Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din	1	—
£Of\OLJ M
6LA5ILO 5AVEZA 50K0LA KRALJtVINt JUGOSLAVIJE		
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote "O Godišnja pretplata 50 din O Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 'O Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ^ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 11 oktobar 1938 God. IX ♦ Broj 37
Kralj Vitez i Mučenifi
ZA NAROD
(Govor Regenta Aleksandra, održan 24 juna 1920 godine, prilikom Njegove posele Sveučilištu u Zagrebu).
 Moj Dom nikao je iz borbe za slobodu duše narodne, a vi
znate, da tek u takvoj slobodi duli naroda dobiva maha za sve manifestacije.
... Obračam se vama, mlada brado Moja. Medu vama je bilo onih koji su svoje rane živote dragovoljno dali rodu, da se izvojuje ogromno delo Ujedinjenja. Bilo ih je koji su po tudinskim tamnicama junački ispaštali veru u budučnost svoga plemena. Svima nam je dužnost odati našim dragim mučenicima slavu i hvalu. Žrtve njihove nisu bile uzaman. Na tim svetim grobovima, u slobodi krvlju iskupljenoj zagrlila su se tri razdvojena brata. Na divnim primerima tog požrtvovanja, vi čete najjasnije videti kakav je vaš zadatak. Od vas se traži druge vrste rad, ali ne manje plemenit. Vi se spremate za službu narodu, spremite se što bolje možete i posiužite mu što odanije. U vašem doba imačete poleta i žara. Nedajte da se ugasi. Stavite sve to u službu jednoj veličoj misli: S A NARODI Ova misao ne Ha vas vazda napred tireče, jer od ove zemlje iz fioje ste ponikli: „Za vas lijepše na svijetu nema<(.
ALEKS AND AR KARAĐORĐE VIČ
DEVETI OKTOBAR
(J našoj nacionalnoj istoriji i u isto-riji naše mlade države ostače deveti dan oktobra obrubljen črnim okvirom i pokriven črnim florom. Niko ne može da ista izmeni na ovoj činjenici, s nikim i ničim ne	možemo	da na-
domestimo največi gubitak, koji nas je zadesio pre	četiri	godine u	Marse-
ju, na francuskom tlu. Uz stotine hi-Ijada žrtava, koje je tražio svetski rat u redovima	srpske	vojske i	jugoslo-
venskih dobrovoljaca, taj je kobni dan postavio na oltar našeg naroda naj-veču i najtežu žrtvu: umorili su nam kralja, gospodara, oca i brata!
U životu svakog čoveka ima trenuta-ka, koji mu	ometu	pravi	razvoj nje-
govih misli, koji ga bace iz mirne ko-lotečine njegovih svakidašnjih poslova, koji dadu iznenada ko zna zašto i ko zna otkuda, a koji svojom neočekiva-nom, neslučenom strahotom i težinom zdrobe redoviti tok i rasplet njegove delatnosti. Na stotine i stotine lepih, Jasnih, malenih i velikih planova sru-si i isprevrne nevidljiva sila, nedosa-njana stvarnost, ni na čemu osnovana zbilja, koje se samovoljno pojave te za-tim kada obave svoj razorni rad, iščeznu nekamo u nedoglednost i neshvatlji-vost. A život ide dalje. To se može dogoditi svaki dan svakome živome čo-veku.
Ako pak dođe strahota i njena te-žina iz dobro zamišljenog i kruto iz-vedenog načrta zločinstva, urote, i pa-klenske zamisli, da nepopravljivo naško-di čitavoni narodu i potrese njegovo domovinu u njenim temeljirna, ne Preostane nista drugo, nego da obrusimo dan črnim okvirom i da pokrijemo datum črnim florom! I da stisnemo zube i pesnice. I da ostanemo u granicama stroge discipline i neo-graničene samosvesti. 1 da se u trenutku največe zloželjne opasnosti oslo-nimo jedan na drugoga, bok uz bok, rame uz rame, da postanemo kao zid >z živih telesa, u koji se zaletio iz-dajnikov bes, a koji se odmah odbio °d moralno mobilizirane narodne volje 1 njegove telesne snage, koja kipi u njemu.
Ono prvo može da se dogodi, kako smo več rekli, svaki dan, a ono drugo dogodilo se pre četiri godine. I još ni danas se ne zna ko je krivac. Nije krivac samo onaj, kojeg su osudili od-niah na licu mesta, krivac je pokvareni ntoral i 'pasja duša poznatih nepoznana, koja čezne za krvlju, krivci su ti poznati nepoznanici koji se još i danas šepure svetom i peru svoje o-krvavljene ruke. Ubičino tane pogodilo
1	ranilo jedno srce do smrti, ali kugla je bila upučena svima milionima, k°ji su Velikog Pokojnika pratili na ^ugoin putu sa svom ljubavlju, da ga toplo i iskreno obujme, kada se na-°n izvršenog velikog rada vrati u o-^džbinu. Vratio se — ali mrtav.
Sva ta verna srca zakucala su u težkom bolu, ali misao i težnja milijona nisu ništa izgubile na svojoj vedrim i odlučnosti, da žele očuvati zem-lju i rod pod svaku cenu i u svim prilikama. Misao i težnja odmah su se pretvorile u stvarnost: u svest odgovor-
nosti i u stav spremnosti, da i milijoni života nisu preteška i prevelika žrtva za obranu one građevine, čiji temelji sižu u albanske gore i na kojoj se medu kraljevskim insignijama ble-šti Aleksandrov mač, spušten u korice samo do polovine.
Kao električna struja išla je onih tužnih dana, punih uzd^ha i suza, od srca do srca preteška slutnja, koja je gušila svakoga od nas, da s Aleksandrom polažemo u grob i Jugoslaviju. Ta ko je doznao, kako su se površno postarali za kraljevu bezbednost u mar-sejskom pristaništu i u kakvim su starinskim kolima vodili kralja do mesta, gde se odigrala tragedija — taj nije mogao da prede preko duboko uvre-denog i ranjenog osečaja rodoljubive odanosti i vernosti, a da odmah ne prozre zločin sve do njegovog zlonamer-nog završetka i cilja. Ali čim je narodna duša saznala za paklenski načrt i ocenila ga, odmah se uspravila u saznanju da treba skupiti sve snage razuma i bolesti: od žalosti na rad, jer ne sme da uspe ono, što su ubice želeli. Odmah je bio odreden u punoj meri put odmazde, koji se za sada is-poljava u patriotskom radu svih za sve, a koji če nači svoj izlaz do drugačije osvete, kakva dolikuje ubicama.
Snaga narodne discipline bila je prvi i najlepši cvet, položen na Aleksandrov grob.
Mi Sokoli odmah smo pravilno o-cenili sve ove psihološke osnovke, zbog toga smo za geslo svog rada uzeli poslednji amanet umiručeg kralja — geslo, koje otada vodi sva naša tia-stojanja i sav naš rad: Jugoslaviju možemo da očuvamo ako smo jaki sami u sebi. A sami u sebi čemo biti jaki, ako bude jak svaki pojedinac kako po svojoj telesnoj snazi tako i po svome moralu. Da, moralna snaga — to je zdrava unutrašnja bit pojedinca — još je važnija i u odlučnim trenucima još značajnija od telesne snage, koja se može izroditi u besmislenu brutalnost, ako je ona prva ne vodi i ne upu-čuje na pravilnu upotrebu. Moramo znati, da nam je preporučljiv najsmišlje-niji utrošak svih svojih snaga, jer ne znamo, kada če doči trenutak i njegova zapoved, kada če nam te snage biti najpotrebnije. Zbog toga nam je preka potreba da sakupljamo rezerve, da ja-čamo sve snage, da gomilamo neprecenljive kapitale telesnog i moralnog zdravlja. To neka ide sve više u du-binu i neka obuhvati čim veči krug naroda, koji neka dolazi na taj način do spoznanja, da je Jugoslavija njegova, da se za nju jača i da za nju živi.
U vreme, kada bi nam bio najpo-trebniji kormilar i vod, da nam se brod ne zaleti u smrtonosne hridine, ne možemo da učinimo išta drugo, nego da damo sami sebe potpuno u službu Jugoslavije. I da uz onaj prvi i najlepši cvet, položen na Aleksandrov grob, na-gomilamo svu snagu narodne discipline, kroz koju svetle neugasivi plame-novi ljubavi, odanosti i vernosti prema Viteškom kralju Aleksandru I. Ujedi-nitelju, prema Njegovom Prvencu Sinu i prema Njegovom spomeniku nepro-lazne veličine — prema Jugoslaviji!
E. L. GANGL
Dan bola t ponosa
— Uz oblefnicu smrti Kralja Ujedinitelja
Irnta u ljudskom životu trenutaka kada bol i ponos, ta dva velika osečaja, do-diruju se svojom punočom i postaju nerazdvojni. Njih ujedinjuju velike žrtve, pregaranja, pred čijim veličanstvom nestaje granice između njih. Iz toga bola rada se onda jedno više saznanje, da velike i nedoknadive žrtve ne smiju nikad biti obesvećene; iz toga bola rada se i ponos, da su one ostale kao večiti zatočnici svih velikih stremljenja i kao najviša, sveta obaveza pokolenji-ma, da sačuvaju njihovo delo. Kroz našu istoriju bilo je mnogo tih trenutaka. Ali najuzvišeniji, najuzbudljiviji od njih svakako je obletnica Kraljeve smrti.
Ta obletnica dolazi nam ove godine kroz polutamu i suton svetskog mira i civilizacije. Kao zapaljene luči na sve strane gore ratne opasnosti. Kroz uz-burkani život mnogih naroda prolazi težak delirium i trese ga hladna jeza. Nešto nedokučivo, izmedu gordosti i straha, obavija njihove osečaje i priti-skuje njihovu budučnost. A to sve u dovoljnoj meri nagoveštava, da je i za naš narod kucnuo poslednji čas, kada se treba zbiti i čuvati teško iskup-ljene amanete.
Vode govore! U njihovom glasu više od svega proseva oštrina hladnog sečiva. A njihove reči padaju kao mraz. One su nedvosmislene i dovode pred najtežu kušnju sve napore za mirom, za jednim poretkom u atmosferi kul-turnog rada i utakmice. Iz njih je samo jedna pouka moguča: da nikakvi opšte-čovečanski ideali nisu više u stanju osigurati sudbinu jednog naroda bez njegove sopstvene snage i kompaktnosti.
Naš jugoslovenski narod, nema danas ni tu sreču, da je uz njega njegov Voda. U jednoj tragičnoj prilici on Oa je za-navek izgubio. U ovim mutnim časovima njegov položaj tim je mnogo otežan. Ali tim teže postaju i odgovornosti o-nih, što su pozvani da upravljaju nje-govom sudbinom.
Ali ima nešto, što če ovaj narod spa-sti, što ga jedino može spasti: to je kult Kralja Aleksandra. Pored svih zala, On sc kao div sa svog Oplenca ispre-čio pred neizvesnom našom sudbinom. Jači neko ikad, neuporedivo jači. Jer za života On je bio samo Heroj, Vitez, Voda, ali danas pod plaštein i okriljem smrti postao je mnogo više: postao je večno budna savest jednog naroda.
. On, koji je sve stvarao i gradio,
bez sumnje ima i prvu, najodlučniju reč da kaže. Ta reč je spiritualizovana, nematerijalna, čista, zato i neprikosno-vena. A ne treba nikad zaboravljati, da istoriju ne pišu samo živi; naš kosovski ciklus dokazao je po vekovnom duhu. i (kultu svorn, da su velike i sud-binske dogadaje kroz istoriju pokretali u prvom mrtvi junacfl i mučenici iz naci-onalnog svetilišta našeg.
Uporeden sa tim, kult Kralja Aleksandra po svom širokom značenju i simbo-ličnosti stoji danas na istoj višini pored kosovskog. Zapravo, on treba da ga od1-meni. A zato, jer ovaj narod ni za tre-nutak ne može opstati bez snažnih duhovnih činilaca svoje sudoine. Oduzmite mu to, on prestaje biti zanet za delo, podvig, junaštvo. Izgubi se u nižinama, praznoj pustoši, paradoksima. Ne-stane pred njim onog svetla, duhovnog, što ga upučuje, da gazi jedino pravim putevima.
Kosovski kult proveo nas je kroz sve vijugave klance prošlosti do triumfalnih kapija slobode. A tada, pred ostva-renim delom, on se završio i počeo da gasi. Nikakvim preoblačenjem u sva kidašnja posla on se nije mogao da nadomesti, iluzionira. Trebalo je stvarati mu zamenu, iznova, u novorn obliku i za drukčija vremena. Veliki Aleksandar to je prvi predosetio, pa je još za života dao primer i nauku.. A prinoseči se zatim i ceo na žrtvu, On je postao oličenje jednog visokog i svetačkog kulta, koji opet zagreva izgubljene pradedovske impulse i ostaje zanavek najvidovitiji tumač naše bolje buduč-nosti.
Treba na to ukazivati i stalno na to potsečati ovo pokolenje, koje se za-tvorilo u svoja isključiva osečanja i ne-
ma hrabrosti da stane pred velikim i-stinama. U vremenu njegovih nezasitili težnji za podvajanjem, samo kult Kralja Aleksandra može ga opet vratiti na put tih velikih istina: na put jedinstva i veličine. On je i opomena za sve one,
Sokolska četa Stup priredila je sa svojim skromnim sredstvima po prvi put izložbu. Koja je bila ispunjena pred-metima iz poljoprivrede, pčelarstva, ruč-nih radova i drugih potreba za ovaj kraj.
Bilo je zaista divnih predmeta iz zemljodelstva, te se mogao videti struk kukuruza od četiri metara visok, a sa četiri do pet klipova na sebi, glavice kupusa do 10 kilograma teške, po-lušečerna repa sa 12 kilograma teška, a zatim i sve vrste žitarica. Interesantno je pomenuti da je bilo izloženo i cveče u saksijama da se upravo nije
Svečano osvečenje sokolske zastave u četi Sredska (Prizren)
Sredska župa više Prizrena, na Šar-planini, u nacionalnoj prošlosti Šuinadija Južne Srbije, nedavno je doživela ret-ko sokolsko slavlje. Sokolska četa sela Sredske osvetila je zastavu, koju je po-klonio člaln i brat Jordan Ljamič vrlo ugledan i rodoljubiv gradanin.
Na ovoj svečanosti bili su prisutni: Naročito izaslanstvo i/. čete sela Mu-šutište, starešina župe brat Ivan Bra-novački, pukovnik, župski prosvetar brat Mirko Jovanovič, izaslanik ko-
za koje su te istine malo ubedljive danas, da su one tim potrebnije za sutra. Jer ko neče brata za brata, hoče tudi-na za gospodara.
Ali i pored mnogih zabluda, luta-nja, ostalo je u našem narodu još uvek nešto dragoceno i odlučujuče: to su njegovi dobri instinkti. Mi u to nepo-koleftivo verujemo. A iduči za njima, naš narod je toliko puta skoro golim ruka-
znalo koje je od koga lepše. Ocenji-vački odbor je stojao pred teškim za-zadatkom, ne znajuči kome od izlagača da dodeli prvo mesto. Ipak su bila izabrana brača Obren Vidič, Beinjen Risto, čučič Branko, Vidič Vojno.
Pčelarska izložba bila je pretstavlje-na uredajem našeg člana brata Parca Jakoba koji je izložio svoje sprave za savremeni i higijenski rad oko meda. Bila je tu i moderna košnica, uredaj za izradu umetnog sača, uredaj za topljenje voska na suncu i za topljenje voska pomoču pare, cediljlca za med, koju je on sam konstruisao. Ova ce-
mandanta brigade iz Prizrena brat potpukovnik Dušan Milivojevič, prizrensko pevačko društvo „Car Uroš” na čelu sa horovodom profesorom, g. Ste-vanom Guščinom, mnogi Sokoli iz pri-zrenskog društva sa starešinom bratom Stojanom čemerikičem, vojna muzika i omladina iz otseka za fizičko vaspitanje iz Prizrena (oko 41)0) i drugi ugledni gradani i gradanke.
Po osvečenju zastave održali su sokolske patriotske govore. Starešina župe brat Jordan Ljamič, starešina čete brat Petar Velikinac i prosvetar Uroš Todorovič naglasivši rešenost sredačke čete da sokoluje i predano služi Kralju i domovini. Prosvetar župe je u svom
ma lomio cele imperije. I moglo bi se sa izvesnošču ustvrditi: da je redovno u doba velikih katastrofa, on odlsta po-•stajao i 'veiik i veličanstven. Ponesimo tu veru' i dana,s. Ona neka bude najlepše kandilo, što ga pripaljujemo u ovaj dan bola i ponosa: na obljetnicu smrti Velikog Kralja i genija naše rase.
diljka je izradena od stakla, tako da se vide sve faze prečiščavanja i cedenja meda, koji se na dnu skuplja u jednoj široj posudi iz koje se med pomoču slavine toči u odredeni sud. Ujedno je pri ruci montirana i vaga tako da se med prilikom sipanja može istovremeno i meriti. Izložio je i puno sače razne veličine. Zatim med pakovan u stakle-ne posude razne veličine.
Izložba ručnih radova imala je 285 raznih predmeta, večinom ženskih ničnih radova, te je prevazišla sva oče-kivanja. Platno, izradeno rukama seo-skih domačica, svojom svežinom, le-potom i belilom, ostavljalo je naročito snažan utisak. Seoske košulje bile su divno izradene, okružene vezom oko ogrlica i rukava. Izradeni čilimi prika-zivali su sami sobom izvesnu toplinu, a isto tako ponjave, torbe, tkanice, ka-zuju sa koliko ukusa i smisla za le-potu umeju sve to da izraduju naše domačice, čime se ujedno i dokazuje, da selo i dan danas veči deo svojih potreba samo podmiruje. Najmnogobroj-niji su bili vezovi, gde su bile zastup-ljene sve vrste i sve veličine: od o-bičnih maramica pa do stolnih krevet-Bkih i prozorskih garnitura. Ocenjivač-ki odbor za ovaj otsek izložbe imao je takode pune ruke posla, te je mo-rao pohvaliti sve radove, a kao najbolje oceniti rad sestre Zorke Bugarin.
Ukratko ova izložba je nešto novo u sokolskoj akciji. Mi smo više nego zadovoljni njenim uspehom, te se na-damo da če je i druge sokolske je-dinice prihvatiti, jer našem seljaku treba pokazati šta on sve može stvorih iz svoje zemlje i od svojih ruku.
govoru istakao retke nacionalne i moralne vrline Sredčana i njihove zasiu-ge u očuvanju narodne svesti, imena i jezika, poželivši da se cela Sredačka župa okiti sokolskim zastavama.
Zatim su sve vrste ove odlične sokolske čete izvele razne vežbačke tačke pračene sviranjem vojne muzike K Prizrena.
Ova lepa svečanost ostavila je traj-nu uspomenu kod svih učesnika, u pr' voin redu kod rodoljubivih Sredčana, koji su kroz usta svoga sokolskog rad-nika brata Dušana šoševiča, učitelja-kazali istinu: da če, kao i dosad, i>e-pokolebljivo braniti rodnu grudu, Kralja i narodnu slobodu i da če visoko držati sokolsku zastavu. Četa spada medu one zavetovane jedinice za Petro-vu petoletku, koje su dobar deo svojih obaveza več ispunile. — M.
Izveštaje
za „Sokolski Glasnik” treba na vreme upučivati, to jest odmah posle završi ne priredbe.
Samo brza i tačna obaveštajna slu žba ima svoga smisla i svoje vred nosti.
Sa osvećenja sokolske zastave u četi Sredska (Prizren) Vežba dečjih vrsta
Munib Osmanagič*
Nov način sokolske propagande
Izložbe za narod. — Cefa Slup i z župe Sarajevo pokrenula čifav kraj u borbu za bolji život — Sjajne izložbe iz poljoprivrecfe, pčelarstva i ručnih radova —
Jedan deo izložbe soKolske čete Stup (župe Sarajevo))
Sokolska loterija v Šmarju pri Jelšah
Izredno lepa, sončna nedelja 25. 9. J€ privabila v prijazni trga Šmarje pri Jelšah tolike množice ljudstva, da je °bisk iz vseh krajev ožje in širše o-kolice presegal vsa pričakovanja. Že z dopoldanskimi vlaki so se pripeljali z vseh strani udeleženci sokolske loterije, za katero je vladalo že dalje časa izredno zanimanje. Med prvimi je prispela iz Maribora priznana prvovrstma železničarska godba, ki jo je 'na železniški postaji sprejelo domače članstvo, brat starosta Stupica pa ji izrekel iskreno dobrodošlico.
V	prvih popoldanskih urah pa so se zgrnole ogromne množice na obširnem Prostoru pred gostilno b. Habjana. Vse je nestrpno pričakovalo rezultata prve efektne loterije, marsikdo je tiho gojil pdino željo, da bi mu bila sreča mila •n da zadeve vsaj enega glavnih dobitkov, samih vabljivih dragocenosti: krasen nov avto D K W, novo motorno kolo, šivalni stroj, kuhinjsko opremo, klavirsko harmoniko itd.
Ob napovedanem času je br. starosta Stupica v zbranih besedah pozdravil vse navzoče pripadnike in prijatelje sokolstva, podal v kratkih obrisih histori-jat akcije za gradnjo lastnega krova agilnemu sokolskemu gnezgu. Uresničenju želje naj služi prva efektna loterija, od katere si društvo mnogo obeta, saj je veliko število razpečalcev srečk s svojo vnemo pripomoglo, da so bile razprodane domala vse. Z zahvalo vsem dobrotnikom, ki so na kakršenkoli način prispevali k materijalnemu uspehu, je br. starosta zaključil svoj govor in v grobni tišini se je pričelo žrebanje. Tisoči parov oči so se uprli v boben, ki se je pričel polagoma vrteti... Sprva nianjši dobitki, kmalu prvi večji: moško
Od 21 do 28 avgusta o. g. održana je ^upska prosvetna škola u Zagrebu u prostorijama bratskog Sokolskog društva Zagreb II. Tečaj je pohodilo 21 Ibrait i 1 sestra iz 14 sokolskih jedinica
11	polaznika.
Tečaj je otvorio srdačnim pozdravom župski prosvetar brat Čeda živanovič, ujedno duboko žaleči smrt brata Dure Paunkovića II zamenika Saveznog starešine. Radi smrti brata Paunkoviča ot-palo je svečano otvaranje tečaja.
Predavanja na tečaju održano je sve-ga 30, sem toga 4 debatne večeri, i ve-če sokolske pesama i sokolske muzike uz sudjelovanje potpune fanfare br. Sok. društva Zagreb VIII, poseta jed-n°g zagrebačkog bioskopa, jedne štam-parije, poseta jedne prestave lutaka i konačno pregled Zagreba i okolice. U jutro i u večer redovito su održane vežbe, koje je predvodio brat Kramer. Brat Stanko Milič bio je prefekt i ekonom tečaja, te je za taj posao pokazao mnogo smisla i razumevanja.
Brat Stjepan 'Kušar predavao je I-storijski razvitak Sokolstva, Sokolstvo i vojska; br. Čeda Živanovič: Sokolsku niisao i njen zadatak i cilj, pozorište, iPutevi i ciljevi, ngrodno obrambeni rad, saradnja prosvetnih i tehničkih organa; brat Ing. Stjepan Han:	besedništvo;
Brat Kosta Jugovič: Organizacija SKJ " opšta; sestra Sara Abinum: Sokolstvo donx i škola, Vaspitna strana lutkarstva; brat Viktor Heumer. Organizacija prosvetnog rada i administracija; br. Hrvoje Macanovič: Sokolska štampa; br. Dr. Bora Zdravkovič: Telesno vežbanje sa Bziološkog gledišta; br. Dušan Samar-džija:	Sokolska Petrova Petoljetka;
brat Lujo Vajnhard; Tiršev sistem; bral Vladimir Milič: Sokolstvo i selo; brat Or. Stanko Tončič: Metodika sokolskog U/goja, rad sa decom i naraštajem. Govori pred vrstom kao i kritika o tim govorima redovito su održni.
Potrebno je istači da su predavači ^zbiljno shvatili zadatu im dužnosjt i da
%
kolo! Napetost narašča z vsako izžrebano številko — drugi glavni dobitek: novo motorno kolo! Srečni dobitnik je posestnik Strašek iz Krtincev. Ob povečani pozornosti se boben vrti dalje in mali deklici prinašata iz njega številko za številko... Nevestina oprema bo menda romala v Zagorje, kjer je bila srečka prodana, moška ura gre v Žalec, sadna škropilnica pa bo s pridom uporabljena v Mariboru. — Višek pa je doseglo vznemirenje, ko je objavil napovedovalec, da je srečka štev. 13.855 zadela — avto! Kdo je srečni lastnik? Tu se je naključje zopet nemilo poigralo z nekaterim in dopustilo, da se jim je sreča brezobzirno „izmuznila”! Med drugimi je bila namreč tudi ta srečka svoječasno dostavljena
su predavali sa puno ljubavi, mara i e-lana. Svaki je predavač u predmetu na-prosto davao samog sebe nastoječi da ga slušaoci što bolje razumeju i shvate kako bi svaki od njih inogao što više zadržati za sebe, da bi to posle odneli u svoje jedinice, prenoseči iste misli, iste fideje i istu ljubav u sokolski rad.
I ako je to bio u ovoj župi prvi župski prosvetni tečaj on je uspeo izvan sva-kog očekivanja. Kako god su predavači davali maksimum od sebe tako isto su davali i polaznici tečaja. Trebalo je samo čuti i videti našeg čoveka sa sela kako lepo misli i logično odgovara na sva postavljena pitanja, tako da su ne-koji odgovori zadivljavali i predavače i tečajce. Polaznici tečaja priznali su da su im mnogi pojmovi o Sokolstvu bili nejasni, naročito nerazumljivi, sada da su im ti pojmovi prečiščeni, samo Žale što je tečaj trajao tako kratko vreme. 1 ovog se puta mora pohvaliti disci-plinovanost tečajaca, razumevanje i rpri
Sokolu Trbovlje s prošnjo, da jih člani br. edinice razpečajo v svojem okolišu. Trboveljčanom moramo priznati, da so jih precej spravili v promet, nekaj nerazprodanih pa so vrnili. Slučajno je bila med temi tudi štev. 13.855! Igra usode pa še ni bila končana. Posamezni člani(ice) domačega društva so prejeli še zadnji dan v razprodajo vse ostale srečke. Kot razpečalec se je med drugimi marljivo udejstvoval agilni sokolski brat živinozdravnik Rihtarič Peter iz Šmarja. Tik pred pričetkom loterije pa je podaril zadnjo srečko, ki jo je imel svojemu viničarju Kumber-gerju iz Tinskega. Vedel je, da si je njegov uslužbenec za_ denar ne more nabaviti, saj mu je lansko leto požar upepelil skromno domačijo. In ta srečka je zadela — avto!
Ostali manjši dobitki, pa bodo našli širom naše ožje domovine svojega novega lastnika.
vrženost Sokolstvu, koju su svakog puta izražavali kako kod govora pred vrstom, tako i kod svih daljnih razgovora.
Pokazala se velika potreba za što češče održavanje takvih baš prosvetnih tečajeva. To je naša največa potreba a ujedno i najbolja Sokolska propaganda, jer je reč najbolji propagator. Kad od-gojimo za sebe sokole sa sela dobičemo i celo selo.
U otsutnosti župskog starešine brata Dr. Otona Gavrančiča tečaj je za-ključio zamenik starešine brat Josip Ri-šlavi, pozdravivši sve prisutne od brata starešine Dr. Gavrančiča, kao i u ime svoje i župske uprave.
Brat Rišlavi odao je priznanje kako organizatoru tečaja tako nastavnicima i tečajcima naglašujuči da je tečaj u svakom pogledu uspeo, pa je zatim podelio tečajcima uverenja.
U ime tečajaca:* brat Alija Trstenjak pozdravio je bratsku Župu kao i župski prosvetni odbor na čelu sa vrednim i prokušanim bratom Č. Živanovičem, vr-
lo	biranim rečima zahvalivši se na ulo-ženom trudu za organizovanje i održavanje tečaja. Polaznici tečaja, kao uspo-rnenu predali su predsedniku tečaja bratu Cedi Živanoviču belu svilenu zastavku opkoljenu zlatnim resama i ispi-sanu posvetnim rečima zahvalnosti. U
levom uglu zastavice nalazi se državna trobojka. Tečaj je završen pevanjem sokolske himne „Oj Sloveni” i zajednič-kom večerom.
Nakon toga svi su se tečajci fotografirali sa svojim nastavnicima te članovima župske uprave i prisutnim refe-rentima za SPP.
A. S.
„Prosvetni odbor Sokolske župe u Petrovgradu, održao je i ove godine prosvetni tečaj u vremenu od 25 do 30 septembra 1938 g. Oduševljeni za sokolstvo, prijavljeni slušaoci iz pojedi-nih društava na područja župe, pristizali su još 24. IX uveče, u toku noči i u-jutru rano, tako da je tečaj otpočeo u odredeni dan i čas bez ikakvih smet-
il	ji. Tečajcima je osigurano prenočište i boravak u domu Sokolskog društva Petrovgrad „Matica”, gde se i tečaj održavao. Tečajkama je pak obezbeđeno prenočište u jednoj sokolskoj porodici u društvu i pod nadzorom sokolice-čla-nice uprave prosvetnog odbora. Usled nedostatka u prostorijama, najpotreb-nijim nameštajem, posudem) i priborom za jelo, tečaj se nije mogao sprovesti na potpuno internatskoj osnovi, niti se ishrana tečajaca mogla obaviti u režiji, več je to učinjeno u oficirskom domu — restoranu koji je dostojan nas sokola.
Prema utvrdenoin rasporedu tema i predavanja, brača predavači, kako funk-cioneri prosvetnog odbora župq,. i društva „Matice”, tako i redovni članovi, pa čak i predavači van Petrovgrada, odazvali su se pozivu i sa puno elana održali svoja predavanja u odredeni čas. Svojim izlaganjima i ubedljivošču, predavači su kod slušalaca izazvali intereso-vanje u svima granama sokolskoga rada. Od ranog jutra se vežbalo, preko ce-loga dan/a i kasno uveče slušala su se predavanja, debatovalo se o aktuelnim sokolskim i uopšte narodnim pitanji-ma. Prikazivan je sokolski film uz pri-godno predavanje o propagandi putem filma. Po rasporedu, tečajci su jednoga dana posle podne razgledali grad Petrovgrad i nekoliko večih industrijskih preduzeča. Tako se to za ovili šest dana radilo na sokolskom poslu neumorno i požrtvovano. Posle več nekoliko održa-nih predavanja, kod slušalaca se p|ri-metila očigledna premena u mišljenju i pogledima na sokolski rad i odnos sokolstva prema onome što se oko njega dođaga. Neka nam se ne zameri što smo u mogučnosti da konstatujemo, da je našem tečaju ukazana visoka pažnja od strane brata Saveznog prosvetara, koji je svojom iskrenošču i opšte poznatim predavanjima podigao sokolski duh kod slušalaca naše prosvetne škole.
Po završetku tečaja i na oproštajnoj večeri slušalaca i predavača, brat starešina župe je toplim rečima istakao značaj i smisao održanog tečaja i za-molio slušaoce da po povratku u svoje jedinice budu tumači sokolske ideologije i da stečeno znanje na tečaju ko-risno upotrebe. U ime sviju, brat slu-šalac tečaja, zahvalio se na lepoj želji brata starešine župe, pa je tom pri-likom izjavio da su na tečaju stekli neocenjivo znanje o sokolstvu i da če svojim radom u buduče opravdati nade, koje se u njih polažu.
Javna vežba sokolskog društva Slunf » župa Karlovac
Nedavno je sokolsko društvo priredilo u Slunju veoma uspelu javnu vežbu
0 proslavi 20-godišnjice Oslobođenja
1 Ujedinjenja našega naroda. Na javnoj vežbi sudelovali su i vežbači bratskih sokolskih četa iz Primišlja, Radoviče i Cvijanovič Brda, te Sokolskog društva iz Karlovca. Pre početka javne vežbe priredena je kroz Slunj povorka sa glaz-bom br. Sokolskog društva iz Karlovca na čelu. Sve tačke programa izvedene su sa potpunim uspehom' i izazvale op-če odobravanje, a naročito lepo uvežba-ne skupine br. Sokolske čete iz Cvijanovič Brda i vežbe na krugovima članova br. Sokolskog društva iz Karlovca.
Vežbačei i gledaoce pozdravili su patriotskim govorom brača Dr. Milan Popovič, starešina sokolskog okružja i Marko Sabljič starešina sokolske župe iz Karlovca.
Župska prosvetna škola župe Zagreb. Slušaoci i nastavnici sa župskim prosvetarom br. Čedom Živanovičem
(vidi 4 stranu)
Sokolska lutrija u Šmarju pri Jelšah. Narod pri vučenju lutrije.
SOKOLSKE ŠKOLE / TEČAJEV1
•V'
Zupska prosvetna škola u Zagrebu
SOKOLSKE VESTI
UMRLA JE SESTRA MARA DALJEVA
Veoma bolno odjeknula je u sokolskim redovima Novog Sada i cele sokolske porodice vest da je zaklop ila svoje oči vredna sokolica i istaknuta sokolska radenica sestra Mara Daljeva, supruga također vrednog sokolskog radnika Pavla-Paje Daljeva iz Novog sada. Sestra Mara ispustila je svoju plemenitu dušu u sredu 28 ov. mes. u 36 godini. Sahrana je izvršena u če-tvrtak, 29 septembra na srp. prav. gro-blju u Novom Sadu. Celokupno sokolsko članstvo diljem cele Kraljevine za-držače trajnu uspomenu na sestru Maru Dlajev, rođenu Grujič.
U ŠPORTU I TELESNOM VEŽBANJU
DRAVSKA BANOVINA JE NA PRVOM MESTU
Najnapredniji deo u Jugoslaviji u športu i telesnom vežbanju je nesum njivo Dravska banovina. U Dravskoj banovini nalaze se i uvek su se nala-zili najbolji sokolski gimnastičari, koji su slavu Jugoslovenskog Sokolstva pro-neli diljem celog sveta. U Dravskoj banovini postoji danas 15 plivačkih bazena, od kojih neki (Ljubljana, Maribor, Radovljica, Kamnik, Laško, Rogaška Slatina itd.) spadaju u uzorne gra-devine te vrsti. U Dravskoj banovini ima 23 smučarske skakaonice, od kojih Planica uživa svetski glas. Dalje ima
26	lakoatletskih klubova sa 12 takmi-čišta. Kroz deset godina, počam od 1928 god. bilo je u Dravskoj banovini za smučanje 8 norveških, 2 finska, 2 nemačka, 3 austrijska i 1 čehoslovački trener.
NEMACKE TURNERSKE
ORGANIZACIJE U POLJSKOJ
Prema nemačkim listovima u Poljskoj ima oko 55 društava nemačkih turnera. Ta društva broje 6500 Turnera od kojih su preko 2500 vežbača.
DRAGUTIN SULCE NAVRŠIO 45 GODINA SOKOLOVANJA
Istaknuti sokolski radnik1 i stručni pi-sac navršio je ove godine 45 godina sokolovanja. Čestitamo ovom odličnom sportskom radniku iz Zagreba na tako retkom jubileju!
VELIKI LAKOATLETSKI MITING U
SUBOTICI - 9 OKTOBRA 1939
Sokolsko društvo Subotica-Matica uz saradnju Subotičkog lakoatletskog kluba „SLAK” i J.A.D. „BAČKA”, priredu-je u nedelju, 9 oktobra 1938 lakoatlet-ske utakmice na sokolskom stadionu u Subotici u 3 časa popodne.
Na utakmici sudeluju: sokolska društvu sokolske župe Novi Sad, sokolska društva: Borovo, Osijek i Vinkov-ei i takoatletska društva „Vojvodina” iz Novog Sadla i „SLOGA’ iz Sombora.
Takmičenja če se održati u ovim disciplinama: trčanje 100, 400, 800, 1500 i 3000 metara, u štafeti 4x100 m, ba-canju diskosa, kopija i kugle i skoko-vima: uvis, udalj i s motkom.
Na utakmicama če se obaviti i svečana predaja nagrada pobednicima sa utakmica kao i podela nagrada pobednicima biciklističke trke „Zvezdana vožnja”.
NA 1 2ENSKOJ BALKANIJADI UČESTVOVAĆE I VRSTA ČLANICA-SOKOLICA
Na poziv Beogradskog potsaveza ženskih sportova JSŽS-a radi organizacije I ženske balkanijade, koja bi se imala održati u mesecu septembru 1939 godine i Zenski stručni odbor Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije, pozvan na u-češče, odgovorio je, da se slaže sa predlogom u pogledu održavanja 1 ženske balkanijade s tim, da se u slučaju ostvarenja zamisli, prima da vrsta čla-nica-sokolica takmiči sa ostalim repre-zentacijama balkanskih naroda. Sada je Beogradski podsavez ženskih sportova uputio akt Zenskom načelništvu Saveza SKJ u kojem kaže da prihvača načel-
ni pristanak SKJ za učestvovanje na I ženskoj balkanijadi u Beogradu. Ujed-no je pozvao pretstavnike na konferen-ciju, koja če doneti konkretne zaključke po gornjem pitanju. Konferencija če se održati 19 oktobra u 20 časova u pro-storijama SK „Jugoslavije”, Knjeginje Ljubice br. 13.
OTVORENJE ŠKOLE ZA VODE SOKOLSKIH ČETA
Stalna Škola Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za obuku vojnika za vode sokolskih četa, koja se redovno drži svake godine počev od 1932, počinje u ponedeljak, 10 oktobra o. g. svojim ra-dom. Svečano o’tvaranje Škole održače se u ponedeljak u 10 časova pre podne u vežbaonici Saveza SKJ na Prestolonaslednikovem trgu 34. Na otvorenje su pozvati pored svih nastavnika i pret-stavnici Uprave Saveza, Ministarstva vojske i mornarice — Inšpekcije zemalj-ske odbranle i Ministarstva fizičkog va-spitanja naroda. Ove godine održače se tri puta po dva paralelna tečaja, u koje je pozvato 390 vojnika-sokola.
RASPORED SOKOLSKIH LAKOATLETSKIH UTAKMICA U BEOGRADU
Sokolska župa Beograd raspisala je sokolske župske lakoatletske utakmice, na kojima če se takmičiti svi sokoli lakoatletičari iz svih 13 beogradskih sokolskih društva, sokoli Zemuna, Pančeva i svi drugi sa celog teritorija beogradske župe. Kako medu sokolima ima veliki broj i naših priznatih lakoatletičara to ova priredba obečava priredbu večeg značaja. Ovih dana beogradska sokolska župa izdala je detaljne uputeiraspo-red tih lakoatletskih utakmica. Župske lakoatletske utakmice dele se na dva dela: utakcime vrsta (odeljenja) i u-takmice pojedinaca. Utakmice vrsta su medudruštveme i održače se u nedelju, 23 oktobra o. g. na igralištu SK „Jugoslavije”. Početak tačno u 8 časova ujutru. Svako sokolsko društvo može da prijavi proizvoljan broj vrste, a iz svake vrste samo petorica najboljih u-laze u plasman ili vrstu sačinjavaju 5 takmičara. Utakmice se dele po kategorijama i to:
a) Članovi: 100 m, 1500 m, troskok skok uvis zaletom, bacanje kugle 7,2 7,25 kg boljom rukom* i štafeta 4 puta 100 m,
b) Starija braća (iznad 30 god.): 100 m, brzo hodanje 200 m, skok u dalj smesta, skok uvis zaletom, bacanje kugle 7,25 i štafeta 4 puta 100 m;
c) Članovi seoskih četa: 100 m, 1000 m, skok u dalj zaletom, skok uvis zaletom, bacanje kugle 7,25 kg.
d) Muški naraštaj stariji (16-18 god): 100 m, 1000 m, skok udalj zaletom, skok u vis zaletom, bacanje kopija 600 gr, štafeta 4 puta 100 m;
e) Muški naraštaj mladi (do 16 god.): 60 m, bacanje kugle 4 kg, skok u dalj zaletom.	^
f) Članice: 80 m, brzo hodanje 100 m, skok u dalj zaletom, skok uvis zaletom, bacanje kugle od 4 kg, štafeta 4 puta 80 m,
g) Ženski	naraštaj	stariji	(16—18
god.): 60 m,	400 m,	skok u	vis	zaletom skok u	dalj zaletom, bacanje	te-
niske lopte boljom rukom, štafeta 4 puta 80 metara;
h) Ženski	naraštaj	mladi	(do	16
god.): 60 m, skok u dalj zaletom, bacanje nogometne lopte u vis.
Utakmice pojedinaca održače se 30 oktobra na istom mestu. Mogu se takmičiti svi pripadnici u svima granama lake atletike po volji. Mogu se takmičiti i oni koji su se takmičili i koji nisu. Prijave vrsta do 20, a pojedinaca do
27	oktobra o. g.
ŽUPSKA NATICANJA U PLIVANJU I VESLANJU
Nedavno je u Sušaku, u sklopu o-limpijskog dana, održano župsko pli-vačko i veslačka naticanje uz sudelo-vanje društava: Sušak, Kostrena, Trst, Draga, Senj, Kraljeviča.
U plivanju su se društva plasirala sledečim redom:
I. Sušak — 75 bod. II. Kostrena — 51 bod. III. Trst - 16 bod. IV. Kraljeviča — 7 bod. V. Senj — 4 bod. VI. Draga - 2 bod.
Od prijavljenih društava pristupila su sva natecanjima sem društva Krk, koje iz nepoznatih razloga nije nastupilo. Naj-brojnije su nastupila matična društva Sušak i Kostrena, pa se može reči, da ovo poslednje spada medu najagilnija društva u župi u ovoj grani telovežbe — što je zasluga agilnog pročelnika i plivača br. Paškvana.
Na svim prugama ukupno bilo je prijavljeno preko 100 plivača i pliva-čica, što je, kad se uzme u obzir ap stinencija nekih primorskih društava, lep broj, koji može donekle zadovoljiti, ali ne zadovoljava — osim časnih iznima-ka — uvežbanost i sistematski rad, što se je prilikom naticanja moglo jasno opaziti. Najbolje rezultate postigli su oni naši članovi, koji se izvan sokolskih redova bave tom granom telovežbe, dok su drugi pokazali da na natecanje pristupaju nedovoljno trenirani, što se jasno odrazuje u izdržljivosti, a prema torne i rezultatima, koji bi uz malo više vežbe i volje mogli biti daleko bolji.
U veslanju natecala su samo tri društva i to: Sušak, Kostrena, i Kraljeviča, dok je prošlogodišnji pobednik društvo Rab izostao.
Plasman je sledeči:
I. Kostrena II. Kraljeviča III. Sušak.
V. V.
KNJIGE I ČASOPISI
Kosta Todorov: Politička istorija sa-vremene Bugarske. Beograd 1938 god.
Mi Sokoli smo uvek radili na torne da što pre i što jače izgradimo i učvrstimo bratske veze sa bugarskim narodom. Od presudnog je značaja bio onaj korak koji je preduzeo naš Blaženopo-čivši Kralj Aleksandar I Osloboditelj kada je preduzeo inicijativu za stvaranje pakta večnog prijateljstva izmedu naša dva naroda. Ali posle ovog značajnog i velikog početka, večno se prijateljstvo i iskreno bratstvo i ljubav između naša dva naroda može normalno i pravilno rešiti i ojačati samo onda, ako se dobro poznajemo. Ova knjiga ima za cilj baš to. Pisac je dobro poznat svima nami. Znamo da je retko ko radio toliko iskreno na zbliženju naša dva naroda. A neophodnost i veliku važnost ove knjige nije potrebno naro-čito isticati i naznačiti. Ovo, kako sam pisac kaže nije neko istorisko delo sa naročitiin naučnim pretenzijama, več je jedino cilj upoznavanje i zbližavanje. Zato je i srednjevekovna istorija Bugarske, kao i doba turskoga ropstva sve do Berlinskog kongresa dodirnuta veoma kratko, samo u koliko je bilo potrebno za razumevanja događaja sa-vremene Bugarske. Pitanja, koja su stvarala one kobne sukobe u prošlo-sti na dva naroda obradena su na je-dan tako taktičau i delikatan način, da čitajuči te stranice one ne vredaju ni osečaje jednog ekskluzivnog rodoljubi-vog Bugarina, niti osečaje jednog iskre-nog prijatelja Jugoslavije. Sa pažnjom i simpatijom je obraden period rada i aktivnosti velikog pokojnika Stambolij-skog.
Ovu živoi i lepu napisanu knjigu naj-toplije preporučujemo svim našim sokolskim jedinicama i celokupnom našem članstvu.
Prof. M. Mudrinič: Istorija telesnog vaspitanja, II deo. Novi vek. Cena 50 dinara. 1932—1938. Nakladnik tiskara C.
Albrecht Zagreb (latinicoin).
Telesno vaspitanje danas pretstavlja problem kome se posvečuje iz dana u dan sve veča pažnja. Telesno vežbanje sve više postaje sastavni deo života čoveka današnjice ,pa je otud1 i razumljivo veliko interesovanje za sve probleme telesnog vaspitanja. Zato nam i ova istorija telesnog vaspitanja dolazi u pravi čas i popunjava jednu veliku prazninu. Prva knjiga, koja obuhvata stari i srednji vek objavljena je još 1932 godine. Posle podužeg razmaka u isto tako lepoji i ukusnoj opremi sada je izašao iz štampe i ovaj drugi deo, u kome je izneta istorija telesnog vaspitanja u novom veku. Veoma pregledno t pristupačno su obradeni po-četci obnove kulta telesnih vežbi od
doba humanizma i renesansa do današnjih dana. Pored biografija i ra-dova velikih pobornika telesne kulture od Jana Komevskog pa do tvora-ca najnovijih sustava telesnog vežbanja izneta je i ukratko istorija telesnog vežbanja u pojedinim evropskim, pa i vanevropskim državama. I našem je Sokolstvu posvečena dostojna pažnja u ovoj knjiži, naravno u onom opsegu koji je u srazmeri sa ostalom gradom.
Ova vrlo lepo opremljena i ukusno ilustrovana istorija telesnog vežbanja korisno če poslužiti i kao priručnik za sve sokolske radiiike.
Sokolska loterija v Šmarju pri jelšah
V	naslednjem objavljamo listo izžrebanih srečk. (Prvo število pomeni številko srečke, drugo številko dobitka). Prevzem dobitkov je možen dnevno v popoldanskih urah pri društveni upravi do vključno 31. 12. 1938.
Lista izžrebanih številk L efektne loterije Sokolskega društva Šmarje pri Jelšah, katere žrebanje se je vršilo 25.
9. 1938.
Prva št. je številka izžrebane srečke, druga pa številka dobitka. Glavni dobitki: 13.855 1 avtomobil DKW, 4.280 —i 2 motorno kolo 16.529 — 3 klavirska harmonika, 14.209. — 4 šivalni stroj, 19.569	— 5	foto aparat,	11.568	— 6*
nevestinska oprema, 9.168 — 7 moško kolo, 5.120 — 8 žensko kolo, 8.883 —
9 kuhinjska oprema, 13.177 — 10 moška žepna ura, 1.462 — 11 sadna škropilnica, 13.537 — 12 dve svileni odeji.
Ostalih 200 izžrebanih številk: 167, 203, 271, 437, 443, 521, 778, 804, 1080, 811. 1147, 1167, 1216, 1250, 1479, 1753, 1874, 1894, 1992, 2080, 2096, 2118,	2123,-	2388,	2753,	3000,	3114,
3179,	3186,	3188,	3323,	3357,	3466.
3506,	3558,	3957,	4024,	4042,	4120,
4629,	4471,	4501,	4667,	4890,	5483,
5053,	5116,	5184,	5255,	5394,	6206,
5642,	5683,	5686,	5926,	6177,	7315,
6234,	6980,	7135,	7213,	7269,	7969,
7443,	7586,	7671,	7775,	7912,	7793r
8038,	8418,	8439,	8615,	8832,	8884,
8994,	8997,	9006,	9028,	9123,	9326,
9348, 9356,9400, 9946, 10001, 10040, 10113,	10130,	10168,	10256,	10295,
10431,	10505,	10610,	10747,	10866,
10980,	11048,	11324,	11335,	11342,
11368,	11479,	11859,	12496,	12500,
12522,	12532,	12654,	12723,	13009,
13106,	13214,	13260,	13390,	13661,
13671,	13726,	13995,	14007,	14090,
14098,	14236,	14620,	14624,	14766, '
14711,	14/72,	14818,	14858,	14860,
15046,	15071,	15105,	15153,	15189,
15215,	15274,	15365.	15431,	15456,
15457,	15481,	15611,	15707,	15815,
15892,	16035,	16094,	16868,	16178,
16184,	16224,	16331,	16374,	16905,
16738,	16785,	16851,	16936,	16941,
17007,	17037,	17066,	17128,	17189,
17214,	17527,	17536,	17684,	17933,
17033,	18034,	18232,	18274,	18319,
18497,	18682,	18688,	18739,	18740,
18807,	18896,	18984,	19016,	19192,
19200,	19210,	19257,	19264,	19265,
19291,	19305,	18327,	19406,	19528,
19538, 19746, 19759, 19893.
Vsem, ki so kakorkoli pripomogli k materijalnemu in moralnemu uspehu prve efektne loterije pa izreka tem potom iskreno zahvalo.
Loterijski odsek.
NOVA SOKOLSKA CETA VAROŠ-PAL1LULA
Sela Varoš i Palilula u srezu Svrljiškoni nalaze se pored same pruge Niš—Prahovo
i	spadaju u red najnairfednijih sela ovoga kraja. Nekoliko naprednih mladiča iz ovih sela želeli su da po ugledu na ostala susedna im sela i u svojim selima osnu-ju sokolsku četu. Po odobrenju župe stigli su na lice mesta delegati Sokolskog društva Tresibaba-rudnik, koji sl! utvrdili da postoje uslovi za osnivanje • uspešan rad ove čete. Delegate je dočekao velik broj seljaka, a naročito omladine. ‘u su delegati društva održali prisutnima predavanje o istoriji, ideologiji 1 organizacij Sokolstva, a zatim je izvršen upis i °®п^’ vana Sokolska četa pod imenom »SokolsK četa Varoš—Palanka«, sa sedištem u Var -šu. Za starešinu čete izabran je brat Jelenko Rakič, a za načelnika brat Tihom Ilič iz Varoša. Četa če pripadati Sokolsko društvu Tresibaba-rudnik, sokolsko okr žje Knjaževac, župa Niš. Pri osnivanju četu je upisano preko 70 članova.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd
Prestolonaslednikov trg. 34 — štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21. — Beograd