji, da jo krivnjn učinjena, to onda tek treba ispitivati, da li jc ova od obtuženika učinjena? I oyo pitanje'raspada se na sliedeče ricči: da li jo obtuženik kriv, što jo bačeuo na rijegn zločinslvo učinio. Niknknv pak čovek ne može se obvinili kakvim zločinstvom več zato, što jo on kakvo dielo učinio, koje na sebi spoljnšue znake jednog kaštige dostojnog diela nosi. Za moči jednog čoveka za zločinca proglasiti, ili za kakvo zločinslvo obvinili, ne iste se je-dinstveno i samo to, da je on dielo takvog roda učinio, več ovo zavisi i od njekih sa svim vešlestvenih obstoja lelst vali. 31; čemo ovde samo njeke i to najpoglavitijc točke u pretresunje uzeli. —
Dokaz mora svagda postojati, da je obtuženik krivnju u takvom stanju učinio, kad je pri čisloj i zdravoj pmncii bio tako, da se uzeti može, da jo on vcoma dobro znao, šta či-
njaše, i da je veoma dobro razlikovati mogad, da Ji je dielo pozvolitdno ili jedno nedozvoljeno i po zakonu kaitigi podložene. Ni jo li se pak'on pri izvčršivanju kčrvnog diela pri takvoj sviesli nalazio, ili ako je bio n.pr. u stanju ludila, bes-nila, to onda o zločinstvu razgovora bili ne može. Tako uči-njeno dielo po zakonu nevuče za aobom nikakvu kaitigu. On jc nalazeči se u takvom duba stanju tvorio podobno jednoj volje lišenoj mašini, manjka zla namiera, bez koje se kazai dostojno dielo ni pomisliti nc da.
Je li pak iznad sumnjc, da je obtuženik n vreme izvčr-iivanja kčrvnog diela pri ždravoj i č is loj pameti bio, to onda sljedi i nameče sc dalje pitanje: da li je obtuženik dielo to svojevoljno učinio? Jer ko nije krivnju kakvu svojevoljno i hotimice učinio, taj ne može sc za krivog proglasiti. Čovek pri izvčršivanju kčrvnog kakvog diela može pri zdravom i či-stoin razumu isviesti biti, ito pri svem tom ipak one ne svo-jcvoljno učinili. Daje se na mnoge' i različne slučajeve mislili, u kojima čovek premda pri savčršenom razumu i duha prisustviju, ipak nije svojevoljno radio; ako je n.pr. nasilijem kakviin, komu on odoljeti i protivslati ne mogaše, prinudjen, da krivnju učini, to onda več nije svojevoljno radio. Ako je prilikom gadjanja u nišan kakvog čoveka slučajno pogodio i ubio, to ubistvo nije nikakvo onda učinio. U slučajevima, gdi je nesuumjeno, da je ohtuženik krivnju ne svojevoljno učinio, imaju ga i moraju porotnici bez svakog obzira daljeg za nc-dužntt dčržati r kao takvog proglasili. Usumnilelnim pak slučajevima dobro če' Činiti, ako predpostavc" izreku neduga, t. j. ako obtuženika i opet za nedužna proglase; jer za moči jednog čoveka osudili i za krivog ga proglasili ne sme njegova krivica nikakvoj sumnji podleža ti, več mora tu savčršcna ipod-puna izviestnost miesta imali.
Po zakonodavslvu svijuh dčržavah obrana je svakom čo-veku dozvoljena. Tko jc dakle u slučaju obrane čoveka kakvog ubio ili ranio, taj sc nc može za krivca proglasili, niti glede zločinshn, niti pogreške. Dielanje njegovo ima se smatrali, i ravno jc onome, koje je ne s namicrom i voljom učinjeno. I nrš zakon poluže usluvija, pod kojima se obrana ta vzirati i 'izeli ima. Mora sirieč postojati dokaz, da se je tko nuždnim branenjem iz uzroka toga polzovao, da svoj ili svoga bližnjega život, imanje ili slobodu sačuva i od preteče pogibeli spase. Žnkon govori o nuždnom branenjn t.j. da obrana mora napadanju sorazinicrna bili, da mora lome odgovarati, granice bratenja nc prelazili, i nc postajati sama napadnicom.
Nije svngda ni lahko opredielili, da li je slučaj zakonne obrane, nuždnog branenja za cielo miesta imao, ili ne. Porotnik čc dakle ovde svoje vnimanje i pozornost naroČilo na to uprnviti, da li sc je obtuženik zaisla nalazio u takovoj opas-nosti, da nije mogao ni na kakvi drugi način, niti bežanjem, niti pak vikom za pomoč itd., nego samo sobstvenim branenjem posredstvom upotrcbljene sile od sebe odbiti; osobito pak motrili, da li nije on granice obrane prekoračio, da li nije po obstojutelstvaina i veču silu upolrebio, neželi što bi ova ko odbijanju opasnosti od krajne nuždc bila, pošto bi možda inače i podpuuo dovoljno bilo sa jednim lahkim il- težim udarcem napailuika odbiti, u miesto ubiti ga.
Pri različnim slučajevima n. pr. pri kradji, pri fulsifinra-nju poveljuh i ovih upotrebljivanju i drug. dolazi još jedan osobiti vopros: da li jc obtuženik krivnju, koja se na njega bnca, s namicrom, da sebi ludje dobro prisvoji, učinio, <ili da li je on s lukavoin namicrom radio, ili da li jc u diclanju s namicrom neknznilclnoia poslupao? Bez jedne ili droge od pomenuto dve numicre t. j. bez namiere drugom prinadležeču stvar oduzeti, drugom škoditi, a sebi kakav nepravični dobit ili korist prisvojiti, ne može so ni snmo prisvojenje stvari bez znanja i voljo gospodar* i priliažatclju učinjeno kao kradja smatrali. Tako isto nije ni TuIsiAcirunje kukve povelje ili upo-trcblcnjc lulsificiranc povelje kakvo zločinslvo, ako samo sve lo s namierom prevaro učinjt no nije. Tako n. pr. onaj nc može se kradjoiri obvinili, koji jc s punim i dobrim uvicrenjcm der-žao, da jc stvar njegova, ili koji je dovoljno uzroko imao, za mislili, da niu je sum gospodar i pritiažatclj iz kakvog god uzroka mučaiijcm duzvolio, da ovu sebi prisvoji i njom se koristi. Ne redko bivati če i takovih slučajevali, u kojima se sumnja radja, s kojom ju namicrom obtuženik dospico do pri- ■
tiažanja kakve stvari, da. li s namierom prevare, namicrom lu-pežkom, iliti skakvOm drugom. Razlike su ovdo kadkad veo-ma fine. Ostavlja se samim porotnicima, da oni po njiliovoin zdravom razumu, po njihovom svietskom iskuslvu obstojatelslv« podrobno iprilježno ispitaju izaista neče jiin bili težko pravu stvari stranu iznači. U slučajevima takovim, kad sc nc bi namiera prevaro, ili namiera lupežka podpuno i jasno odkrila, kad bi još kakva osnovana sumnja o ovoj nainicri zaostala, lo onda neče ni jedan bezprislraslnik porotnike osuditi, ako oni radije obtuženika za nedužna, neželi za kriva prbglusc.
Kao god pri kradji, tako podobno ima so stvar i pri lal-sificiranju povcljah i upotrebljivanju falsiliciranih poveljah. Mogu se takovi slučajev! dogodili, u kojima sc vešlestvena faI>iGcatia nalazi, ili se jc od lili kakvo god upolreblenje uči-nilo, pri kojima' ipak nikakva prevare namiera miesla imala nije. Odsuda, d* je pri tom namiera prevare bila .ili ne bila, zavisi pri svakom pojedinom slučaju od okružavajučih ga ob-stojatelstvah. Ali Česlo nije tako ni lahko iz obslojatelstvah doznati, da li je pri falsificiranju poveljah ili ovih upotreblenju namiera prevare Ui lukva druga kazn nc zaslužujuča miesta imala ili ne. 1 zato onda moraju s tim više porotnici sva ob-stojatelstva stvari sa največim i najsaviestnijim vnimanjem is-pilali, za da ne bi kako nedužtii za krivca, a pravi krivac za nedužna proglašen bio. Samo pri podpunoj izviestnosli i naj-dubljem uvierenju može se obtuženik za kriva proglasili; ostaje li pak još kakva sumnja o kaznitelnoj prevare namieri, to onda iziskuje dužnost i saviest, lo onda ište i pravda, da se obtuženik za nedužna prizna i oglasi Slo se tiče do upo-treblenja falsificirane kakve povelje, tu se još naročilo i na to ima pazili, da li je obluženik iznao,da je povelja ona fal-sificirana. Nije li on to znao, to onda ni o zločinstvu razgovora biti ne može, buduči da samo predvaritelno znanje loga, da je povelja falsificirana i potom sliedeče upolreblenje dve zločinslvo sačinjava.
Često če doči u pretrešanje i ovaj Vopros: da li jc pri zločinstvu kakvom jedan, ili njih više obluženikah učastvovalo ? Ne biva svagda zločinslvo od jednog samo učinjeno. Česlo mnogo njih na tom poslu .rade. Od ovih mogli su jedan ili njih više kčrvno -kakvo dielo neposredslveno učinili, a drugi opet ko ostvarenju zločinstva neposredslveno dicjstvovatL Ove poslednje zakon za zločince proglašuje isto tako, kanoti i one pčrve, što su samo zločinslvo neposredslveno učinili. Kako neposredslveno pravi zločinac t. j. poglavica, tako isto i s vi oni, koji su ko kervnom dielu iz sobstvene koristi, posredstvom naloga, zapoviesli, pretnje, savieta ili nastavlcnja povoda dali, jesu saučastnici i skup a krivci zločinstva učiiijenog. O.vima su ravni i oni, koji su neposredslveno i s nauiicrom na ruku išli, da se kčrvno dielo učini, bilo to uklanjanjem s puta svega onog, što bi ko izvčršivanju takvog diela smetalo, ili nabavljanjem sredstvih, kojim bi se ko izvčršenju toga do-spieti moglo. Krivica takva spada naposljedku i na one, koji su pre izvčršenja zločinstva sa krivcem (t. j. sa poglavicom ili njegovim spomočnicima) u dogovoru i pogodbi stajali glede davati mu sc imajuče pomoči po sveršenom dielu ili glede jednog lala na dobitu ili koristi iz kčrvnog diela proiztičuee. Sve ove osobe jesu saučastnici zločinstva i skupn krivci, buduči da ruku pomoči ko utemeljivnnju i izvčršivanju zločinstva pružaju i podaju. Islina, kaznenje njihovo nije ravno veliko. Oni, koji su kčrvno dielo. neposredslveno učinili, veču kaztt zaslužuju, neželi oni, koji su samopomoč neposredslveno da-vali, a ovi opet veču kaitigu zaslužuju od onih, koji pri izvčršivanju diela takvog nisu pomoč neposredstvono davali, nego su samo pre izvčršenja sredstva nabavljali, s kojima se kervno dielo mogočnim učinilo, ili s kojima so loga izveršenje olakšulo. No veče ili manje kaznenje ne treba porotnika u njegovorn razsudjivanju ni malo da smela i u tome poremeli; o kaštigi ovoj ili onoj suditi čo drugi sudci. Pored nrposredslve-noga kriven i suučastnika kazni su dostojni i svi oni, koji su krivcu — bez da su so s njiinc pre izvčršenja diela soniog dogovorili— tek posle, pošto jo več zločinslvo savčršeno učinjeno, od pomoči i uslugo bili, dočim su n. pr. orudija, o kojima su znali, da su k izvčršivanju diela kčrvnog služila, sukrili, ili znake, koje jo zločinslvo po sebi — kao što jc njima poznalo bilo— ostavilo, s pula uklonili, ili Leganje kakvom njima poznalom
zločincu oInk£nli;v naposljcdku oni, koji su od kakvog njim« poznalog zločinslva dobil ili korist povukli. Zato daklo dužnost jc porolnikah pri ispitu stvari, da svoju pozornost i vnimnnjo nn okolnosli i obstojatelstva uprave, kako bi se uvierili, da bas postojc lakva diclanja, koja saučastijo u zločinslvu ulcme-Ijivnju, da bnš posloje obstojatclstva, iz kojih se jasno uvidja, da jo kogod pomoč po učinjenom zločinslvu pružao.
Ivo jcdnoin zločinslvu ne ište se svagda, da diclo kčrvno znisla i učinjeno bude. I samo pokušenje kčrvnog diela" ute-incljava po našem zakonu zločinstvo, kad je zlomislenik dielo kakvo kervno počeo izvčršivati, no izveršiti ga ili zbog nc-mogučnosli, ili zbog kakvog slranOg prepjaslvija, ili zbog ka-kvog drtigog slučaja no mogaše.— Ako jo dakle kogod kakvo dielnnje znpočeo, koje ni u kakvoj neposredstvenoj sveži sa umišljenim zločinstvom ne stoji, kakvo dielanje iz koga se nista drugo, do da je on u misli kakvo zlo učinili, izvesti i zaključili ne da, lo onda o pokušenju kakvorn ni govora nema. Boljeg radi razumljenja daj da primierima nekima to osvietli-ino. Kogod je u namieri neprijatelja svoga otrovali, ili ubiti, i na taj konac kupi arsenika, ili praha i olova, i napuni s tim svoju pušku. Iz ovog samo dielanja nemože se izvesti ona namiera,- da je on hiieo ubistvo kakvo učiniti. Arsenik je inače mogao kupljen bili i drugom kom namierom za n.p. gad uta-manili. Puška je mogla napunjena biti za ubili divljač Jli zvier knkvu. — Kogod, koji jc u namieri kuču svoga susieda upaliti, kupi trud. Tko če s«d zbog toga samo tvčrditi, da je. zlomislenik kuču upaliti namierio, zar ne može on trud i za paie-nje Iule svoje polrebiti?—Kogod načini merdetine jedne, za moči uniči u jednu sobu, iz koje bi htieo neku sumu novacah ukrasti. U ovakim i podobnim slučajevima još nikakvo kazni-toluo pokušenje nepostoji, buduči. da još nikakvo dielanje vodeče ko neprosredstvenom izveršivanju zločinstva puduzeto nije. Sa svim se pak drugojačije stvar ima, ako je arsenik več u jelo strpan i sa ovim pomiešan, o kom se po savčr-šenoj svedočbi znade, da je isto lo jelo neprijatelj jesti imao, ili ako mu je šta više još i jelo to pružano blo; akc kogod sa punom puškom na neprijatelja u zasedi kakvoj, pokraj koje ovoj proči mora, čeka, ili ako je več na njega i puškom nišanio ili šla više i opalio; ako se zlomislenik namešča, da goreču trud na kakvo zgodno miesto od kuče, koju zapaliti namiera-va, postavi, ili jo več goreču trud na umišljeno miesto i sta-vioj ako je lupež merdevine na kuču naslonio, i u namieri da sc u sobu spusti, ili ako se stoječi na merdevinama prozora od sobo približio, ili šta više još, ako- se več i u sobu spustio. U takvim je slučajevima zlomislenik več takvo dielanje pred-uzeo, koje se odnosi naupotreblenje ko izvčršivanju zločinslva opredielenih sredslvah, ili se je več takvim dielanjem u stanje postavio, da sredstvo upotrebi. U takvim slučajevma ne samo da zlomislenik namieru zlu ima, nego je i umišljaj obelodanio svojim dielanjem, koje več ne daje o onom posumnjati.—Jeli pak kogod u izveršivanju zlog svoga umišljaja več toliko uspieo, da preduzima takvo dielanje, koje u neposredslvenoj sveži sa zločinstvom stoji, to onda u takvom slučaju mora se" dalje i na uzrok gledoli, zašlo nije, kad je več i do samog izveršivanja došao, zločinstvo i učinio n. pr. zašlo i iz kog uzroka nija neprijatelja otrovao, ilubio, kučuupalio, novce iz sobe pokrao? Uzrok loga može ležati pčrvo u nesposobnosti upotrebljenoga sredstva n.pr. na miesto arsenika bipomiešan šečer sa jelom, puška bi sliepo napunjena, u miesto gorečo trudi bi neki mo-knr položen na miesto, od kud bi vatra proiziči imala. U ta-kovom slučaju pokušenjo no može se za zločinstvo proglasiti, buduči da jo vred sa svim nemogučan, neprijatelj nemože biti olrovan, i vatra ne može proiziči. Sigurnost pravde nije dakle ni na kakvi način povredjena i karni zakoni, koji se na sigurnost ovo zašlito izdaju, nisu još prekoračeni. Uzrok, zašlo zločinslvo nijo učinjeno može dalje ležali u nedovoljnosti po sebi dostntečnog sredstva n. pr. pri otrovanju, buduči da arsenik biaše unedovoljnoj mierisa jelom pomiešan; priubistvu, jer puška ne bi dovoljno napunjena; pri paležu, buduči trud biaše po svo malena i zbog tog« pre nego što bi se kakav dieo kuče zapalio, sam izvore; pri kradji, jpr merdevine hiše po sve krnlke ili veoma slabo. Uzrok naposljedku može ležali i u kakvom od dielajuče osobe nezavisimom ohslojatelslvu, koje diejslvovanje kakvog po prirodi svojoj sposobnog sred-
stva preči, n. pr. zlomislenika jo kogod smolrio, kad je olrov sa jelom pomicšao, i polom čoveka, koji bi jelo lo jesli morao,
0	tom izvieslio; puška bude zlomisleniku baš, kud jc nalegao
1	puči htieo, iz ruke iztisnuta, ili no mogaše tolik odapeti, šlo so jezičac skčršio; viclar otduva i sa snbom odnese goreču trud; pre nego što se lupež u sobu opustili mogaše, ljudi so neki ko kuči, približiše. U ovim dvama poslednjim slučajevma sredstvo jo svakojako sposobno za rukovodjenje ko izveršivanju zlog dicla, samo što jc u pčrvom- po slepmu, n u drugom slučaju zbog drugih od dielajuče osobe nezuvisimih spoljašnih obstojatelslvah nedovoljno ko proizvedenju diejstvija zloga dicla. U.ova dva dakle slučaja sigurnost jo pravde poremečena, i pokušenje ima so za zločinslvo smalrati i deržati. Manjkanje umišljcnog protivznkonnog izhoda nijo polom niknkvo osnovano izvinenje, ako se pokušenje sastoji u kakvom ko diejstvitclnom izveršenju vodečem diclanju, i izvžršcnje zlog diela protiv volje dielajuče osobe izostane; jer kao god šlo sc ne možo dogadjaj protivzakonnog izhoda povodom il nnmicštajcm, no protiv volje dielajučeg slučivši se ovomo za zločinslvo prepisati; tako se ne možo u protivnom slučaju prekidanjo ili izo-.stavljanje slučajno protivzakonnog izhoda, koje sc prekidanjo protiv vulje dielajuče osobe dogodilo, ova od zločinslva izvi-niti. Po ovome če- porotnik u slučajevima, gdi jo govor o pokušenju kervnog diela, sa saviestnom strogosti ispilali morati: pčrvo da li obstojatclslva postoje, iz kojih se bezsumnjeno i očevidno uvidja, da jo obtužrnik sa namierom zločinstvo učinio, potom, da li je on ko diejstvitclnom izveršenju vodeče dielanje preduzeo? Posloji li po najsavieslnijem ispitu jednog il drugog od ova dva obstojatelstva još kakva osnovana sum-nja, to onda iziskuje od porotnika.-prisegnuta dužnosl, da ob-tuženika za nedužna proglasi.
Pri koncu još čemo i to primictili, da se jedno od naj-poglavitijih preimučstvah instituin porotnoga suda u tome sastoji, što porotnici nisu obvezani na kokvn krutu dokazah teoriu. Njihovoin se zdravom razumu i njihovom saviestnom uvierenju izključitelno bez ikokvih drugih predpisali oslavlja, da svoju izreku sverhu: kriv je il n<*dužan je obtuženik izka-žu. Pri izrecima svojima imaju još > to na vngu stavili, šta jim serdce i čuvstvo svakog nježnoosečajučeg čoveka nalaže, šta od njih čovečnost snina iziskuje. Porolnik muže a i Ireba predležgče čovečesko diclo čovečeski da sudi. On treba dobro na um. da uzme način mišlenja, vospitanja i cielu ličnost ob-tnženika kao i obstojntelslva, pod kojima jc isti diclao. Karakter i obstojatelstva opredicljavaju moralnu vrednost ili necicnu jednog diela. Ako je dakle sad kruto pismo napisnnogn zakona, al ne u serden naroda živeče čuvstvo česli i nrnvslve-nosti povredjeno i prekeršeno, ako je moralna krivica sudjena po čuvslvu čovečeskom tako reči na nišla spaln, to su onda porotnici na proglašenje i izreku nevinosti opunoinočcni.
Zakon, kao.što rekosmo, no prepisuje porolnicimn nika-kav red, koji bi u smotrenju dokaza nabljudavali imali. Zakon ne dajo način i pravilo, po kojeni bi oni samo svoje uvierenje utemeljiti i ulverditi imali. Zakon ne propisuje, da jc ko dokazu kakvo krivnje ovo ili ono čislo svedokah, ovo ili ono obstojatelstvo nuždno. Isto tako ne oprcdicljava, dn shodište ili stecišle ovih il onih obstojatelslvah, dn se ovi ili oni oso-biti dokaza osnovi u_svojoj svezi z« dokaz dovoljni i saver-šeni smatrali imaju. Šla v>še oslavlja on na dobnt volju i bistri razum porolnikah, da sebi iz svega onog, što sc nn ispitu za utemeljivanje tužbe i pravdnnje il brnnenje nnvodi, krepko stalno inajdublje uvierenje izobraze, i*po ovom izreku sverhu kriv. je il nedužan jo obtuženik podndu. Odluda se vidi n.pr. da oni jednom jedinom svedoku višo vierovati mogu, neželi drugoj desetorici ili više, ako samo onaj jedan svedok po po-stoječim obstojatelstvama, po njihovoin mišlenju i rnzsudjonju više vierovanja znslužuje neželi druga desctorica. Tako isto može česfo i prinešena jedna povelja višo dokazati i posve-dočiti, neželi deset svedokah, a tako isto i obratno. U kratko svo i jedinslveno zavisi od tudn: kakvo su sirieč porotnici najdubljc uvierenje iz cielog ispila zndobili ne vzirnjuči ni najmanj e na način, kojim su do toga došli. No porotnici ne smedu zalo ipak slvar tako lahko uzeti, da bi sc sa svim po čudi i lahkomisleno za uvierene duržali smeli. Kad Čovek uobičnom životu no mož«1 lako lahko o kakvom dirlu dn se uvieri, to
se onda zuisln jnX manje možo na lahko uzcti uvierenje utako važnim predmetima, gdi se radi o česti, slobodi 1 životu, oob-dčržnnju »bite bezbiednosli i porcdka. Dužnost I saviest porotnika iziskujo, da on samo onakovo uvierenje izreči može, koje on samo iz izjasnenja i govora sa svim i podpuno dosto-viemih svodokali cčrpiti može, kaitoli i iz obstojatclstvah, kojih Istina prilikom lupit« iznad svake sumnjo postavljena biaše. Tek samo onda, kad sve ove .osnove i obslojatelstva sa onim, šlo sc možda naprotiv ovih govori i navodi, zdravim svojim umom i po svome sobslvenom iskustvu svietskom sravni i naj-saviestnije ispita, može on do takvog uvierenja dospieti, za koje če i pred Bogom i pred ljudma odgovarati moči. Onda i slobodno, mirno i spokojno može uviereaje svoje Izreči, makar bi drugi šla mu drago, protiv kazali; on je tek dužno-sti svojoj u podpunoj mieri odgovorio i zadosta učinio. Sud iz ovakovih porolnikah saitavljen biva skupa i sud česti inrav-stvenosti naroda. Kad sugradjani dielo obtuženika pravo pre-tresaju i razsudjivaju, to onda u njihovoj izrelu leži i to, da je zakon prekčršen ili ne. No Sto još više na" tome počiva, jeste izreka, da je kazn zaslužena ili ne, i ovo je nešto više, nego samo ona izviestnost diela učinjenog, ovo je*sami sud moralni. Na takvi način postajo porota u njenom najblagorod-nijem značaju, pokraj. svojih svojstvah kao karni sud, i sudom Česti i nravstven osti naroda.
III. Vladale.
(Svčrha.)
Bez druživa nigda ljudi no bi su postali duševni; jer ne živeči udružlvu ostajali bi svagda glupi, slabi ijadai. Aimali družtvo postojati, pa da niti se od sebe razpadne niti spolja razruši; i ima li ono ljudma sve ono dobro nabavljati, šlo god uzrnože; to mora ondje i jedno vladanje (ili uprava) ustanovljeno bili, i to iz ovih sljedečih uzrokab, i na sljedujuči način.
A. Gdje je mlogo diece skupa, tu ima i svadje: a gdje je mlogo velikih ljudih skupa, tu dolazi do mlogo večih svadjah. Ondje dodje otne s prut«im u ruci, pak odma uvede mir. Ali kako če ovdje pomirili, gdje se veliki ljudi medju sobom, gdje se jedno rodbina s drugom, kad se deset rodbinah s jedne slrane s drugom stranom od deset rodbinah borili načnu; ko jih može pomiriti? Nitko. Dakle onda se ljudi poluku i na-gurde, ili još i poubijaju, ili se baš i razbiegnu, pak se onda svčrši družtvo s užasom. Naravno da če se i tu svagda nači po koji pošten Čovck, koji če zahtievat da bude porotnik (sudac), pnk če svadljivcima reči: Bračol To nije Jiepo, da se vi tako svadjate, bolje jc da oprostite jedan.drugomc, i budete mirni! Ali na šlo služi samo govorenje? Tvčrdoglavi jogunice ne slnsiiju: imlicRiti jih ne može, jer jedon drugome nc može znpoviedali: a zaustavili jih nc smije, baš ako bi hljco; jer oni možda iinnju fače pesnice od njega.
Dakle nema drugoga saviela, nego ovaj: Cielo gradjart-sko družtvo, koje se mjiže biti iz 100 rodbinah sastoji, izbere medju sobom je dno ga, koga ddrže, daje najpamet-niji i nnjpošteniji čovek, zasvoga sudca: 99 ostalih otidusad k onmu stotinilom i kužu mu: Ajde dragi brate I Budi nam soda ti sudac, pa knda god ko izmedju nas ne uzhtije bili složan; lo ne mora onsainsvoju slv»r po svojoj volji razprav-Ijivuli, a još manje u svoju svadju i druge u pomoč pozivati, i loko sebi i drugima vrat lomiti, nego obadvojica nesložnih neka tebi svoju slvar predlože i iskažu. Pak ti izpitaj i pro-motrikao pametaninepristrastan čovek: ko ima pravo, ko li krivo? onda odsudi po tvojem nnjboljcm znanju, pameti i saviesli. I što ti rekneS, to moraju oni nesložni primiti, i poslie so opet oprijateljiti i mirno živieti.
A iznbrnni zahvali jim z» ovo povierenje, koje su njegovi drogovi njemu pokazali i rekne jim:.....
-lluču, draga bračol To vi meni sad obečavatel Al kako če bili, kad koji od vas ima koju parnicu, pak mu ja no dum za pravo, aon če se onda razsčrditi, ne če me poslušali, kako ču ga ja Uda na lo privotjeti? On če me izsiniehati, pa još i nešto drugo, ako hudo o-l mi-no jači, pa--
Ho za to smo sc mi več postarali, odgovoro mu drugi. Ako bi se koji svadljivac u svome bii-snilu zaboravio na za-duuu tebi rieč, pa nebi hljeo uči nit i, što bi mu ti rekao: lo
obečavamo so mi nas98ostalih, dačemo tebi pomoči, i upuf, kako ti namigneš, akočit demo mi na njega, pak 98 parih piestricah moči če zaisla onn dve picknice svezali. Eto, brate Sudčel (sudijol) kako čel li postati nn9 jaki sudac, i od jedne male, ali pametne glave, načinil čcino mi lebo ciclim golijatom, koji iina 98 parih picsnicah prema jcdnoin džc-braku od jednog samo para I
E dobro, kad je takol rekne on, i od sada biaše jim on jaki sudac, i bilo je svagda mirno.
B.	Dieca su obično maloumna, i čine mlogo koje šla, šlo j m očevidno škodi: Više pulah su tako glnpa, da kada jim se šlo god i a najboljom namierom kaže ono šlo jim je dobro, to ona sa svim tim no čine, dokle jih šilom na to ne natje-ramo. Opominjem se, kako su mene n dielinslvu natjerivali,
da pijem Ijckariu (reobarbaro), aja--No ostavimo to sada
na stranu, to su bo stare stvari.
A ko bi to vierovaol da su i odrasli ljudi više putah glapi, kakogod i dieca. Može jim se kazale, što se god hoče; oni ne slušaju niti čine, a što je još gore i ne razumievaju, nego lete u svoju nesreču, i ne osiečaju je prijo, nego kad jim se več više ne može nikako pomoči. U Pelruburgu u novembru, kada se Neba započne lediti, da niti se led može slo-miti, niti na sebi terela (bremena) dčržati, nahodi sc svagda nesmislcae čtljadi, kojahoče da prelaze i bi se podavila, kada jih straža ne bi sa kundakom od puške uzdčržavala.
Takovi ljudi (medju nama rečmo), a ima jih po dosla ni svielu, morali bi su imati tutora, kakogod imalolielna dieca, ih učitelja, kao neznalice, ili vodja, kao sliepcL I u slučaju, da bi su bili nesmisleni, kao ona čeljad na Nevi, moraju biti natjerivani, da budu pametni. Tako dakle izberu sebi jednog narodnog otca i i jednogšilnog ačitelja, baš onako isto, to jest, oni mu obečaju:
1. Da če ga u svemu slušati, što jim god bude za njihovo dobro svetovao, a 2. da če oni svakoga, koji mu ne ashte dobrovoijno sljedovati, odmaha, kako on zakte na to naijeravati.
Od toga dob*, nauke ili poučavanja ovoga pametnog čovek« ne zovu se više nauke ili poučavanja, ili samo dobri saviet, nego se zovu zapoviesti, naredbe, zakoni. A ležko onomc, koji se ovima zakonima ne pokorava, ili koje jo sve jedno: koji neče, da bude pametan! toga natjeruju šilom, kako i živad.
C.	Nije moguče, 'da se kadkad kome iz druživa ili baš i cielorne družlvu kakva nesreča ne dogodi, gdje opet samo jedan čovek ne može pomoči. Na primier: kada koja rieka u komšiluku Često potaplja, pa njive i bašče opuštošnva; kako je moguče, da tek jedan sam sazida protivu vode kakav bedeni, nasip ili odboj?—Kada sc koine kučazapali, kako če je moči on sam ugasiti? — Kad na koga nekoliko njduknh napndne: kako če se jedan samo protivu šeslorice braniti? A najposle, kad bi od kuda došla kakva ciela četa ajdukah, pa bi htiela paliti i ubijati, kako bi onda cielomu selu bilo?
Sad sva su plemena obečala, da če jedno drugom u nuždi pomagati. Ali baš kad bi su i svi skupa prilčrčali, to mora opet biti jedan, k«ko god i pri požaru, koji če zapoviedati, deržati red, i svakome kazali, šta koji za svoje i drugoga spasenje ima ČinitL Ovaj se čovek naziva vožd ili vodja ili branitelj. Koji se boji dakle kako ve nesreče, onaj se prijavi njemu, i ovaj ga obrani od nesreče; ili kad mu se več nesreča dogodila, to potuži se on branitelju, ovaj mu pomogne, ili se borein postara za njega, da mu se onakova nesreča opet ne dogodi. •	, , .
Sada se več počnusvi dčržati jednoga čoveka. Asauu so brane, pomažu i zaklanjuju, kada se god pokaže knkva opaznost ili strah. Ali oni dopuštaju, da jim branitelj i zapoviedati može, kada? kako? i gdjo? udariti imuju, i obecaju, da če onoga, koji no bi htico branili, odtna natjerati. 1 ovnko poslane branitelj, baš ako bi on i koliko mu drago drugačio bio slab, Silni branitelj. . .......
Kad je narod tnko uiudar, da izmedju sebe izbere jednoga (naravno, da imaju s\jgda najpoštenijega čovckn (ili baš i ženu?) na lo izabrali) silnoga sudca za svadljivce, sil-noga učitelja za nerazumne, i silnoga branilelja protivu ubijcah ajdukah i nesrečah lo se onda kaže: zavedena je
jedna dčržavn, carstvo, upraviteljstvo, ili da se ima vlast.	'	•
Izvoršivati ovo tri zvanija nad mlogo ili nad malo ljudih, zovo se vladati ili carevati ili upravljati. A ovo naložili konte, zovo so obečali pokornost ili podali se.
A onnj, koji Iu čast ima, punoslavna.zvanija od svoje hrrilje primili, onnj sczovc upravitelj, vladatclj, gospodar, monarh, snmodčržac, vlaslitelj. On nosi još i premlogo drugih imcnah po rnzličiju naroda i jezika; i po družlvu gradjanskomc, od koga ima čast i sreču, da je predsicdatclj veliki ili inali, zovo sc: car, krnlj, šah, sultan, chan, vojvoda, knoz, hej, kacik, konsul ili isprnvnik, purgermajstor; svu jo to jedno. A oni ljudi, koji velikim narodima i zemljama upravljaju, nazivnju so naslednici božji, ali to samo iz šale.
A svi drugi ljudi u družtvu, koji kakvo vladanje dobiju zovu sc njegovi podajnici ili podložnici; jer su mu se svelo obečali, da če mu se u svemu, što jim god za njihovo dobro bude znpovicdao, pokorno ili ponižno pokoravati.
Svaki podložnik, koji svoje obečahje pošteno obdčržava, kno šlo se več obečao, koji sve upravno plača, šlo mu god njegov vlnslnik zapovieda, da ima platiti, onaj je pošlen čovek i dobar podložnik. A onakovi, koji to ne Čini, onaj je prava pogan, jer ne derži svoje rieči. A koji i svoga viasinika, bez iz uzroka njegovog zvanija hoče da izbaci (s prestola svčigno) onnj je buntovnik. .
A onakovi vlnslnik, koji svoje trostruko zvanije saviestno izvdršujc, i nišfa nc zapovieda, nego samo što na korist i sreču . njegovih podajnikah služi; to jest: slabe brani, nerazumne ru-kovodi, i onima, koji nc|>ravdu tčrpe, pravo povratja: lakovi se upravitelj zovo dobri vlastnik. A narode moji to je dai božji, laj se upravo može nazivati malim zemeljskim b.-gom; to ga ljudi pošluju i blagosiljaju svi lazumni podajnici, kao dicca svoga otca.
Ali onakav upravitelj, kome je zvanije njegovo težko, tako, da sc on ni za šlo nc stara, nego saino jede, pije, spava i uvcscljava so, a sve ostalo pušla, da propada, onakovi se zovc: tegota roda ljudskoga, lakovih se broji dosta u istoriji ljudskoj.
A baš kad onakovi misli, da ima samo svojima podlož-nicima zapoviedati zato tek, da može imati samo svoje uvese-lcnje; kad on zapovieda, samo ono, šlo je samo njemu koristno, a ostalim dobrim Ijudima škodljivo bili mora, kad'on na pr. svoje jadne zcmljediclce šilom n lov goni; kad na novi danak navali, pod izgovorom, da namierava zato nove pulove nasipati, a poslie samo svojoj milosnici kakvo uveselenje kupuje: takovi se naziva tiran ili mučitelj. I tako gadnijeh ljudih bivalo je na svietu. A ima li jih još, to če naši potomci znati prepoviedati.
Carevati težak jo posao; a osobito, ako je dčržava velika, i nc sastoji se samo iz 10000, nego iz nekoliko 1000 pulah po 10U0 ljudih. Pomisli samo, koliko ovakovi čovek mora misliti i raditi I koliko tužbah i donosah iz svakoga reda ljudih, iz svakoga grada i svakoga sela preslušati. moral koliko samo pisarnah pročitati ima. Ali je carevati opet i sladak posao. Samo vladanje, zapoviedanje, da možemo natierati tek jednom riečju ijcdniin pogledom tolike milijune ljudih, da ovo čine, što mi hočemo, o I to jo sladje i od samoga meda. A posle loga još je i nešto drugo, kao ito je i pravo, sa ovim teškim zvanijem skopčano. Skopčana je t. j. još 1. i velika plača, u Z. još i vcoma velika čast.
1.	Velika plača ili mlogo dohoda. Zato mogu vlada-telji dobro živili, i velikolicpno sc odjevati, krasne kuče uživali, i mlozinu poslužiteljah, konj ah i t. d. ddržaLi.
2.	Veoma velika Čast. Sve se mora vladatelju ponižno klanjuli. Svi podložnici moraju zaboravili, da je on prie toga njima ravan bio, i da je on takovi samozbog njihpostao, kao što jo sada. Nitko mu sada ne smie reči:. brate moj 1 blago njima samo, ako lo vladntelj ne zaboravi, kako jo on do te časti došaol Ali opet teškol ijao njimal oko on od veliko ove časti, koju mu njegovi podložnici ukazuju tako včrloglav poslane, kao mala Belina.
Sad boš zalo, Sto jo vladanje milo, nahodilo se svagda ljudih, još od kako jo s viola, koji su se drugima šilom name-tali, premda ni najmanje prava na to nisu imali, to jest: Oni
su druge ljude sebi pokoravali, ili jih natjeravali, da jim sc pokoravaju. A kad su se nad njima več ogospodarili, n oni nisu onda nima upravljali, nego su jih upravo mučili ili lira-nizirali: Od ovakovih zlicovacah, koji so i ograbilclji nazivnju,' kipi i dan današnji ljudska islorija.
Nisu li ovi ljudi bili dosta lukavi ili hitri, to su svoju opaku namieru izvoršili; ili nijo -li ova došla tia neprave, koji su ailu šilom odbili; i onda su so oni zvali razliojnici ili liunlovnici, i kada su jili u ruko doliijali, Inki su jih viešali. Takovi su ljudi bili Kcscvijo, TugaJov, Karluš, i-Aloksnnilrov sadrug.
A kad su došli do svog nnmierenja, i kad su ilovcli šilom dollo, da su mlngi milijoni ljudih, doklo su god živili, pušlnli se varali. Onda so zovuoni narodni razliojnici ili oliladalelji. Takovi su Ijuill bili i sami Aleksander, Cesar, August i Kromvel. Ovaj njihov put išao jo boš upravo tako, kako god Pugačevljev i Robcspierov pokraj vicSala, samo po slučaju neki poiska.Cu iz njega. Ali opet drugi bivoju kno i Kromvel, joi i po svojoj smerli, daklo su veoma kasno obie-ieni, «Ilobospier jo baš upravo vreme živ, gilutiniral.
Fonajvišo od deržavnih osnovatcljali staroga svieta biii su ograbiielji. Dragi Bože I kako su ljudi glnpil verlo jih jo malo tako pametnih bilo, da sami sobom u štnlu deržnvnu idu. Da jih nije Nimrod sa svojom siekirici'in u nju salierao, koji bi tako duševni postali, da jih nijo kaknv' zlikuvac, 2bog njihovo vlastoljubive korisli na to ualicrao. Tako aii česlo polagali ograbilclji pdrvi temelj ili osnov k sreči jednog cielog naroda, kako god šlo je i gdje koji slarofrankonski grad, sit valroubijcama poslao pomodan iliep!
Sad imamo primicroh, da su so ljudi brz svakog prave, samo šilom i sa srautnjama kakvoj velikuj deržavi ili narodu za vladalelja namclnuli. Sljedovatcljno, kad bi su se čverslo sjedinili, dobro bi su bili upravljali. Onda prestami siromns; ljudi obično dobri bivati, mirno deržali sc, mirno slušali ogr;.-bilelja i baš radovati se lome, kad vide, da je »n pamclniji i okrclniji, nego li njihov predjašni, ako i jest znkoniliji, ali pri toni neražumniji, licniviji ili zar veči i mučitelj i upravitelj. Primirrah o lom, koji su se još i u naša vremena dugmljali, daj sebi na uho prešaplati.
Meni sc čini, da ti so dopada ovo, šta sam ti do sada o vladanju govorio, moj dragi mišljače! ti si več dosta od—
Da samo jedan jedini čovek, koga mi gospodarom nazi-vamo, sve može činiti sam, šlo god njegovom visokum zvanija pripada, lo nijo moguče, baš i kad bi samo jednoin malom zemljom imao upravljati. On ne razumieva sve, šlo bi Ircbalo, pak i osim loga za pametno upravljanje premlogo se znanja iziskujo i veoma dugo iskustvo nužno mu jo na to. Pnk od kuda mu toliko bremena za ispitati sve, kako i šla sc radi u njegovoj zemlji, da sve tužbe presluša i sve raspre, da rnz-mersi. Dakle islražiti mora premlogo poinočnikah s kojima on one mlogo poslove podieliti mora, kao na pr. pravicu sudili, vieroispoviedanjem upravljali, vojska dčržati, prihode raspola-gati itd., da se oni o svemu slaraju. Ovima predpiše on točno, šlo i kako imaju svaki svoj posao izvčršivali. Ovi rade sadn ulme njegovo; zato jim se moramo u svemu, šlogod u ime carevo zapoviedaju, onako isto pokoravati, kako god J samome caru. Ovi pomočnici nazivaju se činovnici ili dčržnvni služi-lelji, oni sačinavaju jednu veliku klasu ljudih (u nekim zemljama je svaki 3u čovek dčržavni shižitclj) n ovi svi skup« sačinjavaju u prostranom smislu v las I ili pravitcljslvo. Sva-komo se od ovih naravno mora za njegovu službu i plač« davati, jer ko radizaslužuje, da mu se plati; svnkome pripada uvažavanje i čast, premda jo i obadvoje, lo jest i plača i čast u raznoj micri, jer ima visokih i niskih Činovnikah. K visokim brojo so lajni savicluici, generali, namieslnici u okružijaina i prcdsiedatclji, i ovi se nazivnju velikaši 0"ngnati) u zemlji. Može bili tako, kao šlo' so i carcvi zovu zemaljski bogovi. Ovi niski Činovnici, baš ako bi bili i najniži, opet su svagda dčržavni služitelji; nočni slražari, dohošnri tnko su dobri kao purgcrmajslori, a učitelj Školski i knez u selit islo kao i mi-
nistar kod kralj«. Svi ovi avaki po sebi I avl skupa stoje jedan pod zapoviedi drugog«; « svi su pod nadgledanjem vlada tclju, kao nujvišog dčržavnog činovnika, ovoga moraju oni o (t veni u. što god u ime njegovo rade, pitati i odgovor mu daviti. On so mora slnrati, kako če u svakom zvantfu višega i nižeg« čina samo onukovi ljudi biti namieJtenl, koji poznaju svaki svoj počno, i da su pritom poštena čeljad, « da nisu lienivei. Vidiš moj bratci od ove velike čete visokih Iniskih činovnikah zavisi sreča i nesreča ljudska h svakoj zemlji. Ovi upravljaj« i vladaju svietom, a ne carevi. Ako je ovaj drugačije i dobar čovek, «11 u svome nadgledanju nad njima niti je toliko okretno, to se onda sudci daju podmititi; « financicri kradu kao i gavrani, pak onda ide sve preko mt». — Razumiješ li sada, koliko je veliki posao namieštati činovnike u svakoj zemlji? Ali, Bože moj, kako biva ovo u nekim zemljama 1 Tu se tiska-ju i nameču ljudi samo z« dobiti komad hljeb« i Čast, u čino-ve i službice, koje niti znaju, niti mogn, kao što bi trebato, izvčršivnti. Jedan stari i sakati bogalj postane stražarem nočnim, n cielu noč spava. Jedan olupuni i prestarjeli sluga ka-kvog velikaša postane Školskim učiteljem, samo što jedva ko-jeknko zna pisati. Jedan proteranica kupi sebi parohiju, pa postane ispovicdnikom i propoviednikom. Jedan mladi čovek tek izišnvši iz universiteta (sveučilišč«) gdi pigdi ništa nije nuučio, pn postane dvorskim savietnikom, samo zato, jer mu je stric ili ujnk minisiar. A ovaj je postao ministar, što ima 32 djedoh. Etogledaj od sad, kako biva u svietu novoj struci: pak češ viditi čudo.
Obično je upravitelj samo jedan čovek, ali ima imlogo-gluvtiih uprnviteljnh. Kako kad bi su ljudi mislili, d« deset očinli više vidi, negoli dva, i za to kao da bi su tražili na-miesto jeduoga petoricu od svojih najboljih s»gradjanah, koji bi se o svačemu skupa savietovali, i svi.skup« upravljali? A da bi došao s!učaj, kao što se često misli ili podozrieva, da svi svngda ne bi bili jednoga mnicnja, onda jim služi za pravilo: dn što veči dio nadje za dobro, lo če se smatrati, kao
zapoviod vladatclja.
Ona uredba, gdi samo jedan upravlja zove se monarhija (ili samovlastnik) u malim zemljama, kao o vladičestvama, u grnfšaflimn itd. (monokralija). A ova, gdi mlogi skupa uprav-' Ijaju, zove se aristokratija. To se zove različita form« upra-viteljstva, ali jih ima još i od više strukah.
U velikim samovlaslijama zabor«ve stara i mlada dice«, da jc car čovek, kao i ostali ljudi, a i on.sam to kadkad za-boravi: Oni mislc da je to sveblagi bog, i naviknu se tomeu svom govorenju. Tako n. pr. istina da i car siedi isto kao i ostali ljudi, njegova se stolica ne zove stolica, nego se zove tron (prestol), on živi u jednoj kuči ili palati, kao i svi ostali i dobroimuči ljudi; ali se njegova kuč« ne zove kučom, nego dvor; tako i njegove sluge i poslužitelji, od kojih obično ima po dosta od pervoga hofmaršala do najposliednjeg parakuvara, nazivnju sc dvorjnnstvo ili dvorjani (sa svim različi»o od dčržavnih poslužiteljah), on se ne ženi, nego se vienčav«; njegova se žena zove supruga. njegovi sinovi i rodjaci nazivaju se knjnzovi; on ne ide u teater, nego izvolio je visočajše tnmo se pojaviti. Pa baš kad bi bio kao i Kaligula, to bi mu sc svngdn imalo reči: vsemilostiviejši gospodinel
A nije to nešto vcoma strašno, da jedan čovek kao u-pravitclj silnu vlast mora imati nad životom i smžrlju, nad imniijem i poštenjem, i nad. toliko milijuna Ijudih zapoviedati? On se može sebi činiti mudrijem, nego li šlo je. On se može prevnrili, može imali svojo čudi, može sc promienuti, ako je iz početkn bio dobar. Zato su pametni narodi smislili, te su svom c monarhu nekoliko drugih razumnih, bislroumnih Ijudih' pridonictnuli, koje on pri važnim i velikim poslovima za saviet pitati mora n.pr. imaju li podajnici veče danko davati? Je li baš nuždno sovini ili onim vojevnti? Družtvo od tokovih Ijudih, bez kojih saizvolenja samovlastnik ništa učiniti no smie, zove se sabor dčržavni, n u malim zemljama sabor zemaljski, u En-jjlcskoj zove sc parlament, u Holandi Gencralslatcn, u Fran-znskoj ktimnrc, u Madjarskoj bivša Dieta, itd. i onda se ova struko vladanja naziva ograničena monarhija ili samovlastnik.
Sada vidiš, da mi ljudi ne možemo biti bez vlasti, da bi smo drugačije zaostali kao divlji, i još divljiji postali, i morali bi smo sc bojnti i za sami ovaj život. Sad dakle gdje
čemo ml nači tog tako nuidnoga čovek*, upravitelja ili gospodam?—Miši« ni j« lakše, imali bi smo mislili, nego li to: iz-medju toliko stotinah hiljadah Ijudih ima zaista dosl« i pametnih Ijudih; a izmedju toliko milijunuh Ijudih ima jih zaista 10 put« višo; sad neka izidju svi skupa, pak izber<mo slobodno jednoga izmedju njih, koji jn aajzaslužniji za ovaj visoki stepen, tako bi smo morali misliti, kad bi tuko moglo bili; ali moj brate I stepen veoma pribitočan ipun časti; tako so navale odmaha, kako miesto obudnvi premlogi ljudi za- ono miesto, kako god diakoni za koju masnu parohiju. Sad pokupc glasove (votum) to jest: tu i čine sad smutnje; d ob roga čovek« prevare, a slabi se dade podmititi, a strašljivi uplašili. Više puta rnde se i medju sebae vojne, i budale lome sebi vratove, ili če Petar ili Pavo carevati. Tako prije nego se opredielr, više puta ne dodju na prestol najzaslužniji i nnjdostojniji, nego najlukaviji, najbogatiji i najprodčrzljiviji, a drugi stoje okolo njega, gledaju, muče, i sami ne znaju, št« jim se dogodi.
A više putah još umiešase i drugi ludjin isiledžia i kaže cielom narodu: „Vi imate, vi morate, sebi ovoga mog brata, mog sinove«, zet«, ljubimca za vladaoca uzeti." Tako biva u svietu. Daj sebi prepovfedavati št« se u svietu tvakovo štogod i ne davno dogadj»lo.
Bivalo je carslv«, gdje kad je car umro, taki je drugi novi izabran bio. Ovo su se zvata: izbiratelna carslva, a ta-kova su bil« nekadašnja Poljska, Nemačka, Madjarska; ali od ovih obadva su pčrva prestala staji ti, a tretje ja po sreči prestalo biti carstvom izbiratelnijem. Sad šta se ne čini kod je očajunije? Nato vari se manje zlo na yr«t, za izbeči drugo veče. Ljudi pretvore izbiratelno u nasljedslveno carstvo, to jest: oni zaključe, da smo mi jadni griešnici od več malouinni za izbiranje, i svaki put im« se posla i prolivarja kervi, ili miešanje tudjinca pričinjava nemir o tom: zato od sada, da nam ovo nesrečno izbiranje ne dosadjuje, zaključi se, da našem .sadašnjem kralju najslariji sin, a njegovom opet njegov sin i bez pitanja u nasliediju na prestol sliedovaii ima; i to ima tako trajali doklese god i jedan od iste rodbine iz plemena ili kčrvi nai«>ga sadašnjega car« u životu nahodi; istina, da je ovo nekakva čudna uredba I U Skociji je tako bilo na-sliedstveno miesto od dvorskogašaljivca; kakva je to bila bu-dvlašlina! Zar ako je otac po naravi bio šaljiv, morao tako biti i njpgov aaslieduk? Ali je nešto drugo carevati negoli šale zbijali, i ako je otac tu riedku prirodu imao, to su mu njegovi potomci mogli nevaljali i kukavice biti. Pamet i dobrota ne može se svagda nasliedili. —Pak opet ovo je bilo najpametnije, što su ljudi u svojoj smetnji mogli učiniti. Sad ovako postane jedna vladateljstvujuča kača ili dinastija. Samo ne bi .su morali mislili mladi gospodičiči, koji iz ovako na-sliedstvenih kučah proizlaze, i to kad na njih dodje red, da na vladanje stupe, da ne sanjaju, da je to samo miloslivi Bog, ili priroda baš njega izabrala, i na preslol pozvala. Jer je miloslivi Bog dao, da oni kao ljudi s ljudma na svietu žive. A im krunu i nasliednog' princa, odredio ga je samo slobodno-voljni narod. A ovu uredbu više putah pozdniji narod opet oduzme, kada se" koji' izrod u ovnkovim plcmcnima kod naroda zamieri, n.pr. Štiiart, Burbon, Bonapar».
0 b š t i n a.
(Prcd.ie.j«.)
U predhodečem listu izkazali smo mienije nile o rnzvi-janja obSIinskoga saveza, i odluda ponjalije o obSImi izveli, • potom i odncSenie oMlino k dirfivi predstavili. Skd pak že-.fimo bacili jedan pogled na unuIraSnja obilino odnosenja.
Kad one, koji u obSIini jednoj slanuju, ili se lek u istoj nridiržavaju, u razjudjenjo uzinemo, lo nalazimo izmedju njili slranom lakove, koji u svim ili bar njekim iz obšlinskog saveza proizli«u6im pravom« uCaslvuju, slranom lokve, koji ni jedno od ovit pravah no uživaju, in obSIini sc lek miuolioduo i na vreme zad6 žavaj«. Firve nnzivomo ilanove obSIrne, poslednjo pok strancc. Izmedju obStinskih članovali razlikuju so opel oMlinari ili gradjani obilinc od k obSIini pruuidloločl l. ObSIinari fu oni obširno stnnovniel, koji ovoj kao pravi i svojstveni sufilani prinadlcte, i polome, .ako kakve god pripreke
»cm«, imnjti pravo učnstija u svima prirodnim i pnsilivnim a i političnim pravamir.-Ovi su prcimučslveno i sainoslnluo ko sa-učasliju u obštinskim namicrama i črsto u neposredstvcnom snitživnnju obšlinskoga iinanja opravičeni, skupit isn političnim prnvama snahdinni, u obšle jedini svojstveni i diolatelni sučlani zbora.' Oni pak, koji su primnnjcm u savez obšliuski obšlini priobčeni, ili kojima po zakonu dčržavnmn stanovanja pravo pripndn: n. pr. svcštcnici, dčržavni služilclji, Činovnici, javni uč.telji; ili knji so u obšlini samo na vreme zaderžavnju, ali u isloj i knkvo ležečo dobro, pravo zcmljišta i dr. priliažnvaju, zovu se k obštini prinadlcžcči.
Prava, koja obšlinarima kao takvim izključite! no pripadaju, dolizc pod imenom obštinarskih pravah. I ova su sljedcča:
1)	Samostalno t. j. nikakvog više dozvolenja nrpotrebu-ječo pravo u obštini stanovati.-Iz ovog« prava proiztiče pravo iskanja pravdo i politično zištito, koju je obšlina stranem, več i po samoj pervašnjoj svnrhi svoga sajedinjenja, stranom pak po nalogu dčržavnom k njoj prinaillež> čim da vati obvezana.
2)	Pravo polzovati se sa svima obštinskim zavodima, u koliko ovih svarita i lično svojstvo obštinara samog dopušta. Na primier: obština ima jednu stolu, koje j9 svarka bolestno knkvo živinče obštinara pod krov svoj primati, za da bi so lakšc izlječili moglo, i no okužilo drugo kakvo zdravo živinče. Obštinari* tek za takvu svarbu mogu tu štalu upo trebi Java t i, nikako pak i zdravo živinče uterivati. Obština jo opredielila jednu sobu u kuči obštinskoj, da se unjoj sa tergovinom za-nitnajuči se obštinari u urečeni dan scdmicc sabiraju,-i o poslovimo tergovačkim razgovaraju, drugih pak danah obrača obština istu tu sobu no dragu kakvu svarhu. Sa tergovinom radeči smiedu dakle samo u opredieleui onaj dan u loj sobi skupšliiiu deržati. Na protiv oni obštinari, koji sa Icrgovinom posla ncmajn, ne mogu se onog dana utoj isloj sobi sabirati, buduči da jim lično svojstvo za to oskudieva; oni bo nisu tergovci, i tako bi tergovce'U savietovanjama njihovim uzne-mirivali.
3)	Zajedničko imanje ili polzovanje zajedničkoga imanja na dobru obštinskom ležeče i pravo iskati, da ovo svarhi svojoj shodilo i po zakonnom propisu obračeno i upotrebljeno bude.
• 4) Učaslije-u političnom obštine pravu, što se do obšlin-skih poslovali tičej i pravo izbiranja za različite obštinskeduž-nosli i obštinska zvanija. I učastije u ovome pravu zavisi od propisane zakonom • i razumom sposobnosti ili Iičnog 'svojslva. Na primier: Iudi, biesni i ovima podobni ne mogu pravo ovo, buduči su uma lišeni, izvčršivali; zakon bo i razum od loga jih izključuje.
Od pravah ovih, kojih uživanje obštinarima prinadleži, treba dobro razlikovati ona prava, koja svojstvo obštinara ne predpodstavljaju, no iz dčržavnog gradjanstva proiztiču i po-tomo svakomo dčržavljaninu bez razlike, bio on obštinar ili ne, pripadnju. Ovaka dčržavogradjanska ali deržavljanska prava jesu slj'.'diča:
1)	Trnvo zadčržavati so upredielu ma kom deržave, t.j. pravo nnstnniti so i stanovati u svakom deržave miestu, gdi na suprot lome privatna prava kakvog gospodara ili pritiaža-telja i policajni uzroci ne stoje. — Nikakva obširna ne može,
•spomenuto slučajevo izuzimujuči, stanovanje kome u igozinom krugi zakratili, i ona jo obvezana od dčržave naznačenog ili opredielenog ako istim« i no kao gradjanina, no ipak kao sta-novnikn primili. Obština se ne može tome protiviti, ako koji od njenih sučlanah u kuču svoju kakvog njoj neprinadležečeg no od'kuda jo i kakav jo dokazavšeg deržavljanina primi. Sa svim bi drugo bilo, kad bi lakav deržavljanin na kakvom obštinskom dobru ili na dobru knkvog obšlinskog sučlana bez dobivenog saizvolenja kuču zidati namieravao, za da u njoj stanuje. Isto tako može so ona protiviti, kad bi kakav deržavljanin na kakvom Čcstom polopljavanju i srušivanju izlože-110111 i od kakvog njoj prinadlcžečeg slanovnika kupljenoin zemljišlu kuču gradili btieo. Islina da u slučaju . ovome no 1 stojo prava privatnog gospodara ili pritiažateljn,, ali sloje po-lionjni uzroci tome na suprot. Obština jc dužna brigu vodili z a sigurnost persone,' po ovome dakle no niože ona ni do-zvolfli, da kogod kuču svoju tamo zida i podiže, gdi jo" njegov i njegovih život, svakidašnjoj opasnosti izložen.
2)	Pravo ua savčršenu i podpunu sudbenu i političnu
zaštitu. Zašlilu pak ovu možo dčržnva ne samo preko svojih sobslvenih čiuovuikah davati, nego islu i 110 ohšliuu prcncli. No s tim punomočijcin snabdicna obština no rndi ona onde, gdi jo o podavanju znštito u smotreriju persone i dobra kakvog deržavljanina rieč, u svoje imo, ycč radi kao miestoza-stupnica dčržavo, mora so daklo u lakovom slučaju i dčržavnih zakonah sa svim pridčržavali.
3)	Politično dčržavljansko pravo— mogiičnost pri izboru kakvog puklisara zn zcinnljski il dčržavni salinr ^lastulavniijctii učnstvovali, ili i sam izbranim posilili— mora ma gdigud mfur-žavi izvuršivano bili. Zalo i mogu u odnošcuju lunio di-r/nv-Ijani na izviestno obštine, ako i nisu njiovi slanovnici, upučoni bivati.
4)	Pravo pribitka t. j. pravo sebi pnrčo krulia načinom poštenim od sebe samog izabranim zaslužili.
Sva ova prava je6u nezavisima od obšlinskoga saveza ova svaki dčržavljanin od dčržavo Iražiti imn, i nijedna obština nemožo dčržavljaninu uzkralili, da jih no uživa. No i pravo obštine priznali so mora, pokorne ona lakovom, koji bi bez zakonnog osnova pravo obštinarsko iskno, po svornc slo-bodnoin razsudjenju molbu uslišali ili odbacili može. Zakon mora-uslovija 1 lična svojstvo, od kojih izveršivanje prnvajeil-nog obštinara zavisi; postaviti, kano šlo su to: rodjenjc, stanovanje u obštini izviestnim i oprcdieleniin lečnjnii godiunb, udatba za kakvog obštinara ili ženidba sa kiikvom obšlinarkoin, čestnost, samostalni užitak itd. Pri polagunju Inkovih uslovijah i ličnih svojstvah zakon, treba da prizrenje ima na razvijanje obšlinskoga saveza i svarhu obštine. Po ovome dobij>injo obšli nars Iva ne možo zakonom niti lako jako o^raničciio, niti tako veoma rasprostranjeno biti, da bi so sa tiin vcstcslvi'. obštine i njezinoj svarili vred kakavi nanco. Ima li koji u obštini zakonom oprc<lielcna uslovija i lična svojslva, to ondt> i pravo obštinarslva po zakonu dobija i izvčr&ivn. No može kogod i ncimajuči tcikva siojstva iskati, da obštimirtini poslane. U slučaju tome oslavlja se obštini na volj« i tdohodno razsu-djenje, takvoga molbu uslišali ili dobit:. Slobodno ovo pravo dozvolenja treba vlada deržavna da čcstvujc. Gdi se pak raspra podigne, da li iskajuči pravo obšliunrslva oslarija zakonom postavljena i lična svojslva pritiažava, tu onda rnspru takovu ima vlada preko svojih vlasiih presuditi dati; no pri toni ne treba ona samovlastno da obštni kakvog nepravičnog za gra-djanina nameče. Odtuda se vidi, da svaki deržavljanin ne mora baš i gradjaninom kakve obštine biti. Islina dčržava može njV prinadležeče poradi gorenaznačene svarite na kakvu izvirsli;;. obšlinu — i naročilo na onu, ukoje okružju ovi svoje domove imaju — uputili; ali zato ipak ne postaju oni gradjanima te obštine, na koju su od deržave upučeni. Oni os'ajii dčržnvljn-ni, kojima obština iz dužnosti na spram dčržavo različna da-vati i dozvoljavuli ima, bez da jih zpio ipak kao prave i diej-stvit Ine sučlano svoje pripoznali mora. Na naprotiv može jedan sučlanom ili gradjaninom višo njih obšlimdi bili. Ovdc bi so islina prebaciti moglo, da kao šlo život rodbino jodne, tako i život obštinski iziskuje od prinadležečeg joj gradjanina svu ličnost t.j. savčršenu ljubav, privčrženost i olečestvoljubuu dužnost; i po lome onda bile bi ove dužnosti na više njili obštinah podeljeno, jednu ili druga morala bi naravski ušturbn kakvoga terpiti. Ali sila ili moč i revnost diclanjn i d n vanj a može i pri jednom lahko tako velika bili, kanoti i pri drugoj desetorici u skupa, i jedan može takodjer menjnjnči i na viš«? miestah stanovati i stalno stanovanja pravo priliažavali. Zašlo dakle ne bi on i diejstvilelnim gradjaninom lih obšlinah biti smeo? Zašto da se tako prekomiemo strogo obštine modju-sobno ograničavaju,- da gradjanin jedne obštine ne bi smeo zajedno i u kakvoj drugoj pravo gradjanstva izvvršivali?
Rekli smo, da obštinari mogu i to iskati, da u svima obštinskim, kao takvoj pripadnjučim pravama, u koliko knkva god pripreka no postoji, učastvuju. Jer ima u obštiui i takvih sučlonah, koji su islina obštinari, ali jim ko izvčršivanju pravu gradjanskog nuždno lično svojstvo ili nn vreme ili za naviek manjka. Takovi su mladolietni i uma lišcni, žene, daljo zl»p-r_. zločinslva osudjeni, isto lako i "oni, koji poslojnuo dužnost: gradjanske ispunjavati prenebregavaju i propii.šlaju, i tako se dakle i pravah svojili odr ču, i drugi. Miadoljctni i uma lišcni mogu prava, ko kojih izvčršivanju lično jim svojstvo oskudieva.
preko svojih znstupnlkah izvčrštvali. 2ene.su u javnim i obštini poslovilna od savietovanja i glasodavanja « obilo pravom političnim prirodi shodno izključene. Mogu ipak i one u Uma črez svoje mu2evc, ako su udatc, črez svoje punomočnike, ako su udove ili od muža razstavljene, ili i još noudato" zastopane bivoli. U smotrenju drugih obštinarskih pravah imalo bi žene, kad su ličnosnmostnlne t. j. punoljclne, i neudate ili udove sa Ijudma ravne biti.—-Posilivniui zakonima ostavlja so da pota-nja i podrobna oprcdiclcnja odnositclno do razlike obštinarah na više neravno opravičenih klassah doneso.
Oni k obšlini prinadležeči, kojima po zakonu ddržavnom stanovanja pravo u obilini pristoji, imaju po istome tj. dčr-Žavnome zakonu, sva njihova gorenaznačena prava dčržavljan-ska izvčršivati, a i odgovarajuče dužnosli ispunjavati. Ova klasa od prinndležcčih k obilini niti iina politično pravo, niti zajed-ničko pritiažanje ili zajedničko polzovanje obitinskoga imanja trnžiti; no ipak joj po dčržavnoj naredbi pripada učaslije u sviiiio, ne upravo i izključilelno za prave i diejstvitelne gra-djane podignutim, zavodima obitinskim. Po ovome dakle imaju oni pravo učaslija • u zavodima obitinskim odnosečim se na zašlitu persone i imučstva, dalje u ikoli i cčrkvi i u onakim zavodima, koji za sadčržanje zdravlja, za ugodnosti iuveselc-nje postoje. Takodjer može jim dčržava i pravo dati na siro-tinjsko i snabdienja zavode obštinske po mieri dokazane i osvedočcnc oskudosti. Oni su, kao Slo smo rekli, istina od političnih pravah izključeni, ali mogu ipak u poslovima, koji bi na njihov osobiti interess upliva imali, savietom i glosoda-vanjem snabdieni biti. Na priinier: obitina ima neke od dčr-žn\e joj nanictnute terete da izda, i sad treba da se odredi i opredieli, koliko od ovih terelah svaki po osob za sebe da nosi. Pri opredielenju loga razmierivanja može se i ovoj Jdassi pravo savieta i glnsodavanja od k obšlini prinadležečih podali. Sva ova prava mogu oni poslobodnom dozvolenju obšline izvčršivati. I u takovom slučaju pomedju ovima i onim stanov-niciina, koji su se usljed priinanja u obštinski savez u obilini kao k njoj prinadležeči nastanili, .ne postoji nikakva razlika, buduči da i ova poslednja klassa od prinadležečih k obilini može iskali uživanje ovih izrečenih pravah.
Poslednja klnssa k obšlini prinadležečih Lj. oni, kojiukrug* obštinskom ležeče dobro ili kakvo zemljište ild. pritiažavaju, ali a Istom stalno prebival iS te nemaju, nego ti tu ili nikako ili tek miinohodno i na vreme stanuju, imaju pravo na zaštitu od strane obšline u smotrenju svega onoga, što u krugu obštinskom pritiažavaju. Osim toga učastvuju ovi u svim onim zavodima, koji sc neposredstveno ili posredstveno na dobro njibovoga pritiažnnjn klone 11. pr. u pašnjacima na obštinskom zemljištu ležečim, u spravama za gašenje vatre načinjenim i dr. no zbog toga su narnvski i obvezani obšlinske terete po sorazmieriju ovakih uživanjah nositi.
Dobro, — sastojalo se ono u nepokretnim zemljama ili korist nosečim pravama—koje obšlini privatno prinadleži, naziva sc inianje obšlinsko utešnjem smislu. U prostranijem pak smislu k obštinskom imanju broji se i ona publičnom pravu prinadležeča pritiažnnjn i izvori prihodah.	•
Ko obštinskom imanju smisla tešnjeg t. j. ko pravom obštinskom imanju ili ko imanju obšline privatnom prinadleže pervo svi zavodi, koji su za neposredstvenu nuždu -i potrebu cielokupnosti opredieleni. N.pr. kuča obštinska/ Skolk, cčrkva; dalje siičinjuva jedan dieo privatnog obšline imanja sve ono, što njenima sučfanima k polzovanju otvoreno i slobodno sloji. Ovo opet može ili za sve sučlane opredieleno bili n. pr. ob-šlinski bunari i kladcnci, šetališta itd. ili ovih polzovanje mogu tek samo neke izviestne klasse obštinskih sučlanah ilili i pojedini putein i nnčinom propisanim tražiti, kao što su to n. pr. pašnjaei, šunie za izdavnnjo dervah gradjanima naznačene 1 npredielenr, kamenni majdani, obštinska polja itd. Naposljedku može su je.lsin dieo obšlinskog imnnjn i za dobit kakvog na piutinirlvniijc obšlinskih potrebah obratili so imajučeg prihodu opredieliti.
L" privatno obšline imanje dčržavna vlnst po pravu 1 pravdi ne sme dirati kano ti u privatno pojedinih imanje što ne sme. Deržava nema pravo uklnnjali imanje obšlinsko od njrirovoga npredielcnja. No u slučaju, ako bi ona obšlinsko kakvo dobro pmdipolzc obšle potrebovala, n.pr. jedno. parče
obitinikoga zemljiila za gradjenju žclj^znice, i ohšliiia uko nije rada ovo deržavl bezplatcžuo dR uslupi, lo onda moru deržava ovoj podpunu nakuadu dali. Uprotivnom slučaju prisiljena bi bila obitina žertvu u odiiošenju k ciclokupnosli tu-kovu učinili, kakva se od drugih obštinuh uravnom odnošenju no daje. Narcdba deržavne' vlado, po kojoj bi obilinn kakvo dobro dčržavi bez naknade ustupiti moralu, bila bi osim toga i povreda onog samom duržavom podjemčenog pravu.
Obilinsko upotreblenju i polzovanju svijuh ili pojedinih obitine Članovah opredieleno dobro no prest»jc zbog toga, šlo Članovi obšline ovo upolrebljuju ili što korist kakvu od toga vuku, dotlc obitinskim dobrom bivati, dokle so god ne vidi i ne osvedoči, da dobro ovo neki dieo kakvog k obštini kao cieiokupnost pripadajučeg prava sačinjava. Pri utcineljivanju obitine moglo se je siriefi postaviti i opredielili, da dobro obšlinsko, poito se obšte potrebo namire^ i za podmirivanj« potrebah obštinskih članovah služiti ima. Zalo dakle i nije prodala obšlina ono, šlo se u sljed njeno slobodne volje na polžu svojih sučlanah obrača. Naprotiv pritiažava ona to neprestano, i Črez to upravo, što na polžu svojih obrača, čini od toga proizvoljno upotreblenje. Sa svim so- dragojačie stvar onda ima, ako se črez to, šlo se kakvo obštinsko dobro za upotreblenje ili polzovanje jednog ili više njih obšlinskih člauovnh opredielilo, ovima na to i kakvo neporicatelno privatno pravo podalo, n.pr. bi sajužena kakva šumarica ili pašnjak obšlinski sa zemljištem prinadležečim jednom od obšlinskih članovah, ili obitina dade kakvom od svojih stanovnikah pravo da može svake godine izviestnu mieru dervah iz obitinske šume vuči na taj način, da isti pravo to dano mu od obšline i prodati, ilili na svoje, nasljednike preneti sme. U ovom slučaju več nije višo dotična zemlja ili odtuda proiztičuči prihod dobro obšlinsko, nego dobro privatno zadobivšeg.
Podobno savezu deržavnom nije ni savez obšlinski na kakvo vrcine ograničen; njegova svarha nije samo ograničena na interesse sada živečih sučlanah, več se ova proslire i na one najpozdnijeg potomstva. Obština je kao takva, kao što se obično i govori, bezsmčrtna: zato se rečene prodaje ili deobe obštinskoga dubra na imanje privatno protive. i na suprot idu svarsi obšline. Ipak može biti, da se izviestne struke obšlin-škoga dobra, n. pr. obštinski pašnjaei, njeki dieo obšli«»skili šumah, kao privatno cielokupno dobro članovah smalraju, koje su na vreme za medjusobno obšte polzovanje naznačene, i opredielene. Zato pravo uživanja takvog cielokupnog dobra ne može članovima tima samo pripadali, več isto dobro mo~ že i njihovo pravo imanje postati, zbog čega imaju i pravo u svako doba tražiti i iskali,- da se islo izmedju njih podicli. No pdi ovakovo prcdpostavlenje miesta nema, tu onda mogu i uzroci publično* blagostanja naročilo pak ekonomije narodne deobu takovih dobarah na privatno imanje savietovali. Na priinier: Obština pritiažava kakvo prostrano neuradjeno i ne-uzorano ležeče polje, kojiin se prinadležeči k obštini korisle. No obština se potom uvieri, da bi njeni stanovnici mnogu veča korist odtuda vukli, kad bi se to polje uzoralo, i zato ga medjn pojedine članove svoje podieli. Od takve jedne deobe mogu stanovnici znatne koristi dobivali, tako s tim ne samo da se trnjuče cvetanje obšline pospiešava, nego se takovim načinom pobrinulo i za blagostanje kako potomakali tako ne manje i za sada živečih.
Pri ovakiin prodajama 1 deobama lahko se može dogodili, da se pri zaključenju njihovom više na korist »stoječih obšline sučlanah negoli na samo postojanje obšline gleda, fta svaki način vzira se na imajuče u takvim poslovima glas, buduči da se ovi najviše njih tiču. I zato se pri rečenim prodajama i deobama dozvolenje od dčržavne vlasli potrebuje. Vlast dčržavna mora naročito na to paziti, da li bi so črez to prihodi obšlinski tako umalili, da se ne bi s njima cielokupno
obšlinske potrebo zakčrpiti moglo, osobito pek, da h no bi zbog loga obština u tu nuždu pata, da, za moči kako potrebe cielokupno podmiritl, mora na pojedine sučlane svojo znuliiu suinmu porezali.	.... . .......
Za deobu obštinskih dobarah purvi su siromnsniji obsti-nari, počem vele, da iz deobo veča korist siromašnijima pro-»zilazi, neželi iz nerazpisa poreznog; jer deoba bivn u pravilu po glavama, dočim se porezi po imanju ravnaju. Ako se sad
črez dcolm obstinskili doboralt prihod obšlino loko zdravo u-mali, dn ona snjimo_ne uzmožo svoje ciclokupno potreba na-miriti, i zalo da bi porcz razpisali prinudjona bila, to bi onda takovi po vet1 o j časti boga I i plačali morali. U lakovom dakle slučaju bilo bi za siromašnijc svagda bolje. ° Ali upravo ,ncma ovdo miesta ono, šlo jo komo boljo, nego šlo pravda iziskujo. Dobro obšlinsko no smo ukračeno biti njegovoj prirodno pri-' poznali sc imajučoj svarhi. Ova jo svarita kod obšllnskog do-lira očito Ia, da sc potrebe obšlinskp podmirc, a no samo da sc jednn klassa koristi. Podpomaganjo sirotah treba, u slučaju oskudicc na dmgim sredstvoma, da sc osobilim porczoin iz-dicjslvujo i izradi. Isto sc tako i u dčržavi cielokupni ili sve-obšti prihod od deržavnih dobarah proiztičuči obrača na pu-. . blično potrebe, i tek se potom ono, šlo bi joi nedoslajalo,-porezom nadoknadjava. Zašlo bi dakle lo u obštini drugojačije bilo iišlo? Ovo ovde rečeno ima se sinalrati kao pravilo, od koga ovdo i onde iz osobilih uzrokah i izjatijama miesta biU može. —	-	»
Ko obšlinskom imanju u proslronijem smislu prinadleži i krug t. j. cielokupnost nalazečih sc u obštini ležečih dobarah. Jer s jedne slrane pripada obštini neki vid včrhovnog prilia-žanja, u slied koga ona i neka korist prinoseča prava kao: lov, ribolov i dr. pritiažava. S drugo pak strane sačinjava na-lazcčo sc u krogu privatno pritiažanje najprirodnije i najbliže podinirivanjo nužde i potrebe obšlinske, kad siricč prihodi od običnog dobra obšlinskog nisu u stanju sve potrebe obšlinske -da podmirc, lo se onda - s dobarah privatnih davanja iskali moraju. I lako krug sačinjava prostor jedan, vnulr koga ima ob-ština svarhc svoga utemeljivanja posn-dstvom pravde i poli— čajno zošlite ili u obšlo brigu vodeči o sigurnosti i blagostanju svojih stanovnikah — postizavati. Krug po nečem sačinjava i dom obštine, kojiprotiv napadanja izvanjskog braniti njoj pravo i dužnost pristoji.
Naposljedku kprihodima obšlinc prinadleže i slučajni do-hodci, naročilo ono, što se gdikojim obšlinama za.podarenje gradjanstva ili za polzovanjc iz obštinskog dobro gradjanima proizlicojiičc plača, dalje takse za policajna i sudbena diela obšlinskih vlastih, koja stranom po sobstvenom pravu, stranom pak po sili danoj jim od same dčržavi) izverživaju.
Što se domovodstva olištinskoga tiče, to imamo primirtiti, da se u smolrenju ovoga deržavna brižljivost naročilo izjasniti i starati ima. Dčržava sama treba predpise svčrhu računovodstva da izda i da naredi, da pri pretresanju iispitivanju svijuh ko domovodstvu odnosečih se dielah podpuna javnost vlada. Svčrhu toga ima dčržavna vlcst iskati, da joj se svake godine pokaže, koliko je na podmirivanje obšlinskih potrebah nuždno,' kao i sredstva, s kojima bi se ove podmiriti mogle, ne manjo i da joj predstavi i dokažo prave prihode i rashode. Napos'jedku treba obštini oslavili, da ona sama malovažne i tekuče troško-vc, bez da od dčržavne vlasti na to dozvolenja ižto, podmirujc. U protivnom slučaju ima se ona pri važnim i izvanrednim tro-škovima na deržavnu vlast obračati. Ova je onda dužna takve tro.škovc podrobno ispilali. Nalazcli sc važnii osobiti uzroci, iz kojih sljcdujc, dn su trnškovi nuždni i za obšlinu od kori-sli, to do onda dčržavna vlast takvo dozvoliti; budu li pak uzroci za protiv, to onda utokvom slučaju samo blago ob*tine iziskuje, da se dozvolenjo z-krati.
(Zaklačenje č» sljedovati)	J"
Nekdajni Egipt. . ; .
Iz Bossueloviga razgovora Poslov. M. Yers"e. *)
(Dalje.)	^
Kraljestvo je bilodedišno; tode kralji so bili dolžni bolj ko vsi drugi po postavah živeti.') Iineli so tudi posebne postave, ki jih je bil neki kralj uredil, in ki so bile del svetih
•) v pervim listi „Jadr. Slavj« smo it leg« delca nekoliko na po-kua dnli, ter radostno zaslišali, db jo čaalilim brarcam ugodno bilo, in de več njih ca »c več Žele. Podali bomo ledaj celi trelji del, in po sklepa odbora 22. I. m. bomo tudi 500 posebnih natisov v 8« napravili; poprosimo pri tem slavne spostovavce Bmtsuela, de bi nam pomankljivosii, ki bi jih v poslovenjenju zapaziti vtegnili, prijazno rasodeli blagovolili; ker
bukev. No do bi se bilo kraljem kaj kratilo, ali do bi bil kdo pravico imet, jih siliti; marveč so jih spoštovali ko bogovo: todo stara navada jo bila vso uredila, in ni jim nn misel prišlo drugači živeli ko njih dedje. Zatorej sc jim ni težko zdelo, do jim so jc nc le lastnost jedil in mera pijače in jedi zaznamovala,*) kar jo bilo na Egiptovskim navadno, kjer jo bilo vse trezno, in kjer zrak deželo Ircznost vdiliujc) temuč tudi, do so jim bilo vso uro določene.3) Zbudivši sc o zori, ko jo duh mir jasniši in misli nar čistejši, so brali svoje liste, do bi pravi in pravični zapopadek opravil, ki so jih razsodili imeli, zadobili. Dcrž ko so sc oblekli, so šli v lempelj darovat. Tam, vsred vsih svojih dvornikov in z darovi na allatju, so bi'i pričijočl pri poduka polni molitvi, s klcro jc duhovnik Bogove prosil, do bi knezu vse kraljevo kreposti podelili, ta-kd de bi bil brumen do Bogov, milostljiv do ljudi, zderžen, • pravičen, velikodušen, odkritoserčen, laži prosi, darovit, gospodar samiga sebe, kaznovavco pregreho in povračnvavcc zasluge. Duhovnik je govoril polem od pregrdh, ki bi jih kralji storiti vtegnili: pa jo vselej pristavil, dc va-nje lo po prekanjenju in po nevednosti padejo, in j« ministre rotil, ki jim slabe svete dajajo in jim rosnico zakrivajo. Tak jc bil način kralje učiti. Mčnili so, do očitanje njih dušo lo bolj razsordf, in dc krepost jim navdihniti, je narholjši jim njih dolžnost dokazati s hvalo, postavam pristojno, in pričo Bogov resnobno izrečeno. Po molitvi in darovanju so so kralju iz svetih bukev svdti in djanja velikih možov brali, do bi svojo deržavo po njih vodilih vladal in postavo deržal, ki so bile njegove prednike ravno tako srečno storilo, kakor njih podložne.
De so se te opombo resnobno dajale in slušolc, kože,' ker so svoj sad donesle. Med Tcbančani, to jc, v poglavni kraljevi hiši, v kteri so se postave krepko dcržalc, in ktera je poslednjič gospodinja čez vse druge postala, so bili kralji nar veči možje. Merkurija, osnovavca znanost in vsih naredeb Egipčanov, eden blizo časov potopa, in drugi, ki so ga Triz-megista ali trikrat velikiga imenovali, sočasen zMojz^sam, sla bila obfi kralja Tebanska. Celo Egiptovsko si je nju luč v prid obernilo, in nju podukam so Tehe dolžne, dc so malo slabih knezov imele4). Zanašalo se jim jc dokler so živeli: občni po--koj je tako hotel: tode sodbi, ki sc ji jc bilo treba po smen! podvreči, niso odšli5). Neklerim seje pogreb odrekel: pa lakih izgledov je malo viditi; temuč ljudstva so veči del kraljev lak(5 ljubile, de je vsak njih smert objokoval, kakor smeri svojiga očeta ali svojih otrok.
Šega, kralje po njih smerti sodili, se je ljudstvu božjimu takd sveta zdela, do jo jo vedno deržalo. V svetim pismu vidimo, de se je hudobnim kraljem pokopališč njih dedov kratilo, in Jožef1) nas uči, de ta navada je šo o času Asmoncjcv terpela. Kraljem jo na znanje dajala, do ako jih njih veličanstvo čez človeško sodbo povzdigne, dokler žive, ji poslednjič vender zapadejo, ko jih smert drugim ljudem poenači.
Egipčani so bili znajdljiviga duha, pa so ga nn koristno reči obračali. Njih Merkurija sta Egipčansko s čudnimi znajd-bami napolnila, in ga nista pustila v nevednosti skoraj ničesar, kar zamore življenje vgodno in pokojno storili. Slave pa ne-innrein Egipčanom pustili, ki so. jo svojimu Oziru (Osiris) dajali, de je poljedelstvo znajdel7);" ker se v deželah blizo zemlje, od kodar se je človeški rod razširil, • o vsih časih nojde, in dvomiti ne da, de je od začelka sveta znano bilo. Egipčani dajejo Oziru.tudi takd visoko slarost, do se lahko vidi, de so njegove čase s časi začetka svetč zmešali, in do so holii njemu reči pripisati, klerih pričetek prav deleč čez vse čase seže, ki so v njih dogodivšini znani. Ako pa niso Egipčani poljo-de'stva, ne drugih umetnost, ki jih pred potopam vidimo, znaj-
niislimo, ako bo.ta del dopadcl, po malim tudi T. in IT. in s božjo pomočjo, kakor bo mogoče t enakim duhu pisani napredek dogodiv^ine do sadajnih časov na svetlo spraviti.
•) llerod. lib. 2. Diod. lib. 1. sect. 2. ») Herod. "lib. 2.— ') Diod. lib. 1. sent. 2.— • «) Herod. lib. 2.— . . ») Diod. lib. 2, secU 2.— •) AnU XIII, 23.
T) Diod. lib/ 1, sccul. Plut. do Isid. et Osir.
dili, so jih soj I ako o mikali, in 10 tolikanj skerbeli, jih spet med ljudstva vpeljali, ki so jih le po divjačnosli pozabile, de jc t\jih slava ravno tolika, kakor de bi jih bili znajdili.
llile so vender nektero prav važne, kterih znajdbe se jim ne more odreči. Ker jc bilo njih dežela zedinjena iu njih nebo vedno čisto in brez oblakov, so oni tok zvezd pervi ogledovali: tudi so pervi Idto vrediH') Tako ogledovanje jih je naravno v eisloslovje (aritmetiko) peljalo; In če je res, kar Platon pravi2), de sta sonne in mcsec ljudi znanost Števil učila, lo jc, de so sc vredeni računi po računu dnevov, meseov in liit začeli, so bili Egipčani pervi, ki so U čudna učitelja poslušali. Pomičnice (planeti) in druge zvezde so jim bile enako znane, in oni so znajdili velko leto, ki celo nebo spet na pervi kroj pripelje. •
Svoje zemljiša spoznati, ki jih je povodnj Nila vsako ldto pokrila, so bili prisilen! mero na pomoč jemati, kar jih je kmalo zemljomerstva (geometrije) naučilo9). Bili so bistri o-gledovavci natore, ki je pri njih v lako jasnim zraku in pod t«kd gorečim soncain močna in rodovitna bila. To jim je dalo tudi zdravilno umetnost znajditi ali omikati*).
Tako so bile vse znanosti v veliki časti. Znajditelji koristnih reči so dobivali v živlenju in po smerti vredne pomezde svojih del. To je bukve njihovih dveh ITerkurijev posvetilo, in storilo, de so so ko svete bukve čislale*). Pervo vsih ljudstev, pri kterim se kniževnice najdejo, je-bilo egipčansko. Napis, ki so jim ga dajali, je vžigal željo va-nje iti, in v njih skrivnosti vdreti: imenovali so jih »zaklad dušnih lekov*: ozdravljale so dušo od nevednosti, ki je nar škodljiviši njenih bolezen in izvirk vsih drugih.	- -	~
Kar se je Egipčanam v spomin nar bolj vtiskalo, je spoštovanje in Ijubczin njih domovine*). Bila je, so pravili, prebivališče Bogov: vladali so v nji neskončno jezerov Ičt. Bila je mali ljudi in žival, ki jih je egipčanska zemlja, od Nila namočena, rodila, ko je še vsa druga natora nerodovitna bila. Duhovni, ki so egipčansko dogodivšino iz tega neskončniga nasledko stoletij skladali, ki so jih le z basni in rodovinami svojih Bogoy napolnovali, so to delali, de bi ljudstvam staro-davnost in plemenitost svoje deželo v spomin vtisnili. Sicer je bila njih resnična dogodivšina med pametne meje vgnana; todo dobro se jim jc zdelo, se v neskončni brezen časov zgubiti, ki so jih ko večnosti bližali.
Ljubezen domovine je pa terdnejši podlage imela. Egipt je bil res narlepši, po natori nar obilniši, po umetnosti nar bolj obdelano, nar bogatejši, nar vgodniši, in po skerbi in po veličanstvu svojih kraljev nar bolj okinčana dežela na svetu.
Y njih namenih in v njih delih je vse veličansko bilo. Ivar so iz Nila storili, .je komaj verjeli. Na Egiptovskim grč dež poredkama; pa ta roka, ki s svojimi rednimi povodnji vse namoči, mu prinnša dežjev in snegov drugih dežel. Tako do-brotljivo reko pomnožiti, je bilo Egiptovsko z brezštevilnimi tako dolgimi in širokimi vodotoki premreženo, de ni veijeti7). Nil je s svojimi zdravimi vodumi rodovitnost povsod raznašal; mesta med seboj, in veliko moije z rudečim vezal; kupčijo znotraj in zvunaj kraljevstva redil, in ga zoper sovražnike vterdnoval, tako de je bil reditelj in branitelj Egiptovskiga. Polje se mu je pušalo; mesta pa, z neizmernimi deli povzdig-njene, so, vzdigajc so kot oloki z sred vod, gledale z veseljem iz višave vso planjavo z Nilam zalito in zraven porodoviteno. Ko se jo čez mdro napel, so velike jezdra, ki so jih bili kralji skopuli, razlitim vodam svojo nedra odpcrle. Imele so svoje odloke pripravljene: veliki zajezi so jih kakor je bilo treba odperali ali zaperali; in vodd, ki so odtok imele, niso po zcmljiših, ko le toliko stale, kolikor je bilo treba jih pognojili.
K lemu je služilo veliko jezčro, ki so ga Mirovo ali Merovo (Myris, Mocris)t) jezdro imenovali, po imenu kralja,
•) Itak Epin. Diod. lib. 1, aac«. 2. Herod. lib. 2.—
') Plal. in Tim. —
J3 Diod. lib. 1, sccL 2. —
* j Herod. lib. S, inil.
») Diod. lib. 1, ftecU 2. —
«) Plat. in Ti in. Diod. lib. 1, scct. 2. —
-■) Ki rnd. lib. 2. Diod. lib. 1, »ecl. 2. —
"j Ilcrud. lib. 2; e» Diod. Ub. 1, secU 2. —
ki ga je bil napravili dal. Č'ovck oslermf, ko bere, kar je pa vender res, de je v okrožju kakih slu iu osemdeset miših milj imelo. De bi so, kopije ga, preveč dobre zemlje ne polratilo, so ga bili veči del proti Libii potegnili. Ribstvo v njemu jc knezu neizmerno veliko neslo; in kjer ni zemlja nič nesla, so se, zakrivši jo z vodami, taki zakladi iz nje vlekli. Piramidi, klerih vsaka je na prestolu dve silno veliki podobi, Mirovo in njegove žene, nosila, ste so vzdigovale tristo čevljev visoko iz sred jezdra, in pod vodo enaki proslor obsegle: tnko ste na znaaje dajale, de ste bile prej ko se je iskopališče napolnilo, sozidane, in kazale, de jezdro lolike obširnosti je človeška roka pod enim samim knezam skopala.
Kdor ne vd, kako se zemlja v korist pripravili da, misli de so basni, kar se od števila mest na Egiptovskim pripoveduje1)* Njih bogalije so bile ravno tako neverjetne: ni ga bilo nobeniga, de-bi ne bilo z veličanskimi tempeljni in s krasnimi poslopji napolnjeno. Zidarska umetnost jc v njih povsod žlahno priprostost iu veličanstvo kazala, ki dušo povzdigne. Dolge shodiša (galerije) so bile s kiporezi, ki jih jc Grecija v posnemo jemala, obložene. Tebansko mesto (Thcbac) sc je smelo z narlcpšimi mesti na svetu merili3). Njegove stotere vrata, ki jik je Homer prepeval, so vsim svetu znane. Bilo jc enako obljudeno kakor obširno, in terdili so, de je zamoglo iz vsakih svojih vratna enkrat deset jezerov vojakov posluh"1). Naj bo to Število, če se hoče, preveliko, vender je zmiraj gotovo, de njegovih prebivavcov je bilo brez števila. •
Greki in Rimljani so njegovo veličanstvo in njegovo velikost Čislali, desiravno so le njegove podertine vidili; takd veličanski so bili njegovi ostanki4)-1
Ko bi bili naši popotniki do kraja prišli, kjer je bilo to mesto sozidano, bi bili brez dvoma v njegovih, razvalinah še kako reč našli, ki ji enake ni; zakaj dela Egipčanov so bile storjene, času se branili. Njih podobe so bile velkini*); njih stebri so bili neizmerni Egipčani so le na velikost gledali, in hotli od deleč oči na-»e vleči, tode jim tudi vselej pravimi primčrami vgoditi.
V Saidu*) (vesle dobro, de to je Tebajdino ime) so sc našli tempeljni in poslopja skoraj še celi, v kterih je lakih podob in takih stebrov brez števila. Posebno se čudijo nad nekim poslopjam, od kteriga ostankov se človeku zdi, de so le slavo vsih nar večih del izbrisati ostali. Po čveterih dolgih sprehodiših kolikor oko nese, od obeh strani ssfinski obdauib, ki so iz ravno tako posebne snove napravljeni, kakor je njih velikost imenitna, se pride y štiri preddvore, kterih visokost oči prevzame. Koliko veličanstvo, kolika obširuost! Še tisti ki so nam to čudno poslopje popisali, niso imeli časa ga ob-' hodili, in niso gotovi, de so ga polovico vidili, tode čudno je bilo vse, kar so vidili. Neka soba, ki je bila narberže sred tega krasniga poslopja, je slonela na sto in- dvajseterik, po šest sežnjev debelih in na primdro visokih, z obeliski naine-šanih stebrih, ki jih tolikanj stoletij ni zamoglo podreti. Clo barve, ki moč časa narbolj občutijo, se med podertinami tega čudniga poslopja še obderžd in žive ohranijo: tako je znal Egipt vsim svojim delain znamnje neumerjočnosli vtisniti.
Zdaj ko kraljevo imč v nar neznaniši kraje sveta sega, in ko ta knez nar lepši dela narave in umetnosti tako deleč iskati stori, ali bi ne bilo žlahne radovednosti vredno, lepote, ki jih Tebajda v svojih pušavah zakriva, znajditi in našo zidarsko umetnost s znajdbami Egipčanov pomnožili? Kolikošna je morala'mogočnost in umclnosl bili, ki je lako deželo v čudo svet* spreobernili zamogla? In koliko Icpiga bi se nc najdlo, ko bi se moglo v kraljevo mesto priti, ker se takd deleč od njega tako čudne reči najdejo f
Le Egipt Je znal spominke za prihodnost napravljali. Njegovi obeliski so še dan dunašnji ravno lako zastran svoje lepote ko zaslran svojp visokosti poglavni kinč Rima; in rimska mogočnost, obupuje Egipčane doseči, je menila de za
») Herod. lib. 2. Diod. lib. 1, iccl. 2. ') Diod. ibid. ») Pomp. Meta. I, 9.
Strah. XVII. Tac. a»n. II, 60. *} Herod et Diod. loc. ciu ' *) Voyngca imp. par JI. THevcaol.
svoje veličanstvo zadosti stori, čo si spominke njih kraljev izposodi.	~ •• . •
Egipt ni bil Sc razun babilonskijga stolpa velikih poslopij vidil, ko si je svoje piramide vmislil, ki ravno lako s svojo podobo, kakor s svojo velikostjo časo in divjnko premagajo. Zdrava pnmcl Egipčanov jo storila, de so Žo takrat terdnost in golo urednost ljubili. Ne peljo li sama narava k priprosto-sli, ki sc tolikanj težko doseže, ko so jo slaj po novinah in po trnprslih prederznostih skazil? Temu naj bode kakor hočo, Egipčnnam je bila le uredena prederznost vleč: .novo in čudno so lo v neskončni lnnogovcrstnosti natore iskali, in hvalili so sc, do so oni sami, kakor Dogovi. neumerjoče dela storili. Napisi piramid so bili žlahni kakor njih delo: govorili so ogle- -• dovnvcnm'). Enn piramid, ki jo bila iz opeka sozidana, je s svojim nnslovnm opominovala, de naj so Človek dobro varjo jo drugim primeriti, in de ona je tolikanj verh vsih drugih piramid, kolikor je Jupiter verh vsih Bogov.*
Pa človek naj se napenja kolikor hoče, njegova ničnost sc povsod kaže. Piramide so bile pokopališa1); pa še kralji, ki so jih sozidali, niso imeli oblasti v. njih pokopani-biti, in niso svojih pokopaliS vživali.
Od lepiga poslopja, ki so ga Labirint imenovali, bi ne govoril, ko bi nas Herodot"), ki ga je vidil, ne zagotovil, de je So čudniši bilo, ko piramide. Na bregu Miroviga jezčra so ga bili sozidali, in mu razgled po .primdri njegove velikosti dali. Sicer ni bilo eno samo poslopje, temuč veličanska skupnost dvanajsterih, po redu sostavljenih poslopij, ki so med seboj zvezane bile. Petnajst sto izeb s tlaki namešanih se jo vcrstilo okrog dvanajsterih sflb, ki tistim, ki so se. jih obiskati podstopili, niso izhoda dale. Ravno toliko zidane je bilo pod zemljo. Te podzeraljiske zidance so bile namenjene v poko-paliSe kraljev, in tudi (kdo bi zamogel kaj takiga brez sramote in brez obžaljevanja slepote človeškiga duha izreči?) de bi se. sveti krokodili v njih redili, ki ši jih je sicer tako moder narod Bogove storil.
Sc čudite tolikanj veličanskiga v egiptovskih pokopališih vidili. To je bilo, ker so jih, verh de so jih ko posvečene spominke, spomin velikih knezov prihodnim stoletjem prihranili, sozidali, ludi zn v^nc prcbivališa imeli. Hiše so imenovali goslivnice4), kjer je. človek le memo gredd in v prekrat-^ kim živlcnju, ko de bi vse svoje namčne izpeljal: prave hiše pa so jim bili grobi, v klerih moramo neskončne sloldtja prebivati.
Egipčani pa se niso z neživimi rečmi preveč pečali. Njih nar žlahniši delo in njih nar lepši umetnost je bila ljudi izobraževati. Grecija.je bila tega tako prepričana, de so njeni nar veči možjč, Homer, Pitagora, Platon, clo Likurg in Solon, velika postavodajavca, in drugi, ki jih ni treba imenovali, na Egiptovsko šli se modrosti učit1). Bog je hotel, de je tudi Mojzes „v vsi modrosti Egipčanov podučen bil,« s tem je začel mogočen hiti v besedi in v djanju^). Prava modrost se vsiga posluži, in Bog noče, de bi tisti, ki jih. on navdahne, človeških sredstev zanemarili, ki nekako ludi od njega pridejo.
Egipčanski modri šo se vlade učili, ki duhe terdne, telesa močne, žene 'rodovitne in otroke čversto dela. Tako je ljudstvo v številu in v moči raslo. Dežela je bila sama na sebi zdrava; pa modroslovje jih je naučilo, de natora hoče, de so ji pomaga. - Je neka umetnost ravno tako telesa kakor duhove izobraževali1). Ta umetnost, ki nam jo je naša nemarnost znpravila, je bila starim dobro znana, in Egipt jo je I znajdel. V ta lep namen se je posebno treznosti in urenja poslužil. Na- velikim borišu, ki ga je Herodot vidil*), so kazale čopinje Pcrzijanov, ki so.se lahko poderle, in čepinje Egipčanov, Icrdejši ko kamnje, s kterim so bile zmešane, meh-kuznost unih, in terdno postavo, ki ste jo trezna hrana in čversto urenjo tem dajale. Peš tekati, na konjih in z vozmi dirjati,
') nerod. lili. 2.
") ltcrod. ibid. Diod. lib. I, icct, 2. '
3) Herod. o» Diod. ibid.
«) Diod. lib. 4, «ect. 2.
') Diod. ibid. Plut. do Iiid.	'
•) Act. VII, 22.
') Diod. lib. i, cect. 2.
•) Herod. lib. 3.
so je na Egipčanskim s čudno urnostjo znalo in na cclim svetu jih ni bilo boljših konjikov ko so egipčanski bili.
Ko nam Diodor pravi'), do so bojno urenje, knkor de bi škodljivo in malo terpečo moč dajalo, zaničevali, je moral to od prcMlniga boja boreov zastopiti, ki ga je ludi Grecijn sama, desiravno ga jo v svojih igrali ovenčovala, grajala, de svobodnim osebam iti pristojen; pa z nekako zmernostjo jo poštenih ljudi vredon; in Diodor nas sam uči*), de jo egipčanski Merkur ravno tako vodila za-nj, kakor umetnost, leh-sa izobraževati, znajdel.'
Ravno tako je treba zastopiti, kar ta pisatelj od intiziko pravi1). Tista od klere pravi, do so jo Egipčani znničovali, ko do bi-pogum omehkužila, je bila brez dvoma gladka omeh-kužena niuzika, ki le radost in nekako krivo mehkoserčnost navdihuje, ker resnobne muzikc, ki s žlalinim soglasjem duh in scrco povzdiguje, Egipčani zaničevali niso .mogli, ker jo jo bil ravno po Diodoru njih Merkurij "■) zuajdol, knkor je tudi nar resnobniši muzikalno orodje znajdel. V slovesni procesiji Egipčanov4), pri kteri so so Trismcgistovc bukve slovesno okrog nosile, so vidi pevca predejili, ki nekako znamnjo mu-zike (novem kakošno) in bukve „svctih pesem« v roki derži.
Na kratko, Egipt ni ničesar pozabil, duh ouiikali, serco požlahniti in telo okrepčali. Štirikrat slo jezerov vojakov, ki jih je. redil, je med svojimi dcržavljani nar skcrluujši uril. Vojaške postave so se lahko, tako reči samo po sebi obder-ževale, zato ker so jih očetje svojo otroke učili: ker jo vojaška umetnost kakor drugo od očeta na sina šla; in zri duhovnimi družinami so se kakor pri nas tiste, ki so zn orožje namenjene bile, nar žlahnejši čislale.
Nočem pa vender reči, de je Egipt vojaški bil. Lepo je uredene trume imeli in redili; lepd-jih je v senci uriti v vojaških delih in v bojnih prilikah: tode lo vojska in pravi boji ljudi -vojaške delajo. Egipt je mir ljubil, ker je pravico ljubil, in je vojake le v svojo brainbo imel. Zadovoljen s svojo deželo, v kteri je bilo vsiga obilno, ni mislil na pridobitve, se jo pošiljaje po celi zemlji vselištva in z njimi izobraži. in postave*). Nar imenitniši mesta so hodile v Egipt učit -svojih starovin in izvirka svojih nar lepših nnprov. Od vs... strani so se ljudje z njem zaslran pravil modrosti posvetovali. Ko so bili Eličani olimpiske igre, nar imenilniši na Greš kim vpeljali, so po slovesnim poslanstvo poterjenje Egipčanov iskali, in so se od njih novih sredstev, bojevavcam pogum dajati, naučili7).
Egipt je s svojimi sveti kraljeval; in to duhovno kralje-vanje se mu je žlahnejši in slavniši zdelo, ko tako, ki se z orožjem vslanovi. Desiravno so Tebanski kralji brez primere nar mogočnejši vsih egipčanskih kraljev bili, niso vender nikoli nič zoper bližnje kraljeve hiše počeli, in so jih še le takrat vzeli, ko so jih Arabčani napadli; tako., do prav reči, so jih več ptujim oteli, ko de bi bili holli čez domače deželjane gospodovali.
Ko so pa jeli pridobitelji biti, so vse druge prešli. No govorim od Ozira, premagovavca Indije; on jo nar berže Bak ali kaki drugi ravno tako basnoslovni junak. Sezostrov očes) (učeni hočejo de je Amenof—Amenophis—drugači Mcntnon) je bil, bodi .si po nagibu ali po samovolji, ali kakor Egipčani pravijo, na ukaz nekake prerokbe sklenil, svojiga sina prido-bilelja zrediti.. Tega so je po egipčansko poprijel, to jo. z velikimi mislimi. Vsi fantiči, ki so se tisti dan rodili ko Sezo-ster, so bili na kraljevo povelje v dvor pripeljani." Redil jih je ko svojo otroke in z ravno tako skerbjo ko Sezostra, s kterim so se redili. Ni mu mogel zvestejših služabnikov, ne iskreniših družbenikov njegovih bojev duli. Ko je nekoliko odrasel, mu je narprej v nekaki vojski z Arabčani sc poskusiti dal. Tu so je mladi knez lakot in žejo prenašati naučil, in si je ta narod, ki se do takrat ni vkrotili dal, podvergcl.
D Diod. lib. 1, tccL i. J) Ibid. cect. 1.
3)	Ibid. scct 2.
4)	Diod. lib. 1, cect. 1.
" ») Clem. Med. etrom, I, 6. •) Plat. in Fini. •»J Herod. lib. 2. *) Diod. lib. 1, cect. 2.
Ko sc Jo s lo pridobilvo vojaških del navadil, mu jo oče vka-zal sc proli zahodu Egipčanskima oberaili: napade Libijo in podvcrže narvcči del te obširne dežele..
O tem času mu oče umerjo in ga zapusti. v stanu Y»e
počeli. Nič manjšiga ne sklene ko ves ivdt pridobiti1);' P« prej ko iz svojiga kraljestva odrine, zagotovi nolrajno varnost
pridobivSi si z dobrotljivosijo in i pravico serca vsih svojih ljudstev, in sicer vlado s posebno pametjo vredovije. Med tem se pripravlja: nabira trumo in jim poglavarje mladenče, ki jih je njegov oče z njem zredil dft. Sedemnajst sto jih je, in v stanu so v celi armadi serčnost, pokoršino in ljubezen do kneza razširiti. Ko je to storjeno, gre v Etiopijo, ki sc davku podverže. Napredova svoje zmage vAzii. Jeruzalem občuti nnrprcj moč njegoviga orožja. Prederzni Roboam mu no zamore zoperstali, inSezoster pobere Salomonove bogatije: Bog mu jih po pravični sodbi v roke da. Vdere v Indijo dalje ko Herkulj in ko Bak, in dalje ko pozneje Aleksander, ker si deželo unikraj Gangesa1) podverže. Sodile iz tega če so mu bližnjiši dežele zoperstale. Skitje so do Dona podložni: Armensko in Kapadoško mu je podverženo. V starim kolhiškim kraljestvu pusti vscliše, v kterim so. potem egiptovske šege vedno ostale. Ilerodot je vidil v mali Azii od eniga morja do druziga spominikc njegovih zmag z ošabnimi napisi Sezostra kralja kraljev in gospoda gospodov. Še v Trakiijih je bilo, in od Gangesa do Donave je svoje kraljestvo razširil. Pomanjkanje živeža mu je branilo dalje v Evropo iti.
Po devetih Ičlih pride nazaj obložen z .ropam vsih premaganih ljudstev. Nektere so svojo svobodnost serčno branile, druge so brez vpora vdale. Sezoster je »kerbel, de se je razloček teh ljudstev v njegovih, spominikih po šegi Egipčanov s hieroglifiškimi podobami zaznamoval. Svoje kraljestvo popisali, je zemljovide znajdeL Sto slovesnih tempeljnav, Bogovam vnrliam vsih mest, v zahvalo sozidanih, je bilo pervo in nnr lepši znamnje njegovih zmag; in po napisih je oznaniti skerbel, de te veliko dela so se brez truda njegovih podložnih dokončale3). Svojo slavo je v to slavil, de jih je varoval in le vjete silil spominike svojih zmag delati, Salomon mu je pri velikih delih v temu izgled bil: ta modri knez se je pri velikih delih, ki so njegovo vlado neumerjočo storile, le pod-verženih ljudstev poslužil4). Deržavljani so bili žlahnejšim delam prihranjeni; učili so se vojskovati in ukazovati Sezoster se ni mogel po bolj popolnim izgledu ravnati.
Tri in trideset let je vladal in čast svojih zmag dolgo časa vžival; pa veliko bolj bi bil slave vreden, ko bi-ne bila njegova nečimemost storila, de so mu premagani kralji voz vleči morali5). Nevredno se mu je mende zdelo umreti kakor drugi Ijudjd: ko je v svoji starosti oslepil, je sam sebe umoril, in je zapustil Egipčansko za vselej bogato. Njegovo kraljestvo pa vender ni šlo čez četerli rod; tode še o času Tiberija*) so stali krasni spominikij ki so njegovo obširnost iu znesek davkov zaznamovali.	»
Egipt se je kmalo k svoji navadni mirnosti vernil: nekdo še clo piše'), de Sezoster sam je po svojih pridobitvah Egipčane iz straha puntov pomehkužil. Če se sme lo verjeti, je ■ bila lo skerb, ki jo jo za svoje naslednike imel; ker ni viditi česar bi se njemu,.— modrimu in samooblastnimu kakor je bil, od svojih ljudstev, Id so ga silno častile,—bati bilo. Sicer je ta misel takd velikiga kneza malo vredna; in pustili, de serčnost podložnih oslabi, se pravi varnost svojih pridobitev slBbo oskerbeti. 1	• •
Tudi je res, de to veliko kraljestvo ni dolgo terpelo: nekako je treba konec vzeti. Na Egipčanskim vstanejo raz-pčrtijo "O. Pod Anisam — Anysis — slepim napade kraljevstvo Subukon Etiopčan; ravna z ljudstvam dobro in napravi toliko velikih reči. ko nobeden domačih kraljev. Nikdar se ni zmernosti njegovi enake vidilo, zakaj vhogaje nekakim opominam,
>) Diod. lib. sect. 2. Ibid.
») Herod, et Diod. ibid. <) 2 Par. VIII, 9. ») Diod. lib. 1, secl. 2. «) Tacit. min. II.
*) Nymphod. lib. 13 rer. b*rb. post Herod. ") Herod, et Diod. Ioc. cit.
ki ao se mu božji zdeli, se po petdesetih letih srečne vlade v Etiopijo verne,
Zapušeno kraljestvo pade v roke Setonu, Vulkanovimu popu, knezu, ki je bil pd svojim pobožen, pa malo vojušk, in ki jo vojaštvo, z vojaki gerdo ravmije, do konca oslabil Od tega časa se je Egipt !o s ptujimi vojaki zderžoval. Ne kuka brezpostavnost se najde. • Najdo se dvanajst kraljev, ki jih je ljudstvo zvolilo, in ki so vludo kraljestva med seboj delili. Oni so dvanajstero poslopij sozidali, iz klerih jc bil Labirint zložen. Desiravno ni moglo Egipčansko svojiga veličanstva pozabili, je bilo vender slabo in med dvanajst knezov razdeljeno. Eden izmed njih, namreč Psametik, se s pomočjo ptuj-cov gospodarja stori: Egipčansko se spet vstanovl in je pod petimi ali šestimi kralji dovolj mogočno. Poslednjič jo bilo to staro kraljestvo, potem ko je okoli šestnajst sto let terpelo, in potem ko so ga bili babilonski kralj in Kir oslabeli, Kam-bizu nar neumnišimu vsih knezov v rop.
Tisti, ki so duh Egipčanov dobro poznali, so spoznali, de ni bil vojaški1): vzroke tega ste vidili. Egipl je okoli trinajst slo let, ko je svojiga perviga vojaka Sezostra rodil, v miru ŽiveL Tudi vidimo proti koncu, - de pri vsim njegovim, ■ toliko skerbjo deržanim vojništvu, so bile pluje trume vsa njegova moč, kar je nar veči napčnost, ki jo zamore kaka • deržava imeti. Pa človeške reči niso popolne; in težko jc umetnosti miru in koriste vojske popolnama skupej imeti; de je šestnajst slo let obstalo, je gotovo lepa reč. Nekoliko Etiop-čanov je v tem času v Tebih kraljevalo, med drugimi Sabakon, in, kakor se mčni Taraka. Tode Egipt je odjake vstave svoje deržave ta korist imel, de so se ptujci, ki so si deželo pod-vergli, raji njenih šeg navzeli, ko de bi bili svoje vpeljali: tako gospodarje spremenjaje, ni vlade spremenila. Perzijanc je le težko terpel, in je njih jarm večkrat otresli hotel, pa ni bil zadosti Vojaški, se z lastno močjo zoper tako veliko moč zrferžali; in Greki, ki so ga branili, so imeli dnigod opravili, in so bili prisileni, ga zapustiti: tako de je zmirej pod svoje perve gospodarje nazaj padel, to de se je vedno svojih slarih geg terdno deržal, in ni pravil svojih pervih kraljev zatajiti mogeL Desiravno se jih je pod Plolomcji dosli ohranilo, se jim je vender tolikanj greških in azijaških šeg primešalo, de se stari Egipt skoraj ni spoznal.
Ne sme se pozabiti, de so časi starodavnih egipčanskih kraljev zlo negotovi, Še clo v zgodovini Egipčanov. Težko je Ozimandija vrediti, odkteriga pri Diodoru lako krasne spominike in tako lepe znamnja njegovih bojov vidimo5). Zdi se de Egipčani niso Sezostroviga očeta poznali, ki ga Herodot in Diodor ne imenujeta. Njegova mogočnost je še bolj s spomi-niki/ki jih je po celi zemlji zapustil, kakor s spomini njegove dežele zaznamovana. Ti uzroki nam kažejo, de ne smemo verjeti, kakor nekteri, de je to, kar je Egipt od svojih staro-vin oznanoval, vselej tako natanjčno, kakor je bahal, ker je sam v nar glasovitiših časih svoje samovladije tolikanj negotov.
(Daljo sledi.)
Pomagajmo sebi In dragim.
Pričeli so nemili nasledki prekucii in razruSnii poslednih Ml radostno se poravnavati. Veseliš i se obertnija giba; tovorne in delavniSnice dobavajo laglej delavce, rokodeli pomagače, koji «o < mnogimi pristojnimi zvedbami nckoji z vojuiških služba se povemili, in sadaj zadovoljnimi nokdajne posle za primerno plačbo opravljajo. Tak so neko boleče rane, ktere je vojska vsekala se že zacelile, celijo se, slava Bogu! tudi druge) v smert po osodi božji dane pa tudi sčasoma zabili bomo, ako ravno so pečečega spomina* in naklepov božjih 110 kleli.
Pomagajmo si sadaj vsaki v svojimu stanu po mogočnosti, in skerbimo marljivo za svojo blagost po zveslimu dover-šenju svojih nalog. Pomnimo, da posel, ki ga vsaki ima, jo posel gospoda; prekliit pa, koji delo gospoda nemarno opravlja. Poskerbimo pa tudi po krisijanski ljubezni blagor bližucga;
') Sirih. lib. 17. ') Diod. lib. t, icct. 2.
pomngnjmo po svoji moči s«sobno onim, koji našo moči, naših sredstva in podpor dandanašni zlo zlo polrebavajo. Kodo so tjo?—Kmeta imam tu u mnenji.
Mnogi umetnik svoja opravila že ldta sam umetniši opravlja, rokodel si jo pripravnišega orodja izmislil, in zna prospefniii svoj posel zveršiti; lo kmelje vcčdel- še na nekdajni niski slopni tavajo. In vendar seljana slan je, koji ne le 6amo sebe, ampak vso drugo stanove s živežem preskerbavaj lo rateju-je pripuščeno svoj predmet do živega dreti—zemlji sledno mer-vico ploda uzkratili. Zakaj se tadaj omenjen, tak potreben in koristen stan jednak drugim po zdajšnih primerih in potrebah tudi nc povzdiga? Viši uzrok je, kdrmalokteri seljakov čitati zna, da bi so s novimi znajdbi in mašmomi soznanil; drugi se pa od predsode kreniti no da, ki misli, kakor je njegovi pred-dedej, ded in oče pri gospodarstvi rabil, U šegi tudi ovi odleteli ncsmcjc. — Kaj bo tadaj naša naloga s krepko besedo,-še bolj pn u djanju za vzdvigo kmečkega stana pripomočiti. U kmetijskih zadevah zurjeni naj s podukom in nasvetom druge spodbada; praktiški in zamožniši pa s zgledom po umnim poravnanju svojega pohištva, po vpeljavanju boljših šeg, priroč-nišiga orodja, in plodniših semen u kolo kmetijških razmčr mahne. Na verh prosimo pa-ludi gospoda naravo blagoslova k svojimu načinu.
Uni dan je neki naš rojak po dolgi dobi zopet svoje so-rojake, koje je s mlado nogo zapustil, z daljnih krajev obiskat došel. Čudil in zavzel se jo, da vse pri starim kopitu, soseb-no pa svojega brata pri domačii zlo na borni stopnji najde. Kak, ljubi Štepan, brata Balant nagovori, kak da pri svojim tak slabo napredovaš? Udruzih krajih se vse bolj naprej pomikajo, tu pa na starim kopitu stojite, in u stari, suhi revščini čepite. Brate, zaveme ovi, ni. mi dano višej se vzdignuti. Mojc zdravje je vskolčbano, zcinljina zlo Pusta, in tudi druge okoljšinc so mi protivne in mo zatlrnjo. Štepan, zaveme Balant, nasleduj moje soveta, edno in drugo sc da s malimi stroški zboljšali; pomagati ti hočem, clo u gotovini sim voljan, kaki aldav na allar u bralinski prid uložiti. Hajdl poprimiva se popravil; u pervo pri domu, potem tudi po malim pri drugi domačii. Le božje prekljinslvo bi te bilo moralo doleteti, ako se tvoje razmere bi ne dale popraviti.
• Štepan. Poljubim te, drsgi Balant l Vse te hočem vbogati, vse, kar in kolikor je umoji moči storili; Je revšino si a blagor spremeniti.
Balant. Mizo imaš a tami. Prestavimo jo med okna, bolj na svitlo, da boš vidil, kaj j d ž. Postelj stoji pri oknu, skoz spehe sapica nate ponoč pihlja. Prcnesiva jo u ovi kot. Vapna imaš. Jutre bodem jizbo zbelil. Glej, jaz sim za potrčbo zidar, kolar, sedlar, šivar in kar kdo hoče, in to mora vsaki dober kmetovaveo biti. PriliČniši bi tu, u senčni strani hram stal, na ovi u zavetju proti solncu pa soba. O času se bo to tudi prenaredilo. Z dvoriša že danas gnojnica na ledino raz-pcljiva; tu se mora vodotok olvoriti, potem pa dvoriše nasuti, da tudi zdraviši zrak u jizbo dobiš. Slepan. O, tega ne smerna prenarediti; vse to in tako je že o dobi rajnega očeta hi-šovanja slalo. Balant. Ljubi brate, n veliki nesnagi so blaLai oče živili, toraj so tudi ne zorne smerli umerli. Ne dvomi, da jih je domača zpridena sapa zadušila,- koja tudi. tebe že za golt derži. Snaga nam zdravje obderži in zdaljša; nesnaga pa podkopava. No misli, da rajnim po prenaredbi kake njih napč-nosli nečast storimo. Gotovo bi bili že sami ene ali druge napake se odrekli, če bi jim bil kdo berlave oči odperi.
Otožno je okolj tvojega poslopja se ozirati, ko je tak gol svet—brez sadunosnic; le neki stari krrmpelji Še omahljivo tu stojd. Koliko pripomoči in dobrote jo žlahtno sadje pri domačii 1 Neko so celo leto srovo ohraniti da, ki nas dostikrat jako poživi, ali se posuši in kuha, in nam dosti kruha privarva; slabej so u pijačo in okis oberne; tudi se da vsako dobro spečati. Štepan. Da da bi hasno bilo, kaj takega pri hiši posesti, in jako žal mi je, da nimam primerjeniga sveta za sadno drovje.
Balant. Brate, dovolj prostora imaš, če le hočeš sado-nosnico saditi. Gdckolj sladka trava, žilo ali gošni les rasle, ondi jo tudi dostojno zemlja za edno ali drugo sadno drevje. Ravno nad hišo imaš pripravno njivo u toli namen.
Štepan moj ljubi, njive nisem bark i kos pogrešili, in jo u sadovnjak premdniti.
Balant. Ob enimu znaš obojo imeti, njivo in sadonosnik, in ravno zdaj, o Sušecu, jo naj pristojniša doba, drevje presajati. Tudi ti hočem sadonosnic pripravili in sam jih posadili, če mi le dovoljiš.
Štepan. Dovoljim ti, da mi lo dokažeš, da ni to koja nova in slednič — prazna znajdba, po čemur bi, poleg stroškov, še njiva se mi pokvarila. Kje pa imajo lakove sadovnjake?
Balant. Razločno ti bom to dokazal. (Sledečo jo namen lotega sostavka).
Ne daleč od ovega kraja mojega stanovanja stoji na ličnim homicu okoli 25 malih seljakov, rekel bi, bajlaijcv, ki le vsaki en do dva jutra (jarma) zemljo posede. Pri Jak malim posestvi redi vsaki edno kravčo, tudi kojo kozo, in preživi z nosen sebe in svoje dcca. Njivo se dobro obdeljnvajo, in na vsaki je primerno sadonosnic posajenih, koje scljaki skerbno obravnavajo. Drdvje jim skoro vsako leto, saj ednega ali drugega plemena obrodi. Slabši sadje pri domu poživc, lepše krez goro štiri ure daleč rudarjem ponosijo, in si jako lep denar pridobd. Če se brezsadno lelo primeri, tak je terdi glad na Lomu.—•.
Štepan. Kako pa se orjo med drevjem?
Balant. Drevjo oranje nič kaj nc overa. Drovje jo na Lomu 6—8' seženj rezen nasajeno, in se lahko gn zogne, in ratej pri drevesu raločinko nnvzdignc, puščeno so pa s mo-liko doverši. Če se drevesu na korenini s čerlalom ali Ie-mežem ludi koja rana stori, nič to no škodova, ker se a zemlji rana hitro zaceli; to tudi drevo plodivniši stori. Tudi vertnar, če drevo pre spešno u les raste in noče obroditi, ga do korenin odkoplje, in mu po potrebšini eno nli dve korenine odseka, po tem načinu drevo v rasli obotavlja in ga sili roditi. — Vendar bi ne'bilo modro, vsako baž« drevje r.a njivo saditi, kakor kostanjevo nli orehovo drevje, ker imajo drugim rastjjinom stmpno listje, in preveliko scnco delajo; ludi čreš-njcvga drevje, in koje poletno sadje rodi ne, da s« pri obiranju setva ne pomandrn. Naj pristnjniši so hruško u li namen, ker' korenikc globokoj u zemljo slavijo, in boli na viščavo, paramidno, rasejo, toraj tudi menj sence delajo, če drevo pre goste veje nastavlja, se tu in tu edna odseka, da sc redkejši senca, in setvi menj škodljiva stori. Tudi druge baže sadno drevje raste paramidno, če se čepiči zanje z verhov druzih žlahtnih dreves vzemo, ove procepiti, in poznej debla 6—8 čevljev visoko obvejijo. Brate, imajš kaj ogovoriti na to?
Štepan. Nimam l Le prosim te', prej ko prej mi primer-jenih sadonosnic oskerbeti.
Balent. Zgodilo se bo. Zdaj pa idima u postele, skoro bo dvanajst na uri. Bog daj obema sladko pospnvatil
Učitelj Soštasjski.
Kar B. svojimu bratu svetuje se na Švajcarskim povsod v djanju speljano .vidi. Ni njive, ne travnika, kjer bi ne bilo vse polno lepiga sadonosniga drevja. Drevesa so vse po versti nasajene, najviše hruške .in jabelka. Pod njemi rasli korunjc, repa, pšenica, turšica, kapus, in mnogolerno zeliše, tako krepko in čverstvo, do mi je serco od veselja poskaklalo, ko sim ga gledal, in se ga nagledati dosti nisim mogel. „0, kak slabo,u sim mislil, »znajo noši koroški kmelovavci božji dar — lepo, drago polje, ceniti, ki s praznimi izgovori se takiga obdelovanja zogibajo in branijo 1" Na majhnim prostori pridela Svaj-car vse, kar potrebuje;' in si skupi dosti lepiga denarja — iz sadja, in masla, in drugih predelkov. Živino deržijo celo leto v hlevih; gnoja si napravijo kar je mogoče; gnojnice tudi kaplja ne pride v zgubo. Njih polja in travniki so paznic tudi-enaki rajskimn verlu. .
Ako Bog da, bomo od tega se še večkrat pogovarjali. Za sada naj bo dosti 1	Vred.
Iz zgodblnc slavjanskc vasi.
poleo. kemšk.
I.
Kako se kmetje v slavjanski vasi plakajo, in prepirajo; zndnič pa se razumijo, in neki možki sklep storijo.
»Je pač reval"
»Nič ne bo z n»Ie srenje.* «
»Dcrve sc ču dalje več kradejo."	' •
»Občni gojzd bo prej k v dveh lellh ves pokraden."
^Cerkvenemu se ravno tako godi."
»Siromaštvo nam črez glavo rasti."
»Tudi nihče ne more pomagali."
»Vluda je kriva." '	**.
»Sodnišiva so krive."
»Šola je kriva."
„Srenja je krival"
»Kdo? kuj? srenja? Ylada je krival"
»Ta naj bolj na to vanča."
»Ne, sodništva so krive, te naj na to. vančajo.«
»Srenja je kriva."
»I, da te zlodej—kako bi mogla srenja tega kriva biti?"
»Ker srenja nič ne stori?"
»Kaj pa srenja storili zamore?
»Nočemo sc prepirali, smo možje; pa polerdim, srenja je kriv«. Noben srenjčan neče kaj storili za srenjo— to je nnša nesreč«. Nobeden si ne zmisli, nobeden si ne prizadeta, v srenji kaj dobriga nasvetovati, in ispeljati. Vsak pravi: kaj ti je to mar? In tako gre srenja rakovo pot^Ni občinski-ga duha, ni sočutja za občinstvo."
„Lobk6 marnjovoš, Rudniki Kdo pavlegni, kaj za srenjo storiti?"
»Vsi, vsi vlegnimo, o seči in Žetvi, o vigredi, in jeseni, se ve, de nc; pa vender po zimi. Gospod učitel imajo prav, nko časi šalovajo rečejo: „Kmelje imajo nar dolgejšepraznike, in jih imajo nar več." Če ravno po zimi, in ined binkušlami, in kresain ne postopamo, in rok križam ne deržimo, bi vendar časa obilno imeli, za srenjo kaj storiti; pa ne storimo nič."
»Zakaj pa so nam srenjski predstojniki?"
aRavno iz tega vidite, de vlada ni kriva. Srenjske zadeve imamo v svojih rokah, pa mi ne storimo nič. Kaj bo li minister, ali krožna vlada, ali sodništvo priti moralo, naše srenjske oprave vrediti? To ne gre; gospoda ima druge reči opraviti; mi, mi sami moremo to storiti, in naj to storimo I"
»Nikakor, srenjski predstojniki imajo' tako dolžnost."
„Res je, mogli bi več storiti, saj naši; pa občniga duh a ncinajo, ravno kakor mi; gmetni so, ako jih čas mine, ino pustjjo, de noj vse gre, kakor hoče."
__ »Ne moremo jim tega ravno zameriti, in clozazlo vzeti. Dosti jih je v srenji, ktcriin nihče prav storiti ne more, al kaj stori, ali nič; «1 reč prav zadene, in oberne, ali ne.?
»Lih zbog tega se moramo zrušiti, moramo srenjske predstojnike in savclnike naganjati, dc kaj počnejo, jih s so-velnin in djanjam podpirati; sicer mislijo, de je lako prav, in ne počnejo nič, in vse osinne, kakor jc bilo. Če se potle v tuberni, kerčmi, nli kjerkoli snidemo, se revkaino, javkamo, in se prepiramo; in vse ostane, kakor je bilo."
»Kes je."
„Ako bi srenjski sovet nagnujali, in mu povedali, kaj de hočemo, in kako mi mislimo, tako bi motal kaj počeli, ali mi bi si druge ljudi izvolili."
.Menim, de, ako bi nekoliko srenjčanov na noge stopilo, in nasvclc storilo, in pripomagnlo, srenjski sovet bi kaj počel."
»Vidite tedej, dc nas tiče."
»Cem dakle, kakor na primer, siromaštvo zadeniti, kako hi nii mogli to iztrebiti?"
»Ti in jas, in mi'vsi siromaštva ne bomo iztrebili, tega tridi cur ne zamore. Moremo pa se za siromaštvo bolj potegniti. dosti nadlog polajšati, vboge boljše preskerbeti, ker dosle nič ni« slorimo, kakor de beraču košček kruha ali pestičo ko-
runja s kislim ali nemarnim, ali miloslivim obličjam pomolimo in ga, ako kaj vkrade, pretepemo."
»Nu, kaj pa moremo drugiga storili." „„ t. \T.eJf" S	y6m' T? so mora prevdarjati. In
?5b f2T « 1 ; u t-?0 f?'l<5ne' in dosti drugih r.:či. Ima, ino mora boljši bili v hiši, in v srenji, v cerkvi, m v šoli, in po deželi; zato so trudijo vsi umni ljudje, kakor vsak dan v aovinah in tjednikih beremo, kaj jo li pri nas vso doveršeno? Ah, žalibogl pri nas še dosti manjka. Nu, kaj čemo storiti, ako ničemo lenuhi ostati? Moramo su poboljšat! Pa k temu še nismo dosti razumni, moramo umne, modro ljudje popraševati, se s njemi pogovoriti, si dobrih bukev pripravili, in kar jo v .njih nar boljšiga, zbrali. To ne gre tako naglo konca."8 m0rara°' ker» kJer lU zaCcl,"> ni napredka, in ni
' »Ne bomo ne veliko sprebernuli in puboljšali. Iločem le, pr,mer' nt pitj® 2e>nJ» opomuilf, kako čemo to iz-treiuu t — ,
„S maham, res de ne, ako pa kmalo o početlcu obupamo, al prej ko pričnemo; tak nebo nič—to je gotovo. Yoiak,
ki-?U-Skt° v£crmovj® yerfe> PreJ k0 «> boj začne, je malopridni bebež."	J
»Rudnik ima prav, mi se moramo naših srenjskih oprav prijeti, to je naša dolžnost. Pa kako? Rudnik kako? to se praša?"
»Sada vtegnimo, je zima. Mislim, ako bi se zvečer časi varjat" Te"U P" Tstkin,a» W m0»Ii mnogotere reči pogo-
»Kaj bi bilo, ko bi g. fajmošlra pridobili? Nemajo, res, nič v srenjskih zadevah govoriti, bi nam pa vendar kak dober sovet dati mogli, ki so učen mož."
»Naš g. fajmošter nam nič ne morejo pomagati. Tičijo pregloboko v latinščini, in se nič nc marajo za svet, in kar se tu godi."
»Nu, kaj bi bilo s gospodam učiteljam?"
»S tem tudi nič ni početi. Prav priden je t svoji službi, naše otroci se kaj Čverstiga naučijo, to moramo reči; pa zun učilnice no v6 ne sovetovati, ne pomagali. Je preveč jedno-stransk, ta nam nič ne more svetovati."
»Kako bi bilo s sodništvinim vodjam?*
»V pravdah bi nam pač mogel koristen biti, v srenjske oprave-pa se ne vtika, jc preveč previden.«
»Tako vidite, sosedje, isti sami si moramo pomagali." »Isti je mož."
»Isti se dakle lotimo. Bi pač bilo, ako bi mi—možje nič umniga ne zmisliti in izpeljati mogli 1 In Če smo saiui preslabi,-je dosti modrih ljudi drugot, ,s kterimi se moremo posvetovati: Talfo so, kakor na primer po Benglačoremu prigovoru, fajmošter v Studencah, mož, ki zmiraj vedd, kje po svdtu berzde visijo. Potle je v mestu župan, ki ga vsi ljudje prav prav hvalijo. Tudi je oskerbnik v Cerai, ki je za kmetovanje že bukev spisal—bo že šlo, že." »Drugači mora biti," reče stari vojak. _ aIn b o drugači, če le v resnici hočemo. Spomnim se predige, ki so jo studenski fajmošter nedavno deržali, ko sim svojiga svaka objiskali, tam bil. Govorili so čez besede: »Ako imate vero, bote zamegli gore prestaviti," in so jc tako le razložili: „Ako imate zaupanje v Boga in v sami sebe, pravo, pobožno, čversto voljo, in ljubav do česar; bote doverševali reči, ki se vam v pričetku nemogoče zdijo." Čemo saj viditi, al imajo gospod prav. Zaupanje v Boga imamo, imamo tudi voljo in ljubav do reči, oserčimo sc, najemimo zaupanje v sami sebe, v svojo lastno moč, in lotimo sc dela pobožno; čverslvo in krepko."
Resnobno rečejo možje: Hočemo.
Rudnik je bil ycs vnet.
»Ako je duh našiga gospoda tam, kjer so kristjani v njegovim itnenu h kukimu dobrimu početju zbrani, tako jo med nami."
In tako so se možje okr-pili, in vterdili viuožkcm sklepu: raditi za srenjo. Kdo hoče bili mož, in njim cnnk; naj gre, in po njih zgledu ravna.
Koristnost pticikov za kmetijstvo.
U Ameriki ccnijo Lolj velik korist, ki ga ptički poljam in sndunosnikom pripravijo, kakor sploh mi n Evropi. Gospod Baxtox, sin ven Amerikanski naravoslovce u svojim prirodopisu prav lepo od prida govori, kteriga kmctain raarsiklero ptice, o tem pripravljajo, do gosenco pokončajo in veliko ■ škodhvib merčesov potrehijo.
Foljam škodljivi so le vrani in gol ob j i; pa število golobov na vaseh in umestili se lahko vmenjša; tudi golobje, ki nar več setvini nevarni prihajajo, pozobajo veliko semena plevela, Ijulko, gloto itd., ter čistijo takd vendar polja, kal ure sicer velikokrat zlo pokončajo. Tudi Ziiuorodek (Ei s vogel), čbelnm posebno sovražen, ker jih zalezuje in požira, koder s svojim sladkim dobilkam obilno obložene u čbcl-nik so verniti hočejo, bo po pravici za sovražnika poljodelstva deržan. Kar pa vso drugo ptičiko zadene, jo nar natanjčniši pazenjo dokazalo, do clo tajisti, ktere smo dozdaj nepogojno za škodlivo deržoli, veliko koristijo, ter zaslužijo, de bi jih ljudje bolj varovali, kot preganjnli. Torej uderžavi Virginia, u severnej Ameriki, poseben zakon prcpovd,-jastrobo usmer-tili: ker je dovižano, de te grabežljivo ptico veliko pripoma-gajo, čistost zraka ohraniti, ker mcrlvo živali u gojzdih poji' skujejo in pojede, preden de zgnijejo.
U resnici, proti ptice nismo pravični, govori dalje gosp. Ba.\ton usvoji imenovani knjigi; marsikter ptiček se nam zdi, če ga od dnljcč gledamo, ko bi zemjo iz klasa kloval, ker ravno lislokrat samo ncvtrudljivo iz klasa červe in mole od-bira, ki tam gnjezdujejo, in lako ga imajo ravno pri tej priči, ker je poljam resnično na prid,' za sovražnika ino poškodo-vovca želvo.
Dalje pravijo, de pevalice (Singvčgcl). in vrabci preveliko Ijubezin do črešenj imajo. To ni ravno neresnica, pa-pokončajo tudi pajke in červe, literi črešnjam veliko več škod-vajo, kakor one. Torej privošito jim, ljubi kmetovavci, nekoliko dobrih česenjc, sej vam jih vender še dosti ostane. _ ••
Yelki dr ozek (Misteldrossel) je prav koristna ptičica: redi se od gosenc, červov, od ohmelja in bezgovih jagod.
Velik dobrotnik kmetijstva je Škorc (S ta ar)." Brez števila veliko merčesov, bramoijov, gosenc in drugih mergolinc pokončfi.	..-. .' j. • '
Tašice (Rothkelchen) so rojene čuvarice u vinogradih: pokončajo ti vse goscnce, červe in drugo merčese.
Ysi pliči, ki so vrabljinjiga plemena, si marljivo prizadevajo, merčese iztrebiti in pokončati;'se vč, de na-poljih tudi od žila zobajo, pa škoda, ktero naredč, je vendar le ma-lovrcdna, ter se ne more primerjati, s pridam, kteriga nam priskerbijo skoz njihovo večno vojskovanje s merčesi.
Eden nar pridniših ptičikov je pa Kralj ič (ZaunkOnig), prijazen človeški tovarš, ki rad u vaseh gnjezduje, ter blizo človeških staniš prebivali ljubi. Tudi u mnogih krajih severne Ameriko spoznajo prid, kteriga Kraljič poljodelstvu podeli, tako dobro, do ga k sebi privabiti in vdomačiti si perzade-vajo; torej so vidijo u vaseh velikokrat lesene škatlje na drevesih pervezano, u kterih si Kraljiči svoje gnjezda napravijo. Kakor hitro u tokimu gnjozdu mladiči so izvaljeni, starici iz-lctijo, merčese preiskujejo, ter z njimi svoj plod kermijo. En pazljiv pazovavcc jo takih izletajov, kterih sta dva Kraljiča počela, u eni uri petdeset naštel. Takd izletajo cel dan, brez nehanja, in skorej nikolikrat ne pridejo nazaj brez mer-česa u kljunčiku. SoČivno polja, zelniki, njive, .verti"bodo po takim od brez števila veliko merčesov in červov oprosteni; in te lovitvo terpijotako dolgo, kakor dolgo Kraljiči njih mladino so zrediti imajo. Čo tudi pri tem čes leto nektere jagodo ali par česenjc pozobljcjo, pameten kmctovavec jim bo pač pri-vošil njih majhen delež sladkiga sadu, kteriga njih marljivost u dokončanju škodljivih merčesov je obvarovati pomagala.
Tobea Vit.
poslov.
V nekim srednjim mcslici je bil Toki« Vil rojen, in ni nikoli dalej ko v nar bližojo Y«si zašel; p« več jo bi) svelo vidil, in poznal kol nckleri, ki je v Parizu ali v Kcapoli svojo dedinSino zagnal. Vedel jo povedali mnogo lepih zgodbic, ki jih je doživel. Kimajo pesnične vrednosti, toliko več pa iljan-ske, in kar jo v njih nar posebnišiga, zmiraj gresta po dvo 'sknpej. —	. ..
Neki znan mladcnd g. Til njegovo pamelnost hvali.
„Aj 1« začne starčik, in se mužlja, „koj sim res lak pameten?*	•	....... -j
„Vcs svet to pravi, gospod Vil, in ko bi tudi jas rad tak bil...."
„Pač prav, čo hočeto tak bili. Ja jo lahka. Pazilo lo marljivo, kako trapi ravnajo.«
.Kaj? kakor trapi ravnajo?" ' Tako gospod Til; moralo pa drugači ravnati od teh."
,Na priklad?"	....... ,
Na priklad, g. Til I V moji mladosti je živci neki star matematikus, suh in merčast (merčen) moželt, gosp. Luka po jnlenu. Zmiraj sojo probajkoval, in zmiraj s seboj mormljol; svoje žive dni ni z nobenim človekom govoril. Do bi komu v obličje pogledal, joj I tega še manj; zmiraj vesinerčliv (mra-čeiO v sebe luka. Kako mislite, g. Til, do mu ljudje pravijo?"
.Kako? da jo bistroumna glava."	.,.,„,
Bar do bil de je trapi Oho, sem nor sobi mislil [tak naslov" se mi ni dopadcl), po Luketovo se nočem nositi. Taka ni zala. V sebo lukali, lo no volja niči glej ljudem derzno v obličje! Ali clo s seboj mornjovali (šepetali), poj! marnjuj raji z drugimi! Kaj so vam zdi, g. Til, al sein prav imel?"
„Aj pač! čisto!"	„.,,-,
„ra ne včm. Tak čisto pa ko[ ne. Potckoval se je Sc drugi, bil je plesar, g. Urni. Ta je vsemu svetu v obraz lu-kal, in blepelnl z vsim, kar je uho imelo, zmiraj po versti okoli. Gospod Til, kako sc vam zdi, dc so ljudje tegn ime-novoli?"
.Radostno glavo?"
„SkorejI Imenovali so ga ludi trapa! oho, sem opet mislil, ta je vonder šalna (smešna)! Kako po jo moraš obračati, de te bojo pamelniga imenovali? Ne clo, kakor gospod Luka, ne kakor gospod Uriti) Gledaj poprej ljudem lepo prederzno v obličje, kakor taj, in potle gledaš prav pazlivo v sebe, kakor- nni. Nar poprej govoriš glasno z ljudmi, kakor g. Urni, in poslej tihoma s seboj, kakor g. Luko. Glejte, g. Til, tako sem ravnal, in to jo cela skrivnost."
Drugikrat ga objiše mlad kupce, g. Nem ar, ki so je zlo svojo nesreče pertožovat.
„Aj, ajl" murečo stari Til, .morate srečo jiskaji, za njo tekati." -
.To delam Je davno, pa kaj pomaga? Zmiraj prule vdar za vdarkam.. Zanaprej hočem raji roke križoma djati, in domJ ostati." " '
.Joj, tega ne! nel gospod Komar. Zmiraj morate za njo teči, pa tudi lepo vančati, kako glavo nosite."
.Kaj, kako glavo nosim?"
.Taka je, g. Komar! kako glavo nosite. Jo vam hočem razjasniti. Ho je moj sosed na lovi hišo zidal, je nekilej po vsi ulici brun, kamenja, in krokol ležalo. Prido naš mestni poglavar, g. Trik, taduše zlo mlad sovernik: maha, rokcsemler-tje metaje naprej, in tilnik Ink slermo nese, da so jo s nošam skoroj oblakov dotikal. Ploski kar pade;si nogo zlomi, in še dan-današnji hromat krevlja. Kaj hočem s tem povedati ljubi g. Nemar?«—	. , ,,,
.Ajl stari nk: no vzdiguj nos previsoko I" - .Res, veste, pa ludi no prenisko! Slišite! Ne dolgo po tem jo prišel neki dragi: M je mestni pesnik, g.Zvenk: moral je v glavi ali slihe, ali domače skerbi (hišne čerčke) imeti, ves meglen in potuknjen. naprej lazi, in luka v zemljo, kakor do bi hotel v njo zlesti." Toč! se vterga privoza (verv) in bruno treši ko groniska strela pred-nj na* tla. Od straha je revež omedlel, zbolel, in cclc Ijcdno postelj varovali moral.
Alj zapazite, g. Nemir, kaj čem reči? kako ffl mora glava nosili?*
»Vi menile, tako prav v sredi."
»Se vd, do se ne zcjrt predcrzno v oblake, tndi ne preplašeno v tta. Kdor svoje oči lepo pokojno zgoraj, in zdolaj obrača, in sc nn levo in desno ozira, bo po svdti koj naprej prišel, in so ne bo lahko nesreč potoževtL«
Drugo put je g. Vila objiskal neki mlad novak, g. Hotež, ki je htel od njega si denarjev isposoditi za neki majliini posel (baratijo). „Veliko mi ne bo nesel, to previdim; ml pa, tako reči, sam v roke leti; in se ga čem primiti.« Tak ma-rcnj sc g. Vitu celd ni dopadel. „ln koliko mislite, dragi g. HotcZ, de bi mogli potrebovati?"
„Ba, clo malo I troho! okoli sto tolarčikov morde.«
„Čc ni več, toliko vam hočem dali. Prav radi In de vidite, de vam dobro hočem, vam čem še kaj drugiga verh pri-djati, kar med brati tisuč križakov velja. S tem morete obogateli."
»Kako verh, ljubi g. Vit? •
»Nič, nič, je gola povestica. Imel sim. v »vnji mladosti soseda, ki je s vinom, baranlal; bil je smešen možiček, g. Rezek so mu rekali; taj si je bil neki sam prigovor privadel, ki ga je čez prag iz hiše pahnil."
„Ako ga je kdo baral; Kako je, g. Rezek? Koliko ste pri baratiji pridobili?« Trohico I je rekel. Okoli petdeset tolarčikov morde. Kaj to pomaga? Ali ako mu je kdo djal: gosp. RczekI vi ste ludi v propadu (bankrotu) zgubili? »K, kaj," je djal. Ne vredno, de se opomni, trohico, okoli pet sto." * »Pri dobrim je mož bit, pa kakor sem povedal, sam ta presneti prigovor ga je iz sedla vergeL Moral je pri vralah vun. Koliko ste rekli, g. Hotež, de bi radi?"
„Jas? sim prosil sto tolarjev, ljubi g. Vit«
„Res, spominj me zapuša. Imet sem pa tudi drngiga soseda; bil je g. Tomek, ki je s žitom tergoval: ta se je s nekim drugim prigovram veliki dom s poslopjam in skladiščem pred poslaviL Kaj se vam zdi?"
„Aj, za božjo voljo! tega bi htel vedeti. Kak je bil?«
„Ako so ga prašali:" Kako je, g. Tomek? Koliko ste pri barantijo pridobili? Oh, mnogo denarjev, je pričel, mnogo—in vidili je bilo, kako se mu je serce v telesu smejalo—celih sto tolarjev! Ako so mu pa rekli: Kaj pa je? Kaj de ste tako merčiiv, g. Tomek? Joj, sem denarjev zgubil, mnogo denarjev! celih petdeset tolarjev! S malim je počel, možak, pa kakor sem rekei, dom si je sogradil s poslopjam vred in s skladiščem. Dakle g. Hotež I kteri prigovor vam več dopade?«
„Aj, se ve, poslednji I"
„Pa tak clo po godu se mi ni zdel, g. Tomek. Rekel je tudi: Dosti, mnogo denarjev, Če je dajal vbogim, ali gosposki; in tada bi bil imel zmiraj rekati, kakor g. Rezek, moj dragi sosed. Jas, g. Hotež, jas, ki v sred obeh prigovorov živim, sem si oba zapomnil; in tako pravim včasi, in poprilegi zdaj, kakor g. Rezek, zdaj kakor g. Tomek."
„Ne, pri moj duši I jas se deržim g. Tomka. Dom in skladišče se mi dopadel"
„Tak bi radi?«
»Mnogo, mnogo denarjev, ljubi.g. Vit, celih sto tolarjev I"	"
„ Vidite g. Hotež! bo šlo." -
Tak jo celo prav. Kdor si od prijatla kaj izposoji, naj govori, kakor g. Toniek, kdor pa prijalelu v revi pomaguje, mora govoriti kakor g. Rezek.«
Se kolera primi ali ne ?
Q»»o ipil vldiran*.
Kar smo nmi vidUL
Ko to vprašanje tukaj pouzamemo pri vsim, kar so nar iracnitniši zdravitelji vsih narodov v teku 33 let, od kar U strašna bolezen človeški rod po vsih krajih sveti tako nev-smilcuo desetini, od to neznano bolezni skazovali neki de se prime, neki pa, de so ne prime, brez do bi se bili le toliko zadnimu razsodku približali; kralko nikar ne menimo v tej tako neznani zadevi so oglasili kakor de bi naša veljati mo-
rala, U manj p« učeni razgovor začeli. Povedali bomo le bravcam našiga lista kakor smo obljubili, v obziru, azjatiške kolere, če se prime ali ne, kar smo saini vidili in deržali so vedno zapazek, ki od prav virnih glav pridejo. Kakor povsod, kjer se je ta grozovita smerlna kosa pokazala In vselej, lako so tudi tukaj misli takih, ki menijo, de so priine, naravnost nasproti takim, ki pravijo, de so no prime. Uni terdijo, de se je kolera, p* svojih primljivih začetkih sem zanesena, tu-kej nabirala, in ko se je bila nabrala, užgala kakor prirodna bolezen, ki se od drugod ne zanese; ti pa pripevedujejo dogodke, po kterih bi se brez dvoma reči moglo, de se jc tu bolezen, kakor prirodne bolezni, nabrala in uncla, in. do se nikakor ne prime. Med temi in unimi v sredi so tisti, ki menijo de ta bolezen ima scer tukaj svoj začetek, pa de se tudi prime. Pervt si ne dajo reči, de se ni kolera med mesljane zatrobila ali zanetila, polim ko so se bile Benetke podvcrglc, od tam po prostimu obnašanju med Tcrstam in Benetkami, po vojakih, Id so iz Ilalje nazaj prišli, namreč po odpolku Čuj-kov ne po tukajšni vojaški posadi, pri kteri so je kakor uni menijo kolera že zadne dni maliga serpana ni perve velikiga serpana kazala.	.
Pravijo dalej opomnjene dogodke bolj polcnliti, de sc je kolera nar prej in nar hujši pokaznla v listih krajih mesta, kjer so kavarnice, ki so vanje vojaki hodili, in po kterih so se vojaki, ki jih je kolera popala, v občno bolnišnico nosili.
Zastopniki: te misli, kterim našiga popolniga spoštovanja odreči ne moremo, nam ne bodo zamerli, ko se podstopimo reči, de Benetke so se 23. d. velikiga serpana podvergle: in de so še le 24. d. v stanu bile, prosto obnašanje s Tcrstam napravljati in de zastran dalnosti so ga še le 25. d. napravile ; de odpolek Čajkov je še le zadne dni kimovca nekdsjno kraljico Adrjaiiskiga morja zapustil in sam prišel; de med vojaki je kolera perviga napala nekiga Zarošck*a 25 d. velikiga serpana, potim ko so se že prej prigodili bili takšni napadi med mestjani in de se neso v zgor rečenih krajih mesta, le-muč v petimu razdelu daleč proč od unih krajo v primerili pervi napadi v česmetanjein in Ijavico med prebivava v Terstu, in scer kakor se bo pozneje dokazalo, ob času, kader ni bilo mogoče, ne močverniga mesta, ne vojakov, ki so iz Italjc nazaj prišli, ne tukajšne vojaške posadi ali hrambe kriviti, de so kolero zanesli ali zatrosli.
Horacia Flaka I. Iajig. sat. 1.
(Preveo L Miho Bona, Uulrovčanin f 1778.)
Kako se dogadja moj dragi priatelju,') Da Bije, ko* mtran svflm srččmn boravi, Koje mu ili čes, il razlog udčli;1) Neg zanat, i sreču svak hvali drugoga. Blaženi ttrgovci, star bojnik govori, Umorniem kostima kad trud mu dosadi. Tčrgovac opet čiem vidi, gde vihri - DrSvo mu prTmeču sred guste pučine, Neka ti vojevati. A Sto pako? udru se') Na polji dvfi vojske—ne prodje kratak čas, B bčrza smčrt dodje, il dobit čestita. Ko zakon umije, ter pravdu tomači Za hčdniem težjakom uzdiše, kud čuje S pčvanjem kokota na vratim kazati.') A težak iz seta, kad dodje vidjet grad, Blažen je, vapi, sim u gradu M žive. Ovake čeljadi jo5 množ je tolika, Da kad bi ih Fabio, ki ricčim no staje, Prlbrojit hotio, prišlo bi umorin. Nu do te ne diržim u dugu, počuj me Gdi vodim besedil. Dn Bog im kt reče: »Pogodit idem jn svakomu što žudi i „Ti bojnik d" sada, tčrgovao od sndn »Biti čeS, ti Piirac od sad čeS bit težak. „Iz slrano svak svojo nek prmlje na drugu. PospčSno: jer lSni karlitef nije li') U ruci svakomu da može blažen bil ? Šlo je uzrok i razlog, da.Jovo riizjcdjeil 0
Obraza napuha obadva, i reče,
Pa ncčd bit lasan umčrliem vek uho
Ka molbo prignnli; (nu dn no prodjejno
Pod siuchotik stvar ovit, ko lašlu besedu,
Prcin da so i sinčkom isliun može rit,
Ko mcSIri kad dčlci sladkoga davnju,
Da pčrve nnuko budu učil pomnjivi.
Al igru puslimo, ištuči slavnu stvart
Ki ralom gvozdoiiiom llo loško primečo,
Knmntnik zli, llojnik, i žilkom po moru')
Mor n ari, ki brodo svudora smioni,
Svi velo, da misli trud ovom podnose,
Za staros, kad slisne, ter, budu potrebu
Za bremo skupili moč mirno počinut.^)
Ko mnli mrav, koi lep izgled učina
Od truda velika, zubinia šlo može .
Svo kupi, pritežo, i"včrpicu gradi
Pristavlja, znajuči šlo ima pak doči;
A kada mokri jug i sBvcr sčrditi
Vcselu lčtinu smučjnti nastanu,
Nikud se ne krene, nego li pametan %. .
Oneziem bavi se, što skupi .od prie:
Nu tebo kad mražna ni zima, ni Ifito
Goručc, ni oganj, ni voda, ni gvozdje
Od tvojo dobili rastavit no more,
Nišla le no smeta neg li strah jedan,
Da nebi ko bio bogalji od tebo.
Nu koris nahodiš, jer srebra i zlala
Bremena pod zcmlju lupežki poslavljaš?—
Nu počni kernutih, nat češ se do bčrzo
Pri minci. — A kada to nečeš činili,
Ka Ičpos u včrpi, kA skupf, nahodiš?
Nek guvno Ive veržc sto tisuč uborak,
Tvoj tčrbuh neče uzet s lega več neg li raoj.^)
Ko kada na brazdu težaci kruh nose,™) .
Koj nosi ne prima zaloga od više,
Neg li oni, ki ništa na rame ne slavi.
Al zbilja reci mi, čovčku, ki vlada
Naravnicm potrebam požude, Što smeta,
Zlaticu što zemljo ali ore tisuču?") ..
Sladje nu včrpo zahitit izvečel—
Ti pusti meni uzet iz male verpice
Šlo m' je potrebno, pak čemu hvaliti
Nad kuže mojo tvoje hambare velike.")
Ko da ti trebuje vode uzet al čašu
Al včdro, ne više, i rečeš: uzd bih
Čašu ovu napunit iz rčke velike,
Nego li ovoga iz vira maloga.
S tega sc dohadja, da koga pritežo
Obilnos od više, s.krajem ga ociepi • ,
Jak Dunav, i cčrno u moro zanosi,
A koj no bita neg što jo potreba
Ni vodu cčrpit če kalom zamučenu,
Ni žilkom u vodi svoj duh do pustili.
Nu veča množ ljudi himbenom požudom
Opita govori: Nije ništa zadosti
Jer, imaš koliko, cenjen si toliko.—
Što liočcš učinit ovemu, pusti ga14)
ICad hočo po volji da svojom tuguje, .
Ko njeki, koga ja pripovčs u slarom
Alhcni, da bogat i lakom u jedno
Glas puka ovako uzd bi tlačiti:
„Puk mnomo rug čini, a ja so radujem
„Sam sobom u kuči, kad blago poredim
„Tcr mojom u skrinji složeno razgledani.
Tantalo pruža so za vodom i žedni
Kft svedjer utečo prid uslim njegoviem. ' .
Rugaš sel nu časom imena promčni -
Ova sc pričica spovčda o tebi.
Ti medju torbami skupljenim od svuda
Bez upanja, bez mira no smicŠ tegnut ih .
Ko svetu slvar, nego razgledni; i tako
Uživat, inkuno ko da su pengane.14) •
Ncznaš li šlo pčnez trčbuje, Što služi?
Za kruha kupiti, za zelja, za vina, I drugo što narav, kad nima, boli so. Ali imn bit slndj.; bdiel danoin i noči, Ter mčrlnv nn poln cieo straha predali Sad nočnich lupeža*, sad ocnjn, i sužnja Bčgučih, ki bi lo oderli nemilo.") Ja lakich dolmra' sveg žudim bil ubog. — Nu da li gdč telo cicč zimo proželo (?) Al druga kn zgoda postelji prilisne, Nat češ, ko če ti zn.sjesti, ukrit te, Itazgrial, i molit Ičkara zn tebe, Za da to povrati tvom ženi, tvom dčtci.— Ncčo to živoga ni ženn ni dfilca, Svi mdrzo na tebe susčdi, poznanci, I mužko i žensko, i stari i mladi. Čudiš sc, kada ti pri srebru ne poznaš Nikoga. šlo nikd no mnri zn lebo? Ako li rodjake, kfl korv ti poduli Bez truda ikakvn mniS moči uzdčržnt? Zaman češ ncsrččan truditi, no manje Neg ravnom u polju da staneš učili Tovarca pod uzdom igrali poslušna. Na svžrhu pustimo svo reči; Šlo veče Imaš, ubožtva straši sc tomanjo ^ Čuvaj so, da li so nezgodi, što ličkom Uinidiu (pričica kratka jc) ki lako Bi gnusan, da nigda 011 boljo haljine No stavi na sebe, neg sužanj priprosti, Jer sveg sc strašio, da čo mu ncstnli, I da bi inogd gdc poginul od glada. Ali ga jedan dan dčvojka sčkiroin
•	. Razluči na pola, dostojna bit hvale
Svieh ženah nnjverlieh od kervi Tindara.—
*	• Nu što bi holio, da živem kak ono
• Mevio, al prazni Nomcnton? — Ideš li SIožili dve strani u sebi protivne; Kad vičem, da neču, da s' lakom — ne zato Velim ti, da budeš praznoruk, izješjn. Jcs šlogod od Tanaj do tasta Visela;") Svoj način u svakom jcs stvari, jcs biljeg, •Koga je zlo proči, zlo za njim ostati.10)— ' Odklo so upulih, vračam se. Da nikd Nie večo nemiran, nego li lakoma c, Niko se več ne stara, tudja ako kravica Viino ima po šire; ni manje razbira 'Nad veči broj, ki su potrebnii od sebe. Sad'sega, sad išto prldteči drugoga, I lako svedj mu je prid očim bogali. Ko kad sc konji zalvora ispuštu, Ki vlada, sve tčrče za onicm nuprčda. Ni mari za onich, koji su poslednji. S tega je, dn rčdko nndje se, ki če rčl. Da je Čestit živio, i sega života Knd vrčme dospie, ter so ima dčliti Miran se dignut če ko sit.gos s večera.")
Pazke. ') U orig. stoji Maoconas, koji biaše nnjser-dačniji mu prijatelj i zaštititelj. *) ili cčs ili razlog, seu ratio dederit seu fors; čes možda ne stoji ovde dobro, nego bolje bi stavio: slučaj. 3) „Ncka ti vojevati- militia est po-tior. 4) Tako stoji u rukopisu, iz kojega prepisao sam taj prevod, a po svoj prilici bilo jo neknd: kucali: ostin pulsat. O izostalo jo u prevodu „datis vadibus« „koj dno jo jamstvo.® •) u rukopisu kaže se: njeli. 7) kamatnik bilo bi fenerator a ni caupo, štoznači kčrčmara i kramar«. 8) Od rčči: za • staros itd. Čini mi se pokvareno; možda moglo bi se čitati: »za staros kad stisne ter hudu potrebu — Su brčme skupili, moč mirno počinut. •) „Stega« čila so u rukopisu. na brazdu, slobodno prevedeno; u originalu govori sc o robovih, izmedju kojih jedan neso torbu. ") jugero ccnlum an miUo aret, rukopis po svoj prilici pokvnrcn, gde jo stalo možda: »što smela, stotinu što zemljo ali ore tisuču-. ,5) u rukopisu: „nad kože I* Talj. cassa. lO u lukopisu sloji: Pak Dunav, orig, »Aulidus acer." '*) »tega, ovemu" itd. sloji u ru-
kopisu. ") Zašto kaže inkune, m. ikone, to neznam. ") ili bolje: Bčgučiki 151 te itd. ") Jcs=jest. ") „eit modtu !n rebus,^* ovdS nijo govor .o načinu, več, o mfiri, o granicoh, u koj i h nulazi se rcctum. ") OvdS Tale joi dva sliha, na taj način: Dosta I da ncmnil, šlo sam Škrinju izpraznio Krispina kraiuežljivog; rččco ni više.	Ivak Macu*.
Vfi.NAC . Prcuzvišenom, PresvCtlom i Prečastnom Gospodinu
Mirku OžcgoviCu Barlataševačkomu,
Biskupu Senjskom i Modruškom iliti ICorbavskom, e. k. tajnom savfitniku itd. itd.-.
Pkioodom
pedeseto-godišnjega obsluživanja njegvogi Duhovničtv«, dne. 26. Svibnja 1850.
Dan razvio je se bieli Po širokom svietu ovonie, — Tiem i vierni jesu spleli Sjajni vienac Otcu svome:
Ovienčaju da ga'š njime	_'*' ' ;-
Pred oltnrom Kčrsta slave, * Petkrat deset lietah ime Kog s revnosli diči prave.
* Primi, primi Olče dragi	"■"."*
Toli krasnn vienac ovi, S kime na taj dan preblagi ..	' .
Rese barni Te sinovi.
Jer si vriedan vienca toga. Cieč zasluge neizmicrne, Knd se trudiš radi Boga Sgodi u svakoj pomoč' vierne.
Neka bicda koga shara,—
U dubinu verže muka',
Eto skokom puno žara*.	"
Tvi priskoči blaga ruka,
Kfi ga diže iz dubine Gorkib biedah i nemoči', Ah, dn tužan ne pogane Bez keršljanske bar pomoči
Plome Tvlh ljubavi grudi',
Kfi pram Cčrkvi gojiš, Domu,	- .
Tko je onaj, da ih sudi
Slava veča ido komu? •	,
. Jer k<5 slavnim pod barjakom Sliediš Kersta viek vojake: Tuk i kriepkim Ti korakom Tražiš Roda prave znake.
Diclnh slavnih to? njegovi* Pod tim suncem kraja neima,
Jer dok jedno k nain doplovi--.' •»/
Za njim drugo tiek uzima. .
O kčrstjanslii vierni sini! Dižito mu Pnntcone, Jer zavriedi njegvi čini, Da se u slavu mu poklonej
Premda Višnja ruka gore
Vicčni u život one dali
Ti odluči neba dvore,	•
KI so neče poplesati.
A ti svieUi, višnji Božel Prosini ga tvOm milosti, Da po putu tvtm uzmože Vodit stado svfl k krieposti.
Ter dok ovdio još boravi U ovoj doli stare dano, Ncuzkrali život zdravi, Sladak, mio da mu osvane.
Neka jošter' lieči ranu Na utiehu biednog stvora, Neka živi na obrano Cčrkve, Roda bez odmora.
Kad ga prieka smert obori U gTobnicu gorkih vaja', Podieli mu Bože gori Slasti viečne zlatog Taja.
One slasti nek okusi U nebeskoj stavnoj srieči,. Koje ljudski biedni duši Man se trudo doli sleči.
Živo kod nas če ostati I pak Tvoje dično ime, Viekom če se slavna sjali 1 Tvi Mirko l diela S njime 1	F. Babic.
Tihi večer.
Jur Apolo, ki se gore ; Po nebeskom vozi svodu, Ravna kola svft k zahodu— .
- Tam u svoje divne dvore.
Još posliednje zrake oholo .Ljudskom stvoru vozeč pruža, S hitrine pun svč združa Svietle sile na okolo.
. Nazad sladko još se ozira Gdie biaše carstvo njega, Te nam žudi s sčrca svega: Sladki pokoj, tihog mira.
Tieme lice izza gora* Pregizdano on sakrije^ I koprena mčrka s* vije Nad nam*, večer da bit' mora.
: Tečaj rieke romoneče Jur tišii svedj nastaje, • Biednom slvoru zlamen daje, Večer da je tihi veče.
Ista zvierad pod krilami Traži tihi stan večera, A svč stada pastir tiera Veseo s polja s sviralami.
To naviestja sa višine Isti micscc gori blicdt, Na prestolu koj svočm siedi Motreč goro i dolino.
O čovicče biesnih strasti l Ak češ tu tišinu imnti, . K višnjem Tvoru so obrati Pun u dtihu rajsko slasti.
Oit,""k1 Bog jo svili Bogovah, I Gospodin Gospodina', Vlasti u njcgvoj U tišin« Sloji sada i od vickovali,
On ju blagim dusim dioli 1 Iz prcsjajnog svoga slana,	f
Ak ju Iraži kt za rana S blagim sčrcem, s dobrim dioli. F. Babič.
Derva,
Starček v gojzdu na skali sedi Zraven njega sekira na tleh leži, Fot v obrazu kaže da truden on je, Kdr derva jo sekal od zgodniga dnd.
O vboga sirota ki sim na sveti, Ker moja osoda jo Ic terpeti; Drugi igrajo, sc vesele in ložd, ' V izbicah lepih, kjer dobro jeddj
Slndkorijo so polni in dobrih pijač, In druz'go lep'ga, k' še no pozna berač, Ojl kadoj bo končal veliki moj trud? Odpočil kadoj se moj mučeni ud?
Memrd, in ko za sekiro segne zdihlaje Vidi ko beliga dečka, k1 h njemu pohaje; Starčcku reče: »terplenje tc m'nf, In srečen postaneš vse svojo dnf.
Le samo to dobro misli poprej, Kdr srečo v rokah ti imaš sadej, Da posled te kcj grivalo ne bo, Kčr na zemlji vselej ni jasno nebd.*
„Ti me le karaš," mtadenču reče Starček,"(al sliši, kaj on reče!) «Čc res je nad menoj jasno.nebd: Cesar si dotaknem, nej bodi zlatd."
Po tem ga s zlato šibo po plečah vdari" Mladenč, in reče: „le hud'ga se vari; Sim mislil, da bolj si boš zbral, Al kar si poželil, rad ti bom dal."
Beli zdaj zgine, in za seboj pusti Dušeči zrak, ki starčka kcj okrepi.
„Kaj bil bi mogel zbrati si boljšega? Sej z zlatom se storil bom prostega. Bogat bom zdaj, in imel vsega dost, Misli: naj hodi drugi po derva v host*)
Hišica moja bo lepo poslopje, Da čudili se bodo vsi ki v njo stopjo Prožno bom oblečen vsaki dan Z zlatom in svilom bom okinčan.
Iz verča se bom vode napil, Kar jo zadnikrat, in černiga kruha vzel" Zreče. Hoče zverčika si žejo vgasiti, Al z zlatom 6i vidi srajco politi;
• Ko kruha do ust ostrašen prinese, Se mu zob zlomi, da se ves strese, Zdaj zavpije: „Še nisem bil revež poprej Revnost mi začne le v zlatu zdej.
*) Gojzd, gozd, gost, host.
Kaj bom vbogi za naproj počel K bom zlat in od lakote koncc vzel.* Kdr tako on žaluje se izbudi Veselo rekoč: »vsak pohlep noj oslepi.*
Marskdo si bogastvo in zlatd poželi .In no vd, da si s tim lo slabo stri.
Skytlii Slavjani.
J.N.K.
Pošto, koliko mi je znano, Šofarik u slarožitnostih govoreči o Skylhih no napomeno nišla o znamenitih običajih skythskih, popisanih po Pomponiu Mclij bitčomožda probilačno predložiti ovdo nčšto o tome, i do čilalelj sam uviditi moža, zašlo.to, dodati če se odlomak sastavka „Pobratimstvo kod Sčrbah u Turskoj" izvadjenoga iz staro kojo Danico ilirsko.
Pomponius Mela de situ Orbis Lib. II. c. 1. govori najprie
0	Agathyrsih, Salarsih, Taurih i t. d. i nastavlja onda: „ Daljo unutra stoječih obišaji jesu siroviji, a zcmljišto manjc obdčla-no. Oni ljubo bojeve i kerv... Što više jo koi prolivnikah ubio, tim bio je kod njih u vočoj slavi. U oslnlom bilo mu je na največu sramotu, kojnebi nikojega ubio. A niti s a vezi nisu bili bez kervi; rane bo sc, koji nakanili su sklopiti po-godbu i mčšaju kerv izvadjenu okušaju; lo misle da je noj veči zaklad včrnosti. U gozbah ljubo, da svaki pripovedo, koliko je ubio. neprijateljah; i koi ih najviše navede, pije iz .dviuh čašak *....
Pobratimstvo kod S^rbab u Turskoj.
Pobratimstvo kod Serbah u Bosni, Hercegovini i Cer-nojgori, po i kod onih muhomedanskoga vicrozakona tako je sveto, da nikakvo srodstvo po kervi nemože biti bliže ni sve-tie. Pobratim kod njih znači više, nego rodjeni brat, jerbo je onaj velie, rod po Bogu a ovaj samo po kervi. Pobratim nemože svome ni da kumuje, ni da bude diever, ni da uzima
1	koga mu iz kuče; zato zovu obično i dievera pobralimom. To nije samo prazan običaj, koi se učini pri čaši vina, ili kakva mu draga pitja, pijuči u nakerst, kao što vidimo kod drugih narodah na sieveru a najviše kod IJiemacah.
Pobratimstvo kod Serijah ugovor jc svet, potverdjen zaklotvom ili javno, ili na samu izmedju dvojice, koji sc ili vdrlo vole, ili tako mčrze, da jedan drugomc o glavi radi; ili najposle, koji so ni nevole, ni ncmčrzc, no kad se jeda:; od njih nadje u nevolji, i pomisli, ili mu se pričini, u snu ili na javi, da če mu taj promoči, toga onda pobralimi po Bogu i svetom Jo vami; ako jc vicrozakona muhamedansko-ga: po Bogu na obadva svieta; onaj kom so pobratimstvo tako ponudi, mora, da ga primi, i pobralimi so s onim, koi ti> želi, pa da su do sad bili največi ncpriatclji, odsnd su največ: priatelji i srodnici. lako kad se tko razboli, pn mu se u snu prikaže tkogod, da mu meljo kčrst, pobralimi ga, i ovaj primivši ponudjeno pobratimstvo metjo mu kčrst koi jo izple-ten iz nekih travah i biljah. Ili ako tko u nuždi pade svom največem nepriatelju u ruke, i ovaj hoče, da ga posicčo, ili ubije, pa ga onaj uhilrivši pobralimi, oprosti mu ovaj život, i uzme ga pod zaštitu svoju, da ga više ni drugi dirnuti nemože. To se najviše u boju dogadja.
Posle učinjenog uslmenog ugovora otidu obično, ako su krisliani, u cčrkvu, da i pred.Bogom u nozočju sveštenika i niekoliko svedokah učinjeni prič ustmeni ugovor zaklotvom potvčrde. U cčrkvi pred sveštenikom i svicdocimn pita jedan po tri put drugoga: Primnš li Boga i svotog Jovana. Ovaj mu svaki put odgovara „Primnin*. Onda opet ovaj o-noga pita tako islo do tri pula, i onaj mu odgovara, kao ovaj prie njemu. Najposlo poljube sc obadva u obraz i zajedno reknu: »E od danas da smo do vicka bratja?*
Ako jo jedan od njih vicrozakona muhamedanskoga; bočne se iglom svaki u svoj mali perst na desnoj rud, dok poleli malo kčrvi, onu kerv pomiešaju hlebom, i posle izgovore ne obično zakletve: Da si mi po Bogu brat na obadva svieta, pojedo jedan drugome kčrvi u parčetu hlieba, i budu pobralimi.
Slovensko slovarstvo.
Lepo in od dni! do dneva upapolnejši napreduje slovensko pismenstvo. Ker še pred malo let ne knjigice, razun molitvenikov, ne časopisov nismo imeli, imamo zdaj obilniga berila dovolj, in še več nam ga vesela prihodnost obeta. Tako jc prav, drogi bratje Slovonci, lo po tej poti naprej! Skupna domovina Slovenija nnm je odrečena; nemili osodi ni dopadlo, krajnske, koroške in šlajarske Slovenre u eni, za katero smo prosili, kronovini zj edin Iti; po politlškim smo u več kosov razdeljeni, pa u duhu smo in bodimo na vekomaj edini in složni, eno truplo in eno bitje l Složuost da moč, in občna domovina naj bo u duhu! .
Nam ostanete pis in beseda; s tema veliko pripomore-mo. Zatorej perd u roke in s peresam ljudstvo tolažiti, učiti in izobražati!
Med pomočki tega namena so posebno prikladni dobri slovarji ali rečniki. Z dobrim slovarjam oboroženi še le za-moremo dobro pisariti.*) Govornik, ki govori,' in pisatelj ki piše, potrebujeta be*edj te so gradivo (priprava) vsiga govorjenja in pisanja.
Za tega voljo je Slovarstvo (LexikOgrafle) temeljna podlaga jezikoslovja in pi-rvi začetek literature. Torej govorimo tukaj od dveh narnovejših tnkih pripomočkov.
U Ccljovcu je pred kratkim na svitlo prišel:
Popolni ročki slovar slovesskioa is remŠkioa A.iton Ianežič, načasni učitelj Slovenšine u Celovcu.
Spisal
Na čelu knjige se bere: „Popolni". To ni ravno zmerno rečeno. Kolikor jo še slovarjev beli dan zagledalo, ino u kakoršniiu koli jeziku, ne eniga ni, od kteriga bi reči zamo-gel: Tn je popoln, ta obseže vse besede, ktere koli so pisatelji rabili, nli ktere koli se u ljudsivinim govorjenjn najdejo. To tudi ne more biti. Vsak dan prinese in rodi mnogo, mnogo novih besed; vsak pisatelj, posebno vsak pesnik novih izkojej kdo bi torej znmogel, vsih nabirati in u eno hrambo vkup spraviti ?
Knzum tega je pa delo prav lepo in koristno, ter za
sednjne potrebe ravno o pravim času izdano. Zloženo je viri bus u ni tis. Več verlih Slovcncov namreč je nabiralo to bogastvo u besedah slovenskiga jezika, ter s tem slovenskim pisnlcljmn jako vstreglo. Ta slovar, pervi u novim pravopisu, obseže posebno veliko besed in izrazov noviga življenja, ka-koršnih so novi Čas, nova ustava in rojenje noviga deržav-lj»nskiga bilja porodila. Torej bo ta knjiga posebno cesarskim uradnikom po volji, ki so že začeli po slovensko uradovatL Ravno tim gospodam jo tudi prav živo priporočimo. —
Drugi slovarski pripomoček je:
Ilirsko—niemačko—talianski kali RieČnik od Josipa Drobnica. U lieču 1846—49.
Slavni in mnogo učeni gosp. zloživec tega rečnika je prav husovitno delo učinil. Namen njegov pri spisanju je bil,-kakor sam pravi: „da ljubiteljem i učenikom ilirskoga jezika za pervu potreba kao mali tuinačilelj dotle posluži, dok iz-verstn im rččuikom, kakov južno Slavjanstvo s neodoljivom želj o m izgleda, voštiji Ieksikografi književnost ilirsku neobdare i neobognlc."
Pridana je osnova slovnice ilirske od prof. V. Babukiča u nemškim in talinnskim jeziku.
Zvunnjnn podoba te knjige je prav lepa, veličina prijetna, nati.s velik in razločen, cena nizka: torej je tudi la rečnih priporočenja vreden „ ljubiteljem i učenikom ilirskoga jezika.*	J. S.
Povabilo
ces. kr. mmlslerslvn kmelijšlva od 22. Nov. prejelo 4. dan Decemb. 1848.
C. k. kmetijski družbi v Gorici.
■ Koristi kmetijstva, kaliro vsako upridevanje zemlji3 obseže, so slednji vredrni deržavi poglavitna naloga skerbi vla-darstva. Se v deržavah, v katerih oberlnišlvo ino kupčija sc na vikši stopnji znajdeta, kmctijšlvo nar bolj važni del vcsol-nih dohodkov prinaša, -jo poglavitni živlej deržavne povzdige. V deržavah pa, katire več del kmetovajo - ino med temi jc Auslrija—je kmetijstvo prizadevne skerbnosti posebno vredno. Nje ravnanje v Austriji ni še sploh tako izurjeno, ko u drugih deželah; nagla ino obsežejoča prenaredba, ako ravno nje nasledki dobrotni bodo, je močna pomota prejšnih obcrtnišlnih razmir,- kalira blogostanju naroda ino sledniga z občutljivo zgubo žuga, ako bi se urno primerno ino krepko na novo pot ne vpeljalo,
Samostojoče ne deržavno oskerbniStvo, ne družba kme-tovavcov celotni dosegi tega ustrežiti ne zamore. Bio raju laki: naprave ino razmere vpeljane biti, katere jaderno ino zajemi.•> poganjanje od sledniga do vikši vesolnosti vstanoviti znmorejo. Kmetovavcu naj se priložnost ponudi, se v vsakimu oddelku svojiga kmetovanja kar je mogoče podnčilL Kji-r dozdej kmetijskih družb doni bilo, al le malo, na preobširnim prostoru obstoječe; se morajo poredama tako ustanoviti, de se nc bodo samo skozi pisarslvo, ampak posebno skozi živo ino javelno soznanje soudov ino bližne izglede vteijene skušne hitro raz-širjavalo ino k boljšima kmetovanja mogočno spodbadavalo. Zadnič morejo vsi organi deržave, oskerbnijštvo ino poslavc-dajanja, katirih dolžnost jr, se s kmetijskimi zadevami pečati, med seboj ino kmetijškimi družbami v eno organsko zvezo vversteni biti. Od deželne srenje do ministerstva, v osk.rb-livnih naredbah ko pri osnovah postav, naj se kmetijstvo za-dejoči sklepi ino predlogi, z kmelvavci posvetujejo ino pri-pravlajo.
Kmetijske družbe na Štajerskim ino v dolnji Austriji so že, perve skozi pouruzence, tje po namestnicah, to pot nastopile. Njih prizadeve pa se dozdej na vse strani vterditi niso zamogle, kjer so politiški oziri, katiri se tak mnogoterno v prevdark vzeli-morajo, iz njih obravnanja odločeni bili, in ker vladarstvo je pre mulo njih predložene svete cenilo, ino za zBjemk v njeh oblasti deržato, ako so družbe brez poklica, voski kolobar zgol obertniških opravil prestopile.
Vladarstvo zdej svojo namembo v drugačim duhu spozna, ino si je tega zavedno, de si le z pomočjo deležnikov naj močnejši podporo ino povzdigo deržave pridobila bode.
Ministerstvo kmetijstva spozna za svojo pervo dolžnost, prosto giblenje kmetijskih družb spodbadati ino se z njimi posvetavati skozi kakšne organske naprave bi se urade vla-darslva z družbami kmetovavcov v stanovitni zavezik denile, de se po kratki ino edini poti potrebna znstopnost doseže, kar dozdej z dolgočasnim pisarjenjem ni mogoče bilo.
Z nekoliko skupderžanjem bodo oskcrbljivno naprave vla-darstva primerno ino na tanko izpeljane. Po tej poti se po-slaverfajavni oblasli predmeti čez postave, katere pravi prid kmetijstva vzdigujejo zdajavno predložijo.
Ministerstvo kmetijstva se za golovo zanese, de sc do-movinoljubno prizadelstvo visokočnstito družbe z veseljem zdej dvakrat bolj važne ino t-žke naloge vlndarslva vdeležilo bode, ino prosi, predmete ino sklepe: 1. čez razširjanje kmetijskih družb, 2. Čez njih zavezik z oblaslnu hitro ministerstva poslati.
IstioHI dogodjaj
! primier živi bezzake nlja £u«liiova<e jedno-ie-ne i matere 1 postojanstvo iieJaKe illocc u vlcrl.
*) Tako je ludi Ccskim p*sateljam Se le mogoče poslalo, po j
Češko dobro pisariti, ko jim je slavni Jungmann svoj jeva — -obširni „Slovnjk* poda).	j po imenu
U Bosni, u selu tako nazvanom Spali, od grada Saru-fieliri sflta udaljenom,-SiviaSe od skora Srbin jedan, u Andria Jovovič; čovek, koji je po feslnosli i
dobroti sčrdca svoga od čitnvog scla u veliko poštovan bio, i kao takov ljuba v i prijateljstvo svijub, no samo u obštini več i ucieloj okolini Živečih stanovnikali u podpuiioj micri uživao.
Nekako jc zar u ovoinc vremenom svietu poštenih ljudih sudba ta, da višo zla, negoli dobra tčrpo i izkušavaju. Tako i u ricči stoječi Andria nainierio se biaše nn ženu opaku i zlo-čudnu. Kili dobrota sčrdca, niti priinierno povedenje, niti blagi savieti njegovi mogošo ju na put pravi izvesti; no šta višo u u nevaljaloj i okajanoj duši svojoj ona jo do toga dotcrala, da jo i samog njega sa ovoga svieta pro vremena odpravili uinislila i ovoj bezdušni umišljaj na posljcdku i u diejstvijo posredstvom olrova privela.
Eezzakona ova žena, po imenu Joka rodila jo sa otro-vnnim svojim muženi dvoje dieco, od kojih jo jedno mužko Milan, a drugo žensko Mara. Po smerli olca pčrvi imadiaše 13, a drugo 7 godinah.
No proleče dugo vremena, a mati jim so spandja sa jed-nim Srbinom; i po. iztečenju jošmanjeg vremena htiede i ovome podobno onome pčrvom za dušu da spiska; no ovaj, zar još hitriji od njo, sačuva se za vremena i svezu trajavšo iz-medju njih mnimo Ijubavi razkine.
Prodje i opet neko kratko vreme, i Joka ti se na novo spandja sa jedniin Turčinom, za ljubav koga i poturči se, a u isto doba privoljevaše i prisiljavašo i dvoje ono siročadi k Islamu. No niti Milan niti Mara imadjaše volje častni ICrst sa pnlumiesecom promicniti. Badava su bila laskanja, badava toliko pretnje, kako zlo srečne poturčeno mntere tako i očuha Turčina; oni oboje ostadoše stalni pri svojoj kriepkoj namieri, nepokolebimi u praolčinskoj vieri.
Ifad vidi mati, da na kraj nikako iziči ne može, a ona ti s njima upravo u Sarajevo k samom Fazli Paši. Došavši pred Pašu veljaše po savietu Turakah, kako bi jih valjda ta-kvim načinom lakše poturčiti mogla, da ona ovu diecu nije sa zakonnihi mužem, pokojnim Andrijom, več s jednim Turčinom izrodila. Da čudnog srama i bezstidnosti! — No badava, dieca ostadoše vierni svome zavieštaju govoreči u oči Paši i okolostoječim Turcima: „Vi čete nas moči pre na sto komadah izsieči; neželi što četo dočekati, da pravoslavnu vieru naših pradiedovah promienimo i častni Krst pod noge bacimo.« Kad vidi Paša šta je i kako je, a on ti i s jednim i drugim na dno n mračnu tam-uicul
Po malom vremenu žensko diele—Mara—premieŠteno bi u harem medju drugu žonsku čeljad pašinu, s namierom, ne bili joj se kako, igrajuči se s diecom, Islam omilio, i ne bi li tako na poturčenje saizvolila. No i ovo pokušenje ide u ■vietar, buduči, da se ona i danas u haremu pašinom nalazi. koje je svedočba, da je ona još "ista, koja je i pre bila.
A'mali Milan? Gdi jo on? On — on siroma čami još jednako. u čemernoj tavnici turskoj evo več danas dve godine danah—svagda na usti imajudi kriepke i silne rieči one pred Fazli Pašom izgovorcne: „Vi čete me moči pre na sto komadah izsieči, neželi što če te dočekati, da pravoslavnu vieru pradiedovah mojih promienim. i častni Krst pod noge baciml**)	'
_____ TEKSTU 7. Juma. Pri iavljenju svome u Tčrstu
Njihovo je Veličanstvo izvolilo dolje priobčeni patent za veče uzdignulje mornarslva austriskog izdati. Da neče milostiva ova uredba zadaču, kojoj jc namicnena, promašiti, znati čo svaki, kao i da če mnogo podpomoči uzdigi i revnosti mor-narskoj. I ovo s tim istinitijo očekivamo, buduči da do sada nije bilo sredstvah, kojima bi so trudi, zasluge, požerlvovanja,
*) Saobštavajuči prosto ovi iz pouzdanog" izvora crpljeni do-
gadjaj uzimamo svobodu obratiti pozornost novonaime-novanog za Travnik našeg g. Konsulo, ne bi li inu kako močnim posredstvovanjem svojim kod dolične turške vlasti za rukom izišlo, da ovo dvoje nevine, svakog so-žnlenja i pomoči dostojne diečice težkog suženjstva oprosti. Bezzakona pak mati njihova nači če i onako kad tad bezbožnom dielu njenom odgovarajuču kazn od praved-nog i neumitnog svjuh sudije.	Vč*eo
odvažnosti i junaštva naših včrlih u svakom obziru, po tuij-večom daleko stranom čislo slavcnskih, brodarah nagradjivala. Ml FRANJO JOSIP PfcRVI PO 13 OŽJO J MILOSTI CAR AUSTMANSIO; ild. ild.
S pravičnim zadovoljstvom priznavali su naši Predhodnici na Prestolu mornarsku valjanost, durznoveni duh, častnost, i olvnžno sčrdco, kojo su knpclnni i c-slnli pomorci Našeg tdrgovnekog mornarslva u svak-doba otkrivnli uzvisivši u malo vremena ovnlco krasnim kakvočama isto monarstvo do toliko otlienog slupnja Cranga) medju oslalim mornarskim narodimn.
Islo lako pokazao so jo česlit karakter knpclanah i drugih austrianskih pomoracali neporušivom viornostiv. prama Našem carskom Domu, a navlaslilo u poslednja vremena, gdS su sačuvali neoskvernjeno poštenje Noše , zastave po svima morimo.
Cieneči Mi visoko ovako sjajne knkvoče Našega Ižrgovočkog monarstva, čutim?) polreboeu dali mu jednu biljegu Našega carskoga dobroholjenja, koja mu može javno osvičdočili njegove zasluge i služiti mu za obo-drenje k napredovanju u časlnom življenju.
Na predloženje Našega Ministra od tergovine i sa-slušavši savielovanje Naših Ministarah odlučili smo na taj konac radi Našeg tdrgovačkog monarstva ustanoviti jednu navlaslitu počastnu zaslavu, koju čemo Mi od sadadarivati kao uzdarle za odlična diela usvemu, što se dotlče pomorstva na sledeči način:
§ 1. Počastna zastava je od dvie včrste, to jest: biela zastava i cdrvena zastava.
§ 2. Biela počastna zastava odredjujo se za nz-darie kapelnnima ili drugim upraviteljima austrianskih brodovah, koji budu pšrvi olvorili s uspichoin nova poznanstva tSrgovačka s daljnim stranama, ili koji su svojim putovanjem ili svojom mornarskom službom uči-nili se zaslužnim u tom, što su do visokoga stupnja (grada) uveličali i razprostranili moreplavslvo (naviga-zione) i pomorsko auslrijansko tdrgovanje; pri tom na one, koji se budu ollikovali osobito izbavljenjem onih, koji su pretčrpili brodolom, ili za draga ovaka diela, koja zaslužuju pohvalu.
§ 3. Počastna zastava cčrvena pripada svakom kapetanu ili dragom upravitelju auslrijansko^ brodn, koji bude branio s uspiehom svoj brod prolivu napadanja neprijaleljskog ili lupežskog (piralah), ili koji za vremena pomorskog rata bude udario i odčržao- stavni boj, ili bude.prineo Našem' pomorstvu koju močnu pomoč.
§ 4. ICapetan ima pravo stavljali danu mu počastnu zastavu na glavnu katarku (albero di moestro) od broda, kojim zapovieda, buduči da je saizvoljenje učinjeno njegovoj osobi, a ni je privezano snraomu brodu.
' § 5. Knpetan, kojemu su saizvoljene obadve po-časlne zastave, može ih slavljati obadvie u isto vreme na katarke od broda, kojim on zapovietla.
§ 6. Pri kakvom sjajnom svetle"vanju moči če kapelan nakiliti sa počastnom zastavom i svoju barku.
§ 7. U pozdravljanju s lubardama (canonima) po morskom običaju počastna zastava ima otlikovanje, da Naši vojeni brodovi, fortece i batorie auslrianske moraju odgovarati na pozdrave od broda, koji nosi počastnu zastavu s istim brojem izpaljenih lubaradah, koliko je i on sam izpolio. Ovi pozdravi ne če se moči
• odgovorili u prislaništama (porti) anslrinnskim, ni u . Inostrmihiin, gdio Ili se našlo vojonih brodovab Našega pomorstvo, nego samo pri dolazku i odlazku*
§ 8. Počastila znstavn je svilann, 1 ima nn srlodi Cnrskog Orla. Na jednom cčrnom prieko provučonom pojasu lina na prednjnj slrani nadpis »latan: »Mcrlto navali" a na bieloj inilavi ima „Fortltudlnl navali" na »Irninjoj strani pak naliodl se napisano „VIi'ibus unitls".
$ 9. Darovanje počaslne zaslavo svetčano osvie-dočeno a jedilom diplomom od Nas olpušlenoin, koju ie kapelnn sabranili radi svog opravdanja.
§ 10. Ko je otlikovan počaslnom zaslavom, imat ie pravo iskali, da mu se daruje kčrsl od zasluge i onnkova služba, zn koju ie moii opravdali svoju spo-sobnost (včrslnost).
§ 11. Za nnplatu dirla od zasluge, koju je družina bila imala u slavnomo poslovanju, rad kojega je i .darovana poiastna zastava kapetonu, bil io u svakom slučuju razdieljena suma od 500 do 2000 forinlib « 'srebru izmodju onili osobak-u družini, -koji se budu otlikovnli na osobili način. Svaki pomilovani primi! te osim toga i svlodočnnslvo počastilo o zaslužuom sudie-lovanju njegovom u poslovanju, o kojemu se radi.
S 12. Kapctaui koji su bili ollikovaai sa zastavom počaslnom i družina pomorska otlikovana sviedočanslvom počasti morat ie, u slučaju, da bi su poslali nesposobni za službu pomorska, bili smatrani na osobili način u dostojanstvu pensie ili pomoči iz dobrotvornog uslanov-lenja [zavoda) pomorskog. .
§ 13. Svaki kapetan, koji bi mislio, da ima pravo iniali počoslnu zastavu, morat če predložiti nad-ležnu prošnju. srcdotočnoin Vladarstvu pomorskem sdra-ženu sa svim'dokazima C dokumentima) potrebitim za osvictločili slavno dielo, koje on slavi.
§ 11. Srodotočno Vlailarstvo pomorsko, dnino je podložiti svaku ovakovu prošnjo, kada je pravilno dokazima podkriupljeua, jednoj komesii vieštih ljudih, da izreknu svoj sud o zaslugi.
§ 15. Komesia izreči če ovakovi sud po višini glasovali na teineljn dokazab prinešenib o dielima, -koja je več poznalo, i iz vidjenih pisarnah tako, da se iz svega sa svim jasno vidi slavna zasluga pomorska Ka-. petanova i svake osobe u družini.
§ 16. Ovakovi sud, kada bi bio izrečen za darovanje iskano zastave, bit če združen posije sa svim nadležnim pismiraa od komesie nputjeno od sredotočnog pomorskog Vladarstva sa svojim vlastilim mnenjem k Našemu Minislarstvu od tčrgovine, a pritom če Nam učinili i odlučno predloženje ili za saizvolenje ili za-olpuštcnje.
§ 17. Prošnje, koje bi su bile odbačene od komesie po višini glasovali biti čo uput vratjene iskale--Ijimn od sredotočnog Vladarstva pomorskog s pokaza-njom uzroknlt bez, da se mora nuždno javljati ministru.
§ 18. Komesia čo se sklopiti iz dvanajst člano-vah, to jest iz četiri častnika (officialo) Kašeg voje-nog pomorstva odrodjenlk za taj posao od višog znpo vedničstva pomorskog, čeliri armatora nacionalna, i iz četiri kapetana IčrgovnčkiU austrinnskili brodovnh, koji ie sc svaki put izbirali od Fredsiednikn sredotočnog pomorskog Vladarstva, koji ie prisiediti i sam u sled- |
nlcama isto komesie, ali ne če dnvati svoga glasa van u slučaju jednakog broja glasovnh, za moči tako upravo odlučiti.
S 19. Sredotočuo pomorsko Vladarstvo ustanovit te pravilo, po kojemu te komesia postupntl u svojem obavljanju i odlučivanju. Uslmene pernice (processl ver-bsli) u siednicama 1 sva druga pisma od komesie bit te spisana od jednog častnika sredotočnog pomorskog Vladarstva i imat če bili sabranjena pravilno.
§ 20. Ko bi slavio na katarku koju počastnu zastavu no imajuči prava na lo, onBj če biti kažnjen globom od 500 for.
S 21.. Kapelan, koji s dokazima (dokumenti) ili sviedočbama lažnim ili na koji mu drago način bude ngrabio koju počastnu zastavu, i bude kušao ugrabiti sebi zato od komesie koju, bit ie kažnjen > globom od 1000 forintah.
$ 22. Ove globe biti te stavljene ukasu za korist dobrotvornog uslanovlenjn (zavoda) pomorskog.
S 23. Onaj Kapetan, koji bi učinio koje bezako-. nje, ili koju bezčastnu krivico, izgubit če počastnu zastavu, kako god i sve milosti i nadležne ollike.
s 24. Darovanje počaslne zastave, novčanog hz dirja, i pocestnih sviedočanstvah ne podleži nikakvom porezu (lassa) ili nsmetu:
$ 25. Po smčrti kojega Knpetana obdarenog s počaslnom zaslavom, ima se ova ostaviti i safcraniti za svagda za vidjelo u dvorani (sali) občinskoj rodnoga miesta, van da bi pokojnik naredio navalice dvorana koje druge obštine austrinnske.
Dato u Našem carskom stolnom i glavnom gradu BEČU 16 Travnja (Aprila) 1850.
b Štjuabskica nam pišejo, da je P. Mussy L del Berila za Sole, ki ga je zložiti naročbo prijel bit, g. knezu in škofu Slomšeka nedavno podložil, in sledečo pshvalo svojega dela dobil: .Vaše urnosti se nisem nadjal; izveršenast dela me veseli, ia v mnogem ste moje nado prekosili*. L del obseže okoli gest pol. Zdaj se je 3Iussy lotil 11 okoli 12 pol;, k IU. ki je za 20 pol osnovan, bo kmetijsko snova priskerliel. Veselimo se, da je tako delo skušenemu kmelijeslovcu in zraven jakemu Slovence izročeno, ker upati smemo, da bo čverstvo in krepko, iz njegovih rok prišlo.
Smešnlce.
Ifekiga zanikerniga kmeta so gosp. Duhoven večkrat svarili, ia mu prolili da go bo božja roka »darili. Perpeti se, da ga kljuse neki dan v bčk berzne, ter po teai močno zboli. Gospod ga objišejo, in med drugmi lepimi nauki ga tudi o-pomnijo s»ojeb besed, rekoč: ,S»j sem li dostikrat rekel, da le bo božja roka zadela«! .Nikakor Gospodi" odsekne taj naglo: »Ble je Ie kobila vdarila".
Itibenčan je bil o velikim Ijedni v Terslu, jo objiikal na veleki petik tudi več cerkev, in si posebno zapomnil besede: -Flcctamus Genua". Pride doma ia praša ga sosed: kako se mu je Terst dapadel, prislavljajc: Da Terit mora ptč veliko mesto bili I „Je veliko, je« — odgovori, uai — „p> Genu« je še veči in imenilnejsi". ,Kaj? al si todi v Gcnen bil" — „0, nc, tim nisem bil ne j da mora pa silno veliko, in imenitno meslo bili vem iz lena, kar ga celd v cerkvi imenujejo." —
Neki Taljan, ki je nekolike slovenski znal, pride k znameniti reki na Dolonskiin klere imen« ni vedel. Zagleda klncl«, so mu bliža ter pravi: »Kako p« kličete to vado?" „Jo nI treba klicati ne, Gospod i saj sama priteče."
Pregled glavne u' obzira hžrpe, uvoda i izvoda miesoca Svibnja 1850.
Nic*.Svihnja 1850
Tergovfna a GTerstn.
K • p m p
Bumbak (Pninuk) iz Ameriko sker. žakljak
„' Indio......
„ Lcvantc.....
n Egipta.....
„ Povčrsnih izvodah .
ukupno žakljah . Kava (Kaffe) iz Kube SkJago Cent. „ Havanno. . . „ „ Portoricco . . „ „ St. -Domingo . „ , Laguayra . . * „ Brazilie . . . » Indio . . . . „
ukupno centov.
Kože
Bulgari izRusie kožah Attanati suhih iz Port., • id. „ „ Rio „ id. * „ Amer.„ soljenih r. * » Kravljih iz Kalkute „ id. „ Levante „ id. „ Egipta
id. „ Levante „ id. „ cern. mora „ Telečih„ pov. izvod „ Jagnječih i brav. „ „ Zajcevih iz m , Drobnih sirovih „ „ id. za zanat prip. »
iiinu
1850
5000 3600 1800 10300 40
21840
6500 27b0 4000 1300 3000 17000 2500
37000
ukupno kožah .
Szčza (cukar) iz 15 a hit: bieli . Skr. Fernambuko . „ , . Bač. „	. Žak.
„ Noskov. Skr. „ Žak. Kubo bieli Lagvic Portorico bieli Ba&
464500 252605
ukupno centov . Kvvahi (rafO uglav.BaS. iz Olandio zatren u Žkr.
ukupno ccnlov .
Ulje iz Dalmacie „ iz Istrie čisto Ornah , „ Apulie Ono „ „ id. Cisto „ „ Levante „ „ „ Sardinie fino
Ornah.
Žito (hrana) Bob iz Egipta Stajah Kukuruz iz pov, izv. „ Ječam „ „ „ „ Pšenica „ „ , „ Rni „ „ „ „ Zob „ „ , „ Stajah .
1000 1500 5400 30000 14000 20000 700 1500
5000 5400 14000 3000 70000 120000 98000 75000
IRroa lUkuIMO 31 SribJlM. J.ha 1850
. 1740 1090 5150 6000 65
2040 1090 4950 7300 105
140451 15485
5600 3600 2l;00 9000
20200
5000 1500 10000 150 J 950 1900 200 3800 2000
2000	1300
'2350	350
550	6550
1000	700
11050]
6000
10075 7030 12000 200 300 5000
4900 500 . 4000 98000 92000 9000 3000
2460 140 130 22000 150 2000 8050 210
100000
1700 7175
1870
'170 7300 80
5583 50
50 3200
80000
25600
4000
1400 9075 5030 13000 700
7000 4300 1500 2000 68000
5000 11000
2800
3000 1500 4000 31000 161100 19000 200 1800
3000 6000 13000 5000 ,100000 12000 200000 17000 90000 18000 60000
15M105I558000
22800
86000
554500
5800
36500
250 1975
3500 140 300 23500 230 2000 11720 250
1500 8400
21100' 85500
8000 8700 20300 18000 500
1000 1800 7700 9500 400
55500| 20400
3000 1500
6000 6800 600
6000 9000 22000 20700 3110
17900| 58000
60000 13000 13000 60000
117000	80000	94000 130000
45000	4000	14000 35000
120000	60000	66000114000
16000	4000	10000 10000
10000	4000	5000 0000| __
368000 165150 202i50|331000!313000
120000
38000
KAZALO TERGOVINE u Tčrstu dana 8. Lipnja 1850 s obzirom na jngoslav. pnzar.
Tečaj ovdaSnjih prodajali zailnjcg tjedna t. j. od 1. Lipnja do 8. Lipnja 1850.
Prodalo so jo u Tčrstu sledeča roba:
2877
355 148 502 118 30 100 30 900 200 50 80 80 550 350 300 1000 2500 6000 1500 800 3000 2800 3000 80000 25000 1200 60 550 100 300 100 80 495 278 160 300 619 37 90 100 1100 500 100 10 80 85 1250 910 880 1000 1000 looa
2500 3700 1000 16110 8000 800
Loptah
Skrinjic Centov Skrinjic Centov
Bafvali Žaknljali
D D
IComnti
Loptah Skrinjic Centov
Bačvah
Skrinjic Žakaljah Skrinjic
Bačvah Centov
Orna
Žakaljab
Centov
Staja
Cen L
rt
Cent.
Bumbaka, Mako . '. id. Amerika . id. Lcvanto . id. Maccdonia. id. Cipro . . čivila Bengal . , Datuij iz Egipta . . Garoiani iz ludic ... „ Grozdjiccn Jlorco . . r „ „ Karaburno . „ „ cčrne iz Smirno. „ „ Sullanino ... „ n Pasolino ... „
Kave, Itio..... „
„ Locguayra... „ n St. Domingo . . „ Kože volov, domače . . „ „ - i krav. Istr. i Dalm. „ n „ suhe iz Amerike „
» » solj. „ „ „ „ „ sobe iz , kravlje suhe iz Albanie „ a » . . Kalkute „ „ • teletje „ domače „ „ jagnelje i brav. lOOkoni. „ zajceve . - . . „ „ „. Atanadi Bio . . Cent. „ Spanjolske pr. za zanat „ Limona iz Mesine i Katan. Skr.
Blandulj . Apulie Smokvahg Kalamate . Žganice r Apulie „ „ Ambora .
Cent.
Bsrila Viedro
41	— •IS — 37 —
35	30 37 —
.1'
BI— ! -is,— ! lo'— ! I2j—
I 515 22 -i in!— ! 2sj— 30 — | 32,-! 42]— : 36i— j 33;—j ! 15.30 24'-;
36	—1
42	—! (ili — 12 — 2-T —! ■1-i —
! 4Š— ; (i
42 —! 5 —!
.!=!
Sečcra iz Bahio bieli CenL „ „ Havane „	„
o a » žu«	»
n „ Olandio (zatren) „ Svilo iz Lcvanto ... Ti Voska iz Smirno . ... Cent.
„ „ Bosne . . .' „ Ulja (od ploda) iz Apulie u b. Orne
* *	„ n	»
„ „ iz fforfii „ Vune biele iz Taganroka Cent. , » . Skutare . , siede „ Odesso . „ Žira ii Anatolie ... n „ Hloree .... „ .„ » Karamani ... „ (Žita) Pšenice iz Papinskog St. „ „ , Cčrn.mora „ j „ „ , Dunava „ | * 'v v . reva „ I „ Kukuruza „ Egipta n I „ » , Papinskog „ , i , Duaavnrevan i , Boba. , Egipta „ I „ Zobe . Albanie .
46;-48 30 38 —
30
24 —
31|30
47i— 46|_ 35|— 1S|30
42p 56-70 — 68'— J5|— oOi— 50:— 7 —
17 30; iS 2o'_1
17 _
IS 30 1!) 0 30 10 124 — 125 117—.11$ 25 30 26 27|—j 31 -
42'- -;-40'—! 41!— 28 •/, I — !— 8 30 12'30 6 15! g!45
iriS
4 10 4'45
I 3 30	—|—
I 2 45	_ _ i 3 15. 3,20
2 30	—!—
! 2 40	2 50 .
.' 2 20	—I— Ft-ano Sront-a.
Vrcdil 8. Rudmai.
Tiskarnica Austr. Llojda.