ИјЈ.	.AA- '-	'S' —»» -	<V1*	'^V
STRUČNI LOŽA'
STROJNI KURJAČ
Гласник Удружетва Ложача Државних Железнира и Бродова у Београду Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnk in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
Излази 12 пута у години.	Izlazi 12 puta u godini	Ishaja 12 krat v	letu	Београд, 31 децембар 1934 г.
Поједини број 1 д и н a р	Pojedini broj 1 dinar	Posamezna številka 1	din.	Beograd, 31 decembar 1934 g.
Годиш. претплата 12. дин.	Godiš, pretplata 12 din	Letna naročnina 12	din.	Beograd, 31 decembar 1934g.
ГОД. XI
BDOi 11И12
Nj Vel. Kralja Aleksandra I. Zedinitelja ni več
Ob prvih vesteh, ki jih je radio razširil o strašnem dogodku v Marseillu sem se nahajal skrajni severni točki naše države. Ne da se popisati, kako so prve vesti delovale na tamkajšnje ]judst\o. Na mah je bilo vse zbegano. Vsem je zastala sapa. Nihče ni bil sposoben za nobeno delo. Kljub poznim nočnim uram so se ulice napolnile ljudstva, pa so ostale tihe, učarane. Drug drugega so ljudje spraševali, ali že ve za grozno novico, v tizi nadi, da bo morda le dal ogovorjeni odgovor, da sve to ni res, da je vest izmišljena. Na žalost je iskrica upanja čedalje bolj medlela in vesti o nenadni smrti našega vzvišenega vladarja so bile potrjene. Naš vitežki kralj je postal žrtev zločinske roke baš v trenotku, ko je hotel zaključiti veliko delo za našo domovino
Veliki Kralj je umrl nasilne smrti, preminul je sredi dela, toda njegovo delo ostane mad nami kot svetav svetinja obenem z najsvetlejšim sporočilom: Čuvajte Jugoslavijo! S tem svetim sporočilom bo živel zvesti čuvar naše domovine med nami od pokolenja do pckolenja, spomin na herojskega vladarja bo ostal živ do poznih naših potomcev. Čuvajte Jugoslavijo — ta poslednji vzdih umirajočega Kralja se bo globoko vtisnil v srca vsez Jugoslovanov in vsi ga bodo nosili v svojiz srcih kot svetal simbol in zavestjo, da jim jeudolžnost ostvarjati ga z vsemi močmi v sem početju in nehanju.
Jugoslovanski narod plaka ob bridki zgubi svojega najdražjega, plaka in pretaka solze odkritosrčne in globoke ža[osti, ker je svojega Vzvišenega Vladarja Vitežkega Kralja Zedinitelja jubil z res odkrito in vdano ljubeznijo. Plaka, ker se zaveda, da je v njegovi osebi zgubil očetovskega voditelja heroja, kakor že dolgo ni vla-dal v vsej Evropi.
Blaienopočivši Kralj Aleksandar I
Ko stojimo v nemi bolesti ob njegovih zemskih ostankih, nam je vsem, kakor da bi bili zgubjli ne doma in nepričakovano nekoga iz svoje družine, ki smo mu bili privrženi v iskreni ljubezni.
Ni bil pa naš blagopokojni Kralj ljubljen samo od svojih državljanov. Spoštovale so ga tudi drrge države, in celo oni so ga cenili, katerim je bil viteški nasprotnik.
Slava velikemu Kralju Zedinitelju, slava dinastiji Ka-rađorđevićev! Živel Kralj Peler 11.1
Rože Valantin
Žalna seja
V četvrtak 11. oktobra se je vršila žalna seja v prostorih glazbenega društva „Sloga“. Sklical jo je g. Cugmus, direktor ljubljanske direkcije. Povabljena so bila vsa železničarska društva in je bil odziv časten.
Za naše Udruženje kurjačev so bili navzoči iz odbora Predsednik Teran, Sonc, Rože, Zupančič in precejšnje število^ članov.
Žalni nagovor je imel sam g. direktor Cugmus Nav zoči so njegova izvanjanja poslušali stoje in v globoki potrtosti.
Poslednji snimak Blaženopočžvšeg Kralja Aleksandra.
Udruženje kurjačev, oblastna uprava Ljubljana, je imela svojo žalno sejo v soboto 13 oktobra v svojih društvenih prostorih. Iz odbora so se seje udeležili: Cov. Teran, Belcjan, Rože, Sonc, Jamnik, Vidmar Ivan. Poleg njih pa so prišli na sejo tudi številni člani.
Sejo je otvoril tovariš Teran z naslednjim nagovorom: „V imenu Udruženja kurjačev in brodarjev Kraljevine Jugo-slavrje govoril z globoko žalostjo v srcu te besede. V naša srca je legla neizmerna tuga in žalost, ko smo zvedeli, da Njegovaga Veličanstva Kralja Aleksandra I. ni več med živimi. Daleč tam na prijateljskih francoskih tleh ga je zadela krogla iz zločinačke roke gnusnega morilca, ki se gotovo ni zavedal, v kako žalost bo pahnil naš vzišeni kraljevski dom in ves jugoslovenski narod. Globoko užaloščeni kur-j5či se klanjamo manom Velikega Pokojnika in kličemo „Slava Njegovemu Veličanstvu Kralju Aleksandru I“. Našemu mademu Kralju Petru H obljubljamo zvestobo in mu kličemo: „Živel naš kralj Petar II! Živel naš Kraljevski Dom:
Stoje in raskritih glav so možje poslušali te besede in vzkiiknuli trikrat Slava Velikemu Pokojniku.
Tov. Terun je stavil predlog naj se udeleči ljubljanska oblastna uprava našega udruženja pogreba Njegovega Veličanstva Kralja Aleksandra I in naj položi venec na njegov grob. Predlog je bil soglasno sprejet in so bili izbrani tov. Teran, Sonc in Jamnik, da bi se v imenu društva udeležili pogreba in ponesli venec.
OPLENAC. — Zaduibma Blaienopočfvšeg Kralja u kojoj je sahranjen.
Kripta u kojoj počiva telo Blaženopoč. Kralja.
Toda ta namera se ni dala ostvariti. Ko so šli naši zastopniki prosti dopusta, jim merodajni niso mogli ustreči, ker je pred pogrebom Njegovega Veličanstva nenadoma promet silno narastek Tako se tudi niso mogli zastopniki našega društva iz Ljubljane udeležiti pogrebnih svečanosti v Beogradu. Zelo teško nam je bilo, da nismo mogli odposlati svoje deputacije, ki bi se bila v imenu naše oblasne uprave poslovila od zemskih ostankov našega vzišenega pokojnega vladarja. Ali naša služba zahteva nemalokrat žrtve od nas, in žrivovali smo se tudi v tem primeru. Tako bomo stvorih tudi v bodoče, v zavesti, da koristimo državi, pa vršimo svo o sveto dolžnost napram njej, da čuvamo Ju-gos'avijo !
Odbor.
Ložati, zatoimo se ča ho ispiiti aoiaoet našeg lešltog Mia čtoančra I Ujettieija: Da temo mati Jugoslavijo!
Свима Обласним Управама, Под-одборима и Повереништвима
Господин Министар Саобраћзја решењем својим Бр. 22740 од 21 -XII-1934 год., a на предлог Генералне Дирекције Железница Д. Бр. 89236 од 8-XIM934 године решио je, да се поништи конгрес Удружења Ложача Државних Железница и Бродова Краљевине Југославије, који je одржан у Сплиту на дан 17, 18 и 19 августа текуће године, с тим, да стара Управа продужи рад и даље.
Решење ово доносимо у целости које гласи:
МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА
КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Опште Оделење Бр. 22.740 21 Децембра 1934 год.
У Београду
Ценшралној Упр. Удружења Ложача Државних Железнша н Бродова Краљевине Југославије
БЕОГРАД
Овом Министарству je час известити ту Управу a на преставку њену од 26 авгусуа тек. године, противу рада X конгреза поменутог удружења и ново изабране управе, да je Г. Мин. Саобраћаја одлуком својом М. С. Бр. 22740 од 19 децембра тек. год. одобрио и то-.
1), Да се на основу § 78 Закона о Државном Сао-браћајном особљу и чл. 57, 91 Правила Удружења од-луке конгреса пониште и стара управа остави, да врши дужност до сазива идућег конгреса.
2.	) Да стара Управа на основу чл. 61 и 62 Правила Удружења сазове ванр^дни конгрес у року од месец дана у седишту Централне Управе са истим дневним редом од прошлог конгреса.
3.	) Рок од месец дана да се рачуна, од дана саоп-штења одлуке Централној Управи Удружења.
4.	) Генерална дирекција да одреди на ванредан кон-грес свога делегата, који he мотрити на рад конгреса и поднети извештај о раду конгреса и, дали je правилно обазљен.
5.	) О дану конгреса Центраана Управа je дужна обавестити, isSko Дирекцију, тако и Управу Града Бео-града, и умолити je да и она одреди свога делегата за конгрес.
Истовремено част je напомеиути тој Управи, да je о горњој одлуци Г. Министара Саобраћаја, под данаш-Њим извештена и Гннерална Дирекција Државг'их Же-лезница.
По наредби Министра Саобраћаја Начелник Општег Дделења
Рад. Вуловић, с р.
Достављајући предње решење Г. Министра, препо-Ручује се свима обл. Управама, Пододборима иПовере-НиШтвима, као и појединим члановима Удружења, да Исто изволу примити знању и no истом се у будуће Строго управљају, у противном, према сваком преступ-иику поступиће се најстрожије.
Централна Управа Удружења.
Svima Oblasnim Upravama, Pododborima i Poverenistvima
Gospodin Ministar Saobraćaja rešenjem svojim Br. 22740 od 21-XII-1934 god., a na predlog Generalne Direkcije Železnica D Br. 89236 od g-XH-1934 godine resio je da se poništi Kongres Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova Kraljevine Jugoslavije, koji je održan u Splitu na dan 17, 18 i 19 avgusta tekuće godine, s tim, da stara Uprava produži rad i dalje.
Rešenje ovo donosimo u celosti koje glasi:
MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Opšte Odelenje Бр 22740
21 Decembra 1934 god. u Beogradu
Centralnoj Upr. Udruženja ložačd Državnih Železnica i Brodova kraljevine Jugoslavije
Beograd.
Ovom Ministarstvu je čast iz vesti ti tu Upravu a na prestavku njenu od 26 avgusta tek. godine, protivu rada X kongresa pomenutog udruženja i novo izabrane uprave, da je G. Min. Saobraćaja odlukom svojom M. S. Br. 22740 od 19 decembra tek. god. odobrio i to:
1.,	Da se na osnovu § 78 Zakona o Državnom Saobraćajnom osoblju i čl. 57, 51 Pravila Udruženja odluke kongresa poništi i stara Uprava ostave, da vrši dužnost do saziva idućeg kongresa.
2.	Da stara Uprava na osnovu čl. 61 i 62 Pravila Udruženja sazove vanredan kongres u roku od mesec dana u sedištu Centralne uprave sa istim dnevnim redom od prošlog kongresa.
3.,	Rok od mesec dana da se računa od dana saopštenja odluke Centralnoj Upravi Udruženja.
4.	) Generalna Direkcija da odredi na vanrednom kongresu svoga delegata, koji će motriti na rad kongresa i podneti izveštaj o radu kongresa i da li je pravilno obavljen.
5.	) O danu kongresa Centralna Uprava je dužna obavestiti, kako Direkciju, tako i upravu Grada Beograda, i umoliti je, da i ona odredi svoga delegata za kongres.
Istovremeno čast je napomenuti toj Upravi, da je
0	gornjoj odluci G. Ninistra Saobraćaja, pod današnjim izveštena i Generalna Direkcija Državnih Železnica.
Po naredbi Ministra Saobraćaja Načelnik opšteg odelenja
Rad. Vulović, s. r.
Dostavljajući prednje rešenje G. Ministra, preporučuje se svima Obi, upravama, Pododborima poverenižtvima, kao
1	pojedinim članovima Vdruženja, da isto izvolu primiti znanju i po istom se u buduće strogo upravljaju, u protivnom, prema svakom prestupniku postupiće ce najstrožije.
Centralna Uprava Udruženja.
Разлози због којих je конгрес поништен.
По благовремено изјављеној жалби од извесних чла-нова удружења, као и реферату надлежних званичних органа са овога конгреса Министарство je no довољном извиђању ових предмета, као и прилога уз њих прило-жених стало на гледиште, да овај конгрес није одржан у реду, те се све његове одлуке имају поништити из следећих разлога:
1.	Што je председник конгреса приликом вршења своје званичне дужности, показао и очито изразио своју сувишну пристрасност тако, да новоизбрана управа на овај начин, необећава бољи просперитет Удружења, a нарочито што je се тешко огрешио о дисциплински по-ступак тиме, што се je некоретно понашао према Зва-ничном представнику једне Дирекције и то у моменту, када je овај у исто време и no званичној дужности био позван, да конгресу поднесе свој извештај као председ-ник анкетне комисије, за извиђај кривица појединих чла. нова Управе Удружења:
2.	Што je на овом конгресу, учествовао и нечлан Удружења Јосиф Зупанац, који je на неколико недеља пре конгреса, био од стране Централне Управе искљу-чен из Удружења, na je као такав чак шта више иза-бран и за секретара конгреса, прем да je у том времену стављен под кривичну истрагу. Због прљавог и безча-стећег дела, од стране Државног Тужиоштва за Град Београд, те као такав није могао ни присуствоватл кон-гресу, он je на против као секретар истог, био духовни вођа и давао свој тон целоме роду и најзад:
3.	Што je на конгресу учествовао Петар Радић из Београда, који није био предходно од своје организације изабран за делегата конгреса, већ je на исти дошао no својој вољи као обичан посматрач, без права учешћа у раду конгреса, он je напротив био од присутних, a на-рочито no сугестији Секретара и председника, изабран за оверача записника овог конгреса.
Овако и на овај начин конституисано председништво конгреса, неможе се сматрати као легитимни представник Удружења, na према томе и све одлуке донете на овом конгресу, не могу се узети као изрична и права воља већине, na се због тога конгрес и све његове одлуке ништу.
Из централне Управе Удружења
Свима организацијама у земљи
Другови, већ четири месеца je прошло, како je култ нашег удружења престао деловати, наишли смо на мртву тачку, све се ућутало, нерад, непослушност и недисци-плинованост доживили су овог пута свој триумф. Нека мрачна сила, изражена у лицу њих свега неколико на-ших чланова, хтела je ca глоговим колцем да нанесе смртни ударац целом нашем Удружењу. Ових неколико амбициозних тазе побратима, хтели су пошто пото да се намету, на леђа већ иначе нас слабих чланова, пра-већи се неким генијима и лажним народним величинама, na тако нечујно да црпу нашу моћ, слично крњи код закржљалог прасета.
Razlozi zbog kojih je Kongres poništen
Po blagovremeno izjavljenoj žalbi od izvesnih članova Udruženja, kao i referatu nadležnih zvanićnih organa sa ovoga Kongresa, Ministarstvo je po dovoljnom izviđanju ovih predmeta, kao i priloga uz njih priloženih stalo u a gledište, da ovaj kongres nije održan u redu, te se sve njihove odluke imaju poništiti iz sledečih razloga:
1.	) Što je predsednik kongresa prilikom vršenja svoje zvanične dužnosti, pokazao i očito izrazio svoju suvišnu pristrasnost tako, da novoizabrana Uprava na ovaj način, neobećava bolji prosperitet Udraženja, a naročito što je se teško ogrešio o disciplinski postupak time, što se je nekorektno ponašao prema zvaničnom predstavniku jedne Direkcije i to u momentu, kada je ovaj u isto vreme i po zvaničnoj dužnosti bio pozvan, da kongresu podnese svoj izveštaj kao predsednik anketne komisije, za izviđaj krivice pojedinih članovaa uprave Udruženja:
2.	) Što je na ovom Kongresu učestvovao i nečlan udruženja Josif Zupanuc, koji je na nekoliko nedelja pre Kongresa, bio od strane Centralne Uprave isključen iz Udruženja, pa je kao takav čak šta više izabran i za sekretara kongresa, prem da je u tom vremenu bio stavljen pod krivičnu istragu zbog prljavog i bezčastećeg dela, od strane Državnog Tužioštva za Grad Beograd, te kao takav nije ni mogao prisustvovati Kongresu, on je na protiv kao sekretar istog bio duhovni vođa i davao svoj ton celome radu, i najzad:
3.	Što je na kongresu učestvovao Petar Radić iz Beograda, koji nije bio predhodno od svoje organizacije izabran za delegata kongresa, već je na isti došao po svojoj volji kao običan posniatrač, bez prava učešća u radu kongresa, on je na protiv bio od prisutnih, a naročito po sugestiji sekretara i predsednika, izabran za 'overača zapisnika ovog kongresa.
Ovo i na ovaj način konstituisano predsedništvo kongresa, nemože se smatrati kao legitimni predstavnik Udruženja. pa prema tome i sve odluke donete na ovom kongresu, nemogu se uzeti kao izrična i prava volja većine, pa se zbog toga kongres i sve njegove odluke ništu.
Iz Centralne Uprave Udruženja
Svima organizacijama u zemlji.
Drugovi, već četiri meseca je prošlo, kako je kult našeg udruženja prestao delovati, naišli smo na mrtvu tačku, sve se ućutalo, nerad, neposlušnost i nedisciplinovanost do-živili su ovog puta svoj triumf. Neka mračna sila, izražena u licu njih svega nekoliko naših članova, htela je sa glogovim kolcem da nanese smrtni udarac celom našem Udruženju. Ovih nekoliko ambicioznih taze pobratima, hteli su pošto poto da se nametu, na leđa već inače nas slabih članova, praveći se nekim genijima i lažnim narodnim veličinama, pa tako nečujno da crpu našu moć, slično krnji kod zakržljalog praseta.
Они су ко бајаги жељни рада, na немају отвореног поља, на коме би ту своју умну и физичку моћ, могли да изразе, на срцу им лежу добоже тешкоће ложача, na би хтели пошто пото, да им се наметну за некакве в.ође, те да нам тако они уреду наше Удружење и ре-гулишу материјални положај нас ложача. Никако се ови грешници нису сетили, да прво регулишу своје домове и среду своје материјалне прилике, na тек онда да ви-димо шта они вреду и потражимо њихову помоћ. Они стално вичу, да удружење није дзбро, na да би они створили још нешто боље, али ми их питамо где су они били кад je грмело, где су они били када ми нисмо имали нн оваквог Удружења, они су онда спавали, na сада видевши пуне касе, сада им се добоже отворио апетит за радом.
У тој својој бесомучној борби за пуним касама namer Удружења, они небирају срества, за њих служи на-чело „постигнути циљ, срества су оправдана", na су због тог и таквог њаховог схватања, довели и удру-жење до једног великог процеса, који се водио код Мин. саобраћаја, потом код Мин. унутрашњих дела, код Управе града Београда, na најзад опет код Мин. саобра-haja, где се једном и окончава на њихову сопствену штету. Правда je морала да победи, ми смо у то били унапред уверени, али ови тазе побратими то никако нису умели да схвате. Они су имали пред очима само друштвене касе и ништа више, али ми им то недамо, na ма колики ти њихови апетити били.
За сва ова четири месеца док се овај процес во-дио код надлежне власти, удружење није функционисало, само су радиле поруке и тајне рушилачке преписке, бу-ни/.и једни друге и бодрили на непослушност. Обласне управе чланарину наплаћивале и без икакве контроле и надзора Централе њиме руковале, дали су чланови у овоме бурном времену добивали припадајућу болесничку потпору и посмртнину од својих обл. Управа, то ћемо тек сада видети. Потребно je нагласити да се не би за-боравило, да су без ичијег наређења и мимо правила наших, шетале које гди разне депутације и ако удру-жење није функционисало, сада остаЈе на нама да видимо, ко их je гди слао, a ко и одакле плаћао.
Због овога и оваквог рада појединаца, послушност и дисциплина у Удружењу пала je до испод нуле. Ми-нистарство саобраћаја тражило je небројено пута од Централе, да му пошаље годишњи извештај u стању Удружења, Централа je такође тај извештај тражила од Обласних управа више пута, али извесне Обласне управе, нису нашле за потребно ни до данас, да тај извештај Доставе Централи. Због овога Централа je била у немо-гућности да удовољи овом наређењу Министарства, већ je о свему известила Министарство и умолила, да сачека неки дан док се овај процес не ликвидира, na he се после видети до кога je за ово кривица и са кривцима Даље no закону поступити.
Овоме тапкању у месту за четири месеца, овоме Уопште несносном стању, дошао je већ једном крај. ^след изложеног a на основу решења Министра сао-браћаја Б. 22740 од 21 -XII-1934 године, наређује се свима Обласним управама:
Oni su, ko bejagi željni rada, pa nemadu otvorenog polja, na kome bi tu svoju umnu, i fizičku moć, mogli da izraze, na srcu im ležu dobože teškoće loža ča, pa bi hteli pošto poto, da im se nametnu za nekakve vođe, te da nam tako oni uredu naše Udruženje i regulišu materialni položaj nas ložača. Nikako se ovi grešnici nisu setili, da prvo regulišu svoje domove i sredu svoje materialne prilike, pa pa tek onda da vidimo šta oni vredu i potražimo njihovu pomoć. Oni stalno viču da udruženje nije dobro, pa da bi oni stvorili još nešto bolje, a mi ih pitamo gde su oni bili kad je grmilo, gde su oni bili kada mi nismo imali ni ovakvog Udruženja, oni su onda spavali, pa sada videvši pune kase, sada im se dobože otvorio apetit za radom.
U toj svojoj besomučnoj borbi za punim kasama našeg Udruženja, oni nebiraju sretstva, za njih služi načelo „postignuti cilj, srestva su opravdana“, pa su zbog tog i takvog njihovog shvatanja, doveli i Udruženje do jednog velikog procesa, koji se vodio kod Min. Saobraćaja, potom kod Min. Unutrašnjih Dela, kod Uprave Grada Beograda, pa najzad opet kod Ministarsva Saobraćaja, gde se jednom i okončava na njihovu sopstvenu štetu. Pravda je morala da pobedi, mi smo u to bili unapred uvereni, ali ovi taze pobratimi to nikako nisu umeli da shvate. Oni su imali pred očima samo društvene kase i ništa više, ali mi im to ne-damo, pa ma koliki ti njihovi apetiti bili.
Za sva četiri meseca dok se ovaj proces vodio kod nadležne vlasti, Udrušenje nije funkcionisalo, samo su radile poruke i tajne rušilačke prepiske, bunili jedni druge i bodrili na neposlušnost. Oblasne Uprave članarinu naplaći vale i bez ikakve kontrole i nadzora Centrale njime rukovale, dali su članovi u ovome burnom vremenu dobivali pripadajuću bolesničku potporu i posmrtninu od svojih obi. uprava, to ćemo tek sada videti. Potrebno je naglasiti da se nebi zaboravilo, da su bez ičijeg naređenja i mimo pravila naših, šetali kojegde razne deputacije i ako udruženje nije funkcionisalo, sada ostaje na nama da vidimo, ko ih je gde slao, a ko i odakle plaćao.
Zbog ovoga i ovakvog rada pojedinaca, poslušnost i disciplina u Udruženju pala je do ispod nule. Ministarstvo Saobraćaja tražilo je nebrojeno puta od Centrale, da mu pošalje godišnji izveštaj o stanju Udruženja, Centrala je ta-kođe taj izveštaj tražila od Oblasnih Uprava više puta, ali izvesne Oblasne Uprave, nisu našle za potrebno ni do danas, da taj izveštaj dostave Centrali. Zbog ovoga Centrala je bila u nemogućnosti da udovolji ovom naređenju Ministarstva, već je o svemu izvestila Ministarstvo i tražila, da sačeka neki dan dok se ovaj proces ne likvidira, pa će se posle videti do koga je za ovo krivica i sa krivcima dalje po zakonu postupiti.
Ovome tapkanju u mestu za četiri meseca, ovome uopšte nesnosnom stanju došao je već jednom kraj. U sled izloženog a na osnovu rešenja G. Ministra Saobraćaja B. 22740 21-XII-1934 godine; narećuje se svima oblasnim Upravama:
1. Da one Oblasne Uprave koje nisu poslale Centrali svoj izveštaj godišnji o stanju Udruženja, a po traženju Min. Saobraćaja, da u roku od 5 dana od obnarodovanja ove naredbe u stručnom Ložaču, dostave Centrali svoj iscrpan izveštaj. Ko ne bude po ovoj naredbi postupio, biće suspen govan sa Uprave Udruženja, a naročitim aktom tražiće se preko Ministarstva, da se isti stavi pod Disciplinski Sud.
1)	Да оне Обласне управе које нису послале Цен-трали свој годишњи извештај о стању Удружења, a no тражењу Мин. саобраћаја, да у року од 5 дана од дана обнародовања ове наредбе у стручном Ложачу, доставе Централи свој исцрпан извештај. Ко не буде no овој наредби поступио, биће суспендован са Управе удру-жења, a нарочитим актом тражиће се преко Министар-ства, да се исти стави под дисциплински суд.
2)	Да све Обласне управе поднесу хитно Централи извештиј о своме раду за време од 20 августа текуће године na до данас. У том извештају јасно означити новчана примања и у ком износу, као и издатке, за које сврхе и у ком износу.
3)	Да оне Обласне управе, које још ни до дапас нису растуриле наш стручни лист Бр. X одмах без икаквог изговора исти рас^уре међу члановима, na о том нарочигим актом хитно известе Централу. Према оним лицима која не буду no овоме поступила, тражиће се примена коивичног поступка.
4.	) Препоручује се сима организацијама, да своје текуНе послове у Удружењу отправљају онако, како то углед једне уређене установе захтева и како би нај-боље задовољили интересима својих чланова, a да се при том раду не огреше о Правила Удружења и друге позитивне земаљске законе.
5.	) Да се већ једном престане са међусобним за-вађањем чланова удружења, међу којима несме бити никакве подвојености. Строго се забрањује протурање злонамерних лажних и алармантних вести, којимз се уноси неспокојство и раздор међу члановима, тајна и при-ватна пискарања и томе слично. Ко се ухвати да то чини, биће искључен из Удружења за свагда, a биће on-тужен и кривично.
6). Препор}чује се свима члановима, да се лично обраНају писмом Централи, ако им њихова управа у су-срет неизлази или им недаје оно што им no Правилима припада. Исто тако, да све бунтоввике које у својој сре-дини примете, да одмах о томе известе Централу, која he према њима немилосрдно у будуће поступити.
Дано 19 Децембра на св. Николу 1934 год. у Београду.
Централна Управа.
2.	Da sve oblasne Uprave podnesu hitno Centrali iz-veštaj, o svome radu za vreme od 20 avgusta tekuće godine pa do danas. U tom izveštaju jasno označiti novčana primanja i u kom izuosu, kao i izdatke, za koje svrhe i u kom iznosu.
3.	Da one Oblasne Uprave, koje još ni do danas nisu rasturile naš stručni list Br. X odmah bez ikakvog izgovo-vora isti rasture među članovima, pa o tom naročitim aktom hitno izveste Centralu. Prema onim licima koja ne budu po ovome postupila, tražjće se primena krivičnog postupka.
4.	Preporuču,e se svima organizacijama, da svoje tekuće poslove u Udruženju otpravljaju onako, kako to ugled jedne uređene Ustanove zahteva i kako bi najbolje zadovoljili interesima svojih članova, a da se pri tom radu ne ogreše o Pravila Udruženja i druge pozitivne zemaljske zakone.
5.	Da se već jednom prestane sa međusobnim zavođenjem članova udruženja, među kojima nesme biti nikakve podvojenosti. Strogo se zabranjuje proturanje zlonamerni lažni i alarmantnih vesti, kojima se unosi nespokoj-stvo i razdor među članovima, tajna i anonimna piskara-nja i tome slično. Ko se uhvati da to čini, biće isključen iz Udruženja za svagda, a biće optužen i Krivično.
6.	Preporučuje se svima članovima, da se lično obraćaju pismom Centrali, ako im njihova Uprava u susret ne izlazi, ili im nedaje ono što im po Pravilima pripada. Isto tako, da sve buntovnike koje u svojoj sredini primete, da odmaz o tome izveste Centralu, koja će prema njima nemilosrdno u buduće postupati.
Dano 19 Decembra na sv. Nikolu 1934 god. u Beogradu.
Centralna Uprava
JIiimi, npetEO на шш« и nju друшубм pi, јр саио шо öyiyMon и леша н čoita т.
У слози je спас
Свуда и у држави и у друштву, потребна je слога која je битни услов за напредак.
Стара Српска држава после цара Душана, пропала je због неслоге и зависти великаша. Међутим, нешто више од 500 година доцније, Мала Србија, сложна, за-довољна и напредна, успела je, да створи данашњу ве-лику Југославију.
Taj услов слоге потребан je свима Удружењима, na и Удружењу Ложача, које у импозантној цифри од 3.000 чланова, може ла учини много за напредак свога Удружења, односно свој.
У тешким временима која преживљујемо, морају се прикупити све снаге, морају се прикупити напори за са-
U slozi je spas
Svuda i u državi i u društvu, potrebno je da među građanima, postoji sloga koja je bitni uslov za napredak.
Stara Srpska država posle Cara Dušana, propala je zbog nesloge i zavisti velikaša. Međutim, nešto više od 500 godina docnije, mala Srbija, složna, zadovoljna i napredna uspela je, da stvori današnju Veliku Jugoslaviju.
Taj uslov sloge p'otreban je svima Udruženjima, pa i Udruženju Ložača, koje u impozantnoj cifri od 3.000 članova može da učini mnogo za napredak svoga Udruženja, odnosno svoj.
U teškim vremenima koja preživljujemo, moraju se prikupiti sve snage, moraju se vršiti napori za savlađivanje teškoća, a ti napori biće u toliko plodniji i lakši, u koliko
влађивање тешкоћа, a ти напори биће у толико плод-нији и лакши, у колико су свест и слога већи. И не само то: без слоге нема налретка, без искрености и пожрт-вовања у раду, свака акција осуђена je на пропаст.
Ложачи имају врло тешку и деликатну дужност. Њих бију све временске непогоде и прате их разноврске опасности. Лети се пеку са свих страна, a зими се и мрзну и пеку. Изложени поред тога и промаји, просечан њихов живот знатно je мањи но код осгалих професија.
Због тих непогодности, ложачи морају да воде ра-чуна не само о себи, него и о својим породицама, ко-јима на време треба осигурати егзистенцију.
Не може се све од једном постићи, али истрајношћу, брже he се доћи до резултата, но што би се дошло без ње.
Удружење од 3000 чланова, бројно je довољно да може показати видне и добре резултате. Удружења са много мањим бројем чланова, показала су велике успехе у раду. Новинарско Удружење у Београду са 250 ч .а-нова, који плаћају no 25 динара месечног улога, подигло je палату у франкопановој улици и за њено подизање утрошено je 2 милиона динара. Истина, плац je добијен бесплатно од Општине, a узет je и Зајам од Хипоте-карне Банке али зар све то не може учинити и Удру-жење Ложача, после неколико година свога смишљеног и искреног рада.
Сва се удружења труде да себи створе дом. Поред просторија за канцеларије и за ренту, Дом ложача треба да има своју читаоицу са библиотеком, салу за конференције и забаве, куиатило, амбула нту и собе за преноћиште ложача и њихових породица, кад дођу са стране.
По својој бројности, ложачи могу после неколико година, да створе и кредитно оделење за давање зај-мова својим члановима и примање улога на штедњу, na евентуално и оделење за прода]у разних намирница.
Временом се може створити и посебан пензиони фонд за давање личних и удоаичких пензиЈа. Te фондове имају многе знатно мање установе, na зашто такав фонд не би и ложачи имали.?
Ложачи имају и једну другарску дужност. Многи њихови другови годинама служе кио дневничари. Јако Удружење и са ауторигетом може постићи, да се сви ти ложачи регулишу као стални службеници. Кад већ врше исту дужносг успешно као и они регулисани, право je да се имају и иста права.
Мало je Удружења која имају толики број чланова као ложачи. 3000 чланова, то ie читава војска, која ор-ганизована и сложна може многи да учини.
Ложачк, чија je служба напорна али no друштво и врло корисна, могу да себи створе услове за лепу будуђност ако себи ставе у дужност: 1.) Да су сложни и пожртвовани; 2.) Да изведу смишљену организацију и израде план рада; и 3.) Да се што обилатије и уме-мешниЈе служе пропагандом свуда и код сваког.
Сложним и умешним радом, Удружење ложача брзо би постала врло моћна организација са великим ауто-ритетом и као такво, ушло би у ред великих организи-Ци|а, о којима би се морало водити рачуна. Јаких се сви боје, a слаби се свуда и од сваког потцењују.
Ложачи имају све услове да буду моћни и само од Нзих зависи, да то и стварно постану.
Драг. Ј. Ранковић
su svest i sloga veći. 1 ne samo to. Bez sloge nema napretka, bez iskrenosti i požrtvovanja u radu, svaka akcija osuđena je na propast.
Ložači imaju vrlo tešku i delikatnu dušnost. Njih biju sve vremenske nepogode i prate ih raznovrsne opasnosti. Leti se peku sa svih strana, a zimi se i mrznu i peku. Izloženi pored toga i promaji, prosečan njihov život znatno je manji no kod ostalih profesija.
Zbog tih nepogodnosti ložači moraju da vode računa ne samo o sebi, nego i o svojim porodicama, kojima na vreme treba osigurati egzisteuciju.
Ne može se sve od jednom postići, ali istrajnošću brže će se doći do rezultata, no što bi se došlo bez nje.
Udruženje od 3.000 članova, brojno je dovoljno da može pokazati vidne i dobre rezultate. Udruženja sa mnogo manjim brojem članova, pokazala su veliki uspeh u radu. Novinarsko Udruženja u Beogradu sa 250 članova, koji plaćaju po 25 dinara mesečno uloga, podiglo je palatu u Frankopanovoj ulici i za njeno podizanje utrošeno je 2 miliona dinara Istina plac je dobijen besplatno od Opštine, a uzet je i zajam od Hipotekarne Banke, ali zar sve to ne može učiniti i Upruženje Ložača, posle nekoliko godina svoga smišjenog i iskrenog rada?
Sva se Udruženja trude, da sebi stvore dom. Tome treba da teže i Ložači. Njihov dom pored prostorija za kancelarije i za rentu, treba da ima i svoju čitaonicu sa bibliotekom, salu za konferencije i zabave, kupatilo i ambulantu i sobe za prenoćište ložača i njihovih porodica, kad dođu sa strane.
Po svojoj brojnosti, ložači mogu posle nekoliko godina, da stvore i kreditno odelenje za davanje zajmova svojim članovima i primanje uloga na štednju, pa eventualno i odelenje za prodaju raznih namirnica.
Vremenom se može stvoriti i poseban penzioni fond za davanje ličnih i udovičkih pensija. Te fondove imaju mnoge znatno manje ustanove, pa zašto takav fond ne bi i ložači imali?
Ložači imaju i jednu drugarsku dužnost. Mnogi njihovi drugovi godinama služe kao dnevničari. Jako Udruženje i sa autoritetom muže postići, da se svi ti ložači regulišu kao stalni službenici. Kad već vrše istu dužnost uspešno kao i oni regulisani, pravo je da se imaju i ista prava.
Malo je Udruženja koja imaju toliki broj članova kao ložači. 3.000 članova, to je čitava vojska, koja organizovana i složna može mnogo da učini.
Ložači, čija je služba naporna ali po društvo vrlo korisna, mogu da sebi stvore uslove za lepu budućnost ako sebi stave u dužnost: 1.) Da su složni i požrtvovani; 2.) Da izvedu smišljenu organizaciju i izrade plan rada, i З.Ј Da se što obilatije i umešnije služe propagandom svuda i kod svakog.
Složnim i umešnim radom, udruženje ložača brzo bi postalo vrlo moćna organizacija, sa velikim autoritetom i kao takvo, ušlo bi u red velikih organizacija, o kojima bi se moralo voditi računa. Jakih se svih boje, a slabi se svuda i od svakog potcenjuju.
Ložači imaju sve uslove da budu moćni i samo od njih zavisi da to i stvarno postanu.
Drag. J. Ranković
Једна жалосна појава
После нашег играња конгреса у Сплиту, 17, 18 и 19 августа текуће године, a играњем се може са правом рећи због тога, што je Г. Министар Саобраћаја одлуком својом М. С. Бр. 22740/34 поништио исти у целости, у нашем Удружењу настао je прави хаос, непослушност и недисциплина после овога изразили су се у својој правој боји. Извесни чланови Удружења као прави при-јатељи и искрени патриоте, видевши да je овај конгрес право терање шеге, наслутивши какав he хаос после тога наступити, изјавили су благовремено жалбу надлеж-ној Власти, тражећи да се исти поништи. За сво време док се овај процес водио, Удружење није функциони-сало онако како треба. Свака je Обласна Управа радила за свој рачун и онако, како je која нашла за сходно. Ретко je коja Обл. Управа изузев Љубљане и Загреба, ма и један акт упутила Централи na чак ни онда, када je то Централа од њих no званичној дужности тражила. Главно je било да оне чланарину наплаћују, a где новац иде то се нетиче никога. Просто им je лакнуло на души, кад су већ једном били лишени надзора Централе, дакле онога, за чиме су поједини управљачи no Обл. Управама, већ давно жудили.
Прогласили су свака себе за независну и аутономну, неки нов систем Управе који још до данас нигде није постојао, али има доста сличности са федерацијом, јер су ипак имали неку врсту Централе и советодавца у Престоном граду Београду у лицу Београдске и Бро-дарске Обласне Управе. Ове две Обл. Управе, односно свега њих 5-6 људи у овим Управама, изигравали су неку врсту самоназване Централне Управе, na у својству исте издавали упуство, али не о раду, ffeh о нераду, о непослушности, о недисциплиновасти, о раздору и свађи и свему ономе, што уди угледу нашег славног и i,ony-ларног Удружења. Највећу пакост што може душман душману учинити, ту je услугу и ова удружена двојка, или боље рећи самоназвана Централа, овим својим греш-ним саветима учинила ирема осталим Обласним Упра-вама. Разуме се да и ова наређења и савети, нису на-ишли код свих Обл. Управа на добар одзив, јер нису ни обавезне да буду слепе послушнице, кад већ имаду своју апсолутну независност и аутономију.
Поред свих шкандолозних саветовања, они су оти-шли у својој избезумљеној борби толико далеко, да су саветовали осталима да се наш Стручни Гласник Бр. X, не растура међу члановима, a за пример осталима да ис-трају до краја, Бродарска Обласна Управа припадајући број Стручног Гласника, демонстративно вратила штам-парији, док je Београдска Обласна Управа била мало смотренија у томе noi леду, није их вратила, али их није одмах ни растурила, већ je чекала да се мало ситуација разбистри, na их тек 23-24 децембра растура Пододбо-рима, дакле пошто су одлежале један мали карантин од (2) и словом два месеца Бродарска Обласна Управа вра-тила je лист Штампарији са добожњег разлога, што je Уредник новина Милован Милић потписао овај број новина и ако je он смењен на конгресу као председник Централе, као и то, да МилиН нема никог од чланова за собом. Taj je
3eđna žalosna pojava
Posle našeg igranja Kongresa u Splitu, 17, 18 i 19 avgusta pr. godine, a igranjem se može sa pravom reći zbog toga, što je G. Ministar Saobraćaja odlukom svojom M.S.Br. 22740/34 poništio isti u celosti, u našem Udruženju, nastao je pravi haos, neposlušnost i nedisciplina posle ovoga izrazili su se u pravoj svojoj boji. Izvesni članovi Udruženja kao pravi prijatelji i iskreni patriote videvši da je ovaj Kongres pravo teranje šege, naslutivši kakav će haos posle toga nastupiti, izjavili su blagovremeno žalbu nadležnoj Vlusti, tražeći da se isti poništi. Za svo vreme dok se ovaj proces vodio, Udruženje nije funkcionisalo onako kako treba. Svaka je Oblasna uprava radila za svoj račun i onako, kako je koja našla za shodno. Retko je koja Obi. Uprava izuzev Ljubljane i Zagreba, ma i jedan akt uputila Centrali pa čak ni onda, kada je to Centrala od njih po zvaničnoj dužnosti tražila. Glavno je bilo da one članarinu naplaćuju, a gde novac ide to se netiče nikoga. Prosto im je laknulo na. duši, kad su već jednom bili lišeni nadzora Centrale, dakle onoga, za čime su pojedini upravljači po Obi. Upravama, već davno žudili.
Proglasili su svaka sebe za nezavisnu i autonomnu, neki nov sistem Uprave koji još do danas nigde nije postojao, ali ima dosta slićnosti sa federacijom, jer su ipak imali neku vrstu centrale i savetodavce u Prestolnom gradu Beogradu u licu Beogradske i Brodarske Oblasne Uprave. Ove dve Obi. Uprave, odnosno svega njih 5—6 ljudi u ovim Upravama, izigravali su neku vrstu samozvane Centralne Uprave, pa u svojstvu iste ihdavali upustva, ali ne o radu, već o neradu, o neposlušnosti, o neđisciplinovanosti,
0	razdoru i svađi i svemu onome, što udi ugledu našeg slavnog i popularnog Udruženja. Najveću pakost što može dušman dušmanu učiniti, tu je uslugu i ova udružena dvojka, ili bolje reći samozvana Centrala, ovim svojim grešnim sa-vetima učinila, prema ostalim Oblasnim Upravama. Razume se da i ova naređenja i saveti, nisu našli kod svih Obi. Uprava na dobar odziv, jer nisu ni obavezne da budu slepe poslušnlce, kad već imaju svoju apsolutnu nezavishost i autonomiju.
Pored svih škandaloznih savetovanja, oni su otišli u svojoj izbezumljenoj borbi toliko daleko, da su savetovali ostalima da se naš Stručni Glasnik br. X, ne rastura među članovima, a za primer ostalima da istraju do kraja, Brodarska Oblasna Uprava pripadajući broj Stručnog Glasnika, demonstrativno vratila štampariji, dok je Beogradska Oblasna Uprava bila malo smotrenija u tome pogledu, nije ih vratila, ali ih nije odmah ni rasturila, već je čekala da se malo situacija razbistri, pa ih tek 23-24 decembra rastura Pododborima, dakle pošto su odležale jedan mali karantim od (2)
1	slovom dva meseca. Brodarska Oblasna Uprava vratila je list štampariji sa tobožnjeg razloga što je Urednik novina Milovan Milič potpisao ovaj broj novina i ako je on sme-njen na kongresu kao pretsednik Centrale, kao i to, da Milić nema nikog od članova za sobom. Taj je akt potpisao nekakav G. Kahriman, koji je sada ovoj pravoj a ne samozvanoj i veštačkoj Centralnoj Upravi, u opšte nepoznat, niti ona posle svega ovoga hoće da ga poznaje, a najmanje sa njime da opšti.
акт потписао некакав Г. Кахриман, који je сада овој пра-вој a не самозваној и вештачкој . Централној Управи, у опште непознат, нити она после свега овога хоће да га познаје, a најмање са њим да општи.
Тако je то кад задњи точкови прођу мимо прве, кад људи неће да читају ни своја Друштвена Правила, a седе на Управи Удружења и иста Правила примењују, хоће да држе теорије другом a сами ништа незнају. Да су они читали Правила, онда би видели, да je Председ-ник Централе једно лице, a Уредник листа друго, да Председника бира и смењује конгрес, али не онакав Kanas je био у Сплиту, док Уредника бира и смењује Цен-трална Управа, a што je најглавније, Уредник не мора имати никаквих својих присталица за собом. Откуда овом паметњаковићу дођоше на памет ове фантазије, да он тражи оно, што напротив правила не траже. Он врло добро зна, да се je у Сплиту тешко огрешио о своју званичну дужност и диспиплинске прописе, na je изба-цио напоље Уредника листа, који je у интересу свога достојанства, после овога поднео оставку на уреднички положај, те je Централа као једино надлежна за ово пи-тање, одредила Милована Милића да врши дужност уредника. Услед овога овај ненадлежни Господин, не-треба да се меша у она питања за која није компетен-тан и за који позив још није дорастао, јер испада као девета рупа на свирали.
Страна 9
Tako je to kad zadnji točkovi prožu mimo prve, kad ljudi neće da čitaju ni svoja društvena pravila, a sede na upravi udruženja i ista pravila primenjuju; hoće da drže teoriju drugom a sami ništa neznaju. Da su oni čitali pravila, onda bi videli, da je pretsednik Centrale jedno lice a urednik lista drugo, da Pretsednika bira i smenjuje kongres, ali ne onakav kakav je bio u Splitu, dok urednika bira i smenjuje Centralna uprava a što je najglavnije urednik nemora imati nikakvih svojih pristalica za sobom. Otkuda ovom pametnjakoviću dođoše na pamet ove fantazije, da on traži ono što naprotiv pravila ne traže. On vrlo dobro zna, da se je u Splitu teško ogrešio o svoju zvaničnu dužnost i disciplinske propise, pa je izbacio napolje urednika lista, koji je u interesu svoga dostojanstva, posle ovoga podneo ostavku na Urednički položaj, te je Centrala kao jedino nadležna za ovo pitanje, odredila Milovana Milića da vrši dužnost urednika. Usled ovoga ovaj nenadležan Gospodin, ne treba da se meša u ona pitanja za koja nije kompententovan i za koji još nije dorastao, jer ispada kao deveia rupa na svirali.
Mm не шрте a од mor н «8 гаводие te ia an bei реално плите a paiytp no ml ввепв ва oibobp BoaapsTBo увамих ш швиаа.
Уг-твеви Лугослави|е kao гориво
Од Инж. Милоја Здравковића, начелника (Наставак)
У колико има више угљо-водоника, у толико je дужи пламен. Највеће наслаге каменог угља у Европи чини један појас коме je почетак Енглеска и који се преко Француске, Белгије, Ахена, Холандије и Вестфа-лије простире до горње Шлезије, где му je крај.
Количине каменог угља у Европи на дубини до 2000 метара износе од поилике no Штрахе—Ланту:
Немачка
Енглеска
Пољска и Чехослов.
Русија
Француска
Белгија
Шпицбергер
Холандија________•
213 милијарди тона 140 108
57 милијарде тона
16 1 1
-1 1	71	»
10
4
Укупно 558 милијарди тона
Антрацит
Не чини врсту угља за себе већ спада у сјајне ка-мене угљеве као подврста. Богат je у угљенику, сиро-машан у водонику и испарљивим деловима. Крајни je продукт угљенисања који се може искористити као го-Риво. Тешко je запаљив, не топи се у ватри и сагорева скоро без дима. За справљање кокса и raca у Европи се не употребл^ује. У Немачкој je у употреби већином као гориво за пећи које „стално rope“. При живом сагоре-
вању захтева много ваздуха, али при лаганом сагоре-вгњу, у пећи, гори и са мало ваздуха и врло полако.
У Америци где носи назив „племенити угаљ“, ан-трацин се употребљава и у индустрије у месго кокса, односно у мешавини са коксом. У Америци се употреб-љује као гориво за пећи, na je као такво у појединим варошима законом прописано што при сагоревању не-ма дима.
4. Угљеви ЈугослАвије
Ксхмени угл»еви
Велику већину угљева у Југославији чине млађи угљеви из формације Терциера. Камени угљеви налазе се већином у предратној Србији. У Босни има угљева карбонске формације, али су слаби изгледи да ће се на-ићи на довољне количине ових угљева. Затим у Босни има камених угљева из формације триаса и креде, но и они долазе у обзир, због незнатних количина. Камени угаљ карбонске формације налази се између Млаве и Пека у предратној Србији. Угаљ заузима простор око 120 км. квадратних. По нађеним биљним остатцима овај угаљ припада вишем хоризонту продуктивног карбопа. Како je карбон претрпан млађим формацијама, то су за потпуно испитивање предела потребна дубинска бушења. Са недовољним сретствима нађени су слојеви од 0,2 до 2,5 м. моћности. Угаљ се лако разбија, нечист je и има карактер мршавог угља.
Наставиће се.
Неимаири удружења!
Један од највећих неимара нашег Удружења, без сумње je Милован Милић ложач из Београда и дугогодишњи председник Централе у Београду. Ње гови верни сарадници и ветерани без сумње су Живко Матић благајник Централе, Петар Стојковић п. претсед-ник Централе, Степан Вулетић секретар Централе, Влада Миленковић и Данило Рељан чланови Управе Централе, сви ложачи из Београда. За ове се људе може са пра-вом рећи, да су уз енергичну помоћ великог броја чла-нова из Београда, као и осталих обласних Управа По-додбора и Повереништава, први повели ово Врзино коло Удоуживања и поновном реорганизовању Удружења 1930 године. Они зу загризли први зажарени угарак и голим рукама вадили вруће кестење из ватре.
Када je Удружење било на умору 1930 године, када je цела Београдска обласна Управа бројала свега 15 чла-нова и то у Београдској ложионици, када није било ни-једног пододбора ни у Земуну, ни у Нишу, ни Јужној Србији ни Бродарске Обласне Управе, када je Загребачка Обл. Упр. бројала 50—60 чланова, a тако исто и Субо-тичка, тада je Милован Милић у најтежим часовима, при-мио се за част овога друштва, да на штету своје куће и својих интереса, са осталим својим друштвом, спасе Удружење од коначне пропасти која му je претила, na га унапреди и осигура бољу будућност. Онда je могао доћи на управу ко je хтео, али се онда нису толико отимали о Управу, јер се није имало коме управљати, новаца није било, свега су тада наследили 3.50 динара готовине, требало je еамо радити, na онда код толиког рада, када je Удружење вапијало за вредним људима, онда небеше нигде ниједног, a гле сада, — сада се утркују вреднији од вреднијега. Сви су ови људи који се данас праву вредни, били и онда само без једнога у Удружењу, na се нису јављали да су живи, већ су ћу-тали као миши у трицама и гледали шта се ради. Сада пак више новаца, na природно више и патриота. Али су се они грдно преварили.
Најзад другови, удружење нема намеру да баца у последње редове своје вредне чланове, њему je потребна свачија помоћ, она свакоме поборнику за његов бољи просперитет одаје пуно поштовање и признање na ма једно такво лице и не било члан Удружења; например, бира их за почасне чланове, издаје дипломе и т. с. na најмање би имало разлога, да неприма сарадњу извесних својих чланова, који желу пружити je своме Удружењу. Има извесан број чланова, који већ неколико година води некакву опозицију према Управи Удружења, na та опо-зиција у својој бесомучној борби небира срества, нити има својих граница. Став који су заузели ови опозици-онари, неможе се одобрити ни у политичким организа-цијама, a камоли у једном Социјално Хумано-Култур-ном Удружењу. Каква je у опште потребна опозиција у једном оваквом друштву, кад смо сви до једног позвати, да сарађујемо на нашем општем добру.
Свачији се савет прима, свачија се реч ако je па-метна слуша, na чак и оних људи који нису чланови, a камоли својих чланова. Па шта je коме стало до тога,
Neimari udruženja!
Jedan od najveći naimara našeg Udruženja, bez sumnje je Milovan Milić ložač iz Beograda i dugogodišnji predsednik Centrale u Beogradu. Njegovi verni sarad-nici i veterani, bez sumnje su Živko Matić blagajnik centrale, Petar Stojkovič p. predsednik centrale, Stepan Vuletić sekretar centrale, Vlada Milenkovič i Danilo Reljan članovi uprave centrale svi ložači iz Beograda. Za ove se ljude može sa pravom reći, da su uz energičnu pomoć velikog broja članova iz Beograda, kao i ostalih Oblasni Uprava i Pododbora i Povereništava, prvi poveli ovo Vrzino kolo udruživanja i ponovnom reorganizovanja Udruženja 1930 godine. Oni su zagrizli prvi zažareni ugarak i golim rukama vadili vruće kestenje iz vatre.
Kada je udruženje bilo na umoru 1930 godine, kada je cela Beogradska Oblasna Uprava imala svega 15 članova i to u Beogradskoj ložionici, kada nije bilo nijednog Pododbora ni u Zemunu, ni u Nišu, ni Južnoj Srbiji ni Brodarske Oblasne Uprave, kada je Zagrebačka Oblasna Uprava brojala 50—60 članova, a tako isto i Subotička, tada je Milovan Milič u najtežim časovima, primio se jšza čast ovoga društva, da na štetu svoje kuče i svojih interesa, sa ostalim svojim društvom, spase udruženje od konačne propasti koja mu je pretila, pa ga unapredi i osigura boiju budućnost. Onda je mogao doći na upravu ko je hteo, ali se onda nisu toliko otimali o Upravu, jer se nije imalo kome upravljali, novaca nije bilo, svega su tada nasledili 3.50 dinara gotovine, trebalo je samo raditi, pa onda kod tolikog rada, kada je Udruženje vapijalo za vrednim ljudima, onda nebeše nigde nijednog, a gle sada, — sada se utrkuju vredniji od vrednijega. Svi su ovi ljudi koji se danas pravu vredni, bili i onda samo bež jednoga u udruženju, pa se nisu javljali da su živi, već su ćutali kao miši u tricama i gledali šta se radi. Sada pak više novaca, pa prirodno više i patriota. Ali su se oni grdno prevarili.
Najzad drugovi; udruženje nema nameru da baca u poslednje redove svoje vredne članove, njemu je potrebna svačija pomoć, ono svakome poborniku za njegov bolji prosperitet odaje puno poštovanje i priznanje pa ma jedno takvo lice i nebilo član Udruženja; naprimer; bira ih za počasne članove, izdaje diplome i t. s. pa najmanje bi imalo razloga da neprima saradnju izvesm svoji članova, koji žele pružiti je svome udruženju. Ima izvesan broj članova, koji već nekoliko godina vodi nekakvu opoziciju prema Upravi Udruženja, ali ta opozicija u svojoj besomučnoj borbi nebira srestva, niti ima svojih granica. Stav koji su zauzeli ovi opo-zicionari, nemože se odobriti ni u političkim organizacijama, a kamoli u jednom Socijalno - Humano-Kulturnom Udruženju Kakva je u opšte potrebna opozicija u jednom ovakvom društvu, kad smo svi do jednog pozvain, da sarađuje-mo na našem opštem dobru.
Svačiji se savet prima, svačija se reč ako je pametna sluša, pa čak i onih ljudi koji nisu članovi, a kamoli svojih članova. Pa šta je kome stalo do toga, da diže drvlje i kamenje na jednu upravu, za koju se nemože ničim dokazati da je ma u čemu oštetila udruženje, pa bilo to u moralnom ili materijalnom pogledu. Izvesne vođe ove naše nazovimo opozicije, sigurno su se ugledali na naše bivše političke par-
да диже дрвље и камење на једну управу, за коју се не може ничим доказати, да je ма у чему оштетила Удру-жење, na било то у моралном или материјалном погледу. Извесне вође ове наше назовимо опозиције, сигурно су се угледали на наше бивше политичке партије, где je било свега и свачега, na no њиховом примеру, сада воде неку врсту обструкције. Када би га у пракси применула и у том утркивању за применом својих програма, делу се на десничаре, левичар и центрумаше. Код нас je друга ствар, ми се овог принципа неможемо придржавати, јер ми сви имамо само један програм и један закон, a то су наша Правила Удружења, мимо њи, неможе нико дру-гојачије радити, na ма ко на управу дошао.
И они људи, који се рецимо називају вође ове на-жалост наше опозиције, имају извесни добри особина, то су такође вредни чланови и корисни су no удружење, њихова je сарадња удружењу неопходно потребна, али je само незгодан начин, на који се они удружењу препо-ручују. Путем опозиције, кроз бесомучну борбу у којој се набирају срества, долазити на управу једног култур-ног друштва, то није препоручљив начин, нити после свега тога, таква управа, може пружити ма каквих гаран-ција, да ће у своме даљем раду повести Удружење бо-љој будућности, ако ништа друго, такве су управе махом пристрасне, што опет није добро за ону другу страну. Све je ово једном друштву као наше непотребно. Има пута и начина, да се и без опозиције кроз борбу, при-купе све снаге и родољуби удружења на заједничком послу, само треба више добре воље, више тактике a нај-више стрпљења, те три особине треба да имају прави наимари нашег Удружења.
tije, gdi je bilo svega i svačega, pa po njihovom primeru, sada vode neku vrstu obstrukcije. Kada bi ga u praksi primenula i u tom utrkivanju za primenom svojih programa delu se na desničare, levičar i centru maše. Kod nas je druga stvar, mi se ovog principa nemožemo pridržavati, jer mi svi imamo samo jedan program i jedan zakon, a to su naša Pravila Udruženja, mimo nji nemože niko drugojačije raditi, pa ma ko na upravu došao.
I oni ljudi, koji se recimo nazivaju vođe ove nažalost naše opozicije, imaju izvesni dobri osobina, to su takođe vredni članovi i korisni su po udruženje, njihova je saradnja Udruženju neophodno potrebna, ali je samo nezgodan način na koji se oni udruženju preporučuju. Putem opozicije, kroz besomučnu borbu u kojoj se nebiraju srestva, dolaziti na upravu jednog kulturnog društva, to nije preporučljiv način, niti posle svega toga, takva uprava, može pružiti ma kakvih garancija, da će u svome daljem radu povesti Udruženje boljoj budućnosti, ako ništa drugo, takve su uprave mahom pristrasne, što opet nije dobro za onu drugu stranu. Sve je ovo jednom društvu kao naše nepotrebno. Ima puta i načina, da se i bez opozicije kroz borbu, prikupe sve snage i rodoljubi udruženja na zajedničkom poslu, samo treba više dobre volje, više taktike a najviše strpljenja, te tri osobine treba da imaju pravi naimari našeg Udruženja.
Ложалт» csl Новом годи~ ном пређимо He* hob, пун искрености рад.
Шт ln mu na mm шпш и тцшш morao Ш до џм\
Записник
Ha дан 13 октобра 1834 године одржана je коме-моративна седница Обласне управе удружења ложача Државних железница и бродова у Београду у присуству воликог opoja чланова.
Седница je почела у 9 часова пре подне.
Претседник Обласне управе Петар Радић, отвара ову седницу и извештава чланове о великој несрећи и Тузи која je задесила нас Југословене о великом губитку и болу смрти нашег љубљеног великог оца, свију нас блаженопочившег витешког Краља Александра I Уједи-читеља, који je од злочиначке руке дао и живот свој за свој народ и отаџбину.
Он, nam почивши Отац и Краљ никада није забо-Равио нас ложаче, јер je се увек на наш позив о нашој ^лави одазивао и ако није могао лично присуствовати je слао свога изасланика, који je нама у рукама но-vHo ложачима прилог и велики поздрав од наше љуб-
непрежаљеног блаженопочившег Краља Алексан-Ј Уј1.„.и1нитеља.
Другови, наша je света дужност, да ми ложачи др-жавних железница као његови синови положимо на одар велики скупоцени венац, који ће бити знак наше пажње према нашем Краљу и Огаџбини и биће знак верности и оданости Његовом Дому и Нзеговом сину Наследнику Престола Краљу Петру II коме ћемо остати вазда верни и одани као што смо били и Његовом блаженопочив-шем оцу Краљу Александру I Ујединигељу.
Надаље Петар Радић извештава чланове да je наш Краљ пао као жртва за своје југословене од зликовца разбојника у Марсељу на дап 9 октобра 1934 године у 15,30 часова no подне.
Чланови са пуним сузама у очима и у плачу сто-јећи погнутих глава у знак велике жалости саслушали су претседников говор, онако тужни и уплакани одали су громко поново верност Карађорђевићевом Дому и одали признање почившем Краљу Александру I Уједи-нитељу, са речима : „Слава нашем храбром Краљу Алек-сандру I Ујединитељу, слава, слава му !
Затим je претседник Петар РадиН позвао све чла-
нове на завет нашем новом Краљу и на речи „Чувајте Југославију“ које je сам блаженопочивши Краљ Алек-сакдар I Ујединитељ рекао при издисају његове племе-ните душе у Марсељу 9 октобра 1934 године умирући у рукама наших великих људи, који су с Нзим отишли да спроведу рад своје паметне и мудре политике корисне за нас све Југословене.
Чланови су ове речи примили са особитом пажњом и заветују се, да he их у својим срцима и души урезати и вазда их чувати и у свако доба бити верни Краљу Наследнику Петру II и Отаџбини са ускликом: „Живео Краљ Петар II! Живео Краљевски Дом и велика Краље-вина Југославија!“
После тога, изабран je Одбор, који he купити ве-нац и положиги на Одар Блаженопочившег Краља Алек-сандра I Ујединитеља.
Надаље решено je, да се одмах известе сви Под-одбори и Повереништва ове Управе о ово нашој тужној вести и да им се препоруче као југословенима последње речи Његовог Врличанства Краља Александра I Уједи-нитеља „Да чувамо Југославију" !
Позвани су сви чланови да они који су слободни од своје дужности оду на поклоњење сенима блажено-почившег Краља Александра I Ујединитеља и да сви буду присутни поклоњењу.
Седница je донела одлуку да се Њ. В. Краљу Пе-тру II, као наследнику позивз свог великог оца упути депеша у којој ha се изјавити саучешће као и да се из јави искрено жаљење Њ. В. Краљици Марији и Њ. В. Кнезу Павлу као Намеснику Њ. В. Краља Петра II.
Затим су поједини чланови одржали велике говоре о овом нашем непрежаљеном болу и губитку и крити-ковали у говорима овајзлочин који имамо жалити до по-станка света. При овим говорима чланови плачу и ре-волтирани осуђују овај кепријатељски напад и узимање живота нашем Великом Јунаку, ослободиоцу, Оцу Краљу Александру I Ујединитељу кога нећемо за навек забо-равити.
Пошто je о овоме извештено чланство и донешена одлука једногласно за овај венац, ти су се чланови ра-зишли са великим жаљењем за нашчм Краљем, одајући псново признање и верност Његовом сину Краљу Петру 11.
Седница je завршена у 13 часова no подне.
Секретар,	Претседник,
Аранђел Петрикић.	Петар Радић, с. р.
(Потписи чланова следују).
Захвалница
Ha дан 10 новембра 1934 године, после дуже бо-лести преминуо je мој поч. муж Вељко Тодоровић, ложач званичник ложиоир че Зајечар, који je као службеник ложач државних железница радио на добро своје отаџ-бине за коју je и свој живот дао врше^и дужност-позив ложача државних железница.
У току његове болести, његове кллеге из ложи-онице Зајечар имали су као увек што имају племениту душу према колегама и члановима свога Удружења, да мени у најтежим тренутцима изађу у сусрет за време његовог живота и после угашене његове душе указаше ми како моралну тако и материјалну помоћ и мог мужа Вељка Тодоровића испратише до вечне куће.
f Вељко Тодоровић
ложач.
Пододбор удружења у Зајечару на основу својих друштвених Правила исплатио ми je 1500 динара на име посмртнине и суму за боловање које je имао да прими мој поч. муж и тиме ме je Удружење помогло да мог непрежаљеног мужа спремим за вечити пут, што овога пута се најтоплије захваљујем свима његовим колегама, пријатељима и самој Управи удружења на овако леп пример и помоћ своме умрлбм члаиу.
ц,	Захвална породица
поч. Вељка Тодоровића, бив.
у Зајечару 1934 год. Новембра 29.	&'
ложача ложионице Зајечар
Svima članovima Udruženja
Uredništvo Stručnog Ložača čestita svima članovima Udruženja kao i ostalim svojim čitaocima nastupajuću 1935 godinu, sa željom da ih u istoj prati svaka sreća pri njihovom radu.
Uredništvo
Stručnog Ložača
Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Државних	Штампа „Слога“ Душана Поповића
Железница Милован Милић, Франше Д’Епере ул. бр. 18.	Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-79°