Poltarlna plačana u gotovu
Cona Din 2*
SOKOLSKI GLASNIK
GIA $ I lO SAVEZA SOKOU KRiM J EVINE J UCOSUVI JE
СшаЏе Џџвбкуци!
Izlazi svakog petka a GodiSnja pretplata 50 Din a Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun Poštanske štedionice br. 12.943 a Oglasi po ceniku a Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 30 oktobra 1936 God. VII • Broj 43
BUGARII MI U SADAŠNJOSTI
Ima več nekoliko godina, da se odgovorni bugarski državnici, pri povrat ku iz inozemstva u domovinu, zaustav-ljaju u Beogradu, da se bar i za krače vreme sastanu sa svojim jugosloven-skim kolegama, koji kao i oni vode po-slove u najvišoj državno j upravi. I ta činjenica dokazuje, da je jugosloven-sko - bugarsko zbliženje postalo stvarnost, s kojom mora da računa svaki, koji učestvuje u politici Balkana ili koji se bar zanima za tu politiku. To je dokaz, da balkansku politiku ne može više da vodi i da joj daje pravac niko, ko bi hteo da mimo tog zbliženja ide za svojim posebnim težnjama i cilje-vima a sa svrhom da ignoriše poznato geslo: Balkan balkanskim narodima.
Ovi sastanci bugarskih i jugoslo-venskih državnika, iako im je skoro uvek odmereno krače vreme, imaju po red običajne kurtoazije sigurno i veči i širi značaj. S ovakvim sastancima se prema vani dokumentuje težnja za zbli-ženjem obaju bratskih naroda, a ujed-no se toj težnji — što je od vanredne važnosti — daju i nove pobude, da to ne bi ostalo samo na rečima, nego da ta težnja dobije i svoju stvarnu sadr-žajnu vrednost. Danas, kada se položaj u Evropi menja skoro iz dana u dan i kada je taj položaj stalan jedino u svojoj nestalnosti, potrebno je da ovi sastanci i razgovori medu državni-cima dveju južnih slovenskih susednih država budu ispunjeni ne samo onim pitanj ima, koja se direktno tiču obaju suseda, nego i onima o međunarođnom položaju uopče, i da se razmišlja, ka k ve učinke taj položaj može da ima na obe države i kako bi mogao da upliva posebno na odnose izmedu Bugarske i Jugoslavije. Pri tome potrebno je mnogo državničke mudrosti, širokih pogleda, duboke pronieavosti, a najviše objektivnog, mirnog i stvarnog ra-sudivanja, da se iz tih trenutnih raspo-loženja isteše temeljni kamen za zdanje aajedničkog rada i bratskog sužiča u budučnosti.
Jasno je, da su sva ta svojstva — široki pogledi, duboka pronicavost i objektivno, mirno i stvarno rasudiva-nje — komponente državničke mudrosti, koje mora da ima u sebi ustaljena ličnost, koja ni je vezana za nikakvu stranačku politiku i koju u njenom ve-likom državničkom konceptu nikada ne mogu da pokolebaju sentimentalni ob-ziri prošlosti. Jer probleme, koji sežu tlaleko u budučnost, nikada ne smemo da uključujemo u programe i nastajanja dnevne stranačke politike, jer sc tok, razvoj i polet života uopče ne može da svede pod nikakav paragraf, a još manje se dadc od njega voditi i usmeravati. Problem budučnosti narodne celine i njegove srodnosti s najbli-žim susedstvom stoji izvan pisanog zakona. Način rešavanja svakog narod-nog problema nalaže zdrava krv i bi-star razum, srce i pamet, čekič i plug. Iz ovih prvina narodne celine, njegove rasežnosti i dubine, koja ide od Seljakovih žuljeva do tvorniekih sirena, sa-zidan je oltar domovinske ljubavi, koja ima da bude regulator svega delovanja svakog državnika i koja je jedina roditeljica nesebičnog napora za narodnu budučnost — onoga napora, koji oltar ljubavi može da poškropi i krvlju. Dokaz za to je naš pokojni Kralj.
Kao što jc poznato, posle Njegove tragične smrti dala je naša država u Ženevi inicijativu za donošenje medu-narodne konvencije za pobijanje terorizma. Na poslednjem sastanku Društva naroda u Ženevi bavila se je tim predmetom pravna komisija, koja je zaključila, da se ima sazvati meduna-rodna konferencija, koja če definitivno izraditi i prihvatiti tu konvenciju. Pri glasanju o tom predlogu uzdržao sc je od glasanja bugarski delegat, kao što su se takoder uzdržali madžarski i albanski delegati. Ta činjcnica pobudila jc u Jugoslaviji tim veče čudenje, što je pre bugarska vlada prema toj konvenciji za pobijgnjc terorizma bila zauzela pozitivno stonovište. Taj dogadaj bi bio mogao da ima ncnovoljnih nosle-
Izjava Saveza Sokola Kraljevine
Jugoslavije
Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na sednici od 24 i 25 oktobra 1936 g., raspravljajuči o jed-nom konkretnom slučaju, smatra za potrebno da ponovo objavi, kakvo je gle-dište Sokolstva na njegov odnos prema politici.
»Soko Kraljevine Jugoslavije je opštenarodna, nepolitička organizacija. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, sokolske župe, društva i čete, a tako isto i pojedinci izričito kao Sokoli, ili u zastupanju sokolske organizacije, ne smeju sudelovati u političkim manifestacijama, niti davati političke izjave. Članovima Sokola Kraljevine Jugoslavije ostavlja se, da se u granicama op-štih sokolskih načela i pozitivnih državnih zakona politički opredeljuje slo-bodno i po svom uverenju. Tražimo od njih, da se u javnom životu i celokup-
nom svom radu uvek rukovode tim na-čelima.« (Izvadak iz knjige »Putevi i ciljevi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije«, 1931 g., strana 8),
Sokolstvo nikad nije otstupilo od ovog svog gledišta, niti je, ikada dalo kome ovlaščenje da drukčije postupa. Ako se negde ipak dogodilo što pro-tivno ovom gledištu, to je učinjeno greškom pojedinaca. što treba požaliti. Izvršni odbor Saveza poziva sve svoje članove da se pridržavaju gornjih načela.
Da se ne bi davala prilika neupuče-nima da bez razloga napadaju na Sokolstvo kao celinu, pozivamo braču Sokole, da našu sokolsku značku skinu u svakom slučaju kad učestvuju na kak-voj partijsko - političkoj manifestaciji, i da ni u kom slučaju kao Sokoli ne daju nikakve političke izjave.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Češkoslovačka odlikovanja jugoslo~ venskih sokolskih
radnika
Pretsednik Češkoslovačke Republike g. dr. Eduard Beheš, izvolio je odlikovati veči broj jugoslovenskih ličnosti, medu kojima i nekoliko sokolskih radnika.
Od sokolskih radnika odlikovani
su:
Ordenom Belog Lava četvrtog stepena: zamenik starešine Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Zagreb brat dr. Oton Gavrančič, zamenik starešine Saveza SKJ brat inž. Milivoje Smiljanič i član uprave Saveza SKJ brat dr. Milorad Dragič.
Ordenom Belog Lava petog stepena odlikovani su: zamenik starešine Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Mostar brat Čedo Milič, načelnik Saveza SKJ brat dr. Alfred Pihler, član uprave Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Sarajevo brat dr. Vojislav Besarovič, član uprave Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Ljubljana brat dr. Josip Pipenbaher, član uprave Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Su-šak-Rijeka brat Ivo Polič i prosvetar Sokolsko župe Maribor brat dr. Makso Kovačič.
Pregledna islorija češkoslovačkog Sokolstva
Prosvetni odbor češkoslovačke obce sokolsko posvečivao je u toku poslednjih godina naročitu pažnju dvema zadačama: izdanju svih Tirše-vih dela u okviru »Sokolskog arhiva«, a od kojih je do danas izašlo iz -štam-pe osam svezaka, te istoriji Sokolstva. Gradivo za ovu istoriju več je skoro potpuno sakupljeno, a sav rad oko redakcije ovog grandioznog dela pove-ren je direktoru državnog arhiva bratu dr. Jenšovskom. Kako če pak pred-radnje oko ovog dela iziskavati još nekoliko meseci dok se bude moči ko-načno pristupiti njegovom izdavanju, odlučio se jc prosvetni odbor ČOS da za sada izda za praktičnu upotrebu »Pregled istorije Sokolstva«. Baš pre nekoliko dana izišla je iz štampe prva sveska, koja obuhvata period od osni-vanja Sokolstva godine 1862 pa do osnivanja ČOS 1£89 godine. Delo jo napisao nakon iserpnog študija, upo-trebljavajuči več sakupljeno istorijsko gradivo, brat Ladislav Jandasek’iz Brna, poznati sokolski pisac, ideolog i član prosvetnog odbora ČOS. Ova sveska imade 142 stranice te stoji 9 čsl. kruna. Jandasek u ovom delu opisuje sve važnije dogodaje pre osnivanja Sokolstva, Tiršev rad oko. načrta telo-vežbe i terminologije, Fignerovo na-stojanje da dade Sokolstvu demokratsko obeležje (bratstvo, tikanje) i t. d.
Posebna poglavlja posvečena su poje-dinim periodima Tirševog rada i nji-hovoj karakteristici, nadalje osnivanju sokolskih jedinica medu ostalim slovenskim narodima i t. d. Ovom delu, bez koga ne bi smela da bude nijedna sokolska biblioteka, slediče daljnji svesci, o kojima čemo izvestiti kada izidu iz štampe.
Intenzivan rad češkoslovačkog Sokolstva na obranbenom vaspitanju svoga članstva
U s vi m češkoslovačkim sokolskim jcdinicama več se od predlanjske go-dine sistematski uz telovežbu provodi i vojničko vapitanje sokolskih pripadnika, a i sama telovežba u mnogome se prilagoduje ovoj svrsi. Pored naro-čitih vežbi, gaji se i streljanje, vrše se iznenadne mobilizacije svega pripad-ništva, prireduju dani narodne odbrane, predavanja o prvoj pomoči, o plinskim napadajima, o zaštiti pred njima i t. d. Pre nekoliko nedelja sastali su se u velikoj sokolani Sokola Brno I načelnici svih jedinica sokolske župe Jana Mahala, da se posavetuju o novim osnovama vojničkog vaspitanja u Sokolstvu, naročito o vežbama s no-vom pneumatskom puškom, o rtianipu-lisanju s plinskim maskama, o baca-nju granate te o vežbama u orijenti-sanju na terenu pomoču geografskih spccijalnih karata i t. d. Pri kraju debate održao je član prednjačkog zbora Sokola Brno 1 i poznati češkoslo-vački takmičar brat Jan Gajdoš interesantno predavanje o Olimpijadi u Berlinu, dopunivši ga sa svojim opa-žanjima i primedbama.
Reforma študija telesnog vaspitanja u Ceškoslovačkoj
Sve do sada vršilo se u Češkoslo-vačkoj školovanje učitelja telovežbe po starim principima, koji danae više ne odgovaraju potrebama sadašnjice. U početku održavane su škole, koje su trajale po dve godine, a kasnije je taj študij bio produžen na tri godine. Ali kako se pojavila težnja, da se profe-sori telovežbe izjednače s ostalim pro-fesorima srednjih škola, nastajalo se da so i njihov študij produbi te se pomišljalo da se on produži na 4 godine. Za ovu zamisao najivše jo dao pobude zakon o osnivanju Tirševog telesnouzgojnog instituta 1935 godine. Na osnovu ovog zakona ima da se osnujo kod ovog instituta naročito pedagoško odeljenje, koje če ujedno biti i priprema za osnivanje samostalne visoke škole za fizičko vaspitanje. Če-škoslovačko ministarstvo prosvete več izraduje detaljnji program rada ove škole, koja če se smestiti u novu vež-
baonieu na Masarikovom stadionu, a o ko jo j smo več izvestili u prošlom broju. Obuka u ovoj visokoj školi biče teoretska i praktična, a imače i katedru za anatomiju i higijenu i ostale discipline. Praktične vežbe vodiče naročiti kontraktualni nastavnici (prednjači i treneri), koji če biti izabrani iz redova telovežbačkih i sportskih udru-ženja. Svojim radnm ova škola, koja če imati rang univerziteta, imala bi da započne u školskoj godini 1937/1938. Prema svemu se vidi, da se osnivanje visoke škole za telesno vaspitanje priprema u češkoslovačkoj s največom brigom i sa sistematskim študijem svega što je potrebno za ovakvu ško-lu, koristeči se pri tome i stečenim iskustvima sa sličnim školama u drugim državama.
Fizičko vaspitanje u Poljsko}
Državni statistički ured u Varšavi izdao jo opsežnu knjigu, u kojoj ob-javljuje potpun pregled rada udruže-nja, koja rade na polju fizičkog vaspitanja. Ovakav pregled izdaje pome-nuti ured več nekoliko godina, a prema ovom poslednjem, koji donosi i statističke podatke za godinu 1935, vidimo, da xi raznim sportskim i telovež-bačkim društvima u Poljskoj ima oko 600.000 članova te 136.000 članica. Prema statistici iz godine 1930 iznosi porast za preko 380.000 pripadnika. Domova s vežbaonieom u Poljskoj je 1046, igrališta za nogomet 946, letnjih vežbališta i igrališta 4415, a plivačkih bazena oko 200. Svih sportskih i telo-vežbačkih društava imade 7317, dakle oko 20(>0 više, nego pre 5 godina. Ali i uspeh rada tih društava pokazuje lepo rezultate; dok je naime 1931 za svoje postignute uspehe dobilo počasni odznak, koji je uveo poljski državni ured za fizičko vaspitanje, oko 16.500 pripadnika tih udruženja, pro-šlo godine je taj odznak primilo več skoro 340.000 članova pomenutih udruženja.
Medu največe telesno-vaspitne organizacije Poljske spada Savez stre-laca, koji je bio pota j no organizovan od strane pokojnog maršala Pilsud-skog več godine 1908. Iz tih streljačkih dfuštava rekrutovan jo glavni kadar poljskih legionara. I posle oslobodenja nije taj savez prestao radom, več ga je naprotiv i proširio, odgajajuči omla-dinu ne samo u telesnom pogledu, nego i u vojnim veštinama te patriot-skom duhu. Zbog toga je ovu organi-zaciju Poljska favorizirala i potpoma-gala više od svih ostalih. U pojedinim društvima imade i omladine, koja se priprenia za vojnu službu, ali i starijih, več otsluženih vojnika. Pored telovežbe gaji se osobito streljanje te ostale vojničke veštine, dok se članice vežbaju za rad sestara Crvenog
dica za jugoslovensko-bugarsko zbliženje, kad ga ne bi bio pri svomc povratku iz Ženeve, zaustavivši se u Beogradu, objasnio i požalio sam pretsednik bugarske vlade. Tom prilikom pretsednik bugarske vlade g. Kjoseivanov sa-stao se jc s našim premijerom g. dr. Stojadinovičem. U razgovoru s našim novinarima g. Kjoseivanov izjavio je, da se potpuno odvaja od stanovišta bu-garskog delegata u onoj komisiji, a i sam bi preprečio taj incidenat, da nije morao da otputuje iz Ženeve pre nego što je došlo do raspravljanja o tome pitanju. Pretsednik bugarske vlade je nadalje tom prilikom odlučno naglasio, da je i Bugarska za tu konvenciju, i energično je odbio svaku sumnju, da u tome pitanju ne bi postojala potpuna saglasnost između bugarske i jugoslo-venske vlade. Iz toga sc vidi, kako su vorisni takvi sastanci i lični dodiri naših državnika, i kako je jedino pravilno ono merilo državničke mudrosti, o kome govorimo na ovome mestu.
Kao što jc utešno i u interesu mirnog sužiča izmedu nas i Bugarske likvidacija ovog incidenta, tako jc utcšljiva takoder i izjava češkoslovačkog ministra vanjskih poslova dra Krofte, koju ie dao u svom velikom ekspozeu dne
22 o. m. češkoslovačkom narodnom pretstavništvu u pogledu odnosa Male antante prema drugim narodima na Balkanu. U tom svom ekspozeu dr. Krofta je izmedu ostalog rekao: »U Ženevi sam se osvedočio o velikoj pri-vlačnoj sili Malo antante, koju ona ima na druge države, a čiji pretstavnipi više puta izražaju svoje težnje da s nama saraduju u različitim pitanjima. Obe države Balkanskog sporazuma, Turska i Grčka, iako nisu članice Male antante, več su uobičajile da njihovi pret-stavnici u Ženevi s nama raspravljaju opšta pitanja, koja su tu na dnevnom redu. Posebno pak mislimo na Bugar-sku, čiji jc ministar pretsednik Kjoseivanov u nekoliko razgovora sa ranom izrazio svoju odlučnu volju, da želi ra-diti na trajnom zbliženju i sistematskoj saradnji s Malom antantom. Takoder i pretstavnici Baltičkih država nisu prikrivali svoje želje da bi njihova sarad-nja s Malom antantom u pitanjima opšteg značaja za nje postala norma.«
O ovim pitanjima, koja se odnose na vanjsku politiku naše Kraljevine, bratske Bugarske i Češkoslovačke te drugih prijateljskih nam i savezničkih država, potrebno je da smo i mi Sokoli, ukoliko je m o'4 uče, dobro noučeni, a to
je potrebno i s razloga da i mi radom i nastojanjima odgovornih državnika dobijamo sankcij u za svoje delovanje, koje po diktatu slovenskog sokolskog bratstva teži za istim ciljevima i koje je več urodilo zdravim plodovima realne slovenske uzajamnosti. Naš rad doduše ne ovisi o toj sankciji u nikak-vom pogledu — ni u materijalnom ni u moralnom — ali nam ipak nastojanja državnika, koja sežu izvan našeg delo-kruga rada, daju ono zadovoljstvo, koje jc jedino priznanje za našu svesnu, smotrenu i požrtvovnu službu na korist domovine. I u toj svesti, da smo izvršili svoju .državljansku i nacionalnu dužnost, u nama se bude novi potstrcci za intenzivniji rad u istom smislu, a prema naertima našeg tehničkog i prosvetnog radnog programa. Ukoliko ti uspesi budu uverljivije i sami po sebi imali jačeg odjeka u javnom životu, utoliko više čemo se osečati učvrščeni u svom gledanju na taj život i utoliko više čemo imati prava da prosudujemo taj život sa svojih vidika, koje ne može ništa da pomuti. Jer najjači je i najsa-mosvesniji onaj, koji veruje u samoga sebe i koji je uveren u nutarnju vrednost ideje, kojoj služi
Naša uspešna nastojanja u tome pogledu potvrduju i činjenicc koje su pred nama, a medu kojima naročito svejunački - sokolski slet godine 1935 u Sofiji, koji je bio velebna manifestacija bratske sloge i ljubavi Bugara i Jugo-slovena, manifestacija kakve do tada bugarska prestonica nije još videla. I nije se samo na tome ostalo, več smo u tome pravcu i produžili svoja nastojanja te smo u toku dobre godine dana iza toga slcta stekli i nova saznanja, da smo u tome pogledu na pravome putu. I čini nam se stoga, da na osnovu takvog rada i u novom zdanju bratskog sužiča, da se više nikada neče ponoviti očajni krik Hrista Boteva kako »brat prodaje brata«, več da se obnavlja sjaj-no doba iz druge polovine prošloga veka, kada se jc — potresena tim krikom — tadanja omladina mahom okup-ljala pod zastavu jedinstva, koju izdi-goše naš Svetozar Markovič i Pero Todorovič. 1 do danas menjala su se imena, a i još če sc menjati, ali če zato ostati pozitivna, stvaralačka i pobedni-čka moč naše misli, i to tim sigurnije, jer jc več zahvatila široke slojfcve naroda s ovc i s one strane državnih1 granica.
krsta. Vaspitni rad deli se u četiri grupe: u prvoj se nalaze 'dečaci od 14 do 16 godine, koji sc naziva ju »Orliči«, u drugoj nalaze se oni od 16 do 18 godine, koji nose ime »Junači«, u trečoj su omladinci između 18 i 21 godine, koji se nazivaju strelci, a u čc-tvrtoj su t. zv. »rezervisti«, t. j. več otsluženi vojnici, iz čijih se redova izabiru instruktori (prednjači). Ovi prednjači školuju se u ffosebnoj školi, koja nosi naziv Centralna visoka ško-la Streljačkog saveza u Varšavi. Stre-ljački savez deli se na 18 okružja (žu-paj, a ove još u podokružja. Svoje jedinice ovaj savez imade i u Francu-»koj, Belgiji te Americi. Po svome te-lesnovaspitnom značaju kao i po svojo j brojčanoj snazi u Poljsko j pored streljačke organizacije stoji Savez poljskog Sokolstva.
Belgija za uvodenje obaveznog telesnog vaspitanja
Prema primeru ostalih država, koje kao pripremu za vojnu obuku počinju sve više da uvidaju veliku važnost or-ganizovanog fizičkog vaspitanja omla-dine, odlučila je i Belgija da uvede obavezno fizičko vaspitanje. Pre izves-nog vremena belgijski ministar narod-nog zdravlja Emil Vandervelde saop-štio je oficijelno najvišem državnom savetu za fizičko vaspitanje, da je belgijska vlada predvidela za buduči proračun sumu od 3 milijuna belg. frana-ka, od kojih če se votirati 2 milijuna kao pomoč opštinama za gradnju lct-njih vežbališta, a jedan milijun kao pomoč telovežbačkim i sportskim organizacijama. Pomenuto ministarstvo zatražilo je od vlade i naročiti kredit u iznosu od 50 milijuna franaka za
gradnju vežbališta, kupališta i vežbao-nica po čitavoj zemlji. Vlada je ovaj predlog primila, pa če ga izneti pred parlamenat. Time u vezi biče uskoro izreden i projekat zakona o obavez-nom fizičkom vaspitanju.
Francuska uvodi obavezno fizičko vaspitanje
Pre kratko vreme franciKska vlada predložila je parlamentu predlog zakona o obaveznom fizičkom vasj?i~ tanju. Ovaj je predlog naišao na opšti interes te je veoma odjeknuo i u dnev-noj štampi. Ovakav zakon bio je odobren u parlamentu več 1921 godine, ali ga je tada odbio senat. Po sada-njem načrtu, obaveza telesnog vaspitanja imala bi se deliti na tri perioda: prvi bi obuhvatao školsku omladinu do 14 godine, i to time, što bi se ume-sto dosadašnjih 2—3 časa telovežbe uvelo 5—6 časova; drugi period obuhvatao bi omladince izmedu 14 i 18 godine, i to u školama one koji još pohadaju školu, a ostale u pojedinim telovežbačkim društvima, kojima če to vaspitanje biti povercno; treči period bi bio predvojnički uzgoj omla-dinaca od 18 godine pa do njihovog stupanja u vojsku. Povodom ovoga francuska štampa učinila je na ovaj zakonski projekat razne primedbe, medu kojima je naročito važna konstatacija, da Francuska danas nema do-voljno usposobljenih nastavnika gimnastike, pa da stoga treba najpre uči-niti sve, da se odgoji potreban broj zbilja kvalifikovanih nastavnika gimnastike, te da se podigne i dovoljan broj vežbaonica, letnjih vežbališta i igrališta, koja moraju da budu i opremljena kako treba, što danas na žalost još nije slučaj.
Osnova pokreta, dinamike, prevladuje ne samo u teoriji, nego i u praktičnom izvođenju fizičkog vaspitanja. Daleko od intelektualizma! Intc-lektualizam je sedenje. »Danas ne sme kod nas niko da radi na telesnom vaspitanju kod zelcnog stola«, kaže vod nemačkog športa g. Čamer fon Osten. Čitava praksa, naročito školska, izrazito je izvodenje; cilj vežbanja nije forma, nego izvedba kao takva, jer gde je izvedba tamo postoji i forma. Pisac ovog članka sam se je osvedočio, da siu pokret i izvedba princip u praksi večine učitelja, ne samo u Akademiji za fizičko vaspitanje, več i svugde tamo kuda siže njen uticaj i uticaj njenih učitelja. Ali ipak još ima vežbaonica, u koje ovaj novi duh još nije prodro.
Nemci su u telesnom vaspitanju bez sumnje na zavidnoj višini i oni ne žale troškova za opremu vežbališta, vežbaonica i škola. Fireri znadu telesno vaspitanje dosledno iskoristiti za obrambeno (vojničko) vaspitanje, pa su zbog toga iz njega izbacili sve, što je od manje vrednosti i samo od for-malnog karaktera, i prilagodili to vaspitanje duši omladine, koja zbog toga to vaspitanje prihvača s oduševlje-njem.
Mnogo toga, što se može u Nema-čkoj da vidi i što Nemci toliko hvale s ubedenjem, kod kuče i vani u ino-stranstvu, mnogo toga privlači, pa se možemo mnogo toga od Nemaca i da naučimo, naročito na polju fizičkog vaspitanja, ali nikada ne smemo da pri tome zaboravimo na pravi smisao ove ideologije i njenih posledica!
"Prvodecembarski broj
шаштшашшашвтаашт—штшшаашшаашп\гит\1. гљсташкшашшшатшшшташкжгшеждк h   —i ■■i—rtrvaffign«
Sokolskog glasnika
Ideologija fizičkog vaspitanja u Trečem Rajhu
U brnskim »L i d o v i m novi-mama napisao je uvaženi dr. V.
F i a 1 a iz Praga ovaj zanimljiv članak, koji ovde prenosimo.
— Fizičko vaspitanje u Nemačkoj nikada nije bilo zanemareno i zapostavljeno, ali sadašnji upravljači Ne-mačke podigli su to vaspitanje, ako ne baš na važniji, a ono ipak na isti nivo kao opšte vaspitanje nemačke omladine. Od vremena od kada su 1933 g. nacionalni socijalisti preuzeli svu vlast u svoje ruke pa do danas, bila je čitava stara organizacija nemačkog fizičkog vaspitanja u svojim osnovama potpuno porušena i postavljena na nove temelje. Treba priznati, da je to novo organizovano fizičko vaspitanje pokazalo u kratko vreme neobične uspehe, a što je posvedočila i Olimpijada te što se može da vidi i iz drugih okolnosti, n. pr. iz stalnog porasta bro-ja podeljenih državnih sportskih odlikovanja za postignutc izveene uspehe i slično. Fizičko vaspitanje postalo je jedan od osnovnih delova vaspitnog programa nacionalsocijalističke partije i osnovi tog vaspitanja proizlaze iz vaspitne ideologije naciortalnog soci-jalizma. Pisac ovog članka imao je prilike da se upozna s tim principima n Državnoj akademiji za telesno vaspitanje u Berlinu, koja danas vodi čitavo fizičko vaspitanje u Trečem Rajhu. Za onoga, koji je več pre poznavao sadaš-nje pretstavnike nemačkog telesnog vaspitanja, interesantno je čuti, kako, skoro sumnjivo, jcdnoglasno propagi-raju današnju ideologiju predašnji za-stupnici raznih naziranja. Ali nije čudo, jer ko se nije prilagodio i ko ima još i danas možda svoje naročito mišljenje, taj nema mnogo priliko da to svoje mišljenje i proširi.
LJ svom predavanju, sadašnji pret-sednik državne akademije za telesno vaspitanje, dr. Krim], tekao je, da je cilj nemačkog fizičkog vaspitanja: prvo, poboljšanjc rase, drugo, vaspitanje jedinstva i trečc, vaspitanje za vodstvo (firerstvo). Covck je po njc-govom mišljenju samo jedan član u čo-večanstvu, u >svom narodu, a svaki član naroda dužan je da radi samo ono, što je u interesu i što dopuštaju naeledenc osobine naroda. Mladi ljudi treba da se žene jedino s gledišta na narod i rasu, a nikada radi novca. Oni ne smeju da misle samo na sebe, nego uvek na narod kao celinu. Pri tome telesne vežbo imaju naročitu zadaču, naime, da povečaju njihove fizičke snage i sposobnosti. Iz toga se vidi, da telesne vežbe imaju naročito zna-čenje u nemačkoj rasnoj teoriji. Pri tome — kaže nadalje dr. Kriinl — na ročito za strance — da nisu možda neke rase manje vredne, ali svakako one su različite od nemačke. Kako temeljito nastoje Nemci da poboljša ju svoju rasu putem telesnih vežbi, vidi sc i iz
toga, što se u školama uvodi treči a i četvrti čas telesnih vežbi na nedelju.
U Berlinu se čak na nekim škohma vežba svakog dana po jedan čas, bez obzira na dobrovoljno vcžbanjc po raznim društvima.
Nemačko pojmovanje uzgoja o slozi i jedinstvu je najbitnije; nikakav individualizam, nego vaspitanje poje dinaca za celinu. Tim se iznova najav-Ijuje borba egoizmu, jer egoizam znači ncdisciplinovanost i nedrugarstvo. Velika je trazlika izmedu grupe ljudi i između celine, kako kod nogometa tako i kod naroda, kaže zorno dr. KrimL Telesno vaspitanje ima da vodi druželjublju, uzgoju tima kao ccline i uzgoju narodne sloge.
Duh firerstva osnovni je princip nacionalsocijalističke ideologije. U Nemačkoj je izabran vod i taj izabire i imenuje daljnje vode, koji su potrebni. Ko hoče da bude izabran za vodu, mora da sc istakne, ali mora da bude za tu zadaču i naročito vaspitan Osobito telesne vežbe moraju da budu sistematska priprema za vodstvo. A u Nemačkoj se oinladina zbilja i tako vaspitava. Ni mi demokrate, koji po-znajemo sve slabe strane demokrat skih izbora, ne možemo da dvojimo o velikoj vrednosti vaspitanja za firer stvo. Ali treba imati na umu i to, da Nemci za ovakvu instituoiju imadu naročiti smisao. Uveren sam, da su bili mnogi posetioci ovogodišnje Olimpijade u Berlinu iznenadeni, kada su čuli, da je prvi nemački govornik za-počco svoj govor rečima:	»Mein
Fiihrer...«
Od daljnjih principa sadašnjeg nemačkog vaspitanje cesto se ponavlja i več poznati princip totaliteta i dinamike. Vaspitanje ima da bude totalno (svestrano), ni samo duševno ni samo telesno. Vaspitanje uopštc nema da bude ni samo nauka ni samo vežbanje. Onaj koji se samo služi naukom, može da bude učitelj, ali nikada vaspitač. Razume se samo po sebi — naime u Nemačkoj — da uz duševno i telesno vaspitanje spada i političko vaspitanje, i to več od najranije mladosti. Takvo jedinstveno vaspitanje stvara karakter, koji sc onda najlepše pokazuje na igralištima. Fizičko vaspitanje nije samo ječanje muskula, nego čovek mora da bude kod svake vežbe prisutan sa svim svojim duhom. Pre se u Nemačkoj polazilo više s medicinskog i hi-gijenskog gledišta, naročito kod telovežbe žena, a što se danas smatra kao pogrešno, jer je po rečima jedne do-centkinje, profesorice pomenute akademije, fizičko vaspitanje stvar vaspi-tača. Princip totaliteta izražava se danas i u metodici. Danas se više ne ras-članjuju pojedini gibovi, jer kod svakog pokreta,po jednakom mišljenju raznih učitelja telovežbe, radi čitavo telo.
Prvodecembarski fcro/ Sokolsk o g glasnika izići ee iz štampe već 27 o. m.
Gradivo za koje se želi da bude objavljeno u tome broju treba uredništvo da primi naj-dalje do 22 o. m.
Oglase za taj broj primaće uprava lista do 24 o. m.
UREDNIŠTVO I UPRAVA USTA
Sokolska proslava dana osio&odenja češkoslovačkog naroda u Zagrebu
Jedna novina u Sokolstvu
Celokupno Sokolstvo je jedna velika porodica. Svi pripadnici Sokolstva medusobno su »rodni po sokolskom bratstvu, kao članovi te velike poro-dice. Takvo osečanje srodnosti u sokolskim redovima vidno se manifestu-je kod svakog svesnog pripadnika pri svakom susretu s diugim članom te naše sokolske porodice.
Postoji, medutim, način da se ta srodnost pojača. Naročito ta moguč-no'St postoji izmedu sokolskih jedi-nica. Mislimo na kumstvo prilikom razvijanja barjaka člansikih i nara-štajskih.
Obično se do sada za kumstvo obračalo na ljude, koji imaju u društvu ugledniji položaj, bilo politički bilo ekonomski. Očekuje se uvek pri tom na izvesnu potporu, koju takvo kumstvo toj jedinici može doneti. I .zaista te su potpore u vezi s time do-lazile, jer kumovi obično poklanjaju jedinicama te barjake, a to je znatna pomoč.
Ali, mi smo uvereni, da bi sa sokolskog gledišta bilo mnogo bolje da sc u ovakvim slučajevima, u koliko je više moguče, ta potreba zadovolja-va u našim sokolskim redovima na taj način, što bi se bratske jedinice obračale za kumstvo drugoj bratsko j jedinici.
Ovakvo uverenje mi smo dobili iz jednog primera, da se bratska četa Krčediri obratila za kumstvo bratskom Sokolskom društvu Beograd IV — na Čukarici, prilikom razvijanja svoje članske zastave, i ovo se tome pozivu odazvalo.
Mi znamo koliko je u našem na rodu veliko osečanje duhovne srodno sti izmedu kumova. U ovom slučaju takvo osečanje srednosti preko ovoga čina prenosi se na celokupno članstvo obeju jedinica; kod njih posle toga nastaje veča srodnost, toplija oseča-nja. Te jedinice kao kumovi trajno če pružati jedna drugoj sve moguče potpore prilikom sokolskih manifestacija u njihovim redovima, dok se kod slu-čajeva kurrfstva van sokolskih redova posle isamoga čina razvijanja zastave kod kuma darodavca zastave gase ose-čanja duhovnog srodstva, i največma medu njima prcstajc svaka veza.
U istaknutom primeru bratsko Sokolsko društvo Beograd IV darovalo je bratskoj četi Krčedin novo vratilo, kao kumski dar, jer bretska četa nema sprava za vežbanje. Taj dar je uči-nio znažan utisak na sve pripadnike bratske čete. Na obe strane pojačana su osečanja srodnosti, od osečanja so-kolskog bratstva na viši stepen — duhovnog srodstva. Na sam dan razvijanja zastave bratsko društvo Beograd IV odvelo je znatan broj svojih pripadnika na javnu vežbu bratske čete, s večini brojem vežbaea, čime je doprinelo večem uspehu te vežbe u tehničkom pogledu. Na sve prisutne sam čin kumstva učinio je prijatan utisak.
Neka bi ovaj primer, kao veoina koristan s gledišta sokolskih interesa, poslužio za ugled ostalim jedinicama
u buduče. k Simeunovič, Beograd
češkoslovački državni praznik proslavilo je Sokolsko društvo Zagreb I vrlo uspclom priredbom, koja je odr-žala u nedelju 25 oktobra o. g. po podne u Sokolskom domu. U velikoj dvorani sakupilo se uz članstvo zagre-bačkih sokolskih društava veliki broj odličnih gestiju. Priredbu počastili su svojom posetom gg. banski inšpektor Vjenceslav Potočnjak, u zastupanju gospodina Bana i prosvetni inšpektor Dragutin Perc, u zastupanju gospodina podbana. Komandant armije gosp. arm. dene ral Pantelija Jurišič došao je lično na proslavu. U velikom je broju bila zastupana zagrebačka če-škoslovačka kolonija odnosno njihova društva sa zastupnikom službeno sprečenoga generalnog konzula gosp. vicenkonzulom ing. Hladikom na čelu. Bili su prisutni i mnogi članovi Jugo-slovenskc - češkoelovačke lige sa svojim pretsednikom bratom Dušanom Bogunovičcm, čsl. igeneralštabni pu-kovnik g. Ambrož, nadalje pretsednik Narodne odbrane g. Ivan Malinar, tajnik Jugoslovenske matice g. Fran Baf te kao zastupnici Sokolske župe Zagreb brača Ivanko Bendiš i Milutin Urban. Češku ‘besedu zastupao je pretsednik g. Vojtjeh Zbornik, Čehoslo-vačku obec g. Karel Zavadjil, Udru-ženje češkoslovačkih žena pretsednica sestra Anuška Krojcbereger, a Ruski Sokol u Zagrebu starešina br. Fedor Vjatkin. Pitomice srpskog devojačkog internata <lošle su sa svojom gdorn na-stavnicom.
Dvorana sama bila je iskičena ju-goslovenskim i češkoslovačkim zastavama te lepim srcima u bojama obih državnih zastava. Uz pročelje, gde se nalazio relijef Nj. Vel. Kralja Petra II, bile su postavljene slike pretsednika osloboditelja brata dra. Tomaša Ma-sarika i današnjeg pretsednika bratske Češkoslovačke Republike brata dr. E. Beneša.
Program, izraden po prosvetnom odboru Sokola 1, odvijao se brzim tempom. Nakon Sokolskog pozdrava, ot-pevanog po zboru članica pod vodstvom brata Augusta Gostinčara, odr-žao je pozdravnu reč zamenik dru-štvenog starešine brat dr. Pran Brnčie, koji je izneo neke zanimljive izjave osnivača Sokolstva dra Miroslava Tir-ša o uzajamnosti sviju Slavena i njegova proročanska predvidenja o budu-čoj Jugoslaviji.
Sokol I gaječi vazda u krugu svoga članstva sveslavensku ljubav i htejući da_ dade i vidnog izražaja tim svojim sTavenskim osečajima, a naposc svojoj ljubavi prema bratskom češkoslovačkom narodu, odlučio je da pred Sokolskim domom na sam sokolski praznik t. j. 1 decembra o. g. zasadi dve lipe, jedmi u počast prvog pretsednika bratske češkoslovačke Republike brata Tomaša G. Masarika,^ a drugu na uspomenu neumrloga našega blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Ovc su reči kao i celi govor brata Birnčiča prim-ljcnc sa silnim odobravanjem, koje je doseglo vrhunac, kad je orkestar ^a-svirao češkoslovačku državnu himnu.
Pretsednik prosvetnog odbora Sokola I, brat Viktor Ilajmer, održao je zatim odulje predavanje o vezama duha i srca izmedu brače Cehoslov.ika i Jugoslovena. Završujuči svoj ^ovor prikazom dogodaja u oktobru 1913, koji su doveli u Pragu do 28 oktobra, a kod nas do 29 oktobra, obnovio je na koncu zavet vernosti jugosloven-skog Sokolstva bratskom češkoslovac-kom narodu. Vrlo lepo deklamovao jc naraštajac Marič Katalinicevu patnot-
sku nesmu »Brači (lehoslovac-ma-, ubrao iskreni i zasluzeni aplauz ^
Prekrasnu tačku programa »Praz-ska pohadka« reeitovala jc cuvstveno i poletno odlična $osću 11с1д Vr* baničeva na češkom jeziku uz pratnju sestre Dragico Pitner (glasovir) i brata Mirka Lcpe-a (gusle). Kad na koncu recitacijc pratnja prelazi u motiv češke himne, a mala naraštajka oven čava Beneševu sliku lovorovom ven
cem sa trakama u jugoslovenskim bojama, niko se nije mogao uzdržati od ganuča i zahvalnosti. Ta zahvalnost išla je i vrsnu recitatoricu i njezinu pratnju, koji su ovim prikazom u velike zadužili sve slušaoce. Izvadači na-gradeni su dugotrajnim iskrenim pUes" kom. Mnogo priznanja za svoje otvo-rene bratske reči ubrao je i pretsednik Jugoslovensko - češkoslovačke lige, br. Dušan Bogunovič, koji je u svom krep-kom govoru istakao glavne smernice uzajamnog rada obaju bratskih naroda i veliku ulogu Sokolstva uopče, a Sokolskog društva Zagreb I napose u tom svetom i rodoljubnom nastojanju.
Nakon što se službeni reprezentant brače Čehoslovaka, g. vicekonzul ing. Hladik na našem jeziku zahvalio Sokolu I, muzika je zasvirala jugoslo-vensku državnu himnu, a iza toga cela je dvorama zapevala sokolsku himnu »Oj Slaveni«. Time je bio oficijelni deo proslave dovršen. Posetioci seli su zatim za stolove ili se zavrteli u kolu, koje je otvorio brat potstarešina dr. Brnčič s gospodom Helom Vrba-ničevom. Sva je publika bila ugodno iznenadena prvim nastupom društve-nog salonskog orkestra, koji je i u programnom i u plesnom delu pod vodstvom brata Frana Potočnika iz-veo svoju zadaču na opče zadovoljstvo. Posebni odbor, koji su sačinja-vali tajnik brat Konstantin Jugovič te sestre Dragica Brkič, Ljubica Ha-bijanec, Josipa i Zinka Varović i ovog je puta savesno izvršio svoju zadaču. Priredba je zaključena u 10 sati uveče ostavivši u dušama i srcima svili posetilaca najprijatniju uspomenu.
P—r.
Sokolska radio-predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD .
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 1 novembra predaje br. Ga-vra Miloševič, Cetinje, o temi: »Cetinjski manastir u svetlosti sokolskoj«;
dne 5 novembra predaje br. J°" van Udicki, Sremska Mitroviča, o temi: »Reč u sokolani«;
dne 12 novembra predaje br. Branko Polič, Sv. Lenart, o temi: »Misli o vaspitanju«;
dne 15 novembra predaje br. Marijan Tratar, Novo Mesto, o temi: »Sokolska propaganda u sok. štampi«;
dne 26 novembra predaje br. Ga' vira Miloševič, Cetinje, o temi: »Uje-dinjenje Črne Gore sa Srbijom ili značaj 26 novembra za Jugoslaviju«;
dne 3 decembra predaje br. Mir«' slav Milin, Beograd, o temi: »Sokolski telovaspitni rad posmatran uporedo s telovaspitnim radom športa«;
dne 6 decembra predaje dr. Josip Pipenbaher, Ljubljana, o temi: »Grcka gimnastika i Sokolstvo«;
dne 10 decembra predaje br. Iv®1} Sedlaček, Beograd, o temi: »Koristi
telesnog vaspitanja«;
dne 17 decembra predaje br. bta ko Trček, Ljubljana, o temi: »зус' stranost sokolskog telesnog uzgoja«, ilne 20 decembra predaje sestra Milena Gruborova, Beograd, o temu »Sokoliea današnjicc«.
Knjige i listovi
IVAN KVESIĆ: NJ. KR. VIS. KNEZ-NAMESNIK PAVLE
Pod gornjim natpisom izdao vinar g. Ivan Kvesić	"	života
su sabrani zanimljivi poua^* , . NJ. Kr.
p-*;
knjigubr. župama, društvima ectama kao informativni, i aktudnu^da je iw
ručo za svoje knjižnice.	\\j.
dobiti kod pisca. Beograd* Kne/ M hajlova ulica 17/1V, uz cenu od 10 Din.
God. VII.— broj 43
»S O K O L S K I GLASNIK«
str. a
Neslo o ruskom Sokolstvu
Širim slojevima jugoslovenskog Sokolstva malo je što poznato o radu ruskog Sokolstva u našoj zemlji. Stoga u cilju boljeg međusobnog upoznava-nja objavljujemo ovo nekoliko redaka o organizaciji i zadacima ruskog Sokolstva.
Hu.sko Sokolstvo u Jugoslaviji or-ganizovano je, postoji 1 deluje na os-novu. posebne uredbe o ruskom Sokolstvu, donesene dne 21 januara 1930 i odobrene od Ministarstva unutrašnjih dela 8 maja 1930.
U toj uredbi, kojom je označen za-datak i delokrug ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, stoji izmedu ostalog i sledeče :
»Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji sastavni je deo Saveza ruskog Sokolstva u inostranstvu, kome je cilj da sačuva i širi Sokolstvo kod ruske emigracije, da ne propadne sokolska ideja kod ruskog naroda, pošto je Sokolstvo u Savezu sovjetskih socijalis-tičkih republika (bivša Rusija) zabra-njeno i ne postoji.«
»Rusko Sokolstvo u inostranstvu stvara kadar ruskih Sokola i Sokolica, koji moraju, čim se vrate u svoju otadžbinu, da pokriju Rusiju mrežom sokolskih društava, koja bi radila na telesnom i duhovnom ozdravljenju ruskog naroda, pa ga uputila u pravcu prijateljstva i bratske ljubavi prema ostalom Slovenstvu.«
»S obzirom na ovu ulogu ruskog Sokolstva, a i na teške prilike pod ko-jima se nalaze ruski Sokoli van svoje otadžbine, Sokoli Kraljevine Jugoslavije, svesni sokolske ideje, moraju da potpomažu braču Ruse u njihovom so-kolskom radu.«
Napred izloženom nema se šta dodati niti pak objasniti, več samo kon-statovati, da navedeni stavovi iz ove uredbe nisu samd lepe mrtve reči, več da se to privodi zaista i u život i ostva-ruje u punoj meri.
Od sviju mnogobrojnih ruskih nacionalnih organizacija u inostranstvu, rusko Sokolstvo je najistaknutija i naj-aktivnija organizacija, koja se naročito u poslednje vreme rapidno širi i ojačava, jer kroči pravim sokolskim putem, uzgajajuči svoje članstvo fizički i
duhovno na korist svoje napačene maj-ke otadžbine.
Prva zadača ruskog Sokolstva je sačuvati rusku decu i naraštaj od denacionalizacije i stvoriti kadar svesni h ruskih Sokola i Sokolica koji bi, kada budu dozvolile prilike, došli kao spremni vode i učitelji na polju nacionalnog rada u oslobodenoj Rusiji od tuđeg jarma.
Rusko Sokolstvo rasejano je sada širom celog sveta: u Francuskoj, Polj-skoj, Letoniji, Estoniji, čehoslovačkoj, Bugarskoj, Severnoj i Južnoj Americi, Kini i dr., a ponajviše ruskih sokolskih jedinica nalazi se u bratskoj Jugoslaviji. Računa se, da svega postoji preko 60 ruskih sokolskih jedinica, od kojih polovina otpada na Jugoslaviju.
Ruski Sokoli rade pod teškim prilikama, prilagodavajuči se zakonima i običajima tudih država, ali oni ne klonu duhom, več s verom u uspeh marljivo rade po određenom planu, po ustanovljenom programu. Kod sviju njih bez razlike jedna je težnja: biti u svakom pogledu korisni napačenom ruskom narodu, biti spremni, probuditi i učvrstiti u ruskom narodu putem agil-nog rada i zdrave propagande nacio-nalnu svest i odgojiti ga u prijateljstvu i bratskoj ljubavi prema celokupnom Slovenstvu.
Mi ruski Sokoli čvrsto verujemo, da je Rusija potrebna Slovenstvu, kao što znamo, da je i Slovenstvo u istoj meri potrebno Rusiji.
Mi se ne varamo kad mislimo da, sem slovenskim, ni jednom drugom narodu nije stalo da se vaspostavi velika nacionalna Rusija. Največa zasluga za uspešan rad ruskog Sokolstva pripada bratskom Sokolu Kraljevine Jugoslavije. Obnovljena močna Rusija, zajedno s nama, umeče da sc oduži junačkom jugoslovenskom narodu, koji se i u naj-težim prilikama i u doba svakojakih kriza u celom svetu, nije odrekao bedne i sada beskučne ruske brače, te koji je išao i ide putem, koji je uklesan u istoriji Slovenstva največim Slovenom i idejnim Sokolom — blaženopočivšim Viteškim Kraljem Aleksandrom I Uje-diniteljem.
Ing. N. Kadesnikov, Beograd
Iz Sokolske župe Beograd
Sednica zbora društvenih i čelnih načelnika 1 načelnica
Scdnica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica Sokolske župe Beograd održana je u nedelju 25 oktobra 1936 god. u vežbaonici Saveza Sokola u Beogradu. Zboru je prisustvo-va!o 79% društava in 23% četa iz župe sa 104 lica, od kojih je bilo članova 76, a članica 28.
U prisustvu starešine župe brata Staje Stajica, zbor je otvorio u 8 časo-va ujutru načelnik župe brat Petar Čo-lovič. U ime uprave župe pozdravio je sve prisutne starešina i poželeo je sre-ean rad.
Iza kako su podnešeni krači izve-štaji o smetnjama na koje nailaze jedi-nice u svome radu, govoreno je o nači-nirna na koje te smetnje treba uklanjati, pa da uspeh bude veči.
Posle detaljnog proučavanja done-ta su sledeča važna rešenja:
1) Utvrden je program rada jcdi-nica za 1937 godinu. Ovim programom predviden je minimalan rad, koji moraju da izvrše: župa, okružja, društva i čete.
2) Prihvačena je s malim izmenama predložena reorganizacija po okruž-jima. Okružja se svode od 7 na 5, a sokolska društva iz Beograda i Zemuna ncčc više sačinjavati zasebno okruž-je, več sc rasporeduju, kao pomoč u tadu, ostalim okružjima. Nova podela Stupice na snagu 1 januara 1937 godine.
3) Primljen je s malim izmenama nov načrt takmičarskog reda.
4) Utvrdena su takmičcnja u 1937
god. i to: za prelazne darove članova četa, muškog i ženskog naraštaja; za prvenstvo župe članova, članica i stanje brače; dalje: smučarske, plivačke i u skladbama za javne nastupe i utak-. mice u igri »odbojci«.
5) Da se održi župski slet 1937 godine u Beogradu.
6) Da župa nastoji svim silama da dode do svoga sopstvenog letnjeg vež-bališta na kome bi mogli da sc nesme-tano održavaju sletovi, javne vežbe i utakmice i da dode do svog sopstvenog plivališta, gde bi moglo članstvo malo više da gaji plivanje i da se tak-
mici.
7) Da se obrati još veča pažnja na stvaranje i usavršavanje prednjaka, jer na prednjacima leži največi deo rada i od istih zavisi i uspeh Sokolstva.
8) Da se u još večoj meri nego što je to do sada činjeno nastoji, da se u sokolske redove privlači veči broj omladine, gde bi se gajila u sokolskom, viteškom i nacionalnom duhu, a odvla-čila od raznih poroka i pogrešnih shva-tanja s kojima obiluje današnjica.
Zbor je zaključen u 18 časova s tim, da se svi doneti zaključci i načrti budučeg rada umnože i pošalju svima jedilnicama na dalji rad i upravljanje.
Brat načelnik P. Čolovič zaključu-juči ovaj radni zbor pozvao je sve prisutne na još jači i intenzivniji rad po jedinieama, skrenuvši im pažnju da se u celosti pridržavaju donetih zaključka.	M.	J.
* * *
Sokolsko drušlvo Beograd IV
Sokolsko društvo Beograd VI trudilo se, da za pet godina svoga života odgovori što više sokolskim zadatci-ma. Uspelo je da pod svoje krilo prikupi priličan broj omladinaca, uspelo je da im unese u dušu sokolsku misao i da im ulije u srce ljubav prema Sokolstvu. Uspelo je da na Dušanovcu, siro-mašnom predgradu Beograda, otme ka-fanama i uličnom zlu lep broj mladeži i da ih priveže uza se sokolskim vežba-ma i sokolskim priredbama.
Sokolsko društvo Beograd VI je spremno i željno da okupi što više mladeži oko sebe, da što više naraštaja provede kroz svoju sokolanu, da vaspita što moguče bolje za sokolsku misao što više članova. A postoji velika potreba da sc mladež sa siromaš-
nog predgrada na Dušanovcu vaspita-va sokolski i upučuje pravim stazama, da živi i radi za slavil i čast domovine.
Sokolsko društvo Beograd VI nema svoga doma, i zbog toga je u dosa-danjem svome radu mnogo ometano. Ono nema pravoga mesta, gde če sačuvati prikupljene, i gde če prikupiti i vaspitavati nove naraštaje. Njemu je potreban što pre Sokolski dom, toplo sokolsko gnezdo, odaklc če izletati zdrava i snažna sokolska jata.
Gradsko poglavarstvo je za taj cilj ustupilo ovom društvu zcmljištc od 2134 kv. m. u Tabanovačkoj ulici. Potrebno jc što pre pribaviti sredstva za zgradu — sokolanu, jer se Sokolsko društvo Beograd VI nalazi u po-drumskim prostorijama osnovne ško-
le Kralja Petra II. n Maruličevoj ulici 8, odaklc če se morati uskoro seliti.
Zbog toga sc ovo društvo ovim putem obrača brači i sestrama, svima dobrim i plemenitim ljudima i svima rodoljubima sa najtoplijom molbom
za pomoč, da bi što pre moglo podiči svoju sokolanu.
Imena večih prilaženika, kao i ostalih biče upisana na vidna mesta u Sokolskom društvu Beograd VI, koja če se čuvati kao večna uspomena.
Iz Sokolske župe Celje
Vabilo
na plenarno sejo župne uprave, ki bo v nedeljo, 8. novembra 1936 ob pol deseti uri v zborovalnici Celjske posojilnice v Narodnem domu v Celju.
Dnevni red:
1. Poročila načelništva in blagajnika.
2. Poročilo uprave Župnega vestnika.
3. Poročilo o župnem zletu.
4. Savezna okrožnica v zadevi sokolskih funkcionarjev-politikov.
5. Vabilo CMD na mariborski sestanek v zadevi narodno obrambnih problemov.
6. občni zbori društev in čet.
7. Sokolska Petrova petletka.
8. Delanezmožne cdinicc, ukrepi in predlogi,
9. Prošnje posameznih cdinic.
10. Slučajnosti.
Župna uprava.
* * *
Dodelitev premoga za telovadnice.
Direkcija držav, rudnikov v Sarajevu je dodelila naši župi 158 ton brezplačnega premoga orehovca iz drž. rudnika Velenje. Premog prejmejo dru-
štva:	Braslovče, Celje, Gomilsko,
Hrastnik, Laško, Mozirje, Polzela, Rajhenburg, Senovo, Sevinca, Sv. Pavel pri Preb., Šmartno ob Paki, Šoštanj, Velenje, Vojnik, Zagorje ob Savi. Društvu Zidani most bo naknadno odkazan. Posamezna društva so prejela premog po razmerju obsega in uporabi telovadnice. Navedena društva morajo premog dobaviti najkasneje do 30. novembra t. 1., ker ga pozneje uprava rudnika v Velenju pod nobenim pogojem ne bo oddajala. Ne katera društva imajo dodeljenega pol vagona premoga, to je 10 ton. Da ne bo nepotrebnih in brezuspešnih reklamacij, poudarjamo, da zaračuna železniška uprava polno vagonsko tovorni no, četudi je pošiljka lažja. Župna uprava je svoječasno poslala tiskovine za prijavo le onim edinicam, ki so se same priglasile in onim, ki so tudi 1 ni dobavile premog. Dodelitev premoga po direkciji drž. rudnikov v Sarajevu je za letos zaključena, zato naj edinice nikar ne pošiljajo naknadnih prošenj. Zamudniki, ki bi premog potrebovali, so sami krivi, ako ga ne dobijo.
V župski slel 1 I župski prosvetni slei Sokolske župe Kragujevac
XVI godišnja skupština Sokolske župe Kragujevac, koja se održala 29 marta ove godine u Vrnjačkoj Banji, rešila je, da se 1937 godine održi u Kragujevcu V župski slet. Sada je uprava župe, na predlog Tehničkog i Prosvetnog odbora župe definitivno rešila, da se taj slet održi 22, 23 i 24-og maja 1937 godine u Kragujevcu, a u isto vreme, da sc održi I župski prosvetni slet.	ч
Sokolska župa Kragujevac je na-vršila več 15 godina svoga postanka, a tako isto i sokolski prosvetni rad u njoj navršio je več 5 godina sistemat-. skog i planskog napora. Ovi sletovi bi trebali da pokažu sve one rezultate, koje je župa postigla na svima poljima sokolske delatnosti na svojoj teritoriji i u svojim društvima i četama, kojih je bilo prilikom njenog osnivanja 1921 godine — svega 8 društava, a sada ih ima 22 društva i 89 četa, svega, dakle 111 jedinica.
Prema projektu Tehničkog odbora na V župskom sletu če, pored Sokola, nastupiti i naša hrabra vojska i učenici srednjih i osnovnih škola iz Kragujevca i najbliže okoline. Na utakmicama če učestvovati i starija brača, kao i sokolska konjiča. Na utakmicama če učestvovati i vojska s teritorije Šuma-diske diviziske oblasti.
Prema projektu Prosvetnog odbora na I župskom prosvetnom sletu učestvovače na utakmicama guslari, tamburaški i drugi pevački i instrumentalni zborovi, sokolska pozorišta i po-zorište lutaka. Biče i utakmice u na-rodnoj nošnji i narodnim igrama. Po-bednici če učestvovati na prosvetnoj akademiji, a pored toga če dobiti i diplome ili druge nagrade. Prirediče se i
sokolska izložba, koja treba da prikaže celokupan rad Sokolstva na selu, kao i u varošicama i varošima Šumadije. Uopšte užev ovaj I župski prosvetni slet treba da bude smotra celokupnog sokolskog prosvetnog rada za poslednjih 5 godina, otkako sc u našoj župi sprovodi organizovani i planski sokolski prosvetni rad.
Iako ima još do slcta dosta vremena, ipak jc več sada izabran i Sletski odbor, koji sačinjavaju brača i sestre iz uprave župe i njenih odbora, a za-tim iz obaju društava u sedištu župe.
Sletski odbor je sestavljen ovako: pretsednik: Miloje Pavlovič, starešina župe; potpretsednici: Dragoljub Milovanovič i Petar Jevdevič, starešine kra-gujevačkih društava; načelnik: Josif Prohaska, načelnik župe; načelnica: Bo-siljka Aksentijevič, načelnica župe; pretsednik prosvetnog otseka: Sava Dukič, pretsednik prosvetnog odbora župe; tajnik: Ilija Pavlovič, župski tajnik.
Sletski odbor sačinjavaju i 7 otseka i to: I tehnički (voda Josif Prohaska); II propagandni (voda Sava Dukič); III finansijski (voda Petar Noži-nič); IV gradevinski (voda Vojin Bra-tuljevič); V stanbeni i za prehranu (voda Jovan Pavičević); VI saobračajni (voda Jevrem Mitrovič) i VII lekarski (voda dr. Božidar Jurišič). Svaki otsek ima po nekoliko članova. Pred slet biče izabran i naročiti počasni sletski odbor, u koji če uči svi najviši pretstavnici gradanskih i vojnih vlasti.
Tehnički i prosvetni odbor su več poslali potrebna obaveštenja svima je-dinicama, dok če detalji biti docnije utvrdeni.	S.	Đ.
Sveslovensko sokolsko veče u Sarajevu
Sarajevska Sokolska društva: Matica, N. Sarajevo, Vratnik i Bistrik te Ruski Sokoli, u zajednici sa slovenskim ligama u Sarajevu, prireduju 4 febru-ara 1937, u svečanoj sali Oficirskog doma, II sveslovensko sokolsko veče.
Prošlogodišnja priredba, održana 1 II 1936, uspela je u svakome pogledu, te su sarajevski Sokoli zaključili da svake godine na Štrosmajerov dan održe ovu priredbu, koja če vremenom postati sokolska tradicionalna zimska priredba.
Ovaj zaključak potvrdila je i glavna godišnja skupština Sokolskog društva Sarajevo - Matica. Sokolstvo, kao najizrazitiji sveslovenski idejni pokret na taj način sačuvače u večitoj uspo-meni velikog sina našega naroda, veli-koga Slovena — biskupa Štrosmajera.
Ova priredba treba da ima nacionalni i simbolični karakter. Smisao za narodne nošnje, nabavka istih od stra-np naših članova i članica treba da je sastavni deo sokolskog odela, sokolskog ponosa i ljubavi za selom.
Ove priredbe neka budu jedna vrsta prosvetno - zabavnog sleta poje-dinih župa, kako bi članstvo zajedno
s ostalim slovenskim ligama bilo u stalnom dodiru, radeči, šireči i ostva-rujuči veliku sokolsku sveslovensku ideju bratstva, sloge i jedinstva.
Sveslovensko sokolsko veče mora bezuvetno da bude dostojna priredba, savršeno organizovana i uspela.
Sarajevsko Sokolstvo poziva braču i sestre širom slobodne ujedinjene — sokolske Jugoslavije na Sveslovensko veče.
Zdravo! Na zdar! Czolem!
Zdravstvujte! Zdraveite!
Sokolsko drušlvo Veleluka
Prigodom češkoslovačkog držav-nog praznika 28 oktobra, naše je društvo održalo prfgodno predavanje. Predavanje je održao brat Simatovič V. Antun. Sokolska glazba otsvirala je češkoslovačku himnu »Kdc domov mu j«, sokolsku himnu »Hej Sloveni« i još nekoliko koračnica. Ova skromna ali lepa priredba našeg društva osta-vila je na prisutne vrlo ugodno ras-položenje.
toku tab malo sladkorja. ?
V vsakem Kneippovem zrncu je 3/4 dragocenega praže-. nega sladnega sladkorja. Potem tudi . ni čuda, če je trebd le še prav malo sladkorja za dober, zdrav zajtrk iz
Knei
sladne
ve
226-5
V Zidanem mostu poslavljajo spomenik Viteškom Kralju Zedinitelju
Agilno Sokolsko društvo Zidani most je na pobudo prednjaškega zbora sklenilo postaviti nepozabnemu Sokolu Viteškom kralju Aleksandru I. Zedinitelju 3 m visok spomenik, ki naj bi se odkril letos prilikom druge obletnice njegove smrti.
Spomenik je zamišljen na 200 m visoki skali baš nad zidanmoškim trgom, s katerega je krasen razgled po vsej dolini.
Članstvo in naraščaj je pričelo z delom lastnih rok. Ni se strašilo truda in strmine. Vsak kamen jc bilo treba prinesti po strmi in spolzki poti. Saj se je gradil spomenik Njemu, ki je žrtvoval svoje dragoceno življenje za Domovino.
Delo je lepo napredovalo do polovice, ko sta dež in sneg preprečila pravočasno dovršitev. Slovesnost se je zato morala omejiti na odkritje spominske plošče, določene za vzidavo v spomenik. Spominsko ploščo je okusno izdelal prednjak brat Strniša Marjan.
V nedeljo, dne 11. t. m. dopoldne so slovesnost otvoriie tri štafete ob 9. uri 15 min. Prva štafeta moškega naraščaja je prinesla gorečo bakljo v roke bratu starešini, ki je prižgal žaro ob vnožju katafalka; druga štafeta ženske dcce je prinesla venec s spominskim trakom, tretja štafeta moške de-ce pa je izročila dve državni trobojnici. Vsi navzoči so bili presunjeni po tej lepi gesti. Železničarsko godbeno društvo je zaigralo žalostinko, nakar je brat starosta v globoko zajetem govoru orisal življenje nepozabnega kralja s posebnim poudarkom na zaupanje, ki ga jc pokojni kralj gojil napram Sokolu.
Med sviranjem državne himne je brat starosta odkril ploščo. Obenem jc navzočim sporočil sklep, da sc vrh Klausenstein preimenuje v »Aleksandrov vrh«. Priporočil je vsem naj odslej nc pride preko ust Zidanmoščana več beseda Klausenstein, ki nas spominja na naše robstvo. »Aleksandrov vrh« naj straži nad zavednostjo Zidan-moščanov; po vsej dolini, viden naj nas spominja na sveto oporoko: Čuvajte Jugoslaviju!
S to slovestnostjo in zamislijo, ki se je vseh globoko dojmila, se je Sokol Zidani most dostojno oddolžil spominu Viteškega kralja. Spomenik bo te dni dovršen. Ob njem se bodo zbirali vsako leto Zidanmoški Sokoli in obnavljali prisego zvestobe kralju in domovini.
Program i rad u Sokol, društvu Mokrin.
U seoskim društvima ne počinje rad s kalendarskom godinom, nego od jeseni do početka leta. Tako je i u našem društvu posle velikih letnjih po-slova, i na završetku jesenj škili, otpo-čeo jc normalan rad tek u drugoj polovim septembra. Stoga su održane 2 sednice upravnog odbora i jedna prosvetnog odbora. U prvom redu pristu-pilo sc reviziji članstva, kako vežbaju-čeg tako i potpomažučeg. Svi oni, koji redovno ne posečuju vežbe opomenuti su, i ako i dalje nc budu dolazili brišu se, kao i oni koji ne plačaju redovno članarinu.
U tehničkom radu učinjcn je ras-pored časova svih kategorija i uvežba-vaju se vežbe za prvo-decembarsku akademiju. Dalje su prijavljeni članovi, koji če pohoditi župski prednjački tečaj, a verovatno če se održati i društveni prednjački tečaj.
Za prosvetni rad sastavljen je obi-lan program, i ako se u celosti izvede
biče to dovoljan uspeh rada u društvu. Svake nedelje ima se održati po jedan govor pred vrstom. Predvidena su i predavanja kako za Sokole tako i za narod. Pozorišni otsek takođe je po-čeo i u pripremi su »Kir-Janja« i »Sokolska majka«. Tamburaški zbor će se reorganizovati. Sada je otvorena či-taonica i knjižnica. Citaonica prima pored sokolskih listova još »Politiku«, »Dan« i »Ošišani jež«. Knjižnica ima oko 600 knjiga, a samo je ove godine kupljeno od Srp. književne zadruge 10 kola u vrednosti 800 dinara. Društvu je olakšan rad, jer ima sve potrebne prostorije u Domu Kralja Petra I O-slobodioca.
Na zadnjoj sednici upravnog odbora, donešena je odluka, da se u društvu osnuje jahački otsek, pošto za isti postoji mogučnost, jer braea, koja su služila u-vojsci u konjiči, moraju i posle imati ne samo konja, nego i sav pribor. Pokušače se u toku ovc godine s organizovanjem streljačkog otseka. Kao što spomenuh program jc obilan, samo svi funkcioneri pa i članovi treba svojski da pregnu na posao, ne osla-njajuči se jedan na drugog, i ne gleda-juči da li je neko više uradio a neko manje, i uspeh neće izostati. D. A.
Naši pokojnici f Bral Ananije Grubješić
Dana 17 oktobra o. g. preminuo je u cvetu svoje mladosti, u 26 godini života, brat Ananije Grubješič, učitelj u selu Mlakvi, opštinc Kosinj.
Uz svoj naporni, prosvetni i nacionalni rad na selu, naročito se isti-cao u sokolskom radu.
Sokolska četa Lipovo Polje izgubila je u njemu jednog od najvrsnijih svojih članova, koji je služio kao primer pravog Sokola i brata.
Retki su ljudi, koji su se s tak-vim oduševljenjem odavali poslu, kao što je to bio brat Ananije.
S fanatičskim oduševljenjem oda-vao sc svakom poslu narodnom. Stvo-ren za učitelja bio je upravo umetnik u ophodenju sa selom. Kao retko tko poznavao je dušu narodnu, i sa ne-verovatnom energijom znao se odu-preti svemu onome, što u selu ne valja, i steči poštovanje od seljaka i ako još mlad kao čovek, a još -mladi kao službenik u spomenutom selu.
Pošten, karakteran, neustrašiv u propovedanju stvari kojoj služi, iza-zivao je, iako još relativno mlad, poštovanje sviju.
Samo poznavalac stvari i neposredni posmatrač, može shvatiti s kolikim jo uspehom vršio tešku dužnost svoju učiteljeku na selu. Retki su učitelji, koji bi tako iskreno bili oplakani od naroda, kao što je to bio brat Ananije.
Na pogrebu, koji jc obavljen dana 19 oktobra o. g., uz prisustvo čitavog naroda doline Kosinjskc, i njegovih kolega i poštovalaca iz Pcrušiča, na čelu sa sreskim načelnikom, učestvovala je Sokolska četa sa svim članstvom. Na grobu u ime čete oprostio se s pokojnikom dirljivim govorom brat starešina M. Pavlovič. Osim toga s pokojnikom su sc oprostili u ime učiteljstva njegovi drugovi Milan Balen i Gc-no Kečevič, kao i mesni sveštenik M. Diklič. Učitelj Balen iznoseči njegove vrline kao učitelja oprostio se e njim i kao rezervnim oficirom.
Slava bratu Ananiju Grubješiću!
KRONIKA
Otkriće spomenika vojvodi Vuku.
U nedelju 25 o. m. otkriven je u Beogradu na veoma svečan način spomenik našem legendarnom junaku - čet-nikti^ vojvodi Vuku. Ovoj svečanosti uz ogromno učešče naroda, četnika i vojske prisustvovali su i mnogi odlič-nici, medu kojima izaslanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Radovan Popovič, zastupnici kr. vlade, senata i narodne skupštine te generalitet. Nakon crkve-nog obreda, prizrenski episkop g. Se-rafin održao je prigodan govor o po-kojnom vojvodi Vuku i njegovim zaslugama u borbama za oslobođenje na-šeg naroda. O velikom pokojnom junaku opširno je zatim govorio g. Milan Ačimovič, advokat i bivši četnik, nakon čega je vojna muzika intonirala eetničku himnu »Spremte se, spremte četnici!« Govorili su još načelnik glav-nog generalštaba general g. Milutin Nedič, četnik Toma Trajanovič, na-
kon čega je g. Ačimovič predao spomenik na čuvanje zastupniku beograd-ske opštine, večniku g. Milutinu Ne-šiču. Ova dirljiva svečanost, kojoj su učestvovale i seda majka vojvode Vu-ca — potpukovnika Vojina Popoviča, coji je nakon tolikih junačkih podviga pao na Crnom Kamenu kod Gruništa 16 novembra 1916 godine, — i njegova kčerka, završena je polaganjem broj-nih venaca.
80 godišnjica prof. dr. Dragutina Gorjanoviča. Dne 28 o. m. navršio je osamdeset godina života naš veliki na-učnik prof. dr. Dragutin Kramberger Gorjanovič. Prof. Gorjanovič stekao je u svom bogatom naučnom radu naj-veču slavu osobito otkričem i temelji-tom obradom fosilnih ostataka krapin-skog pračoveka u svome epohalnom delu »Diluvijalni čovek iz Krapine«, napisanom na nemačkom jeziku, i »Život i kultura diluvijalnog čoveka.« Ju-bilarac je rodpm iz Zagreba, gde i da-nas živi. U svom rodnom gradu svršio je osnovnu i srednju školu, a univer-zitetske nauke slušao je u Cirihu, Minhenu te Tibingenu, gde je i polo-žio doktorat iz prirodnih nauka. Neko vreme radio je na geološkom držav-nom zavodu u Beču, od kuda se je vratio u rodni svoj Zagreb, gde je nakon nekoliko godina postao profesor univerziteta te direktor Geološko paleontološkog muzeja. Jubilarac ima velikih zasluga za geološko kartogra-firanje bivše Hrvatske i Slavonije. Napisao je veliki broj naučnih raspra-va iz svoje struke, koje su mu donele glas učenjaka svetskog ugleda, naročito pak gore spomenuto veliko delo, koje je zainteresovalo za našu zemlju inostrani svet.
25 godišnjica umetničkog rada Bo-židara Širole. U red naših najboljih savremenih komponista, čija su dela osvojila i inostranstvo, spada i dr. Božidar Širola, profesor Glazbenog zavoda u Zagrebu, koji je početkom ovoga meseca slavio 25 godišnjicu svog plodnog umetničkog rada. Dr. Sirola rodom je iz sela Žakanj, u karlovač-kom srezu. Nakon svršene gimnazije upisao sc na univerzitet u Zagrebu, gde je i diplomirao, položivši ispit iz matematike i fizike. Uz svoje univer-zitetske študije bavio se i muzikom, koju je volio još od rane mladosti. Radeči u muzičkom institutu bečkog univerziteta, promoviran je tamo 1921 godine na čast doktora muzikologije. Do danas je dr. Širola komponovao oko 70 večih kompozicija. Od njegovih dela valja spomenuti muzikalnu grotesku »Stanac«, opere »Sene«, »Ci-tara i bubanj«, »Grabancijaš« i t. d. Jubilarac je danas i pravi član Jugoslo-venske akademije u Zagrebu.
70 godišnjica književnika Ante Du-kiča. Dne 19 o. m. navršio je sedam-deset godina svog života poznati književnik i pesnik Ante Dukič, čija su nekoja dela prevedena i na češki, slo-vački, poljski, engleski, ruski, hebrejski, srpsko-lužički, rusinski te u esperanto. Naročito su poznati njegovi aforizmi iz zbirke »Pogleddi na život i svet«, nadalje zbirka pesama »Od osvita do sutona«. Dukičevu knjigu aforizama nagradila je Srpska kraljevska akademija u Beogradu. Od njegovih pesama najpoznatija je misaona pesma »Hram«, koja je prevedena pored več nabrojenih jezika još i na madžarski, rumunski, italijanski, špa-njolski i bugarski jezik, dakle na 15 jezika. Još i sada ovaj naš sedi pesnik radi, te je u Jadranskoin kalendaru za 1936 godinu objavio prekrasnu baladu u čakavskom dijalektu pod naslovom »Marija Devica«.
40 godišnjica smrti Antona Bruk-nera. Citav kulturni svet setio se jc ovoga meseca 40 godišnjice smrti ve-likog komponiste Antuna Brukncra. Ovaj veliki komponista i virtuoz na orguljama, nakon svršenih muzičkih študija, radio je kao regens hori u katedrali u Linču. Godine 1868 imenovan je zbog svojih vanrednih sposobnosti za dvorskog organistu u Bcču, gde ubrzo postaje i profesor kompozicije te orguljanja na tamošnjom konzeva-toriju. U Bcču je imao prilike da se istakne i skoro zadobijc svetski glas odličnog muzičkog pedagoga, majstora na orguljama te odličnog kompozito-ra. Naročito su poznate od njegovih kompozicija brojne simfonije i razne crkvcne kompozicije. Vanredna je njegova instrumentacija, koja je vco-ma bogata, pa su lepotu mnogih njegovih kompozicija otkrili tek u poslednjim deccnijama. Umro je 12 oktobra 1896 u Beču, navršivši 71 godinu.
Ttazne Kulturne, vesti
Dne 22 oktobra navršio je nestor slovenačkih stenografa, direktor gimnazije u penziji prof. Franjo Novak, osamdesetgodišnjicu svog života. Kako prof. Novak nije bio potpuno zadovo-ljan Bezenšekovom stenografijom, sa-stavio je 1901 god. na osnovu Bezenše-kove, nemačke Gabelsbergove i češke stenografije novu slovenačku stenogra-fiju, koja se pokazala kao veoma praktična.
Ove godine navršava se 500 godina, otkako je Ivan Gutenberg, nakon mnogih pokuša, iznašao tiskarsko slovo. Ovaj revolucionarni izum, koji je omogučio širenje nauke i prosvete, za-služuje, da se na nj ne zaboravi. Ne-mačka če ovaj jubilej proslaviti godine 1940 u Majncu na veoma svečan način; te godine, naime, navršava se i petsto-godišnjica izlaska prve štampane knjige.
Pre 75 godina izvršio je na dan 26 oktobra slavni nemački fizičar prof. Filip Rajs u Frankfurtu na Majni prve pokuse s telefonom, koji je on izumio. Njegovi savremenici nisu pokazali razumevanja za ovaj epohalan izum. Tek dve godine nakon njegove Smrti uspeo je njegov .zemljak Beo da pridobijo industrijalce za usavršenje Rajsovog izuma.
U Zagrebu je umro nakon krače bolesti 21 o. m. Josip Pavič, prvak za-grebačke drame i jedan od najboljih jugoslovenskih glumača uopšte. Pavič je bio rodom Bosanac. Gimnaziju je učio u Zagrebu, gde se je kao 20 - go-dišnji mladič priključio Mlinaričevo j kazališnoj trupi. Kasnije je nastupao u Zagrebu, Splitu, Osijeku i Beogradu, dok se opet nije povratio u svoj omiljeni Zagreb, gde je nasledio velikog prethodnika i uzornika, pokojnog Fi-jana. Pre osam godina slavio je 25 godišnjicu svog bogatog umetničkog rada, a sada je neočekivano izdahnuo svoju plemenitu dušu, dušu velikog umetnika i rodoljuba.
Početkom ovoga meseca proslavljena je u Samoboru 50-godišnjica života i 30-godišnjica književnog rada pesnika Ljube Viznera. Na ovoj proslavi učestvovali su istaknuti naši knji-ževnici iz Zagreba, koji su i izdali »Spomenicu« posvečenu jubilarcu, čije čista dobit je namenjena njemu.
U Sofiji umro jc pre nekoliko dana dr. llija Bobčev, najmladi član ugledne- porodice Bobčev, koji je bio poznat kao odličan privrednik a i pesnik te ugledan javni radnik. Dr. Ili-ja Bobčev bio je nekoliko puta i u na-šoj zemlji. Naročito je zavolio Zagreb. Pored nekoliko stranih jezika, veoma je dobro govorio i naš jezik. Od njegovih pesničkih zbiraka najpoznatija jc knjiga »Ljubimo više Bugar-sku«, a poslednje njegovo delo je knjiga »Posle gorkih zadača«, u kojoj je pokojnik sitetizovao sav svoj dotadaš-nji rad i prikazao u zbijenom obliku problematiku savremene Bugarske. Pokojni dr. Bobčev bio je saradnik mnogih stručnih dnevnika, a naročito je mnogo pisao u sofijskom »Miru«.
Dne 16 o. m. navršila se je 75 - godišnjica našeg velikog geografa dr. Ar-tura Gavacija, profesora zagrebačkog univerziteta te pretstojnika zavoda za fizičku geografiju. Zaslužni jubilarac rodom je iz Splita, gde jc i učio gimnaziju, dok jc geografiju studirao u Zagrebu i Beču. Kao srednjoškolski profesor službovao jc u Zagrebu, Splitu, Gospiču i KarlčfVcu. Godine 1911 imenovan je docentom zagrebačkog univerziteta, a nakon oslobodenja bio je nekoliko godina redovni profesor ljubljanskog univerziteta, od kuda se vratio u Zagreb. Napisao je veliki broj naučnih študija, članaka i recenzija.
Pre nekoliko dana bilo je u praškom muzeju, u dvorani Panteon, na svečan način otkriveno poprsje velikog češkog pisca i dramatiča™ Alojzija Jiraseka, koji je time uvršten u red besmrtznika čcškoslovačkog naroda. Poprsje rad jc akademskog va-jara prof. Bohumila Kafke.
Prednjak IražI namešfenje
Trgovački pomočnik mešovite struke, prednjak s društvenim is-pitom moli bratska društva (čete), da bi mu našle mesto pomočnika, ili poslovode za samostalno vodenje manje trgovačke podružnice. Polaže manju kauciju. Za uzvrat radio bi u tom društvu (četi).
Ponude slati na brata Franju Ferič, zamen, načelnika Sokolskog društva Vrbovec.
MALE VESTI
IZ NAŠIH J E D I N I C A
BEGOVHAN. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Sokolsko društvo Begovhan održalo je komemo-raciju na dan druge obletnice smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Ovoj komemoraciji prisustvovalo je sve članstvo i mnogi prijatelji Sokolstva te je ista obavljena na dostojan način i s puno pijeteta. Brat starešina je održao pomen-govor o mrtvom Kralju; recitovane su deklamacijo o mrtvom Kralju.
Komemoracija je završena klicanjem nezaboravljenom Kralju Mučeniku i našem dičnom starešini Kralju Petru II.
BELI MANASTIR. — Osnivanje nove sokolske čete u Bolmanu. Nakon uspele propagandne javne vežbe, koju su na rodendan Nj. Vel. Kralja priredila u Bolmanu Sokolska društva Beli-Manastir i Branjin Vrh - Sečerana, po-vedena je u tom selu živa akcija za osnivanje sokolske čete. U ovu svrhu održana je u nedelju 18 oktobra u os-novnoj školi osnivačka skupština čete, na kojoj je ujedno i izabrana nova uprava i to starešina br. Stokan Sarka-njac, ratar; zamenik br. Branko Vučič, ratar; tajnik br. Veljko Vučenič, ratar; načelnik br. Stanko Stefanovič, učitelj; blagajnik br. Živa Tomič; revizori br. Branislav Sirotanovič, opč. činovnik i br. Božo Bojanin, trgovac. Odredena je članarina 2 Din po članu, a za vežbače 1 Din. Prilikom glavne skupštine upi-sala su se 34 člana i 14 članica, od ko-jih je 16 vežbača i 7 vežbačica. Četa če pripasti belomanastirskom sokolskom društvu, a njome se povečava broj sokolskih jedinica u baranjskom sokolskom okružju, te isto sada broji: 7 dru-štava i 7 četa, ukupno 14 sokolskih jedinica. Ulazak novoosnovane čete u naše sokolske redove bratski pozdravljamo i želimo joj uspeha u sokolsko-me radu, a koji se jedino postizava neprekidnim i ustrajnim radom.
B. S.
MOKRIN. — Sokolski narodni univerzitet. Povodom Petrove petoletke doneta je odluka da se u društvu osnuje »Sokolski narodni univerzitet«. Predavanja na ovom univerzitetu održava-če se onih meseci, kada prestaju poljski radovi. Predavanja, koja če se držati na ovom univerzitetu, biče tako udešena, da mogu i naj širi slojevi naroda istim prisustvovati i razumeti ih.
Pored sokolskih tema, predvidene su nacionalne, istorijske, poljoprivred-ne (ekonomske, stočarske i dr.), higi-jenske, književne, narodno odbranbene i t. d. Pored predavača iz mesta anga-žovani su i stručnjaci sa strane, koji su več sada dali svoj pristanak.
Otvaranje »Sokolskog univerziteta« obavljeno je u nedelju 25 oktobra 1936. O značaju i radu u budučnosti govorio je brat Adamov D., starešina društva. Prvo predavanje održao je br. kap. I klase Stanislav Jelačin i to »Napad i odbrana od napada iz vazduha«. Predavanje jc vrlo uspelo, jer jc i pored teorije br. Jelačin pokazao praktično upotrebu maski protiv otrovnih gasova. Pored članstva bilo je velik broj i gradana.
VELENJE. — Nastop sokolskega pevskega odseka. V soboto 18. t. nismo uživali lep večer. Ta večer so zopet nastopili priljubljeni naši pevci, 10 p° številu, z obširnim programom narodne, v manjši meri umetne pesmi. Polna dvorana občinstva j c bila zadoščenje pridnim pevcem, ki so žrtvovali toliko večernih ur naši lepi pesmi, v zavesti da s tem vršijo v našem trgu važno kulturno delo. Tretjič je že nastopil sokolski pevski odsek pred velenjskim občinstvom, in vsakokrat si je pridobil novih poslušalcev in ljubiteljev. Slednji koncert je pokazal, da je triletno skupno petje — zbor zlilo v enotnost, ki je osnova dohremu petju. Požrtvovalni pevovodja br. Prclovec Rado je posvetil stvari veliko truda, zato uspeh m izostal. Pevski večer je bil posvečen v prvi vrsti koroškemu fantu - pevcu Mateju Habihu, ki je pesmi žrtvoval svoje mlado življenje, zato je polovica programa zavzemala koroška narodna pesem. Že v odmoru sc je sodelujoči pevec br. Kramar v kratkih besedah spomnil tudi dveh glqbokih ran, zasekanih našemu rodu s koroškim plebiscitom in Rappallom, iz katerih ran je tekla naša najboljša kri — Gortana, bazoviških omladincev in nešteto žrtev onstran Karavank in Snežnika. Njih žrtve so nam porok, da se bo naša pesem zopet svobodno glasila po zasužnjeni naši domovini, kjer jo sedaj preganjajo in uničujejo sovražniki našega rodu, zavedajoč sc, da narod, ki poje ni mrtev in da je pesem vez, ki ne pozna krivičnih meja.
Obnovite pretplatu na sokolske listove! Sokoli, pomažite svoju štampu i v
Absolutna sigurnost
gimnastičkih sprava prvi je zahtev vežbača; naše sprave ali neodgovaraju samo sa apsolutnom sigurnoiču, nego I sa praktičnom upotrebom,preclznošću, krasnom izvedbom i neverovatno niskom cenom svima Vašim zahtevima.
Tvornica gimnastičkih sprava
J. ORAŽEM
RIBNICA
na Dolenjskem
223—8
KlIiARMAITDEU
mUtlAMABAUmilHOVAH
82«-«
UČITELJSKA
TISKARNA
R.Z.ZO.Z.
'4°	<>
9
IZDELUJE DIAZO- AMONIAK -PAPIR »JASNIT«« ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDlNl lOO O/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
KOSIJA - FONSIEB • društvo za osiejuranfe i reoslguranje • BEOGRAD
lzda|e Savaz Sokola Kraljevina JueoalavJJ. (&, Qanei) • Q,ewn* « odflovornl uradnik Stjapan
Čalar • Uradjuja Radakdjskl otaek • Tlake Učiteljska tiakara (pretatavnlk Franc* štrukelj) Ljubljene