Po^arina plaćena u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcol&lea Prosveta«
OocL III. - Bros
IS. maJai
Mazi svakog- četvrtka № Godišnja picetplata 50 Din © Uredništvo nalazi se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava n Narodnem domu, telefon broj 2543 — Ljubljana © Račun poslanske štedionice broj 12.943 & Oglasi po ceniku ® Rukopisi se ne vracaju
SS12
Seiiilca odbora Č©S
Prlpreme za slel — Izbor novog starešine
Dana 7 i 8 o. m održana je u Pragu u Tyrševom domu sednica odbora (vybora) Československc obcc sokol-s^e’ ,!?a kojoj je, pored članova pret-sedništva ČOS, učestvovalo i 86 delegata iz 52 župe. Sednici su prisustvo-vali kao delegati Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije savezni načelnik br. Ivan Bajželj i savezni prosvetar br. dr. Vladimir Belajčić.
Na početku sedniee pretsedavaju-či prvi zamenik starešine br dr. Stanislav Bukovsky održao je komemora-tivan govor o pok. starešini dr. Jožefu Scheineru, u kome je naročito podvu-kao značaj i njegov rad i važnost njegove uloge kao naslednika Tyrša po razvit^k češkoslovač-kog, pa i ostalog slovenskog Sokolstva. Govor su svi prisutni saslušali stoječi. Pozdravio je, zatim, toplim rečima delegate SKJ, i po ustaljenom običaju čestitao pedese-togodišnjicu odnosno šestdesetogodiš-njicu života nekolicini istaknutijih sokolskih radnika i setio se umrlih članova ČOS.
U ime Saveza SKJ odgovorio je br. dr. Vladimir Belajčić ovim rečima:
Uvaženi br. starosta, draga bračo i sestre!
Kada br. Československa obec sokolska danas, u predvečerje deveto# svesoltolskog sleta. drži ovaj svoj značajni sastanak, s njime je u duhu i celokupno jugoslovensko Sokolstvo, čije vam iskrene i srdačne pozdrave donosimo br. načejnik Bajželj i ja.
hpd^olco fera4evine Jugoslavije, ko ji tnioi Prom‘sno nastavlja svetle so-
, tradicije i ljubomorno čuva či-Otu sokolske misli, i u kome živi i ci u j s*ar* sokolski duh nacionalne lobode, slovenske solidarnosti, kulturno# napretka i socijalne pravde, mož-aa se nikada nije osetio tako blizak svoioj československoj braci kao u 0V0J Tyrševoj godini, kada zajedno sa ostalim^ slovenskim Sokolima, slaveči stogodišnjicu Tyrševa rodenja, s dubo-kom postom spušta svoje zastave pred gorostasnim likom genijalnog svog osnivača.
Ime Tyrševo, posle održane mar-jovske proslave u svih 1560 naših sokolskih jedinica, poznato je danas di-ljem cele Jugoslavije i svakom detetu. Ulice, trgovi, skverovi, parkovi, šume i brda u mnogim mestima diče se tim velikim imenom, ko je je u kršnoj Hercegovini sa usana narodnog guslara ušlo u narodnu pesmu, slavljeno u he-rojskom desetercu pored legendarnih narodnih junaka Miloša i Marka.
S tim imenom nerazdruživo je spojena uzvišena sokolska misao, iznikla iz dubine slovenske duše, večito mlada, lepa i savremena, kako ju je u umetničkoj inspiraciji simbolisao siikar Švabinski na ovogodišnjem sletskom Plakatu.
Pod tim imenom ona je u pobedo-nosnom pohodu u naša sela i zaseoke, gde živi srž našeg naroda i gde sc pod jmenom sokolskih četa tako reči svakog dana savijaju nova sokolska gnezda, negoveštajuči novi i bolji život.
Te nove žive sokolske snage ju-goslovenskog naroda pojaviče se u vehkom broju i na ovogodišnjem sve-fiokolskom sletu u Pragu, koji če svojem veličanstvenošču, organizacijom i disciplinom, bez sunmje, zadiviti ceo Bvet, i biti ne samo jedinstven akt pieteta Sokolstva prema svome osni-vaču i grandiozan prikaz značaja i veličine njegova dela, več i divna manifestacija kulturnih i čovekol jubivih stvaralačkih snaga udruženog sloven-ekog Sokolstva. Na tome sletu poka-zače se pred licem celog sveta da i slovenska duša, oslobodena. ranijih okova, ima da kaže čovecanstvu svo-ju veliku reč.
Na tom veiebnom zborištu poja-viee se hiljade jugoslovenskih Sokolova. naraštaja, vojske i članstva i biče živi i neobonvi dokaz da je ceo jugo-slovcnski narod, i mišlju i srcem, i jeeju i delom, za večita vremena, u pobru i u zlu, nerazdruživo vezan za Bratski češkoslovački narod.
Želeči mnogo uspeha vašem da-
RaSnjem radu, ja vam u ime Saveza Okola kraljevine Jugoslavije kličem:
Do videnja na sletu! Zdravo! Nf ЗДагЈ :
Govor je bio popračen burnim odobravanjem.
Pored izveštaja pretsedništva ČOS i nekoliko zasebnih predloga tehničke, prosvetne i organizaciono pravne prirode, u središtu interesovanja bili su kao najvažniji predmeti dnevnog reda: izveštaji tajnika, načelnika i prosve-tara o pripremama za svesokolski slet i izbor novog starešine i njegovih za-menika. Svi izveštaji i predloži ot-štampani su u zasebnoj knjiži na 132 strane. Dok su izveštaji pretsedništva
0 prošlogodišnjem radu primljeni gotovo brez debate, povodom izveštaja
1 predloga koji se odnose na slet razvila se živa i duga diskusija.
Iz opširnog tajničkog izveštaja vidi se da se sve pripreme za slet uspešno privode kraju i da je sletski odbor sa svima svojim pododborima svršio ogroman posao. U cilju propagande sleta razaslato je u inostranstvo 400 000 sletskih plakata na francuskom, engleskom, srpsko-hrvatskom, lužičko-srpskom, poljskom, ruskom i bugar-skom jeziku. Sem toga razaslato je po celom svetu 350.000 brošura o sletu na francuskom, engleskom, nemačkom, srpsko-hrvatskom, poljskom, španjol-skom, holandskom, rumunjskom i esperanto jeziku. Druga brošura o Sokolstvu izdata je u 40.000 primeraka na engleskom, francuskom, nemačkom, poljskom, italijanskom, španjol-skom, portugalskom i rumunjskom jeziku. Za propagandu sleta iskoriščem su isto tako obilno i dnevna štampa, film, diapozitivi, slike i fotografije, predavanja, razni plakati i letci, kao i radio. Več sada se vidi da je uspeh ove propagande veoma velik, jer je na svim stranama interesovanje za slet ogromno tako da če njegove dimenzije i učešče na njemu prevaziei sve dosadašnje sletove.
Radovi na sletištu takoder se več privode kraju. Glavni sletski stadion (vežbalište) je 310 m dug i 202 m širok te ima mesta za 17.010 vežbača (za 3000 više nego 1926 god.). Na glavnoj tribini ima mesta za 21.036 gledalaca, a na svima tribinama i pasaži za 147.272 lica.
Od ČOS prijavljeno je do sada 121.223 učesnika: 57.520 članova, 35.477 članica, 13.278 naraštajaca i 15.258 na-raštajki. Za zajedničke proste vežbe prijavljeno je 79.547 vežbača: 28.605 članova, 23.853 članica, 13.059 naraštajaca, 14.025 naraštajki.
Za svečanu povorku prijavljeno je 71.327 učesnika u svečanoj odori: 30.965 članova, 16.710 članica, 10.722 naraštajaca i 12.930 naraštajki.
Na sletu če učestvovati i 26.521 dece, od toga 12.381 muške i 14.140 ženske.
Za zajednički stan prijavljeno je 88.368, a za zajedničku ishranu 47.640 učesnika. Za učesnike jugoslovenskog Sokolstva pripremljena je zasebna za-jednička nastanba i ishrana. Cena za doručak predvidena je sa 1.50 Kč, a za ručak 3.50 Kč, tako da če za one koji budu u zajedničkoj nastambi prosečni dnevni izdaci sem sletske značke odn. legitimacije i raznih ulaz-nica) iznositi od prilike 25 Kč.
Odobren je konačni raspored sleta, koji osim utakmica, javnih vežbi i svečane povorke predvida čitav niz raznih svečanosti: koncerata, svečanih pretstava u pozorištima, narodne zabave i izlete. Velika sletska scena »Tyršev san«, u kojoj če učestvovati oko 5000 osoba, prikazače se sedam puta: 12, 19, 26 i 29 juna te 4, 5 i 6 j ula.
Medu ostalim važnijim zaključci-ma sodnice doneseni su i ovi:
Od prikupljenih dobrovoljnih priloga povodom smrti biv. starešine ČOS ustanovljen je »Fond dr. Josefa Schei-nera za širenje Sokolstva kod slovenskih naroda i za proučavanje slovenske uzajamnosti«, koji se ima dopuniti do
50.000	Kč.
Za počasne članove odbora (vv-bora) ČOS izabrani su dr. Jožef Schei-ner (in memoriam), dr. Jindrih Vani-ček i Milada Mala.
Za savezne utakmice viših ode-Ijcnja članova i članica ustanovljena ie »prelazna nagrada dr Miroslava Tvrša«.
Pretsedništvu ČOS stavljeno jc u
d	da 7n -'"“cdprt sedmr** Save*
Me.ciuhc; .cc!:o!stva L-redi pred-
log za izrnenu statuta, prema kome, medu ostalim, u SSS treba da pored tehničkog rada bude organizovan i sokolski prosvetni rad.
Načrt novih društvenih pravila upučen je naročitoj komisiji na proučavanje.
Odbačen je predlog načelništva ČOS da u svečanoj sletskoj povorci pojedine župe idu kao celine, članovi i članice zajedno, pa je rešeno da se ostane kod uobičajenog rasporeda: Najvcču živost pobudio je na sednici izbor starešine ČOS, koje je mesto upraznjeno smrču dr. Josefa Scheinera, te trojice zamenika starešine. Za starešinu izabran je dr Stanislav Bukovsky, dosadašnji prvi zamenik starešine, a za zamenike Jožef Truchlaf, dr. Vladimir Fleischmann i dr. Juraj Slavik.
Novi starešina dr. St. Bukovsky rodio se 8 maja 1889 u Viškovu. 1921
godine bio je izabran za člana načelništva Československc obce sokolske, kao pretsednik lekarsko-naučnog odbora, a 1925 godine za člana Pretsedništva (starešinstva) ČOS i za pret-sednika zdravstvenog odbora. U 1931 godini bio je izabran za prvog zamenika starešine ČOS, a posle smrti dr. Scheinera vodio je ne samo Česko-slovensku obec sokolsku, nego i sve pripreme za ovogodišnji svesokolski slet. Dr. Bukovsky je po zanimanju šef lekara bolničkog fonda drž. činov-nika. Novoizabrani treči zamenik starešine ČOS dr. Juraj Slavik je aktivni ministar unutr. poslova i prvi Slovak koji je u Čehoslovačkom Sokolstvu postao članom Pretsedništva ČOS.
Zanimljiva je ovde činjcnica, da je dr. Scheiner bio star kao i Sokolstvo, a sadanji starosta kao ČOS; rodio se u doba njenog osnutka. Dobro znamenje!
❖
vodio sam kao I .zamenik starešine ČOS naš Savez mesto oboielog i prerano umrlog starešine dr. Scheinera.
Koje ciljeve imam pred očima za Sokolstvo? Hoču da čist Tyršev program, koji nije dosada uvek bio pot-puno razumljen, dovedem u našem narodu do punog izražaja uz nastoja-nje, da umanjim protivnosti na polju slovenske uzajamnosti Tyrševe ideje treba da prožmu ceo narod i rezultati njegovih nastojanja treba da pokažu čitavom svetu, da je naša samostalna država vredan član porodice velikih nacija.
Čestitka Saveza SKJ novo fzabranom starosti COS br. dr. St. Bukovskom
Povodom izbora brata dra. Stanislava Bukovslkog za novog starostu Československe obce sokolske, I zamenik starešine Saveza SKJ uputio mu je u ime našeg Sokolstva sledeči pozdravni telegram:
Dr. Stanislav Bukoivsk^ starosta Českoslo/venske obce sokolske
Prag III Tyršov dum
U ime jugoslovcnskog Sokolstva iskreno čestitam na izboru u uverenju, da češ po sjajnom primeru svoga sta-rog pretšasnika verno poraditi na uščuvanju starih tradicija i učvrščenju naših bratskih veza. Neka Tvoj rad prati junačka sokolska sreča. Na zdarf
G a n g 1.
Saučešća Saveza SKJ povodom smrti pretsednika Francuske Republike Doumera
Povodom tragične smrti pretsednika Francuske Republike Paula Doumera, Savez SKJ uputio je sledeče sa-žalne teiegrame:
Francuskom Postlanstvu Beograd
Jugoslovenski Sokoli izrazuju Vam, Gospodine Ministre, svoju najdublju bol i saučešče nad tragičnom smrču pretsednika Doumera.
I zam. starešine Saveza:
G a n g I.
Uniji francuskih g i m n a s ta
Pariš
Tragična smrt pretsednika Doumera pogodila nas je u dubinu naših duša. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije drugarski saučestvuje u velikoj boli Unije francuskih gimnasta.
I zam. starešine Saveza: v .	G angl
Zahvala Francuskog Poslanstva na saucešcm Saveza SKJ
I zamenik starešine Saveza brat E. Gangl primio je od otpravnika po-slova Francuskog Poslanstva u Beo-gradu g. Masima Dubail-a zahvalu na saučešču našega Sokolstva u bolu Francuske povodom tragične smrt* pretsednika Doumera.
Zahvala pretsednika Unije francuskih gimnasta
Pretsednik Unije francuskih gimnasta g. Louise Gaudier uzvratio je Savezu SKJ za saučešče povodom smrti pretsednika Francuske Republike Doumera sledečom zahvalom:
Francuski gimnastičari duboko su dirnuti izrazima sučuti i svojim dru-! govima jugoslovenskim Sokolima iz-javljuju živu zahvalnost za učešče koje uziinaju u žalosti, koja nas je snasla j smrču našeg plemenitog pretsednika Francuske Republike gosp. Paula Doumera.
Louise Gaudier, pretsednik Unije friinc. gimnasta.
Moj put k Sokolu
Iz razgovora urednika »Prager Presse« s novim starešinom ČOS br. dr. St.
Bukovskvm.
Izborom staroste bratske Československc obce sokolske našlo je bratsko češkoslovačko Sokolstvo u osobi brata dr. Stanislava Bukovskog do-stojnog sokolskog prominenta, koji če
Br. dr. Sianislav Bi'hovsk^, s arosia ČOS
verno slediti duhu i sjajnim tradicijama svojih velikih pretšasnika. Sokolski život i rad brata staroste dr. Bukovskog to najbolje zajamčuje. Ra-dujuči se iskreno i bratski ovom izboru bratske ČOS, svi članovi ostalog slovenskog Sokolstva vežu s time i svoje velike nade, da če ideja našeg neumrlog Učitelja, i u današnjici i bu-dučnosti, kao najjači zalog slovenske sokolske uzajamnosti i bratstva, još jaee duhovno povezati sav slovenski rod. Stoga i jugoslovensko Sokolstvo naročito podjednakim osečajima srdač-no i bratski pozdravlja novog starostu bratske Československe obce sokolsko, i kao odličnog i prokušanog Sokola, i kao otvorcnog i odlučnog zago-varatelja slovenske bratske sloge i solidarnosti, a i kao svog uistinu dragog i vernog brata i iskre no g prijatelja našeg naroda.
Koristimo se ujedno ovom prili-kom da upoznamo našu široku sokolsku javnost o sokolskem životu i radii staroste brata Bukovskog, prema njegovim vlastitim rečima uredniku ugledne »Prager Presse« neposredno nakon njegovog izbora. Medu ostalim, starosta brat dr. Bukovsky rekao je:
—	Izgleda mi skoro, da mi je bila sokolska misao več položena u kolev-ku. Još imam fotografski snimak, na kojem sam kao trogodišnje dete s drugima snimljen u sokolskoj odori. Na-ravski, da u ono doba još nišam mo-gao biti pripadnik Sokola i da je moja sokolska odora bila samo vidan izražaj oduševljenja mojih roditelja za Sokolstvo i za njegovu popularnost. Ovo jc bilo u Viškovu godine 1891. Svesnu sokolsku orijentaciju dobio sam tek kasnije kao dak srednje škole, kad sam počeo razmišljati o smislu i ciljevima svog života. Počeo sam oz-biljno i ditblje da študiram dela velikih mislilaea i pisaca, u prvom redu dela filozofskog sadržaja i to Kanta, Feuerbacha, Schoppenhauera, Nie-tzsehea, Stuarta Milla, Spencera i
Comte-at Osobit uticaj imao je na mene Masaryk; bio sam redovan čitalac lista »Češka mysl« i »Novo doba«. — Praktično približenje sokolskom radu donela mi je seoba mojih roditelja iz centra varošice Vyškov u njegovu okolinu, u jedan mlin, Ikoji je moj otac bio iznajmio. Kod ovog mlina nalazila se velika bašta i ovde sam postavio vratilo, na kojem sam počeo ustrajno da vežbam. U sokolske redove još uvek nišam rnogao da stupim, jer su u naraštaju bili kod nas samo zanatlij-ski učenici, a študente se nije rado gledalo. Zbog toga sam rad Sokola u Vyškovu posmatrao samo iz daljine, ali sam zato sam ustrajno vežbao. U tim godinama duhovno sam se več opredelio za Tyrša. Nije me mogla za-hvatiti negativistička filozofija Schoppenhauera, a nije me niti mogao zavesti u neko zanešenjaštvo Nitzsche sa svojim maglovitim pojmovima o »Natčovelku«. Izabrao sam Tyrša zbog njegovih zdravih misli:	Naša	volja
mora formirati našu egzistenciju na tlu realnog života!
No, ipak sam bio kasnije primljen u redove naraštaja Sokola u Vyškovu, a to imam da zahvalim činjenici, da sam ustrajnošču postao dobar vežbač, što nije ostalo neprimečeno, pa su me zaželeli da dobiju u svoje redove. Ali i ovo moralo se učiniti potajno, jer je nama dacima sa stranc školskih vlasti bilo strogo zabranjeno da budemo članovi Sokola. .Toš kao dak otišao sam, potajno naravski, na V svesokolski slet godine 1907. Ostavio sam knjige u školi i pobegao direktno iz škole na stanicu, gde sam u poslednjem trenutku još uhvatio vlak. Vežbao sam onda u vrsti Sokola Vyškov i dobio sam veliku diplomu, dok je moja vrsta kao takva dobila malu. U nedelju naveČe vratio sam se u Brno, a u ponedeljak več sam opet sedeo u školi.
Kada sam godine 1908 došao u Prag na univerzitetske študije, moj prvi put jc bio u sokolanu Praškog Sokola, da se tamo upišem, a tek onda otišao sam da se inskribiram na univerzitet. Nišam se odlučio za filo-zofiju, kako su to svi očekivali, nego za medicinu, jer sam hteo da sc dub-lje upoznam sa zakonima našeg zdrav-lja i života. Ali i pri tome nišam zane-mario filozofiji!; bio sam naime i van-redan slušaoc filozofije te sam slušao predavanja Masaryka, Drtine, Čada i Krejčija. Godine 1909 bio sam primljen u prednjački zbor Praškog Sokola. Za vreme eitavog mog prednjačkog rada u Praškom Sokolu radio sam pod vodstvom načelnika dr. Jindre Vanič-ka, koji je bio ujedno i načelnik ČOS i u kojem smo svi gledali personifika-eiju idealnog Sokola, borca i heroja. Starešina nam je bio dr. Scheiner, od godine 1906 i starešina ČOS. U ono vreme sav sam sc predao telovežbač-kom i organizacionom radu u društvu. Dva puta vežbao sam na sokolskim sletovima u višoj kategoriji, pripremao sam se takoder za saradnju u vrsti, koju je ČOS poslala u London, ali su me onda zadržale študije. Nakon dovršenih študija bio sam pozvan i u Prašku župu, a kasnije i u samu ČOS, najpre u zdravstveni otsek kao njegov pretsednik, a kasnije i u prosvetni odbor, u kojem sam bio zamenik pretsednika dr. Jana HiUera. Kontično bio sam pozvan i u načelništvo ČOn\ u>25 u pretsedništvo ČOS, a od godiue 1931
ЛлУЕМ/Ко ■
'/oKoLSTVO
Počeiak sporazuma medu Sokolstvom I sporlom u ČSR
Pitanje sporazuma i saradnje iz-medu Sokolstva na jednoj strani i sportskih organizacija na drugoj strani, postaje i u češkoslovačkoj sve više i više aktualnim. Več u novembru pro-šle godine održana je u Tyrševom domu u Pragu sednica merodavnih orga-na	Је	tačno precizirano sta-
novište sokolskih krugova naprama sportskim organizacijama, koje se odnosi na medusobnu saradnju. Posle toga počeli su, u tom pravcu, pregovori sa svesportskim odborom, ali pojedini sportski savezi bili su mišljenja, da se mora Sokolstvo sporazumeti direktno s njima, a ne preko spomenutog najvi-šeg sportskog pretstavništva, koje je i sa svoje strane postavilo niz raznih uslova za sporazuman rad, tražeći od Sokola-pojedinaca i od sokolskih dru-štava, da moraju biti učlanjena u svim onim sportskim savezima, čije bi discipline Sokoli gajili. Bilo je sasvim naravno, da Sokolstvo nije moglo prihva-titi ovakovo stanovište, usled čega nije ni do danas došlo do sporazuma izme-du svesportskog odbora i Sokolstva.
Došlo je medutim do sporazuma iz-medu Sokolstva, odnosno ČOS, i Češkoslovaškim hazenačkim savezom i Savezom ženskih sportova. Na osnovu pregovora i ugovora ČOS priznaj e ha-zenaoki savez kao jedinog zastupnika čsl. hazene u medunarodnom sport-skom svetu, a naprotiv, hazenački savez ČOS kao jedinog reprezentanta te-lovežbe. Članstvo Sokola može da bu-de i članstvo 'hazenačkih klubova, i obratno, članovi imenovanoga saveza i članovima Sokola. Ali igrači i igračice moraju igrati ili za svoje sokolsko društvo ili za svoj klub, a nikako ne oboje. Obe strane obvezuju se nadalje, da če igrati samo s organizovanim jedini-cama, a ČOS če tačno sprovesti regi-straciju sviju hazenaša i hazenašica po sokolskim društvima. Obe organizacije imaju dalje zasebne zborove sudija, a školovanje i ispitivanje sudaca rešava zajednička komisija od četiri lica. Dalje važi za sve zajednički red kažnjavanja, a kazne važe, ako nema protesta za oba saveza.
O vaj ugovor važi od 1 aprila dalje, a svim pojedinim igračima bilo je do-zvoljeno da se prijave bilo kao sokolski haženaši ili da stupe u bilo ko ji hazenaški klub. Što se tiče poj edinih družina, nije dozvoljeno da bi stupali klubovi u ČOS i naprotiv hazenačke družine sokolskih društava u klubove, udružene u čsl. hazenačkom savezu. Posle 1 aprila može svaki pojedinac prestupiti, u roku od tri dana, iz jedne jedinice u drugu, a nalkon toga roka postoji zabrana za celo pokusno doba, t. j. 6 meseci. Prestupanje moguče je svaki mesec.
Manjinski rad u ČOS
Poznato je, da je na severu Češke jedna pokrajina, gde ima veoma mnogo nemačkog stanovništva i mnogo po-nemSenog življa iz prijašnjih austrij-skih doba. Ali u tom takozvanom »Dajčbemen« je na drugoj strani i pri-lično jaka češka manjina, koja je več odavna prigrlila, u punoj meri. sokol, misao i veoma požrtvovno saraduje, ruku uz ruku, sa svim ostalim Sokolstvom. Sasvim je naravna stvar, da češka manjina u ponemčenim kraje-vima nema one gospodarske snage kao Nemci, pa s toga razloga život čeških društava ne može zbog gospodarskih poteškoča, onako uspeti kako bi to bilo poželjno u interesu nacionalne stvari. I u tom pogledu češko Sokolstvo stvorilo je, tokom godina, veoma mnogo. Ne samo, da su pojedine župe u ponemeenom kraju, vlastitom sna-gom, organizovatle čitav niz malih, sitnih sokol, društava i četa, nego su se kod ČOS i založile za to, da ih po mo-guenosti celokupno Sokolstvo i pomaže. Na taj način zauzela su se pojedina veča sokolska društva, u čisto češkim pokrajinama, za mala društva na ponemčenoj teritoriji, te tako postala protektori ovog sokolskog života. Dalje <yganizovala je ČOS u svojem okrilju posebni manjinski otsek i tako skoncentrisala sav manjinski rad, te stvoriia jaku organizovanu akeiju, koja je več do danas postigla ogromne uspehe. Manjinska društva su danas snabdevena po svojim protektorskim društvima, sa svim potrebnim spravama, imaju več aino — tamo i skromne sokolane; njihovo članstvo dobiva pomoč za samostalan privredni rad itd. Poslovi u manjinskom otseku ČOS i u pojedinim župama i društvima uvečali su se, te i u tom pravcu več nastaje potreba za podelom rada. Po društvima stvorili su Sokoli takozvane manjinske krugove, koji sc staraju sa svim mo-gučirn sredstvima o poverenim im manjinskim društvima, priređuju u tu svrhu zabave, sabiru novac, dalje priredili su več mnogo protektorskih društava veoma uspele izlete u mesta, gde se nalaze poverene im sokolske jedi-
nice, donašajuči sobom i starije sprave, sokolske odore, muzičke instrumente, knjige i novac. Takvim sistematskim načinom češko Sokolstvo ne samo da je pojačilo sokolska društva, nego i sav svesni češki živalj, da se može uspešno odbraniti protiv german-skog pritiska.
»Inšpekcija« brala načelnika dr. Vaničeka
Poslednji broj »Sokolskog Vestnika ČOS« objavljuje interesantnu anegdotu o bivšem načelniku br. dr. Vaničeku. Poznato je, da je bri načelnik poslednjih godina boiestan i da može vrlo malo da napušta svoj dom. Ali kako se još mnogo zanima za telo-vežbu, došao je jednog dana na hodnik svoga doma u sokolani na Šmicho-vu otkuda se može videti dvorište velike gimnazije. Tamo su baš vežbale študentke pod vodstvom profesorice-Sokolice, koja je na prvi mah prepoznala bivšega brata načelnika čOS. Po svršetku časa javila je jedna od stu-dentkinja, koje su naravno istotako prepoznale staroga gospodina na hodniku, da je danas »inspicirao« njihovu vežbu:	»sam	gospodin doktor Vani-
ček!« — Stoga vidi se, da br. Jindra još uvek pokazuje neobično zanimanje za telesni uzgoj pa i pored svoje bolesti sa zadovoljstvom prati svaki rad na tom polju nacionalnog vaspitanja.
Kako živi najveće sokolsko društvo
U jednom od prošlih brojeva »Sok. Glas.« doneli smo nekoliko podataka o največem sokolskom društvu uopšte. Danas možemo te podatke nadopuniti. Izgleda, da je Sokolsko društvo Vino-hradi u Pragu ne samo najjača sokolska jedinica u ČOS, nego i u čitavom Slovenskom sokolskom savezu i uopšte najjača jedinica za telesni uzgoj na celom svetu. Več.smo objavili, cla društvo ima ukupno 6784 pripadnika a sada dodajemo još i to, c!a ima i največi broj raznih otseka i komisija. Za na-predak celokupnog društva i pripad-ništva staraju se osim društvene uprave i prednjačkog zbora još i sledeči otseci: atletski, ciklistički, drarnatski, finansijski, za igre, gospodarski, glaz-beni, konjički, lutkarski, smučarski, manjinski, musealni, organizacioni, pe-vački, plivački, za priredbe, gradevin-ski, stražarski, maeevalački, umetnički, za štampu, veslački, prosvetni i lekarski i komisije za pravna pitanja, za letovanje, za primanje članova, za reklamacije i konačno otsek za socijalna pitanja. U okviru društva radi dalje još klub za manjinsko društvo Hejnice i’ društvo za osiguranje gradnje sop-stvenog sokolskog doma. Vinohradsko sokolsko društvo izdaje za svoje članstvo posebne sokolske novine »Izvesta j sokolskog društva Kraljevskih Vinogradov«, koje su po obimu i sadr-žini jače od mnogih župskih novina.
60-godišnjica sokolskog kompozitora
Brat dr. Ladislav Prochazka, kom-pozitor mnogih glazbenili pratnja sokolskih prostih vežaba i poznate slet-ske scene »Marathon«, prikazivanc još 1912 godine na VI sletu u Pragu, pro-slavio je 1 maja o. g. svoju 60-godiš-njicu. Sad intenzivno radi na velebnoj kompoziciji za ovogodišnju sletsku scenu »Tyršev san«, koja če se prika-zivati osam puta.na svesokolskom sletu. Njegove kompozicije bile su uvek nešto vanrednoga, sasvim udešenoga za sokolske priredbe. Sve ih je izradio pod pseudonimom Jaroslav Prokop. Brat jubilant nije samo poznat u sokolskim i ostalim krugovima kao do-bar kompozitor, nego i kao svestan i dobar lečnik, koji je mnogo truda ulo-žio i oko rada u lekarskoj organizaciji.
Nešto o sadu američkog češkog Sokolstva
Iz izveštaja načelnika američkog češkog Sokolstva br. J. Jelineka, vidi se, da ima AOS oko 110 jedinica, a od njih samo 11 nisu redovito vežbale bilo zbog nestašice prostorija, teške privredne krize, ili iz drugih kojih razloga. Veoma je radosna činjenica, da po nekim župama broj naraštajaca i naraštajki a isto tako i broj vežbačeg članstva sve više raste i pored velike gospodarske Ikrize u Americi. Od 10 župa sedam ih je održalo svoje utak-mice i župske siletove, šest župa imalo je 8-dnevne prednjačke škole, a naj-bolja župa je svakako ona u Chicago. Što se tiče prednjaštva, osečala se je dugo vremena i u AOS velika osku-dica, ali blagodareči mnogim kursevi-ma, broj je prednjaka danas veoma zadovoljavajuči. Spomenuemo, da je sedam župa održalo svoje utakmicS. Natecalo se je 45 članova u višem odeljenju, 161 u nižem i 175 početnika,
svega dakle 381; članica bilo je u višem odeljenju 156 a u nižem 187, svega 343, što znači, da je broj sestara prema broju brače utakmičara samo za nekoliko desetaka nlži. Osim članstva natecalo se je i 139 naraštajaca i 156 naraštajki, što znači da je broj takmičara u sedam župa prelazio ti-suču lica. Svakako veoma velik uspeh. Šteta, da se nisu mogle održati sa-vezne međusletske utakmice zbog nestašice finansiskih sredstava. — Savez sam priredio je jednu 4-nedeljnu pred-njačku školu s velikim uspehom. — Na svesokolski slet poslače AOS jedno muško i jedno žensko uzorno odelljenje po 10 lica. — Sokolsko društvo Chicago proslaviče ove godine 40-godišnjicu svoga opstanka i uspeš-nog rada, kao matica velikog broja američkih čeških sokolskih društava.
Sokolski sletovi u Americi 1933 god.
Za narednu godinu sprema se u prvom redu Američka obec sokolska, t. j. češka sokolska organizacija na slet u Chicago u Grantovom parku. U isto vreme održače se u Chicagu jedna svetska izložba, gde če biti zastu-pane sve nacija I Česi su osnovali svoj izložbeni odbor, pa je Sokolstvo več stupilo u dodir s njim, kako da se re-prezentacija Čeha što bolje sprovede u idučoj godini. Taj slet biče zajed-nički slet češkoslovačkog sokolskog saveza i po mogučnosti i slet celokupnog Saveza Slovenskog Sokolstva, kojeg sačinjavaju danas češkoslovački, poljslci i jugoslovenski Sokoli, dok ruski Sojuz Sojedinnjenja još nije prija-vio svojega pristupa. Isto tako se govori, da če sc za vreme sleta otkriti u Chicagu spomenik osnivaču Sokolstva br. dru Tyršu, sličan onome u Tyrše-vom domu u Pragu. Slet če se održati u drugoj polovini meseca juna.
Nalstariji vežbač na svesokolskom sletu
Na VIII svesokolskom sletu vež-bao je proste vežbe u odeljenju starije brače i br. Jan Baumgartl, kojemu je več tada bilo 84 godine. Spomenuti brat je član sokolskoga društva u Ro-kicaneh te je ove godine navršio svoju 90 godinu. Več kao mladič stupio je u Soko te vežbao dosada na svim sokolskim siletovima u Pragu, počev s I sletom pod vodstvom dra Tyrša 1882 godine na Streljačkom otoku. Pošto se brat Baumgartl još uvek oseča »mladim« nastupiče i na IX svesokolskom sletu u Pragu opet u odeljenju starije brače, kao najstariji izmedu najsta-rijih.
Poljsko Sokolstvo i politika
Poslednji broj »Sokola«, koji izdaje pretsedništvo Poljskog Sokolskog Saveza objavljuje na uvodno m mestu proglas pretsedništva Saveza gl^de uče-šča sokolskih jedinica u politici, kod političkih sastanaka i povorka te na-glašava, da je poljsko Sokolstvo kao i sve ostale sokolske organizacije jedna opšta nacionafna, sasvim nepolitička organizacija. Zato se zabranjuje bilo društvima kao celini, ili pojedinim članovima da uzmu učešče u sokolskoj odori ili sa sokolskim znakom kod političkih sastanaka itd. — Razume se, da pojedinci kao državljani imaju pu-no pravo raditi i sudelovati i u politici ali samo kao pojedinci, bez ikak-vog sokolskog obeležja i karaktera.
Zbor načelnika Saveza lužičfeib Srba
Na dan 10 aprila održan je u Вц-dyšinu zbor društvenih načelnika svih lužičkosrpskih sokolskih društava. Zbor je imao da odluči o priredbama saveza u tekučoj godini. Posle stvarnog ras-pravljanja donesen je zakljucak o odr-žanju šaveznih utak,m!.c? - maja^ u Bčkecima, a savezni Slet še ove godinp uopšte neče priredivati. Nft drugoj strani odredeiio je, da miaju šva okružja prirediti svoje okruzne sleto-ve. Dalje je konstatovano, da rad po društvima napreduje, što če biti doba? temelj za uŠjbeli okružnih slgtova. —-U isto vreme spremaju se drustva i za svesokolski slet u Pragu na ko jem lužičko Sokolstvo nastupa s posebrdrri prostim vežbama. — Samo iz srpško nacionalnih uzroka i momenata moralo je načelništvo da popusta U pogledu igranja nogometa po sokolskim društvima. Postoji naime velika opas-nost, da u protivnom slučaju prede sva omladina u nemačke nogometne klubove, što bi bilo veoma štetno za srp-sku stvar. S tog razloga odrzace se na saveznim utakmicama i nogometne utakmice izmedu pojedinih društava DaSje su zaključili načelnici da se uvede i druge igre, n. pr. hazenu. U nacio-nalnom pogledu možda če taj zaklju-čak skrenuti mnogo srpske omladine iz nemačkih sportskih klubova ponovno u sokolske redove.
Prednfak
bivši mednarodni tekmovalec išSe mesta kot pisarniška moč, trgovski poslovodja ali skladiščnik. -^'Bratske ponudbe na, Sokolska četa Leskovica, p. Gorenja vas.
Zahvala staroste brata Zamoyskog
Od staroste Saveza poljskog Sokolstva Šavež SKj primtS jć pismo sledečeg sadržaja:
Varšava, 28 IV 1932
Draga bračo i drage sestre!
S pravom radošću pročitao sam poslati mi izveštaj s Vaše II savezne glavne skupštine o prošlogodišnjem radu, koji mi pruža jasnu sliku Vašeg požrtvovnog dela i lepog razvoja, što Vam iz srca želim i u buduče.
Neizmerno žalim, što nišam mo-gao da lično dodem na Vašu skupštinu, da se s Vama zajedno veselim Vašim uspesima. Obavest dobio sam preka-sno, te sam međutim več bio obečao da ću posetiti skupštinu župe u Lavo-vu i da ču tamo učestvovati akademiji „u počast dr. Miroslava Tyrša. Ipak, draga bračo, nišam Vas zaboravio, ni
Sletski dani sve se više bližaju. Tempo rada u svim sekcijama, na svim područjima, koje obasiže slet, došao je do vrhunca. Iz, naoko, kaosa več se pokazuju konture ogromnih manifestacija sile, oduševljenja i discipline. Sve
na skupštini župe ni na akademiji a počast Tyrša, sa kojih sam Vam po» slao brzojavne pozdrave.
Još jedanput, draga bračo i sestr|, hvala Vam na Ijubaznom pozivu, t{> izvolite ujedno primiti izraze mog od-ličnog poštovanja i srdačan pozdrav.
Zdravo! Czolem!
Adam Z a m o y s k i.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 13 o. m, predaje br. Mih. Vuk-dragovič o temi: »češkoslovačka sa-vremena muzika«;
dne 20 o. m. predaje br. Pera Pa-lavičini o temi: »češkoslovačka savre-mena likovna umetnost«.
Predavanja održavaju se svakog petka od 20 do 20.30 sati.
spasavanje, načelničkim mostom itd. Garderobe isto su več potpuno gotove. Sada kada se posmatra ove brojne, sve jednake garderobe, izgleda čoveku, da če biti teško nači svakom vežbaču svoju garderobu, a u istoj svoje mesto, ali
Kako če iagledail po dovršenja praško sleflSlo
ovo biče na strahovskoj ravnici, na ve-likom sletištu s njegovim trima arenama i drugim sporednim zgradama. Gradnja glavne arene napreduje tačno po naertima .Radovi su čak i više napredovali nego se je očekivalo. Tesari su sa svojim radovima več gotovi, a tribine več se penju amfiteatralno u visinu oko vežbališta. Sada če se početi radovima oko dekoriranja sletišta, tapeciranja loža i nabavke barjaka .odnosno njihova nameštenja nad tribina-ma i ulaznim stupovima. Dalje se pri-premaju orijentacionc tablice, koje če biti nameštene po sletištu, a i numeri-ranje sedišta još nije završeno; pored
30.000 sedišta treba numerirati još i
46.000 mesta u garderobama. Napokon započelo se nameštanjem 17.000 znako-va, na kojima če stojati vežbači na vež-balištu. Svi ovi radovi moraju biti za-vršeni do konca maja, kada če več početi prvi pokusi.
Od velike važnosti, a i odgovornosti je nameštenje megafona. Ovi moraju biti namešteni tako, da neče zvuk jednoga smetati drugomc, a moraju biti ošigurani i protiv raznih smetnja, koje bi mogle imati kod 17.000 vežbača neprijatnih posledica. Zbog toga počelo se instaliranjem svih potrebnih aparatura, da bi se moglo sve dobro iskušati. Dalje se montira i telefon po sletištu, koji če vezati pojedine delove sletišta s kancelarijama, stanicama za
USeiće vojske na sletu |
Vojsci je odreden na sletu 5 i 6 jula i to 5 jula takmičenja, a 6 jula javni nastup. Takmičenja obuhvatače 16 grana i to: bacanje granata u cilj, bacanje diska i granata u daljinu, treanje na 10 km sa zaprekama, trčanje na 25 km u ratnoj spremi, trčanje na 100, 400 i 1500 m ,skok u daljinu, plivanje i t. d. Strogo telovežbena takmičenja biče na razboju, preči, ručama, penja-nju, konju i prostim vežbama. U armadnim takmiečnjima učestvovače voj-nici sviju 12 divizija, dvp brdske brigade i vojna akademija. Kod ovih takmičenja lhogu se takmičiti svi pripadnici bez phžira na čin, bilo vojnici, podoficiri ui ofičin. Svih takmičara biče 256.
Takmičenja održavače se večmom na novom vojfiiCkom stadionu. Takmičenja u~ pilivanju održače se na Vltavi,
sve če ovo biti veoma jednostavno, jer če svaki vežbač več u svom društvu dobiti svoj broj garderobe. Izmedu pojedinih garderoba biče ulice široke po 15 m, u kojima če se srediti kolone vežbača za polazak na vežbalište. Pravokutno na ove ulice vodi prema glavnom ulazu na vežbalište široka avenija, po kojoj mogu poči kolone u 76-erostupima na vežbalište. Novo je ove godine to, da se neče vežbači vračati kao dosada s vežbališta kroz ulaz-na vrata u garderobe, nego posebnim izlazima, što omogučuje brže dolaženje druge grupe vežbača na vežbalište.
Opravdano če se moči govoriti o Pragu za vreme sleta, koji peva i svira, jer če po dosadanjim prijavama na slet doči preko 100 sokolskih glazba iz Češke i inostranstva koje če priredivati koncerte po raznim restauracijama i parkovima. Kulminacija biče takmiče-nje sokolskih glazba i sokolskih pe-vačkih horova na sajmištu.
Naravski, da. su ove grandiozne pripreme i ogromna reklama pobudile u inostranstvu jak interes za slet, koji postaje svakog dana sve veči. Ovaj interes jasno pokazuje brojne prijave posebnih vlakova, grupa i pojedinaca iz čitava sveta. II pored krize i drugih smetnji doživeče Prag rekordnu pose-tu stranaca ovoga leta što je opet jedna od velikih zasluga Sokolstva.
*	...	л
u vojnom plivalištu, a takmičenja u tr-čanju na 10 km oko Praga. Vreme takmičenja predvideno je od 6 sati u jutro do 6 sati na veče. Pojedine nagrade darovali su pretsednik republike, mi-nistar vojske, načelnik glavnog gcneral-nog štaba, generalni inšpektor i ČOS.
Dne 6 jula biče javni nastup vojske i to 1 divizija biče zastupana s praškim garnizonom sa 3000 vojnika, 100 konjanika i s 4 baterije artiljerije, a pored nje t. j. 1 divizije biče sa po 14—50 vojnika i oficira zastupane sve jedinice češkoslovačkc vojske. Na slet su pozvane takoder jugoslovenska i rumunjska vojska, koje če poslati ekipe od oko 300 vojnika i oficira.
Program javnog nastupa vojske obuhvatače 11 tačaka. Najpre če se čitava vojska pretštaviti svom vrhov-riom komandantu, pretsedniku republike. Na sletište doči će sve jedinice,;» gostima na čelu, koji če se postrojih
IX svesokolslci slet u Pragu
Poslednji rađovi za slet
Stadion pred dovršenfen — Podvostfucen rad sviju sekcija — Velik interes Inostranstva
pred ložora presidenta republike, na njihovoj levoj strani postrojiče se 28 Dešadiski puk Tyrša i Fugnera, a na desnoj 5 peš. puk. Za njima biče postrojem ostali. U ovom postrojenju sa-slušače vojska pozdrav presidenta i sviranje državnih himni češkoslovačke, jugoslovenske i rumunjske. Nakon toga ostajc na vežbalištu samo 28 pešadiski puk, koji će izvoditi vežbe s puškama. Zatim nastupaju Jugosloveni, Rumunji i ostale jedinice eeškoslovačke armade. Vojska če na poseban način pokazati i uticaj Sokolstva na formiranje češkoslovačkih legija i provađanje Tyrševog sistema u vojsei. Nastup vojske završiče defileom pred presi-dentom i odličnim gostima.
Slefske vesli
IZLET A UTO KLUBA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NA SLET.
v	Javili smo več, da če Auto klub CSR prirediti zvezdnu vožnju iz svih krajeva eeškoslovačke republike u ira'7	Ovih dana doznali smo,
da če i Auto klub kraljevine Jugoslavije poduzeti izlet u Prag u danima 1—8 Jula. Učesniei sakupiče se u Mariboru, otkuda kreču preko Graca, Semerin-ga, Beča, Čeških Budjejovica, Plznja i Karlovih Vari u Prag. Povratiče se preko Brna, Bratislave, Beča i Maribora.
*
1500 PRODAVAČA LEGITIMACIJA ZA SLETSKU IZLOŽBU U ČSR.
U Kralovskoj obori aranžirače se velika sokolska izložba, o kojoj smo Velv iserpno pisali, a za koju su več Pijave i pripreme završene. Sletska izložba trajače od 18 juna do 10 jula
o	g. Kao i za ostale međunarodne iz-lo/.be, i za ovu če se izložbu prodavati
posebne legitimacije, a u samoj češko-slovačkoj republici več je prijavljenih 1500 prodavalaca tih legitimacija, što jasno pokazuje, kako ogroman interes vlada u čitavoj rcpublici za ovu pri-redbu. Cena je legitimaciji 15 Kč. Legitimacija daje pravo na besplatan ulaz na izložbu i 33% popusta na že-Ijeznicama ČSR. Legitimacije mogu se naručiti takoder i direktno od »Slct-ske Vystavne kancelare«, Praha VII, Veletržni tfida 200.
DRŽAVNA ŠKOLSKA UPRAVA PREPORUČA ĐACIMA POSET SLETA.
Zbog velilkog uzgojnog značenja sleta odlučila je državna školska uprava u čehoslovačkoj da dacima i ško-lama toplo preporuči poset sletskih priredaba i sletske izložbe.
SLETSKO VEČE U PARIZU.
Češki Soko u Parizu pod protektoratom poslanika Češkoslovačke republike br. Stepana Osuskog priredio je u propagandne svrhe sletsko veče, na či-jem je programu bilo predavanje gosp. Jules-a Piehona, prikazivanje filma o VIII svesokolskom sletu i konačno proste vežbe članova.
«
STRANI I NAŠI LISTOVI ZA SLET.
Veliki francuski dnevnik »Le Quo-tidien« doneo je prošle nedelje velfk članak o češkoslovačkoj republici, a poslednjih dana velik propagandni i informacioni članak o Sokolstvu i sletu.
»Jutro«, največi dnevnik Dravske banovine, također stalno donosi vesti
o	pripremama za slet, a ovih dana donelo je prevod članka univ, prof. br. dr. Weignera: »U znamenju Tvrša«. Stalne vesti o sletu donose takoder i zagrebačke »Novosti«.
Upule za učesnlke
sleia u
U ovoj rubrici savezni sletski odbor i načelništvo objavljivače sve potrebne upute za učesnike IX svesokol-skog sleta u Pragu, kao takoder i informacije, koje če učesnicima biti od potrebe.
Dužnost župskih i društvenih načelnika je da te upute tačno prate, da ih obrazlože svima onima, koji se budu prijavili za slet u Pragu, a te upute i obavesti treba da prate takoder i svi ucesnici sleta sami,
Peimeniine i konačne prijave
Savezno načelništvo rasposlače sledečih dana za slet konačne prijave, koje če biti poimenične. Prijave dobiče ona društva, koja su sc prijavila za s(et več pri prvim prijavama. Po prvim prijavama smatralo je savezno načelništvo, da sva ona društva, koja se nisu javila, ne kane učestvovati sle-|u u Pragu, te im radi toga druge i konačne prijave neče dostaviti.
Prijava ima dve vrsti, i to odvo-jeno za naraštaj i odvojeno za članstvo. Župski načelnici primiee prijavne listove za pojedina društva. Njihova
IX svesokelsfeog Pragu
je dužnost da odmah po primitku istih pročitaju na njima navedene upute, po kojima se imaju da ravnaju, te da što pre te prijavne listove, koji su označeni naslovom »Prijavni list društve-nog načelnika«, raspošalju svojim dru-štvima i. četama. Pri torne upozorava-mo na sledeče:
Kako je broj naraštaja za slet ograničen, savezno je načelništvo pro-pisalo pojedinim župama broj učesni-ka na osnovu prvih prijava, stoga neka župe pozovu na prijave samo ona društva (čete), koja su več u prvoj prijavi javila učešče svojih naraštajaca i naraštajka. Župe neka propišu pojedi-nim društvima i četama broj, koliko naraštaja mogu da prijave i to razmer-no smanjen broj na osnovu prvih prijava. Taj broj neka upišu župski načelnici u priložene listove s oznakom »Prijavni list društvenog načelnika« pre nego što ih raspošalju društvima i četama.
Dalje, društvo (četa) sme da prijavi samo one naraštajce i naraštaj-kc, koji imaju potpun kroj te 'koji su dobro pripravljeni za skupni nastup u prostim vežbama, zatim one, koji pri
prijavi uplate u gotovom iznos od Din 256 za vožnju od naše granice do Pra# ga i natrag do naše granice. Prijave, za koje nije uplačen taj iznos, župa ni Savez neče uzeti u obzir. Savezno načelništvo izdače propisane iskaznice samo za one prijavljenike, za koje primi takoder i uplatu gornjeg iznosa. Radi toga treba da društveni načelnik ujedno sa prijavama pošalje saveznoj upravi (Beograd) takoder i eelokupan odgovarajuči iznos za sve prijavljenike po poštanskoj položnici, koja če biti priložena prijavnim listovima. Na stražnjoj strani poštanske položnice treba zapisati broj prijavnog lista.
Društvo (četa) može dalje da prijavi samo ono članstvo, koje u smislu odredaba »Pravilnika' o učešču na sve-sokolskom sletu« može da učestvuje u skupnoj ekspediciji Saveza SKJ u Prag, Glede uplate iznosa od Din 256 vredi isto što je navedeno i za naraštaj. Tu svotu mora da uplati takoder i članstvo. Društveni načelnik mora to da upiše u prijavni list i da novac po-štanskom položnicom pošalje upravi Saveza u Beograd.
Društva moraju da pošalju svojim župama prijave do 28 maja 1932.
Župe moraju pak da pošalju prijave saveznom načelništvu do 4 juna 1932.
Prijave, koje bi stigle iza toga roka, savezno načelništvo neče uzeti u obzir i izdače legitimacije samo onim članovima i naraštaju, koji če biti prijavljeni do gore pomenutog roka.
Potanje upute, kako se ispunjava-ju prijavni listovi, navedene su na prijavnim iistovima. Svu braču načelnike upozoravamo, da te upute tačno pročitaju i da prijavne listove savesno i tačno ispune, jer smo pri prvim prijavama opazili, da svi listovi nisu bili ispunjeni tačno prema uputama.
Na konačnim prijavnim listovima treba prijaviti sve čhnstvo i naraštaj, koji putuju u Prag sa skupnom ekspe-dicijom, dakle takoder i one vežbače, koji su eventualno več pre bili prijavljeni kao takmičari.
Društva neka odmah počnu sabirall učesnike
Da pojedinim društvima bude mo-guče ispuniti prijavne listove i to što moguče pre po njihovom primitku, pojedine jedinice neka počnu odmah da sabiru prijave.
Pored toga, potrebno je, da prili-kom prijave načelnik tačno pouči sva-koga prijavljenika o dužnostima kao učesnika praškoga s1’eta te da se uve-ri, da su učesnicima takoder poznate i odredbe »Pravilnika o učešču na sve-sokolskom sletu« i da H če učesniei moči da ispune sve uslove, koji su im propisani. Osim toga, treba da ih upo-zori i na sledeče:
Naraštaj putuje skupno u jednom vlaku.
Članstvo putuje skupno s posebnim vlakovima; samo u nekojim iz-nimnim slučajevima biče dozvoljeno da se putuje zasebno, ako za to bude uistinu važnih razloga
Naraštaj stiže u Prag 24 juna na-veče, a vrača se iz Praga 30 juna na-veče.
Članstvo stiže_ u Prag 1 jula, a vrača se iz Praga 7 ju’a naveče.
■тш
Bsaž Vincenc Šižp&nek i bral Jožef Pžfa pri radu na knjiži: »Slovanstvo a Tyršova myšlenka«, koja Je iziSla nedavno u Pragu, (naklada ČOS, Kč 10-—) a na koju temo se osvrnuii u Jednom od narednik brojeva
Članstvo gledom na troškove pu-tovanja treba da računa na četvrtin-sku vožnju na jugoslovanskim željez-nicama, a za vožnju od jugoslovenske granice do Praga i natrag do jugoslovenske granicc Din 266 preko Subotice, a Din 256 preko Maribora. U Pragu za najskromniji život računa se: zajutrak 150 Kč, ručak 3-50 Kč i večera 3 50 Kč. Sletski znak stoji 20 Kč.
Pristup na sletište slobodan je samo na pasaži, inače na članskoj tribini stoji mesto 5 Kč; jednog stanovitog dana, koji če se odrediti, mesta na tribini za članstvo biče besplatna. Ovo su naj-nužniji troškovi. K torne treba u računati još i ostali trošak prema indivi-dualnoj potrebi. Prenočište uračunato je u iznosi, koji se plača za sletski znak.
П sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 9 i 10 mafa 1932 u Beogradu
Pretsedavajuči br. G angl seča se toplim rečima tragične smrti pret-sednika Francuske Republike Dumera i izveštava, da je u ime Saveza uputio telegrafsku sažalnieu Franeuskom poslanstvu u Beogradu, Uniji francuskih gimnasta u Parizu, a podjedno da je u ime Saveza potpisao i knjigu kondo-lencija u Franeuskom poslanstvu. Moli da sc odobre ovi učinjeni korači. — Odobrava se.
U ime načelništva Saveza podnosi referat brat Miroslav V o j i n o v i č, koji izveštava o poslednjoj sednici teh-ničkog odbora Saveza, koja se u glav-nom bavila predpripravama za pola-zak na svesdkolski slet u Prag. Dodatno ovom izveštaju saopštava, da savezno načelništvo i tehnički odbor Saveza marljivo sprovadaju program ra-
da za ovu godinu, kao i sve zaključke glavne godišnje skupštine Saveza, koji su su vezi sa načelništvom, odnosno iehničkim radom u Savezu.
Ekonom Saveza brat Branko Ž i v-kovič referiše o poslovima Gospo-darskog otseka Saveza; ponajpre iznosi, <la je raspravljeno nekoliko pred-loga, koje je prihvatila glavna godiš-ii j a skupština Saveza. Tu je u pivom redu predlog glede višine cena edicija Jugoslovenske sokolske matice. Sam lično u Ljubljani prcgtedao je i ispi-tao poslovanje Matice, pa se uverlo, da cene knjiga, koje izdaje Ju gosi o venska sokolska matica, odgovaraju stvarnosti, to jest troškovima oko iz-davanja i prode knjiga. Niža cena mogla bi se postiči samo na taj način, da sve sokolske jediniec izvršc- svoj« sokolsku dužnost i da porade medu svojim članstvom, da se svaka naklada raspača. Dok god bude gotovo preko polovice svake naklade ostajalo na stovarištu, o sniženju cena ne može
Značenje velikih ljudi u razvoju naroda*
Nacije ne stvaraju ni stihije, ni demoni, nego ih stvaraju geniji, refor-matori, sveči i heroji.
Ovo su sve sinonimi za jedan te isti pojam, za individuu, za pojedinca, koji iznad svoje sredine i iznad svoga vremena strči, kao obelisk nad rav-noin poljanom.
Stoga je najpogrešnija nauka pozi-tivističkog estetičara Hipolita Tena, koji bi hteo da dokaže, da je čovek dete svoje okoMne — apsolutno deter-minovan milijeom i ambientom.
Jer pojedine nacije ulaze u istori-ju i nastaju tek po nastupu svog prvog pelikana.
Što vredi za nacije, vredi i za sve moguče druge ljudske organizacije, koje pojedine nacije stvaraju. Vredi za njihovu civilizaciju, za materijalnu i duhovnu kulturu, za umetnost.
Evo primera:	Karađorđc	stvara
našu nacionalnu državi:, Vuk Kara džič našu literaturu, a Ivan Meštrovič našu likovnu umetnost.
Nacije su amorfne skupine, kojima daju prve izradene oblike njihovi veliki majstori. Oni su rezervoari ne-iserpivrh, ali uspavanih i pritajanih, t. j. latentnih energija ,koje komponuje i pokreče tek dinamika nacionalnih genija.
Narodi, koji nisu bili u stanju da rode genija, ostali su bez oblika i is-čezli bez traga. Ono impulzivno i dinamično u njima ugasnulo je, uzalud če-kajuč na svog velikog kompozitora.
*	Ovo predavanje imao je auktor da održi u svom društvu na dan obletnice pogibije Zrinjskog i Frankopana, ali je iz nepredvidenih razloga moralo da izostane. Mi ga stoga, makar nešto i post festum, ovde donosimo kadi njegove1 zanimljivosti i tolikih lepih misli. — Uredništvo.
Ovakove beskrvne, anemične nacije, nastaju, žive i isčczavaju bez ikak-ve senzacije. Ne zna im se ni za ime. Istorija ne nalazi za vredno ni da ih registruje.
Ima opet u »štoriji nacija, koje su doživele velike društvene potrese — kataklizme tolikih dimenzija, da ih je nestalo, kao nekada At antide. Pa ipak te nacije, premda materijalno ne po-stoje, još uvek žive i živeče. Grči — recimo — po Aristotelu i Platonu, a Rimljani po Cincinatu i caru-filozofu, Marku Aureliju. Ili prvi po Leonidi a drugi po Muciju Scevoli.
LJzmimo opet ovu varij antu:
Veliki istočni svet. Skup azijskih nacija, koje zaprepaštavaju svojom veličinom i ogromnošču. Sve redom učmalo i degenerisano. Bez ritma, bež pulsa, bez života. Okamenilo se i oba-mrlo od kontemplacije, od kvijetizma i od fatalizma. Ali medu njima još uvek živi duh dobrog čoveka — Kom-fucija i svetog čoveka Bude, i samo po živom duhu ove dvojice ljudi živi i živeče tajanstveni Istok i njegova istočna kultura, koja nije stvorila spoljnjcg progresa, kao Zapad, ali je uspostavila unutrašnju ravnotežu duše i savršenstvo duha, što oholi Zapad još ne ume.
Da predemo dalje:
Hi bi zar bilo najveec društvene organizacije, što je pozna istorija ka-toličke crkvc i ostalih hriščanskih za-jednica, da nije bilo Hrista. Sve se o Nj otimlju, kao svog osnivača, i Svaka pojedina živi samo po njegovom uvek dinamičnom božijem duhu. Ne postoje pojedine nacije, dok se ne rode veliki ljudi nacije. Istorija sveta nije istorija nacija, nego njezinih pojedinaca. Nacije bez markantnih pojedinaca nemaju istorije
Vrednost se pojedine nacije u isto-riji ceni po tomc, što je koja doprinela opštim svrhama čovečanstva. Tako su n. pr. Italijani dali od sebe, sebi i čo-
večanstvu, sredovekovni religiozni misticizem, posle rencsaiisu i humani-
zam. Drugim rečima: dali su Dantea, Mikelangcla, Rafaela i Bramanta-Sfor-ze, Midici-a i Bordiju i t. d. u znaku Makjavelija, i ako karakterišu italijan-sku naciju, kao takovu, nisu odraz njezine prave, pozitivne i konstruktivne snage. Ja radije ovc pozitivne odlike vidim u Galileu, Dordanu Brunu, Savonaroli, Garibaldiu i Maziniu — tim naučnim, religioznim ili nacionalnim revolucionerima, koji su bili antipodi Torkvemada i Makjavelija.
I ako se velika francuska nacija več 500 godina zanaša svojom devicom Orleanskom, a punih več 100 godina živi od lovorika Velikog Napoleona — ja cenim, da ona u prvom redu posto-ji, kao velika nacija, po svojim enci-klopedistima. Obično se to kaže: — po svojoj gradanskoj revoluciji, po demokratskim i parlamentarnim tekovina-ma, koje je osigurala sebi i Kontinentu, odnosno celom čovečanstvu Ja bih —- dosledan svojoj tezi -— opet kazao: no Volteru, Rusou, Monteskijeu, Da-lamberu i t. d.
Nemačka se nacija vrti oko Fridri-ka Velikoga i Bizmarka. To je pitanje ne samo ukusa, nego i stalne moči opažanja. Ja medutim veličinu ovc nacije vidim najviše u jednom čoveku:	u
Martinu Luteru, začetniku opštc za-padne reformacije. Njegov istorijski nastup u Vormsu udara temelje ne samo veličini njegove nacije, nego i jednom novom pogledu na svet i život — pogledu koji traži harmoniju izmedu duha i tela, između života s ovc i s one strane groba, što je protestantizam ovim povodom uspelije rešio, nego li mnoge druge hriščanske zajednice, koje svoju religiozno-etičku misiju vrše medu civilizovanim narodima Zapada i Istoka.
Dolaze na red Englezi, Nacija borbenih Vikinga-scvernjaka. Bastardira-na rasa, Baska, Kelta, Romana, Sakso-na i Nordijanaca. Krotite!ji mora. Rasa zavojevača, koja je stvorila največe državne organizacije, največe pomorske flote, najuspelije trgovačke i indu-
strijske sisteme. Veliki grmen, iz koga su izašli lakovi kao: Šekspir, Bcjkon od Verulama, Pit, Piln, Malboro, Nelson, Mekolej, Gledston, Vešinton, Linkoln, Lojd Dord i t. d. Istorija ove rase u starom i novoin svetu istorija je njezinih pionira i avantirista, genija i heroja.
Što bi dakle n. pr. anglosaksonska rasa značila u istorijf čovečanstva, da nije rodila Bejkona, tog genija nad ge-nijima, koji se diže kao plameni stup na granici izmedu starog transcedetal-nog i novog pozitivističko-filozofskog naučnog sistema. Svemu čim se novo doba u svetu ponosi, na polju politike, nauke i filozofije, udario je prve temelje taj kolos nad kolosima.
U krugu anglosaksonskih velikana njegov se lik ističe ko sunce medu pla-netima, i da ova rasa nije čovečanstvu ništa drugo dala do Bejkona i njegova Novog Organona, dala je puno i teško da če dati još što više. Najm’ađa rasa, koju su neki naučnici, na čelu im Gumplovic, nazvali su. inferiornom — valjda zato, jer je najzadnja stupila u plemenitil utakmicu izmedu naroda je naša slovenska rasa.
Da za čas apstrahujemo od južnih Sloveni — ova se naša rasa afirmiše u velikoj istoriji sveta: neko če reči preko Petra Velikoga i Katarine, a ja kažem — preko Jana Husa, Kopernika i svečoveka Dostojevskog.
Na uzvrat ovoj provokatorskoj Gumplovicevoj teoriji o inferiornosti slovenske rase stavljam na suprot samo jedno ime, velikana naše krvi i na-šeg jezika. To je taj nenatkriljivi tehnički revolucionar, koga je naučna Amerika uvrstala u Bibliju — u poglavje o stvaranju svijeta, rekavši: »Reče Bog, nek bude Tesla i bi svetlo.«
Anglosaksonci su dali čovečanstvu Bejkona, a mi južni Sloveni, i to baš Srbi iz Like, Teslu
Istorija ima tek da kaže, ko je dao
više.
Ovim završavam ovu mali! nolemi-ku s Gumplovicem, koja, iako kvari
tok naših misSi, ipak još jače separiše našu postavljenu tezu, po kojoj istori-ju čovečanstva u pojedinim njezinim etapama ispunjava ime i značenjc samo jednog čoveka.
Tako sc ta istorija dade savršeno uporediti s lancem, na kome su poje dini beočuzi, pojedini veliki ljudi.
Na dan Zrinjskih i Frankopana asociacija ideja evocira u duhu čoveka samo ovakove misli i ovakva porede-nja.
čitava naša nacionalna istorija nije ništa drugo nego zavet nekolicine naših besmrtnih velikana, koji obično tragično svršavaju, ko Hrist. A oni koji tragično svršavaju prvi su medu naj-večima.
Grgur Ninski, glavar naše narodne crkvc, završava u izgnanstvu, a valjda i na lomači. Ova zavetna misao ucenju-je njegovog naslednika, mladog kraljeviča Savu, grubom i nemMosrdnom uce-nom _ redovtiičkom odeždom umesto carskog purpura.
I Grgur i Sava veči su od Martina Lutera, jer dok su iza Lutera stali ze-maljski velikaši i teritorijalni gospodari, koji su proglasili načelo: čija država onoga i vera — Grgura napuštaju njegova rodena vlastela. A da nije bilo Grgura i Save, teško da bi danas bilo Srba i Hrvata.
Da je na splitskom saboru pobedi-la teza Grgura Ninskoga, čitav bi se tok istorije drukčije ra zvij ao. Narodni jezik u narodnoj erkvi bio bi očuvao pred svirn tudinskim nasrtajima naSe pleme, koje se u ono vreme širilo po eitavoj dolini Pada, koje je na zapadu dopiralo do Tirola, na severu daleko preko Blatnog Jeseza, a na istoku ^uO Soluna i Bospora — do Črnog’i naseg Belog mora.	.	.
Isto onako, kao što je narodni jezik u narodnoi crkvi očuvao naciju pračobanlna na Sar-planini, u kome je zadrhtalo srce, kad je — po balkan-лкот ratu — nakon 500 godina prvi put ugledno brata.
Rosifa - Fonsier ф društvo ж$& osiniaranfe 1 reoslguraimje ♦ Beograd
biti ni govora. Sta se tiče ccna formu-
lara, to iznesene cene u predlogu ne odgovaraju stvarnosti, jer se iz ovo-godišnjeg sokolskog kalendara, u kome su iznesene cene edicija, Jugoslo-venske sokolske matice, vidi, da su te cenc doista niže. Tako n. pr. formular za lekarski pregled,, koji se naročito spominje u župskom predlogu da stoji 2 dinara, stvarno stoji samo 50 para.
Nadalje osvrce sc na drugi predlog sokolske župe Maribor glede fonda za nabavku sprava. Konstatujc, da je za taj fond do sada ubrano oko
50.000	dinara. Kad bi se taj iznos po-delio medu župe prema predlogu župe Maribor, to bi te svote bile tako neznatne, da nema govora o tome, da bi se moglo poduprti ma i jedno društvo, a kamo li čitavu župu. Što se pako tiče onog dela predloga, da se ovakvi fondovi osnivaju u pojedi-nim župama i opet nema nikakvog izgleda za uspeh, jer bi uplačene sume bile minimalne, a fondovi mogu i smeju da rade samo s kamntom koju priinaju na svoj kapital.
Konačno osvrce se i na treči predlog župe Maribor glede toga, da se zaključak izvršnog odbora SKJ od 4 juna 1931 godine protegne i na one je-dinice, koje su osnovane 1930 godine, a u koliko te jedinice nisu produže-nje koje ranije sokolske organizacije. Predlaže, da se ovaj predlog ne usvoji, jer bi to izazvalo veliku pometnju u organizaciji samoj.
_ Zatim brat ekonom podnosi izve-štaj o vojnoj prednjačkoj školi, odnosno o njezinom prvom tečaju, koji je završen 7 maja. Troškovi oko iz-državanja ovoga tečaja iznosili su 14.760’ dinara, pa naknadno moli da se ovi troškovi odobre. — Predlog gospo-darskog otseka prima se.
Zatim podnosi predračun za drugi tečaj ove škole, koji iznosi 14.000 dinara. U vezi s time iznosi se i nau-kovna osnova za buduči tečaj, kao i raspored časova, pa se zaključuje da se proračun odobrava time, da predmet zadrugarstvo ima i nadalje ostati zasebnim predmetom u tečaju.
Brat starešina Gangi toplim reči-ma seča se nastavnika, koji su požr-tvovno vršili svoju sokolsku dužnost i koji su uložili veliki trud i napor, da je prvi tečaj uspeo sa tako sjajnim rezultatom. Zato predlaže da im se izreče topla zahvala. — Predlog se prima.
Uzima se u raspravu molba Sokolskog društva Bijeljina radi podele-nja beskamatnog zajma od 210.000 din za dovršenje doma. — Molbi se ne može udovoljiti, jer Savez ne raspola-že traženom svotom. ali če za to po-duzeti intervenciju kod Hipotekarne banke.
Podnosi sc molba beličkog Uči-teljskog udruženja, kojom ono moli novčanu pomoč za izvodenje programa glede na Sokolstvo, a na svome tečaju. Ako župa ne bude u mogučnosti .la vronađe ovo lice, onda če uprava Save/a nastojati da uputi takvo lice na ovaj tečaj.
Državno, mešovita učiteljska ško-la u Skoplju moli pomoč od 15.000
din za odlazak učenica i učenika na slet u Prag. Pošto se konstatovalo, da je mik- ■ navedene škole da sudeluje na sletu na pretsletske dane češkoslo-vačke srednjoškolske omladine, to se molbi ne može udovoljiti.
Jugoslovensko novinarsko udru-žcnje-sekcija Beograd moli potporu i prilog za svoj potporni fond. — Us’eđ financijalnih nemogučnosti ovoj molbi ne može se udovoljiti.
Sokolsko društvo lmotski moli da mu se podeli izvesna potpora u svrhu administriranja sokolskih četa na njc-govom području, a jednako da mu sc podeli i daljnja potpora za rad oko osnivanja novih četa. — Zaključuje se da sc ovim molbama udovolji kod uprave Saveza primi transe državne pomoči.
Brat dr. Mirko B u i ć moli da uprava Saveza otpiše župi Split onu sumu, koju ona duguje za preuzete sletske stvari prigodom svoga prošlo-godišnjeg sleta u Splitu. — Zaključuje se da se ne otpiše čitava svota več samo polovica.
Pošto je time izveštaj ekonoma Saveza bio dovršen, to u nastavku dnevnoga reda blagajnik Saveza brat Momčilo Branovački podnaša izveštaj o poslovanju savezne blagajne za mesec mart 1932 godine, a koji se izveštaj prima do znanja.
Brat dr. Dragič kao pretsednik ozlednoga fonda podnaša izveštaj o radu samoga fonda i konkretno pred-iaže da se podele potpore: Dragutinu Kokotu, članu društva Vrbovec 119 Din, Isi Sijanu, naraštajcu Beograd I. 300 Din. Stanku Lapajnu, članu Sok. društva Maribor Matica 790 Din, Leonu Stukelju, članu društva Maribor Matica, 660 Din, Dušanu Rogalu, članu Ljubljanskog Sokola 380 Din, Ed-varu Slaniku, članu Ljubljanskog Sokola 300 Din, Franji Rakaru, članu društva Koroška Bela-Javornik 210 Din, Anici Karba, članici društva Celje 420 Din i Marijanu Petraku naraštaj-cii društva Celje 990 Din. — Predlog se prima.
U ime organizaciono-pravnoga otseka brat dr. P a v 1 a s iznosi molbu Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji, kojom ono moli, pošto je rok određeni pravilnikom za prijavu ruskog vežbačkog članstva u ovoj godini u ozledni fond SKJ prošao, da se pomenutom pravilniku doda za ovu godinu prelazno naređe-nje, da če vežbačko člansko Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva biti primljeno za članove ozlednog fonda onda, kada starešinstvo tog Saveza dobijo njihove spiskove i odreden članski ulog. Na ovo predlaže organizacio-no-pravni otsek, da se dozvoli Pokra-jinskom savezu ruskog Sokolstva, da za ovu godinu iznimno može svoje pripadništvo prijaviti i prinose upla-titi do 15 jula o. g. — Ovaj se predlog prima.
Referent za statistiku brat Verij Švajger podnosi iserpan izveštaj o radu statističkog otseka Saveza. Prema svima sakupljenim podatcima ra-zabire se, da je danas stanje Saveza:
25	župa, 906 društava i 798 četa, dakle
ukupno 1704 jedinice. Velike statisti-čke izveštaje primio je Savez do danas od 771 društva i 499 četa, a nedo-staju j oš izveštaj i od 124 društva i 273 čete. Povodom toga odaslana je i treča, ali poslednja urgenca sa kraj-njim terminom do 1 juna o. g. Ne udo-volje li jedinice ovom pozivu, tada če se svaka pojedina jedinica izrekom spomenuti u »Sokolskom glasniku«. Ne pomogne li ni ova mera, tada če se predložiti na privremeno brisanje sve one jedinice, koje ne udovolje svojoj dužnosti. Šta se tiče naraštaj-skog katastra, a prema predlogu mariborske župe, konzultovače se sve župe, te če se temeljem dobivenih odgovora izraditi definitivan predlog. Rad katastra sve bolje napreduje, pa je taj rad za prošlu godinu završen uključivo sa župom Kranj. Nažalost, kod nekih župa još uvek ima društava i četa, koje uopšte još nisu poslale ni spisak članstva, ni korektura za godinu 1931. Svima ovima odaslače se oštre opomene.
Nakon ovoga prelazi se na daljni u tačku dnevnoga reda: konferencija re-daktora sokolskih listova.
O	samoj konferenciji podnaša izveštaj tajnik brat Brozovič, koji veli da se konferencija održala u Ljubljani dana 23 i 24 aprila, a u pri-sustvu brače Gangla, ^ dr. Belajčiča, Bajželja, Živkoviča, Čelara, Jerasa, Švajgara, Lavrenčiča i Poharca. Povod za saziv konferencije bila je debata o sokolskoj štampi na saveznog skupšti-ni, kao i slabo stanje pretplatnika sokolskih listova te izdavanje raznih sokolskih knjiga. O tome svemu povela se opširna reč, pa se konstatovalo, da izvestioci za štampu po župama i dru-štvima nisu ni iz daleka ispunili na-du, koju se na njih stavljalo, pa zato treba taj posao sistematski urediti i reorganizirati i sprovesti jaku kolpor-tažu naših listova medu članstvom i naraštajem u vežbaonici i uz saradnju prednjaka. Zanimljiv je bio svakako referat pretsednika prosvetnog odbora dr. dr. Belajčiča, koji je obečao da če prosvetni odbor Saveza ovoj stvari posvetiti naročitu pažnju i to stalnim i neprekidnim uticanjem na pojedine orosvetne odbore župa. Prosvetni odbor bi nadalje poduzeo korake, da se nribavi šta više saradnika za sokolske listove. Konstatovalo Se i to, da danas imademo gotovo 140.000 članstva, a od toga pretplatnika jedva nešto n rek o 8.000 hiljada, dakle niti 5%, dok iznosi kod ČOS procenat pretplatnika na »Vesnik Sokolski« 10%, a oni ima-du još i svoje župske listove. Konsta-tovano je i to, da je naš »Glasnik« jedmi list, koji se čita u čitavoj zemlji, a tome nikako ne odgovara oglasni deo, pa bi trebalo i u tom pogledu na-stojati, da se stvar reorganizira. U debati kako da se doskoči svemu tomu zaključeno je, da se rad na širenju sokolske štampe skoncentriše, jer če se time postiči potrebna cvidcncija i kontrola. U tu svrhu prosvetni odbor Saveza izradiče jednu shemu, po ko-joj če biti evidenca veoma laka i jed-nostavna, a sazvače se i konferenciji! župskih izvestioca za štampu, da im
se dade potrebne upute, kojima čc se služiti prema društvenim izvestiočima za štampu. LI detaljima debate o sadr-žini »Sokolskog glasnika« raspravlja-
lo	se mnogo gledom na prigovore iznesene na glavno j skupštini Saveza, pa se došlo do zaključka, da se u »Sokolskom glasniku« ima u buduče iz-begavati svakoj disorijentiranosti članstva, koja sc ponekad pojavljuje kao posledica raznih mišljenja douešenih u raznim člancima. U listu treba da bude što više autorkativnih članaka, koji če zauzeti autoritativno stanovi-še spram izvesnih i krupnih aktuelnih pitanja. No kako je s time u vezi potrebno reorganizirati i samo uredništvo, to se zaključuje, da se u grani-cama predvidenim budžetom redakcija lista podupre, kako bi bilo uredniku lista omogučeno, da sve svoje sile posveti strogo redakciji lista, a ne da se ga zaposluje tehničko redaktorskim poslovima. Konačno zaključeno je da se u »Sokolskom glasniku« konse-kventno provede štampanje novim pravopisom. Iza kako su još podneli svoje referate urednici svih ostalih listova i pošto se detaljno o svemu torne raspravljalo definitivno stvorcni su zaključci: 1. da se kompletiraju preostali godišnjaci sokolskih listova, da se broširaju i da ih Savez u svrhe propagande podeli sokolskim društvi-ma i četama; 2. da se sprovede organizacija izvestioca, a onda da svi sokolski organi u svima jedinicama skon-centrišu propagandni rad za štampu. Da se poradi oko toga, da se dan propagande za sokolsku štampu provede sa što večom intenzivnošču, a konačno da se sazove sastanak poverenika štampe iz župa, da im se predoči stanje i potreba propagande za štampu, a onda da oni sazovu analogne sastan-ke društvenih poverenika; 3. da sc u svim prednjačkim tečajevima bilo Saveza, župa ili društava posveti po je-dan čas predavanju o potrebi propagande za štampu, kao i o njezinoj samoj važnosti po širenju sokolske misli i ojačanje sokolske organizacije.
4.	Da se »Sokolski glasnik« štampa novim pravopisom; 5. »Naša Radost« u svom izlaženju ima se poklapati sa školskom godinom; 6. da se gledom na svesokolski slet u Pragu »Sokolič« izda u mesecu julu kao dvobroj i 7. da se list »Sokolska prosveta« od početka naredne godine ima osamostaliti kao zaseban list, a ne više kao prilog »Sokolskog glasnika«.
U dalnjem raspravljalo se o osni-vanju sokolskih knjižnica, naročito kod sokolskih četa, pa je u vezi s time odlučeno, da sc izradi naročiti načrt, a podjedno da se pristupi i izdavanju knjiga pisanih laganim stilom, koje bi bile pristupačne najširim slojevima naroda. »Sokolska agencija« ima se odmah privesti u život, pa je odlučeno da ona izdaje kratke konciznc vesti iz svih područja (otseka) Saveza i važnije vesti same organizacije. Taj bilten dostavljače se svima redakcijama u državi, a zvače se »Sokolski izveštaj«, dok institucija koja če izveštaj izdavati nazivlje se »Sokolska agencija«. Sve župe i društva, koja
imadu dosta vesti opčenite vrednosti, neka ih u buduče dostavljaju samoj Agenciji izravno, kako bi sc tim vc-stima pribavio šta veči publicitet. Po-vedena jc opširna debata o edicijama Jugoslovenskc sokolske matice kao i
0 edicijama prosvetnog odbora Saveza.
Kako su se na okupu našli glavni funkcionari Saveza, te pretstavniei na-čclništva i prosvetnog odbora Saveza, to se je povela i reč o poklonima za članstvo i naraštaj ČOS prigodom sleta u Pragu, pa je zaključeno, da se kao pokloni ponesu specifično naši nacionalni predmeti. Jednako jc zaključeno, da se na grob Tyrša položi srebrna palmova grana sa graviranim ime-nima sviju župa. Kako je ČOS pozvala naš Savez da pošalje svoje delegate na ko^ferenciju redaktora sokolskih listova, to se zaključilo da toj konfercn-ciji prisustvuju brat Čelar i brat Malin, a kako se neposredno iza ove konferencije održala skupština ČOS, koja ee birati novog starešinu češkoslova-čkog Sokolstva, to se zaključilo, da skupštini delegata Saveza prisustvuju načelnik brat Bajželj i pretsednik prosvetnog odbora br. Belajčič.
Pošto je time brat Brozovič zavr-šio svoj izveštaj moli da se isti primi do znanja i da se odobre zaključci ove konference. — Prima se.
Nadalje izveštava brat Brozovič da je u vezi odluke scdnice izvršnog odbora odnosno reforme odela muške decc sastala se komisija, koja jc po svestranom razmotrenju došla do zaključka, da odelo muške decc pored higijenske potrebe' ima da bude i dalje izraz vidne spoljašne veze sa Sokolstvom naročito u pogledu crvenc košulje i kape, koje su kod sokolske dece ne samo tradicionalne, več i omiljene. S ovih razloga predlog komisije za odelo muške dece jest: 1. kapa: Črnogorka od črnog glota s ervenom tc-menicom, 2. košulja: ervena platnena (rušova) s ležečim raskopčanim oko-vratnikom i dugačkim rukavima, koji se mogu raskopčati i zasukati u slučaju potrebe, 3. hlače: kratke do po-lovine bedra, od lanenog platna s modro belim pojasom, 4. čarape: kratke črne, 5. cipele: plitke (niške) crne. Pri javnom vežbanju mogu deca vežbati
1 bosa — Predlog komisije prima se u celosti, pa če se o tome izvestiti na-eelništvo Saveza.
Prelazi se na raspravu o osnivanju lekarskog otseka Saveza. Brat dr. D r a-g i č podnosi načrt pravilnika lekarskog otseka Saveza, pa se zaključuje da se isti pravilnik ima razmnožiti i dati na mišljenje članovima izvršnog odbora, a onda sa sabranim korekturama na konačnu redakciju organiza-cijono-pravnom otseku.
Apilen Sokol
išče mesta kot delovodja pri lesni industriji, mizarski pomočnik, lovski čuvaj ali slično. Bi šel kamorkoli. Vešč slovenščine, srbohrvaščine in nemščine, dolgoleten prosvetar in tajnik, dober gledališki igralec. — Bratske ponudbe na upravo lista pod „Agilen".
Ovo nisu proizvoljna zaključiva-nja, nego istorijske činjenice. Jer u ovo vreme istorija zapaža druga dva velika slovenska plemena — Ljutice — i Bodrice, od kojih nije ostao ni kamen na kamenu, baš zato, jer nisu imali svoga protagoniste.
Da je u vreme našeg nacionalnog nastupanja pobedila teza Grgura Nin-skoga — Sv. Sava bi se danas brojao medu naše vladare, a ne svetitelje, jer u vreme je Grgura i Save narodna cr-kva bila još uvek zajednička naša ba-ština, koju smo bili nasledili od svete brače Čilila i Metoda.
Mi obično kažemo, da nam je naciji! sačuvao glagolački misal i srpska crkvena autonomija.
Ja opet, dosledan svojoj tezi, kažem: Očuvao ju je Grgur i Sava. Oču-vao ju jc Lazar i Zrinjski, Frankopan i Miloš. Bol kosovska i bol Bečkog Novog Mesta, koja je kroz stoleča zauzi-mala centralno-zavetno mesto u sve-sti naroda.
Naša jedinstvena nacija i naša jc-dinstvena nacionalna država plod je pregalačkog rada naših zajedničkih narodnih velikana. Na graniei izmedu Is-toka i Zapada —■ naša je nacija kroz stolečc bila poprište crkvenih borbi izmedu Rima i Carigrada, te zavojeva-?ački plen Turčina, Nemca i Mlcčana.
U sredini ovih borbi stoje kao sve-tioniei u tami s jedne Strane Grgur i Šubič-Zrinjski, a s druge sv. Sava i če-stiti Car.
S ova četiri imena, ispunjen jc period najmarkantnijeg perioda naše istorije, i to perioda u kome smo se zapravo i očeličili kao nacija.
Za sredivanje naših medusobnih odnosa veoma je važno poznavanje naše istorije.
Treba znati, da je sa čestitim C a-rem na Kosovu pao i hrvatski vojvoda Vladcta. Da su se s Petrom Zrinjskim ikonspirisali i pravoslavne vladike. Da je Jelačiča ustoličio patrijarh Rajačič.
Da je Ljudevit Gaj bio u političko-prevratnim vezama s knezom Milošem i njegovim »nesretnim« sinom Mihaj-lom. Da je Štrosmajerovo veliko srce kucalo više za Kijevom nego za Rimom.
Još nešto treba znati. Da je bašti-nu Cirila i Metoda, Grgura i Save spa-sio i očuvao jedan naš drugi velikan, Mehmed-Pasa Sokolovič, koji jc uspo-stavom Srpske Patrijaršije u Peči oprao ljagu renegatstva.
Istoriju treba gledati s njezine prave i pozitivne Strane i na ovu pozitivnu nit treba nadovezivati sadašnjicu i bu-dučnost
Ono što jc u našoj istoriji negativno treba izbegavati, jer ono negativno ne služi na čast ni nama, ni onoj generaciji, koja je tom istorijskom sra-motom opterečena.
Oni koji su izdali čestitog Cara na Kosovu, ostače uvek Brankoviči. Oni koji su uveli Nemce u ponosne Zrinjske i Frankopatiskc dvore ostati če za uvek martolozi. #
Ovaj momenat treba naročito pod-vuči, jer ono što mi danas imamo nije plod negativnog rada Brankoviča i martologa, nego plod tragične borbe onih, koji su očuvali naciju od Rima i Carigrada, od Turčina i Nemca. Da to još jače akcentuiram: — onih, koji su pali u borbi protiv Rima, Carigrada, Turčina i Nemca.	v
*
A sada umesto završetka jedna mala disgresija.
Kad je Vuk Karadžič prvi put do-šao u hrvatske krajeve i čuo gde svet govori srpski, uskliknuo je od veselja; »Srbi svi i svuda!«
Kad je opet Ante Starčevič, koga je slučajno rodila pravoslavna Ličan-ka, pisao svoj »protuutuk« na Vukov utuk i kad jc pored »Slavoserpske« pasmine našao u Srbiji i Crnoj gori lepo hrvatsko pleme, uskliknuo jc od veselja i za inat Vuku: »Hrvati svi i svuda!«
Bistro oko našeg največeg iiterar-nog kritičara i literarnog istoričara Jovana Skerliča, vidi u oba ova nasa velika čoveka dva naša najveca nacionalna unitarca, baš zato, jer Jedan vidi Hrvate sve i svuda a drugi Srbe sve i svuda. Obratno nego li Је. to shvatio učmali kriterij Don Kerubina Segvica.
Sa strane Skerliča ovo je prosto briskiranje dveju pojava iz nase najno-vije političke i literarne istorije, ali bri-skiranjc ne samo tačno, nego i potrebno.
Uprkos našim uniformisamm isto-ričarima i netrpeljivim šovenuna s jedne i druge Strane, ria ova.) se način može briskirati čitava naša t. zv. uni-formisana istorija.
Jer ako je deo naše nacije, koji jc katoličke vere, Hrvat, onda je cela severna i južna Srbija hrvatska, jer jc bilo vremena kad je biia i katolička.
Obrtno: — ako je deo naše nacije, koji je pravoslavne vere, Srbin, onda su svi prečanski krajevi srpski, jer su nekada i to još pre splitskog sabora, svi dalmatinski i panonski biskupi na teritoriju Bele i Crvene Hrvatske, nakon zavade s rimskim i’aporn.nili^ od svoje dobre volje, pod jurisdikcijom carigradskog patrijarha.
Sveti Vasilije črnogorski moli rim-skog papu da izvrši svoj uplivkodPor-te, ne bi li prestao turski^ zulum nad hriščanskom rajom i obečajc mu, za uzvrat, pokatoličiti Crnu Goru.
Recimo, da je papina intervencija uspela i recimo, da jc Sv. v asthje po-katoličio Crnu Goru, pitam:	bili	ona
danas bila srpska ili hrvatska — narav-ski po svatanju naše uniformisane isto-nje. ^	.	v	,	,	,	.
Još poraznije može covek da bn-skira našu versku i plemensku netrpe-ljivost rezultatima naše nacionalne an-tropogeografije; Cvijič nalazi originalne plemensko srpske skupine u najka-toličkijim krajevima, a hrvatske župe u pozadini Soluna, a srpske u današ-njoj Štajerskoj.
Zar nije paradoks za našu netrpe-ljivost, da Srbin Karadžič stvara primarno hrvatsku literaturu i da ijekav-sko, dakle srpsko narečje, primaju ikavci i ekavci Hrvati, a Srbi s Mušin-skim na čelu ore drvi j e i kamenje na »latinina« Vuka.
Mi LIrvati opet smatramo čirilicu srpskim pismom, a fratar Andrija Ka-čič-Miošič piše čirilicom svoju »Ko-rabljicu« i »Razgovor ugodni naroda Slovinskoga«. Pa i spomen-ploča na njegovu grobu u Zaostrogu, Makarskog Primorja, ispisana je čirilicom.
Provincijal Franjevački Redodrža-ve presv. Otkupitelja u Dalmaciji izdaje 1856, ukor učiteijskom zboru u Šibeniku, što mladi bogoslovi pišu: »hor-vacke sastave tugjim latinskim pismenim umisto. da )>išu latinske i talijan-ske sastave latinskim pismenim, a lior-vacke sastave horvackim pismenim«, naimc čirilicom.
Nije, kako sc vidi, hrvatstvo antiteza srpstva, niti je srpstvo antiteza hrvatstva. Po svojim pozitivnim zajed-ničkim odlikama ovo su dva plemenska pojma, koja su sintetizovana u potpu-noj i skladnoj harmoniji jedne jedin-stvene nacijc.
U ovom skladnom i pozitivnom delovanju obih plemena može naša nacija da postane velika. Isto onako, kao što je postala velikom nekad neugledna anglosaksonska rasa, koja se je verskom i plemcnskom netrpeljivošču bila pojela do kostiju.
Velika istorija Britanske Imperije počinje od onog dana, od kada je izmedu Škota, Velžana i Britanaca poče-ila da vlada verska i plemenska snoš-Ijivost. Sve do tog doba oni nam po is-kazu istorije izgledaju toliko bedni, da su na sramotu sebi i čovečanstvu.
Verska i plemenska trpeljivost odlika je kultivisanih i civilizovanih nacija. Medu naprednim narodima ova su pitanja davno rešena i čitave su več generacije vaspitanc u ovoj snošlji-vosti.
Narodi u današnje vreme nemaju vremena, da se radi ovih »serdarskih« pitanja gložc, jer danas je vek tehnike i elektrifikacije, tehmčke i socijalnc revolucije, koje ko bujice naporedo teku i odmiču ...
Danas ljudi svlađavaju elemente, rešavaju velike prosvetne, kulturne, so-eijalne i privredne probleme .,.
A mi?
Oronulo narodno zdravlje, opšta socijalna beda, 60%^ analfabetizma .... Naše šume, rude, polja — čekaju na naše ftiišice i tehničko umeče. Naše more bez trgovačke flote, naše trgovine bez izvoza, naše iukc bez elevatora.
Zašto sve ovo?
Jer jc medu nama malo Sjudi, ko-jima je ideal Zrinjski i eestiti Car.
Jer je medu nama premalo etike, osečaja dužnosti, odgovombsti, samo-pregora i širine srca — a puno negativnog, destruktivne i otvorene verske, plemenske i klasne netrpeljivosti.
Oreol velikih ljudi satkan je od širine njihova duha. Stoga vehkMjudi nisu svojina svoje uže porodice ili plemena. Oni su svojina čitavog čovečan-stva. Njihov duh i njihova veličina nema graniea. Ona je van prostora i vremena. Plodovima njihovih dela i njihove velike žrtve koristc sc sva plemena, svi narodi i sva pokoljenja.
Genij, heroj, svctac, reformator, izgara i samirc za opšte dobro svih ljudi, bez razlike vere, plemena i sta-leža.
U red ovih ljudi — pojava spadaju i Velikani, čijoj se uspomeni danas klanjamo.
Ugledajmo sc u nje, ako hočemo, da im budemo dostojni naslednici!
Slava Petru Zrinjskom i Krsti Frankopanu!
Dr. Ivo Jelavić,
starešina Sokolskog društva Konjic (župa Mostar).
Uzima se u raspravu predmet osnivanja socijalnoga otseka. Brat dr. Mirko B u i ć kao referent u tom predmetu jednako podnosi načrt pravilnika za Icoji se zaključuje da se s n j ime postupi jednako kao i sa pravilnikom lekarskog otseka.
Zatim se otvara rasprava o zaklju-cima glavne godišnje skupštine Save-za. Kao referent brat Brozovi ć iz-veštava, da je sve zaključke skupštine uetaljno razradio j uputio na nadlež-nost pojedinim otsecima, a jednako da je upravio dopise na pojedina'nad-leštva, Ministarstva, jednom rečju sve o duhu onoga kako je zaključeno. Jednako izveštava da vodi stalnu eviden-cli, da se svi zaključei provedu i da svaki dobi je svoje konačno rešenjc. Prima se do znanja.
Zatim se prelazi na raspravu zadnje tačke dnevnoga reda: organizacija polaska na svesokolski slet u Prag.
Pošto je medutim vreme poodma-klo, to pretsedavajuči brat potstarešina Gangl prekida sednicu i zakazuje njc-zin nastavak za naredili dan utorak 10 maja u 4 časa po podne.
(Nastavak u narednom broju.)
Kupujte zastava kod L N©šfcud!av Ljubljana
?relia II prefhodno odobrenje Mmisiarsfva prosvete za polrebii školskih prostorija /,a sokolske jedinice?
Na temelju raspisa Ministarstva prosvete, koji je svojedobno objavljen u »Sokolskom glasniku«, izdalo je ono gene ral nu dozvolu, da sokolske jedinice smeju za vežbanje, sednice i akademije upotrebljavati školske pro-storije uz uvet, da se ne oštećuje na-meštaj, da to bude izvan školskog ra-da i t. d.
Na osnovu toga mnogobrojna društva su radila u školskim prostorija-ла. a od četa velika večina.
Međutim, negde se to sada zabra 'jajc, ako se za to nema prethodnog odobrenja od Ministarstva prosvete,
pa kako večina društava ni četa to nisu ni tražila, jer na to ničim nisu bila pozvana ni upučena, moraju sada da obustave rad.
Ovo vrlo loše deluje osobito na čete, pa bi trebalo odmah (preko »Sokolsko« glasnika«) dati uputu:
a) treba li prethodno odobrenje tražiti od Ministarstva prosvete;
b) ako pak ne treba da sc dade uputa školama, odnosno upravama škola. da Sokolu dopuste vežbanje;
c) zatim da li treba možda prista-nak mesnih školskih odbora i t. d.
R-a.
/i's ielovežbačKog sveža
iimiriv IIVITIIV ITTTIlTTl i II ■ • F ■ ■ 1 ГП
STRELJANJE S LUKOM.
U sportskim krugovima pojavilo se je u zadnje vreme takoder i streljanje s lukom. Ta je sprtska grana
u Engleskoj, Francuskoj i u Belgiji intenzivno se gaji. U Češkoj je osnovan poseban savez lukostreljačkih klubo-va, koji več ima i mnogo podružnica. Prvotno se je smatralo streljanje s lukom samo zabavom, koja je bila do-nekle rezervirana samo za bogatije slojeve, ali domala se je uvidelo da ima i ta sportska grana velik upliv na
hitro prigrljena te dobija svakim da-nom sve više ljubitelja. Pojavila se je talkođer i u sokolskim redovima u Češkoslovačkoj. Streljanje s lukom najraširenije je u Americi, gde su u tu svrhu osnovani posebni klubovi ko-jima je taj šport takorekuč jedina zabava. Tamo je također uveden i u Školč, kao obavezan predmet. Takoder i
TELESNI UZGOJ OMLADINE U RUMUNJSKOJ.
U Rumunjskoj počelo se je širiti zanimanje za telesni uzgoj tek poslednjih desetak godina. Radila su doduše več i ranije nekoja društva i klubovi u tom smislu, ali o kakvom sistematskem gajenju nije bilo ni govora. Sada se posvečuje takoder i omladinskom telesnom uzgoju mnogo više pažnje. U tu svrhu osnovana jc nedavno Narodna centrala za telesni uzgoj, kojoj je ministarstvo prosvete poverilo da nad-zire telesni uzgoj omladine. Nadasve mora spomenuta centrala da nadzire taborenja, kolonije za velikih praznika, te dečja igrališta, a ona jedino i izdaje dozvole za priredivanje taborenja odnosno za gradnju dečjih igrališta. Za vode taborovanja i kolonija imenovače se od sada unapred u prvem redu apsolventi visoke škole za telesni uzgoj, da na taj način i u praksi dovrše svoj študij. Kako javijaju, bila je 1 maja otvorena u Bukareštu velika izložba, medunarodnog znače-nja, pod naslovom »Dečja izložba«. Tom prilikom se je takoder i Oficiul National de Educatia Fizica, t. j. Narodni ured za telesni uzgoj, postarao i doprineo mnogo gradiva o telesnom uzgoju omladine u Rumunjskoj. Kod toga sudeluju takoder i druge korporacije, koje se bave telesnim uzgojem omladine.
SAVEZ
AUSTRIJSKOG TURNERSTVA.
„su sva nemačka nacionalna telovažbačka društva u Ncmačkoj udružena u jedmi od največih organizacija. »Deutschcr Turnbund«, u su-rfednoj Austriji postoji jedna odvo-jcna organizacija s nazivom »Osterrei-chischer Turnbund«. Prema izvesta jima o radu u 1931 god., spomenuto udru-f/cnjo imalo jc u nialoj Austriji preko '-' društava sa 63.287 članova i čla-
razvitak, živce, a pogotovo na vid. Ovaj zadnji momenat bio je najjači, da se je streljanje s lukom počelo briž-ljivo gajiti i medu širim slojevima. Za preporučiti je, da bi se takoder taj šport proširio i medu naša sokolska društva, gde bi sc brzo udomačio, tim pre što se i naša omladina vrlo rado zanima i bavi tim športom.
nica. U poslednje vreme broj članstva opada i to naročito medu podupiraju-čim članstvom. Vežbača-članova bilo je 18.766, a članica-vežbačica 11.257, muškog naraštaja bilo jc 5706, ženskog 3636, inuške dece 20.267, ženske dece 19.815 — Društva su u ogromnoj večini vežbala po školama (382) i po privatnim prostorijama (340), a samo 122 jedinice imale su svoj sopstveni krov. Lctnjih vežbališta bilo je 233, koja su bila vlastništvo jediniča. Sva-kako se mora podvuči, da je broj prednjaka (4305) dosta velik, dok medutim kod članica nije bilo više nego 951 prednjačica. Samo po sebi se razume. da je turnerski život najjače razvijen u Beču, gde turnerska župa broji oko jednu četvrtinu sviju pripadnika. ali najjače društvo bilo je ono u (Salzburgu sa 2320 pripadnika. Osim gimnastike mnogo je pripadnika ga-ji 1 o smučanje, dalje plivanjc, izlete i tu tis tiku. — Turnbund izdaje tri puta mesečno svoj list »Bundesturnzeitung«, a za omladinska odcljenja »Jugend-turnzeitung«. Oba lista imaju veoma velik broj pretplatnika.
KATOLIČKI GIMNASTE U FRANCUSKOJ.
Pored veoma raširene i jake Unije francuskih gimnasta u Francuskoj radi i posebna Unija francuskih katoličkih gimnasta koja ima, u preko 3000 društava, oko 400.000 članstva i naraštaja. Kako gimnaste tako i katolički gimna-stc prireduju u odredenom roku od nekoliko godina svoje velike kongrese s javnim vežbama i utakmicama. Poslednji ovakav slet održan je pre nekoliko godina u samom Parizu. Ovc go-dinc francuski katolički gimnaste odr-žače svoj kongres u Nizzi od 16 do 18 juna zajedno s medunarodnim utakmicama katoličkih gimnastičkih federacija. Dosada su prijavljeni: Belgija,. Švicarci, Poljaci, Flolandani i češko-slovački Orlovi i Jugosloveni(?). — Po-
časni pretsednik kongresa trebao je da bude president republike g. Doumer, ali kako je on pred nekoliko dana smrtno nastradao, to je mesto za sada ispražnjeno.
GLAVNA SKUPŠTINA FRANCUSKIH GIMNASTA U RENNES.
Unija francuskih gimnasta prire-divala je dosada svake godine svoj go-dišnji savezni slet zajedno s internim utakmicama. Na zadnjoj glavnoj skup-štini, na predlog bivšeg pretsednika g. Cazaleta, gimnaste su zaključili, da ostaju pri današnjoj praksi. Ali ipak ove godine saveznog sleta neče biti, pošto sve praktične okolnosti govore protiv njega. Ali svejedno održače se savezne utakmice prilikom župskog sleta u Rennes od 14 do 16 maja. Osim utakmica sazvana je u Rennes na dan 14 maja i glavna skupština Unije, koja mora da reši poreci redov nog posla i pitanje zidanja velikog doma Unije u Parizu po uzoru Tyrševog doma u Pragu, gde bi u buduče radila savezna prednjačka škola. Dalje če večati spomenuta skupština i o ekspediciji gimnasta na IX svesokolski slet u Prag, te doneti odluku za siletove gimnasta u 1933 i 1934 godini. U idučoj godini na-meravaju održati slet u Angouleme, a u 1934 god. u Montpelleiru.
u Champigny-sur-Marne. U svom životu mnogo je putovao, da upozna so-cijalne prilike raznih naroda. U par-(lamenat je bio prvi put izabran 1910 godine. Za vreme rata bio šef organizacije izrade municije, kasnije ambasador u Petrogradu, a godine 1920 pre-uzeo je mesto direktora Medunarodnog ureda rada, čije je osnivanje njegova zamisao. Na tome je položaju vrlo mnogo učinio za radnički stalež.
125-godišnjica zavoda za uzgoj slepih u Pragu. Jedan od najstarijih zavoda za uzgoj slepaca postoji u Pragu u Loretanskoj ulici na Hradčanima, koji je osnovan godine 1807. Dne 5 maja održana je proslava jubileja veoma svečano.
»City of Ne\v York« plovi picma južnom polu. Ove godine opet jc uz pomoč američke vlade organizovana naučna ekspedicija na južni pol, u kojoj jc po prviput i jedan Čeh, dr. Vojteh. Lada »City of New York« ovih je dana krenula na svoj put.
Vaclav Talich, profesor praškog kenzervatorija. Na predlog profesora praškog konzervatorija, a i na opšti zahtev javnosti, imenovan je prošlog meseca poznati dirigent Vaclav Talich, koji uživa svetski renome, pro-fesorom praškog konzeflVatorija. Talich poznat je i kod nas, jer jc pre rata bio neko vreme dirigent ljubljan-skog pozorišta.
*
t PAUL DOUMER
pretsednik Francuske Republike, koji je pao žrtvom atentata izvršenog po Rusu Gorgulovu
ALBERT LEBRUN
im I
dosadašnji pretsednik francuskog Senata, sada novo izabrani pretsednik Republike.
•
300-godišnjica univerze u Amsterdamu. NajstarijL univerzitet u Ilolan-diji je u Amšterdamti,-koji slavi ove godine sypju 300-godišnjicu. Taj jubilej proslaviče se naročitim svečanostima, koje če potrajati ceo mesec i to od 4 juna do 5 jula
Mecenatski dar bogatog našeg zemljaka. Vasa Cukovič iz Risnja, u Boci Kotorskoj, svojom vanrednom uštrajnošću, inteligencijom i sposob-nošču obogatio sc u Americi, a sada živi u Denveru. Prema novinskim iz-veštajima setio se upravo mccenatskim darom svog rodnog mesta time, da je darovao za podizanje Narodnog doma u Risnju 2,000.000 Din; Soko'lskom društvu 400.000 Din, manastiru 450.000 Din a za zvona tamosnje pravoslavne crkvc 150.000 Din, dok je u fond ministarstva prosvete za školovanje siromašnih da-ka iz Risnja darovao 5,000.000 Din. Neka bi ovaj svetli primer našao još mnogo sledbenika!
t Princ Petar Petrovič Njegoš. Dne
8 maja nakon dužeg bolovanja umro je u sanatoriju »Merano« u Boenu princ Petar Petrovič Njegoš. Nj. Vel. kralj Aleksandar odredio je, zbog smrti svog rodaka, dvorsku žalost za nedelju dana.
f Albert Thomas. Dne 8 maja iznenada jc umro u Parizu, kamo je došao da kao francuski gradanin izvrši svoju izbornu dužnost, Albert Thomas, direktor Medunarodnog ureda rada. Thomas se rodio 1878 godine
Župa "Banja £uUa
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA
Sokolsko društvo Banja Luka priredilo je ove godine vanredno svečano Durdevdanski uranak. U 4 sata ujutro članstvo je bilo sakupljeno pred parkom bana Milosavljeviča u svečanim odorama, a pridružila im se je vanredno velika množina gradanstva. Velika povorka krenula jc s vatrogasnom glazbom na čelu na Tekiju, omiljeno mesto ranoranilaca da pozdravi izlazak sunca i prekrasnu prirodu.
Cim su Sokoli i Sokolice prispeli na Tekiju zavladao jc bučan život mladosti i razdraganih srca. Preko 2000 učesnika sa raznim glazbalima podelilo se je u grupe i veselje je teklo kao reka. Sokoli se okupili oko svoje sokolske muzičke sekcije i zametnuli pesnic i igru.
Veselje je trajalo do 9 sati, kada su se učesnici opet povratili u grad, noseči u srcu najlepše sečanjc na ovaj prekrasni izlet.
Osnovana
diletantska i muzička sekcija društva.
Prosvetni odbor Sokolskog društva Banja Luka osnovao je po uputstvima Saveza svoju diletantsku sekciju, koju vodi brat Dobrivoje Radenkovič, član Narodnog pozorišta i muzičku sekciju pod upravom brata Vlaha Pečenca, profesora na gimnaziji.
Obe sekcijc s uspehom rade i marljivo vežbaju.
Prvi istup njihov u javnost biče na 15 o. m., kad društvo prireduje nara-štajsku zabavu s igrankom u Hrvat-skom domu, za koju vlada veliki inte. res medu članstvom.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS.
PETROVAC
Društveni prednjački tečaj
U vremenu od 5—17 aprila 1932 držan je drugi prednjački tečaj našega društva. Tečaj su pohadali četiri čla-
SOKOLSKO DRUŠTVO JAJCE
Ma da jc Sokolsko društvo u Jajcu zaokupljeno velikim i teškim poslom oko izgradnje svog monumen talnog doma, rad u društvu je u poslednje vreme pojačan u svim pravci ma. To se najbolje videlo na sokol skoj Zrinjsko-frankopanskoj akadc miji, koja je održana na prvi dan pra-voslavnog Uskrsa u prostorij ama društva »Tomaševič«. Akademija jc uspela u svakom pogledu, blagodareči ulo-ženom trudu priredivača, kao i leponi odazivu članstva i ostalog rodoljubi vog gradanstva.
Kratku prigodnu reč jc održao brat Ante Matekalo. Zatim je sokolsk! pevački hor, jedini hor u Jajcu, otpe-vao sa mnogo uspclia tri pesme: »Zrinjsko-frankopansku« od Zajca ■ »Proleec« od Judla u muškom, a »Do-di, dodi« od Miloja Milojeviča u mc-šovitom horu. Horom upravlja društveni horovoda^ i prosvetar brat Mi lan Ilič, koji sa Sokolima pevačima po stiže nesumnjivo velike uspehe. Za-1 slugom brata Milana Iliča u jajačkom Sokolskom društvu neguje sc o d uš c v lično naša narodna horska pesma, te sokolski pevački hor u Jajcu pret stavlja jedan zaista dobar i izvežban hor.
Koncertni deo je završen dopad liivim koncertom gudalačkog sokol skog orhestra »Halifa od Bagdada« od
Boaldjea.
Pod vodstvom brata ing. Dušani Kosovljanma orhestar stalno i brzo napreduje, te ovim svojim nastupoir beleži nesumnjiv i lep uspeh. Orhcsta« je izazvao pravu buru oduševljenja kod prisutnih brojnih slušatelja.
Sve u svemu: Sokolska akademija u Jajcu j c pokazala, kako Sokoli u ovom gradu rade odušcvljcno i uspešno.
*	..Љ1
pojedine časove predavanja. Na kraju tečaja održan je ispit pred ispitnom komisijom, koju je imenovala bratska župa. Ispitu su pristupili jedna sestra i jedan brat, te su po’ložili s odličnim, odnosno s vrlo dobrim uspehom. Ostali tečajnici podvrgnuče sc ispitu za
Učesnici prednfačkog tečaja SoUolskog društva Bos« Pelrovac
nice i osam članova. Ukupno je održa-no 34 sata. Predavači su bili brača: Miloš Volk, Jovo Marjanovič, Dragu-tin Sekanina i dr. Pero Mirkovič. Brača tečajnici su pokazivali veliki interes u svim granama predavanja, te su osim redovnih polaznika tečaja mnogi vež-bači, u slobodnom vremenu, dolazili na
društvene prednjake još ove jeseni, kada nameravamo održati i treči prednjački tečaj. Za pokazani uspeh mnogo smo blagodami župskom prednjaku br. Milošu Volku, koji je svakodnevno do kasno doba noči predano radio ne samo u tečaju, nego i kod svih kategorija vežbača.	.	■	..______
Ž-иџа Celje
SOKOLSKO DRUŠVTO ŽALEC
Dne 1. maja je dramski odsek vprizoril dramo »Golgota«. Da je drama umetnina, jc nesporno, pač pa sc nam zdi, da je vsled svoje psihološko filozofske vsebine za pretežno večino podeželske publike pretežka. Zato priznamo, da smo tudi s skepso pričakovali uprizoritev, ki nas je pa prav prijetno iznenadila. — V glavnih vlogah sta gostovala s. Varlova iz Krškega, ki je že preko posavskih mej priznana
igralka, in br. ing. Burnik iz Zabukovce. S. Varlova, kot Žena, ima odlično odrsko postavo in popolnoma ustrezajoč organ, ki ga v vseh niansah izborno obvlada. Njena mimika je izrazita in nepretirana, neprisiljena. Žal, da ravno njena izborna mimika v prvem dejanju, ko nastopa kot Usoda, vsled nedostatne razsvetljave ni prišla do veljave. Njena igra je temperamentna, a vendar naravna in prepričujoča; zato bi jo radi videli v kaki Ibsenovi drami. — Demetrij ing. Burnika je bil igralsko zelo močan, le malenkostni nedostatki organa so za občut-
Jjivo uho malce motili pravilno izgovarjavo (posebno nekaterih konsonan-tov); to se da pa seveda z voljo izboljšati. — Tudi On je bil v svoji dvojni vlogi kot Kristus in zdravnik izborno podan. Br. Pivc ima dobro odersko postavo, za vlogo zelo primeren profil in je posebno ugajal s svojo mirno, prepričevalno igro. — Priorja Makari-ja je igral br. Štokel premladostno in preživahno za 70-letnega starčka. Ker ga poznamo kot dobrega igralca in režiserja, ki se poglobi v svojo vlogo, smo prepričani, da mu ta vloga ne leži. Če to upoštevamo, jo je vseeno častno rešil — V vratarju Peregrinu se nam je br. Ferlež predstavil kot rutiniran igralec. — Ljubimec, partner s. Varlove, je bil sicer temperamenten, a vsekakor premlad! — Prav dober je bil tudi Apolonij br. Vučerja. Njegova igra je bila iskrena. — Redovniki so bili harmonična celota in dobri v maski in igri. — Režiral je br. Pivc, ki se je izkazal kot dober režiser. Tempo igre je bil pravilen, tfgro so povzdignile lepe nove kulise, ki so jih specielno za to igro požrtvovalni bratje sami napravili. — Moralen uspeh je prav zadovoljiv, gmoten pa nekoliko manj.
S.	T.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT f Brat Marijan Pivčevič
Sokolsko društvo Tivat na 6 aprila sahranilo je na večni počinak svo-jeg brata Marijana Pivčeviča. Njego-
f Bral Marijan Plvčevit
vom smrču izgubilo je društvo iz svojih redova jednog člana, koji je do pred nekoliko zadnjih godina, kada ga je počela svladavati ljuta boletica, uvek bio aktivan član i odbornik ovo-ga društva, ulažuči sve svoje skromne sile na dobrobit njegovu i Sokolstva uopče.
Brat Marijan Pivčevič rodio se 1878 godine u Splitu. Godine 1899 stu-pio je u aktivnu službu bivše a.-u. rat-ne mornarice, u kojoj je ostao do prevrata, a onda je prešao u našu Kr. Mornaricu, služeči zduvšno i ponosom. Pred ne punc dve godine stavljen je u mirovinu, koju mu sudba nije odredila da ju uživa dugo.
Mada je do sloma otslužio u biv-šoj a.-u. mornarici skoro 20 godina, i mada nije imao niti srednjoškolske naobrazbe, njegovu nacionalnu svest, poprimljenu u nacionalnom Splitu, nije mogao austrijski duh niti pokolebati, a kamo li ugušiti. On je ostao čvrsta dalmatinska hridina, o koju su se ras-prskavali svi pokušaji odnarodenja austrijske soldateske, te je bio vodič medu svojim drugovima, držeči ih budne, da ne klonu pod tudim utica jem.
Živeči dugi niz godina u morna-ričkom centrumu i tvrdavi Puli, ništa tfa nije smetalo, pa ni aktivna služba da se ispoljava kao skroz prožeti na-cionalac široke slovenske duše. lako mil je njegova služba sprečavala da pod Austrijom bude aktivni član Sokola u Puli, i naš brat Marijan je bio jedan od onih članova, koji su bili vodeni na tajnim listinama, podupira-juči moralno i materijalno ne samo Tlrvatski Sokol u Puli, nego i sve naše nacionalne institucije. Nijedna priredba niti nacionalni pokret nije se u Puli vršio, a da u njemu nije učestvo-vao naš brat Marijan skupa sa svo-jom kitom kršnih Dalmatinaca, koji su inače bili strah i trepet italijanskoj uličnoj rulji, podupiranoj od austrij-skih vlasti, a na Štetu slovenskog življa u Istri. Brat Marijan je bio osve-dočeni Soko i onda, kada je teško bilo niti Soko.
Nakon prevrata preselio se u Tivat, pa kada se je 1919 godine povela akcija za osnutak Sokolskog društva u Tivtu, vidimo ga opet u prvim redo-vima toga pok reta i kao odbornika od osnutka društva. Kao gospodar 'društva pazio je i množio imovinu društva, više nego svoju vlastitu.
I za sve to, Sokolsko društvo se je dostojno oprostilo sa svojini bratom Marijanom, okitivši njegov mrt-vački odar venccm i narodnom troboj-kom, koju jc uvek obožavao. U ime društva od pokojnika oprostio se dir
Ijivim nadgrobnim slovom odbornik br. Bogdan Miloševič. Zadnju počast vrednom bratu Marijanu iskazao je veliki broj pučanstva i pretstavnika ostalih humanih i nacionalnih institucija iz mesta Tivta i Lastve, otprativši ga do zadnjeg počivališta.
Brate Marijane! Nismo Te uzalud zvali: »Stara naša koreniko«, jer si takav uistinu i bio. Mi se s Tobom nismo rastali s nadgrobnim oprošta-jem. Ti češ živeti medu nama i služiti češ i nadalje nama i onima koji za nama dolaze, kao primer čoveka na-cionalnog osečaja, pobornika za sve što je naše i predanog »Sokolaša«.
Neka Ti bude laka domača gruda, koju si žarko ljubio i neka Ti je: Večna slava! — b.
Župa K (triov ar
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI.
Ovdašnje Sokolsko društvo, verno običajima i tradicijama koje se gaje u našem narodu, održalo je đurđevdanski uranak. Ovo je uopšte prvi durdevdan-ski uranak u Plaškom. Ujutro rano brača Sokoli sa glazbom napravili su budnicu, kojoj su sc odazvali i gradani, pozdravljajuči Sokole pucnjavom. U tačno odredeno vreme sastali su se brača i sestre na odredenom mestu i krenuli pod vodstvom svoga starešine br. Dragoljuba Vurdelje u uzornom redu pod koračnicom u Malu Kapelu. U svitanje zore stiglo se na odredeno mesto. Prekrasni predeo šume, okičen u svoju zelenu dolamu, išaran šumskim cvetnim sagom, oživeo je od snažnih sokolskih srdaca. Posle uobičajne zakuske, otpočela su se igrati narodna kola, sve u uzornom redu, kako to do-likuje disciplinovanim Sokolima. Veselje je trajalo do 9 časova ujutro, kada se moralo vračati natrag svojim dužno-stima.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO VAČE
Dasiravno nima tukajšnje Sokolsko društvo še lastnega doma, v katerem bi moglo smotreno in neovirano razvijati svoje sile, so člani s svojo marljivostjo in vztrajnostjo vendar dosegli, da se bo vršil v nedeljo, dne 23 t. m. javni telovadni nastop. Nastopili bodo ob tej priliki člani, članice, naraščajniki, naraščajnice in deca s svojimi vajami.
V	zimskem času se je vršila telovadba v šoli v učni sobi, a sedaj se vežbajo telovadci prav pridno kar zunaj na prostem, večkrat celo zvečer ob močni razsvetljavi na trgu pred Kristanovo hišo. Prireditev se bo pričela ob 15. uri in bodo k telovadnemu nastopu vabljena tudi sosednja bratska društva. — V interesu širše javnosti je pač, da to prireditev kolikor možno moralno podpre.
Župa Maribor
ZBOR DRUŠTVENIH PROSVE-TARA
Prošlih dana održan je u Narodnom domu u Mariboru. Zborovanje je otvorio u prisuču delegata odnosno de-legatkinja iz 38 sokolskih društava i
26	četa župski prosvetar brat Lintner, koji je dao obilan pregledni referat o zboru župskih prosvetara u Beogradu, prilikom savezne skupštine, te o pro-svetnoj konferenci spojene sa tim zborom.
Zatim je bila rasprava o radnom programu sokolskih prosvetara Sokol-, ske župe Maribor za godinu 1932—1933 iz kojega crpemo:
Kako se polaže sa Strane Savez-nog prosvetnog odbora, kao i sa Strane župskog P. O. največa važnost na dobre sokolske funkcionere, nalaže se brači prosvetnim inspektorima, da pri-rede svakako još pre konca meseca juna u pojedinim sokolskim okružjima posebne administrativne tečaje za tajnike, blagajnike i t. d., po moguenosti na dane Duhova Tečaj neka traje 2 dana. Dalje spada u tu svrhu načrt, da se priredi od 26—28 augusta o. g. u sedištu župe trodnevni prosvetni tečaj za prosvetare, odnosno njihove za-menike iz svih župskih jedinica; taj tečaj odnosno prisuee na njemu neka se smatra za obavezno najprc u sokolskim četama, kojc to najviše potre-buju. Župni P. O. sa svoje stranc uči-niče sve, da prisuee bude spojeno s najmanjim troškovima za jedinicu.
Kako Sokolska župa Maribor ima svoj vlastiti trogodišnji prosvetni program, kojemu ističe letos treča godina, to je zaključeno — i to u skladu sa prosvetnim programom SSKJ — da se letošnje radno leto posveti dramat-skim udelima sokolskih jedinica: dra-matske priredbe neka ne budu samo vrelo dohodaka, nego i za gajenje do-brog ukusa našeg naroda. U tu svrhu neka sc gaje uz šaljive takoder i oz-biljne igre i to u prvom redu slovenske, zatim srpsko-hrvatske, a zatim iz ostalih slovenskih i najzad na zadnjem mestu iz drugih literatura. Svaka igra neka bude spojena s kratkim predavanjem, koje se ima da odnosi ili na igru ili na njezinog autera ili na ideju. Kod te prilike je napomcniio brat prosvetni nadzornik za koruško okruž-je, da ima Sokolsko društvo Guštanj
vrlo prikladnu igru (Bezposleni pevač), koja se preporuča, ne samo zbog nje-nog sadržaja, nego i radi toga, jev je
—	ma i mala — tantijema za igru namenjena Sokolskom domu u Gušta-nju. Konačno je brat župni prosvetar upozorio ono prosvetare i prosvetari-ce, koji gaje dramatiku, neka se drže pravilnika za dramske otseke, koji je izdao Savez.
U svrhu sokolske propagande istaknuto je i pitanje jednakih kroje-va za sokolske čete na teritoriju mariborske župe, jer na tome nema više narodne nošnje. Zaključeno je, da taj kroj ima o vaj oblik: duge tamne civilne hlače, crne cipele, ervena košulja sa ležečim ovratnikom (prišivenim), tako da sc košulja može za toploga vremena na vratu otkopčati. Hlače drži dva prsta široki crni pojas (ne iz laka) sa zaponkom, kakva je obična kod re-mena. Na glavi je sokolska šajkača, kakva je propisana za sokolski kroj. Košulja ima na levoj strani prsiju ma-len džepič. Taj jednaki kroj je bio utvrden u tom obliku, jer se na taj način može da postepeno, kad se nov-čane prilike opet srede, u potpuni sokolski kroj: najpre duge hlače, a zatim je surka. Našao se je i dobavljač, koji če sve ovo i što k tomu pripada dostavljati uz malenu cenu od 60 di-nara, a to je brat Senčar, trgovac iz Ljutomera. Interesenti neka se dakle obrate na taj naslov.
Sledili su još na to referati o vodstvu kartoteke u društvima i četama, koje je predložio brat Apih, a zatim
o	važnosti statistike uopče, osobito za prosvetne odbore. Razjašnjenje o tome je dao brat župni prosvetar. U vezi s time pozvao je nazočne, neka župnom P. O. dostave što pre imena sokolskih prosvetnih radnika, koji se možda nalaze u pojedinim jedinicama, tako da bi župski P. O. mogao složiti posebni popis, koji neka za svako vreme daje mogučnost decentralizirati te postaviti jedinice na što moguče više vlastite noge, to znači, učiniti ih što više autonomnima, te im dati mogučnost da imadu što više vlastitu inici-jativu.
Kod eventualija br. župski prosvetar upo/zorio je, neka sc nabave knjige, koje je savezni P. O. izdao kao pripravu za praški slet. Knjige se naručuju kod Jug. sok. mat., Ljubljana (Narodni dom). Dalje je upozorio na to, da je uredništvo »Mariborskog Večernika Jutra« na novo angažiralo posebnog redaktora za sokolsku rub-riku te da je za to potrebno umnožiti sudelovanje i dopisivanje. Razna brača su nadalje izvestila, kako se izvana pokušava omedivati 'sokolski rad, i to javno, a više pak dakako tajno, i ka-kove izgovore pronalaze protivnici Sokolstva, da bi sakrili svoje zlobne namere. — Kako je brat Nemec iz Konjic upozorio još na potrebu gospodarskih stvari u sokolskim jedinicama, te je brat Vclnar predložio zbirku tema, odredenih za nagovore, koje če župni P. O. razmnožiti i zatim dostaviti jedinicama, brat župski prosvetar zaključio je to lepo i uspelo zborovanje sa željom za što veči uspeh u sokolskom radu.
SOKOL. DRUŠTVO SV. LENART V SLOV. GORICAH
Po sklepu zbora društvenih in četnih prosvetarjev z dne 24. 4. 193- se je vršil na Vnebohod dne 5. maja t. 1. pri nas administrativni tečaj za društva m čete slovenjegoriškega okrožjav Tečaja, ki se je vršil v Sokolskem domu, so se udeležili društveni in četni blagajniki, tajniki in matrikarji. Na tečaju se je predelala praktično potrebna snov na podlagi društvenih poslovnih knjig in tiskovin. Kot predavatelji so sodelova-
li	člani matičnega društva, in sicer brat načelnik, brat blagajnik in brat prosvetar. Upamo, da bo tečaj rodil zazeljene uspehe.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO NA KORČULI
Dne 30 aprila o. g. naše je društvo uz sudelovanje Glazbenog društva na dostojan način proslavilo uspomenu pogibije naših narodnih mučenika Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana-	„
Tog dana brat Don Frano Milat
otslužio je staroslovensku službu bo-žju, kojoj su prisustvovali:	državne
ustanove i sva kulturna društva u mestu.	..
Uveče je u prostorijama Sokolskog društva bilo priredeno komemo-rativno veče sa sledečim programom:
1) Državna himna, koju je otpe-vao zbor Glazbenog društva.
2) Urota Zrinsko-Frankopanska — predavao brat Don Frano Milat.
3) Slovcnac, Srb, Hrvat — otpevao zbor Glazbenog društva.
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI
Na obletnicu mučeničke smrti narodnih velikana Zrinjskog i Frankopana priredilo je Sokolsko društvo svečanu akademiju.
Pomen slovo održao je brat Petar Perič, upravitelj grad škole, koji je ;cpo prikazao značaj Zrinjskog i Frankopana. Društveni mešoviti pe-vački zbor otpevao jc preludij i dvo-pev iz 1П čina opere »Nikola S. Zrinj-
ski« od I. Zajca. Zbor je sa tehničkog gledišta to izveo s punom preciznošču, a sama fuzija i kolorit bili su na od ličnoj višini. Naslovnu ulogu pevao je brat Ante Tadič i to bariton solo, a sopran solo sestra Marija Gjamonja.
Iste večeri prikazivana je opereta od V. Vodopivca: »Kovačev študent«. Nadasve je dobro izvedena, kako sa tehničke, tako i sa umetničke Strane. Ovde su se osobito istakli solisti, i to u ulozi kovača brat Josip TessOlatti, kovačeve žene sestra Marija Gjamonja, kovačeva sina študenta br. Ante Tadič, te listonoše bral: Kostantin Poštenjak. Koli gluma, toli glazba i peva-nje bili na dostojnoj višini.
lako orhestar nije bio potpun, ipak je snagom volje i umetničkog ukusa uspelo dirigentu bratu dr. Bogaštinu Soiču, kome u prvom redu ide posve-mašnje priznanje, da ova priredba bude potpuna i da orhestar s pevanjem pruži dojam zaobljene celine:.
Rad i trud dirigenta brata dr. B. Soiča i svih učesnika ovc muzičke priredbe bio je vrlo lepo nagraden od svih Imočana, koji su ove večeri u re-kordnom broju posetili ovu priredbu, za koju se slobodno može reči, da je premašila dosadašnje.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBUŠKI
Sokolsko društvo Ljubuški u za-jednici sa osnovnom školom proslavilo je dan 30 aprila, posvečen uspomeni dvaju hrvatskih mučenika Petru Zrin-skom i Franu Krsti Frankopanu na dostojan način.
Ujutro održana je zadušnica u cr-kvi sv. Kate u Ljubuškom uz sudelovanje svih državnih i samoupravnih či-novnika, pretstavnika svih kulturnih i humanih ustanova i mnoštva gradana i seljaka. Zatim je u zgradi nar,, osnov, škole održana svečana akademjia sa vrlo biranim programom, koji su izvo dila sokolska deca. Tu je prisutne po-zdravio brat dr. Petar Marinovič, društveni lekar, koji je u svome opširnom govoru ocrtao životopis i rad dvaju hrvatskih mučenika Zrinskog i Frankopana. Program je obuhvatao 11 tačaka.
Igrokaz »Pogibija Petra Zrinskog i Krste Franikopana« vrlo su vešto i na potpuno zadovoljstvo također izve-la sokolska deca.
Izvedbom celokupnog programa ru-kovodio je neumorni sokolski radenik brat Teodor Senica, upravitelj osnovne škole, uz pripomoč nastavnica: Vuliče-vič Jakiče i Krodi Milke.
Posle svršenog programa deca su otpevala državnu himnu. — A. č.
Nove Knjiga
Dopolnjujte zasebne in druitvene knjiinice l
ANATOMIJA telesnih oblik za umetnike in športnike.
Spisal W. Tank. (B. 38/7734.) — Cena vez. 36 Din. S slikami.
Še pred nekaj leti je bil ustroj človeškega telesa do vseh podrobnosti znan samo zdravnikom in poedinim upodabljajočim umetnikom. — Danes pa, ko je telesno vežbanje prodrlo v široke plasti naroda, se je število onih, ki se zanimajo za ustroj in delovanje človeškega telesa, silno pomnožilo. — Umetnik, ki hoče organski ustroj človeka upodabljati, zadene pri tem stremljenju na športnika, ki se prav tako zanima za vse podrobnosti ustro* ja človeškega telesa. — Stare knjige o anatomiji, ki so služile umetnikom pri upodabljanju in jim nudile samo zunanjo obliko človeškega telesa, so v današnji dobi izgubile vso vrednost.
ZEMLJEVID vzhodno-azijskega bojišča.
Po Stielerjevcm ročnem atlantu priredil prof. dr. h. c. Pavle Langhaus. Merilo : 5,000.000, velikost 59X 86 cm. -- Din 22.50.
Vsa naročila izvršuje točno po ielji:
Učiteljska Knjigarna
duMfana, Frančiškanska 6
Župa Sovo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBNJE
Naše društvo je zadnje čase izgubilo brata Zelene Frana, ki je umrl v marcu. Pokojni brat jc bil dolgoleten član glavne uprave, zaveden Jugoslo-ven in Sokol. Pogreb jc pokazal, da je užival v vseh vrstah spoštovanje. Tudi Sokol mu jc izkazal primerno čast na poslednji poti.
Začetkom maja pa je Sokol spremil k poslednjemu počivališču bratca naraščajnika — sedaj člana Sokolskega društva Novo mesto — Stanka Eršteta, ki je utonil v Krki v Novem mestu. Tudi njegov pogreb je bil prav 'ep. Njegovi stanovski tovariši, mladina, Sokoliči, Sokoli in mnogi drugi so žalovali s starši nad prezgodnjo gomilo.
Večni pokoj obema bratoma!
SOKOLSKI IZLET NA ČATEŽ
Na Vnebohod jc priredilo Sokolsko društvo Trebnje s sodelovanjem bratskih društev Novo mesto, Mirna,
. . Lovrenc in Št.^ Vid svoj prvi majniški pešizlet na Čatež. Kljub, zelo slabemu vremnu se je zbralo prav 'lepo kmečkega ljudstva iz kraja in m ,cc’ Pa Sokolstva iz navedenih društev.
Takoj po 15. uri se jc vršil poti vodstvom mirenskega okr. načelnika na dvorišču br. Urbančiča javni nastop vseh oddelkov, ki so odvežbali letošnje obvezne proste vaje. Posebno je ugajal nastop d ec e iz Trebnjega. Bo* gat in pester program so zaključile igre naše dece obojega spola, ki so pač o'o takih prilikah n;i j veselejša točka.
Nastopu so prisostvovali tudi župni starosta br. dr. Vašič, župni načelnik br. Lj. Papež, starosta novomeškega Sokola br. Marinček in še drugi sokolski delavci naše župe.
S tem nastopom smo vstopili v župi in Mir. sokol, okrožju v dobo letnih telovadnih nastopov.
M irno in dostojno smo se razšli v mraku na svoje domove, noseč prve uspehe zimskega dela.
Poletnemu delu — še višjega poleta!
Zdravo!
Župa OsijeK
TYRŠEVA ŠTAFETA«.
(22 V 1932.)
Približava sc dan ove naročite proslave, kojom Sok. župa Osijek u nizu ovogodišnjih jubilarnih priredaba slavi stogodišnjicu velikog Učitelja. Još samo sednica nas deli od dana, kada če na ukupno 400 kilometara na 6 pruga 2000 štafetnih trkača i trkaeica preno-siti iz sedišta naših Sok. okružja u Osijek pozdrave, namenjene Čehoslova-čkoj obci sokolskoj, toj vernoj i bud-noj čuvarici Tyrševih ideja.
Opšte odobravanje i oduševljenje, s kojima se primila zamisao štafete, pokazali su ne samo našu volju da oda-mo čast velikom Tvršu, nego i puno shvačanje priredbe, kojoj jc pored vas-pitnog, svečanosnog i propagandnog značaja velik i sam telovežbeni značaj. Nema sumnje da se tu radi o jednoj originalnoj priredbi, o takvoj kakve naše Sokolstvo još nije izvelo. a Osijek dosad nije video. Naša današnja, velika i disciplinovana, sokolska organizacija takvu priredbu če moči s uspehom da izvede.
Zamisao ove štafete rodila se kao odsev slavnih štafeta češkoslovačkog Sokolstva. Te štafete obuhvatale su teritorij cele republike, merile puteve na hiljade kilometara i brojalc na desetke hiljada učesnika! Naša štafeta mnogo je skromnijih dimenzija, ali i kao ta-kva, s obzirom na naše prilike i mo-gučnosti, pretstavlia ona snažno sokolsko delo, delo volje, da se oda puna bratska ljubav i iskreno poštovanje ceni velikog Tyrša.
Zadača je naše štafete sledeča: devet naših sokolskih okružja. koja ima-ju svoje sedište u Podravskoj Slatini, Donjcm Miholjeu, Slavonskem Brodu, Našicama, Slavonskoj Požegi, Dakovu, Vinkovcima, Vukovaru i Osijeku izra-diče pozdravna pisma, povelje, upuče-ne Čehoslovačkoj obci sokolskoj. Te povelje biče ukrašene narodnim moti-vima iz okolice okružja i pohranjene u limenim kutijama, u obliku kratkog štapa, da bi se omogučio prenos i spre-čilo oštečenje. Na dan 22 maja, tokom dopodneva, istodobno sa šest strana, prenosiče te povelje sokolski vežbači i vežbačiee na putevima prema Osijeku. Prenošenje vršiče se tako, da če na svakih 200 m puta stati jedan vežbač ili vežbačiea i ovi če, pretrčavši svoj deo puta, predavati jedno drugo-me štafetu-povelju.
Dolazak štafeta u Osijek urediče se tako, da one stignu po prilici istodobno izmedi: ll-30 i 12 sati. Konačna predaja štafeta vršiče se na svečan način na Trgu Kralja Petra u ruke pretstavnika Sokolske župe Osijek. Prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu predače deputacija župe sve_ povelje čehoslovačkoj obci sokolskoj.
Za izvedbu štafete spajaju se putc-
vi	okružja: Podravska Slatina i Donji Miholjac, — Slavonska Požega i Naši-cc, — Slavonski Brod i Dakovo. Okru-žje Vinkovci i Vukovar imaju samo-stalne puteve. Osječko okružje, koje ima večinu svojih jedinica u Baranji, izvešče trčanjc na putu Beli Manasti-Osijek. Osim toga njegovi če vežbači trčati na svim cestama u najbližoj okolici, kao i kroz Osijek.
Ukupna udaljenost puteva, kojima štafeta ide, iznosi cirka 400 kilometara. Za izvedbu trčanja potrebno je blizu 2000 vežbača, ako računamo na svakih' 200 metara po jednoga. Konačni broj verovatno biče veči. jer mnoge su jedinice prijavile za trčanje i članice, a i naraštajke, za koje su predvideni seK-tori od samo po 10 metara.
IZ UPRAVE ŽUPE. Sedniea uprave župe —_ o'držan* dana 24 aprila o. g. — na kojoj su bili
prisutni: Petrovič, Reti, Vuičič, Stepa-nov, Staneti, ing. Kvapil, Safaf, Glas-ner, Kovalska, Sulova, Čič, Miler, Be-ara, mr. ph. Ncvidal, Oklobdžija, Som borac, dr. Šutnanovac (Vinkovci)
stvorila je sledeče važnije zaključke: Imenuje se uprava društva Bobota sa starešinom Kap dr. Jocom, prosveta-rom Vukadinovič Mihajlom i načelnikom Milinkovič Augustinom, na čelu Imenuje se uprava društva Čađavica sa starešinom Mora dr. Valentinom, prosvetarom Petek Zvonkom i načel-kom Kukmanovič Jozom na čelu. Imenuje se uprava društva Dalj sa starešinom Pavlovič Milivojem, prosvetarom Barakovič Dragutinom i načelnikom Knežcvič Nikolom na čelu. Imenuje se uprava društva Garčin sa starešinom Klaič Stjepanom, prosvetarom Tomac Percm i načelnikom Najhauster Antimorn. Imenuje se uprava društva Našicc sa starešinom Ror ing. Perom, prosvetarrom Petek Zvonkom i načelnikom Majer Dragutinom. Imenuje se uprava čete Dekteško Gradište (društva Slav. Požega) sa starešinom Bogič ianasjjem, prosvetarom Babič Pavlem : načelnikom Jovanovič Andrijom. Imenuje se uprava čete Bulc (društva i icternica), sa starešinom Plečaš Jo-y°n\ prosvetarom Barbarič Stjepanom ! načelnikom Pekarž Martinom. Imenuje se uprava čete Mirkovei (društva \ inkovei) sa starešinom Popovič Ko-stom, prosvetarom Stanimirovič Laza-rom i načelnikom Bogdanovič Mirkom. Imenuje se uprava čete Pridvorje (društva Dakovo) sa starešinom Šlocer Josipom. prosvetarom Mihal Martom i
B'iSe vam ©d velike koristi, ћгаш i sesire,
načelnikom Nad Ivanom. Imenuje se za načelnicu u Sok. društvu Šidski Banovci sestra Brun Elizabeta. Imenuje se za načelnicu u četi Vaška (društvo Sopje) sestra Kovačevič Katica. Imenuje se za tajnika u četi Viljevo (društvo Donji Miholjac) brat Šokačič Pavle. Prima se na znanje likvidacija čete Bekeiinci (društva Đakovo). Prima se na znanje izveštaj brata pretsednika
2.	P. O.-a o konstituisanju Župskog prosvetnog odbora. Prima se na znanje i odobrava se imenovanje prosvetnih nadzornika u okružjima i to za okružja: Đakovo: Moršč Andro, Naši-ce: Veček Evgenije, Osijek: Šipinac Stevan, zamenik: Švajcer Stjepan, Podravska Slatina: Šulc Milan, Slavonski Brod: Ilič Tanasije i Vukovar: De Polo Ivo. Za okružja Slav. Požega i Vin-kovci uslediče imenovanja prosvetnih nadzornika naknadno. Prima se do znanja da^ do 24 aprila nisu podneli mesečne izveštaje o prosvetnom radu za k? meseca 14 društava i 31 če-. ; „av'ja se u dužnost bratu prosve-
•	!.1 ^uPe da poduzme potrebno, da ove Ki \ni,c.e 'zvcštaje bezuslovno pošalju.
aclalje se prima na znanje da do 24 aprila nisu podneli izveštaje o Tvrše-7°i ,t?r?s^avi 1" društava i 50 četa. — zaključuje se da su sve jedinice oba-vezne nabaviti knjigu Pergla: »Penjala itd.« tim više što ista spada u sastav minimalne sokolske knjižnice, prepisane po ovoj župi okružnicom broj 73 od 1 oktobra 1931. Na temelju izve-staja brata načelnika župe o štafetnom trčanju (22 V 1932) zaključuje se, da sc štafete dočekaju na Trgu Kralja Petra na svečan način te nakon toga da se povorka uputi pod glazbom u Sokolski dom u gornjem gradu, gde če se ta priredba završiti. Detaljnija izrada programa svečanosti prepusta se izvrš-nom odboru župe. Na predlog brata statističara župe odobrava se osnutak statističkog otseka župe. u koji se ime-nuju brača i sestre: Oklobdžija Dor-đe, Hriberski Zvonko, Komadina Marija i Sabo vij e vic Katica. Konaeno se još zaključuje, da se u buduče sedniee Uprave Župe održavaju svake prve su-bote u mesecu i to od 19 sati. članovi uprave če pismenim putem biti pozva-
Žifjpa SJc&plje
TEČAJ ZA VODE SOKOLSKIH ČETA U PRILEPU
Rad na organizovanju sokolskih četa postao je jedan od najglavnijih zadataka Sokolstva. Taj je rad u toliko potrebniji na našem dragom jugu, gde je narod, a naročito naš seljak, usled sticaja prilika, daleko zaostao u kulturnem pogledu.
Sokolstvo treba da bude taj močni faktor, koji če naš narod, a na pr-vom mestu našeg Seljaka, podiči iz primitivnosti na stepen kulturno« života. Jer Sokolstvo ni.'e neka jedno-stavna viteška organizacija, kao što se u večini kod našeg naroda još i da-nas smatra, več je to škola svih vrlina, gde se manifestu ju sve grane kul-turnog, socijalnog i nacionalnog života.
Potpuno shvativši svoj veliki zada tak, Sokolsko društvo u Prilepu, koje se s pravom smatra medu prvim društvima Sokolske župe Skoplje, pokazalo je, naročito u toku ove godine, vidnih rezultata na polju prosvetnog. kulturnog i nacionalnog podizaja našeg naroda. Pored veličanstvene proslave Tvrševe, gde je uzelo učešča skoro celo gradanstvo; pored nekoliko uspelih akademija, matinea i predavanja svakog praznika, treba naročito istači rad društva na organizovanju sokolskih četa i kulturnom podizanju scljaka.
Do sada je društvo uspelo da or-ganizuje 12 sokol, četa u srezu prilep-skom, od kojih su neke učestvovale: na svesokolskom sletu u Beogradu, na sletu u Splitu i na okružnom sletu u Kumanovu, gde su pokazali vidne uspehe, naročito u Kumanovu, gde su nastupili i posebnom vežbom »Seljački radovi«, o kojoj je bilo pisano u »Sokol. Glasniku«. Kako nije bilo ospo-sobljenih voda za sokolske čete, to je na predlog prednjačkog zbora i inici-jativom uprave održan u Prilepu od 25 III do 10 IV t. g. tečaj za vode sokolskih četa, na kom su se tečaju 20 oduševljenih mladiča iz raznih sela sreza prilepskog osposobili za taj ipo-ziv.
Tečajem su rukovodili prosvetar društva profesor Milan Isakovič i načelnik društva Jovanovič Dimitrije, koji je u isto vreme predavao potreb^ ne delove iz Tyrševog sustava, terminologiji!, metodiku, organizaciju, laku atletiku i uvežbavao vežbe za slet u Pragu. Pored ovoga, učesnici tečaja su svakog dana slušali po 1—2 predavanja iz oblasti Sokolstva, poljoprivre-de, zadrugarstva, higijene, istorije i dr., te su se tako i teorijski osposobili za blagotvoran rad na selu.
Predavanja su im držali: iz ideologije i istorije Sokolstva i razvitka jugoslovenske misli — 4 predavanja — profesor Isakovič; o zadrugarstvu — Vojislav Damnjanovič; iz higijene na selu 2 predavanja — vojni lekar dr. Simič; iz poljoprivrede o kalemljenju i gajenju kulturnih biljaka — poljo-privredni referent Naumovič Sotir; o razvoju jugoslovenske države i dina-
da pre polaska na svesokolski slei u Prag dobro proučile knjižice br. proL Fr. Malina:
stiji Karadordeviča — Jakov /\ntice-vič, suplent; o ljubavi prema domovini
—	Drag. Tešovič, škol. nadzornik; Sokolstvo i žena u selu — Jovanovič Dim., opšt. činovnik i o zadatcima Sokolstva na selu Vešovič Bogdan, učitelj. Naročito privlači pažnju to, što je kod slušalaca vladala osobita paž-nja i interesovanje za sva ova predavanja.
Pored ovoga učesnici tečaja su imali prilike da vide i film »Živeo Kralj«, kako i dve zabave sa pozoriš-nim komadima; učinjen je izlet na Markov grad, te im je i to pored osta-loga činilo prijatnim boravak u Prilepu. Ali treba naročito podvuei, da je velika ljubav prema sokolskoj ideji, koja je sada u racino vreme ove mladice odvojila od svoje kuče i rada i dovela ih da 17 dana dragocenog vremena posvete Sokolstvu. To je dokaz, koliko je sokolska ideja prodrla i kod našeg seljaka.
Na kraju tečaja priredena je svečana akademija u čast slušalaca, na kojoj je preduzemljivi prosvetar društva brat Isakovič održao predavanje i istakao vrline i požrtvovanjc ovih mladiča seoskih Sokola, koji su tako žarko zapojeni sokolskom idejom. Naročito su simpatično pozdravljene praške vežbe učesnika tečaja, koji su izvodili tako simbolično i harmonijski, kao da su stari Sokoli. Posle vežbi na spravama starešina društva, neumorni sokol, radenik Todor Nošpalovič održao je učesnieima krači govor o njihovim dužnostima na selu, pa im je razdelio uverenja o svršenom tečaju i po nekoliko korisnih knjiga, kao i po jedan kalemarski nož. Zatim su izvodene recitacije, ritmičke igre i na kraju jedan pozorišni komad, sa čim je svečanost završena.
Sem ovoga tečaja u Prilepu sc održavao i tečaj za društvene pred-njake, koji je počeo rad 15 II i trajao do kraja meseca maja.
Sve ovo stoji velikih napora, ali bez ovakvog rada nema uspeha, Ovaj rad treba da služi za primer i drugim društvima. — B. Vešovič.
Ž* ipa S pl M
SOKOLSKO DRUŠTVO HVAR
Obletnicu Zrinjskog i Frankopana naše Sokolsko društvo je proslavilo na najsvečaniji način. Zadušnicama u stol-noj crkvi prisustvovale su sve vlasti, sva društva uz sudelovanje gradanstva.
Na večer, u mesnom kazalištu, koje je bilo prepuno, Sokolsko društvo izvelo je biran program. Prosvetar brat Planjar Dinko u kratko ali jezgrovito ocrtao je značenje ove tragedije za našu nacionalnu stvar. Mešoviti zbor dece gradanske škole, koju je uvežbao učitelj Schiattino Ačim, otpevali su tri Zajčeve melodije. Zatim je diletantski otsek dobro odigrao dve manj e stvari.
Ž.upa Sušalc - Ki/ећа
SOKOLSKO DRUŠTO RAB
I ove je godine Soko na Rabu dostojno proslavio jedanaestu godišnjicu oslobodenja otoka Raba od italijan-skog jarma.
Dan 23 aprila proslavljen je svečanim blagodarenjem u stolnoj crkvi na staroslovcnskom jeziku. Zatim je u sokolani društveni prosvetar sakuplje-nom članstvu ocrtao stanje i naš život pod -italijanskem okupacijom. Lepo
nam je opisao ovaj najbolniji i najteži period našeg robovanja i prikazao bla-godat današnje slobode.
Sokolsko društvo htelo je osim toga da dublje obeleži taj dan, ali je mesto 23 aprila zbog preranog vremena održan u nedelju 1 maja prvi ovogo-dišnji javni nastup, za koji je toliko truda uložio prednjački zbor.
Nastup je održan na velikom trgu Kralja Petra, koji je bio svečano iski-čen. Nastupilo je 34 muške dece u vež-bama sa zastavicama, dalje 30 ženske dece u ritmički vežbi i skupini »Krasna zemljo, Istro mila«. Lepo su izveli za-jedničku vežbu 24 muškog i ženskog naraštaj a, zatim 6 članica ritmiSke vežbe za Prag i 24 člana vežbe za Prag. Posle otvorenja doma, a nakon 6 meseca treniranja, nastupili su po prvi put i na spravama članovi, te muški i ženski naraštaj. Sve su vežbe bile vrlo dobro uvežbane i izvedene. Vežbe je pra-tiia sokolska glazba našeg društva, koju sačinjavaju sami vežbači te dok su oni nastupili, njihove vežbe je na gla-soviru pratio g. Ivo Druker, koji je svojom dobrotom i naklonošču prema našem društvu dnevno marljivo podu-čavao glazbare, dok je izvežbao sve pratnje vežba.
Program je trajao čitava dva sata i bio je dobro sastavljen, tesusvi gle-daoci pazljivo pratili i zahvalili svim našim vrednim vežbačima iskrenim pljeskanjem.
Javnom nastupu je prisustvovao i podban Savske banovine g. dr. Hadži sa gospodom, koji su se nalazili u Rabu na odmoru.
Najviše nas je pak obradovalo učešče od 500—600 seljaka sa sela otoka Raba, koji su učestvovali kao još nikada do sada, te su pažljivo i do kraja pratili tačno izvadanje vežba i zadovoljni vratili se svojim kučama. — Zadovoljni smo što smo uspeli da
II
ublažimo stari antagonizam, koji ovde vlada izmedu grada i sela, te nam taj uspeh daje nade, da če se to zlo potpuno ovakvim radom izlečiti. Kod to-likog učešea dalekog seljaka ne razumemo postupak mnogih naših članova, »gospode«, koji su pretpostavili popo-dnevni počinaik mesto da gledaju svoju om'adinu gde bere plodove svog mar-ljivog rada u sokolani. Upoznali smo one, koji se mnogo puta isprsuju kao najsvesniji Sokoli, da su baš oni, kao več više puta tako i ovog puta zatajili i time pokazali nesklad njihovih reči sa delima.
Smatramo da je prva i najsvetija dužnost svakog člana da učestvuje priredbama svoga društva. Dobro bi zato bilo da se na sednici povede razgovor o tim članovima, jer što oni znače za društvo, ako se samo kite sokolskim imenom i sokolskom značkom!
Materijalni nas je uspeh zadovo-Ijio preko očekivanja, te kao što je i pravo, prihod ovog javnog nastupa ide u fond za pomoč vežbačima koji če učestvovati sletu u Pragu.
Divirno se jakoj svesti i ustrajno-sti naših mladih vežbača, koje čemo za Duhove imati ponovno priliku da ih gledamo, gde če nastupiti u večer u Sokolani. kojem če prisustvovati do 500 članova Jadranske Straže iz Zagreba, koji clolaze tog dana u Rab na izlet
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA.
Naš Soko priredio je dne 1 maja t. g. svečanu komemoraciju Zrinjskog i Frankopana, na koju je rodoljubno pu-eanstvo Baške pohrlilo u velikom broju.
Br. prosvetar održao je iserpivo predavanje o Zrinsko-Frankopanskom pokretu, osvetlivši ga sa svih strana, što je publika saslušala sa zanimanjem. Naraštajka Vera Naračič pročitala je jedan od najpotresnijih odlomaka Ku-mičičeve »Urote«.
Prisutno opčinstvo osobito je bilo ganuto slikom u jednom činu »Naši mučenici«, koju je izvela naša mlada glumačka sekcija.
Medu tačkama svirala je sokolska glazba. Priredba je završila sokolskim vežbama, ostavivši na prisutne dubok dpjam, — Ć. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAKAR.
U petak 29 aprihi o. g, naš Soko priredio je spomen-veče, na kojemu je komemorirana smrt narodnih mučenika Petra Zrinjskoga i Frana K. Frankopana. >
Komemoraciju je otvorio prigod-nim, vrlo uspelim govorom br. Horvat, koji je kratkim črtama, a ipak dovoljno iserpno prikazao delovanje plemičskih porodica Zrinjskih i Frankopana te tragičnu pogibiju poslednjih ogranaka ovili porodica.
Iz-a proslave lepo je delklamovao naraštajac Frkovič Harambašičevc »Mučenike«, a naraštajka Mičuda »Na Ozlju gradu« od Augusta Šenoe.
Komemoracija je završena odlično izvedenim igrokazom Lj. Krajačiča: »Pogibija P. Zrinjskog i F. K. Frankopana«.
Naši mali glumci potpuno su shva-tili, dobro proučili i vrlo dobro interpretirali lica koja su prikazivali
Posetilaca je na ovoj komemoraciji bilo vrlo malo, iako se bakarski patriciji ponose svojim starim Franko-panskim gradom, koji je još živi sve-dok da je istorija grada Bakra povezana sudbinom slave porodice Frankopana.
Šta čemo, vremena se menjaju...
St. I.
SOKOLSKO DRUŠVO ALEKSANDROVO (NA KRKU)
Dne 24 aprila proslavilo je društvo na vrlo svečan način lOOgod. ro-denja dr. Miroslava Tyrša. Da proslava bude što svečanija i dostojnija ve-likog osnivača Sokolstva, došlo je i bratsko društvo Krk da nam uveliča proslavu. Obadva društva obrazovala su povorku i s glazbom na čelu kre-nula je kroz glavne ulice mesta, a zatim je povorka krenula u Sokolski dom, gde je održano predavanje o Tyršu. Predavanje je salušano u naj-večoj tišini, a na svršetku svi su gromko kliknuli »Slava mu!« Bilo je prisutnih i dosta lica iz vansokolskih redova.
Naveče priredena je svečana akademija, koja je započela sa našom i češkoslovaSkom himnom.
Akademija je bila ispunjena vrlo lepim vežbama: vežba članica »Turkinj ice«, pa skupinske vežbe članova te »Kuhari« vežba muškog podmladka, koje sve su, kao i ostale, bile vrlo lepo i skladno izvedene.
Vežbači su uložili mnogo truda, te nam lepo pokazuju da če i oni iči stopama svoga neumrloga učitelja Tvrša,
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK
U zajednici s Jugoslovenskom ma-ticom, Sokolsko društvo priredilo je dana 1 maja o. g. svečanu komemoraciju na uspomenu 261 obletnice po-gibije narodnih mučenika Petra Zrinjskoga i Krsta Frankopana.
Nekoliko dana pre 30 travnja društvo je izdalo proglas na opčinstvo,
Ml
pozivajuči ga, da pomenutog dana pri-sustvuje svečanim zadušnicama.
Dana 1 maja u 9 sati jutrom odr-žane su zadušnice na staroslovcnskom jeziku u bazilici Sv. Jakova. Zadušni-cama je prisustovala uprava župe, So-kolskog društva i Jugoslovenske mati-cc, pretstavnici vlasti te velik broj gradanstva.
U 11 sati održano je u Gradskom kazalištu svečano pomen-slovo, koje su držali u ime Sokolskog društva brat prof. Josip Batinica, a u ime Jugoslovenske matice pretsednik brat prof. Grškovič Jerko. Kazalište je bilo dup-kom puno rodoljubivog gradanstva.
U 12 sati u gradskom perivoju vredna sokolska glazba izvela je vrlo birani koncerat, te je i ovom prigodo m zaslužila svaku pohvalu i priznanje.
Ž.upa Tuxla
OKRUŽNI PREDNJAČKI TEČAJEVI ZA SOKOSLKE ČETE
Razvijanje Sokolstva po selima sve više napreduje, kako u drugim tako i u našoj župi i sve više se osni-vaju nove čete. Danas broji naša žu-pa 41 sokolsku četu. Ovaj broj je po-stignut za relativno kratko vreme. Broj četa sc povečava, dok broj sposobnih prednjaka, koji bi trebali pre-uzeti sokolski uzgoj po četama, ostaje isti. Česti su slučajevi, da u selu nema lica, koje bi moglo prcuzeti teh-ničko vodstvo u četi. Zato je preko potrebno izobraziti kadar sokolskih prednjaka po četama. Radeči u tom smislu, načelništvo župe je lanjske godine za vreme školskih ferija odr-žalo prednjački tečaj za učitelje. Ovim učiteljima pruženo je na tečaju naj-potrebnije znanje, koje bi oni trebali posle upotrebiti za osnivanje sokolskih četa i tehničko vodstvo več po-stoječih sokolskih četa. O rezultatu ovog tečaja svedoči nam. što su u mnogim selima ovi učitelji - tečajci osnovali četu ili več postoječu teh-nički podigli.
Dalje je načelništvo župe došlo do uverenja, da je za pravilan razvoj Sokolstva na selu potrebno što više samih seljaka izobraziti tchnički, kako bi oni sami mogli pravilno voditi svoje čete. Da dobijemo što više prednjaka seljaka načelništvo župe održaio je uz pomoč matičnih društava tri prednjačka tečaja za seljakc i to: u Kreki 8-dnevni od 21—28 febru-ara, u Bijcljini 10-dnevni od 14—24 marta i u Tesliču 8-dnevni od 30 III do 6 IV pod vodstvom i tehničkom organizacijom br. Hodovskog Vladi-mira, člana načclništva župe, U sva tri tečaja bilo je ukupno 51 tečajac. Od svih četa župe Tuzla poslale su u tečajeve 27 četa makar jednog svog člana. Nisu poslale nikog u ni jedan od tih tri tečaja 14 četa. Neke od ovih četa bile su tada još u osnivanju. Na-damo se da če do održanja sledečih ovakovih tečajeva i ove čete shvatiti pravu vrednost istih.
Išlo se za tim, da tečajci nauče dobro redovne vežbe, što im je naj-potrebnije za vodenje, terminologiju prostih vežbi, naučili su proste vežbe za slet u Pragu, pruženo im je osnov-no znanje iz sokolske ideje, organizacije, higijene i prve pomoči, a naročita je pažnja posvečena da praktično nauče pravilno voditi redovne vežbač-ke časove.
Svi tečajci su pokazali mnogo volje i razumevanja za prednjački poziv, a na tečaju im je pruženo toliko znanja, koliko se moglo za to kratko vreme, iako je nastava trajala dnevno po 9 sati.
S održavanjem ovakovih tečajeva če se nastaviti, a po mogučnosti odr-žati i produžni, u koji če se primati oni, koji su bili na ovim tečajevima.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
Uspomenu na tragičnu pogibiju narodnih junaka Petra Zrinjskog i Frana Krste Frankopana proslavilo je varaždinsko Sokolsko društvo k* c uvek tako i ove godine svečano.
Doduše ovoga puta nije priredena večernja akademija, ali je jedna četa članova u odorama uz delegate župe i društvenu muziku prisustvovala 30 I\ zadušnicama, a zatim je u sokolan održana komemoracija.
Sokolana bila je lepo dekorirans slikama i zelenilom. Komemoracija za počela je Zrinjsko-Frankopanskpm ko račnicom, koju je pod ravnanjem brata Špehlika otsvirala društvena glazba. Brat Rubinič održao je zanimivo spo-men-slovo, u kome je potertao i dužnost današnje omladinc da se ugleda u uzor junake Zrinjskog i Frankopana
i	sledi njihov rad, jer Sokolstvo ima još velikih zadataka u oslobodenoj i ujedinjenoj Otadžbini.
Članica državne opere u Brnu, gdi-ca Jelena Bartakova, otpevala je savr-šeno Hatzeovu pesmu »Majci« i Zaj čevu »Ruža i slavuj« — Naša velika umetnica, pevačica praške opere, gda Gabrijela Horvat-Perko, roden n Varaždinka, otpevala je takoder dve P':-sme i te od Berse »Seh duš dan« i Zajčevu »Domovini i ljubavi«. Prekrasno pevanje naše umetnice odušo
Naručiie ih odmah kod Jugoslovenske sokolske malice, Ljubljana,
Narodni dom uz cenu Din 15’— po kom.
vilo je slušatelje te su obe pevačice na-gradene burnim odobravanjem''i cve čem, a starešina društva brat Novako vic je još i naročito zahvalio velikoj umetnici na susretljivosti. Kapelnik vojne muzike, brat Stech, pratio je obe umetnicc kao uvek diskretno i odlično.
Naraštajka Badanjek iz Čakovca vrlo je lepo deklamovala prigodnu pesmu, nakon čega je pevački zbor »Vi jenca«, koji se rado odaziva svakoj patriotskoj priredbi, otpevao uz prat-nju orkestra vojne muzike, a pod ravnanjem svog požrtvovnog zborovode, g. Marijana Persolija, Zajčevu pesmu »U boj!«
Ovu uspelu akademiju varaždin skog Sokola posetili su pretstavnici gradanskih i vojnih vlasti te broj no gradanstvo.
JAVNA VEŽBA U MACINCU.
Vrlo agilna četa u Macincu (Me-dimurje) priredilo je 5 maja o. g. svoju prvu ovogodišnju javnu vežbu, ш; kojoj su sudelovala okolišna društva i čete te izaslanici župe, brača Starc, dr. Milčetič i Zima. Sve su vežbe izvedene dobro pa je trud čete naplačen
i	posetom i moralnim uspehom. U raznim vežbama i na spravama nastupilo je 307 vežbača raznih kategorija, što je vrlo lep broj za nastup čete. Vežbu su otvorila muška deca čete Macinec (20) vežbom sa zastavicama pa ženski deca Macinec (24) sa venčičima. Sledi muški naraštaj iz Čakovca, Macinca, Središča ob Dravi i Murskog Središča (38) sa prostim vežbama. Zatim nara-štajke iz Čakovca (12), muška deca iz Nedelišča (22) vežbe s puškama, žen ska deca iz Nedelišča (16) s vencima, članovi četa Nedelišče i Macinec (36) sa prve dve praške vežbe, muška deca Čakovcc i Gornji Mihaljevec (30) žup-ske proste vežbe, ženska deca Čakovcc
i	Gor. Mihaljevec (26) župske proste vežbe, članovi čete Nedelišče (20) sn
3.	i 4. praškom vežbom, članovi Čakovcc, Mur. Središče ob Dravi (24) sn 3 članske praške vežbe, članice Čakovec, Macinec i Gor. Mihaljevec (33) sa tri praške vežbe te vrste iz Čakovca, Murskog Središča i Središča _ ob Dravi (16) na ručama, preči i karika-ma.
Naročito je prisutne obradovalo sudelovanje bratskog društva iz Središča ob Dravi, s kojim sva obližnja društva stoje u najtešnjoj vezi.
Župa Vel. Bećkereic
SOKOLSKO DRUŠTVO ULJMA.
Sokolsko društvo Uljma priredilo je na 1 maja o. god. vrlo uspelu akademiju sa sledečim programom: 1) Pre-
dđvanje: »Ideja Sokolstva i svesokol-ski sletovi« — prosvetar društva br. Milan Barački. 2) Ritmička igra: »Čer-S»o moja«— ženski podmladak. 3) Dve proste vežbe V. Bečkerek 1932 — mu-ški podmladak. 4) Dve proste vežbe V. Bečkerek 1932 — muški naraštaj. 5) Tri proste vežbe V. Bečkerek 1932
— ženski naraštaj. '6) Tri proste vežbe V. Bečkerek 1932 — članovi. 7) Tri proste vežbe praške 1932 — članice. 8) »Sedmica« od Muviča i Jankoviča
— članovi. 9) »Hasanaginica<<, dramska slika u 1 činu od A, Šantiča.
Gimnastički program akademije je vrlo lepo izveden, a naročito »Sedmi-ca« i vežbe na razboju, koje- su izveli članovi. »Hasanaginiea« je odlično odigrana, na vrlo veliko zadovoljstvo publike. Sva lica su precizno i s velikim osečajem odigrala svoje uloge, a naročito je mnogo tome doprinela i garderoba, koja je pozajmljcna od Sokol-skog društva V. Bečkerek.
Vredno je napomenuti i pohvaliti agilan rad brata načelnika, načelnice i njihovih zamenika, jer je Sokolsko društvo Uljma u toku svoje dve godi-ne života pokazalo neverovatne uspehe na tehničkom polju rada. Vežbača svih kategorija muških i ženskih ima blizu 200, ali oseea se velika potreba u pro-storijama i gimnastičkim spravama. Prosvetni rad također napreduje lepo
i	ide svojim tokom, a naročito u nago-Vorima pred vrstom, koji se redovno održavaju.
Takoder je vredno pohvaliti g. Mi-lutina Prediča i brata mu, učiteljske
pripravnike, Zorana Bradaša i brata mu, učitelje i Braču Kanački, koji ne žaleči truda redovno dolaze iz Vršca i besplatno sviraju društvu na njenim priredbama.
Publike na akademiji bilo je preko 350. Zapažen je lep broj stranaca, medu kojima je bio i brat Vaclav Mar-tinek, zam. župskog načelnika i načelnik okružja Vršac.
Moralan a i materijalan uspeh akademije je odličan.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB IV
—	TRNJE
Ovo društvo održalo je 30 aprila svoju drtigu javnu priredbu u spomen tragične smrti naših narodnih mučenika. Pre tehničkog programa govorio je starešina društva brat Hinko Na-gler o pogibiji Zrinjskog i Frankopana, naglasivši kod toga njihovo rodbinsko sredstvo s dinastijom Nemaniča i rođaka im Vuka i Jovana Brankoviča. Svoje uspelo predavanje za-vršio je br. starešina time, da je pri-kazao naše narodne mučenike, u kojima je tekla mešana bratska srpska
i	hrvatska krv, kao prvoborce za ju-goslovenske ideale, koje danas ostva-rujerno.
Nakon toga izveden je tehnički program. Nastupili su članovi, članice, muški i ženski naraštaj. Prikazane su sve četiri praške proste vežbe, zatim župske proste vežbe, te Janko-
vičev »Dalmatinski šajkaš« i »Osmi-ca«. Na kozliču su nastupili naraštajci, a na ručama članovi.
Sve proste vežbe i vežbe na spravama izvedene su u punoj disciplini, precizno i složno. Naročito treba is-taknuti vanrednu tehničku spremu članica kod »Osmice«. Ova tačka, na-dasve teška i osobito lepo kompono-vana, prikazala je brata M. Jankoviča u punoj njegovoj spremi razumevanja ritmike i gimnastike. Največi mar i trud uložili su sestra Zorka i brat Milan Jankovič. Celokupno vež-bačko članstvo pokazalo je, da je na najboljem putu.
Vežbe je spremno i marljivo pratik na glasoviru sestra Stojanka Jakšič.
Priredba je u svakom pogledu potpuno uspela.
SOKOLSKO DRUŠTVO SAMOBOR
Na dan smrti naših narodnih mučenika Zrinjskog i Frankopana 30 travnja dalo je Sokolsko društvo ot-služiti u ovdašnjoj crkvi Sv. Anastazije svečanu žalobnu misu u njihovu spomen. Žalobnoj službi prisustvovala je brojna delegacija Sokola u odora-ma, zatim vlasti, škole, delegati ostalih udruženja i gradanstvo.
Istoga dapa uvečer priredena je u dvorani hotela »Lavice« svečana sokolska akademija. Program bio je veoma obilan i naročito zanimiv. Aka-demiju otvorio je brat starosta ing. Milan Švarič, koji je u jednom predavanju plastično izneo rad Zrinjskog
i	Frankopana, istaknuvši njihove ju-goslovenske težnje, njihove ideje i konačno njihovu tragičnu pogibiju.
Tokom programa održala je društvena načelnica sestra Katja Matijevič kratko predavanje »O novijim smerovima u ženskoj gimnastici«. Pri-sutni su s naročitim interesom pratili njeno izlaganje. Sestra Matijevič do-kumentovala je svoje izvode jednom ritmičko-plastičkom igrom, koju je iz-velo 6 naraštajki. Vežba se toliko svi-dela, da je nakon dugog odobravanja morala biti ponovljena. Muziku je komponovao brat Milan Katič, koji je i sam na glasoviru pratio. Kategorije muške i ženske dece nastupile su u župskim vežbama. Muški i ženski naraštaj izveo je praške vežbe. Članovi također odvežbali su praške. Na spravama nastupili su članovi na niškim ručama, i muški naraštaj na kozliču. Sestra Filipčič pročitala je ulo-mak iz »Zrinjsko Frankopanske uro-te«. Društveni pevački zbor otpevao je pesmu »Poleti sivi sokole«.
Samoborsko Sokolsko društvo vidno napreduje. Broj vežbača danomice raste i po lome se vidi, da je Sokolstvo u ovom kraju uhvatilo korena i da ima tehnički i idejno dobro vodstvo.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Dana 30 aprila o. g. imalo je Sokolsko društvo u Sisku svečanu priredbu na uspomenu smrti naših mučenika Zrinjskog i Frankopana. Prigodno predavanje održao je brat N. Bačič,
profesor, u kojemu je izložio sve zasluge naših mučenika za naš narod, njihove borbe protiv Beča i njihovu junačku smrt. Učenici osnovne škole izveli su sledeče tačke: Lj. Krajačič: Pogibija Zrinjskog i Frankopana (igro-kaz u 2 čina); Kumičič: Ulomak iz oproštaja Zrinjskog i Frankopana u tamnici; Mitrovič: Pred moštima Zrinjskog i Frankopana; J. Rukavina: Slava Zrinjskom i Frankopanu. Predavanje kao i sve tačke programa ostavile su na prisutno članstvo i goste veoma prijatan utisak.
SOKOLSKO DRUŠTVO GLINA
Na dan Zrinjsko - Franikopanski, 30 aprila o. g., Sokolsko društvo u Glini na svečan i doličan način spo-menulo se velikih narodnih boraca i junaka Petra Zrinjskog i Frana Krste Frankopana. Komemoracija, koja je održana u privremenim društvenim prostorijama hotela«»Kasine«, bila jc otvorena s deklamacijom prigodne pesme, a iza toga je brat prosvetar ukratko razjasnio i opisao žalosne i sudbonosne tadanje prilike našeg ju-g. slovenskog r.aroda. Naglasio je na koncu, da nas tragedija Zrinjskog i Frankopana uči, da nam je največa dužnost, koju traže od nas tolike žrtve celog jugoslovenskog naroda, čuvanje narodnog jedinstva. Proslava je nastavljena sa daljnim deklamacijama i zbornim pevanjem. Komemoraciji prisustvovalo je uz članstvo i mnogo drugih gradana tako da je dvorana bila puna.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTRERŠTINA
Branko PaliičZaareb’Kraliice Mafiie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb jfc Telefon interurban 26-77
C
lzradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike 1' prospekte. — Cijene vrlo ИВШМННМММ umjerene, a za točnu i solidna izradbu jamčim.
тфсШпф
KUIABHIAffDEII
ИЦВ ЦАМД-РАЈМДИИОУАЈ Ђ
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-48
Delo solidno — cene zmerne
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesttlS
Strokovna izvrSitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Trgovina sokolskih potrebščin in krojaški salon S
Grga Horvatek j
Dobavitelj Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
ZAGREB :
S FRANKOPANSKA ULICA 9
Izdelujem vse vrste predpisane sokolske svečane in telo-■ vadne kroje, za vse oddelke moškega in ženskega članstva.
* Prodajam vse sokolske potrebščine po zelo nizkih cenah.
* Blago pošiljam po povzetju. — Naročila zunanjih društev
se takoj odpošljejo.
preporučamo Ivrike, koje oglašuju u »Sokolskom Glasniku«!
Radi svetovne krize zelo znizane cene!
RADIJOMANACIJSKO TERMALNO KOPALIŠČE
37»c DOLENJSKE TOPLICE 37»c
ozdravi sigurno reumatizem, išians, ženske bolezni i. t. d. Hrana (zajutrk, kosilo, večerja), kopel j in stanovanje v kopališkem domu vse skupaj Din 50'— Sezona od 1. maja do 1. oktobra
Postaja: Straža-Toplice. — Zahtevajte prospekte!
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naalov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
•vinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkove pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseli vrst
TVORNICA GIANASTIČIĆJU SPRAVA
Ј.ОШЕА
ВШСЛ
NA DOL
QSNQVANa G. idei
IZRAOVJG OPftEAE VEŽBAONA 1 LETNA VEŽ BALISTA,
SOKOLSKE VEŽBA& SPRAVf SPfWE ZA DECV/IAW ATLETIH I SPO&T
0
Znake dobavlfa
za sokol, zlete, slavnosti, društva, športne klube itd. najhitreje in najceneje po lastnih ali' pa vposlanih načrtih s’ikane ali plastične—tvrdka
VILEM PEČINA, Turnov, ČSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in J S M v Ljubljani
Na vsesokolski zlet
V	Prago morate v svečanem kroju. Tega Vam izdela solidno po meri in zelo poceni tovarna oblek
Stermecki, Celje, št.44
Dobro češko in domačo blago, rdeča tkanina za srajce, platno za naraščajske hlače, telovadne triko hlače in maje, telovadni čevlji, sokolske kape, pasovi, ovratniki, znaki in vse druge potrebščine po zelo nizkih cenah.
Društva zahtevajte ponudbe s ceniki in vzorci!
Širite sokoisku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokoisku knjižnicu
I. sveska:	E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno	delo.
III.	n	Dr. Miroslav Tyršs Naš zada tak, smer	i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražert.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih ieženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sioven.	tekst)
VIII. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Br. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŽJugoslovenska Sokolska tatica
£j ubij cina, ^Narodni dom ‘Geelfon 25-43 / čRačun voštanske štedionice JCjubljana 13.831
! ^!linn|||ini||||iiii|t||mi||||iii|||||iiii||||iiii||||iiii|!||iii!||||iiM||||iiii||||iMi!!||iiii||||iHi|||!iiii|||inii||||Mn!|||Miii|||iiii|||iini||||ini||||MiH||iiiii||||iiii|||iiiiii||iiiii||!iini||||iiii||||iM||i>
Vse
ČESAR Sl ŽELITE
ix strokovne liierature
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ Iz leposlovja, xnanos1i
In umeinosti vse& panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
d o i / e
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
v Učiteljski knjigarni
TELEFON 33-97 CfuMfana TELEFON 33-97 Frančiškanska ulica 6
^lliiiiillliiMilllimlllliiiiillliiiilllliiiilllliiiiillliiiiillliiiilllliiiilllliiiiillliiiiillliiiiillliiiiillliiiiillliiiilllliiHillliiiiillliiiilllliiiiillliiiiillliiiilllliiiilllliiiilllliiiiillliiiilllliiiiillliiiiillliiiiil^
Izdale Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sljepan Celar © Ureduje Redakcijski odsek Tiska Učileijska liskama (predstavnik Franci Štrukelj); svi u Ljubljani
Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva