KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 65 (5).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUAPA 1956
PATENTNI SPIS &R. 11952
Zžvody Tatra akciovd společnost pro stavbu automobilu a železničnich vozu,
Praha—Smichov, Ć. S. R.
Vozilo, naročito prikolično vozilo sa dvostrukim točkovima.
Prijava od 15 novembra 1934.	Važi od 1 marta 1935.
Pronalazak se odnosi na vozilo, naročito na prikolicu za motorna vozila sa dvostrukim točkovima.
Kod takvih vozila općenito teži, da se naročitim izvođenjem točkova i osovina postigne ravnomtrna raspodela opterećenja na oba točka pri svakom opterećenju. Suprotno ovome se prema pronalasku teži tome, da se kod male opterećenosti ili kod neopterećenog vozila jedan točak napregne jače no drugi ili uopšte da sam prima opterećenje.
Novim izvođenjem se u odnosu prema poznatim izvođenjima pruža mogućnost da se postigne čitav niz koristi, naročito se može prenošenje tereta na oba točka tako izmeniti u zavisnosti od opterećenja vozila, da jačina elastičnosti obruča i takođe celokupna elastičnost rastu sa sve većim opterećenjem vozila, i da pri maksimalnom opterećenju oba točka (obruča) budu približno podjednako opterećena.
Izvođenje po pronalasku je takođe u toliko korisno što kod neopterećenog ili malo opterećenog vozila biva aban samo jedan obruč, dok se drugi točak (obruč) kreće potpuno bez ili uglavnom bez opterećenja.
Naročito jednostavno i podesno izvođenje pronalaska sastoji se u upotrebi sci-lacionih osovina uz takvo određenje pnlut. za oscilisanje i elastičnost, da pri opterećenom vozilu oba obruča svake poluosovine sa padom koji je obično podešen prema slabo zasvedenom drumu, tako prenose teret na vozilo, da se pri neopterećenom vozilu unutrašnji obruč usled izdizanja (skretanja) poluosovine udaljuje od površine druma i
tako spoljašnji obruč potpuno sam ili uglavnom sam prenosi teret. Kod ovog izvođenja se prilike prenosa elastičnog nošenja menja-ju tako, da se isto automatski prilagođava svakom opterećenju.
Na priloženom nacrtu je pronalazak radi primera pokazan šematički i to: sl. 1 pokazuje izgled pozadi jednog vozila u opterećenju, si. 2 pokazuje isto vozilo neopterećeno.
Na donjem delu kolskog sanduka odnosno kolskog okvira F postavljeni su što je moguće niže, ispod linije koja spaja središta točka, čepovi S oscilacionih poluoso-vina A, tako da se mogu obrtati. Na spolj-nim krajevima oscilacionih poluosovina A su na podesan način uz posredovanje tela točkova predviđena dva obruča R i R’. Spoljni odeljci oscilacionih osovina A imaju ispade ili dodatke V koji se nalaze preko sredine točka, i koji se idući odozdo naslanjaju na krajeve poprečne opruge Q koja je uklje-štena u sredini vozila. Kod natovarenog vozila (si. 1) poluosovine A su oko čepova S suprotno otporu opruge Q toliko skrenuta gore, da se odeljci poluosovina A koji nose točkove pružaju paralelno prema dotičnom đplu površine druma, i da se tako puni teret prenosi na oba obruča R, R’ svakog đvo-suukog točka, Rezultanta P sila prenesenih na jba obruča dvostrukog točka na površinu druma nalazi se dakle približno u sredini između dvostrukih točkova, približno na rasto-janju x od čepa S dotične osovine A. Pošto je površina druma obično malo zasvedena, to su odnosi tako izabrani, da pri optereće-
Din. 10 —
nom vozilu točkovi imaju još izvestan mali pad u odnosu prema kolskom postolju.
Kod nenatovarenog vozila (sl. 2) polu-osovine A su pomerene prema dole, i usled toga je jednovremeno ugaoni položaj točko-va u odnosu na površinu druma tako izmenjan, da spoljni obruč R’ svakog dvostrukog točka skoro potpuno sam prima teret. Rezultanta P’ sila prenošenih točkom na površinu druma nalazi se tako približno u rastojanju x’ od odgovarajuć g čepa S, t.j. u mnogo većem rastojanju no kod opterećenog vozila.
Kao što se vidi iz sl 1 i 2, menja se sa opterećenjem dejstvena polužna dužina x, x’ poiuosovine A i time i prenos između napadne tačke opier< ćenja P, P’ i ležišta V za opruge. Ova promena prenosa znači da je elastično nošenje oprugama pri sve manjem opterećenju vozila mekše, i da obratno u zavisnosti od povećanja opterećenja postaje grublje.
Takođe je i elastičnost obruča pri manjem opterećenju mekša jer pri manjem opterećenju uglavnom samo jrdan obruč prenosi teret.
Najzad se dobije utiesnje na tvrdinu (grubost) u istom smislu još i time, što se tačka V za oslanjanje opruga pri rasterećenju vozila pomera prema upolje, us!-d čega se elastična dužina poprečne o rug^ uvećava i time isto tako smanjuje tvrdina elastičnosti. Ovo oticanje je utoliko veće, ukoliko se više oslonci V za opruge nalaze nad čepom S za oslanjanje. Iz ovoga razloga je korisno, da se čepovi S postavljaju što je moguće niže, pri čemu se jednovremeno postiže \ oznata korist smanjenja rada valjanja obručeva pri gibanju gore i dole.
Kod neopterećenog vozila F ostaje opterećenje spoljnih obručeva R’ daleko ispod nj'hove maksimalne nosive sn^ge, jer s jedne strane sopstvena težina vozđa većinom iznosi samo jednu četvrtinu do jedne trećine ukupne težine (sopstvena h-žma i korisni teret), i jer s druge strane sp >ljni obruči mogu da nose polovinu ukupn g tereta.
Dok je do sada protiv upotrebe oscila-cionih osovina kod vozila sa dvogubim toč-
kovima (obručima) mogla da postoji sumnja, jer je izgledalo da ravnomerno naslanjanje oba obruča ne može da se postigne za sve prilike opterećenja bez naročitih priprema, ovde je pokazano, da se pomenute osobine oscilacionih poluosovina mogu da iskoriste za postizanje naročitih koristi u odnosu prema poznatim ležištima za točkove.
Patentni zahtevi;
1.	Vozilo, naročito prikolično vozilo sa dvostrukim obručima, naznačeno time što se kod manje opterećenog ili neopterećenog vozila jedan točak (obruč) napreže jače no drugi ili uopšte sam prima i prenosi opterećenje.
2.	Vozilo po zahtevu 1, naznačeno timei što tvrdina elastičnosti obruča i takođe i ukupne elastičnosti raste sa sve većim opterećenjem vozila, i što su pri najvećem opterećenju oba obruča približno ravnomerno napregnuta.
3.	Vozilo po zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što su upotrebljene oscilacione osovine koje oscilišu poprečno u odnosu na pravac voženja i čije su prilike oscil sanja i elastičnosti tako izabrane, da pri opterećenom vozilu oba obruča (R, R’) svake osovine (A) približno u jednakoj meri učestvuju u prenošenju opterećenja na površinu druma, i što naprotiv pri rasterećenju vozila poluosovina sa obručima (R, R’) biva tako pomerena, da spoljni obruč (R’) prenosi potpuno ili uglavnom celokupen teret, usled čega se od nos prenosa između rezultante opterećenja točkova i delovanja opruge podešava svagdašnjem opterećenju, t.j. pri rasterećenju postaje mekši a pri opterećenju postaje tvrđi (grublji).
4.	Vozilo po zahtevu 1, 2 ili 3, naznačeno time, što u cilju ravnomernijeg opterećenja obruča (R, R’) pri opterećenom vozilu točkovi imaju mali pad u odnosu na kolsko postolje, koji odgovara poznatoj zasvedenosti drumova.
Ad pat. bn 11932
/
5! 6