Požtarlna plaćena u gotovu.
Cena Din 2.
SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLO VENSKOG SOKOLSKOG S A VEZA % —- “-?g 1115 °s“u Godi?-j-pr-tt,ata 50 Di“ 1 "pr“”“
Ljubljani, Narodni dom. • Telefon nred. 2543. • Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.
Ljubljana, 1. maja 1928.
Broj 9.
L j u h 1 j a n a , 1. maja 1928.
Današnji dan izabrali su sebi rad* nički slojevi sviju grana i čitavog sveta za svoj blagdan. Ogromne, nepregledne mase radništva na eitavoj zemlji zgrnjuju sc i gibi ju kao silni valovi oceana, kad ih šiba i uznemi« rava oluja. Pa i u grudima čoveka buči vihor, k o ji širi tesne granice, želeči dobiti ventil, da si dade odaha i vida ljivog izraza. I priroda sama, sapeta u spone zimskog sna, ustaje iz mrt* vila. Mladi sokovi novog života bude novu rast. Nema biljke u koju nebi planula iskra životne sile. Samo, što je u zimi zaspalo i u proleče ostalo mrtvo., nema više uslova za život, ka* ko nema naslova za život ni čovek, koga su zagrlile i na njemu ostale senc smrti...
Blagdan dela je blagdan radinih ruku, koje su pokrite »uljevima; taj emblem ljute borbe za komadič hleba, za opstanak, za pravdu obasjava taj dan svetlost časti i poštovanja. Na vlastitim rukama nosi čovek samoga sebe!
Bodeči trn, koji se neusrftiljeno zabada iu razorano čelo radmei kuca* nici i majci ili koji probada zaplakano lice oskrvnjenog devičanstva, taj dan procvate u belim cvetovima, koji žele za kratko vreme, moguće samo za se* kundu, dočarati u razvaline duševne lepote i mira srca san veličanstva ljudske sreče i ljudskog dostojanstva. U vlastitoj duševnosti je prošlost i sadašnjost čoveka.
A gde je budučnost?
Buduenost je u radu — u tom čudotvornom centru svega, što čovek zna, hoče, može i mora! Delo je sa* gradilo prodore i podigjo mostove iz tame i nad provalijama prošlosti do današnjih dana, i delo nam polaže prelaze preko svega zla sadašnjosti u buduenost, koju prema tome nosimo u sebi, ta jest u svojoj volji. Volja je najveća i najaća snaga. U životu se udejstvujemo po svojoj volji ili akti.v« no ili pasivno — ili pozitivno ili nega« tivno. Tko hoče živeti životom, koji ima po svom sadržaju, po svojoj svrsi i ciljevima pravo eksistenco, taj zna, u koji smer i po kakvom pravcu neka se pokreče i udejstvuje njegova volja.
Kojim pravom govorimo o blag* danu dela u sokolskom listu?
To pravo nam davaju načela i osnove, koje inose socialni iznačaj i koje srno postavili na II. saboru 18. augusta 1924 u Zagrebu:
1. Po svom razumevanju, koje je postalo bez ikakvih upliva izvan so* kolskih redova, več koje izvire iz sa* me biti sokolske misli, smatramo, bez obziTa na pleme, veru i stalež, a u duhu naprednosti, demokratizma i so* cialne pravednosti, za svoj glavni cilj, da stvorimo viši kulturni tip jugoslo* venskog čoveka kao sredstvo za raz« voj i ujedinjenje Slovenstva na putu k ujedinjenju čovečanstva.
2. U pogledu naročitog rada u našem narodu želimo dati i očuvati narodu najpotpiuniju isnagu, Ikoja sa svojom uvek sc usavršavajučom ve» lebnošču nesavladivo i trajno jamči narodu život u beskonačnoj čvrstoči, svesti i neprolaznom oduševlenju. Sa harmoničkim telesnim i duševnim va« spitanjem, koje temelji na težnji,* po* stiei neograničenu tclcsnu i duševnu slobodu i samostalnost, i kojoj je podloga prosveta, napredak i vlastiti sud svakog pojedinog čoveka, te sa harmoničkim telesnim, čudorednim i duševnim vaspitanjem, koje vodi tež* nja, postiči apsolutno samospoznanje i samoocenu svakog pojcdinca u sva« kom obziru, u telesnom, diušcvnom i moralnem, s vaspitanjem, koje teme* Iji na potpunoj jednakosti, bratskoj ljubavi i čoVečnosti, iskrenosti i na svim osobAnama čistih značajeva — hočemo postiči svoju svrhu i cilj.
3. Sokolstvo se u svojoj slobodnoj državi, koju je pomagalo graditi ne samo sa svojim idejama, nego i krvlju svoje najbolje brade., ne može odreči uplivu na gradenjc i utvrdenjc te dr? žave u duhu sokolskih načela: na: pretka, demokratizma i socialne pra« vednost}. U duhu tih načela mora sc vaspitati svaki član iz nezadovoljnog, odvisnog i besvesnog u slobodnog i politički svesnog državljana.
Naprednost, demokratizam, social« na pravednost nisu fraze u programu sokolskog rada i života, več siu unu* tarnja cena Sokolstva, njegova moč i lepota. Za naprednošču težimo teles« nim i moralnim vaspitanjem, za zdravljeni tela j duše, za razvojem fizičke snage do neslomljive otporno« sti; a ujedno razvija naprednost du« ševne sile, koje se boigate sa spozna« jama i sa prosudivanjem svega, što
Dušan M. Bogunovič (Zagreb):
Južna Srbija i
Sokolstvo ne če stati svo,* jim radom sve dotle, dok ceo narod ne bude vaspitan u duhu sokolske kulture.
GLAVNI MOMENTI SLETA.
a)	Poseta sokolskih župa JSS društvi« ma Južne Srbije.
Ako promotrimo dosadašnje na« še sletove kako obzirom na mesto gde se prireduju tako i obzirom, ko na njima aktivno ili pasivno s u delaj e opažamo: I. održavaju se u večini u velikim mestima i daleko od sela, t. j. gledaoci su u večini gradani mesta, a stanovnici sela, koji sačinjavaju 90% našega naroda nisu u prilici ni da gle« daju, a kagioli da aktivno sudeluju.
ji. sudeluju u večini Sokoli iz gra« da, a veoma je retka bila pojava u zagrebačkoj i mostarskoj župi, da su istupali i Sokoli=scl jaci.
Iz toga donekle opravdano zame« ralo se nama Sokolima, da smo malo« varoška ustanova, koja ima i te kako širok program rada, koji bi mogao da obuhvati ceo narod bez obzira na ve« ru, pleme i stalež i tako ga vaspitati u duhu sokolske kulture, kad bi proteg« la	svoj rad	i organizacij u	na sela, a
ne	samo na	varoši	i veča	mesta.
A i radi toga imamo danas takav položaj u Sokolstvu, da nas donekle ra« zumiju veča mesta i gradanstvo, a da nas vrlo malo ili nikako ne razumiju gradani sela t. j. seljaci. A nastaje jedno pitanje? Ako hočemo realno da shvatimo primenu sokolske ideologije na život i prirodu naroda — onda do« lazimo do odgovora, ako ikome onda je našem seljaku našemu selu potreb« no	sokolske	svesti	znanja	i poimanja
te	ravnanja	svoga	života	u sehi po
životu Sokolstva. Ako je to potrebno seljaku radi njegova života, onda je nama Sokolima, koji stalno tvrdimo, da radimo s narodom za narod t. j. za ceo narod, nemoguče ostvariti ide« ju Sokolstva, ako ona ne postaje ideja Naroda, a narod u večini postotaka kod nas je Seljak, što znači:
bez sel jaka u sokolskim redovima nema ostvarenja misli Sokolstva.
A drugo. Prilikom naših sletova, koji kako napisah gore u večini sluča* jeva održavaju se u velikim varošima u cilju, da nas gradanstvo shvati i pri« one uz naš pokret. I nakan 60 i neko« liko godina uspeli smo donekle, da sam grad i gradani grada razumiju, a i u tom razumjevanju imade dasta ne« ispravnog shvačanja. Naročito kad se čine sletovi, onda se mora dobro pa* žiti, kako realno postiči ono — što u temeljnim osnovama Sokolstva pošto« ji t. j. u glavnom, kako doči u vezu ne samo s gradanima onog mesta u kome sc slet drži, več i kako doči u vezu
s narodom u okolini grada
u pokrajini gde se slet drži,
to je bitno, ako hočemo da nas narod shvati i da s nama oseča, primi i posle radi u pravcu sokolskih ideala, ne u ci«
lju da sav narod bude organizovan kao sokolski pripadnik, več da shvača ideju^ Sokolstva i da je primi i voli, kao što voli svoju njivu, polje, kuču itd. i da je priljubi kao samu osobinu, koja mu prede iu krv i žile, kao što je negda 'bilo u doba nase'slave- i mo« ci, kad smo se nadmetali kamena s ra« mena, hrvali borili, gadali kroz prsten jabuku itd. t. j. fizički se obrazovao narod bez organizacije, a uz narodne
slet Sokolstva.
gusle posle fizifikog umora slušao pes* me ne samo što je nekad bilo, več što če i biti, pa zaista je i ibilo.
Moču, da kažem, da se
moramo približiti više duši
širokih narodnih slojeva.
Eto to je bio razlog t. j. narod treba da oseti i shvati sokoisku Mi« sao, a ne samo gradani grada Skoplja, več narod Južne Srbije treba da shvati i tih sokolskih praznika svu veličinu sokolske misli, zašto smo u program sleta stavili
posete
sokolskih župa JSS pojedin im sokol« skim društvima u Južnoj Srbiji.
Da ovo rasčlanim: Pojedina dru« štva odnosno župe u broju 30—40 oda« branih vežbača«ica, spremni sa uzor« nim tehničkim tačkama, smišljcnim govorom o ideji Sokolstva pre početka vežbe ili akademije, propisano obuče« ni kako u vežbačkom tako i svečanom odelu, odlične discipline i lepog na« stupa, kod dolaska i od laska smišlje« nim pozdravnim i oproštajnim govo* rom, donošenjem dara iz kraja koga dolazite — društvu kome dolazite, ab« solutne abstinencije i umerenosti, po« vezanjem ličnih i sokolskih poznan« stva — dolazimo u jedno mesto i tu uz učestvovanje tamošnjeg gradanstva i seljaka (iz okolime priredujc malu smotru, mali pokrajinski slet za onaj kraj, kako bi ne samoi narod Skoplja i okoline osetio i bio učesnik sleta, več kad se taki mali sletovi održe po. celoj Južnoj Srbiji, onda če se uzbu« niti duša celoga naroda J. Srbije — za sokoisku Misao — to znači s na« rodom u narod. Prestavite si obratno —■ da idemo samo u Skoplje, pa koja bi korist bila za Sokolstvo. Skoplje, centar J. Srbije osetio bi i shvatio, a sva ostala mesta J. Srbije ostala bi pasivna, a u najbolj cm slučaju, pro« čitali bi inteligenti u novinama, i kao svaki dnevni dogadaj, onaj dan bi o tome mislio a posle kao i ostali dnev« ni dogodaji ispušili bi sc iz glave.
Zato, koliko god nastojimo, da odemo na slet u Skoplje, toliko treba smatrati potrebnim i ovaj poset, koji če doneti za shvačanje sokolske Misli, više, nego i sam slet u Skoplju.
Starešinstvo župe »Kraljeviča Marka: odredilo je ovaj raspored:
1, Župa Banja«Ltika društvu Dcr* deli ji. 2. Župa Beograd društvu Novi Pazar. 3. Župa Bjelovar društvu Pri« lep. 4. Župa Celje društvu Vučitru.
5. Župa Kragujevac društvu Kičani.
6. Župa Kranj društvu Veles. 7. Župa Ljubljana društvu Prizren. 8. Župa Maribor društvu Prištini. 9. Župa Mo« star društvu štip. 10. Župa Niš dru« štvu Sv. Nikola. 11. Župa Novi Sad društvu Bitolj. 12. Župa Novo Mesto društvu Gnjilanima. 13. Župa Osijek društvu Ohrid. 14. Župa Siušak dru* štvu Kumanovu. 15. Župa Sarajevo društvu Uroševcu. 16. Župa Split dru« štvu Kosov. Miitrovici. 17. Župa Šibe« nik društvu Kumanovu: 18 Župa Tuz« la društvu Strumici. 19. Župa Užicc društvu Karadan 20. Župa Vel. Beč« kerek društvu Kičevu. 21. Župa Za« greb društvu Peč.
Sve bratske župe neka na vreme jave TO. JSS, kako misle organizo« vati te posete.
Prestavite si bračo sliku cele Juž« ne Srbije, sa svim historijskim mesti« ma u koja polazimo, prestavite si u duhu sve nastupe sokolskih četa i spa«
*	?	X	'-Vf,	r
AV v
Glavna godišnja skupština mostarske sokolske župe „Aleksa
Šantić“ u Hercegnovom.
(Detaljan izveštaj vidi u prošlom broju Sokolskog Glasnika.)
janjc sokolske duše sa narodom Južne Srbije — prestavite si da če cela J. Srbija osetiti i shvatiti misao Soikol« stva, pa ima li ikoga, koji bi mogao reč;, da če takav rad biti uzaludan, i da je baš takav način sleta probu« dcnjc sokolske svesti i lispunjavanje onih reči, koje stavih u motto ovoga članka.
Ali ko da oujem reči mnoge bra« če i sestara — zapreka ova — zapre« ka ona. Jest, zapreka če biti: fiinansij« skih organizatorskih, vremenskih itd. itd., ali što bi mi kao Sokoli radili, da baš nema zapreka. Cim su veče zapreke, tim mora da bude jača Va« ša sokolska svest i volja — savladati i srušiti zapreke. Nema te zapreke, koja hi bila jača od našeg nnstojanja t. j. da današnja Južna Srbija, posta« ne sokolska Južna Srbija. Što bi bilo od celoga sokolskog pokreta, u J. Sr« biji, da smo stali na stanovište za« preke su — ne radimo'. Ne — svaki, koji je malcn ii slab duhom dalje od nas ili u najboljem slučaju ne smetaj.
Bračo i sestre! U posete društvi* ma J. Srbije — spremite se svestrano ne samo u vežbi tela, več i u vežbi duha, organizacije, finansije itd. i kad izvršite ovaj poset vratite se kuči — tek onda čete osetiti i shvatiti da ste izvršili ne samo sokoisku, več i isto« rijsku dužnost u kolje ve i roda našega.
b) Pohod — Skoplju.
Nakon održanja javnih vežbi t. j. posete J. Srbiji, dolazi drugi važni momenat, a to je nastup u maršu pre« ma gradm Skoplju i to 3 km pred Skopljem sve če se sokolske čete kon« centrisati na pojedinim odredenim mestima i na dani znak poči prema gradu Skoplju i sokolski ga osvojiti. To je pa prvi put, ovaki ulazak sokol« skih četa u mesto sleta. Odmah posle toga — svrstanje na trgu Kralja Petra. To če biti oko 4 sata u oči Vidov« dana.
c) Ostali momenti sleta kao ko« sovsko predvečerje 27. VI., koje pri« reduju društva J. Srbije, da prikažu život naroda J. Srbije, zatim samu Vidov*dansku proslavu palim junaoi« ma od Kosova do danas, proslava 10« godišnjiee oslobodenja j ujedinjenja, 25«godišnjica osmivanja Slovenskog Sokolskog Saveza, nastup vojske, sok kola«seljaka, amsterdamske vrste, te pohod na istorijsko Kosovo polje — to su glavni momenti sleta, kojih tre* ba da je svestan svaki ne samo polaz« nik, več i pripadnik sokolske organi* zacije, jer samo svesn'i toga (svega, stvorit čema valju, da predemo preko svih zapreka, koje nam stoje na putu.
U duhu tome — vaspitajte sve one, koji idu dole da budu nosioci sokol« ske Misli i preporoditelji Južne Srbije.
Državne potpore za Amsterdam.
U Nemačkoj je predvidena u dr* žavnom proračunu pomoč za ekspe« diciju u Amsterdam u višini od 150.000 maraka (2,100000 Din). Sem toga do* biče Turneri i druge potpore, tako da če imati na raspoloženju svotu od
250.000	maraka (3,250.000 Din). Čeho* slovačka republika je odredi'a 500.000 Kč, potpore za amsterdamska ekspe* diciju.
A kod nas? Nema budžetske mo« gučnosti!
*
Briga za telesno vaspitanje u Finskoj.
U poslednjem državnem prora* čunu finske države, odredena je svota od 1,334.000 finskih maraka za podu« piranje raznih telovežbačkih i šport*
skih društava u državi, kojih jc ukup* no 22.
Na prvi pogled ta svota za tako velik u državu kao što je Finska, nije baš velika. Ako pak uporedimo pot« poru sa brojem stanovništva, odmah nam je jasno, da daruje država godiš« nje vrlo mnogo za telesno vaspitanje svoga naroda. Mnogo više, nego koja druga, veča i giušče naselena eivrop« sika država.
•
Sportski stadion u Pragu.
Državna regulacijska komisija je svršila načrte za praški sportski sta« dion, koji su predani merodavnim faktor ima u odobren je. Stadion če se sagraditi u Braniku kod Praga u obli* ku elipse, duge 220 m, široke 140 m.
Oko vežbališta i igrališta name* ravaju načiniti 17 m široko hodalište.
Vlasnik zemljišta je praška grad* ska opština.
nam nudi znanost i umetnost. Plod toga vaspitnog rada je samotvornost, koja proističe iz želje, da pojedinac, krepivši samoga sebe, doprinosi svo* jim zdravljem i svojom snagom k zdravlju i snazi naroda. Zrelim du* hom ocenjujemo sve dogadaje van sebe, koji davaju svetu lice i znače« nje današnjeg vremena. Što god nije u skladu s našim načelima kreposti i čednosti, to zabacujemo, tome se pro« tivimo, tome zatvaramo vrata u svo* je domove i u svoje duše. A sve. što se usporedno i skladno sa moralom, sa zakonima etike, sa dokazima zna* nosti i principima umetnosti raspliče u kulturnom životu naroda, pospešu* jemo svim silama, jer želimo na te* melju s vo g demokratičkog mišlenja svaku dobit kulture i civilizacije uči« niti u opštu korist i svojinu naroda kao celine. Socialna pravednost, ko* jom je prožet svaki naš pojedinac, ne nosi samo materijalnog značaja, več jc tumačimo i izvodimo mjedno u smislu duševnih potreba, u smislu
unutarnjcg života. Socialna praved* nost je zlatna brv, po kojoj prelazi svetost i uzvišenost nepatvorene prav* de u širinu i dubimi čovečanstva. Za« to ima sokolska volja samo aktivnu i pozitivnu stranu.
»Samo onaj, koji stvara iz dubine svoga duha; samo onaj, koji dopri« nosi novu dragocenost k blagu čove* čanstva, koji jc novi kip, delo vlasti* tih ruku i vlastitog duha, princo i po« stavio u panteon naroda, samo taj zaslužuje venac i mladiču palme na olimpijadi ljudstva, samo pred njim padaju bedemi k viteškom pohodu...«
Te Tyrševe reči lepa označuju vrednost sokolskog rada, koji nosi pečat socialnosti i slcva sc u pobedo« nosnost aktivnosti i pozitivnosti. No« vi kip — to je svaki od nas, preka* lupljen, vaspitan u sokolskom duhu.
Iz same biti sokolske misli po« pelo Ise inaše bratstvo' uzajamno> sa načelom sokolske jednakosti do glav« nog stupa nosioca mogučnog, bes* krajnog svoda slobode, koji svim na*
šim snagama dopusta nesmetan polet i Irazmah na sve strane:	duševnim
snagama. Ikoje jrastu iz sebe pirema vani, i fizičkim snagama, koje poten* cira naša vežbaonica do skrajne sa* vršenosti. Takoi svaki od nas kleše i kalupi iz primitivnog materiala pri* rodnosti Tyršev novi kip kulturnog čoveka, koji vidljivo predočuje uspon nacionalne težnje k napretku i raz* voju — k socialnoj pravednosti, te« žeči k pravilnom razumevanju i smo* trcnom uživanju slobode.
Kad smo svoju organizaciju upot* punjavali po tehničkoj strani, neprc* stano smo imali pred očima želju, da1 što bolje i što pre ideju, kojiu naša organizacija sadrži, prenesemo u rc* alnost i time dokažemo njeno sve* narodno i opšte kulturno značenje. Tako su postali prosvetni odbori, so* cialni odscci, ozledni fond, talko po« staje posmrtna pomoč i organizovana štednja, a manjinsko pitanje dobiva jasnije konture. O svakoj od tih sta* nica i sastavnih delova sokolskog ži*
vota dalo bi se naročito i iserpivo ras« pravljati, a za danas neka bude do* voljna samo konstatacija, koja glasi: Ogromno delo več je izvršeno, a čeka nas još više dela, koje se po kulturnim i socialnim potrebama na« roda množi iz dan u dan. Poičetak je učinjen, a kraja se ne vidi nigde! Po strmoj cesti naše tvornosti ima još nebrojeno mnogo praznih mesta, ka* mo je treba postaviti nove kipove, klasične po obliku, žive po plemeni* tosti i moralnosti duša!
Jz svega, što smo rekli u tesnom okviru ovoig članka, razvidno je, da smoi prvorazredna organizacija mo« ralno, kulturno i fizički radinih na« cionalnih ljudi, koji razumemo veli* činu i značenje blagdana dela i koji smo svesni vrednosti svoje organiza« ci je. Pred nama viore sokolske tza* stave, pokazujuči rmikotrpan put na« pred, napred, napred...
Žurite radom, tvorci novih kis pova! Domovina nas treba, domovina nas zove!
Slovenski
Sokolska prisega u Pragu.
13. aprila je napunilo praško So* . kolstvo prostranu dvoranu TyrSevog doma do posleđnjeg kutiča, da po mi* nuću 10 Rodina ponovi onu snažnu prisegu, koja jc delovala godi n e 1918. na čitav čehoslovački narod, a i na ostale slovenske i neslovenske narode kao iskra u borbi za sl obodu. Tada se je sabrao evet čeboslovačkog naroda u Obecnom domu, gde je progovorio i zaprisegao, največi pisae Alois Ji* ras ek sve prisutne reprezentante či* tavog naroda k vernosti za oslobode* nje ispod austrijskog jarma. Letos, tačno 10 godina po toni značajnom dogadaju, Sokolstvo je ponovilo pri* segu. I ovaj puta sakupilo se u Tyrše* vom domu mnogo zastopnika ostalih narodnih korporacija, da učestvuju svečanom aktu čeboslovačkog Sok oh stva, koje su zastopali delegati sviju sokolskih župa. Svečanost je vodio za* menik staroste br. Josip Mašek, koji je pročitao govor br. staroste dr. Scheinera, iza čega je br. Ileller za* prisegao • ponovno sve prisutne. Prh sega je glasila:
Prisižemo na zastavu Čehoslo* vačke Obce Sokolske, na dragu uspo* menu naših ustanovitelja Fiignera i Tyrša i za sreču budučih pokolenja, da demo ostati verni sokolskim nače* lima i želimo neprestano služiti naro* du, uvek spremni braniti domovinu i državu. Ljubav rado — život domo* vini! Po prisizanju bio je odaslan brzojavni pozdrav bratu presidentu Masaryku, koji je odgovorio sledeče? Bračo! Zahvaljujem Vam za izjave od 13. aprila. Prisegli ste i za mene. Pre* sident.
žnačaj pokrajina, kuda če ih voditi put.
Prosvetni rad ČOS g. 1927.
Upravo svršena statistika i pro* svetnog .rada ČOS za goditiu 1927. nam pokazuje, da su priredila dru* štva ČOS 126.074 prosvetnih prireda* ba, dakle za 120 više nego u sletskoj godini 1926., kad je bio rad vrlo in* tenzivan. Opaža sc, da je prosvetni rad naročito aktivan kod vaspitanja deee, jer statistika pokaziuje 5345 pri* redaba više nego prošle godine.
Rad Masarykove župe.
Masarykovai župa u Slavačkoj broji 28 društava i 4 odseka te ima 3749 članstva i to 2716 članova i 1033 članica. U godini 1927. iznosi porast 11 članova i 115 članica. Vlastite vež* baonice ima 7 društava, po školama vežbaju 3 društva, po gostionicama 14 društava, u raznim prostorijama osta* la. Župa ima sada svoje sedište u Bratislavi, a starosta je veliki župan br. M. Bella.
Kaznjeno vredjanje „Ljubljanskog Sokola“.
Zbor župskih načelnica ČOS.
Zbor župskih načelnica ČOS, odr* žan je u Pragu pod vodstvom načel* nice ČOS s. Male >u danima 14. ,i 15. aprila. Mnogo pozornosti posvetio jc taj zbor ovogodišnjim III. ineduslet* skim utakmicama, igrama Hazena, Podbijenja i Protrčavanja. Vrlo veli* ko zanimanje vlada i za jugoslovenski pokrajinski slct u Skoplju. Zaključeno je, da če nastupiti sa slovačkim vež* bama najmanje toliko vežbačica kao godine 1924. sa štapovima u Zagrebu. Mnogo pažnje bilo je posvečeno i ski* jaštvu, koje je čehoslovačko Sokolstvo dobrom organizacijom več dobro pro* širilo u vlastitim redovima.
Čehoslovačka ekspedicija u Skoplje.
Kako javlja poslednji »Vestnik Sokolsky« doči če velika ekspedicija ČOS na pokrajinski slet u Skoplje u ukupnom broju oko 400 osoba na dan 25. juna, a vratiče sc u Prag 30. juna na večer. U mesecu aprilu održano je mnogo .različitih predavanja o našem jugoslovenskom Jugu, da članstvo, ko* je če poči na slct, več unapred barem delomično upozna položaj, istoriju i
Župa pukovnika Šveca.
U moravskem Trebiču, gde je bio načelnikom mnogo godina prc i po ratu umrli podnačelnik ČOS br. Ma* ehal, bio je pre rata marljiv ii požrt* vovan prednjak br. Švec, kasnije le* gionar i pukovnik čehoslovačkog 4. puka u Rusiji. Zato nosi ova župa i svoje ime po njemu, velikom junaku iz vremena oslobodilačkih dana. Broj* čano stanje je sledeče: društava ima župa 70 i 25 odseka, sa 5994 člana i 2456 članica, ukupno 8450 članstva. Vežbača je u župi 28% sveukopnog muškoig članstva t .j. 1689, vežbačica pak 36% ili 897. Muškog naraštaja je 1275, muške deee 2468, naraštajki 1079, ženske deee 2814. Okružnim prednjačkim tečajevima je učestvo* valo 114 članova, a prednjačkoj školi u Pragu 15 sestara. Župski Vestnik se štampa u 6500 primeraka. Sokolskih domova bilo je krajem godine 1927; več 38, a uredenih igrališta i vežbali* šta 48.
Darovi za Tabor u Ljubljani.
U ložionici državnih železnica u Budjejovicama pokrenuli su tamošnji nameštenici, činovnici, strojevode, lo* žači i radnici akciju za potporu jugo* slovonskom Sokolskom društvu I. u Ljubljani na Taboru, koja je postigla svoto od 565 Kč. — Braći neka jc iskrena hvala!
Glavna skupština Luzičko-Srpskog Sokolstva
održana je krajem meseca januara u Budyšinu. Skupštinu jc vodio starosta br. Šajba. Tajnik br. Gustav Janak, sa zadovoljstvom je izvestio, da su pošto« ječa društva na putu konsolidacije, a narodna svest i ponos u Lužičkoj raste.
3.	aprila o. g. održana je pred su* dom u Ljubljani rasprava u predmetu »Ljubljanskog Sokola« protiv g. Vin* ka Košaka, abs. fil. u Ljubljani radi delikta po čl. 52. zakona o štampi. Optužbu je zastupao br. dr. Fran Kan* dare, optuženog je zagovarao g. ' dr. Lenarčič.
Optužnica navodi, da je g. Košak u br. 9.—10., III. godišta mesečnika »Mladina«, koji izlazi u Ljubljani, augusta 1927 objavio članak »Narodni dom«, u kojem opisuje spor izmedu društva »Narodni dom« i »Ljubljan* skim Sokolom«, koji je nastao u po* gledu vlasništva zgrade. Sokolskom društvu spočitava »bedastu bezobraz* nost« te imenuje njegov nastup »me* galomanskim ispadima« itd.
Optuženi je u svoju obranu na* stupio dokaz istine i tvrdio, da nije istina, da bi bio »Ljubljanski Sokol« u svoje vreme omogučio gradnju »Na* rodnog doma« i da bi bio ovaj njemu namenjen. Takve tvrdnje društva je hteo žigosati sa svojim izrazima, u pogledu kojih priznaje doduše, da su oštri, da ali to nije kažnjivo, jer da su se i Levstik i Cankar u svojim kri* tikama slično izražavali. Glede izraza samih pa kaže, da nisu uvredljivi, jer su samo oznake. Megalomanstvo in* dcntificira sa umišljenošču, bezobraz* nost pak imenuje dejstvo, da si netko prisvaja ncku stvar, do koje nema prava, kao što si prisvaja n. pr. »Ljub* ljanski Sokol« »Narodni dom«.
Prcdlaže da se saslušaju razni svedoci i veštaci, čemu se dr. Kan* dare protivi, jer bi to bilo unatoč jasnog faktičkog stanja odv.iše i zna* čilo bi samo nepotrebno zatezanje. Sudački senat je sve te ponudene do* kaze otklonio i dao reč zastupniku optužnice.
Taj je izjavio, da se optuženi najviše spotiče nad tvrdnjom »Ljub* ljanskog Sokola«, da je on omogučio u svoje vreme gradnju »Narodnog doma« i da je bio taj njemu name* njen. Optuženi sam priznava u svom zagovoru, da je Sokol dao svoj gra* dcvrii fond društvu N. d., da je otklo* nio beskamatni zajam, koji mu je u svoje vreme ponudio narodni mecen Gorup i da jc otklonio ponudu grad* ske opštine, koja mu je ponudila besplatno gradilište, da se dakle od* rekao gradnji vlastitog doma u korist Narodnog doma, da je ali bio čitav gradevni fond samo malenkost u raz* meru sa gradevnim troškovima, i da je reprezentirao jedva 4% gradevnih troškova. Iako bi to bilo istinito, bez dvojbe je »Ljubljanski Sokol« orno* gučio gradnju Narodnog doma, jer u ono vreme kad se jc počelo sakup* ljati za Narodni dom, postojala su samo društva »Ljubljanski 'Sokol«, »Narodna čitaonica« i »Slovenska Matica«, koja bi došla u obzir kod gradnje. Buduči je »Slovenska Mati* ca« izjavila, da na gradnji nije intcrc* sirana, jer je imala vlaštitu zgradu, imao bi se graditi dom samo za Či* taonicu i Sokola. Ako bi bio u ono vreme Ljubljanski Sokol primio od gradske opštine ponudeno mu gradi* liste i beskamatni zajam od Gorupa,
onako, kad su
bez dvojbe bi imao svoj vlastiti dom i da se nebi nikad gradio Narodni dom za Narodnu čitaonicu samu
Ljubljanski Sokol je dakle žrtvo* vao svoj vlastiti dom u korist Narod* nog doma i sakupljao isključivo samo za tu zgradu, Tko je poznavao on* dašnje naše prilike zna, da bi bilo sa* svim isključcno u ono vreme sakupljati medu Slovencima za 2 narodne grad* nje u isto vreme, jer i se udružila postoječa društva u skupnu ak* diju, nije se sabrao znatan kapital. Ako dakle tvrdimo, da je Ljubljanski Sokol omogučio gradnju Narodnog doma, mo* ra se to smatrati sa* mo kao istorijski fakt, koji je treba uzeti u obzir. Upravo tako pa se labo tvr* di, da Narodni dom ne bi još ni danas stajao, da nije Ljub* ljanski Sokol napu* istio vlastitu gradnju.
štena jedino — samo glavna skupšti* na društva. Za prijem novih članova i dioničara bila bi potrebna i promena pravila, jer društvena pravila određuju broj dioničara na 1000 po 100 forinti omeduje dakle temeljnu glavnieu na
100.000	forinti. Taj broj, a i iznos bili su več davno postignuti. 'Po pravilima bi se moralo nakon 45 godina početi sa amoTtizacijom. I taj rok je več go* dine 1925 prošao. I o torne, a naro*
Kod gradnje Na* rodnog doma se je to uzelo u obzir. Za to dakle ne treba ni stručnjaka! Nisu se valjda vežbaonica sa galerijama, garderobe i kupaonica gradile za Narodnu čitaoni* cu ili dapače za Slo* vensku Maticu! Time je dakle dokazana istinitost naših na* voda.
Da pak predem k sponu, koji je nastao radii vlastništva Na* rodnog doma medu Ljubljanlskim Soko* lom na jednoj i dru* štvom Narodni dom,
Narodna galerija i Akademija , znanosti na drugoj strani, treba je znati, da sc je taj spor počeo tek u trenutku, kad se počelo govoriti, da če prepustiti društvo Narodni dom vlastništvo te zgrade Narodnoj galeriji u vlastni* štvo. Nama kao zakupnicima dakako nije moglo biti sve jedno, tko je vlast* n,ik, ili potpuno nepristrana osoba, ili pak takva, koja hoče sama upotreb* ljavati prostorije. Kad je pak društvo Narodni dom neopravdano majorizi* ralo one, koji su bili do tada u pravu, medu kojima su imali pristaše našeg društva do tada apsolutnu večinu, glavna skupština našeg društva nije htela pristati na uredenje odnošaja. kako je to učinio odbor, za što po društvenim pravilima nije bio ni ovla* šten, več je nastup,ilo protiv društva Narodni dom i zahtevalo, da se brišu novo primljeni članovi.
Odbor društva Narodni dom je naime bez glavne skupštine odredio rclaciju 100 forinti = 50 dinara i pri* mio 10 novih članova sa 100 glasova. Za odredivanje relacije bila je ovla*
t
\
Br. dr. Fran Kandare,
predsednik organizacijskog odseka i pravni referent JSS.
čito o promeni pravila morala bi za* ključivati glavna skupština.
Pravila su kršena i u tom pogle* du, što. odbor nije pravilno sastav* Ijen. Od 11 odbornika bi ih moralo biti 7 iz redova dioničara. Odbor pak, koji je vodio poslove od g. 1918. do 28. XI. 1925 i primio nove članove, bio jc sastavljen isključivo iz podupi* ručih članova.
Radi svih tih i ostalih nepravih n osti obratili smo se na polioijsko ravnateljstvo i velikog župana, koji se izjavio da nije nadležan, dogod ne raspravlja o torne društveni ,sudv Sada je stvar pred sudom. Ipak po* stupak privremeno počiva, jer je je* dan sudija položio funkciju. Tužba je bila več prošle godine predana dru* štvu Narodni dom i svoj desctorici nepravilno primljenim članovima.
Iz svega navedenog proizlazi, da ide u konačnim posledicama samo za civilni spor. Neka si taj spor tumači optuženi kako god hoče, ali to neide da bi jednu od stranaka opsovao.
Dr. Vladimir Belajčič:
Soko i selo.
(Nastavak 1.)
U taj idejni svet naš seljak još nije ušao, još ga nisu uveli.
On je još uvek razdružen, razmrv* ljen, atomiziran, te iako več počinje da oseča svoju nesposobnost i nemoč, još ne može da usmotri put, koji ga vodi k izvoru njegove, a po torne i naše nacionalne snage. Ne scljačke organizacije, nego organizacije na se* lu, počam od Zemljoradničkih zadru* ga pa do Katarskih čitaonica, još su uvek vrlo retke j obuhvataju iščeza* vajuči maleni irazlo.mak našeg seljač* kog naroda.
Dovesti seljaka pravim putem do socijalne svesti i smisla za organlzo. vani i kiooperativan rad drugi je važan i aktualan problem našeg se'a.
Podvlačim pravim putem, jer več ima pokušaja, koji hoče da ga odvedu stranputieom, na štetu njegovu i ce* log našeg naroda:
Mislim ovde na odmošaj sela pre* ma varoši i inteligenciji. Ima politič* kih stranaka, koje žele da seljaka do* vedu do tog cilja na taj način, što če u njemu stvoriti svest o oprečmosti njegovih interesa sa težnjama i inte* resima intelektualaca, »varošana«, »goispode«, »kaputaša«, što če u nje* mu po metodi radničkog pokreta prio* buditi klasnu seljačku svest i sugeri* rati mu boirbu sa ostalim društvenim klasama za politiičku prevlast. Ne mo* že se dovoljno'naglasiti, koliko je to opasan ,i pogibeljan put, koji može da surva ceo naš narod u provaliju, koju nesavesni ljudi time kopaju između sela i varoši.
Istorija ne poznaje primera, da je selo vodilo varoš, da je koji narod sam sebi odsekao gilavu. Ne može se to reči čak ni za ruški narod iz 1917. godine, jcir se njegova inteligenci j a svojim radom, mišljenjem i načinom života bila tako ud^jila od njegovog zapuštenog seljačkog tela, da potonje u njoj nije videlo ii oisečalo svoju,
nego tudu glavu. Um earuje, a snaga klade valja, mudro veli naš narod. On time priznaje jedan prirodni zakon, zakon nadmočnosti duhovne snage nad telesnom i po tom prirodno pra* vo prve da vlada drugom. Ali ovo njo* govo intuitivno saznanje može da se pomrači u njemu, ako se ne bude vo* dilo računa o torne, da odstojanjc iz* medu varoši i sela ne postane d suvi* še veliko, da se seljak ne otudi od svoga »goispodina«, da mu se ‘vera u ovoga ne usboleba, da se ne prepusti samome sebi i nesavesnim demagozi* ma i da, što je glavno, inteldgencija ne osniva svoje pravo na vodstvo sa* mo na svojoj diuhovnoj nadmočnosti, nego i na svojim moralnim preimuč* stvima. Jaz između njih več počinje da se otvara. Na usta pesnika seljak več uzdiše:
»O klasje moje ispod golih brda, moj erni hlebe krvlju pbštrapanii, ko mi te štedi, ko li mi te brani od g'admih ptica .... moja muko
tvrda?!« ...
I umesto utehe, on ne samo u pc* srni, nego i u novinama i na političkim zborovima čuje harangerske, a po malo i istinite odgovore:
»Svu muku tvoju, napor crna roba, poješče silni pri gozbi i piru...
A tebi samo, ko psu u sindžiru, baciče mrve... O, sram i grdoba!... I niko neče čuti jad i vapaj — ne bole muke pijanu gospodu ... Seljače goli, tli si prah na podu, tcgli i vuci, i u jarmu skapaj!«..,
Tendencija lovakvog medusobnog otudivanja pojavljuje se sve češče i slučaj onog opštinskog beležnika, ko* ga su scljaci 1918. god. upregli u plug porod vola, bleskom munje osvetlava pcirspefctivu raspiojasanje stihije.
Sprečiti za vremena ovaj razvitak održanjem ritma i proporaije u pro* gresu varoši i sela, prosvečivanjem o identičnosti njihovih interesa u ko* načnom rezultatu i stvaranjem sioci* jalne svesti kod seljaka uz očuvanja uverenja, da je seljaštvo trup i udov;!, a inteligencija glava jednog te istpg
narodnog tela, zadataik je koji se ne* minovnom nuždom več sada nameče svima, koje nadahnjuje ljubav prema narodu i otadžbini. —
A da se ovakva socijalna svest stvori i ovakvo uverenje očuva, treba da sc ideja narodnosti, kako ona u svesti i osečanju seljaka danas pošto« ji, razvije da evolucionišc iz roman* tične u savremenu, realističku lideju. Naš seljak danas još uvek i suviše često identif-ikuje Šrpstvo sa Pravo* s'avljem i Ilrvaitstvo џ Katolicizmom, njegov pojam nacije još uvek erpe svoju sadržinu prvenstveno iz pred* kosovske tradicije i romantike, oču* vane i s kolena na kolena predavane u narodnoj pesmi, njegova nacionalna svest predstavlja više svest o istorij* skom kontinuiteto ii solidarnosti sada* šnjosti sa proš'ošću, nego svest o za* jednici interesa, identičnosti i jedin* stvu celokupmoig narodnog tela, bez obzira na plemena, pokrajine i lokalne interese.
Gruba proza života, oličena u te* škoj životnoj borbi, ledeni je hladnjak, u kome brzio mrzne romantika i poezi* ja. Raslkomadani udovi narodnog tela posle gigantske borbe našli su sc sje* dinjeni, krv je prepoiznala krv i ostva* renje vekovnih težnja dovelo je 1918. godine narodnu dušu do ekstaze i ro* mantičnog zanosa. Ali taj duševni pir ,nije mogao večito da trajc, opoje* nost od iz ratnog pehara ispijene p p* bede i slave prestala je. Pod pljuskom poreza i drugih tereta ohladilo je pdu* ševljenje, i pokisla krila zanosa mliita* vo se opustila niz zgrbljeno telo. Kao što nedače u porodici dovode do doma* čih razmirica i svađa te slabe osečaj celine i solidarnosti, osnovane na kirv* noj vezi, tako i svakiim danom teži i teži život seljaka posle Ujedinjenja, lišava ga, neukog i saostalog, duševne vedrine i dispozicije za romantična osečanja, pomračujc mu pogled u da* ljinu i, kap po kap, cedi mu iz srca nacionalni zanos i oduševljenje.
Ovde je bolesno mesto, ovde je rana na duši. Ramantiku, koja je u nostajanjiu, moramo zameniti savre*
menim shvatanjima i predstavama. Pojam narodnosti u sadašnjici ne osni* va se toliko na etničkoj bazi ,i krvnoim srodstvu — posle tolikih mešanja i »ukrštanja kroz vekove, ko če danas da analizira krv! —- ne utemeljuje to* liko čak ni na jedinstviu jezika narod* nih masa — u prelivama i šatiranjima narečja i pokrajinskih dijalekata, ko če tačno da povuče granicu narodnih jezika! — koliko ma jedinstvu kulture i zajednici osnovnih životnih interesa. Srodnost duše jača jc od srodnosti te* la. Jedinstvo naroda jeste u istimi je* dinstvo pogleda na život i svet, jedin* stvo kulture i civilizacije, jedinstvo materijalnih interesa. Nacionalna svest jeste svest piOijedinaca, jeste saznanje
0 srodnosti njegove duše sa dušom narodnom i uverenje, da je nacija naj* podesnija socijalna grupa, u kojoj po* jcdinac može svoje individualne oso* bine d sposobnosti najbolje da razvije, svoj životni cilj najbolje da ostvari, u kojoj mu jc život kao jedinke najbo* lje obezbeden i koji najefikasnije spa* ja i ujedinjuje pojedinačke isnage i napore u jedinstvenu energiju i гас* na progresu celokupnog čovečanstva.
Takvu nacionalnu svest treba unc* ti u dušu seljaka, ako želimo da od državnog i političkog jedinstva našeg naroda stvorimo njegovo duhov mo je* dinstvo, u kome jedino leži sva nje* gva snaga i moč.
No, da bi seljak mogao doči do te svcisti, potrebno je da se njegov i suviše vegetativni život što više spiri* tualizira, oduhotvori.
U jednom nedavno objavljenem članku dobro je primetio Adam Pri* bičevič, koji i najtamnije kutke selja* čkc duše odlično poznaje, da iz ži* vota sčla nestaje sve više društvenosti
1 poezije stanoga reda. Ne može se tačnije obeležiti sadašnje stanje dru* štvenosti na selu, nego što je on to učinio u svome napisu »Društvo bez društvenog života«, pa ga sto/ga in extcnso citiramo.
»Razbile su se staire brojne za* druge, u kojim su se slušale priče, pe*
sme, predanja i moralna nastava iz usta dedova i baba ili jauka gusala. Gube se u nepovrat mobe, ali i prela staroga kova: kukuruz kiopa kopačiea, žito obara žetelica, seno ruši kosačiea, a kupe ga konjske vile i grablje, sno* pove vrše preduzimačka vršalica sa profesionalnim argatima, ikukuruz kruni krunjača, a žito redi redača ...«
»Poljoprioredna proizvodnja ma* šinizira se, mašina iseljaka čini jačim i slobodnijim od saradnje drugih, osamljuje ga i kida niti starinskih dru* štvenih veza. Ona nagrdujc donekle i čar i poezi ju neposrednog dodira iz* medu čoveka i prirode. I zato danas ima čarne, ne samo pod krovovima seoske inteligenoije, no i samih sclja* ka. A čarna je na jednoj strani vrlo često ko’evka prestopa, alkoholizma, seksualnih ekscesa, mangupaštva i dripaštva ili bolje da se poslužim ru* skim izrazom »huliganstva«; dok, na drugoj strani, može da razvije, otudi* vanjem od društva i ljudi, osamljiva* njem tip antisocialan u drugom obli* kur matenijaliistu, egoistu, modernog divljaka i varvarina.
Stoga je neophodno i hitno da se stvaraju nova,, moderna središta za gajenje seoskog društvenog života i društvenih vrlina, pa i sviju sredsta* va drutšvene razonode, zabave, uvese* ljavanja, radovanja i uživanja, a na posletku, i za gajenje kulta lepote i ukusa, sprovedena kiroz seosku arhi* tekturu, i unutrašnjoisti seoske kuče, i njen vanjski okvir, i nošnju i vlada* nje i sve odnošaje medu ljudima...«
Ko je pozvat da izvrši ovaj zada* tak, ko je najsposobniji da sprovede ovaj preobražaj našeg sela, ko ima naj* više iizgleda ,da s uspehom svrši »ovaj • rad na največem mogučem izjednače* nju društva nacionalnog u obrazova* nju, blagostanju i uljudenosti, na uje* dnoličenju njegovih ideala socijalnih, etičkih, estetskih, na najvišoj meri, srazmera i sklada društvenog?«
Na to čemo pokušati da damo od* govor u drugom delu ovog sastava.
(Nastavak sledi.)
Svoje naziranjc bio bi lako izrazio u dostojnom o.bliku, iako sc tužiocu čini skrajno neukiusno, raspravljati o pred« metu u časopisima, dogod je spor u toku pred sudom, ili kakvom drugom instancom
Hez obzira na to je zastupnik optužniee ponudio optuženome pre ulaganja tužbe prihvatljivo izmirenjc, koje je ta j glatko otklonio te se ni kod rasprave nijc bteo pogadati.
Predlaže osutlu u smislu optužbe, jer je jasno, da tvore inkriminirane reči barem delikt u v rede.
Po zagovorni i savetovanju senata proglasi« je predsednik osudu, kojom se smatra optuženog 'krivim delikta uvrede u smislu el. 52. zak. o štampi te ga osudio na jednu sedmieu dana zatvora, objavu osude u narednom broju »Mladine« na is tom mestu i sa
istim slovima, na platež pravničkih troškova i taksa.
Medu savetovan jem se jie| optnzeni, koji je doveo k raspravi priličan broj svojih sumišljenika, da bi prisustvo« vali njegovoj pobedi, sramežljivo po> vukao u svesti, da se* je promenila očekivana pobeda u neprijatan poraz. Zagovornik si je pri tl rž ao pravo pri živa.
Time je svršila pravda proti jed-nome izmedu isramotioea Sokolstva Čudi na,s, da se nalaze medu našom akademskom omladinom ljudi, koji imadu takve pojmove o Sokolstvu, kako ih je izneo optuženi iu svom pismenem zagovoru pre rasprave. Kako krivi su ti nazori optuženog, sledi najbolje iz dejstva, da ih se ni je usudio ponoviti ni njegov zagovornik kod rasprave. Osuda je postala p ra« vomočn a.
Naši nastupi i svečane odore.
Nastupa doba proleda i s njome žihahnijc delo, u vežbabnieama. Kad ec se priroda prohuditi i nama zasijati toplije sunee, probudiec su i ona dru« štva, koja nemajiu svojih prostorija i koja ec tek sada moči u topli j im me« seeima vani —■ pod milim nebom iz« voditi sokolski program. Tako se po« javljuje svuda mnogo više života. Svi se spremajmo, da dostojno izvedemo začrtani program.
Kako je bilo ved više puta sporne* n uto, biče letos uz neke veće župske priredbe naša najveda svečanost VI. pokrajinski slet u Skoplju,
U »Sokolskom Glasniku« čitali smo vee nekoliko članaka, koji nagla« šuju veliku važnost i odlično značenje toga sleta. Sve to nas sili, da se svom ozbiljnošdu prihvatimo priprema i da dobrim uzorom potičemo svo članstvo k savesnom radu. Velika važnost pa se mora polagati vee sada nato, da če biti naše članstvo vaspitano doista u pravoj sokolskoj disciplini, koja neka bude vanjski znak naše unutrašnje snage.
Kako demo se pokazati južnom delu našeg naroda? Da li neka još uvek unatoč sv,ih propisa nastupaju u poivorci naše članice u vežbačkim ode« lima? Godinu za godinom stvarali smo iu poslednjem trenutku pre večih priredaba iznimne zaključke, da smeju vežbačiee učestvovati povorci, iako ne« maju svečane odore. To dakako ne sme iei tako napred, inače si neče naše sestre nikad nabaviti svečane odore, koja je za takve sletovc prak« tična, a i potrebna. Zato držim, da je pre svega treba sprijateljiti naše čla« nicc sa zahtevom, da če biti u Skoplju dopušteno u povorci nastupiti samo onim članicama, koje če biti propisno obueene u svečanu odoru. Telovež« bačko odelo je samo za nastup i u nje« mu se ne sme pojaviti na ulici nijedna vežbačiea kako se to unatoč svih pro« pisa često dešava na skupnim sletovi« nia. Ta opomena vazi kao poslednja za sve veče nastupe, a članice pred« njačkih zhorava odgovorne su za to, da se ti propisi ne krše.
Zato neka članice ozbiljno počnu misliti na nabavu svečane odore, u
kojoj imadu pristup na sve sokolske priredbe. Jednokratna novčana žrtva omogudide im, da i svojom vanjštinom dostojno reprezentiraju našu organi«
zaeij'U.
Isto važi i za naš ženski naraštaj. Svečana odora, koju je dobi o ženski naraštaj, je vrlo sretno rešenje koje omogučuje i njima doista lepo, ukusno i dostojno predstavljati jedinstvenost. I njima se mora pribaviti u što večem broju novi haljetak, da ibj imali svi naši nastupi u ovoj godini, kad sla« vimo 'ujedno deSetogodišinjieu oslo« bodenja, doista odgovara juče i im po* nirajude lice.
Neka bi imao taj apel na naše sestre i naraštajke potpun uspeh. Ne« ka ne bude medu nama članice ni na« ra.štnjke, koja si nebi nabavila svečane odore, da če nas biti u Skoplju dosto« jan broj pravilno obučenih Sokolica!
A. J.
*
U 8. broju »Sokolskog Glasnika« objavili smo sli'ku svečane odore za muški naraštaj, kako je odobrena po našoj skupštini m Kragujevcu. Ta odora je sada obavezna za muški na« raštaj. Sviđa nam se njezina jedno« stavnost i praktičnost, jer se lako pere, a naši Sokoliči se tom novom odorom i po vanjskoj sličnosti pribli« žavaju e voj o j . čehoslovačkoj bradi. Jednaki po duši — jednaki po licu! Kod svih svečanih priredaba mora od sada naš muški naraštaj nastupati samo u toj novoj svečanoj odori! Na prsluku neka ima svaki na levoj strani prišivenu vrpou sa imenom župc ,i društva!
Članovi, muška )i ženska deca noše dosadašnjc svečane odore.
Brača župski i društveni načelnici i sestre župske i društvene načclnice, vaša je briga, da če biti sve katego« rije pripadnika JSS obučene tačno po propisima. Na pokrajinskom sletu u Skoplju ne sme biti nikakve izn.imke.
Za jedinstvenost nabave sviju odora brine se Savezni dobavljač brat Branko »Palčič u Zagrebu, Kuko« videva ul. 13. Pišite mu, da vam dade potrebne informacije!
Književnost
DVE ZANIMLJIVE BROŠURE.
Sokolsko društvo u Som boru iz« dalo je dve hrošure, koje je napisao brat dr. Stojan J e r e m i d. Prva bro« šura obraduje temu »Sokolstvo sa na« ročitim obzirom na selo i školu« a toj temi dodan je još i nagovor »Sokol« skom podmladku o narodu i državi i o Sokolstvu«. — Brat Jeremič je obra« dio jedno i drago gradivo dovoljno iserpivo i što je glavno — pučki i ja« sno, kako je to prikladno i razumljivo za široke naše mase i za našu sokolf sku omladinu, da se mogoi pobliže upoznati s tim pitanjima.
Druga brošura istog brata pisca nosi naslov »Snage napredi« Pojedina poglavlja dokazuiju tvrdnje:	Mi za«
ostajemo —- rastraja nas slabost; na« rodnom ujedinjenju smeta slabost; socialnu obnovu sprečava slabost: zdravu izgradnju smeta slabost; sla« bost masa; slabost političkih strana« ka; slabost pojedinca. Kad pisac iz« riče svoje mišlenje o starim i novim, oglašuje se njegov poziv: »Snage na« pred, jer če vas slabost pobediti!« Taj poziv iskrene sokolske duše po« kazuje svim nacionalnim ljudima put »u Solkolstvo i kroz Sokolstvo na« pred!... Udružimo sc svi u Sokolstvu, u njemu ojačajmo redove i vrednosti naše. Kroz Sokolstvo u sokolskim re« doviina poči demo napred. .ler So« kolstvo jc najjada snaga narodna!«
Kako vidimo, obraduje ova druga brošura aktualna i vrlo važna pitanja. Reč pisca je istinita, bezobzirna i otvorena, njegova zaključivanja su tačna i precizna, kako se dolikuje So« kolu, koji teži za istinom i želi narodu da se reši iz mulkoitrpnog i nezdravog sadašnjeg položaja. Brošuru bi morali pazljivo proučiti svi naši javni rad« niči, naročito političari i tako zvani vode naroda, da bi upoznali i ibili sve« sni, što im je zadada i dnžnost u ži« votu našeg naroda.
Gledom na to ne treba naročitog apela na svu braču i sestre, neka ne idu bezbrižno preko obiju brošura brata dr. Jeremiča. Ipak im polažemo na srce brigu, da lupoznaju sa brošu« rama nesokolske krugove, da de u nji« ma upoznati sebe i nas i da de znati pravilno ceniti delo i značenje Sokol« stva.
Cena svakoj brošuri je malcn« kosna (po 2'50 Din). Ako dodc do nove naklade, bilo bi potrebno dati brošurama prikladni ji oblik i iz njih izlučiti nekoliko tiskarskih pogrešaka, koje ali ne bune smisao i tok glatke i
iskrene reči pisca.	__eg__
*
ČEHOSLOVAČKA ANABAZA U RUSIJI.
U zbirci predavanja, sitnih knji« žica, koje izdaje COS u Pragu, izašlo je kratko delo brata dr. Josipa K u« dele: »Československai Anabaze v Rusku«. U njoj čitamo u kratkim ali vrlo jezgrovitim rečenicama važna poglavlja o postanku i razvoju čeho« slovačkc vojne sile, koja je nastajala u Rusiji od prve čete pa do čitavog armijskog zbora pod vodstvom bivših austro«ugarskih vojnika i rezervnih oficira — svesnih Čehoslova'ka i po večini dobrih Sokola. Medu ostalim čitamo i imena kao Jan Sirovy, Če« ček, Švec, Gajda itd., itd,, koji su da« nas po večini visoki vojnički dosto« janstvenici čehoslovačke vojske. Mar« •<antnim črtama je opisan prodor če« hoslovačke armade od Urala do Via« divostoka preko bolševičkih redova. Ogromno je bilo delo čehoslovačke brade. Knjižica de vrlo dobro služiti za predavanja naročito u čchoslovač« kim društvima, a i naša brada, koji znadu češki rado če je i sa užitkom citati, upoznavajiudi na taj način lep i vrlo zanimljiv deo istorije ČSR.
—šv—
SOKOLSKA PESMARICA.
Medu Sokolima nastalo je s vre; menom mnogo veselih i oduševljenih sokolskih pesama. Naša severna bra« ča imadu naročito mnogo takvih pesama. ČOS je uprav^ izdala u priruč« nom oibliku pcsmaricu »So!kolsik> Zpcvnik«, koju je po narudžbi stare« šinstva ČOS sastavio br. Rudolf Pro« chazka. Pesmarica sadržji preko 200 pesama, delom soUolskog, delom opšte narodnog sadržaja, te če ne samo vrlo dobro doci sokolskim pevačkim zbo« rovima, ved i u vežbaonici za član« stvo i naraštaj, jer ima mnogo napje-va za stuipanje.
MALO JE TAKVIII KNJIGA.
Mislimo pod time, malo je danas dobrih knjiga, čija prva naklada bi bila u 14 dana rasprodana. Takvu jednu knjigu želimo vam toplo pre« poručiti. Zovu je »zlatilom knjigom zdravlja naše omladine«, a pravo joj je ime »Zdravlje omladine«. Lligijena kod kude i 'U školi, pisana na slove« načkom jeziku po br. dr. Mavriciju Rusu, gradskom fiz'kiu u Ljubljani. Knjiga je vrlo prikladna za župske i društvene prednjačke tečajeve, knjiž« nice. predavanja, a što je najglavnije pisana je pučki — dakle je najpriklad« ni ja za narod. Knjiga je pisana s na« ročitim^ obzirom na telovežbu, kojom se možemo odlivati mnogih bolesti, koje ta knjiga vrlo pregledno, jasno i uveravajuee opisuje. Za lakše i iboljc razumevanje štiva knjiga ima IH sli« ka i 4 priloga. Tisak i naklada Uči« teljske tiskare u’ Ljubljani. Stranica ima knjiga 154, a cena joj je Din 4(f.
Takvu knjigu do sada još nismo imali, ona je plod rada i študija le« 'kara stručnjaka, koji jiu je napisao u uverenju i ljubavi do naše omladine, da je na taj način ocuva moralnog i fiziičkog propadanja. Svrha knjige biče postignuta, ako se što više proširi medu narod, a to je naša dužnost, jer nam je svrha i cilj telesno i duševno zdrav narod, a da to postane dajmo mu zdravo i dobro štivo.
PrepoTučamo vam stoga da knji« giu odmah naročite, jer inače se može dogoditi, da čete i kod II. naklade ostati praznih ruku. Narudžbe prima i pisarna JSS, Ljubljana Narodni dom.
Iz starešinstva JSS.
Pomozimo nesretnom narodu!
Na pažnju prosvetnim odborima.
U »Narodnoij Prosveti« jc g. Mi« nistar Prosvete dr. K. Kumanudi iz« dao u mesecu januanu raspis svima direktorima gimnazija, upraviteljima učiteljskih škola, oblasnim i sreskim nadzornicima i upraviteljima osnovnih škola, kojom poziva na predaniji rad na prosvedivanju naroda. Treba da se obazremo na ovaj raspis sa stanovi« šta čisto sokolskoga i da za naš po« kret iz toga raspisa povueemo neke konsekvence, tim više što najvedi deo nastavnika osnovnih i srednjih škola delu ju u Sokolstvu.
G. Ministar Prosvete konstatuje, da koliko god je potreban rad u ško« li s decoim toliko je, ako ne više po« treban i rad van ško’e s narodom. Da« ljc kaže g. Ministar Prosvete da se rad nastavnika van škole treba da krede i u praven stvaranja sokolskih društava.
Da bi se, ovaj rad omogučio pozi« va g. Ministar Prosvete, da prosvetna odelenja oblasti sa privatnim lici« ma obrazu ju po oblastima Prosvetne Odbore, a za pokriče rada i stvaranja da sc u oblasne i sreske budete stave izvesne svote novca.
Na ovaj prvi deo raspisa g. Mi« nistra Prosvete skrečemo pažnju- na« šim prosvetnim odborima društava i žiupa da učestvuju u ovom radu i da nastojc, da predavanja u narodu budu
0 sokolskoj Misli i da u prosvetne oblasne, budete stave i pripomoči za širenje sokolskog pokreta, kako preti« vida ovaj raspis; a osim toga neka na« stoje, da se i naše knjige i listovi ra« šire po uredima oblasti.
Dalje raspis predvida i nagrade kako licima, tako i društvima, koja rade na prosvedivan ju naroda.
Naša prosvetna odeienja i u ovom delu raspisa neka ne budu pasivna, ved da traže za rad prosvetnih odele« nja društava i župa.
Dobro izradena predavanja, a koja govore i pišu o Sokolstvu, treba slati Ministarstvu Prosvete, tla ih štampa i rasturi medu narod.
Naročito treba pripaziti na zad« nje rečenice ovoga raspisa u kojima se govori o podizanju škola i sa kak« vim prostorijama. Dati mišljenje, da svaka seoska škola treba da ima dvo« ranu za telesno vežbanje, kako bi i naša društva po selima mogla raditi
1 u zimi.
Ako naša prosvetna odelenja do« bro shvate ovaj raspis, mogli iz nje« ga za Sokolstvo, a i za materija!no obezbedenje prošvetnog rada mnogo da učine, a i da se sokolska Misao po« pularizira medu narodom.
Sokolstvo, treba da shvati i radi za sebe! Na posao dakle!
'	—db—
BRAĆO I SESTRE!
Bugarsku je zadesila silna kata« strofa, koja pobuduje sami los t čitavog kulturnog sveta. I mi Jugosloveni de« limo sučut s nesretnim narodom, koji stoji uz ruševine svojih domova i či« tavih naseobina i kraj svežih grobova oplakuje pomrle žrtve, koje je nena« dano uništio strahoviti potres.
Sokolsko bratstvo nas uzdiže na očigled te ogromne nesreče čitavog bugarskog naroda preko krvavih do« gadaja prošlosti koje zagrnjuje pla« štem uzvišene humanitete, koja puni naša srca plemenitim osečajima i koja nareduje rukama našim delo bratske pomoči.
Kraj groze, koja nemilosrdno go= spodari po bugarskoj zemlji, prožeto snažnom šilom sokolskog bratstva smatralo je potpisano starešinstvo za nužnu potrebu naše plemenite sloven« ske duše, da izreče u ime čitavog na«
šeg Sokolstva — Savezu gimnastičkih društava »Junak« u Sofiji iskreno i bratsko saučešče, zamolivši ga, da bu« de tumačem naše sučuti čitavom tako okrutno pogodenom narodu.
Izveštavajuči svoje članstvo o toj čovekoljubivo j odluei pozivamo svu braču i sestre, da aktivno po svo« jim snagama učestvuju kod svake pomodne akcije, koju su u svrhu ublaženja te strašne nesreče započele u našoj državi razne organizacije i4 korporacije.
Bratske župe pozivamo tim pu= tem, da nam do 31. maja o. g. opširno jave. kako su društva udovoljila tom pozivu.
Otarimo suze nedužnim f>atnici« ma, da se nam pruže radosni pogledi u veličinu i dubinu sokolskog brat« stva!
Zdravo!
Ljubljana, 23. aprila 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.	Dr.	Riko	Fux,	tajnik.
VI. POKRAJINSKI SLET JSS U SKOPLJU.
Aktom K. br. 1178 od 21. IV. 1928 odobreno je pokroviteljstvo sleta, koje preuzima N. V. prestolonaslednik Petar.
Odobrenjem gosp. Ministra Ino« stranih Dela bide učesniei sleta sa strane (Čehoslovaci, Poljaci Lužički Srbi i Rusi) potpuno oslobodeni pla« Čanja vizuma.
Rešen jem gosp. Ministra Saobra« čaja od 23. III. 1928, M. S. br. 4849, je dozvoljena na državnim železnicama i ladama povlastica uz četvrtinu cene (75%) za sve učesnike sleta.
IV.	SEDNICA STAREŠINSTVA JSS, 16. aprila 1928.
Razdeleni su zaključei kraguje« vačke skupštinc JSS nadležnim odbo« rima i odsecima.
Brat tajnik javlja, da je umro br. Bogdan Koutek i br. Miša Matejid, tc predlaže, da se njihovim rodacima iz« razi saučešče.
Predsednik lekarskog odseka br. dr. Tičar izveštava, da se je LO. kon« stituisao. Tvore ga ibrada: dr. Avramo« vid, dr. Bluimauer, dr. Brenčič, dr. Demšar, dr. Derganc, dr. Košir, dr. Otmar Krajec i dr. Rus. — Predava« nja o prvoj pomoči 41 prednjačkom tečaju za vode i voditeljice naraštaja prcuzeo je gradski fizik br. dr. M. Rus. — Učesnike prednjačkog tečaja pre« gledače jedan lekar i lečnica, ikojc de zamoliti za to br. dr. Košir. Naknadno se odobrava okružnica LO JSS na sva društva, od kojih su traženi podaci za savezni LO. Zaključeno je, da se iz« razi zahvala požrtvovnoj brači leka« rima iu čitavom Savezu, koji vode le« kiuske listine i na taj način sakupljaju dragoceni material za znanstveni stm« dij.
Brat Švajgar predlaže kao refe« rent saveznog redakcijskog -odseka, da se održi od 18.—20. maja o. g. sasta« nak župskih novinara u Ljtibljani.
Gradevni odsek se je konstituisao kako sledi: predsednik br. Ing. Zelen« ko, a članovi su brada: Ing. Leskovšek. Ing. Perko i Ing. Poženel. — Gradevni odsek predlaže, da se odobri društvi« ma Slovenjgradec i Sušak zidanje So« kolskih domova. P rimi j eno.
Ozlcdni fond JSS sc je konsti« tuisao kako sledi: predsednik br. Ma« rolt, članovi brada: Kajzelj, tir. Tičar, Švajgar i jedan zastupnik TO. — Ozlcdni fond je tloznačio potporc dru« štvu Ptuj za brata Jurkoviča Janka Din 210, društvu Celje za brata Špegliča i naraštajca Raiča Din 207. Jednoglasno odobreno.
Br. dr. Fux izveštava starešinstvo
0 uspehu akademija »Ljubljanskog So'kola« u Mariboru i Celju u korist amsterdamskog fonda, i predlaže, tla se za materialan uspeh izreče zahvala »Ljuibljanskom Sokolu« i sokolskim društvima u Mariboru i Celju na trudu
1 tločeku. Sa .odobravanjem primljeno.
•
IZVANREDNA SEDNICA STARE« ŠINSTVA JSS, 20. aprila 1928.
Izvanredna sednica starešinstva sazvana jc prilikom dolaska staroste župe Skoplje br. puk. T. Zivkoviča u Ljubljano.
Brat starosta Gangl otvara sedni« cu i pozdravlja srdačno brata Živko« vida, predavši mu odmah i reč.
Brat starosta T. Živkovid, zahva« ljuje na pozdravu i isporučuje po« zdrav svoje župe ibr. starešinstviui. Do« šao sam, rekao je, da vas izvestim j obezbražim te tla vam kažem što smo sve do danas uradili.
1.	Slet če. se održati pod pokrovi« teljstvom N. V. prestolonaslednika Petra.
2. Gradevni odsek je izradio pro« račun i načrte za tribine i sletište, što de stajati oiko 250.000 Din.
3. Prosvetni odbor je marljivo na poslu. Odredio je izvestitelja za štampu, sprema dva albuma karata, prireduje tečaj za vodiče kroz Skop« lje, spremide svečano izdan je Južnog Pregleda itd.
4. Pitanje značke, marke i plakata je rešeno sve je u stilu,, svuda je »Kra« ijevid Marko«.
6.	Čehoslovake, Poljake, Lužičke Srbe i Ruse dodekati de naročita de« legacija u Rfstovcu.
Stanbeni i odbor za ishranu, kao i finansijski odbor ustrajno su na po« slu i ja se opravdano nadam, da če sve biti na vreme gotovo.
O izveštajiu br. Živkoviča razvila sc stvarna debata, te je rad župskog starešinstva i sviju odbora odobren.
V.	SEDNICA STAREŠINSTVA JSS, 23. aprila 1928.
Na predlog staroste br. G^ngla zaključeno je, da se pošalje Savezu bugarskih gimnastičkih društav »Ju« nak« u Sofiji dopis, u ikojem se izriče saidut nad teškom katastrofom koja je zadesila bugarski ,narod. Ujedno sc odobrava i poziv na naše članstvo, da učestvuje u pomočnim akcijama.
Br. starosta oita dopis čehoslo« vačkog poslanstva iz Beograda, a koji glasi:
Poslanstvo Čehoslovačke Repu« blike u Beogradu ima čast tumačiti Vama zahvalnost Predsednika Čeho« slovačkc Republike, gospodina dra. T. G. Masaryka, na telegramu koji ste mu 'uputili prilikom skupštine JSS u Kragujevcu.
Poslanstvo sc koristi ovom prili« kom tla Vam izrazi svoje osobito po« štovanje.
Poslanik i Ministar: Šcba.
Brat starosta izveštava starešin« stvo, tla smo oficielno pozvali na VI. pokrajinski slet u Skoplju braču Če« hoslovake, Poljake, Lužičke Srbe i Ruse. Odobreno.
Ozledni fond je tloznačio društvu Maribor za članicu Zoru Dular Din 320. Odobreno .
Statistički odsek izveštava, da žu«, pa Niš odjavljuje društva Boljevac, Lazovo, Kuršmulija, Malčevo i Kra« Ijevo selo. Ne prima se. Od župe de se tražiti objašnjenje.	*
Br. načelnik dr. V. Murnik izve« štava, da je TO zakljuoio 6. maja o. g. održati preglednu oitakmicu takmičara i takmičarki za sastav vrste, koja bi vežbala za Amsterdam. Ekspedicija če hrojiti oko 40 osoba.
Program sleta u Skoplju ostajc ti glavnom isti Ikako je bio prvobitno predložen. — Savezni prednjak če po« seti ti župe Beograd, Kragujevac, Uži« ce, Niš i Skoplje i održati tečajeve za proste vežbe. Prima se.
*
lz prošvetnog odbora JSS.
MATERINSKI DAN.
Ženska društva po čitavom kul« tuinom svetu prireduju 13. maja o. g. »Materinski dan«. Kod nas organizira takav diun Narodni Ženski Savez. Sta« rešinstvo JSS je na svojoj scdnici 21. aprila zaključilo pozvati sva svoja društva 'k saradnji kod priredivanja »Materinskog dana«. Naročito bratski pozivamo sve župske i društvene pro« svetne odbore, tla govore u svojim jedinicama članstvu — pre svega deci i naraštaju — o majci i o ljubavi, koju joj dugiujemo. Bratski župski pro« svetni odbori neka izveste starešlin« stvo JSS Oi izvršenju i uspehu toga poziva.
Prosvetni odbor JSS.
VI.	POKRAJINSKI SLET JSS U SKOPLJU I JUŽNA SRBIJA.
Poziv svim župskim i društvenim PO.
Šesti pokrajinski slet JSS u Skop* lju jc pred vratima! Pripreme za taj slet se vrše u najlepšem redu. Duž* nost čitavog jugosloivenskog Sokol* stva pre svega palK one brače i sesta* ra, koji če lučestvovati na sletu, mora biti, da ee biti slet lepa i veličanstve* na sokolska manifestacija, koja neka pokaže našoj naj južni joj braći svu moč i lepotu sokolske ideje i njenog rada. Slet u Skoplju pak mora biti još i tim lepši, jer je s njime združena sokolska proslava 10 godišnjiee op* Stanka naše ujedinjene države.
Jugoslovenslko Sokoistvo mora doči u Skoplje spremno! Ne samo tehnički potpuno spremno, več i svatko od nais mora za sebe znati kuda putuje, mora ibiti svcstan, da putuje k brači i sestrama kod kojih je več pak) sokolsko seme na plodna tla, koje ali moramo gajiti i diči u sokolski plod.
Pozivamo sve župe, da dode nji* hovo "članstvo svestrano spremno na slet; sokolsku ljubav i bratstvo želimo doneti braoi na Jug, a i svoja srca. U vežbaonicama, na vežbalištima i van njih medu širom javnošču raz* vijte propagandu za slet u Skoplju, za Južnu Srbiju i za svečanu proslavu 10 godišnjice opstanka naše Jugosla* vije. Upozorite članstvo na bezuslov* nu sokolsku disciplinu na sletu i na čitavom putu po Južnoj Srbiji. Pred tamošnjim narodom i pred svim So* kolima drugih bratskih slovenskih na* roda moramo pokazati, da smo so* kolski vaspitani!
Za uspešno propagandu toplo preporučamo »Večeri Južne Srbije«, kako ga je n. pr. priredilo nedavno i s velikim uspehom Sokolsko društvo Zagreb I. Sve učesnike s!eta naročilo upozorite ria trezvenost i na dostoj* ,no sokolsko ponašanje.
Bratske župe su obavezne, da od* mah u gornjem smislu potem naročite okružnice pouče i spremc svoje član* stVo za slet u Skoplju.
Prosvetni odbor JSS.
ŽUPSKI TROMESEČNI PRO* SVETNI IZVESTAJI.
Da bi imao JSS evidencu o sokol* skom prosvetnom radu poj edinih žu* pa i u brojkama, odredeno je, da šalju župe starešinstvu JSS »Župske tro* mosečne prosvetne izveštaje«, koje sastavljaju župski PO na temelju me* sečnih izveštaja svojih društava. Utvr* deno je, da mnoga društva ne šalju svojim župama predmetnih izveštaja i da su radi toga žups'ke i savezna prosvetna statistika nouredenc. Pozi* vamo sva društva da vrše tu zadaču u redu i tačno spram župa, a župe spram Saveza.
Župske PO u isto vreme bratski pozivamo; 1. da nam pošalju osim ispun jenih f or mi a 1 ar a ješ i naročit 'kratak izveštaj o stanju prosvetnog rada u njihovim društvima. 2. Izveštaj o konstituiranju njihovog župskog PO sa imunima i zvanjem članova te program rada za ovu godinu; taj iz* veštaj pošaljite najkasnije do 15. ma> ja o. g.
Prosvetni odbor JSS.
Iz organizacijsko g odseka JSS.
NOVO ARONDIRANJE ŽUPA.
Obzirom na zaključak IX. glavne skupštine JSS u Kragujevcu, da je treba proučiti uz komzultovanje sviju do sada postoječih župa, pitanje no* vog arondiranja župa i da starešinstvo JSS na prvoj sednici odbora JSS donese svoj konkretan predlog, uz tačno izradenu kartu rasprostranjenja. novih župa, molimo sva župska sta* rešinstva, da nam što pre pošalju svoje predloge sa razlozima i tačnir* skicama.
Organizacijski odsek JSS.
SOKOLSKA ZAHVALA.
Starešinstvo JSS bratski zahva* ljuje i za uzor ostalima stavlja Sokol* sko društvo u Karlovcu, koje je shva* čajuči značcnjc (ntedunarodniih utak* mica darovalo za amsterdamsku za* klado Din 1000.
•Do sada je to prvo društvo uz »Ljubljanskog Sokola«, koji je priredje
akademije u Mariboru i Celju u ko* irist amsterdamske zaklade ii na taj način materialno potpomogao našu olimpijsku ekspedioiju.
(Opis obih akademija donečemo u narodno m brojoi »Sok. 'Glasnika«, jer u ovaj radi ograničenosti prostora nije moglo uči. — Op. ured.).
Iz župa.
POZOR.
Savezno gospodarstvo ima u na* kladi! bianco plakate (bez teksta), skvrčka vežbača sa preče, u dve boje, prikladan za župske i društvene jav* ne nastupe i akademije. Pozivamo društva da traže oferte od gospodar= skog odseka JSS za plakat bez teksta i sa tekstom.
Veličina plakata je 63 X 95 cm.
•
Glasba k prostim vežbama člano* va i članica za pokrajinski slet u Skop* lju izašla je u nakladi JSS. Cena gla» sovirskom izvadku Din 20 bez pošta* rine.
*
Svako društvo neka nabavi za svoju knjižnicu brošuru za IX. glavnu skupštinu JSS u Kragujevcu, sa vrlo zanimljivhri i važnim izveštaj im a funkcionera JSS. Cena brošuri Din 10.
Proste vežbe članova i članica, u srpskoshrvatskom prevodu za pokra« jinski slet u Skoplju izašle su u na* kladi JSS. Cena Din 5 b*z poštarine.
Širite Sokolski Glasnik!
Iz sokolske župe — Maribor.
SEDNICA PROSVETNOG ZBORA MARIBORSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Pod predsedništvom žup. prosve* tara br. dr. Kovačiča održana je 1. aprila scdnica Prosvetnog zbora Ma* riborske Sokolske župe, na ko.joj su utvrdene smernice novome sistemat* skom prosvetnom delovanju u župi. Obzirom na broj učesnika, kao i na broj onih koji su svoj izostanak opravdali i izjavili time saglasnost sa eventualnim rešenjima, svi doneti za* ključci obavezni su za sva društva.
Podsetivši učesnike na pravilnik o radu Prosv. zbora, br. žup. prosv. ponovio je svoj izveštaj, koga je ra* nije podneo žup. glavnoj skupštini, i referisao o tek učim poslovima. Upo* zoravamo br. društva na najvažnije iz toga referata:	1. Sokolska društva
MSŽ, koja to još niso uoinila, morala su neodloživo poslati mesečne iskazc o svome delovanju za januar, fobru* ar i mart, i u njima izvestiti: a) da li imaju mtinimalnu knjižnicu, b) imeno* vati predavače iz svoga društva, i naslove njihovih predavanja, s primed* bom da li su pripravni predavati i iiz* van svoga društva, c) tražene podat* C<e o vrsti stari j i h vežbača. 2. Župski prosvetar je upozorio na potrebu i važnost poučnih izleta — naročito za naraštaj i decu — i s time u vezi, na negovanje ipevanja. 3. iPretplata na '»Sok. Glasnik« obavezna je za sve društvene funkcionare, a iz društvene blagajne treba pretplatiti »Sokolie«, odnosno »Našu Rad ost« za siromašnu a marljivu deou. 4. Skupljati gradivo za knjigu »Temelji naše države«, i uputiti župi slike Sokolskih domova sa kratkim pregledom rada oko nji* bova 'podizanja. 5. Bolje situiranim društvima preporučuje se osnivanje pozorišta sa lutkama. 6. Skrenuta je pažnja još i na druge aktuelnosti. Stvarna i živahna debata, vodena o svemu ovome, pokazala je, da je bioi ovaj sastanak neophodan.
Popredsednik župskog PO br. prof. Sevnik podneo je zanimljiv izve* štaj o radu ovogodišnje savezne skup* štine u Kragujevcu, a naročito o orno* me delu skupštirtskog rada, o kome nije nista dosada obelodanjeno. — Prema izveštaju žup. knjižničara br. Bratoša, žup. knjižnica obogačena je posle župske glavne skupštine sa više od 100 novih, uvezanih primeraka, i nanovo ureden katalog razaslao se po Uskrsu društvima. — Arhivar br. Ravtar podneo je načrt za uredenje društvenog arhiva, a br. žup. novinar istakao je važnost novinarske službe 'ii Sokolskim društvima.
Najvažniji zaiključak ovoga sa* Stanka jeste, da se održi u Mariboru — o Duhovima — dvodnevna župska prosvetna škola, koja je obavezna za sve društvene prosvetare MSŽ, a že* leti bi bilo da društva upute u školo i druge članove (naročito mlade). Žup* skom PO je prepušteno, da u okviru odobrenom od PZ, jzradi, detaljan program teorijskog rada i praktičnih ekskurzija ovc škode, i da je orga* nizoje. Na kraju je br. Šentjurc (Slo* venjgradec) 'preporočio, da po uzoru na njegovo i ostala društva upučuju mlade članstvo u vodenje raznih dnu* štvenih funkcija, a PZ je stavio u duž* nost župskom PO da izvede organiza* ciju okrožja u prosvetnom pogledu.
Na adresu društvenih prosvetara: Za. društvene prosvetare izabiru se najprosvečeniji članovi, da bi mogli rukovoditi društveno prosvetno delo* vanje. Prvi izraz prosvečenosti jeste: budna svest dužnosti i bezuslovno iz* vršavanje iste Prosvetari, koji ni sa* mi ne izvršuju svoje dužnoisti, ne mo* gu u tome vaspitati ni ostale funkeioe nare i članstvo, ako nije sam prosve* cen, ne može ni druge prosvečivati Iznosimo u sokolsku javnost imena onih društava, čiji prosvetari nisu uče* stvovali na sednici, a niti nisu srna* trali za potrebno, da svoj izostanak opravdaju. Ta društva su: Dravograd, Hoče, Konjice, Murska Sobota, Oplot* nica, Slov. Bistrica, Šentlenart v Slov. goricah, Sv. Marjeta na Dravskom polju, Varaždin i Veržej. (Možda če ova konstatacija, ipak u nckojim dru* štvima bar donekle probuditi sokol* sku svest!) — D.
TEHNIČNI ODBOR DRAVSKEGA OKROŽJA.
Dravsko okrožje je imelo dne 19. februarja svojo zadnjo sejo v poslov* nem letu 1927. Sprejelo je 31 dopisov, odposlalo pa 21 dopisov in 14 okrož* nic. Seje so bile 4; teh so se redno udeleževali vsa društva, in sicer Ča* kovec, Ormož, Lendava, Ptuj, Sredi* šče in Varaždin.
V okrožju se je telovadilo ne* prestano vse leto, izvzemši velikih po* eitnie. Letnih nastopov je bilo 5, 6 akademij in 4 pešizleti. Izven oikrožja so se društva udeležila nastopov v Ljutomeru, v Murski Soboti in na po* krajinskem zletu v Ljubljani. Savez* nih tekem se jc udeležilo samo dru* štvo Ptuj, ki si je priborilo 5. mesto in doseglo veliko diplomo.
Dne 5. junija je imelo okrožje svoj okrožni zlet v Ptuju ob priliki razvitja prapora. Zlet so posetila z malimi izjemami vsa društva v župi, nastop pa je, žal, motilo vsedne,vno deževje.
Društven prednjaški tečaj je ime* lo samo društvo Ptuj, 4 prednjaki pa so položili društveni prednjaški izpit. Župnega prednjaškega tečaja so sc udeležila društva Ormož, Ptuj, Sredi* šče in Varaždin, saveznega tečaja v mesecu avgustu pa samo društvo Ptuj
Prosvetni oddelki so delovali red* no samoi v treh društvih, predavanj je bila 12, nagovorov za člane 23, za naraščaj 35, za deco 31. Knjižnice so imela vsa društva, poslovale pa so sa* mo pri treh.
Zdravstveni odseki so delovali sa* mo v Ptuju in Središču, kjer so se pregledali tudi vsi oddelki.
V letošnjem letu pa hoče okrožje poživiti ona društva, ki ne delujejo. Predvsem pa se bo izkušalo dvigniti prosvetno delo in posvetiti več pozor* nosti sokolski vzgoji članstva, nara* ščaja in dece. Leto 1928. pa bo name* njeno tudi vzgoji prednjaštva. Vrš:ti se bodo morale prednjaške ure in dru* štveni prednjaški tečaji. Zdravo!
S K
MURSKA SOBOTA. So'ko'sko
društvo v Murski Soboti ima dne 13. maja t. 1 pešizlet v Veržej, 3. junija t. 1. društveni letni nastop v parku grofa Szaparyja, dne 19. avgusta t. 1. pa priredi veliko javno tombolo z iz* redno dragocenimi in lepimi dobitki.
LJUTOMER. Običajna, daleč na* okoli znana tombola Sokolskega dru* štva se bo vršila v četrtek, drie 17. maja (Vnebohod) na Glaviitun trgu. Dobit* ki so letos posebno izbrani in privlač* ni: 2000 Din v bankovcih, nov šivalni stroj, novo moško kolo, vreča bele molke in voz drv; razen tega nekaj stotin drugih lepih dobitkov. Karte po 3 Din v vseh trgovinah. AKADEMIJA SOK. DRUŠTVA V PTUJU.
Na cvetno nedeljo se je vršila običajna pomladanska akademija na* šega društva. Kakor vedno je bilo tu* di to pot mestno gledališče napolnje* no do zadnjih kotičkov.
Akjidemijo je otvoril orkester Di* jaškega doma s Sokolsko koračnico, katetri so sledili preskoki nmške dece čez kozo. Tem je sledil nagovor na* raščajnika Svetlina deci in naraščaju, nato pa s. Kovačeve »Oblaček«, ki ga je prav ljubko izvajala ženska de* ca. Preskoki dijakov čez žive ovire so bili prav dobri in našli pri občinstvu mnogo odobravanja. — Izmed skladb, ki sta jih odigrala gdč. Stohrova (kla* vir) in br. Hasl (vio.ina), je ugajal prav posebno Burmestrov valček. Za vse točke pa je dalo umetnikoma ob* činstvo zasluženo priznanje. Vrbniče nad morem, ki so ga spremljale di ja kinje s petjem, so dovršili dijaki do bro, motilo jc včasih malo le kritje. I/.nenadil pa nas je nastop moškega naraščaja na mizi pod vodstvom br. načelnika Pertota in že', popoln uspi
Po odmoru so nastopili člani in naraščaj na drogu. Člani zaznamenu* jejo vrlo lep napredek, mnogo pa nam obeta še naraščaj. Naslednje to* čke so izpolnile dijakinje z Dalmatinskim šajkašem, deški zbor pa je pod taktirko br. Hasla zapel tri pesmice. V Celovcu lepo paukajo — se je naj* bolj posrečila. Zatem je nastopila vr* sta članov na bradlji in izvajala lepe sestave. Nastop članov z oismorico je bil odličen in zadovoljil vse. Zaključi* li so naraščajniki z Naprejom. I/.ved* ba je bila dobro pripravljena, le tem* po je bil malce prehiter.
Kot gostje iso' nastopili Celjani, in sicer člani z vzorno vrsto na drogu in bradlji, vrste članic pa na bradlji. Vrsta članov je prav dobra, lepe se* stave pa se, žal, niso vsem posrečile. Izkazale pa so se članice z dovršeni* mi vajami in skupinoi.
Ta akademija je ponovno utrdi* la sloves društva, ki zasluži vso paž* njo in podporo. Sokoli, Zdravo! Š-*
Iz sokolske župe — Zagreb.
SOKOLSKO DRUŠTVO II. U ZA* GREBU.
Na glavnoj Iskupštini sokolskog društva II. u Zagrebu (Wilsonov trg
9) konstatovano je iz izčrpnih izve* štaja svih funkcionera, da je društvo u godini 1927. administrativno i fi* nansijski vrlo napredovalo, ostajuei i nadalje na svotjoj tehničkoj višini-. Novi upravni odbor postavio je sebi, kao najbližu zadaču, nastavak zapo* četog unutarnjeg rada na očvrščenju i produbljenj'u organizacije Jer bez tih osnovnih uslova svaki, pa i naj* savršeniji telovcžbački rad ne može da stvori vredne i poitpune Sokolove.
U prvom tromesečju ovc godine iz-vršio je upravni odbor odnosno nje* govi odseci jedan deo s vog progra* ma i zašao je uspešno i sistematski izvršenje planova. Danas eemo se poizabaviti najvažnijim delom tog ra* da, i to: L idejnom sokolskom ško* lom i I. tečajem za prednjačke pri* pravnike Sokolskog društva U. Svr* ha idejne škole i tečaja za pripravnike bila je da brojnim društvenim pred* njačkim pripravnicima pruži priliku, da potpiunoima i sustavno produ pro* pisanu gradu za društveni prednjački ispit, a u isto vreme da i širi krug vežbača i vežbačica uputi u teoriju raznih grana sokolske delatnosti. Sa* ma idejna škola bila je sastavni deo tečaja, ali su idejna predavanja po* lazili i članovi, koji nisu bili kandi* dati za ispit.
IJpisanih pripravnika >u tečaj bilo je 9, i to 3 sestre i 6 braee. Od 4. fe* bruara do 17. marta priredeno je 12 sastanaka po 2 do 3 sata, na kojima se predavalo. Praktički rešavalo sc gradivo iz sustava, metodike i prve pomoči kod redoviitih prednjačkih ca* sova u dvorani. Ukupno oidržano je 20 predavanja.
Društveni načelnik brat Milan J Jankovič predavao je: Razdeoba telo* vežbe. — Tyršev sustav. — Termino* logija. •— Metodika telovežbe. Brat Miroslav Dobrin predavao je:	Laka
atletika. Brat Dr. Janko Šavs, društve* ni lekar: Migi jena. — Prva pomoč kod nezgoda. Društveni prosvetar brat lir* voje Macanovie održao je idejnu so* kolsku školiu u 8 predavanja, i to: Uvodna reč. — Svrha i metode ideo* loškog odgajanja članstva. — Načela sokolskog vaspitanja. — Gimnastika, telesno vaspitanje, šport i sokolska te* lovežba.—Te.lovežba u starom i sred* njem veku. — Od humanizma do So* kolstva. —• Osnivanje Sokolstva i osnivači •— Ustav Jugoslovenskog Sokolstva.
Na 20 predavanja bilo je ukupno 318 slušača, što daje srednji polazak od 16 slušača. U samoj idejnoj školi bio je polazak 139 slušača na 8 pre* davanja, t. j. 18 na svako predavanje. Idejnu skoki apsolviralo je 15 sluša* ča, i to 5 članova, 0 članica, 1 nara* štajac i 3 naraštajke. Prednjački te* čaj apsoilvirali su 4 elana i 3 članice. Disciplina i urednost polaznika uzor n a.
U subotu 24. marta održani su u društvenoj dvorani ispiti za prednjač* ke pripravnike. Komisiji je predseda* vao brat Emil Vukotič, tajnik TO žu* pe, ispiti vali su: Ideologiju, histori ju i organizaeiju Dušan Boigunovič, žup* ski prosvetar i H. Maoanovič, dru* štveni prosvetar; higijenu i prvu po* moč Dr. Janko Šavcs, laiku atletiku Miroslav Dobrin, a »ustav, metodiku i asistenci ju Milan Jankovič, društve* ni načelnik. Kandidati rešili su ranije dve pismene radnje, i to su razradili jedan vežbovni čas za odredenu ka= tegoriju prema zadanoj osnovi, a u drugoj radnji rešili su jedan specijal* ni teoretski zadatak iz sustava. Svi kandidati, dve članice i dva člana po* ložili su ispit i to odličnim uspehom Hrvoje Macanovič, vrlo dobrim uspe* hom Blanka Culekova i Zdena Obla* kova, a dobrim uspehom Dragutin Krauthakker.
Nakon o vog ispita raspoilaže na* še društvo sa 4 prednjaka, 3 prednjač* ka pomočnika i 6 pripravnika, 1 pred* njačieom, 3 pomočnice i 2 pripravnice. Pomočnici i pripravnici spremaju se na župski odnosno društveni ispit, pa če naše društvo u ovoj godini postiči vrlo povoljan razmer između broja prednjaka i vežbača svih kategorija.
T.
*
Iz sokolske župe — Osijek.
ČAJANKA SOKĆLSKOGA DRU* ŠTVA U VINKOVCIMA.
Otkada ima Sokolsko društvo' u Vinkovcima svoga novoga načelnika u osobi brata Bogdana Spernjaka, po* kročio je društveni rad vidnim kora* cima napred. Taj se rad vidi ne samo u soikolani, gde se marljivo vežba i sa sve večim oduševlenjem i razumevanjem shvača sokolska ideja, več se' opaža napredak i van sokolske dvora* ne na javnim priredbama, što ih pri* reduje Sokolsko društvo. Brat Sper* lijak je dobro shvatio svrhu i cilj sokolskih javnih pri red aha i prema to* me udešava svoj rad i programe, koji se iznose na takvim javnim sokolskim priredbama.
Nije svrha javnim sokolskim pri* redbama, da se pojedini vežbači ili skupine vežbača sanio dstaknu pred publikom, da pokažu svoju veštinu ili snagu, jer se zato od vremena do vre* mena prireduju posebna natecanja, na kojima stručnjaci od ločuj u o sposob* nosti i ocenjuju uspehe unutarnjega tehničkoga rada u društvu. Svrha jav»
nim priredbama je u prvom redu pro* pagandistička. Javna priredba, pa bila ona i vrlo skromna, treba da ima svr* ho, da se ljudi, koji stoje izvan so* kolske dvorane, upoznaju s idejom sokolstva i tla se tako ta 'ideja što vi* še proširi i učvrsti. Javna priredba ne treba da bude samo produkcija vež* bača, več ona mora da bude i javna manifestacija sokolske ideje, njezinc vrednosti i veličine.
Takovu je svrhu javnih priredaba imao pred očima i brat Spernjak, kad je sastavljao program za Čajank u, ko* ja je održana 24. marta ovc godine. Na tom programu nije bilo nikakovih natecanja ni vratolomija, ali je bilo sokolskih misli i sokolskoga rada. Več samo predavanje brata Spernjaka o pobudi Sokolstva na Olimpijskim igra* ma u Parizo 1924. i na Medunarodnim utakmicama u Lyonu 1926. bilo je odr* Žano tako zanosnim rečima, da je svaki slušalac morao s oduševlenjem uvideti snagu Sokolstva, koje osvaja prvenstvo sveta. Ostale tačke izvodio jc sokolski podmladak i naraštaj. Bilo je tu nežnih deklamacija (»Sokolke« od I. A. Kraljiča) i priča (»U slavu Tyrša i Fiignera« od Ive Šolca), koje su uspele ne samo ш svojoj izvedbi, več su delovale na slušaoee i poučno bu* deci u svakoga smisao za Sokolstvo i sokolski rad. »Vežbe s puškom« od I. Prohaske izvodio je muški podmla* dak, pa je u tim mališanima svatko vidio buduče junake branioce domo* vine, što ih uzgaja Sokolsko društvo, dok jc ženski podmladak izvodio »Pol* k in ples« od M. Jankoviča, u kojo j sc vežbi lepo isticala gracioznost malih Sokolica, koja se poistizava marljivom vežbom Napokon jc nastupio muški naraštaj (A. Mudri: »Skupine petori* ee«), koji je izazvao buru odobrava* nja svojim disciplinovanim nastopom, preciznom iz ved bom, snagom i oikret* nošču tela. Izmedu svih tačaka 'pro* grama svirala je Sokolska fanfara lepe narodne i sokolske kompozicije. Ka* ko se vidi, celi je program, iako jed* nostavan, pun sokolske misli i zato je Čajanka potpuno uspela kako u za* bavnom, tako i u pioučnom pogledu, jer je svaki posetilac ponio sa sobom k uči pojačanu sokolsko svest i veču ljubav prema Sokolstvu. To je pak i bila glavna, njezina svrha. — P.
*
Sokolsko društvo u Dakovu pri* redilo je 11. febmara o. g. u dvorani Central vrlo uspelu ritmičku igru »Pc/ lami san«. Autoriea poznata češka so* kolska radnica s. Holečkova. Glazba od K. Matejovca. — Nastupilo je član* stvo svih kategorija. Kostimi novi i originalni. Pozornica vrlo ukusno i krasno doterana. Sve članstvo radilo je marljivo, uzorno, te je utisak svih gradana bio, da Daikovo još nije ta* kove priredbe imalo. Nastup članstva pun discipline, reda i izveden sa mno* go ljubavi, oduševlenja i skladnosti. Isticati pojedine skupine značilo bi drugima još više toga pohvalnega >re* či. Sokolsko društvo u Dakovu može ponosno biti svojom izvedbom »Po* larnog sna«, jer je ujedno i prvo da* valo ni našoj domovini. — Čast našim tehničarima i članstvu. Samo napred!
Brat Verij Švajgar, komponista glazbi k mnogim sokolskim prostim vežbama, sastaviio je za glasovir i 11111* ziku veliki potpoori sokolskih pesama »Zovi, samo zovi« i dva efektna marša »Na Soču« i »Borci napred«. Buduči se isplačuje izdavanje nota za glaso* vir i muziku samo onda, ako se prijavi dovoljan broj prctplatnika i jer je od tog broja odvisna cena pojedinom komadu, neka jave bratska društva, sokolske glazbe i pojedinci br. Švaj* gam svoje narudžbe na naslov:	br.
Verij Švajgar, Ljobljana, glavni kolo* dvor.
ЏгаоФ-
za pomlad!
imm
V$€« VI?(T IZDELU7E JOUDMO
I Ml II ^	1ГIIH Iffl "
LTUBITflNO
DflLWeTIN0V«UlUl5
ZflWT£Vil7T£№0MfUN
PRODAJE SE
nekoliko dobro očuvanih telo-vežbačkih sprava. Upitajte Sokol I., Ljubljana
na Taboru
Iz sokolske župe — Bjelovar.
TEČAJ ZA NARAŠTAJ U ŽUPI BJELOVAR.
Vodstvo naše župe je došlo na sretnu zamisao, da prdko Uskrsnih praznika održi u svome sedištu tečaj za naraštaj.
Pošlo se sa stanovišta, da je po* trebno u Sokolstvu, pa tako i u našoj župi, stvoriti novi kadar mladih so? kolskih srea, ikoiji će izraden pradpu* noma i svestrano u smislu sokolske ideologije, biti sposoban da odgovori zahtevima savremenog Sokolstva.
Da je potrebno u našim društvi* ma izraditi nove snage, koje če bolje odgovoriti savremenosti jer nažalost u večini slučajeva stari ji radnici, ako ne piodpuno, a ono ipak zatajuiu.
Taj sc tečaj nije postavio na sta« novište znanja, več na stanovište sve* sti, jer se mislilo, da je bolje poči s te tačke, naročito kod mladih i nepot* puno izradenih sokolskih radnika.
Kad se jedanput postigne odušev« ljenje i svest, porasti če interes za sa* mu stvar, a logičnim sledom i sokol* s k o i/radivanje, a preko toga i znanje.
Tečaj je trajao 6 dana, od 1.—7. aprila, i čini se, tla uspeh nije izostao.
Svega je bilo prisutno u tečaju 22 člana, pa mažemo iskreno žaliti, da nekoja društva u župi nisu dovoljno shvatila zamašmost njegovu i poslala nekoga između sebe.
Uspelo je kroz čitavo vreme odr* žati interes polaznika pa se je zapa« žalo. da je taj interes iz dana u dan bio sve veči iako je usled kratkoče vremena posao bio zamašan.
Radilo se dnevno 8—10 sati.
Iako sam protivu ulepšavanja, došao sam do uverenja d ja, a i svi koji su promatrali dušu toga tečaja, da je neposredni i moimentalni uspeh po* stignut, a ako se mlada brača održe na ovoj višini svesti, ko ju su pokazali polazeči ga neminovno je, da če usle* diti odlični rezultati i da če ovaj te* čaj značiti novi datum u životu naše župe. — V. K.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprav-ništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Muzičar
sa višegodišnjom praksom u voj-noj muzici i u kancelariji sa dobrim svjedodžbama, traži na-mještenje kao klarinetista ili dirigenta uz kancelarijsku službu preko dana. Ponude slati pod šifru „Slovenac“ na upravu Sok.
Glasnika
Zdravje mladine.
Izšla je znamenita nova knjiga: Zdravje'mladine. Higijena doma inv Soli. Spisal dr. Mavricij Hus, mestni fizik ljub janski. 18 podob,
3 priloge. Cena 40 Din. Neogibno potrebna knjiga vsaki hiši. Naročila: Učiteljska knjigarna, Ljubljana.
Prosvetnim odborom.
Pri izpopolnjevanju društvenih knjižnic se poslužujte cenikov, ki jih dobile brezplačno v Učiteljski knjigarni v Ljubljani, Frančiškanska 6.
Posetiocima Ljubljane
preporueamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u krasnom barvotisu „Stara Ljubljana", po origi-nalima prof Saše Šantla. Cena ko lekciji Din 6. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Posetiocima Slovenačke	|4*
preporueamo, da si kupe za uspo 14 menu kolekciju 6 umetničkih raz-glednica u savršenom tisku boja- j ma po originalima akadem. slika- i ra Maksima Gasparia : Seljačka j svatba, Proleće, Slovenac, Slo- I venka, Mlada Breda, Lepa Vida. I Cena kolekciji Din 7—. Učitelj- j eka knjižara u Ljubljani, Fran- i čiškanska 6.
Iz naše preteklosti.	j
Sokolskim mladinskim knjiž- : picam priporočamo dve povesti i iz naše davne preteklosti, in sicer: Šilih, Nekoč je bilo jezero.
Vez. Din 24.—; VVaštetova, Me-jaSi. Vezana Din 24 —, Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Za sokol, mladinske knjižnice 1
Priporočamo soko'skim mladinskim knjižnicam znamenito ilustrirano knjigo pravljic z Ju-trovega „Tisoč in ena noč“. Poslovenil Andrej Rape. Vezana Din 28’—. Naročila na Učiteljsko knjigarno v Ljubljani.
□□□□□апасшаааасшасша D □
D a o
p D □ a n a a a
D □
lz sokolske župe — Celje.
Glavna skupščina Sokolske župe v Celju.
V nedeljo, 26. februarja, se je vr* šila v telovadnici celjskega Sokola ob navzočnosti zastopnikov vseh župnih društev glavna župna skupščina. Na* mestnik staroste br. Kurnik sc je uvo* doma spominjal umrlih zaslužnih čla* nov brata Cerovška iz Šmarja, dr Iko Esta iz Radeč in drugih.
V izvlečku podajemo nekatere za* nimivosti iz tajnikovega poročila. Žu* pa se je osnovala 30. X. 1910 in jc štela 17 društev in 4 odseke. 'Župni te* ritorij sa je takrat raztezal na vso da* našnjo mariborsko župo in na gornje Posavje zagrebške župe. Ob ustano* vitvi jc štela župa 1185 članov in 76 članic, danes pri teritoriju, skrčenem za dve tretjini, ima 21 društvo in 1 odsek s 1381 članom in 605 članicami. O kakem nazadovanju ni tedaj govo* ra. V upravnem oziru je troje društev popolnoma odpovedalo. Sicer pa orne* nja tajniško poročilo vsa društva in v tem pravcu sc je med prizadetimi delegati in župnimi funkcijonarji gi* bala debata.
V starešinstvu samem je nastala med letom občutna izprememba. Žu* po jc zapustil agilni starosta brat dr. Jurij Štempihar, ki jc bil premeščen v Beograd. Na sejah starešinstva jc zastopal starosto brat Kurnik, vodil jc pa župo najstarejši član starešin* stva brat Smertnik. Starešinskih sej je bilo 11 in 1 odborova seja Župa je razen neštetih dopisov izdala med lc* tom 28 okrožnic.
Župni zdravniški odsek je vodil brat dr. Ferdo Korun iz Šoštanja, Po* dano je bilo tudi zadevno poročilo. Z veseljem^ sc jc konstatiralo, da je ne* kaj društev že dalo preiskati svoje članstvo, s čemer se je storil v tem pogledu lep korak naprej.
Blagajniško poročilo izkazuje nc* kaj nad 6000 Din imetja. Župa jc bila navezana po večini le na nizki župni porez. V imenu računskih pregledni* kov jc brat Stanko Perc, ko je kon*
statiral, da sc je vzorno in varčno go* spodarilo, predlagal absolutorij.
Načelnikovo poročilo je podal brat Jerin. Navaja uspehe, dosežene pri tekmi na mladinskem dnevu, in govori o udeležbi sami. Župa se je udeležila savezne tekme za prvenstvo v Ljubljani, kjer je dosegla savezno prvenstvo članica celjskega Sokola sestra Zorana Luznikova. Na pokra* jinskem zletu v Ljubljani je nastopilo 73 članov, 44 članic, 14 moškega in 12 ženskega naraščaja. 22. septembra je bila v Celju župna prvenstvena tek* ma in tekma posameznih panog lahke atletike. Navaja tekmovalno snov in dosežene uspehe. Razen tega se je žu* pa udeležila javne telovadbe v Meži* ci z 2 vrstama članov in 1 vrsto čla* nic. Med letom sc je ustanovil nov odsek v Rimskih Toplicah.
Župni matrikar brat Tine Novak podaja številčno stanje članstva v po* sameznih društvih in sliko o uprav* nem delu društev, ki jih je med le* tom kot upravni župni nadzornik obiskal. Med letom je pristopilo 227 članov(ic), odstopilo 415 in šteje da* nes 1986 članstva. Nekatera društv'a, ki jih je posebe navedel, zanemarjajo matrike, zato tudi statistika ni tako popolna, kakor bi morala biti.
Brat dr. Milko Hrašovec pravi v svojem poročilu kot prosvetar, da jc bilo med letom v župi 90 nagovorov
za člane, 56 za članice, 77 za naraščaj in 153 za dcco. Društvenih večerov je bilo 31, gledaliških predstav 31, kon* certov 4, plesov 19, izletov 36, aka* demij 6. V župi je 14 sokolskih knji* žic in navaja ona društva, ki nimajo knjižnic.
Pri volitvah je bilo z vzklikom iz* voljeno starešinstvo: starosta Josip Smertnik, I. nam. staroste Ferdo Polj* šak, Zagorje, II. nam. staroste Tone Kurnik, Šoštanj, načelnik Lojze Jerin, Celje, namestnika Dominik Kužniik, Trbovlje, Rudolf Poljšak, Celje, na* čelnica Mimica Lojkova, Celje, na* mestnici Marica Grudnpva, Št. Jurij ob juž. žel., Vanda Brinarjeva, Šmar* je pri Jelšah; tajnlik Čepin Franjo, blagajnik Wltavsky Bernard, prosvc* tar dr. Ervin Mejak, zapisnikarica Zofka Debelakova, odborniki: Josip Kramar, dr. Milko Hrašovec, Drago Sirec, Franjo Dolžan, Tine Novak, dr. Jože Dolničar in Franjo Šmid; namest* nika Franjo Saksida in Milka Lojko* va, predsednik župnega zdravniškega odseka dr. Ferdo Korun, Šoštanj. Ra* čunska pregledovalca Stanko in Ka* rcl Perc.
Na občni zbor sta med tem do* spela savezna delegata brata dr. Mur* nik in dr. lHux, živahno pozdravljena.
Izmed važnih predlogov bi bilo omeniti predlog društva Celje, po ka* terem se župni porez zviša od 4 na
5 Din za člana, članico in naraščaj. Odpade pa 10% prispevek veselic.
Sokolsko društvo v Rogatcu se bori z velikimi težkočami za obsta* nek. Sklene se, da prispeva vsako dru* štvo z 2 ali več knjigami k ustanovit* vi strokovne knjižnice v Rogatcu.
Brat dr. Mejak jc predlagal med drugim sestanek zastopnikov manjšin* skih društev naše in mariborske župe v Mariboru Nadaljni predlog, da bi se vršili občni zbori v jeseni, name* sto meseca januarja, ni dobil večine. Z odobravanjem jc bil sprejet njegov predlog, da se vrši v jeseni prosvetni in upravni župni tečaj.
Župni zlet se bo vršil letos v Šo* stanju. Dan se določi sporazumno med društvom, župnim TO in starešin* stvom.
Sestra Grudnova iz Št. .Turja opo* zarja, da razvije letos društvo svoj prapor, s čemer bo spojena večja pri* reditev, in prosi, da se župa na to ozira, oziroma da že v naprej dovoli, da sme vabiti na prireditev sosedna društva.	,
Stvarno in temeljito utemcljevani predlog, da ostani sedež Jugosloven* skega Sokolskega Saveza tudi v bodo* če v Ljubljani, je bil soglasno sprejet.
Po kratkem nagovoru br. Smert* nika in pozdravu saveznega delegata brata dr. Murnika zaključi prvoime* novani ob 12. uri izredno lepo uspeli občni zbor.
3
X
c
(Л
n
o
■
X
o
(0
3
Ф
3
>0)
n
GOSPODOM
nudi krasne površnike in obleke
FRAN LUKIČ ~ LJUBLJANA
STRITARJEVA 9
Najfinejši izdelek ob najnižji ceni
FRANC STRUPI, CELJE
Vam priporoča svojo bogato zalogo steklene in porcelanaste posode, svetiljk, ogledal, okvirjev za podobe, raznovrstnih šip itd.
Najsolidnejša in točna postrežba.
Novi hotel v Mariboru hotel »Mariborski dvor<
(poleg mosta) ima 20 moderno urejenih sob. Solnčna lega. V vsakem nadstropju kopalnica. Avtognraža. Klubove sobe. Najlepši restavracijski prostori in vrt. Prvovrstna vina in pivo. Hladilnica in naprava za izdelovanje ledu, v hiši. Autobus postaja Zbirališče potnikov in narodnih krogov. Telefon 302. Priporočata se Andrej In Mara Oset.
Hotel »STARA POŠTA< Kranj
Priporočam cenjenim potnikom, izletnikom in gohtom hotelske sobe s kopalnicami, dalje restavracijo s prvovrstno kuhinjo iii najboljšo pijačo ter prostoren senčnat vrt. Avtotaksa in izvošcek je v hiši. — Vsi hotelski in restavracijski prostori so renovirani.
IV. BLAGNE, hotelir.
Ivan Bitenc
izrađuje čamce
\
D
a
Ljubljana Streliška ul. br. 24
aaaaauaaoaaaaaaaaaaa
MAGNEZIJA U KOCKAMA
za tjelovežbu se dobiva najjeftinije kod DROGERIJE „SANITAS" — CELJE
Pismene narudžbe se izvršuju od mah.
. .A. .Л. ,A, .A, , J».	,J...	,Л,	„v
Ntijl.-pSa knjiga sokolske »lave je
j Spomenica
1 I- Jugoslovenskog svesokolskog sleta 1922. g.
J Kompletna stoji Din 350’— s Originalne korice Din 50'— i Naručitc kod pisarne JSS.
. ^
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Pofojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. St. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 6 %, proti odpovedi na 3 mesece po 8 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 10%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 70,000.000‘—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
KAREL HLUPIC
STRUGARSKI MOJSTER
LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C. 16
izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
Najstarejša vrtnarija in cvetliarna
KO RSIK A * UUBL JAN A
Bieiiveisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska druStva imajo 10> popusta.
Telefon št. 2.841.	Teleton	it.	2.341.
Sokolskim društvom
se obeta lep, lahek in časten zaslužek. Po informacije pišite takoj
Učiteljski tiskarni v Ljubljani.
Zadošča dopisnica.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, KUKOVICEVA UL. ST. 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Da je se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
JADRANSKA STRAŽA"
Udruženje za propagandu i zaštitu naših nacionalnih interesa na našem moru i primorju.
Glavni (izvršni) Odbor u Splitu. Oblasni Odbori, Mjesni Odbori i Povjereništva u svim sjedištima oblasti i ostalim mjestima naše Kraljevine, te u inostranstvu.
Članom može postati svaki punoljetni gradjanin Kraljevine SHS. Patriotska je dužnost svakog rodoljuba, da radi za sigurnost pomorske Jugoslavije, da osniva ogranke i širi edicije, artikle te brošure o najaktuelnijim pitanjima našeg mora i pomorstva ild.	ČUVAJMO	NAŠE	MORE!
ItESTAVUACIJA
„HOTEL LOYD“
LJUBLJANA
Priporočam druStvom svoje prostorne lokale za sestanke. Cenj. gostom nudim izborna vina in prvovrstno hrano. Zagotavljam dobro postrežbo in solidne cene.
Franc Buiar, restavrator.
Širite Sok. Glasnik!
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
J. 0RAŽEM, RIBNICA
DOLENJSKO * OSNOVANA LETA 1881.
■i
■
■
a
■
ALOJZ FUCHS • MIR
Ш91)Ш. SElEHIOm U. 6
priporoča boga to zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
■
■
a
■
Semena
g za vrtove in
polja nudi ^
[ SEVER & K0MP. |
| LJUBLJANA | Cenik na zahtevo! ^
Plakate vabila diplome posetnice pisemski papir s firmo
v vsaki velikosti, obliki in množini izvršuje točno, solidno in elegantno v enobarvnem ali večbarvnem tisku in se priporoča sokolskim društvom in poedincem
UČITELJSKA TISKARNA v Ljubljani Oglašujte u Sokol. Glasniku!
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. Elegantno, solidno orodje. Nizke cene. CENIK IN PRORAČUN FRANKO.
MODERNA VELETRGOVINA
TRGOVSKI DOM
je naj večja te stroke v Sloveniji.
Nudi najnovejše modne predmete kakor tudi najlepše plašče, obleke i. t' d. dunajskega kroja. — Lastni atelje za izdelavo modelov. — Priporoča se
I. Pregrad, Maribor
Aleksandrova cesta Stev. 25
I
I
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. — Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Speditions bureau).
I* I
\ MUKO KRAPEŽ - URAR J
LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3
se priporoča
■
■
И
Ц vsem bratom in sestram, j
■6MExaes<3cs<3fe0NiM0«GsaD<3ES5fe^M
♦
PRISTNI TIROLSKI LODEN ZA TURISTE, SMUČARJE, LOVCE itd. NUDI TVRDKA:
FRANJO MAJER
MARIBOR, GLAVNI TRG 8
♦
Malinov sok liker, konjak, rum, žganje
F. S. Lukas, Celje
Na veliko
===== Stara renomirana tvidka =====
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. M1KUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
ALB. RUTAR
PUŠKAR
CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine.
DROGERIJA »ADRIJA«
MR. PH. S. BOMK
LJUBLJANA, ŠE ENBURGOVA ULICA ST. 1.
Priporoča sokolskim društvom magnezijo in kolofo-nijo v kosih, pravo jelovo esenco za razkuženje zraka in tozadevne brizgalne po zmernih cenah. Dalje bandaže, desinfekčna sredstva in vse druge potrebščine za domače lekarnice.
TVORNICA
„DISKOBOLOS“
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Rettavradia
NOVI fVET
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom Domača kuhinja, točna postrežba
Vhod Vidovdanska cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo
na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
TELEFON ŠT. 2312. UAČUN POSTNE HRANILNICE ŠT. 10.1761
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiaka šolske, mladinske, leposlovno in znanstvene knjige: ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjige v vseh nakladah, časopise, revije in mladinske liste. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov. LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV. ZALOZBA IN UPRAVA .SOKOLlCA" IN „NAŠE RADOSTI".
UČITELJ/KA KNJIGARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
prodaja znanstvene, strokovne, leposlovne, pripovedne in mladinske knjige kakor tudi knjige za osnovne, srednje in obrtne šole ter ima v zalogi vsakovrstni papir, pisalni, risalni in šolski pribor in učila kakor tudi umetne in pokrajinske razglednice v največji izbiri.
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
V CELJU
STfl' p4tAei
O
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
P
p
A ko hočete imeti dobro kavoy uporabljajte
KOLINSKO
našo domačo kavno primes!
MEDIĆ-ZANKL
Pri nakupu različnega oblačilnega blaga se blagovolite posluiiti
VELETRGOVINE
A. E SK ABERNt
LJUBLJANA
tvornice olja, j ime za, lakov iti barv, družba z o. z.
Centrala v Ljubljani ■=*» Lastnik Franjo Medič Tvornice: Ljubljana Medvode Podružnice in skladišča: Maribor — Novi Sad
Lastni domači proizvodi:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kako/ tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL" za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE, oa TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Izdaje Juffoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). - Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek. - Za oglase odgovara Vlado Simončič. - Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.