Pcšlarina piaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
CIASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Solcolslca prosveta"
LjMbijailćij,	Izlazi	svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ga|pg|j	Ood	IV
2tt.	i\	1033	“lica	6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u	В	I*	O	f	1	7
svečanim
žiti upra' krajinski tražilo za sve potai
«Ж;1
XX skupščina Međunarodnog gimnastičkog
saveza u Lozani
Važni zakijučci I promene na gimnasličkom polju. — Sloven - Soko prelsednik Unije
— Poziv za zajednički rad
Kako^ smo več javili u zadnjem broju našega lista, održavala se je u Lozani, krasnom mestu na obali Že-nevskog Jezera, u mestu nebrojenih medunarodnih konferencija i diplomatskih razgovora, skupština Medunarod-pog gimnastičkog saveza (Federation Internationale de gymnastique) i to 11 j 12 o. m. Na pienarnim sednicama, koje su se održavale u Olimpijskom muzeju u parku »Mon Repos«, uče-
u Medunarodni gimnastički savez, iznosi 200 franc, franaka.
U 11 sati pre podne otišli su svi delegati u krasnu, moderno uredenu zgradu učiteljske škole, gde se je da-vao film, koji je prikazivao švajcarski savezni slet u Aarau, koji se je vršio prošle godine prigodom 100 godišnjice saveza. Na tom je sletu nastupilo kod prostih vežaba 16.000 vežbača. Iza da-vanja ovog filma priredena je u dvo-
šiti pitanje žena u Medunarodnom gimnastičkom savezu moraju se naj-pre pridobiti ženske telovežbačke organizacije, koje u nekojim državama rade samostalno, da stupe u Medunarodni gimnastički savez, čija če pravila trebati u tom smislu izmeniti. Do tada se iznimno dozvoljava, da poradi na tome da pridobije ženske vrste za nastup na medunarodnom takmičenju u Budimpešti, koje bi se vršilo pod
Učesnici skupštine Medunarodnog gimnastičkog saveza, održavane dne 11 i 12 o. m. u Lozani
st.'ova!' su delegati iz deset država i tBelgije, Češkoslovačke, Francuske, Nizozemske, Italije, Jugoslavije, Luksemburga, Madžarske, Poljske i Švaj-carske. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije zastupali su II zamenik starešine br. Dura Paunkovič i savezni pod-načelnik br. Josip Jeras. Bratska ČOS odaslala je na skupštinu člana pretsed-ništva ČOS br. Milera i podnačelnika br. dra Klingera; poljsko Sokolstvo zastupali su starosta br. Zamojski i načelnica s. Jadviga Zamojska. Medu ostalim delegatima bili su samo poznati radenici na telesno-uzgojnom polju u njihovim državama. Skupštini je pretsedao i.vodio je br. Adam Zamojski, potpretsednik Unije i vršilae duž-nosti pretsednika.
Pre podne prvoga dana bilo je namenjeno pozdravima i počasti prvog pretsednika Medunarodnog gimnastičkog saveza Cuperusa (Kiperis) i nje-govog naslednika Cazalet - a (Kazale) koji je ovc godine umro, te potpretsed-nika pok. brata dra Šajnera, U ime operne i čitavog stanovništva Lozane po-zdravio je zbor lepim rečima g. GaiU lard (Gajar), koji jc napomenuo da je •Švajcarska zemlja, u kojoj je najsta-rija gimnastička unija, koja je: prošle godine slavila svoju 100 godišnjicu op-stanka. U ime otsutnog barona g. Blo-naja (Blonav), potpretsednika Medunarodnog olimpijskog odbora, govorio je g. Berdez. Velikog, zaslužnog pokojnika Kazale-a setili su se u svojim govorinia br. Zamojski, za Francuski telovežbački savez njegov pretsednik g. Godje (Gaudier), za Belgijski gimnastički savez g. Goble d’Alviella. Nato se je prih vatilo radni program skupštine i overilo sc punomočija delegata. Blagajnički izveštaj podneo je ji blaga'
dosadanji blagajnik g. Hugrenin (Iger-nen), koji je bio prihvačen, a na to su predani blagajnički poslovi novom blagajniku br. Mileru. Godišnja članarina giinnastičkih saveza, koji su učlanjeni
rani spomenute zgrade zakuska, koju je priredila Švajcarska gimnastička unija.
Posle podne u 3 sata održavala se je sednica tehničkog odbora Medunarodnog gimnastičkog saveza, ostali pak delegati, koji nisu učestvovali na ovoj sednici. poduzeli su izlete u okolicu Lozane. Sednica tehničkog odbora trajala je do 8 sati na večer. Izradilo se je program za naredno medunarodno gimnastičko takmičenje, koje če se vršiti u Budimpešti od 18 do 21 maja 1934 godine. Takmi čiče se u prostoj vežbi (obaveznoj i slobodnoj), u oba-veznim i slobodnim vežbama na preči, razboju, konju u šir s hvataljkama, krugovima i skoku preko konja uzduž, te u bacanju kugle 7’25 kg oberučno, trčanju na 100 metara i u skoku s pa-licom. Odredene su smernice za tak-mičarski red i za pravilnik tehničkog odbora Medunarodnog gimnastičkog saveza, koji treba da sastavi ekseku-tiva TO na osnovi prihvačenih predloga. Kod vežaba za medunarodno takmičenje u Budimpešti, koje jc sastavio Madžarski gimnastički savez, bile su izvršene nckoje korekture. Čitav program takmičenja s vežbama biče u naj-krače vreme razaslan pojedinim gim-nastičkim savezima. Takoder i o su-denju na spravama i atletskim grana-ma doneti se zaključci, koji treba da onemoguče kod nerednih medunarod-nih takmičenja nesporazume i nepri-jatne incidente. Prvenstvo sveta u tc-lovežbi može da osvoji vrsta, koja jc osvojila u svim granama najviše to-čaka, te pojedinci na preči, razboju, konju u šir s hvataljkama. krugovima, konju u dužinu.
Sestra Jadviga Zamojska izvestila je o dosadanjem radu na sastavu ženske tehničke komisije u okviru Medunarodnog gimnastičkog saveza. Pove-reno joj je da stupi u pregovore sa ženskim telovežbačkim organizacijama pojedinih naroda. Da bi se moglo re- |
pokroviteljstvom Medunarodnog gimnastičkog saveza. Tamo bi takoder tre-bao da se održi i sastanak pretstavnica ženskih gimnastičkih saveza pojedinih država za sastav ženske tehničke komisije. — Tok sednicc, koju je vrlo spretno vodio pretsednik g. Huguenin (Igenen) pokazao je, kako je neop-hodno bilo potrebno ustanovljenje tehničkog odbora Medunarodnog gimnastičkog saveza, koji je stvoren tek prošle godine prigodom praškog sve-sokolskog slcta. Na večer u 9 sati pokazalo se je u vežbaonici »Collegc scienifique« nekoje kretnje pojedinih vežaba, te sc je tom prilikom izvršilo nekoliko korektura.
Drugi dan skupštine, koju je vodio na zamolbu br. Zamojskoga g. Igenen. bio jc na dnevnom retin izveštaj pretsednika TO, koji je bio prihvačen odobravanjem. — Za delegata Medunarodnog gimnastičkog saveza na olim-pijskom kongresu u Beču dne 11, 12 i 13 juna odreden je g. Igenen.
Kod izbora bio je izabran za pretsednika Medunarodnog gimnastičkog saveza br. Adarn Zamojski i to sa 6 glasova proti 4, koji su pali za Goblet d’Alviella, koji je postao prvim pot-pretsednikom. Za II potpreitsednika izabran je Marco de Capelli (Marko de Kapeli), Italijan. Tako je po prvi put došao na čelo Medunarodnog gimnastičkog saveza Sloven-Sokol, cime je dano veliko priznanje sokolskoj organizaciji. Na Sokolstvu jc, da dode njegov prestiž u punoj meri do izražaja u medunarodnom telovežbačkom svetu.
Po svršetku skupštine bio jc pri-reden za delegate i uzvanike banket u jednom od najlepših hotela Lozane. Banket je priredila opčina Lozana i kanton Vod. Izrečenih je bilo više nazdravica, u kojima se je pozivalo narode na složan rad takoder i na telovežbačkom uzgojnom polju.
Sletski plakat za pokrajinski slet u Ljubljani (I nagrada rad br. I. Miklavca iz Ljubljane)
Vrvi pokra/inski slei Savezu SKJ u Ljubljani 1933
Sednica šireg saveznog TO za priredbu pokrajlnskog slela u Ljubljani 1933
U subotu dne 8 aprila t. g. održana je sednica uz veliko učešče članova i članica. Zastupane su bile sve župc za koje je slet obvezan, te župa Sušak-Rijeka, koja želi dobrovoljno učestvo-vati na ovom sletu i to u večem broju. Sednicu je otvorio savezni podnačelnik brat Jeras, te ju je vodio do dolaska saveznog načelnika brata Ambrožiča, koji se je tog dana vratio iz Beograda.
Na sednici se je najpre govorilo o tome da se utvrdi broj vežbačeg članstva i naraštaja po zadnjim statistič-kim podacima, nadalje govorilo se je
0 obilasku članova saveznog TO po župama zbog pregleda vežaba i zbog priprava za slet, o prvom nastupu sokolske omladine na pokrajinskom slc-tu, o medusletskim takmičenjima i o kontroli i legitimacijama, koje se namerava izdati članovima, članicama i naraštaju za nastupe u prostim vežbama, koji če imati u tu svrhu besplatnu vožnju od polazne stanice do Ljubljane i natrag. Raspravljalo se je takoder
1 o formiranju povorke, naraštajske kao i članske, nadalje o učestvovanju članstva u kroju na tom sletu, koje bi trebalo da bude naročito mnogobrojno pogotovo sa strane župa za koje je obavezan pokrajinski slet.
Za sokolske čete se jc predlagalo da se prihvati kroj, koji je uvela Sokolska župa Maribor t. j. tamne hlače s trobojnim pasom, ervena košulja i . Taj bi kroj bio veoma jevtin, te se slagao kod zajedničkih nastupa sa krojem.
Na toj sednici moglo sc jc zapa-upravo ogromno zanimanje za po-slćt. Članstvo je vrlo često za informacije i zanimalo se za potankosti sleta. Načelništvo i TO moči če na osnovi primljcnih podata-ka, izjava i želja, da stvore sada definitivne zaključke za taj slet.
Iz prispelih prijava može se zaključiti, da če učestvovanje takmičara i takmičarki na medusletskim takmi-
čenjima biti veliko t. j. 1858. Vrlo je utešna pojava da su sada zastupnici pogotovo nekih župa prijavili za proste vežbe veči broj vežbača nego ranijo tako, da je sada ukupni porast znatan i može sc očekivati da če se postignuti za nastup u prostim vežbama onaj broj članstva, koji bi odgo-varao opsegu i cilju priredbe.
Društva treba da se staraju za to da bude njihovo članstvo zastupano na ovom sletu u velikom broju, a takoder i u svečanom kroju.
Prilično je po društvima imučnije brače, koji bi mogli vrlo lako da nabave svečani kroj, a mogli bi pri tom da potpomognu i ostalu braču kod na-bavke svečanog kroja. Dovoljno je takoder brače, koji imaju sokolski kroj, pak su u tom pogledu premalo svesni svojih sokolskih dužnosti i ne nastu-paju u kroju.
Bračo, budite svesni svojih dužnosti u svakom pogledu!
Čitavih 10 nedelja deli nas još od slcta. Pripravljajte se za slet!
Sietska plaketa (Rad kipara A. Dolinara iz Beograda)
✓LoVEN/Ko
^/oKoL/TKO
■ ' ■
Sletski plakat za pokrajinski slet u Ljubljani (II nagrada — rad inž. arh. D. Sarajnika i grafičara E. Gorjupa iz Ljubljane)
Organizovani edgoj za apsiinen-ci}t2 u Шб
Na prediog Prosvetno«* zbora COS proširuje sc prosvetni i uzgojni sokol-ski rad još i time, što se organizuje i vaspitanje članstva za apstinenciju. — Starešinstvo ČOS izdalo je na svu sokolska javnost, na članstvo i ostale pripadnike poziv, u kom poziva celokupno Sokolstvo, a naročito uprave, prednja-čke zborove i prosvetne odbore dru-štava i župa, da i ovu granu sokolskog vaspitanja srn at raju za isto toliko va-žnu kao i ostale. Dužnost spomenutih društvenih i župskih organa je ta da u prvom redu šire sokolski apstinentski pokret medu Sokolima, a onda i van sokolskih redova, po celom narodu.
Iz ovog proglasa bratske ČOS vidi sc, da je Sokolstvo pokročilo u svom smotrenom radu još za jedan veoma važan korak.
Prosvetni rad u češkoslovačkom Sokolstvu
Prosvetni zbor ČOS započeo je ovc godine prvi svojim sednicama. Zanimanje za sednicu 8 i 9 aprila o. g. bilo je veoma veliko. Zastupljcne su bile sve župe po svojim delagatima, a isto tako i pretsedništvo saveznog prosvetnog odbora. Prisutan je bio takoder i starešina ČOS brat dr. Bukovski, načelnica sestra Provaznikova i drugi. Sednicu je vodio brat savezni prosvetar Antonin Krc jči.
Veoma interesantna je statistika o prosvetnem radu ČOS, koja je obavlje-na u 1932 god. u 3170 društava i četa. Statistika izradena po bratu dr. Mrazu pokazujc svega 147.502 prosvetne priredbe i time za 6987 više nego u pro-šloj. Dalje su priredile župe 507, okruž-ja 405, te sama ČOS 44 prosvetne priredbe, dakle u celom Savezu ukupno 148.458. Zanimljivo je da je prosvetni rad medu decom i članstvom znatno napredovao, dok se javlja kod nara-štaja opadanje. Najviše je bilo govora pred vrstama u vežbaonicama t. j. 95.473, onda predavanja 13.445, a pozo-tišnih pretstava 8.978. Kod pozorišnih pretstava opaža se'opadanje, dok kod lutkarstva velik napredak. Veoma je ra-dosna pojava da društva sve više odr-žavaju društvene prosvetne škole tako da ih je bilo 1.429, ali zato je opao broj poučnih izleta i to od 7249 u 1930 god. na 5692 u prošloj godini. Župe su održale 30 redovitih i 48 vanrednih župskih prosvetnih škola sa prosečno 66 slušalaca na jednu školu. Savczne prosvetne škole pohadalo je svega 250 članova i članica, od njih više od 60% učitelja osnovnih i gradanskih škola. U proslavu stogodišnjice Tirševog ro-denja bilo je održano više od 7000 govora, skoro 4000 predavanja i 45 Tir-ševih škola, a na uspomenu Tirša sa-građeno je i otvoreno 151 letnje vežba-lište, 83 sokolska doma i 24 kupališta u 293 mesta. Mnoge ulice, trgovi, vrtovi i t. d. bili su nazvani Tirševim imenom.
Na ovom zboru održao je referat
0 programu gradanskog i moralnog od-goja brat Krejči. Program prve polo-vine godine odreden je ovako: svake godine u martu obratiče se naročito briga vaspitanju članstva s geslom: »Soko
1 opština«, u aprilu s geslom: »Soko i država«, a junu ili julu biče proslave Jana Husa. Oktobar je odreden vaspitanju pojedinca U duhu sokolskih za-ključaka VII sabora ČOS, novembar ili decembar sokolskoj porodici. O apsti-nentskom pokretu medu Sokolima refe-rirao je br. dr. Helcl, a o novoj organi-zovanoj muzičkoj komisiji govorio je brat Hartclj. Isto je tako na zboru podnet izveštaj o sokolskim zabavama. U tom pogledu bilo je zaključeno, da ne smeju sokolske zabave da služe samo kao sredstvo za prikuljanje nov-čanih sredstava, več moraju u prvom redu imati prosvetni i uzgojni karakter.
Savezni prosvetni zbor predlažio jo opet ČOS za saveznog prosvetara brata Antonina Krejčija, a za njegove za-menike b^aču Truhlarža i dr. Hrževika, te sestru tasovsku.
Savezne prednfačke škole u ČOS
Od jeseni 1925 god. kada je ČOS z a počela priedivanjem svoje 14 dnevne odnosno tronedcljne prednjačke škole završilo je te škole do Sada preko 6000 slušalaca. ČOS je izdala za sve ove škole do sada preko 6,000.000 Kč. Bez subvencija i potpora češkoslovačko Sokolstvo uzgojilo je dosta silan kadar radenika na koje se može vazda nouz-dati. Pomisli li se samo na to da je ČOS platila čitavom jednom mnoštvu puto-vanje u Prag i natrag, te pružila i stan i hranu za celo vreme kursa, gde se ra-dilo dnevno do 10 časava, onda vidimo da su bila sredstva, sakupljena od Sokolstva za sokolsku stvar, iskorištena na najefikasniji način — uvečanjem broja prednjaka i prednjačiea, koji su i češkoslovačkom Sokolstvu potrebni zbog stalnog napredovanja organizacije.
30 godišnpea. sokolskog rada br. Hoioubka u Krakovu
Poznati poljski sokolski tehnički stmčnjak i veliki* pobornik za uzajam-ni rad naročito češkoslovačkog i polj-skog Sokolstva, brat Gustav liolou-bek, proslavio je ove godine svoja 30-godišnjicu predanog sokolskog rada u krugu svoje sokolske brače krakovske velike župe. Brat G. Holoubek ne samo da vrši več tako dugi niz godina vanredno savesno svoje sokol, dužno-sti, več je on i danas načelnik krakovske velike župe. Saraduje i u saveznom načelništvu, te izdaje več cco niz godina poljski sokolski kalendar.
Primer sokolskog bralstva
»Vestnik Sokolski« donosi u svojem 13 broju uspomene na veliki znak sokolskog bratstva, drugarstva i čove-čanstva prilikom velikih smučarskih utakmica 24 marta 1914 godine u Kr-konošama. Tada su se takmičili medu ostalim smučarima i Sokoli brača Hanč i Vrba ta. Kada su utakmicc bile u pu-nom jeku, nastala je takva snežna vi-javica i vihor, da je bilo skoro nemo-guče nastaviti utakmicc. Brat Hanč, zbog strašna nevremena, zabludio je na svojem smučarskom putu, te je potpuno izgubio svaki pravac. Sam, potpuno sam i iscrpljen, ostao je u snežnoj mečavi dok ga nije našao njegov verni sokolski drug brat Vrbata. Brat Vrbata videči svog brata u život-noj opasnosti ogrne ga brzo svojom bluzom i otrči da traži pomoč od najbliže pomočne Staniče. Sve uzalud. Brat Hanč i brat Vrbata postali su žrtve velikog snežnog orkana,
Ovaj dokaz pravilnog pojmovanja sokolskog bratstva i bratske predanosti čoveka prema čoveku ostaje svetao primer, kako treba da se shva-ea u životu veliku drugarsku misao velikog sokolskog apostola Tirša. Sokolstvo ne sme samo da bude bratska organizacija na papiru, nego sve članstvo mora biti svuda i vazda povezano takvim bratskim vezama, kako su to dokazali brača Hanč i Vrbata.
Večnaja im nam j at!
Prijave za II amerlčki slel u Čškagu
Poslednji broj »Sokola Ameri-čkog«, glasila Češkoslovačkog sokolskog saveza u Amcriei, javlja, da je do sada prijavljenih za slet 957 vežbača za proste vežbe, 919 članica za proste vežbe, 478 naraštajaca, 375 naraštajki, 400 ženske i 350 muške dece. Nastupi-čc i starija brača kojih je več do danas prijavljeno 85. Za savez. uta|ymce, ko-je če se održati za vreme sleta, prijavljeno je 8 vrsta članova u višem ode-ljenju, 37 u nižem, te 30 u početničkom odeljenju; svega dakle 75 vrsta. Za prvenstvo Saveza iz redova članstva prijavilo se 12 pojedinaca, najboljih vežbača. Članice če se takmičiti u višem odeljenju 9 vrsta, u nižem 32 i početničkom 35 vrsta, svega 76 vrsta. Za prvenstvo članica prijavljeno je 8. Dalje če se vršiti i natecanja starije brače i starijih sestara, od kojih su prijavljene do sada po 4 vrste. Utakmicc naraštaja odredene su samo u jednom odeljenju, te je prijavljeno 20 muških i 15 ženskih naraštajskih vrsta, dalje za šesteroboj članova 24 vrste, za četve-roboj članica 14 vrsta, za lakoatletskc utakmicc članova 58 vrsta i t. d. Utak-mice obuhvataju i natezanje užeta, skokove u vodu i plivanje, igru odboj-ku i košikovu, te konačno i štafete vrsta.
Sabor Amerlčke obce sokolske
Kako se ovc godine održava u Či-kagu drugi češkoslovački svesokolski slet, vodstvo Američke obce sokolske u Amcriei, sazvalo jc za 21, 22 i 23 avgusta o. g. u Čikagu također i sabor svojih društava i članstva, da ovom prilikom reši sva ona pitanja, koja treba da budu rešena po najširem sokolskom forumu.
t
Sokolstvo u Rumuujskoj
U rumunjskom gradu Nadlak gde je izmedu 15.000 Stanovnika više od 9.000 Slovaka radi več nekoliko godina veoma uspešno slovačko sokolsko društvo. Ono jc razvilo i svoju zastavu, ali koja nije nova več stara zastava bivšeg predratnog češkoslovačkog Sokola u Budapcšti. Poeetkom rata rastu-rila jc madžarska vlada biulapeštansko društvo te je nameravala konfiskovati i njegovu zastavu, ali ju je nekoliko članova sakrilo, te ju posle rata tajno prcneli u Prag, gde jc bila predata na čuvanje ČOS. U suglasju sa ČOS na prošlogodišnjem svesokolskom sletu zastava jc predata češkoslovačkom Sokolskom društvu u Nadlaku, članu zagranične župe češkoslovačkog Sokolstva.
Za ЈеШш tveno vaspltanfe sokolskog naraštaja
Iskustva poslednjih godina pokazala su da rad oko vaspitanja naraštaja nije po celoj ČOS jedinstven. ČOS izdala jc, naime, dobar pravilnik za vodenje vaspitanja naraštaja, ali još uvek nije bilo uredeno pitanje tesne povezanosti redovitog vežbanja s takmiče-niem.
Sa stručnog stanovišta nikako, naime, ne sme biti rušena linija redovitog telesnog vaspitanja, rad na poja-čanju zdravlja i sposobnosti, okretnosti i t. d. več on mora biti neprekidan, stalan i kao takav jedini merodavan za prosudivanje spreme pojedinca. Stoga sc može smatrati kao jedino uspešno sredstvo za pripremu za inkmi-čeni e.
U drugoj sokolskoj župi u Brnu počelo se sistematski raditi na sredi-vanju redovitog telesnog odgoja nara-štaja ^ s takmičenjem, koje omladini najviše odgovara. Zato je potrebno Ja se izradi za čitavu Češkoslovačku Re-publiku jedinstvena osnova češkoslovačkog nacionalnog telesnog vaspitanja kao što je to n. pr. kod Francuza i drugih.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska pučka radio-pre-davanja održavaju se i to:
28 IV' (petak od 19—20 časova) predaje brat dr. Milivoj Pavlovič — (Skoplje): »Sokolstvo na našem Jugu«.
U nedelj u 30 aprila u 16 časova predaje br. Velja Popovič (Novi Sad): »Sokoli i borba protiv alkohola« u vezi sa sokolskom nedeljom trezvenosti, koja traje od 24—30 aprila o. g.
5 V (u petak od 19—20 časova predaje br. Dura Brzakovič (Beograd): »Predratno Sokolstvo u Srbiji. Njegov značaj i nastojanja za zajednički rad sa Sokolstvom u bivšoj Austro-Ugar-skoj monarhiji«.
Sokolska radio-predavanja održavaju se svakog petka između 19 do 20 časova.
ISPRAVAK
U članku »Škola za obuku vojnika za vode sokolskih četa«, otštampanom u poslednjem 15 broju Sokolskog glasnika, treba u drugom stupcu dopuniti, da su sokolsko - tehničku nastavu u ovoj školi predavala brača:	Franjo
/5ic, Franjo Vanjik, Bogdan Spernjak i Zdenko Pavič, pored one trojice, koja su u članku pomenuta.
Besplatan boravak na Blediš za vreme sleta
Prilikom pokrajinskog sokolskog sleta u Ljubljani na Vidov dan, aranžiralo je je Sokolsko društvo Bled u svr-hu upoznavanja krasota našeg kraja veči broj desetdnevnih besplatnih bo-ravaka (stan i hrana) u naj bol jim hote-lima na Bledu. Ko reflektira na ovu ugodnost neka pošaljc Sokolskom društvu na Bledu svoj tačni naslov i po-
štansku marku od 3 Din za odgovor. Brojkc sviju interesenata, koje če biti svakome pojedincu javljene, izžrebaee se 15 juna, te če se deliti rezervisana mesta. Po želji mogu iskoristiti desetdnevni boravak i 3 osobe po 3 dana. Prijave poslati najkasnije do 15 juna. Osim povlastica na svim železnicama za poset pokrajinskog sleta u Ljubljani, uživaju posetioci Bleda nakon lij dnevnog boravka na Bledu 50 pošto popusta pri povratku.
Nazovcmo li organizam jedno’ga i druge kompliciranim strojem (za lakše shvatanje i tumačenje), to možemo reči, da je deo stroja odreden za pokre-tanje kod muškarca manje sputan potrebama života nego li kod žene. Zena je prirodno po svojim potrebama života uglavnom više imobilizovana u kučanstvu, i prema tomu više sputana u svom gibanju.
Za razliku od muškarca, a što je od bitne važnosti, ima kod žene jedan (da ostanemo u poredbi sa strojem) jedan deo stroja, koji radi uvek i au-tomatski bez vanjskoga i voljnoga u tičanja, i bez ikakovc gimnastike ili dru-gog umetnog podupiranja, a to jc kod dozrele žene njen polni sistem, koji neprestano u dvadesetosamdnevnim intcrvalima radi bez prekida ili u gra-dacionom smislu dolaženja, ili opet razgradivanja gnezda za eventualno oplodenje.
Svaki novi dan donosi neku pro-menu, ili u smislu napredovanja za onu svrhu ili pako nazadovanja. A to je bez sumnje jedna trajna vežba, telo-vežba, koja troši duševnu i telesnu energiju žene, slobodno bi rekli koja dobrano vlada čitavim bičem žene i psihički i materijalno energetički.
A. ta čisto prirodna, specijalna vežba ženskog organizma, ne <la se na^ domestiti nikakovom drugom umetnom vežbom. Priroda si oeito ne da mnogo uplitati u svoje temeljne poslove.
iz rečenega vidi sc, .— a to je praktički važno : ako ženski organizam i ostaje u miru, bez gibanja i zanimanja, on ipak nije bez ikakvog zanimanja, jer radi i vežba neprestano svoju prirodnu krescentnu i dekres-centnu vežfcu spremanja gnezda u smislu pripivme za oplodcn zametak potomka To je praprirodna ili božanska vežba karakteristična svemu ži-vom jer što je živo, to se razmnožuje, odnosno tasplodujc. za razliku od mrtve prirode.
Iako bi narn »/gledalo neki organizam spolno zrele žene lončari (mereči ga merilom muškarca), ako bas nista ne radi, to se ipak prema gornjem varamo, on je trajno .u energetikom gibanju u smem krivulje spol-nog funkcioniranja.
Za gimnastiku žene ima i drugi vrlo važan faktor za razliku od muškarca, na koji želim upo/.oriti, a to jc konačna svrha razvoja jednog i ilru-gog tela.
Žena, naime, za razliku od mu-škarca, kad jc postigla svoj vrhunac u telesnom razvoju, njoj pretstoji prirodno još jedan daljnji viši siepen raz-
\fifcon ra&pusia Saveza Juiičico - srpsicaff Sokolstva
Lužičko srpskim Sokolima u inostranstvu!
Prisiljen, posle očajne borbe, savio je Lužičko Srpski Sokol svoju svetu zastavu! Podlegnuvši grubome nasilju, malaksalc su ruke srpskih sokolskih boraca za istinu i pravo srpskoga naroda. Sile tamnoče napale su verne ču-vare, koji su podizali mučenički narod iz njegovog očaja i njegovih muka!
Srpski Sokol u Lužici u Nemačkoj je poklecnuo, ali nije poklecnuo lužičko srpski Sokol u inostranstvu. Seme slobodc srpskoga naroda palo je na inostrane njive, a kao svaki narodni pokret, koji je proganjan u njegovoj domovini, misao srpskoga naroda i srpskoga Sokola o boljoj budučnosti podižc javno svoju zastavu pred celom civilizovanom javnošču, a tuži se svima narodima sveta na svoju nesreč-nu sudbinu!
Lužičko srpski Sokol ostavio je u jugoslovenskomc Beogradu malo sokolsko gnczdašce, koje ne mogu ni-kakvim nasiljem neprijatelji Slovenstva uništiti. A u tomc gnezdašcu di-
žc se i dalje lužičko srpska sokolska zastava, da bi dočekala lepšu budue-nost za ceo srpski narod.
Kao dugogodišnji član lužičko srpskoga Sokola ne priznajem šilom iz-nudeno obustavljanjc sokolskoga po-kreta u srpskoj Lužici, i radi toga prc-nosim na svoju odgovornost pokret lužičko srpskoga Sokola u Onostranstvo, da bi tu nesmetano dočekao veliki trenutak srpskoga oslobodenja is-pod jarma tudinaca. Mi ne otstupamol Hočemo da se i dalje borimo, a spremni smo na sve prepreke u našem nacio-nalnom radu!
Molim svu braču i sestre lužičko srpske Sokole u inostranstvu da ne očajavaju, i da ostanu i dalje verni sokolskomc idealu i misli i srp-skomc narodu, i da se prijave radi osnivanja inostrane lužičko srpske sokolske župe na adresu: H. J. Kvasnica, graditelj, Beograd, Slovenska ulica 4. Jugoslavija.
Na posao! Napred! Nazdar! Zdravo!
H. J. Kvasnica, s. r.
Telovežba i šport sa medicinskog
gledišta
(Nastavak
Gimnastika kod žena je tek u po-, četku, pa je naročita dužnost lekara, da pazc i upožoravaju k^iko ne bi ev. ona ženskom razvoju više škodila nego koristila. Prema iaslovu ove radnje dužnost mi je, da i o tomc nešto spo-menem.
Kako več rekostno ne da se telovežba, laka atletika i šport točno ode-liti u pogledu svog utica j a na rastuči organizam. Ipak s obzirom na množi-nu napora, koje oni iziskuju^ možemo reči, da je gimnastika, pozitiv, laka atletika komparativ, a šport superlativ, napora. Dok n. pr. umerena gimnastika može ženi samo koristiti ,to prete-rana atletika i šport, pogotovo onaj koji bez obzira na učinak na telo, juri za rekordom, može ženi da nanese nepopravljivi! štetu!
Culi ste za t. zv. ritmičku gimna-stiku. Podrazumeva se pod njom ona
svršetak)
prirodna neprisiljenost, koja dopusta vežbaču ili vežbačici da nešto izvede u najboljoj formi, i s najmanje napora.
U prirodi se uopče s\e /biva po principu najmanje potrošnje sile, a da se ipak ispuni potrebni efekat; to v redi i u fiziei, u kemiji, biologiji, pa dosledno i kod sviju pojava života eo-veka.
Takovu gimnastiko, koja sc ravna u smislu gibanja po najmanjoj potrošnji sile, treba uvesti za žene naročito dok su u razvoju, a to je uglavnom prc navedena ritmička gimnastika.
I grada a i rad muškog i ženskog organizma su različiti. Vee to dostaje, da se uvidi, da i gimnastika ne može za oboje biti istovetna.	,
Po prirodi samoj bivajo muški i ženski, svaki u smeru svoje prirodne zadače i dužnosti, neprestano vežbam.
voja, kulminacija ženstva, ko j a mu-
škome ostane sasvim tuđa i nemogu-ća, a to je zanošenje i materinstvo, na koje se prirodno pripravlja svaki ženski rastući organizam, i što je za nj kulminacija svega, što organizam može uopšte da pruži.
Izostane li kod koje žene materinstvo, onda se kod nje gubi jedmi deo ženskosti.
Dužnost je nas lečnika da energično upozorimo na štetu, koja nasta-je gubitkom svakoga ma i malog dela ženskosti kod razvoja žene. A ženskost, i muškarački razvijeno telo su prirodna oprečnost. Preobilnem atleti-kom, a poglavito športom po muškom uzoru, bila bi ženskost u žene direktno oštečivana. To se ne odnosi samo na vanjski oblik i forme, nego i specifični ženski organi štetuju, oni kruljave, jer im sportski napori oduzi-maju hranu i energiju, koja biva dirigirana u smeru neprirodnom za Ženu. Muskulatura hipertrofira a atrofira funkcija spolnih žlezda, pače može menstruiranje posvema izostati. Da je tome kriv baš samo neumereni šport, dokazom je, da to zlo izostaje, čim se napusti prekomerni sportski napor.
Tako je gimnastika i šport kod žene dvosekli mač: bez kontrole vodenja može više škoditi, nego smišlje-na mora koristiti.
Pogotovo kod žene valja telovež-bu individualizirati i prilagoditi ju svi-ma fazama i funkcijama ženskog organizma. Ona mora da je tačno premišljena higijena, i dijetetika svake pojedine, ona neka bude jedan korak višem telesnom razvoju tela, ko ji da bude neophodan za telo i dušu u smislu funkcionalnog razvoja tela, a po Principu najmanje sile.
Kod žene ima čitav niz razvojnih faza, na koje se gimnastika mora oba-zirati, da bude doista individualizirana i korisna, a i zdrava.
To je I faza mlade devojke u razvoju do spolne dozrelosti; II faza žene u četiritednoj menstrualnoj vežbi; HI faza žene za vreme nošenja; IV faza majke u babinjama; V faza žena nakon klimakterija; VI žena nerotki-nja; VII žena bolesna.
Svaku, od ovih faza mora telovež-ba respektirati i individualno se prilagoditi ženi u svakoj od tih faza, jer drugačije ne bira valjani pravac rada.
Postavlja sc pitanje samo od sebe: uk oliko može telovežba poboljšati ženski organizam za njegov prirodni cilj, za materinstvo?
Nošenje i porod čeda, taj najviši prirodni cilj žene, nije toliko akt same mišične snage, koliko je on proba i ve^ ština, jer za n j se iziskuje i dirigiranje sile prema unutra, sa-svim obratno nego u muškarca, kod KoJeg se za svaki čin traži samo snaga okrcnuta prema vani. Svaka-fco ijostatna razlika, da se iz toga razume, da ne može paralelno teči gimnastika muškarea i žene, nego da kod kultiviranja ženske telovežbe treba iznači naročiti put, koji če samo koristiti, a ne i škoditi.
Nemoguče je pronači adekvatni trening i vežbu, koja če sličiti teškoj probi i naporu, što ga na Ženu stavlja nošenje, porod i babinje, jer kako re-kosmo, tu se ne radi samo o jakosti neke grupe muskulature, nego istodobno takoder kontrerno i o potrebi po puštanja drugih mišića, koji prvima ni su antagonisti.
Šta bi ženi u porodu koristila naj-jača snaga mišica za tiskanje, kad istodobno ne bi mišiči zdeličnoga dna po puštali?
Moderna čisto ženska individualna gimnastika teži jednim krakom za harmoničnim jačanjem čitave prugaste muskulature. a drugom komponentom za njenim aktivnim popuštanjem. To su t. zv. vežbe mišične otpetosti i volj-nog popuštanja mišičnog tonusa.
Moram još naglasiti, da je za op timalnu funkciju ženskog tela potrc-ban i lako gibi vi kostur, koji se brzo može prilagoditi, jer sad je telo žene široko (nošenje), onda za kratko vreme opet je gipko. Svcmu tomu mora se skelet prilagoditi tačno 11 smislu me-haničkih zahteva. Poznato je, da vežbe na spravama očvrščuju i snaže baš v.y.lrt; ’ ,to^a radi nc možemo prepo-ruciti zem, da vežba na spravama.
Nemački sportski lečnik Dincer izmerio je kod neko 1300 nem. istak-nutih sportašica vanjsku širinu zdeli-ce, pa je kod čitave dve trečinc našao uske zdelice.
Dok je, naime, još u rastu, biva zdclica kod prejako razvijene i snažne muskulature ukleštena od nje, ka-no nekim čvrstim steznikom, koji joj preči da se normalno široko razvije. Istina je, da je takova zdelica odlična za sticanje rekorda u ljikoj atletici^ i športu, ali je manje odlična za radanje.
Što je za ženu važnije nije potrebno napose isticati.
Obzirom na anatomsku gradu pak ženskih unutarnjih genitalnih organa, nije žena podesna ni za one vežbe, gde se naglo i jako potresa trimh (jači skok) ili gde telo čini snažni odboj (bacanje kamena ili kopija).
Napokon mora žena u borbi za op-stanak, a i po svome prirodnom cilju, da razvije što više, i da sačuva svoju prirodnu draž i privlačivost za muškarca, pazeči, da prekomernim sport-
skim naporom ne bi štetovao razvoj njenih sekundarnih polnih odlika, jer sam več napomenuo, da su takovi napori na uštrb ženskosti ili specifično ženskih organa; športom razvijena muškobulja nikad nije bila, niti če biti ideal polno normalnom muškarcu. On če uvek tražiti i njega če privlačiti kontrast njegovoj snazi, njena nežnost i ženskost.
Sve ove momente mora gimnastika da uzima u obzir kod mlade devojke koja je u razvoju, a i kod mlade zrele žene, kako bi joj gimnastika bila samo od koristi, a ni ukoliko od štete. U ovome pako izlaganju neču dalje posebice istraživati telovežbu ostalih faza ženskog razvoja, jer ima još vrlo malo žena danas, koje se i nakon postignutog razvoja i dalje ba~ ve telovežbom. Ono bi, naime, prikazi-vanje u današnje doba imalo samo te-oretsku važnost za stručnjake.
Iz tih izvoda proizlazi, da telovežba ima mnogo veče značenje kod žene, nego kod muškarca. Muškarac treba prosto da razvije svoj organizam, i da ga onda po mogučnosti drži na tom stanju elastičnim i mladenačkim što
dulje, dok žena u svom prirodnonT toku života i zadači, ima da preživljava neprestano građenje i razgradivanje svoga tela. Da se to lako i svrsishod-no provede, treba mnogo higijene i gimnastike, dijetetike i razumna života; naročito danas gde nas kulturan život sve više udaljuje od prirodnoga.
Naknadu za smanjeno gibanje treba i žena da nade u telovežbi, ali koliko je teža i komplikovanija životna zadača ženina od muškarčeve, toliko je i ženskoj telovežbi komplikovanije iznači u svakoj fazi njenog razvoja ono najbolje i najkorisnije, što če devojci u razvoju pomoči razvitku skladna i zdrava gipka tela. sačuvanih i još do-teranijih ženskih čari, sačuvane njene ženskosti, i pripraviti ju da bude što sposobnija za njen najviši cilj, za materinstvo, dok ženi opet, da sve to po mogučnosti što dulje sačuva.
Koliko se bude u budučnosti i telovežba i šport i kod žene uvek širila, to če i odgovornost nas lečnika za sve to biti teža.
(Konac.)
Dr. Drago Damaska, Kutina.
Strujanje života i Sokolstvo
(Psihološko razmatranje o korisnom delovanju sok. odgoja na peihičke
snage)
Svaki od nas, ako se obazre na svoj život od naj rani jeg svesnog de-tinjstva pa sve do muževne zrelosti, spoznače, da su razni slučajevi, navi-ke odgojne ili kučne, socijalne prilike i ostalo, rastavljale, razbijale i skreta-le struje njegova života u raznim prav-cima. I dogada se, da to strujanje života — da ga tako nazovemo — kod mnogih i mnogih ni u njihovo j zrelosti nije našlo pravo i prirodno korito. Ševrda sad ovamo sad onamo, ide sad napred, sad natrag. Također mnogi od nas, ako ima smelosti, da objektivno analizira dogadaje u svom životu, pri-znače, da je često i kakav, naoko mali, neznatni uzrok za njegov duševni, moralni, socijalni i dr. život bio od veli-kog značenja kasnijc, i kad ne bi bilo tog malog uzroka nekada, da bi pravac života bio sasvim drugačiji. Istina, inteligentan čovek nastoji da raznim naučnim doktrinama, tumači to svoje strujanje života i pomišlja da je više puta našao rešenje. Uz stariju psiho-lošku nauku uzimlje u pomoč najnovi-je metode psihoanalize i psihofizike, pa biologiju i ostale grane prirodnih nauka i t. d., trudeči se da bar sam za se rekonstruiše i dovede u kauzalnu vezu tok dogadaja svoga života. Na koncu, kad u sebi zamrsi sve te konce najraznoličitijih teorija, uvidi da je uvek — na početku. Ne zna u stvari je li njegov život protekao onako, jer je to protecanjc bilo dano več u njegovoj klici, ili jer su ga priliko uči-nile onakovim. I naravno pušta, strujanje — struji. Nu, ako uzmemo ili svoj ili bilo čiji drugi život s indivi-dualnog i sa socijalnog stanovišta, mo-račemo priznati da na strujanje život svakog pojedinog deluje dve jake sile i to: unutamje baštinstvo i vanjske prilike. I mogli bi reči, da su te dve sile uvek i kod svakoga u stalnoj, ne-prekidnoj i često ljutoj borbi. One i vijugaju tok strujanja života prama tome, kako koja pobeduje, zavlada i kako kad vodi direktivu, te da se vrati-mo na onu gornju napomenu ponavljamo, da su često male stvari i neznatne slučajnosti ili sičušne navike uzroci velikih posledica i teškoča i tragedija, zato ne treba tražiti primera kod drugoga, kad ih svaki može da nade i u sebi.
Sad treba da postavimo sve na svoje mesto, t. j. da promotrimo ulo-gu tih dviju sila u životu. Baštinjene ili urodene sposobnosti ili nesposobnosti ne mogu se menjati ili tek malo. One su u nama ili kao neki motori naših telesnih i duhovnih snaga ili kao zapreke. Te motore život, odgoj. prilike j ost. stavljaju u pogon. Njihov rad može da se razvije u dobru ili zlu pravcu za samoga pojedinca i za društvo. To znači, da te urodene sposobnosti nisu specijalizovane, nisu upuče-ne samo prema jednom izvesnom od-redenom strujanju života, nego i one su u pravom smislu motori, snage, sposobnosti, individua za rad u životu. Isto tako one mogu biti i negativne.
Vanjske prilike, pod kojim imenom razumevamo sve one činioce, koji deluju na život pojedinca izvan njega, veoma su važne, koliko za upravno, toliko za divergentno strujanje pravaca života. Kad bi alegorički pred-očili baštinjenu bazu jednoga čoveka s jednim električnim aparatom ili ma-šinom s bezbroj pokretnih poluga i dugmeta, onda bi vanjske prilike bile ona sila, koja bi — delujuči na razne poluge i različito — davala harmoničan ili disharmoničen ton toj mašini. Logično je i prirodno da če one vanjske prilike, koje se srodno podudaraju s urodenim naklonostima, lakše se stopiti i jače se užlebiti u odgovarajuči pravac. Pa ako povezanost tih vanjskih uticaja po nekom slučaju ili u danim prilikama ili u nekim periodima života bude više udarala u onu stranu baštinjenih, nižih sklonosti, onda če i celo. opče strujanje života biti ili za individum ili za celinu negativno. To
vredi i u obratnom smislu. Sad bi net-ko, prema izloženom, mogao da reče »onda smo mi i uopče sav život prosta-igračka u rukama neke svesne ili nesvesne volje. Mi smo onda bezvolj-ni i bez ikakova uticaja, na i najmanju promenu tog strujanja života bilo op-čeg, bilo pojedinačkog.« Taj zaključaik bio bi tačan, kad bismo uzeli da su one baštinjene, urodene sposobnosti i sklonosti specijalizovane i da im je u samoj bitnosti njihovoj udaren pravac. Nu, ukoliko nam je današnja eksperimentalna nauka osvetlila te mračne strane ljudske psihe, utoliko možemo reči, da su primeri takovog nužnog, odredenog, imperativnog delovanja, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu — retki. To bi bili oni tako zva-ni rođeni zločinci, geniji, umetnici i t. d. To su izuzeci ili slučajno izbačene jedinke iz prirode, naviše ili naniže
—	u našem čovečjem smislu. Svakako se ne red i pravilo, nego abnormalnost.
Takoder ni vanjske prilike mi nc možemo u bitnosti menjati ni upravljati njihovim sledom. One.se odvijaju po raznim zakonima, o kojima ovde nije nam namisao da govorimo. Sad se namep pitanje; kako mi možemo te dve sile — obe jače — da spojimo i upotrebimo prema nekom cilju, recimo ličnom ili opčem? Baš u tome i jest suština celog odgoja bilo fizičnog, moralnog ili intelektualnog i za pojedinca i za narod i čovečanstvo. Mi o radu i uspehu tih premnogih vrsta i sistema odgoja, ne čemo ovde rasprav-ljati. Nas interesuje samo pitanje: koliko če u tom pravcu i za ličnost i za društvo (narod) moči da deluje fizič-ki i duševni odgoj Sokolstva.
Pa pre nego li počnemo govoriti
0 toj zadači Sokolstva treba — za bolje razumevanje — da u nekoliko re-čenica prikupimo gornja izlaganja. Evo: po Bergsonu strujanje života jest jedno neprekidno trajanje i menjanje. Ako primenimo na našu stvar izlazi ovo: Motori života i razvoja i u nama
1 van nas neprestano rade, a način odgoja i delovanja onih svih vanjskih prilika spajaju i prenose kao po mnenju tu našu motornu snagu na izvanj-sici svet i opet na nas same, recipročno’. I nikad zastoja, nikad istovetnosti. Sve teče i »stalna na tom svijetu samo mijena jest«.
Kako če se remenje s kojim moto-rom spojiti, koja če se snaga fizička ili psihička osloboditi; u što če se utrošiti ili na što če se preneti ili u što če se pretvoriti ta energija — te-ška su pitanja svih odgojnih metoda. Iz nauke znamo, kako sve energije teže za oslobodenjem, za ispoljavanjem, t. j. teže da se ostvare, afirmišu, te težnje stvaraju i razvijaju život. No, osim te težnje, tog poleta života (kako ga Bcrgson nazivlje), sve te snage imaju i to svojstvo da se mogu transformirati ili preobraziti, a baš to svojstvo u uzgoju je od velike i neproccn-ljive važnosti.
Zakljueak iz ovih psiholoških fragmenata nameče sc i sam onome ko pozna ispravnost, kontinuiranost i sistematičnost sokolskog odgoja. Mi predimo na primer:
U Soko dolazi dete več iz prvog razreda osn. škole. Dete s još neizra-denim duševnim sklonostima i s prvim počecima delovanja okoline. Dete je samo po sebi afekat, impuls, nagon t. j. motor. Što radi sokolski odgoj? (Mislim uvek pravi sokolski odgoj.) Na-dovezujc remenje na motor. Ovu po-trebu organizma i duha, da čim više oslobodava svoju snagu. Sokolstvo upotrebljava smišljeno. Daje detetu igara, vežaba, uči ga redu, disciplini, vežba mu snagu, oštri pozornost i paž-nju, razvija brzinu setila, uleva mu ve-ru u se, u svoju snagu, vežba samo-svest, t. j. uporedno jača telo, i vežba i diferencira duhovne snage. U soci-jalnom smislu takav odgoj iz detinstva dragocen je, jer se dete navikava nc samo disciplinski, nego po vlastitom
rasudivanju i spoznanju, da porive svog egoizma (koji je u to doba naj-jači) i eventualne razmaženosti ili čud-ljivosti_ podvrgava zajednici, t. j. njegovo »ja« gubi u brutalnosti ispoljava-nja, a dobiva socijalno-etički. Takovim odgoj em s jedne strane zadovoljava se ona potreba oslobodavanja telesnih i duševnih snaga detetovih, s druge strane sistematski i neprekidno, smišljeno i s^ ciljem prema narodnim, moralnim i čovečanskim idealima transformišu se i one snage i porivi i one ekspanzije baštinjene prirode dečije, koje bi mož-da — prema danim slučaj nostima života — mogle da postanu destruktivne i negativne.
Dalje dete raste, razvija se, telo mu buji, duh se budi, prestizavaju se u njemu talasi i krvi i mesa, i volje i mašte, i surovosti i plemenitosti. Sve na nj deluje, sve ostavlja svoj pečat. Poluge njegove duševne i telesne ma-šine veoma su pokretljive i osetljive, osečaj moči i snage u sebi neizmeran. Zato i pogibelj prevelika. Individualne i specijalizirane čežnje izbijaju, a raznolikost vanjskih uticaja je neograni-čena, nepredvidena. Jedan slučaj, je-dna sitnica, koja može da iz dubine potsvesti, iz mraka latentnosti trgne, izvadi na površinu i za jedan kratki momenat poneko duševno čeznuče, sklonost, i t. d. koje tada zavlada sve-šču — može da bude sudbonosna, kob-na. Današnji život, to haotično vrzino kolo dobra i zla, ovaj mentalitet kulta skrajnjeg, bezobzirnog egoizma, indi-vidualizovanja svega, ova razvikanost prava ispoljavanja i najgrubljih instinkta, i t. d. nalaže uopče svakome od-gojnom sistemu, da več u najranijoj mladosti počinje s podizanjem auto-kontrole i kritičnog, realnog nabiranja i gledanja na svet. Ovo stanje nalaže da odgoj upotrebi i uposli sve snage mladičeve. Ne samo da uposli, nego da sistematskim navikavanjem toliko ih izventilira, da nikad ne budu mogle samo iz sebe buknuti i zavladati duhom. A koliko tome cilju pomaže telesno vežbanje, pedagoška nauka odav-no je shvatila. Te od svih sportova mislim, Sokolstvo odgovara najbolje toj svrsi, jer njegov rad nije vezan ni za mesto, ni za vreme. Tim više što Sokolstvo čini važnim prema gornjem cilju autokontrole i kritične spoznaje, to je njegovo oduhovljeno telesno vežbanje, to je njegovo kardinalno načelo »Mens sana in corpore sano«. Suviše u Sokolstvu ukazuje se mogučnost da jedna mlada energija izventilira se u svakom pravcu (telesna vežba, natcca-nje, pevački zborovi, diletan. društva, trezvenjaštvo, kulturna sela, i t. d.).
Mi priznajemo da se ovakav odgoj ne može da provodi idealno ni obzirom na sam rad sokolski, ni obzirom na strujanje života pojedine sokolske ličnosti. Priznajemo da u suštini čo-
vekove prirode ima bezbroj ponora i stranputica, koje nikakav odgoj ne može da poravna. Ima zapreka, o koje se odbija svaki i najjači pokušaj, da se poruše. Ima sitnica i slučajeva — na oko malih, bezznačajnih, — koji jednim zaletom provalc svu zgradu uzgoja i srozaju je u ruševine, da se ispod njih iščahuri jedan nov, nepreviden lik duše. Nu, svi ti i drugi slični dogadaji ne ulaze u naše razmatranje. Mi smo samo hteli pokazati, kako Sokolstvo, onakovo i u svom pravcu delovanja, kako ga je zamislio i zasno-vao Tirš, može da bude od izvanredne važnosti u odgojnom smislu ne samo za telesne, nego još više za duhovne snage svekolike slavenske mladosti.
Ako nadalje produljimo taj uticaj sokolskog odgoja od deteta i mladiča sve do njegove zrelosti (do 26 godine dok je obvezan vežbati po sokolskim propisima), onda ukupni zbroj svih delovanja od detinjstva do zrelosti toliko se urezu ju u bit prirode jednog čoveka, da formira jednu karakterističnu sokolsku ličnost. Takova ličnost je iz-gradena, izražena, sposobna da radi i da se bori. Dugogodišnjom vežbom takav čovek privikao se da bude gospodar vlastite snage i da je ne razmeče bez potrebe. U isto vreme i njegov duh je jak, dominira nad telom, kontrolira ga, duševni horizont je pro-straniji, viši, socijalni stav upravan, objektivan, uopče sva ličnost odaje samosvest, samopouzdanje, karakter-nost, odaje jednu dobru, doteranu ma-šinu, koja večinom besprekorno funk-cioniše, jer upravlja njom iskusan i pravedan voda, t. j. odgojen duh (ovu sliku ne treba shvatiti ovako doslovee u idealnom smislu, jer ipak ljudi smo s unakrsnom borbom premnogih fak-tora u nama i van nas). (Ni u kakovu odgoju nema i ne može biti idealnog uspeha.)
Pri koncu reči čemo, da nama nijo ni bila namisao raščlanjivati taj odgoj u sitnice, več kako na početku re-kosmo, ovo je razmatranje o korisnom delovanju sokolskog odgoja na psihič-ke snage mladcži. — I nama se čini da baš ona kosmička potreba oslobodavanja snaga, koja se očituje i u coveku, baš u sokolskom delovanju nalazi jednu veliku primenu. Takoder upućiva-nje i preobražali je tih snaga prema od-gojnim idealima i vrednotama života očituje se u Sokolstvu možda više nego drugde. Onda: delovanje vanjskih, štetnih i nepredvidenih prilika mnogo teže če vitlati dušom, sokolski izgrade-nom, nego neizgradenom i strujanje života imače približno odreden svoj put.
Zato:	suvišno bi bilo ukazivati
upravo danas i na potrebu i na korist takova sokolska delovanja i za ličnost i za narod i za čovečanstvo.
Josip Boko, Sin j.
0 sokolskom uzgoju i prosveti
Sokolski uzgoj je prosvetan u vrsti. Vrsta je početna uzgojna zajedni-ca. Zajedničko igranje dece, vežbanje naraštaja i čete, to su oni momenti, koji pobuduju ljubav prema ideji, zajednici, pojedinom drugu bratu, dižu pro-svetu.
Tu se ne pita kako se tko Bogu moli, kako li se potpisuje, što radi. To je uzgoj bez reči nametanja. Uzgoj zajedničkog života. Nesvesni uticaj dobra, koje se selekckmarno ispoljuje iz pojedinca i prelazi od jednog na drugoga, k svima.
Na taj način nečujno dolazi do disciplinovanja duha i tela. Dolazi do diseiplinovanja, koje nije dresura niti zapt, več prosvetno napredovanje u duhu homogenizacije radikalno jugo-slovenskog nacionalnog shvačanja de-mokratsko-čovečanskog.
Sokolu se svaki podvrgava dobro-voljno. Prednjak svojim telesnim sposobnostma odgaja duh svoje vrste. Kulturni elan vrste, svojim prisustvom, bez posebnih naročitih metoda, obič-nim razgovorom, druženjem, podiže ci-vilizaciju i interes za vaspitanjem.
Telesne sposobnosti su tako ubed-ljive da ih svaki vidi kao na dlanu. Duševne sposobnosti jednog čoveka, koji iste hoče da upotrebi u svrhu obrazo-vanja drugih, često nailaze na prkose i raznolika neshvačanja. Tu igra vidnu ulogu simpatija i antipatija slušača prema predavaču. Igra ulogu metodika, mimika, patos, grimasa. Način kako onaj dava duševno sposobnosti i kako je onaj koji prima sposoban za prima-nje, odnosno voljan primanja, Onaj, koji nije na nivou što se dava, ne može da shvati. Onaj, koji shvača, misli da je nivom viši i rezonuje što mi ovaj tu soli pamet, eventualno je gori od mene.
To su oni momenti koje uzgojem u vrsti izbegavamo uzgojnim naukom
i oni, koji rado sistematiziraj u sokolski uzgoj i prosvetu, moraju imati pred očima neprestano: da je najbolji rad prosvetara onaj, koji vrši prosvetar vežbač, koji je uvek rame uz rame sa svima, jer je on onaj, koji ne shvača, jer on zna istači imperativnost.
Prednjaeka pak imperativnost, nije odvratna, jer ju svaki shvača s fizi-čke koristi; buduči da bez intenzivnog vežbanja nema napretka. Pojedini se
prednjak tom imperativnošču ne isti-če pred javnošču, jer kod^ javnih na-stupa prednjaka se i ne računa. Svaka je vrsta tako odgoj ena, da joj više ni zanovedi ne treba. Zapoveda svaki sam sebi ono što mu je zapoveđeno.
Imperativnost je otpala.
Kako bi imperativnost duševnog odgoja u bilo kojoj formi tečaja, predavanja i t. d. pojcdinac shvatio, neču da komentarišem. Prepuštam shvača-nju pojedinaca.
Pojcdinac, koji se u vrsti podvrgava zapovesti sretan je, da bez nje ne ide, jer to nije zapoved koja ukalup-ljuje, stvara mašine. To je zapoved koja pretstavlja prvu stepenicu, koju mora pojcdinac proči da bude koristan sokolskoj zajednici. Moramo imati na umu da svaki taj pojcdinac dolazi u Soko u detinjoj dobi. Da u Sokolu uz-gajajuči telo uzgaja duh sokolskim principima, koje udiše kroz vrstu i koji od njega čine čoveka jaka, a jak čovek ne sagiba šije. Dakle vrsta odgaja karaktere.
Naobrazbu svaki čovek sam stiče, a vrsta mu u sokolskoj i opštoj pomaže, jer neodgojeno dete ne bi moglo da snosi dužnosti stege ustrajnošću kojom ga vrsta podvrgava. Izdržanje u vrsti, i na manje odgojenog, deluje na taj način da voljom za vežbu dode samo po sebi uljudno ponašanje i volja za vaspitanjem. Vrsta podiže ambicij^ ka savršenstvu, a time proširuje i ho1 rizont shvačanja. Netom netko počima da shvača vidi i razliku izmedu boljeg i boljeg, te stremi i za duševnim vrlinama.
Iz tog razloga prosvetni rad Sokola mora da je jako obazriv. Mora da se osobito pazi da prosvetari ne uviače nešto svoga individualnoga baš zato što je u individualizmu pojedinca u Sokola sve to zajamčena sloboda vere, položaja i duševnih sposobnosti. Sokolsko bratstvo nije socijalizam ni ko-munistička jednakost, ali ipak sve mora da je zajedničko i pojcdinac ne sme da otskače buduči je to jedini put k homogenizaciji naroda u jugosloven-skom duhu. To če moči jedino kod onoga, koji je kroz vrstu sazono do shvačanja, da drugo ne može da bude, jer uvek stablo dava ime, a ne grana, premda pojedina grana po formi Ш vrednosti sadržine, može biti jedna od
druge vrednija i različita, ali je uvek samo firana onog istog stabla.
Iz tih uzroka moramo potencirati telesno uzgojni sistem, a suhoparnost njegovu začiniti ugodnim.
To ugodno su igre zajednički izleti, nastupi, koncerti, koji podižu slrvačanje za naš folklor, te malo pri-godna slova pred vrstom, koja će pred njaci eventualno u nastavu dobiti, ali če ih pred vrstom naizust reči. Tako-va prigodna slova moraju uglavnom razjahati gesla, smernice, u lakonskim rečenicama punim sadržaja. Sve skupa da bude takovo da svaki član vrste bar polovinu odjednom može zapam-titi, a sve može shvatiti.
Dakle veliko je još polje rada Sokola i nije istina, što neki hoče da tvrde da rad pomalo promašava svrhu.
Pre rata imao je Soko svoju svr-hu. Svrha mu je bila borba protiv na-rodnog nasilja, budio je narodnu svest.
Je li Sokol svoju svrhu izvršio? »nije!«, jer prernda imamo svoju nacio-nalnu državu ipak smo još usled mnogo uzroka, koji su delovali na kulturu, ostali plemenski. Ostale su nadalje velike skupine naroda. Sloveni, Germani, Romani (kad i ne mislimo na velike skupine drugih kontinenata). Ostala su slovenska brača: Čehoslovaci, Poljaci, Rusi, Bugari. Dakle niti je nestalo opa-
Sokolstvo je bilo od uvek izrazito nacionalno udruženje. U prijašnja vremena to se je iz pojmivih razloga pri-tajivalo, jer su austrijske vlasti budno pazile na svaki nacionalni pokret, pa su jedva dočekale budi kakav slučaj, da mogu pod tom izlikom raspustiti ta-kova udruženja. Nu onaj naš sveti sokolski zavet: U misli domovina; kli-jao je u našim srcima neodoljivom snagom, pa kada je buknuo svetski rat, razbuktaia se i ta klica domovinske ljubavi do največeg stupnja i nije bilo Sokola, koji bi prignuo šiju pred tom hidrom opasnosti i tudinskog nasilja, jer je svakome bila jedna jedina želja osioooditi se ropstva i tudinskog jarme.
Kako mi je milo bilo slušati izve-štaje mojih Sokolova, kojima sam da-vao očinske i bratske savete polazeči na ratište, kako se imaju vladati i ra-diti da očuvaju živote svoje i živote brače svoje. Oni, koji su bili na srpskoj fronti kleli su mi se da zastalno nisu ubili ni jed nog čoveka, jer da su pucali ili u zrak ili u zemlju. Na nekojim su dapače mestima uspostavili tako bratske i srdačne odnošaje, da su se medu-sobno sporazumevali i utanačivali, da neče ni s jedne ni s druge Strane pucati, več medusobno štediti živote. Na ru-skoj pak fronti naši su s bradom Če-sima prelazili granice uz pesmu i glaz-bu 'kao na kakav slet ili zabavu, jer su bili osvedočeni, da izvršuju jedan korak blizoj slobodi. Bio sam srečan i ponosan slušajuči ovakove izveštaje pravih Sokolova, pravih rodoljuba, koji su pokazali pravi sokolski duh u pravo vreme i koji su razumeli pravi zamašaj tog svog čina. Taj je duh slobode ispu-njavao sva srca naša, svu misao našu i jedinu želju našu, pa kada se oslobo-dismo tudeg ropstva, došao je i onaj tako dugo željeni čas našeg ujedinje-nja, ispunila se želja naših otaca, da se naš celokupni narod sjedini u jednu močnu i veliku Jugoslaviju. Ove su dve etape srečno izvršene, a čeka nas još jedna ne malo teška zadača, a ta je sredivanje naše otadžbine. Ima, žali-bože, nesrečnika, koji ovaj težak položaj sveopče krize i posleratne nevolje izrabljuju u svoje nečiste svrhe, pa mute i smučuju naš narod. Ovu su križu uzeli ti nesrečnici kao temelj za smučivanje našeg naroda pokazlijuč mu to kao uzrok nesredenosti naše zemlje, kao nesposobno uprave ove zemlje, kao nemogučnost održavanja te države, plašeči ga, da čc to sve propasti i ras-pasti se. Tko tako govori i širi takove vesti ili je zlobnik ili oeiti neprijatelj naše države. Na vama je, bračo draga, da te vesti suzbijate lepim primerom
snosti odnarodivanja zbog jezičnog razdeljenja naroda, niti je postignuto savršenstvo u jugoslovenstvu. Posebne se verske i političke kulture još ne-guju i iz njih mogu se izviju razne skupine i u istoin narodu, jer svaki se ravna po torne da vole svojim induvidu-alizmom dati maha svojoj samonikloj kulturi. 'Induvidualno slabiji priklanja-ju se jačemu i eto skupina, eto raznih zastupanja misli, raznih težnja s kojima bi se htelo postiči bolje. Iz toga može da bude neprijateljstva i sporo-va. — Soko sve to u narodu izjednaču-je, spaja.
Dakle postoji li ili ne postoji argu-menat za nacionalno uzgajanje u Sokolu. Postoji. Netom postoji argumenat za nacionalno odgajanje, vidimo da smo imali pravo, kad smo odgovarali da »nije« Soko svoju svrhu izvršio ni promašio.
Nije ju, a niti če ju ikada proma-šiti, dokle god bude težio za tim, da odgaja zdravo telo, a u zdravom telu zdravi moral prosvečujuči nacionalno jugo i sveslovenski, svečovečanski.
Zato, bračo, pazimo na način so-kolskog uzgoja, budimo složni.
Na stražu k Sokolu s geslom: »ko Sloven taj Soko«.
Vel. Pavičič, Ogulin.
mudrih opomena i bratskim savetima, da narodu predočite kako je ta nevolja uzrokom sveopče krize u celom svetu i ako je kod nas zlo, da je drugde još deset puta gore nego kod nas, jer ako i ima po gdegod gladi, ali nema slu-čajeva, da ljudi od gladi na ulicama padaju i od gladi umiru, kao u drugim zemljama. Eto, na primer, Amerike, zemlje dolara, u koju su narodi leteli kao u blagoslovi jenu zemlju na rad i potragom za sreču, pa su slali svojima milijune zasluženih novaca. Danas ima-de 12 milijuna neuposlenih, jadnih i gladnih ljudi, koji lutaju cestama u naj-večoj zdvojnosti očekivajuči sutrašnju najgoru budučnost. Eno vam Engleske, zemlje lordova i miljardera, koja nikad nije imala nezaposlenih ljudi, a danas ih broji preko 5 milijuna. Eno Nema* čke, zemlje industrije i večitog zapo-slenja, danas je u očajnom stanju opasnosti glada. Zar da vam i dalje nabra-jam? Dosta je ovo! Pa kada se sve to uoči zar je pošteno i pametno, pra-vedno i razborito, da sc onda naš narod smučuje s onim, što kod nas još ni u početku nije, a uzdajmo sc u dra-goga Boga da neče ni do toga doči. Zato, draga bračo, treba da narod upu-čujete kako ta avet gladi i nesreče, koja je snašla druge narode tek lebdi u zraku, pa da treba upreti svu snagu i razbor, da joj sc junački suprotsta-vimo mirnim, ozbiljnim, mudrim i pametnim radom. Naša je zemlja obda-rena svim blagostanjem i božjim daro-vima, treba samo da se to mudro i pametno uredi, treba strpljivosti i rada, jer se preko noči ne da ništa stvoriti, tim više ako se uzme u obzir, koliko jo taj jadan narod pretrpio i koliko je puta bila ta jadna zemlja pregažena i razrovana. Treba dakle srca i odvažno-sti, volje i napora, pa blagoslov neče izostati.
Narodu treba dobrih saveta, struč-nc poduke, hitne pomoči i bratskog saobračaja. Treba s narodom doči u dodir i lepim ga rečima podučavati na racionalan rad i umeren život, na dobro gospodarstvo i na iskreno rodo-ljublje.
To sve možete vi, draga bračo, da izvršite s malo dobre volje! To neka vam bude životna zadača i cilj! Izvršili smo dve važne etape našeg života: oslo-bodcnjc i ujedinjenje, a sada treba da se prihvatimo posla oko uredenja naše države i to od zdola počevši od naj-zadnjeg Seljaka. Narod če vam biti zahvalen, a otadžbina blagoslovljena za vas i potomke vaše.
Na vama je, bračo, da tako bude!
Lacko Križ, Zagreb
koji pojedinac, nama je važan. Svakom pojedincu naše organizacije poklanjamo i moramo pokloniti svu pažnju i sve obzire. I zato imamo tako stroge ustanove za primanje novih članova, i zato imamo odredene opšte dužnosti, kojima ne sme niko da izbegne, i zato tražimo od svakoga pojedinca da bude naš, da bude potpun. što bolji deo naše celine, te celine koju sačinjavaju baš takovi izabrani i iskušani poje-dinci.
Eto, tako moramo shvatiti onu našu reč, da je pojedinac ništa, a celina sve.
Teoretski i principijelno svi poje-dinci u Sokolu morali bi biti aktivni, morali bi biti pozitivne radne jedinke te naše celine. To je naš program, naša težnja, da svi budemo po svojim sposobnostima korisni celini — naj pre sokolskoj, a onda i narodnoj. Ali baš radi tih sposobnosti, različitih sposobnosti pojedinaca, radi ličnih odlika po-jedinaca, uvek če neki više da vati celini nego drugi, uvek če neko biti nad prosekom korisnog rada za celinu, a neki i pod tim prosekom. Neki če nad prosekom davati celini, a neki če pod prosekom primati od celine, a svi skupa s težnjom, da taj prosek celine raste i da bude čim viši.
Oni koji da vaju, to su oni koji vode, koji okupljaju, koji biraju, oni koji vrše radne, aktivne, pozitivne funkcije u sokolskoj celini. To su napredni, školovani, očeličeni, upučeni. To su učitelji i vode. Njihova je uloga u životu naše sokolske celine neobično važna, zvali se oni starešine, načelnici, prosvetari, prednjači, ili samo članovi. Od njih, od njihove vrednosti i njiho-vog korisnog dejstva u celini, zavisi onak prosek, i ono nad prosekom, što sam pre spomenuo. Zavisi napredak
Posmatramo li s opčenitog stano-višta prilike našega sela, vidimo da su naša sela zaostala u mnogom pogledu. Na samim seljacima nije krivnja. U bivšim neoslobodenim krajevima krive su za zapuštnost sela bivše austro-ugarske vlasti, koje su se — provodeči svoju politiku odnarodivanja — samo u toliko starale za prosvetu na selu, koliko je to išlo u prilog njihovim anacionalnim motivima.
Nepismenost je u našim selima vrlo velika. vU mnogim krajevima je sela gde bi Diogenesovom svetiljkom morali tražiti pismena starca. A što je još gore i dandanas je seljaka koji ne daju decu u školu!
Moramo priznati da je današnja inteligenci j a u mnogome kriva ovome preziru seljaka prema školi. Čast iz-nimkama, ali mnogi intelektualac voli svoju energij u utrošiti u vino i razvratni život — možda sam ovde pre-oštar, — nego da primerom, saveitom i delom pomogne zapuštenom seljaku. Mnogi naš inteligenat troši svoje energije u besplodnom politiziranju. Več sama činjenica, da od tolikog broja učiteljstva u našoj državi, jedva jedna trečina suradaje u Sokolstvu, dokazuje nam nebriženje naše inteligencije za naše selo.
1 u socijalnom, gospodarskom i tehničkom pogledu, kao i uopče u svakom drugom pogledu, pokazuje naše selo zapuštenost. Ono što se do sada učinilo vrlo je malo prema onome što su učinili drugi narodi, daleko prosve-čeniji u tom pogledu.
Alkoholizam je velika rana na ži-vom telu našega sela. Jedino je Sokolstvo učinilo korak napred u suzbijanju alkoholizma u našim selima. Ko hoče uspešno da radi na suzbijanju alkoholizma, taj mora u prvome redu biti do-bar trezvenjak. A tako i u drugom radu. Primerom se najviše deluje na seljaka. Ako neko drugo radi, oprečno od onog što govori, izgubio je kod seljaka svako poverenje, potopio se.
Da ne duljim o zapuštnosti našega sela, koja nam je svirna poznata, preči ču na zadače Sokolstva na našem selu.
Ranije sam ukazao na mišljenje našeg seljaka o Sokolstvu i način kako-da proširimo Sokolstvo u naša sela. Želim u glavnom da iznesem ono, što sam stekao sam iz iskustva radeči na selu, u kome živim i radim, kao seljak i seljački sin.
Tamo gde je na selu osnovana sokolska jcdinica mora se prva briga posvetiti širenju prosvete i pobijanju nepismenosti. Danas je lakše suzbijati analfabetizam nego pred desetak go-dina, osobito kod mladeži. Danas u svako selo dolaze novine i svakom pojedinom analfabeti jedina je želja da nauči citati. Prilike svakodnevnog života, borba za ekzistencu i samo-održanje sile ga i nagone da nauči i pisati. Treba mu samo probuditi volju, dati sredstava.
Sokolska jedinica na selu mora prvu brigu posve<titi prosvetnom vas-pitanju. Na selu mora prosveta iči pred telovežbom. Razume se, da jedno bez drugoga ne može da se provada, ali prvenstvo ima prosvetni rad. Svaka jedinica na selu mora imati prosvetni odbor, koji če se brinuti za suzbija-njc analfabetizma. Leti nedelje i blag-dani, a zimi duge večeri najzgodnije je doba za održavanje analfabetskih tečajeva. Učiteljstvo mora preuzeti
Sokolstva. Od njih lično, od njihove ličnosti, od njihovih ličnih pitanja i prilika.
I tako smo eto došli do najvažnije funkcije u našoj celini, do funkcije, koja uslovljava napredak te celine, i koja je usko, nedeljivo spojena s ličnim pitanj ima naših aktivnih pojedinaca. Tako se ponovno susrečemo s onim, ili ako hočete drugačijim »ličnim« pitanjima, koje tako užurbano, i toliko spremno izbegavamo u sokolskim ras^ravama, u sokolskim debatama, na zborovima, na sednicama, na skupštinama. Da, baš najviše na skup-štinama. istina: postoje lična pitanja, koja treba izbegavati, jer su to pitanja pojedinaca radi interesa pojedinaca, a postoje opet »lična« pitanja, koja su pitanja pojedinaca, ali mnogo važna, i možda odlučna za interese ceiinc.
Dakle postoje dve vrste ličnih pitanja. Jedna, koja ne spada u život celine, ali i druga, koja najodlučnije spada u taj život.
I sada — a u tomu je aktuelnost čitave moje teme — baš radi celine, radi interesa te celine, ne smemo ni na sednicama, ni na skupštinama izbegavati ta »lična« pitanja, pitanja o lično-stima, kada se radi o interesima celine. To je jedini »raison d’ etre« naših skupština! To je njihovo opravdanje i njihova zadača. Zašto onda da se izi-gravaju te prilike krivim i proizvolj-nim tumačenjem one: Pojedinac ništa, celina sve?
Čvrsto verujem da u ta »lična« pitanja moramo uči, da ih ne smemo više izbegavati. Radi celine, radi interesa celine. A na našoj je mudrosti, na mudrosti onih nad prosekom, da ocene koja su pitanja lična, a koja »lična« ...	h.
vodstvo tih tečajeva i nadzor nad radom, koji če moči da provode članovi PO. Briga je PO da nabavi učila i knjige. O tom radu dade se detaljnije mnogo govoriti, ali za sada bih hteo da podvučem važnost ovog rada za suzbi-janje nepismenosti u našim selima.
Kad smo održali uspešno jedan tečaj, imačemo uvek polaznika i za dalj-nje. Svršenog tečajca ne smemo prepustiti samom sebi, nego mu moramo savetom pomoči kod izbora knjiga i listova. Tu nam najbolju pomoč pruža sokolska knjižnica, koju mora imati svaka jedinica. Sokolske listove i štam-pu treba posudivati siromašnijim članovima i gledati da se imučniji pret-plate na njih.
Dakle suzbijanje nepismenosti je prvo polje na kome može Sokolstvo da najuspešnije poradi na prosvečiva-nju našega sela, na podizanju duhov-nog nivoa našeg seljaka.
Socijalnom prosvečivanju treba obratiti punu pažnju. Predavanja i govori mogu naj lakše poslužiti podizanju socijalnog života u selu. Gospodarstvo iziskuje posebnu pažnju. Mnoga naša sela su u gospodarstvu strašno zaostala. Racionalno gospodarstvo je slabo poznato u našim selima. Sokolstvo mora u tom pogledu provesiti či-tavu revoluciju. Moramo priznati, da je obradivanje zemlje kod našeg seljaka u mnogim krajevima vrlo primitivno. Drveni plugovi su još u velikom broju u upotrebi. Naš je seljak siro-mašan, ali racionalnim gospodarenjem on če izbiti iz svog gospodarstva toliko koristi da če moči da nabavi potrebne sprave za racionalno obradivanje zemlje. Ovde moram istaknuti još jednu granu narodne prosvete, koju Sokolstvo mora propagirati, a to je zadrugarstvo. Zadružna svest kod našega seljaka još je na vrlo niskom ste-penu, negde je uopče i nepoznata. Tu mora Sokolstvo da izvrši svoju mi-siju. Kako i kojim načinom, možda ču naknadno reči. Za sada moram naglasiti, da mora sve to biti u okviru sokolske ideologije, daleko od svake)' profaniranja svete i uzvišene sokolske misli. Samo se po sebi razume, da Sokolstvo mora naročitu brigu da posvečuje i nacionalnom odgoju našega sela, i da ga upucuje i odgaja u duhu narodnog i državnog jedinstva. U službi naroda i države Soko vrši naj-važniju ulogu. Svaki pravi Jugosloven ujedno je i Soko, to mu je več usadeno u duši. Čim je više Sokola, tim je više i dobrih Jugoslovena. Sokolstvo je u istoriji izvršilo veliku ulogu čuvara i jačanja nacionalne svesti, ono i danas vrši največu ulogu čuvara nacionalne misli. Sokolstvo je najbolji čuvar narodnog i državnog jedinstva, avantgarda Jugoslovenstva.
Ovo sam morao naglasiti, da ne bi ko pomislio da sugeriram Sokolstvu samo prosvetno značenje i obeležje u našem životu.
Filmovi su najbolje sredstvo za ši-renje prosvetne propagande. Njima se najlakše pobija alkoholizam, koji se je uvrežio u našem selu. Osnivanjein tam-raških zborova najlakše čemo suzbijati preduga svadbovanja. Seoska mladež najviše uživa u glazbi. Tamburaški zborovi, probe i pokusi odvračaju u prvom redu mladež od nočnog klatu-renja i nemoralnih ispada. A kad se-ljaci vide uspele nastupe ovih zborova pozivaju ih za svirače na razne pri-
redbe i svadbe. I sada eto sitnog, ali vrednog udela u suzbijanju alkoholizma, jer če članovi tražiti da se ne pije alkoholna piča i da svadba bude što krača. Kad jedan počne nastaviče drugi, jer če videti kolika mu korist iz toga: ne troši za pice. Bračo, pokušajte na ovaj način raditi i videčete da če trezvenjački pokret uspeti.
I tako bi mogao nizati primer za primerom. Biče zato zgode i vremena. Neka za sada i ovo posluži bradi za savet. Nikome toga ne narivavam, ali podvlačim da su to moja sopstvena opažanja i iskustva, koja mogu da po-stignu veči i stvarniji uspeh, ako se striktno provode.
Narodna prosveta, t. j. njezini reprezentanti: učiteljstvo, moraju se zamisliti u sve ovo i ispitati svoju savest. Neka iskreno priznaju da su kao narodna deca dužni uložiti sve svoje sile na dobro našeg naroda, našeg sela. Kad oni svi, svi bez razlike, porade na duhovnom osveščivanju našega sela putem našega Sokolstva, bidemo sigurni da čemo se moči postaviti uz bok drugim narodima. A mi Sokoli moramo neprekidno naš rad usmeriti naj-pre našem selu. Podižuči i prosveču-judi široke slojeve našega naroda, iz-vršidemo istorijsku ulogu, koja nam je namenjena, ispunidemo svoju na-cionalnu zadacu.
Nikada ne zaboravimo na selo iz koga pritiču najzdravije snage u redove našega viteškog Sokolstva.
Joso Matešič, Generalski Stol.
Ix telovešbačkog sveta
NEMAČKI TURNERI I NOVI REŽIMI U NEMAČKOJ
Nemački ministar unutrašnjih po-slova dr. Frik primio je u audijenciju, kako izveštava »Dojčeturncajtung«, oba pretsednika nemačkog turnerstva gg. Dominika i dr. Najendorfa, koji su mu zvanično saopštili zaključak turner-skog saveza, naime, da je njihovo pret-sedništvo pozvalo sva turnerska društva da saraduju s nacionalnom vla-dom i njezinim vodama. Dr. Frik primio je ovu vest turnera na znanje, te je u svom odgovoru naročito podvukao značenje turnerske organizacije na obnovi nemačke države. Naglasio je veliko zanimanje državne vlade za gim-nastičke svečanosti turnera u Jitutgar-tu, kojima če, po svoj prilici, prisostvovati i državni kancelar Hitler, koji če tom prilikom i govoriti turnerima. Razume se, da je nemačko turnerstvo pozvalo na svoj veliki slet i državnoga pretsednika Hindenburga i sve članove državne vlade. Državni pretsedmk Hindenburg zahvalio se je na pozivu, te izjavio, da ne može učestvovati na svečanostima. Za vreme sleta održadc glavni odbor nemačkih turnera svoje sednice isto u Štutgartu, gde če biti donošeni vcoma važni zaključci za budu-či rad organizacije.
IZ NIZOZEMSKOG GIMNASTI-ČKOG SAVEZA
Nizozemski gimnastički savez pri-redujc ove godine svoj slet u Roter-damu. Računa se, da če na javnoj vež-bi nastupiti svega oko 6.000 članova, a natecačc se od prilike 2.480 naraštaja, te 2.320 članstva. S najjačim brojem učestvovače na sletu društvo Utreht, koje je prijavilo oko 230 vežbača. Ovo-godišnji slet u Roterdamu prireduje se u proslavu 30- godišnjice njegovog opstanka.
ORGANIZACIJA KATOLIČKIH GIMNASTA U NEMAČKOJ
Porcd najjače nemačke telesnouz-gojne organizacije turnera postoji i organizacija katoličkih gimnastičkih dru-štava pod nazivom »Dojče jugend-kraft«. Poslednja je istovremeno i član Medunarodnog saveza katoličkih teles-nouzgojnih unija u drugim državama, te podržava veze i s eeškoslovačkim orlovstvom. Vrlo je verovatno, da če stupiti u njene redove takoder i ona bivša sokolska društva Lužičkih Srba, koja su do sada pripadala bivšo j kafo-ličkoj sokolskoj župi Čišinski. U Ne-mačkom katoličkom savezu udruženo je 4489 društava sa 253.494 pripadnika od ko j ih je 63.475 dece i 64.054 naraštaja.
SITNE VESTI IZ TELOVEŽBA-ČKOG SVETA
Gimnastički savezi nizozemski, belgijski i engleski spremaju za 4 jum o. g. medusavezne utakmice. — Uve godine belgijski gimnasti isto se tako spremaju da održc natecanja u gimna-stici na spravama za sve svoje najbolje vežbače. Isto tako priprema se ma-terijal za utakmice za državno prvenstvo u lakoj atletici. — U Danskoj postoje sada svega 3 škole za odgoj učitelja gimnastike i to: prva u Olerupu, koju vodi Nils Buk, druga u Snoghej kod Fridericije, koju vodi gda Abild-gard, a treča u Silkeborgu, koju vodi profesor Junker. Škola u Snogheju ima rang visoke škole za vaspitanje ženskih gimnastičkih učitelja. — Na o4 slet Unije francuskih gimnasta u Anaulcmu na Duhove prijavljeno je oko 10.000 gimnasta.
»Lična« pitanja
—	»Nemojte, brado, ovako; izbe-gavajmo lične stvari i lična pitanja!« — Koliko puta se to čuje na našim sokolskim sednicama, na skupštinama, u debatama, svuda, gde se mišljenja raz-iđu, gde se dvojica ili više njih zalažu za različite i nejednake predloge, pot-hvatc. orijentacije. Stalno se onda isti-ee ono potrebno, sokolsko izbegavanje ličnih pitanja.
Pod tim ličnim pitanjima razume-ju se one razlike, one zategnute odnose, koji nastaju medu osobama, medu saradnicima, kao posledice raznih gledanja na stvari, raznih shvadanja načina ili potreba rada, kao posledico ne-izbežive ietine, da su ljudi različiti, i dft smo baš mi Jugosloveni, posebno lično različiti i raznih mišljenja.
Ne treba ni dokazivati, da sve one lične zadevice i zategnuti odnosi, koji kvare i koče rad i napredak zajednice,
treba odlučno i mudro izbegavati, i da treba ublažiti sve takve razmirice i sporove. Sve to radi celine, koja je sve u Sokolstvu, i pojedinca, svih pojedinaca, koji toj celini moraju korisno služiti. U stvarima i pitanjima, gde lične zadevice i razmirice smetaju celini, treba u interesu te celine, da se to i^begava i da se otstrani.
Medutim su lična pitanja ipak vr-
lo	važna, neobično važna u našem za-jedničkom životu. Lična pitanja u ši-rem smislu, kao pitanja ličnosti. Naša je reč: »Pojedinac ništa, celina sve!« To dakle znači da interesi, posebni interesi pojedinca, nisu za nas ništa, več znamo samo za interese celine, zajednice, za interese našeg Sokolstva. Ali to nikako ne sme da znači, da nam je pojedinac, da je bilo koja jedinka naše celine — ništa, da nije važna, da nam ne znači ništa! Nikako ne. Svaki, bilo
Na vama je, bračo!
Zadača Sokolstva na selu
KUPUJU SE SOKOLSKE SPRAVE
Sokolskem društvu u Žepen potrebne su vežbače sprave.
Ono društvo, koje ima sprave za predati neka javi cenu Sokolskem društvu Žepce.
100 godišnjica Brlićeve gramatike. Godine 1833 izdao je poznati Ilirac Ignjat Alojzije Brlič, koji je bio rodom iz Slavonije, gramatiku »ilirskog« jezika za Nemce. Ova gramatika doživela je tri izdanja. U prvom izdanju Brlič tumači reč »ilirski« kao izraz, koji obuhvata sve južne Slovene, dok su nepotpuni svi drugi izrazi, kao što su »slavonski«, srpski ili hrvatski. — Drugo izdanje koje je također izdano u Zagrebu izašlo je pod naslovom: »Gramatika ilirskog jezika, kako se govori u jugoslo venskim zemljama, Srbiji, Bosni, Slavoniji, Dalmaciji i kod Ilira i Srba u Ugarskoj i Vojvodini.«
Lemarten u Srbiji. Pre 100 godina izašla je knjiga slavnog franeuskog pisca i pesnika A. Lamartena pod naslovom »Putovanje po istoku«, u kojoj opisuje pisae svoje putovanje u Pale-sfmu. U ovoj knjiži opisuje i put kroz Srbiju na povratku iz Svete Zemlje, jz Carigrada otputovao je 23 jula. U knjiži spominje Niš i Čele Kulu, a u Sumadiji video je opet silne šume, ko-Jima nije bilo kraja.
100 godišnjica rođenja komponista J. Bramsa. Dne 5 maja 1833 rodio se u Hamburgu Johanes Brams jedan od kompozitorskih velikana, koji je po-najvećma živeo i radio u Beču. Bio je romantičar i kao takav nacionalan u svojoj muzici, pa kažu za njega da je jedan od najnemačkijih glazbenih velikana uopće. Ali pored svega ovoga njegovo značenje u muzici prelazi gra-nice germanstva, jer je našla njegova muzika odaziva i kod drugih neger-manskih naroda, a i sledbenika, kojima je bila Bramsova muzika potstrek u njihovom radu i priklanjanju nacionalno) muzici. Brams je pomogao mnogo Dvoržaku do svetske slave, a pod uti-cajem Bramsove »Madžarske rapsodi-. je« komponirao je Dvoržak svoje ču-vene »Slovenske plesove«.
Rapidan napredek našeg školstva. U posleratnim godinama pokazuje prosvetna školska statistika Jugoslavije vanredan napredak, koji je upravo rapidan. Godine 1919 bilo je u našoj zemlji 5869 škola, a za deset godina, t. j. godine 1929 bilo je več 11.524 škola, dakle 5655 više, to jest skoro još jednom toliko. Danas imamo svakako Jfveči broj škola, pa je i to najbolji uokaz koliko se naša država brine za opsti kulturni napredak našeg naroda.
Meštrovičevi radovi u muze jima i zbirkama. Največi deo radova našeg velikog kipara Meštroviča nalazi se u Jugoslaviji, od toga njih 48 u Beogradu, medu njima spomenik Pobednika i spomenik zahvalnosti Francuskoj. Zagreb ima 10 njegovih radova, medu njima spomenike Štrosmajera i Medu-Uča, Split 15 medu kojima su spomenici Grgura Ninskog i Maruliča. Spo-menuti treba još relijef kralja Petra na Pilama u Dubrovniku, mauzolej u Cavtatu. U engleskim muzejima nalazi se 14 njegovih umetničkih radova, dok imaju privatnici u Engleskoj 30 njegovih dela. U Severnoj Americi imaju javne institucije 16 Meštrovičevih umetnina, medu njima su i čuveni spomenici Indijanci u Čiikagu. Po nekoliko radova ovog našeg čuvenog umetnika nalazi se u Kanadi, Montevideu, Špa-njolskoj, Italiji, Austriji, Češkoslova-čkoj. Nemačkoj i Francuskoj.
70 godišnjica Ludvika Kube. Pre nola stoleča tada još mladi i siromašni učitelj osnovne škole Ljudevit Kuba postavio je sebi za životnu zadaču da pokupi i izda narodne pesme slovenskih naroda. Kroz decenije, ne uživajuči ba.š mnogo potpore, radio je na ovom grandioznom delu, koje je izašlo u po-jedinim sveskama i koje danas tvori Pravo remek delo s nazivom »Slovenstvo u svojim pesmama.« Ne samo što je pokupio ove velike zaklade narod-nXLpesama> Kuba je u češkom umet-niCKom svetu poznat i kao vanredan slikarski talenat, koji je osobito voleo da slike sarohke narodne nošnje raznih slovenskih naroda. Ovaj veliki slavista, pisae i slikar, pokazao je napo-kon i u muzici kao komponista lepe uM>ehe, čime je pokazao svoj vanredni talenat. Danas je priznat i slavljen, ali pored svili svojih uspeha ostao je onaj skromni i siromašni kulturni rad-nik, kao što je to bio na početku svog životnog rada.
Još jedan češki jubilej. Dne 17 aprila ove godine dočekao je svoju 60 godišnjicu glavni urednik najrašire-nijeg češkog lista »Narodna politika« i priznati pisac Bretislav Jedlička-Brod-ski. Njegova dela, uglavnom romani i novele iz narodnog života, mnogo su voljeni i imao je uvek velik krug čita-laca.
Marke sa slikama iz dela Riharda Vagnera. Nemačko ministarstvo pošta završilo je potrebne tehničke pripreme za izradu novih nemačkih maraka. koje če imati scene iz pojedinih Vagne-rovih dela. Pre nekoliko godina i Au-strija je izdala marke s likovima iz Vagnerovih Nibelunga.
Župa. Be©g?rcsd
SOKOLSKO DRUŠTVO ARANĐELOV AC
U našem društvu rad u prvom tromesečju tekao je redovno i bio je vrlo obilan i svestran. Časovi su se održa-vali sa svima grupama redovno. Svako-ga meseca priredivana su posela s programom, koji se uvek sastojao iz jeclnog predavanja o Sokolstvu, dve patriotske deklamacije i dve do tri tačke vežbi, a na dva posela prikazan je pozorišni komad »Golubič«. Na po-selu 5 П održano je predavanje o životu i radu vladike J. J. Štrosmajera, a 5 III o T. G. Masariku. U februaru je priredena zabava na kojoj su na-stupili: muški i ženski naraštaj i pred-njački zbor s vežbama, sokolski hor otpevao je dve pesme, a članovi iz prednjačkog zbora prikazali su jedan pozorišni komad.
Na skupštini koja je održana 19 I s malim izmenama izabrana je ponovo stara uprava i tom prilikom s velikim ogorčenjem osuden je napad Katolič-kog episkopata na Sokolstvo.
Sokolski hor održavao je redovno svoje časove, i pripremao se za konce-rat, koji je održan 2 IV t. g. u Laza-revcu.
Sokolska knjižnica izdavala je knjige svome članstvu. Knjige su najviše pozajmljivane naraštaju i deci. Zahvaljuj uči poklonima članstva, knjižnica se povečala za 75 knjiga i danas broji svega 726 knjiga. U ovom tromesečju bilo je ukupno 129 čitalaca i 760 izda-tih knjiga.
Članovi prednjačkog zbora pripre-mali su se za polaganje društvenog prednjačkog ispita, koji je obavljen na dan 2 IV t. g. pred komisijom kojoj je pretsedovao brat Bogdan Spernjak, I zam. načelnika župe. Ispit su položili brača: Dobrivoje Jankovič, Kosta Anic, Dragoljub Gajih, Joca Kirič, Miodrag Vujič i sestre Bisa Grušovnik i Draga Stojanovič.
Rad bi bio još uspešniji da se naša uprava ne bori s velikim materijalnim teškočama, jer je zbog zidanja doma, koji još nije završen morala da se za-duži, a sadašnji prihodi nisu dovoljni ni za pokriče najpotrebnijih troškova. S velikim materijalnim žrtvama poje-
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN Ruski otsek
U redovima ruskog Sokolstva u Jugoslaviji od dana njegovog postanka pa do danas se je osečao nedosta-tak dovoljno obrazovanih prednjaka i prednjačica. Da se taj nedostatk ukloni, činjeni su bili pokušaji u toku minulih godina za održavanje manjih tečaja, ali tek sada, zauzimanjem i inici-jativom Ruskog otseka Sokolskog društva u Zemunu, održan je kod ovog otseka veči prednjački tečaj Pokra-jinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, odnosno župski.
dinih članova uprave vrši se regulisa-vanje meničnih dugova.
Sada se vrše pripreme za proslavu desetgodišnjice osnivanja našeg društva, koja če se obaviti 28 V t. g., kao i za učestvovanje na župskom sletu u Beogradu i pokrajinskem u Ljubljani.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD V
Prosvetni odbor ovoga društva konstituisao se ovako: pretsednik br. Dušan Iv. Popovič, tajnik br. Milan Stojanovič, knjižničar br. Milorad Lazarevič, izvestilac za naraštaj i štampu: br. Slavko D. Marjanovič, članovi odbora brača M. Gojkovič, D. Gošič i I. Majer.
Ovo društvo ulazi u treču godinu svog opstanka s velikim elanom i mnogo oduševljenja naročito na prosvetnom polju. Prošle godine je osnovana knjižnica sa 35 knjiga, koje je darovao brat Miša Cvetkovič; danas ona broji oko 250 knjiga. Mali deo je kupljen, a ostale su primljene na poklon. Njihova raz-ličita sadržina deluje tako da su stalno oko 50% na čitanju. Novina za ovu godinu jesu časovi prosvetnog odbora, koji se održavaju subotom do 19 časova za naraštaj, a od 19.30 za članstvo. Program tih časova je: 1) Ideološko predavanje sa ili bez diskusije; 2) Odgovor na razna pitanja. Da bi svi članovi mogli bez sustezanja u svako doba postaviti pitanje, koje ih intere-suje, postavljeno je u sokolani jedan sandučič u koji se ubacaju pitanja i koje se prazni jedanput nedelj no. O vi časovi su pokazali dobre rezultate i veliko interesovanje naročito kod na-raštaja, kome se prireduju takmičenja u pamčenju, opažanju i drugim duhovnim i intelektualnim sposobnostima.
Pored nagovora pred vrstama, koje šalje župa, ovo društvo sprema nekoliko javnih predavanja. Za stvaranje što boljih prosvetnih prednjaka, prosvetni odbor ovoga društva sprema program jednog društvenog tečaja za prosvetne prednjake. Župski tečaj za prosvetare pohadali su brača D. Popovič i S. Marjanovič. Poslednji je izra-dio i najbolji pismeni rad.
Časovi pevanja održavaju se redovno sredom i subotom.	Ž.
je ideologija tek u 1932 godini na V kongresu ruskog Sokolstva u Pragu bila u načelima ustaljena. Od strane Sokolske župe Beograd bila je poklonjena tečaju velika pažnja, te starešina župe brat Branko Zivkovič, članovi Tehničkog odbora i ostali župski funk-cijonari, posetili su više časova za vreme tečaja.
U nedelju 9 aprila slušaoci tečaja položili su ispit pred mešovitom komisijom u sastavu pretstavnika Pokrajinsko g saveza ruskog Sokolstva i Sokolske župe Beograd, pod pretsedni-štvom starešine brata Branka Živko-viča. Od 9 članova i sedam članica, ko-
Prednjački tečaj Ruskog otseka Sokolskog društva u Zemunu
Na molbu starešinstva ruskih Sokola u Zemunu Sokolska župa Beograd odredila je za vodu tečaja putu-jučeg župskog prednjaka brata Feodora Gopurenka, koji je odlično vodio ovaj tečaj od 2 marta do 8 aprila.
Pored brata Gopurenka, koji je predavao sve tehničke predmete, na tečaju su predavali: starešina br. Vladimir Poljanski: sokolsku istoriju, ide-ologiju i organizaciju, načelnik br. Dimitrije Ponomarev strojne vežbe, pro-svetar sestra Jelena Poljanska anato-miju, fiziologiju i prvu pomoč, br. Pavle Rudnik (savezni statističar) statistiku i br. Roman Drajling jedan sas-vim novi predmet: psihologiju pokreta. Na tečaju je održano u svemu 155 časova. Slušaoci tečaja bili su članovi i članice Ruskog Sokola u Zemunu, i to 15 članova i 9 članica, koji su vrlo uredno. pohadali tečaj, tako, da je po-seta ispala 98%.
Pored svestrane rasprave najno-vijih tendencija u tehničkom pogledu, velika pažnja bila je poklonjena ideologiji Sokolstva, naročito ruskog, čija
ji su polagali ispit, uspešno su položili ispit:	četiri	brata	za	pokrajinskog
(župskog) prednjaka, četiri brata za društvenog prednjaka i pet sestara za društvenu prcdnjačicu.
Tako je završen ovaj tečaj, koji je obogatio Ruski Soko u Zemunu sa 8 prednjaka i pet prednjačica, kojima je sada dužnost da pripreme za buduču Rusi ju novi kadar ruskih Sokola, sves-nih radenika za ruski narod i Slovenstvo.
j£u$»a lifelovar
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE
Sokolska župa Bjelovar održala je dne 26 marta ove godine svoju redo-vitu godišnju skupštinu u sedištu župe u Bjelovaru, dok su zborovi društvenih načelnika i prosvetara održani još u mesecu februaru. Dan pre glavne skup. štine održana je konferencija delegata,
Iz izveštaja statističara razabire te, da Sokolska župa Bjelovar broji kon-
$
Izmed 10 ljudi jih ima
7zobni kamen
...dobi
ga pa laKko vsaki
4,
Д-
Le malokdo ve: dostikrat je zobni kamen vzrok, do se začno zobje majati in nazadnje izpadati I To nevarnost odvrnete s tem, da si zobe redno čistite s Sargovim Kalodontom. Pri nas je Sargov Kalodont edina zobna krema, ki ima v sebi sulforicinov oleat po Dru. Braunlichu in to ga dela tako zelo učinkovitega: on odpravi polagoma zobni kamen in ohrani zobe močne in zdrave I
VALO 0 0 ЦТ
1<J€—1
Proti zobnemu kamnu
cem prošle godine 46 sokolskih dru-štava i 32 sokolske čete t. j. svega 78 sokolskih jedinica sa 4649 članova i članica, 1002 naraštaja i 2358 dece ili svega 8009 pripadnika, od kojih je prema izveštaju načelnika 4489 vežbača sviju kategorija, dakle preka 50%.
Iz izveštaja načelnika sledi nadalje, da je od 6 okruga na koja je podeljena župa u tehničkom pogledu prošle godine njih 4 priredilo okružne sletove, dok župski slet prema zaključku prošlogodišnje glavne skupštine nije priredivan.
Sokolska župa Bjelovar sudelovala je na svesokolskom sletu u Pragu sa 119 učesnika. Sudelovala je nadalje na natecanjima Saveza u odbojci.
Održala je nadalje 2 tečaja za društvene i četno načelnike.
Ove godine prireduje župa svoj slet u Bjelovaru, koji je obavezan za sva društva i čete, a održače se dne 11 juna ove godine. Sudelovače nadalje na pokrajinskom sletu u Ljubljani na Vidovdan ove godine.
Za ovu godinu predvideno je odr-žanje nekoliko tečajeva.
Iz izveštaja tajnika vidi se, da je administrativni rad župe upravo ogromen, i da je prošle godine pored re-dovnog administrativnog rada obav-Ijena i organizacija oko polaska na praški slot.
Prosvetni rad u župi nije se mogao razviti do zadnje četvrt prošle godine zbog smenjivanja prosvetnih funkciona-ra, ali su zato koncem prošle godine udareni čvrsti temelji redovitom prosvetnom sokolskom radu. Ipak je i tokom prošle godine učinjeno dosta u prosvetnom radu obzirom na navedeno. U celoj župi organizovana je proslava stogodišnjice Tirševa rodenja, zatim proslavi 1 decembra. Održane su nadalje škole za novo članstvo i svega 350 raznih priredaba i 448 predavanja.
Na predlog gospodarskog otseka župe godišnja skupštiua donela je na-kon poduže debate jednogiasan zaklju-čak, da se pristupi osnutku fonda za gradnju malih sokolskih domova. Kao redovni prihod fonda utvrden je za ovu godinu doprinos od 10 Din po članu. Redovni doprinos je predviden za vreme od 8 godina.
Kod donoeenja toga zaključka pokazala se je visoka sokolska svest članstva, koje je jednodušno u tome, da samo viastitim snagama može i treba da reši goruče pitanje izgradnje sokolskih domova po svim našim sclinia, gde pošto j e sokolsko jedinice.
Na kraju skupštine izabrana je nova uprava župe u koju je pored do-sadanjih funkcionara župe izabrano nekoliko brače, koji prošle godine nisu sudelovali u radu župske uprave.
Bude li izvršen sav ovaj program, koji je predviden za ovu godinu rezultat toga neče moči izostati.
SOKOLSKA ČETA NOVA GRADINA
Brača Sokoti našega mesta Nova Gradiha koja sa Starom Gradinom čine jednu celinu, vežbali su zajednički u St. Gradini u školskoj sobi. Medutim je broj vežbača tako porastao, da se ukazala potreba, da se u N. Gradini osnuje nova četa.
Iz tih razloga sastala su se brača Sokoli i pristaše Sokolstva, dne 2 aprila o. g. u školi u N. Gradini.
Sastanak je otvorio brat Popodić Filip, ratar, te poziva brata Sudžum* Petra koji govori o osnutku nove čete.
Prelazi se na izbor uprave. Nak°n odulje debate izbran je većinom gla-
sova za starostu Zirojevič Milan. Zamernik staroste Rebić Rade. Tajnik Šeni Vilma, učiteljica. Prosvetar i statističar Sepl Večeslav, koji vrti iste funkcije i u četi Gradina. Načelnik čanstva Radovan Kasa vica. Načelnik naraštaja Sudžum Petar. Blagajnik Sava Kasavica. Revizori Petar Nenadič i Sava Govedarica.
Izabrani starosta Zirojevič Milan se zahvaljuje na izboru, te obećaje zdušno raditi poverene mu dužnosti. Poziva prisutne, da rade napuste Soko, nego da ne izvršuju tačno ono što se od njih traži, jer je bolje manje članova ali iskrenih i odanih Sokola, nego velik broj članstva, koje bi nosilo naziv Sokola — bez rada.
Poziva braču na upis, te se upisuje 15 članova vežbača, 13 naraštajaca i 20 sokoLske dece. Podupirajučih članova 7. Ukupno je pripadnika 55 članova.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO KRŠKO
Prošlo soboto in nedeljo je priredil naraščaj za svoj izletni fond v režiji br. Bitenca telovadno akademijo v zvezi s pravljično veseloigro in orkestrom »Kralj Brkolin«. Dvorana je bila obakrat polna, občinstvo zadovoljno, gmotni uspeh odličen. Posebnost pri igri je bila, da so igrali vloge starejših odrasli, lc mladinske vloge so bile v rokah vrlih naraščajnikov in na-raščajnic, kar je tudi edino pravilno. Vse vloge so bile lepo rešene, najbolj sta se odlikovala br. Jedretič v vlogi očeta in naraščajnica Poldica Škodova v vlogi Markeca. Rajalni nastopi dečkov, ki jih je priučil br. Rak, ki je sam nastopil v igri v vlogi sok. vaditelja, so bili strumni in brez'hibni. Na stop naraščajnic, devetorica in balet vil, je sestavila posrečeno in odlično s. Artačeva, priučila pa s. Počivalško-va, je bil istotako brezhiben in dovršen, tako, da so tvorili igra in vsi rajalni nastopi, ki so bili izvajani s petjem, klavirjem in orkestrom, lepo učinkovito in zaokroženo celoto. Pavze med dejanji je tudi to pot krajšal naš priznani in priljubljeni sok. sal. orkester.
tupa Cetinfe
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE
Godišnja skupština Sokolske župe Cetinje održana je 31 marta i 1 aprila t. g. u Kotoru. Održanjetn ove skupštine htelo se dati vidno priznanje bo-kokotorskom biskupu, velikom rodoljubu i naučniku g. dr. Frani Učeliniu. N a skupštini su delegati svih sokolskih jedinica ove župe, t. j. od Prištine do Dubrovnika, pretresali rad u proiloj godini. Sokolski objektivno i drugarski izlagali su svoja gledišta Sokoli-prvaci i pretresali program rada za ovu godinu. Za prošlogodišnji rad konstato-valo sc da su pokazani vidni rezultati
31 marta održana je u dvorani kotorske gimnazije konferencija delegata, a u Srpskoj radničkoj zadruzi zbor društvenih prosvetara. Konferenciji je pretsedovao župski starešina br. Gavro Miloševič, narod, poslanik, dok je od-govarao na pitanja i davao objašnjenja zam. starešine br. M. Bajič, koji je u prošloj godini rukovodio župskim sokolskim poslovima, u otsustvu starešine br. Miloševiča.
Vidno se konstatovalo 3a je ove godine nastao intenzivniji rad u svima sokolskim jedmicama; da se sokolska pjisao širi; sokolski redovi uvećavaju e novim članovima i novim jedinicama.
”    _________________________»SOKOLSKI GLASNIK«____________________  God.	IV	-	br.	17
■■■I ROSI JA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURAN JE I REOSIGURAN JE • BEOGRAD 1 lili II 
Imalo se u vidu da je pre 5 go-dina udaren temelj Sokolskoj župi Cetinje baš u Kotoru, te se petogodišnji-ca osnivanja župe proslavila u istom mestu. Tako su se obavile dve manifestacije u Kotoru: davanje priznanja g. Učeliniu za poznati njegov stav prema biekupskoj poslanici upučenoj pro-tiv Sokolstva i proslava petogodišnjice osnivanja župe.
1 aprila je održana u dvorani Ofi-cirskog doma glavna skupština u pri-sustvu pretstavnika vlasti: delegata g. bana Zetske banovine, komandanta Pomorske obalne komande, pretscdni-ka opštine, biskupa Učclinia, arhijerej-skog namesništva i dr. političkih i prosvetno humanih i kulturnih ustanova.
Posle izvršenih formalnosti skup-štinu je otvorio starešina br. Miloševič pozdravivši goste i oda j uči dužni pije-tet preminulom članu uprave pok. br. Ivoviču. Posle toga je održao vrlo tem-peramentan rodoljubivi govor. Uputio je prve reci Prvom Sokolu Nj. Vel. Kralju, predlažuči šiljanje pozdravnog telegrama, što je jednoglasno usvojeno. Taj telegram glasi: »Njegovom Veličanstvu Aleksandru I Kralju Jugoslavije, Beograd. Sokoli Župe Cetinje sakupljeni na obalama Jadrana u Kotoru, spremni su da polože svoje ži-vote za Tebe, Gospodaru, i za svoju domovinu. Starešina: G. Miloševič, tajnik M. Ivanovič.« Takode su poslani pozdravni telegrami Starešini Saveza SKJ i biskupu Učeliniu.
U daljem svome izlaganju br. Miloševič je između ostaloga rckao: »Sokolstvo je poniklo u narodnoj epopeji. Onoga časa kada je Tirš prihvatio predlog Tonera da gimnastičko društvo nazove »Sokolom« tim momentom je dao dušu jednom fizičkom telu. Naša epopeja videla je u Sokolu jedno biče koje večito bdi u sunčanim nebesnim višinama. Naš narod, koji je onda bio porobljen, našao je u Sokolu oličenje i svoje uskrsituče. Sokolom je nazvao junaka, pravedna eoveka, sve-titelja, i jednom tečju ukrasio je jed-nog čoveka svim vrlinama koje se kao ukras daju pravom Sokolu. Sokolstvo hoče da objasni svoju zastavu koja je nastala iz krvi; svoju himnu, koja oličava pravdu; lepotu domovine i odločnost da se sa zastavama napred brani Domovina i nacionalni hram, koji nadalje trebamo izgradivati na o-nim temeljima Himalaja — naše narodne kosturnice.«
Osvrnuo se dalje br. starešina Miloševič na biskupsku poslanicu i ispra-van stav biskupa Učelinia, koji je po-znavajuči dobro sokolski rad protu-mačio odnos Sokola i vere. »Sokolstvo priznaje slobodu uverenja i misli svakog pojedinca, jer smatra da je vera najitimniji izražaj unutrašnjeg dušev-pog^ života; svaki sokolski pripadnik može slobodno izvršavati zapovesti i propise svoje vere.«
Zast. g. bana banski načelnik g. Luger napomenuo je u svome govoru
o	živom interesovanju g. bana dr. Sta-nišiča za napredak Sokola, koji ima blagotvoran rad na fizičkom, intclek-tualnom, privrednom, kulturnom i so-eijalnom podizanju i jačanju našeg naroda. Pukovnik g. Markovič, kao zast. kom. Boke, takoder je zaželeo uspešan sokolski rad.
Godišnji izveštaji o radu svih žup-skih funkcionera primljeni su. Potom je izabrana nova župska uprava sa starešinom br. Miloševičem Gavrom na čelu, zam. starešine su br.: Marčič Bruno i Bajič Mihailo, načelnik: br. Žluva Josip, zam. nač.: Carigovič, Bal-har i Martinovič; načelnica sestra Drage Žluva; zam. nač.: sestra Marija Pa-dovan i Neda Brankovič; prosvetar br. Rajnvajn, tajnik br. Ivanovič, blagajnik br. Durovič, pretsednik odbora za scoske sokolske čete br. Dedič, za po-Ijoprivredu br. Slapničar, za zdravstveni odbor br. dr. Piletič, statističar br. Milovič, gospodar br. Tomanovič; uprava brača: O. Petkovič, dr. Škero-vič, dr. Radovič, Sekulovič, Kncževič, Popovič, Bulič, Zorati, Zorič, Doman-čič, Milič, Soškič, kap. Nardeli; zame-nici brača: Marinovič, Mitrovič, Gri-vič, Berne, Zlokovič, Popovič, Jakšič, Berberović, T. Zlokovič, Gnjatovič, Grujičič, Kaluderovič, Medini; revizo-ri: Gordič, Dabkovič, Pajevič, Boško-vič i Les; zam. revizora: Sekulovič, Vujovič i Bokan; sud časti: Boškovič M., dr. Martinovič, Duričkovič, Buj, Tomanovič; zamenici: Vučinič, Pejovič i Markovič.
Posle svršene skupštine formirala se povorka od Sokola i građana pred kojom su išle dve muzike (sokolska i vojne mornarice) od Oficirskog doma kroz grad, gde se zadržala pred biskup-skim dvorom priredivši burne ovacije kotorskom biskupu Učelini-u.
U 2 sata posle podne starešinstvo župe, delegati i brojni Sokoli pošli su ladom »Cetinje« kroz bokokotorski zaliv, čineči posetu svim sokolskim jedi-nicama duž obale, do Hercegnovoga. Tako su posetili Prčanj, Perast, Risan, Morinj, Kamanare-Điriče, Bijelu, De-novič, Zeleniku, Ercegnovi, Tivat i La-stvu. U svima ovim mestima priredeni su d|vni dočeki; svuda su pored obale na pristaništima poredani Sokoli po-menutih mesta ispred kojih su se zahvaljevali njihovi vodc-starešine na po seti i pažnji ukazanoj od Strane br. žu-
pe. U ime župe su otpozdravljali pojedini pretstavnici župe posle čega je muzika svirala sokolske marševe. Svi su ovi dočeci kroz romantičnu Boku bili oduševljeni, srdačni i zanosni s puno odanosti Kralju, otadžbini i Sokolu. Prangije su pucale na obalama; poklici odjekivali; muzika svirala i na ladi se kola igrala. U Lastvi je prire-den divan vatromet u čast gostiju.
Tek kasno uveče oko 11 sati lada »Cetinje« stigla je u kotorsko prista-nište s razdraganim izletnicima čime je završena ova retka sokolska manifestacija na našem plavom Jadranu.
Š. M.
Zupa Karlovac
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Na poslednjoj sednici prosvetnog odbora zaključeno je da se na prosvetni tečaj dne 23. o. m. u Karlovac poša-lje brat tajnik PO Jožo Matešič, ali jer je zaprečen zaključeno je da ide jedan drugi član PO. — Konstatirano je da je br. poverenik župskog vesnika sku-
Eio 12 pretplatnika na Vesnik. — Iza-ran je za potpretsednika PO, na mesto br. Posleka, koji je otselio u Lu-kovdol, br. Vucelič Radivoj, opštinski beležnik II. — Br. Matešiču poverena je zadača da organizuje idejne tečaje-ve. — Pročitao je br. tajnik dopise SPO i 2PO o održanju nedelje trezvenosti, te je zaključeno da se u školi po na-stavnicima održi deci predavanje o trezvenosti, dok če u nedelju dne 30 O. m. održati brača Mohorič i Matešič javno predavanje o trezvenosti. — Na koncu je zaključeno da se održi svečana sednica prigodom proslave Zrinskog i Frankopana, na kojoj če održati govor br. Mohorič i Matešič.
Dne 9 o. m. ođržana je sednica prednjačkog zbora na kojoj se dugo raspravljalo o datumu javne vežbe i akademije. Nakon duge diskusije od-lučeno je, da se javna vežba priredi posle sleta u Ljubljani. Zaključeno je, da se akademija održi dne 28 maja ove godine u spomen slovenskih apostola sv. Čirila i Metoda. Program če sa tehničke strane izraditi prednjački zbor, a sa prosvetne prosvetni odbor. Na akademiji izvešče sve tačke domače kategorije vežbača. Prednjački zbor uvečan je za dva nova člana: s. Braj-kocič Zorku, novoizabranu načelnicu i br. Radočaj Ivana.
Prema zaključku PO održače prednjači pred svojim kategorijama govore prigodom nedelje trezvenosti o trezvenosti i štetnosti alkoholizma.
J. M.-č.
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ
Sokolsko lutkovno gledališče v Tržiču je imelo v nedeljo, dne 9. t. m. po agilnosti br. načelnika Christofa zopet prav lep dan. To pot smo povabili na gostovanje bratsko lutkovno gledališče Sokola na Taboru iz Ljubljane. Prišli so radi, dobre volje, vodil jih je pa star prijatelj lutkovne umetnosti, predsednik odseka br. Erbežnik. Režiserja br. Zidarič in Počivavnik sta pa nam pripravila kar tri igre. Dopoldne po sv: maši so nam zaigrali zabavno igrico »Gašperčck zmagovalec«, popoldne pa čarobno pravljico »Poglavar Podzemlja«. Obakrat je dvorano napolnilo staro in mlado do zadnjega kotička. Rekorden obisk je pa bil zvečer pri Špi-carjevi igri »Martin Krpan«. Množica ljudi se je morala vrniti, ker so bili vsi sedeži in vsa stojišča popolnoma razprodana. Občinstvo je prav vse tri igre izredno pohvalilo, seveda najbolj je pa ugajal naš domači »Krpan z Vrha«. Bile so res izredno naštudirane scene, oprema pa vprav razkošna in prvovrstna. Baš ta igra je dokazala, da je marijonetno gledališče odraslim, prav tako namenjeno in dostopno kot mladini. Za svoje prvovrstno igranje so bili gostje deležni viharnega aplavza, a prav tako njih petčlanski salonski orkester, ki je med odmori igral krasne komade. — Upamo, da so se tudi gostje ta dan dobro počutili med nami, saj smo jih sprejeli po svojih močeh pač najbolje. Dopoldne jih je pri zakuski v hotelu Ljubelj pozdravil naš načelnik br. Christof in prosvetar Stopar, ki sta v Tržiču postavila marijonetno gledališče. Po večerni predstavi se je zopet vršil istotam bratski sestanek, a žal so se morali gostje kmalu odpeljati radi služb drugega dne. Upamo, da se še vidimo v Tržiču. Vsem sodelujočim iskrena 'hvala! — Naš domači odsek v kratkem ponovi igro »Kralj Lavrin«, pripravlja pa tudi v režiji br. načelnika že novo delo. — Izgotavlja se tudi premakljiv oder v svrho gostovanja po bližnji okolici. — Zdravo!
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLANA-ŠIŠKA
Sokolsko društvo Ljubljana-Šiška je v veliki dvorani sokolskega doma v Šiški priredilo v petek 7. aprila t. 1. zvečer velik koncert orkestralne in vokalne glasbe. Na tem koncertu je nastopil orkester orkestralnega društva
ljubljanske Glasbene Matico in Slovenski vokalni kvintet. Orkester je bil pod taktirko skladatelja g. L. M. Škerjanca, oktet pa je vodil g. Šulc.
Novost za Šiško je bil nastop or-cestra, ki je izvajal poleg Suite skladatelja Šantla in Adamičevih Ljubljanskih akvarelov še dela Dvoraka, Moleta, Griega, Čajkovskega in Suka. Do-sedaj se v Šiški podobni koncerti niso vršili. Orkester, ki ga vodi mojster g. L. M. Škerjanc, stoji na visoki umetniški višini, je povsod, kjer je dosedaj izvajal svoj program, žel veliko uspeha. Program koncerta je bil zelo posrečen in okusno izbran. Orkester je izvajal vse točke z največjo pazljivostjo in žel za svoja izvajanja obilo priznanja in hvale. Za vsako izvajano točko je bil orkester in dirigent nagrajen z burnim aplavzom.
Na tem koncertu je nastopil tudi Slovenski vokalni kvintet, ki ga tvorijo gg. Štibernik, Jug, brata Petrovčiča in Šulc. Ta pevska družina v Šiški ni nepoznana. Nastopili so v Šiški v septembru 1. 1., ko se je v Šiški otvarjal sokolski dom. Vse pesmi so zapeli taco lepo in s takim razumevanjem, tako čuvstveno in z dušo. da je bilo občinstvo prijetno presenečeno. Občinstvo je pevce burno aklamiralo in jih klicalo na oder, da so morali dodati.
Bil je lep večer, le škoda, da občinstvo ni napolnilo dvorano. Zbrala pa se je elita občinstva, ki je bila hva-ežna sodelujočim in prirediteljem za umetniški užitek. Sokolskemu društvu moremo le čestitati, ker se tako trudi in dela, da nam prireja take lepe večere. Zadnje čase imamo v Šiški prireditve, ki stoje na visoki umetniški višini. Prav je tako in želimo, da gre naš Sokol tudi v bodoče tako naprej in kvišku. H koncu naj omenim, da je bil oder okusno ozaljšan.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER
Naš Sokol obhaja letos svojo 30 letnico. Iz spominske knjige našega društva objavim v naslednjem uvodne besede, katere je napisal Čeh br. dr. Karol Chloupek, ustanovitelj in prvi starosta našega Sokola.
»Maly je ten, kdo ma maly cil. Tyrš.« Zakaj smo ustanovili »Murskega Sokola«. Vsi rodoljubi ljutomerski, kakor tudi vsi narodni in zavedni kmeti so tožili, kako zadnja leta peša naša narodnost, kako hira naša narodna stvar in tako naš nasprotnik več in več grabi s svojimi oholimi rokami po našem posestvu, kako predrzno nastopa napram našim zahtevam in našemu jeziku. Vlada, posebno kabinet Korberjev, vsem Slovanom javno sovražen, v našem trgu vse uradništvo izvzemši kontrolorja pri davkariji, popolnoma nemško, uradništvo, ki stoji na čelu vsega političnega, nam Slovencem popolnoma sovražnega gibanja, obogateli trgovci in obrtniki tudi v nasprotnem taboru, zloglasno društvo Siidmark in Schulverein svojimi nemoralnimi sredstvi podpirajo tukajšnje nemškutar-stvo, šulferajnska šola lovi slovensko deco — in na naši strani popolna nesloga, osebni prepir, voditeljski krogi gledajo več na svoje interese, kakor na skupni blagor celega naroda, inteligentni krogi večinoma mlačni ali preveč »diplomatični«, kmet zapuščen sam sebi in svojim »dobrim« nemškutar-skim »dobrotnikom«, taka_ je bila situacija, takšni je bil položaj, ko smo sprožili misel rešiti našo mladino, ne pustiti njo pasti v kremplje našega nasprotnika, vcepiti ji v kri in srce sveže in krepke sokolske ideje, ojačiti njo telesno in duševno, vzgojevati v svojih vrstab narodu jake, značaje.
Da bi se nam delo naše posrečili, daj nam Bog srečo junaško! Na zdar! 20. avgusta 1(ž03.
Dr. Karol Chloupek t. č. starosta.
Take so bile naše prilike pred 30. leti. Pa smo se otresli nemške in nem-škutarske oblasti in našo 30 letnico bomo obhajali v svobodni državi, na naši zemlji lastni gospodarji v našem Sokolskem domu. Pokroviteljstvo nad našo prireditvijo je blagovolil sprejeti Nj. Vel. naš Kralj. Naš Sokol se z veliko vnemo pripravlja na proslavo svoje 30 letnice in hoče pokazati dne 7. maja uspehe svojega prosvetnega delovanja,
11.	junija pa višek svojih telovadnih sposobnosti.
SOKOLSKA ČETA MALA NEDELJA
V	soboto 8. t. m. je imel v tukajšnjem Društvenem domu četni referent br. R. Pušenjak predavanje o sokolski ideji. Predavanje je bilo kljub delavniku dobro obiskano ter je žel predavatelj burno odobravanje. Br. starosta se mu je v lepih besedah zahvalil za trud in pozval navzoče da se ravnajo po predavateljevih besedah.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBUŠKI
Tromescčna sednica Sokolskih četa: Klobuk, Vitina i Grab održana je dana 9 aprila t. g. u sokolani. Na sednici su bile zastupljene sve čete, zatitn
sve državne i samoupravne ustanove, te kulturna i humana društva. Kao iza-slanik br. župe prisustvovao je brat Dimitrije Šotra, starešina Sokolskog društva Čapljina.
Proslava Zrinskog i Frankopana obaviče se, kao svake tako i ove godine, na svečan način dana 30 aprila o. g. u zajednici s narodnom osnovnom školom u Ljubuškom.
Toga dana u 10 sati pre podne obaviče se tiha misa u rimo-katoličkoj crkvi Sv. Kate u Ljubuškom, u koju. svrhu je zamoljen nadžupski ured u Humcu da održi na račun Sokolskog društva misu.
Posle mise, održače se svečana akademija u prostorijama Osnovne škole s vrlo biranim programom, koji če izvoditi samostalno sokolska i škol-ska deca. Na akademiji če držati predavanje o Zrinskom i Frankopanu br. dr. Petar Marinovič, sreski lekar.
Durdevdanski uranak i naraštajski dan radi tehničkih razloga ove dve obavezatne i vrlo važne sokolske priredbe obaviče se skupa istoga dana (6 maja o. g.).
Uz učešče celokupnog članstva, naraštaja i dece kao i gradanstva, orga-nizovače se uranak u banovinskom loz-nom rasadniku. Zajednički polazak uz pratnju društvenog tamburaškog zbora biče u 4 sata jutro iz dvorišta Osnovne škole.
U 7 časova izvršiče se natecanje sokolskog naraštaja i dece u loznom rasadniku kojom če sc prigodom podeliti nagrade naj bol jim natecateljima, a na veče u 8 sati akademija šireg stila s pozorišnim komadom i obilnim programom, koji če izvoditi sokolski na-raštaj.	A. Ć.
Župa Hiš
SOKOLSKO DRUŠTVO RUDNIK RTANJ
Sokolsko društvo Rudnik Rtanj priredilo je 2 aprila 1933 god. veoma uspelu akademiju.
Akademija imala je svečani karakter, jer se ove godine navršava 100-go-dišnjica oslobodenja Timočana i Kra-jinaca.
Akademiju je otvorio brat prosvetar pozdravivši prisutne i nazvaši im dobrodošlieu. Posle ovoga predao je reč sestri podnač. Ružiči Savičevoj, učit. osnovne škole, koja je održala prigodno predavanje: Oslobodenje Ti-moekc Krajine.
Sestra Savičeva, inače Timoeanka, vrlo je lepo obradila ovu temu i njeno predavanje ostavilo dobar utisak koti prisutnih. pošto je bilo jako pazljivo saslušano.
Posle predavanja sestre Savičeve sokolska muzika intonirala je državnu himnu.
Ceo program akademije, koji je otpočeo s pevanjem narodnih pesama naših mališana dece muške i ženske, pod vodstvom horovode brata Škute, propračen je aplauzima publike.
Župa Osijehz
SOKOLSKO OKRUŽJE SLAV. BROD Prednjački tečaj.
Od 13 do 18 marta o. g. održan je u Sl. Brodu prednjački tečaj za sve je-dinice Sokolskog okružja Sl. Brod. Na tečaju je bilo 16 brače i 6 sestara. Tečaj je vodio okružni načelnik br. Drago Dekval. Radilo se svakog dana od
8	do 12 časova pre i od 3 do 7 časova posle podne. Tečajci su bili iz ovih je-dinica: iz Sl. Broda (7 br. i 3 sest.), iz D.. Anđrijevaca (1 br. i 2 sest.), iz Brod-skog Varoša (lil), iz Trnjava (2 br.), iz Oriovea (2 br.), iz Nove Kapele (1 br.), iz Podvinja (1 br.), iz šušnjeva-ca (1 br.). Po zanimanju je bilo: 3 bra-vara, 7 pisara, 1 tokar, 1 fotograf, 1 postolar, 1 đak, 1 ratar, 1 trg. pomočnik, 4 kućanice, 1 učiteljica i 1 švelja.
Vežbale su sve kategorije, sa spe-cijalnim prostim vežbama uz pratnju sokolske muzike.
Naročito treba istaknuti lepu tač-ku, Kolorovanu scenu »Proleče«, koju su izvele sestre naraštajke i koja je bila primljena od publike s velikim odu-ševljenjem.
Potpunosti programa doprineli su svojim prostim vežbama čete Ilino i Rujište, koje spadaju u područje ovog društva, a koje nisu žalili truda i prepešačile su nekoliko kilometara, da zajedno sa svojim matičnom društvom proslave stogodišnjicu ove značajne enohe u istoriji naših predaka.
Neka ova uspela akademija pod vodstvom marljivog brata načelnika A. Crnkoviča bude potstrekom za daljnji i plodonosni sokolski rad u gudurama naše planine gordog Rtanja.
Župa Hovo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO MIRNA
Naše društvo jo bilo v marcu posebno v prosvetnem oziru precej delavno. Stopili smo v stik z Z. K. D. in
12.	marca smo imeli že prvo predavanje. Prof. Stepišnik nam je podal v dobro zasnovanem predavanju prav zanimivo sliko o političnem razvoju povojne Evrope. Kljub toplemu, sončnemu pomladanskemu popoldnevu je imel predavatelj 32 poslušalcev, kar je za naše razreme mnogo. — Dramatski odsek društva marljivo deluje in je 26. marca uprizoril domačo veseloigro C. Golarja: »Dve nevesti«. Igra je gledalcem splošno ugajala in jo bomo ponovili. Želeli bi si pri naših prireditvah večjega obiska, kar bi nam podvojilo veselje do dela.
Telovadba se je vršila redno. — Močno se je pomnožila deca, posebno moška. Prav pridno posečajo telovadbo, ki jim je v največje veselje. Mnogi prihajajo redno celo iz precej oddaljenih vasi. Grajati pa je treba nekatere Mirenčane-Sokole, ki svojih otrok ne pošiljajo k telovadbi in naročujejo za svoje otroke Sokolstvu nasprotne politične liste, mesto da bi jim nudili sokolsko čtivo. Med deco pa se je vzbudilo večje zanimanje za sokolske liste, ki jih bomo v društvu odslej redno kolportirali.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠT. LOVRENC NA DOL.
Tukajšnje društvo je še mlado, a vendar se prav lepo razvija in napreduje. Ima 80 članov od teh jih telovadi 12 elanov, 4 članice, 32 naraščajnikov
(ic) in dece redno vsak teden. Zelo lepo napredujejo moški naraščaj, moška in ženska deca, ki pridno izrabljajo čas namenjen za telovadbo.
Strossmayerjev dan se je proslavilo ob obilni udeležbi članstva in nečlanstva s slavnostnim govorom, deklamacijami in petjem.
Za pokrajinski zlet vlada precej zanimanja in z veseljem prihajajo v ta namen k vajam. Zdravo!
i
—	Materijal je preden po časovima ovako: 6 sati telovežbe, 6 sati proste vežbe za čl. i članice za 1933 god., 2 s. vodenje kategorije, 2 s. red. vežbe. Tir-šev sustav pređen: I struke (teorija i praksa) za 8 sati, II struka 8 sati; skupine za 1 sat, igre s decom za 1 sat; laka atletika za 4 sata, odbojka za 2 sata, vodenje statistike i tehnička organizacija za 1 sat. Bratu Dekvalu je po-magao u tehničkom delu br. Franetič Eduard, I zam. načelnika.
Prosvetno-ideološki deo Sokolstva ispunili su svojim predavanjima ova brača: dr. Jelavie Ivo: Sokolska ideologija (1 sat); br. Mešterovič Jovan: Sokolstvo i selo (1 sat); br. Kvm Leo: Prva pomoč (1 sat) i Anatomija (1 sat); br. Ilič Ž. Tanasije: Istorija Sokolstva (2 sata) i Odgoj dece i naraštaja (1 sat).
Brača predavači su svakog dana dolazili u vcžbaonicu i u nevezanom razgovoru posle obuke produbljivali
Prednjački tečaj Sokolskog okružja Slav. Brod (13-18 marta 1933)
sokolsku misao, davali uputs-tva za bu-duči rad na selu, ulivali tečajcima veru u sebe i njihov pregalački rad. Po svr-šenom tečaju, sva brada predavači su s tečajcima u bioskopu gledali »Fantom Durmitora«.
Uopče uzevši, uspeh je vrlo do-bar. Za sve vreme tečaja vladala je stroga disciplina i tačnost. Tečajci su sa zadovoljstvom i oduševljenjem otišli u svoje iedinice.	T.	Ž.	S.
SOKOLSKA CETA MIRKOVCI f Brat Vasilije Tešanovič.
Nemilosrdna i neumoljiva smrt na-kon duge i teške bolesti istrgla je dne 11 o. m. iz naše sredine brata Vasilija Tešanovića. U 23 god. kada je život najlepši, morao je naš Vašo da ostavi ovaj svet i da se preseli u večnost.
Kao agilan saradnik kod sriju društvenih pokreta, bio je takoder medu prvima prilikom osnivanja naše sokolske čete, u kojoj je do nedavno vršio funkcije pročelnika diletantske sekcije.
Smrču br. Vase izgubila je naša četa jednog nada sve vrednog brata, istinski prožetog sokolskim idealima i najdubljim nacionalnim osečanjima.
Koliko je bio zaslužan i voljen pokazala je njegova sahrana.
Ona duga žalobna povorka Sokoli-ča i st. brače Sokola, činovnika i dru-gog ovomesnog i susednog stan.'vništva na čelu sa vojnom glazbom, te pev. društvom »Nada« najbolji je svedok koliko je bio čaščen i voljen.
Od Strane mat. društva V inkovci bilo je 15 delegata na čelu s br. Pajom Šumanovcem, starešinom dr. Od strane Kr. direkcije šuma Vinkovci, gde je bio namešten u svojstvu čin. pripr. bilo je oko 10 činovnika s direktorom iste di rckcije.
Na grobu u ime Sokolske čete i Pev. društva oprostio se dirljivim govorom br. Stanimirovič Lazar, a u ime drugova brat Dorde Milašinovič, stud. prava.
Večna mu pamjat!
Župa \ovi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO MARTO-NOŠ
Drugog aprila ove godine održana je ovde vanredna skupština Sokolskog društva Martonoš, koja je imala da pročisti sa žalbom nekolicine članova protiv nove uprave izabrane 15 januara ove godine. Izaslanik Sokolske župe Novi Sad bio je br. Milovan Kneževič, tajnik župe i starešina Sreskog suda u Novom Sadu. U vrlo lepom govoru br. Kneževič je izneo naročiti značaj sokolskog rada u ovim teškim vremeni me, a specijalno ovde na krajnoj tačei naše mile Otadžbinc, na samoj f'ra-niei. Pozvao je prisutne, da složno i u duhu Sokolstva rade za dobro svoje Otadžbine. Posle burnog pozdrava za-hvalnosti prešlo se na biranje nove uprave, revizora i članova suda časti. Sem tri člana, ko ji su se posle i sami povukli, svi ostali su izrazili puno po-vercnje svojoj upravi, revizorima i članovima suda časti izabratim 15 januara ove godine, a kojoj su na čelu: starešina br. Marovič Marko, dimnjičarski majstor, zam. starešine Otaševič Bla-žo, beležnik, prosvetar Kozarski Milenko, upravitelj škole, taj:.\ik Gruba-nov Mita, trg. pomočnik, načelnik Ba-kalič Radivoj, ekonom, načelnica Be-lančič Velinka, krojačica i blagajnik Belanov Filip, trgovac.
Izaslanik br. Kneževič Milovan je sa zadovoljstvom konstatovao jedin-stvenu sokolsku svest i slogu u ovdaš-njem društvu. Sokolska svest je i ovo-ga puta pobedila.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Pre kratkog vremena izvršena je popuna več 1И god. upražnjenog gra-donačelničkog mesta, pa je tom zgo-dom naša uprava našla za shodno da poseti novoga načelnika grada da mu čestita i ujedno izloži želje našega Sokolstva u Subotici. 10-og o. m. primio je g. načelnik sokolsku deputaciju, ko-ju su činili članovi uprave i nadzornog odbora pod vodstvom br. starešine ing. Koste Petroviča, gradskog gradevin-skog savetnika. Nakon pretstavljanja prisutnih br. starešina u kratkom i vco ma lepom govoru pozdravio je g. načelnika i čestitao mu na imenovanju.
Zatim mu je obrazložio značenje i cilj Sokolstva, i pokueao na savest i srce g- gradonačelnika da potpomaže Sokolstvo u njegovom plemenitom pregnuču.
Sokolstvo u Subotici ima 3000 pripadnika, i kada uzmemo da svaki od tih ima bar još 3 člana u porodici, on da slobodno možemo reči da Sokolstvo u Subotici p ret sta vi j a Vi« cclokupnog stanovništva. Za tako veliku i bez sumnje u Subotici najjaču organizaciju potreban je pre svega dom. Го je naša prva želja. Potreban nam je dom jer trebamo i moramo imati kulu jugoslo-venske misli u kojoj če se vaspitavati generacije iskrenih, čistili i pravih Ju goslovena. Ova kula biče žarište celo kupnog kultumog i nacionalnog života iz nje če se upravljati pokretom koj je predestiniran da na najsevernijem delu naše otadžbinc bude budan čuvar svete i uzvišene jugoslovenske misli Kada se još uzme u, obzir pretstoječi zakon o obaveznom fižičkom vaspita nju omladine, potpuno je jasno da ov dašnje Sokolstvo mora što pre doči do svoga doma.
Druga naša želja je da se prvi gra-danin stavi na čelo velike narodne manifestacije prilikom proslave 15-godiš-njice oslobodcnja Subotice i ujedinje-nja celokupnog našeg naroda.
G. grauski načelnik u svome odgovoru ističe, da je veoma iznenađen na ovako lepom pozdravu i od mnogih deputacija, koje je do sada primio i ko-je su ga pozdravile, ova mu je bez sumnje najmilija. Zahvaljuje se na iskrenim i bratskim rečima br. starešine i izjavljuje, da se u potpunosti slaže s njima i da sc- zaista mora preči preko svih beznačajnih i svakidanjih sitnica kada su ovako veliki i krupni nacionalni interesi u pitanju. Što se naše prve želje tiče, izjavljuje da grad momental-no ne raspolaže materijalnim sredstvi-ma i da je u veoma teškom finansij-skom položaju, no nada se, da če ovo teško stanje u narednim mesečima biti znatno poboljšano, i onda če svima sredstvima nastojali da se sokolskim željama, a koje su ujedno u njegove, u punoj meri zadovolji. U odnosu na druge dve naše želje izjavio je g. načelnik svoju gotovost i spremnost da se za njih sav založi.
Uz još nekoliko probranih i laska vih reči po Sokolstvo g. načelnik oprostio se od deputacije.
Ovaj poset i obečanje g. gradona-čelnika ulili su nam u srce mnogo nade i ubedeni smo da če se one i ispuniti na opšte naše zadovoljstvo.
M. B. N.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO FOČA
Pre kratkog vremena naše Sokolsko društvo u Foči osnovalo je u selu Miljevini svoju prvu sokolsku četu, koja je ovih dana otpočela, na polju narodnog prosvečivanja, svoj konstruktivni sokolski rad. Njen početak rada nije se ograničio samo na telovež-beni deo rada, nego je svoju delotvor nu snagu proširila i na prosvetni i kulturni deo. U tom smislu održava brat Vlahovič svake nedelje i prazničnog dana narodna predavanja u vezi sa Sokolstvom i sokolskim radom, na selu, s pogledom na njegovo prosvetno i kulturno delovanje u narodu.
Ove nedelje bratsko Sokolsko društvo iz Foče poslalo je svoga izaslani-ka vrednog prosvetnog radnika brata Miloša Brajoviča, pretsednika prosvetnog odbora, koji je u prisustvu 35 čla nova ove čete održao popularno predavanje. Tema je bila: »Prosvetni sokolski rad na selu i njegova kulturna korist«. Predavanje je održano u prostori jama mesne osnovne škole. Njegovo seme palo je na dobru zemlju te se možemo nadati da če uroditi dobrim plodom.
banovinske galerije slika 6 sati, ukup-no 11 sati. Gamulin Josip: Izleti i ta-borovanja 2 sata, Prosvetna statistika 2 sata, Nauka o govorništvu 1 sat, ukupno 5 sati. Mrklič Petar: Istorija Sokolstva 3 sata. Dr. Simonovič Stevo: Higijena telovežbe i prva pomoč 12 sati. Ukupno bilo u svemu 144 sata.
U tečaju je vladala bratska ljubav i marljivost, pa je i uspeh bio dobar. Naročita hvala mora se dati bratu Banu, saveznom prednjaku, za njegov us-trajan i požrtvovan rad, kojega je ulo-žio za usavršavanje našega prednja-štva.
Radilo se svaki dan od 7 'A do 12 >2 i od 15 do 19 sati. Uz tehničko vaspitanje, kurzisti primili su mnogo praktičnih uputa u smeru prosvetnom i organizatorskom radu u Sokolstvu. Nastanba i prehrana bila je zajednička i vrlo dobra.
Po zanimanju bilo je 3 težaka, 1 električar, 3 činovnika, 2 pekarska pomočnika, 2 mehaničara, 5 trgovaca, 1 postolar, 4 drvodelca, 3 trgovačka pomočnika, 1 pisar i 1 brijač. Po godina-ma života najmladi se rodio 1914, a najstariji 1901 godine.
Na koncu tečaja upriličila je uprava župe oproštajnu večeru polaznici-ma, kojoj su uz brata starešinu župe dr. Buiča i načelnika župe brata Lhot-skoga prisustvovali i ostali predavači.
Ž.upa Šibenik - Zadar
ŽUPSKI PREDNJACKI TEČAJ
2 majta o. g. započeo je u sedištu župe u Šibeniku, jednomesečni predli j ački tečaj, kojem su prisustvovali 38 brače i 3 sestre iz raznih jediniea župe. Odaziv je bio van svakog očeki-vanja, jer u samom broju prijavljenih može se razabrati da su gotovo sve jcdinice župe bile zastupane.
Tečaj se održavao u vojnom logo-ru »Sv. Križ« gde je bilo prcnočište i hrana za sve tečajnike. Rad je zapo-čimao pre podne u 7 ?ati, a trHao do 12, posle podne od 14 do 19. Red u či-tavom logoru, odnosno za onaj deo koji je bio upotrebljen za tečaj, bio je po-veren jednom od tečajnika za jedan dan, a sve to nadzirao bi jedan brat ^d načelstva ođređen za to.
Za vreme večere prvi jo pozdravio kurziste brat Fran Lhotsky, koji je u svom govoru izneo važnost samog tečaja i njegove rezultate i naglasio, da ih tečaj nije inogao osposobiti za gotove prednjake, ali im je dao upute i smernice po koj ima treba da postupa-ju u svome usavršavanju. Zahvalio se je i svima predavačima, koji su uložih mnogo truda i samopregora u svoja predavanja i nastojali pružiti im poglede u celokupnost naše sokolske organizacije. Starešina brat Buič predo-čio je polaznicima važnost i značenje prednjaka u telesnom i moralnom vas pitanju našega članstva i o radu koji ih čeka u sokolskim jedinicama, na-glašujuči svu lepotu sokolskog racia za napredak Sokolstva i Jugoslcven-stva. U ime kurzista zahvalili su se svim predavačima brača Zilič Špiro ?z Dugovrata i Mladinič Nikola iz Milne obečavši, da če uložiti sve svoje znanje, koje su u tečaju dobili za napre dak Sokolstva i svoga naroda.
LI bratskom raspoloženju u koje-mu je palo više aluzija na račun samih polaznika, završila je i ova večera uz pesmu.
Nastojte, bračo, svim silama, da podignete u poverenom vam članstvu veru u važnost i značenje sokolskog rada, jer time doprinašate svome narodu nadu u bolju i srečniju budučnost.
Ovim putem zahvaljujemo se posebno bratu saveznom prednjaku čer-neu, koji je uložio mnogo truda i po-kazao mnogo strpljenja, kao i svi dru gi predavači, a da se što bolje upute u sokolskom radu tečajnici, t. j. budu če sokolske vode Severne Dalmacije.
Kroz 280 radnih sati prošlo se je mnogo i rada, i uputilo sc je tečajnike u samostalnom i uspešnom vodenju kategorija. S tehničke strane nastojalo se je da ih se potpuno uputi u nazivo-slovlju tako, da kad se povrate svojim jedinicama uzmognu bez smetnje iz raznih tekstova izvadati vežbe.
Za vreme trajanja tečaja, tečajnici su 3 puta pošli na zajedničko kupa-nje, 4 puta zajednički na kino pret-stave, u svečanim danima obilazak Šibenika i okolice, te 26 III o. g. obilazak naše ratne flote, a u prvom redu raza-rača »Dubrovnik«. Kao što se je prigo-
SOKOLSKA ČETA SELJAN
Prvi dan Vaskrsa Sokolska četa Seljan priredila je priredbu uz natcca-nje triju četa i to: Seljani, Pešuriči i Bukriči polučivši sledeče rezultate: tr-ca na 100 m br. Lj. Simič četa Pešuriči. Trka u vrečama na 50 m brat D. Jankovič, Bukviči, te bacanje kugle teške 7% kg, pobedio brat D. Puholac, bacivši 10'63 m.
Priredba je bila odlično posečena, te je tekla u najlepšem raspoloženju. Vredno je ovom prilikom napomenuti, da je Sokolstvo i u našim selima naišlo na pravo razumevanje, te da su pravi sledbenici Sokolstva svedoči to što je sve bilo trezveno, te se potiglo kako u moralnom, tako i materijalnom pogledu potpuni uspeh.
Ž.upa Split
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ
Sokolska župa Split priredila je od 16 do 31 marta petnaestdnevni župski prednjački tečaj, koji je vodio župski načelnik brat Fran Lhotsky.
Na tečaj poslala su sokolska društva: Solin 2 člana, Kaštel Gomilica 1 člana, Postina 1 člana, Milna 1 člana, Sinj 4 člana, Dugirat 2 člana. Starigrad 1 člana, Sutivan 1 člana, Omiš 2 člana, Trogir 2 člana, Vranjic 1 elana, Komiža 1 člana, Split 2 člana, Kaštel Sučurac 1 člana, te sokolske čete^ Pitve 1 člana, Gornje Selo 1 člana, Škrip 1 člana, ukupno 26 polaznika.
Na tečaju predavala su sledeča brača: Lhotsky Fran: Sokolski sistem telovežbe i teoriju prostih vežbi 12 sa ti, Strojeve vežbe 8 sati, gimnastičke igre 4 sata, ukupno 24 sati; Barišič Zvonko: Dečja gimnastika (praktično) 6 sati; Lovrič Lav: Teorija vežbi s pa-licom 4 sata; Ban Rafael: Rana gimna stika 17 sati, vežbe na spravama (teorij i praksa) 24 sati, Proste vežbe za slet u Ljubljani 13 sati, laka atletika 5 sati i održao je 4 sata predavanja »O sredstvima i načinima sokolskog vas-pitanja, ukupno 63 sata; Dr. Buič Mirko: Hrvatsko Sokolstvo u Dalmaciji pre rata 1 sat. Bit sokolske misli 1 sat, ukupno 2 sata. Vrdoljak Stipe: Metodika telovežbe 3 sata. Marasovič Dujc Prosvctno-odgojno sredstvo putem po zornice i pevanja 1 sat. Prof. Borčič Vaspitanje novoga članstva i sokolski ideolozi 3 sata. Marinič Aleksandar: Organizacija Sokola kraljevine Jugoslavije, 3 sata. Prof. Roca Stipe: Važnost prosvetnog rada u Sokolstvu, Ideologija Sokolstva, Važnost sokolskih četa 5 sati. Izlet u Solin spojen s predavanjem o bratu Masariku i pregled
I*® :
Prednjački tečaj Sok. župe Šibenik-Zadar (2 III do 1 IV 1933)
Tečaj je započeo 2 marta u 8 sati s lečničkim pregledom svih prijavljenih sa strane lekara brata Malcševiča, koji je u isto vreme bio odreden za ls-kara »tečaja«. Iza lekarskog pregleda brat župski starešina Kovačev u prisustvu starešinstva, načelništva i TO župe otvorio je isti sa svečanim govorom u kome je ocrtao važnost ovako-vih točajeva i upozorio na sve ono što se oko nas dogada. Zatim brat ta j-nik izveštava koji su tečajnici i iz koj^n jedinica.
Po dobi starosti, najstariji je roden 1903 god., a najmladi 1914 god., iz česa se može da zaključi, da je tečaju prisustvovala potpuno ona generacija u koju nisu mogle da žadu otrovne strele bačene od vekovnih naših neprijatelja. .
Po zanimanju je bilo 2 učitelja, 6 privatnih činovnika, 2 pomorca, 6 rad nika 1 dak, 2 domačice 1 apsolventki-nj a Realne gimnazije i 21 zcmljorad-nik. Jasno je, da su bile zastupane do neklc sve profesije, koje u sokolskoin nacionalnom, iskrenom požrtvovnom, di nesebičnom radu vide jedrni oslon za socijalni i ekonomski boljitak čita-vo<J našeg naroda. Ali najlepše se vidi po' velikom broju zemljoradnika, kako su lopo i brojno bile zastupane sokol ske čete čiji se blagotvoran rad u našim dosada zapuštonim selima več lepo manifestira. Ali uza sve to odmah treba istaknuti da su se najbrojn.je odazvalo jedinice oko našega za sada otudenog Zadra. Po torne se da kon-statovati cia ic sokolska ideja i sotcol-ski rad prodro baš onamo gde je on sada baš najpotrebmji. Naša pogra-nična mesta uvideše da sc jedino u Sokolstvu može nači lek protiv svih otrovnih injekcija tudinske propagan-
de.	.
Točaj, koji je trajao mesec dana
bio je voden sa tehničke strane cd brače: Černea, Melisa, Protege i Grubišiča. Sa strane prosvetne od brače: Gamulina, Trive, Ležaljiča, Troskota, Krstiča i Andrijašcviča, sa strane administrativno - organizacione od brata Torrea, a lekarsku stranu imao je brat Kandijaš.
dom odlaska brata Černea upriličila zajednička večera, tako se jc isto i pri svršetku tečaja 1 IV na kojoj je prisu-stvovalo starešinstvo, načelništvo, predavači i nekoliko članova UO župe i društva Šibenik. Tom prigodom su razna brača izneli važnost ovakovih točajeva kao i priliko u kojima se danas nalazimo i ulogu koju Sokolstvo kao opče narodna organizacija vrši u celom narodu, a osobito u ovim krajevi-ma kršne Severne Dalmacije.
Tečaj je u svakom pogledu uspec i doneo koristi. Koliko brat Črne toliko i svi ostali predavači savesno su, oz biljno i dobro izvršili svoj posao, a tečajnici su pokazali mnogo volje i lju
šinu Grubelič Petar, za tajnika Kursan Ante, za načelnika Milič Lino, za prosveta ra Nagler Ivo, za blagajnika Antič Marko.
Osam dana pre osnovana je Sokolska četa u Prvič Luciji birana sledeča uprava: starešina Frlekin Tomc, tajnik Gradiška Zvonko, načelnik Ška-labrin Jure, prosvetar Ljuba Euzebij, blagajnik Šandrk Ivo.
Župa Tuzla
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE
Sodnica zbora društvenih načelnika, održana jo uoči župske glavne skupštine 18 III u 19 časova. Od 23 društva zastupano je bilo 14 društava. Od večih društava nisu bila zastupana: Bijeljina, Bos. Brod i Bos, Šamac. Na ovoj sodnici raspravljano jo ugiavnom o župskom sletu i takmičenjima i zaključeno da se naraštaj takmiči 3 VI od 6 do 12 sati, a članstvo od 13 do 19 isti dan i u 6 sat', sledečcg dana Muski se naraštaj takmiči u: prostim vež-bama (za Ljubljanu), na razboju, penjenje uz uže, skok u visinu, Svok u daljinu, bacanju kugle_ i trčanju na 120 m sa zaprekama. Ženski naraštaj ima: proste vežbe (za Ljubljanski slet), na gredi, krugovima, u skoku u daljinu, bacanju lopte, trčanju na 60 m. Članovi se takmiče u srednjem i u nižem odeljenju, te u lakoatletskom šestero-boju po propisima za medusletska tak-mičenja o. g. Članice se takmiče u srednjem i u nižem odeljenju, te u lakoatletskom četveroboju po p'-opisi-ma za medusletska takmičcuja o.^ g. Pobednička vrsta m. naraštaja i članova u srednjer-' odeljenju postaje ču-varom župsko .ave, a za ženske kategorije če se pribaviti prelazm dar.
Na to se pristupilo biranju žup-skog i okružnog načelništva. Jedno-glasni rezultat tih izbora je sledeči: na-čolništvo župe: br. ing. Kovačevič, Ko-valski, Ivanovič, Stuhly, ss. Kisič Zora i Dordič Desa. Načelništvo okruga Lu-kavac: br. Tufelkič i Stankovič — ss. Hoge R. i Smeh A. Načelništvo okruga Teslič: br. Sekeli i Ivanovič — ss. Andelič i Marič. Načelništvo okruga Brčko: br. Zrelcc i Altgajer — ss. Vo-nos i Mihajlovič. Načelništvo okruga Zvornik: br. Miloševič i Vidakovič — ss. Despotovič i Jokič. Komisija za župske prednjačke ispite^ br. ing. Kovačevič, iKovalski, ing. Šačirag/e, Jr. Babunovič i s. Kisič.
Za nastup u prostim vežbama na župskom sletu određen je razmak 190 cm (za ljubljanski slet 130 cm), pa treba vežbače na to priviknuti. Svaki takmičar(-ka) mora biti bar od 1 HI o. g. pripadnik društva za koje st taK-miči. Iznimka je dozvoljena u slučaju prcsclenja iz mesta u mesta Posle sodnice održano je zajedničko vežbanje i ispraArak svih prostih i takmičarskin vežbi.
Sedniea župskog načelništva, održana 25 III donela jc sledeče važnije zaključke: starija brača vežbače na župskom sletu u Tuzli vežbe piopis.m« za pokrajinski slet u Ljubljani o. g. Društvima su razaslane vežbe stanje brače za slet u Ravanici o Vido\ aunu o. g., jer če župa organizovati Dolazak i na taj slet. Društvima se preporuča da več tokom leta organizuju smučar ske otseke i nabavku pribora za to. Odobrava se održanje okružnug jav-nog časa u Lukavcu 28 V, a u Doboju 21 V. Imenuje se komisija za društve-ne prednjačke ispitc u sva	.
ga, a za pretsednike komisija članovi načelništva župe. Potvrdeni su pred njački zborovi društava: Doboj, l)cr-venta i Zepče. I okrug najavljujc za-sebnu itačku na župskom sletu. brat Kovalski podneo je opširan izvestaj sa sednice zbora župskih načelnika odi-žane 18 III u Beogradu.
Društveni prednjački ispiti održa-ni su u I i II okrugu dne 8 i 9 apnla. Položilo je ispit 16 brača i 2 sestre, svi sa ocenom »sposoban za prednjsčkog
bavi za rad. Bili su vrlo marljivi u po-	pomočnika(-cu)«. To su: llogge
hadanju, uborni u vladanju i pokazali (Kreka), Metulj Ana (Doboj), 1 eecl
..lil /''ItniT I Г< • . . /T	tl	11	l	*	’! ГО
su ustrajnu marljivost u radu. Čitav rad za vreme tečaja pratili su interesom i razumevanjem i poneli su iz le čaja maksimum koristi, koju jc ovaj tečaj mogao da dadc u tehničko-pro svetno-administrativno-lekarskom po gledu.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK
2 aprila 1933 godine održana je konstituirajuča skupština Sokolske čete u Prvič Šepurini. Školska dvorana, u kojoj se je održavala skupština, b;la jc puna seljaka, koji su došli da saslu-šaju govornike i da se organizuju u četu. Kao delegati Sokolskog društva u Šibeniku na skupštinu su došla bra^a: dr. Poturica Srečko, Filipi Mile i Markič Ivo, a kao delegat Sokolske župe Šibenik-Zadar Triva Miloš.
Zbor je otvorio privremeni pret-sednik br. Nagler Ivo i dao reč br. Po-turici. Brat Poturica pozdravlja prisutne i radujc se što jc i u ovom mestu osnovano novo sokolsko gnezdo iz ko-jeg če izletati ptiči sokoliči. Potom tu-mači idelogiju Sokolstva. Po svršetku govora br. Poturice klicalo se je lju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Dobiva rec br. Triva, te u nekoliko reči tumači pravila o radu i dužnostima sokolskih četa. Zatim prozivlje članove i prelaz-, se izboru uprave. U upravu su jedno-glasno birana sledeča brača: Za stare-
Emica (Lukavac), Cimerman Duo (Bos/ Brod), Čehaič Fafet (Lukavac), Rešidbegovič Edhem (Lukavac), I ur-cer Franjo (Kreka), Vlatkovič Manoj-lo (Teslič), Čauševič Sulejman (Teslic). Ninkovič Zdravko (Bos. Brod), Krulj Radoslav (Lukavac). Stankovič M dan (Bos. Brod), Magdič Ivan (Lukavac), Mahnič Josip (Doboj), Vajs lerdo (Bos. Brod), Ibrišimovič Sakib (Tuzla), Ibrahimpašič Muhamed (Tcšanj) i Ah-metkadič Hasan (Tcšanj).
Искључиво оригинални ЕНГЈ1ЕСКИ ШТОФОВИ
за одела, иберцигере, ман-тиле и дамске костиме
БЕОГРАД, КН.МИХАЈЛОВА УЛ.22 Телефон број 28008
187-2
V	župski prednjački tečaj održan je u Kreki od 15 do 28 januara. Bio je odlično posečen. 19 društava poslaio je 28 članova i 12 članica. Samo 4 društva (Bijeljina, Gračanica, Maglaj i Za-vidoviči) nisu bila zastupana u o\on tečaju. Ovom prilikom treba naglasiti tla prva dva društva nismo videli još ni u jed-nom od 5 župskih prednjačkih tečajeva. Zahval ju j uči saveznoj pomoči dobilo je svako društvo bar po jc-d-no besplatno mesto na tečaju. Stan i hrana su bili internatsko uredeni. Disciplina je bila vrlo stroga, ali se ta strogost nije ni osetila jer je medu fečajeima vladalo odlično bratsko ras-položenje. Dnevno se radilo po 9 'A sati. Ovaj je tečaj pokazao, da društva (osim spomenutih iznimaka) svc više dolaze do uverenja da bez dobrih pred-njaka nema uspešnog sokolskog rada, a župski prednjački tečajevi, da su jedna od najosnovnijih naših potreba. '1'rud i trošak uložen u te tečajeve donosi obilne plodove. Po završetku tečaja pripušteni su polaganju društve-nog ispita oni, koji su se tokom tečaja istakli znanjem i sposobnošču nad ostalima, a su pre tečaja u svojim dru-štvima več vršili prednjačku praksu. Ispit je položilo 6 brača i 3 sestre i proglašeni »sposobnim za prednj. po-močnika(-ee)«. To su: Radovič Lazar (Brčko), Mirkovič Drago (Brčko), Radovanovič Petar (Ugljevik), Popovič Drago (Teslič), Blagojevič Jevrosima (Zbornik) Hadži-Ristič Mira (Brčko), Stijačič Dragica (Gradačac), Marič Ra-dojka (Teslič) i Saračevič Abdulah (Te-šanj).
SOKOLSKO DRUŠTVO ODŽAK
Sokolsko društvo Odžak iako novo osnovano ipak pokazuje mnogo uspeha u svom radu. Več su prebrodene velike teškoče, tako da su več otvorili i svoju čitaonicu, te nabavili potrebni nameštaj. Osim toga su kupili i lepo vežbalište na kojemu če se članovi moči spremati za pretstoječe sokolske sle-tove župski u Tuzli i pokrajinski u Ljubljani. Br. Blaž Ilič s br. Matijom Paničem, učiteljem iz sela Batišče, svojim agilnim radom i organizova-njem, uspeli su da 7 II 1933 god. osnu-ju Sokolsku četu u Batašci, kojoj je na čelu brat Teodor Rakič i br. Matija Panič. Četa več sad broji 31 člana i 25 naraštajaca. Četa pripada bratskem Sokolskem društvu Odžak.
Ž.upa Varaždin
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE
Uz prisustvovanje članova upravno^ i tehničkog odbora župe te 44 delegata, koji su zastupali 20 društava
(društva Dekanovec, Hodošan i Rošinja nisu bila zastupana) te pretstavnika gradanskih i vojnih vlasti, otvorio je starešine župe brat Belčič drugu glav-nu skupštinu ove mlade župe.
U svom govoru uputio je prvi pozdrav Njegovom Veličanstvu Kralju, koji je Sokolstvo ove župe naročito odlikovao darovavši prigodom župskog sleta dragoceni lovor-venac najboljoj četi župe i kumanovši novome barjaku Sokolskog društva Varaždin. Daljnje pozdrave uputio je saveznom starešini, Njegovom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru i eelokupnoj saveznoj upravi. Kako je odredeni delegat Sa-veza, brat Živkovič bio iznenada za-preeen da prisustvuje skupštini oda-slan jc Savezu brzojavni pozdrav. U svom daljnjem govoru naglasio je kako je potrebno čiščenje sokolskih redova kako bi u sokolskim redovima ostali samo pravi i nepokolebivi Sokoli, koji če svagda biti spremni dati sve za Kralja i Jugoslaviju. Treba stvoriti generacije, koje neče žaliti za prošlo-šču, jer živimo u vremenima, koja nas upučuju samo napred. Zatim je govorio
0 poznatoj biskupskoj poslanici, koja je i na tome zboru najoštrije osudena.
Referati pojedinih funkcionara uprave zbog poodmaklog vremena nisu čitani več su razdeljeni delegathna. Iz opširnog izveštaja tajnika brata Špo-ljara proizlazi intenzivan rad uprave župe, koja je održala 34 sedniea i rešila 1753 akata i izdala 32 okružnice. Na-pose se je živo radilo pred župskim
1 praškim sletoni. Kod osnivanja novih četa (1932 g. osnovano je 7 novih četa) postupalo se je vrlo rigorozno i dozvo-ljen je osnutak čete samo u onim mesti-ma gde postoje svi uslovi za opstanak i razvoj čete. Konstatira se vrlo slabo materijalno stanje župe usled čega nije uprava mogla da bude u onako živom saobračaju sa svojim jedinieama kao
1931	godine. Načelnički izveštaj pod-neo je načelnik, brat Z. Šuligoj. Istak-nuo je kako valja naročito obrazovati i spremati prednjake na kojima jedini-ce oskudevaju. Zbog pomanjkanja sredstava održana su tokom 1932 godine samo dva prednjačka tečaja i to u Malom Bukovcu i Varaždinu. U julu je održan zbor društvenih načelnika. Prednjačke ispite položilo je: i to društvene 15, a župske 5 kandidata. Župa je priredila župska natecanja, natecala je 41 vrsta sa 257 takmičara i akademi-ju i javnu vežbu (na istoj nastupilo 819 vežbača) prigodom I župskog sleta
4	i 5 juna prošle godine.
Na praškom sletu sudelovalo je iz župe 11 naraštajaca, 73 člana i 18 članica, a vežbala su onde 11 naraštajaca,
44	člana i 11 članica. Utakmice u odboj-ci održane su u Varaždinu, (Jakovcu i Prelogu na kojima se je takmičilo 14 je-
dinica. Prvak župe, društvo Varaždin pobedio je vrste iz Bjelovara, Karlovca i Sušaka, a na saveznoj utakmici u Beogradu osvaja ta vrsta treče mesto. Osnovani su jahački i smučarski otse-ci. U župi održane su 54 javne vežbe i 34 telovežbene akademije. Redovno (bez obzira na broj upisanih vežbača) polazilo je vežbu 664 članova, 57 članica, 291 muškog naraštaja, 125 ženskog naraštaja, 1286 muške dece i 975 ženske deee.
Iz izveštaja pretsednika prosvet-nog odbora, brata dra Z. Milčetiča, proizlazi, da je ŽPO održao 9 sedniea, rešio 574 dopisa i izdao 16 okružnica. Izradio je opsežan program rada, koji se u glavnom kretao u okviru četirigo-dišnjeg saveznog programa. Održan je zbor prosvetara i prosvetni tečaj. Oda-slani su tečajnici u saveznu prosvetnu školu i lutkarski tečaj. Objavljena su u sokolskoj štampi 2 članka i 74 vesti, a u nesokolskoj 2 članka i 52 vesti. Izdana su 4 broja »Vjesnika«, koji je lepo primljen i raširen. Prodano je 169 raznih knjiga. Koncem godine osnovano je i izradeno moderno župsko po-zorište. Župska zbirka novinskih ise-čaka broji 1878 isečaka, župski album sadrži 94 razglednice i 167 fotografija, najviše iz života župe a župska knjižnica broji 212 knjiga. Točan pregled prosvetnog rada izvršen je u 33 jedinice. Premnoga osnova nije se mogla izvesti zbog pomanjkanja novaea i malobrojnih saradnika. Prosvetni odbori organizovani su, osim u župi, u
9	društava i 2 čete. U svim jedinieama održano je 751 predavanje i 826 nagovora prema čemu sc ukazuje lep napre-dak. Po broju predavanja i nagovora iskazuju društva Čakovec, Dekanovec, Varaždin, Kotoriba, Prelog i Ludbreg, a od četa napose Novo Selo. U svemu održane su 593 razne priredbe. Prosvetnih škola za novo članstvo održano je 14 sa 2650 polaznika. Knjižnice postoje u 22 društva i 37 četa, čitaoniee postoje u 21 jedinici, zbirke isečaka imadu 24 jedinice a zbirke fotografija 15 je-dinica. Postoji 4 pozorišna otseka, 5 glazbena, 5 pevačkih, 2 tamburaška i 1 šahovski. Iz izveštaja statističara, brata Deduša, proizlazi, da je župu koncem 1932 g. sačinjavalo 24 društva i
45	četa sa 2394 članova, 414 članica, 772 muš. naraštaja, 248 ženskog naraštaja. 1414 muške i 1247 ženske dece. Taj broj postignut je nakon reorganizacije mnogih jedinica i uređenja žup-ske kartoteke te je tačan. Barjaka ima-de 21, a svečanih odora 306 članova i 6 članica. Iz izveštaja blagajnika, brata Vančka, proizlazi prihod župe od 115.641 dinara 84 para, a. rashod isti sa gotovinom u blagajni koncem godiiiC
1932	g. od 676 Din 50 para i tekuči račun kod gradske štedionice od 7589
dinara 50 para. Na doprinosima župi duguju društva 17.254 Din 50 para, a čete 1595 Din 50 para. Imovina župe iznaša 54.587 Din, a dugovina 3173 Din. Budžet za 1933 g. odreden je sa 102.400 Din, kod kojega se ukazuje razlika 54.134 Din, koja bi se imala pokriti vanrednim potporama.
Na skupštini je zaključeno da se župski doprinos snizuje na godišnjih 6 dinara po članu društva. Prihvačen je i zaključak zbora društvenih načelnika da se ove godine održi župsko na-tecanje u Varaždinu, a okružni sletovi u Lcpoglavi, Ludbregu i Donjem Kra-Jjevcu.
Nakon izveštaja revizora predložio je starešina matično« društva, brat Stjepan Novakovič, u sporazumu svih delegata, uprave župe i zbora društvenih načelnika novu upravu, koja je i jednoglasno izabrana: starešina Mladen Belčič, žara. starešine dr. Oto Šantel (Lepoglava) i dr. Milenko Svoboda (Prelog), tajnik Tomislav Spoljar, pret-sednik prosvetnog odbora Vladimir Deduš, blagajnik Mg. ph. Franjo Vančk, načelnik Zvonko Šuligoj, zam. načelnika Lacko Zima, Miroslav Istra (Čakovec), Mica Kovačevič (Ludbreg), načelnica Marija Stech, zam. načelnice Marija Gudel (Čakovec) i Štefica Ma-darič (Ludbreg), referent za čete Lacko Zima. Odbornici: Nikola Bosanac, dr. Ivo Ilercezi, Milan Kaman, Stjepan Novakovič, deneral M. Miljkovič, dr. Aifgust Engelhart, Viktor Pongračič, Matko Rubinič, Viktor Šuligoj, Mato Samac, zamenici dr. Makso Dimič (Ludbreg), Tomo Barulek (Kotoriba), Đuro Grabar (Mursko Središče), Vladimir Božič (Ivanec), Matija Maceko-vič (Čakovec), Veljko Varjačič (Gor. Mihaljevac), Viktor Steguišek (Var. Toplice), Lovro Gudlin (Donji Kralje-vac), Tomislav Kovač (Štrigora) i dr. Franjo Kriglovič (Ivanec). Revizori: Rudolf Hršak, Ante Rajner, Robert Kronast, Albert Lieberman, dr. Hinko Marič i Duro Novak. Sud časti: Matija Cepanec, Zvonko Šuligoj, dr. Franjo Tropper, Viktor Pongračič, Lacko Žirovčič, Herman Haler i dr. Josip Slavnič.
Nakon prihvačenog predloga brata Rubiniča, da se tokom ove godine pošalju dva člana čete u bratsku župu Mostar da onde prouče rad četa, za-ključio je starešina skupštinu s pozivom svoj brači i setrama da i u ovoj godini ulože sve sile za napredak Sokolstva u ovome kraju.
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ
Od 17 do 26 marta održan je u Varaždinu II župski prednjački tečaj. Tečaj je svršilo 60 članova i 11 članica I prema čemu je odaziv bio dobar. Pre-
davanja su trajala kroz ceo dan. Tečaj je vodio načelnik župe brat Zvonko Šuligoj, a uz njega su još predavale sestre načelnica župe Marija Štech, načelnica varaždinskog društva Ema Sem-rekar i sestra Marta Brkujač te brača dr. Z. Milčetič, L. Zima, J. Stare, dr. I. Herecki, M. Kaman, J. Kovačič i N. Bosanac. U poslednja tri dana mnogo je pornogao i savezni prednjak brat ing. Černe. Osim predavanja, nagovora i vežbi održano je debatno veče te 5 pc-vae<ih časova pod vodstvom brata Rogina. Na kraju tečaja održana je uspela akademija sa nastupom svih tečajnika.
OSNUTAK SOKOLSKE ČETE U SV. JURJU NA BREGU
Inicijativom Sokolskog društva Čakovec osnovana je 4 marta ove godine nova sokolska četa u Sv. Jurju na Bregu. Nakon lepih govora izaslanika ča-koveekog društva, brače Martina Riba lica i Izidora Grdla, izabrana je ova prva uprava čete: starešina Josip Kovačič, zamenik Stjepan Horvat st., tajnik Jenko Tončič, blagajnik Živko Franko, načelnik Željko Cinzek, zamenik Ivan Malašič, načelnica Zora Beti, zameniea Boža Savretič, prosvetar Bartol Šantek, odbornici Stjepan Horvat ml. i Luka Mesarič, revizori Stjepan Horvat, Dragutin Perhoč i Ivan Ger-šič. U četu stupio jc lep broj seljaka iz Sv. Jurja na Bregu, Lopatnica, Zo-sadbrega, Frkanovca, M. Mihaljevca, Okruglog Vrha i Pleškovca.
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEC
Diletanti Sokolskog društva Ivanec priredili su našoj publici opet jecl-no ugodno iznenadenje. Nakon uspešno izvedene komedije »Običan čovek«, vežbala se Nušičeva »Protekcija«. Komad koji traži od diletanata mnogo rada, žrtve, a i spreme, izveden je u isti-nu onako, kako se može očekivati samo od jako dobre, upravo rutinirane, diletantske družine.
S	oduševljenim interesom pratio se ceo komad, koji se s još večom predanosti igrao. Na potpuno novoj po-zornici redale se scene jedna za dru-gom, jedna izražajnija od druge. Svaki unosi u svoju ulogu maksimum onoga što može dati, a svi su doterani i po spoijašnjosti, kako po odelu, tako naročito maske.
Zadovoljstvo priredivača, a još više onih za koje je priredeno daje po-budu za što intenzivniji rad. Pored potpunog moralnog uspeha i ne ma-njeg materijalnog ostaje samo težnja da se to zadrži, a izgloda da su prirc-divači dostatna garancija da če u isti-nu tako biti.	J-
Suiak
Na najlepšem položaju.
O t v o r e n čitavu godinu л Ci iene umjerene. I Kupatiste besplatno. 2
»Spomen - Klince«
= tkseie	■==
za osvečenje sokolske zastave
najbolje i jevtino izradjuje
MIRKO ŠJ»MT, graver Beograd, Terazije 1
192-16
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličar-*ka, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Danajska cesta 16
Blrokovna izvršitev telovadnega >g eredja. Delo solidno,cene zmerna —
Najnovije patentirane me-haničke karike za vežbanje dobavlja
ANDREJ GODLER, tip. ш.
VareS - Majdam
T razite opis i cenu!
MANUFAKTURA I KRATKA ROBA
k »Paunu« • V. Dakič
SUŠAK, TRUMBIĆEV TRG 2
Veliki izbor — Solidna i brza podvorba — Umjerene cijene 0- ______________________
Aii že iiate polrebne kijige?
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske,
znanstvene,
šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih
slovanskih,
angleških,
francoskih,
nemških in drugih knjig-
i Bmćo, fegtra
mi?
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor ф Ljubljana
Tyrševa cesta 44
Frančiškanska ulica 6
194-10
Preporučamo tvrtJce, ko/e oglcišufu u »SokolsUom GlasnlKu«!
KUiAMUUDEU
L1U1ИАМА P At ЛШ1 N0
193-16
Tko oglašuje, taj napreduje!
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSK1H POTREPŠT1NA
M. DRUCKER Zagreb, Hica 39
Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
Novi specijalni ejenik za sokolska društva
sa svim potrebnim uputama upravo izašaol	ш-1Б
II
I!
III
i
ir
Spremajte se pravodobno na slet u Ljubljani i Sušaku i nabavljajte sve Vaše potrebe za decu, naraštaj i članstvo kod najstarije bratske radnje-
Branko Paicić, dobavljač Saveza SKJ
ZAGREB, KR. MARIJE UL. 6 • Brz. nasl. TRIKOTAŽA ZAGREB TELEFON 26-77 • F1LIJALA U BEOGRADU, BALKANSKA 24
gde čete biti na potpuno zadovoljstvo posluženi prema propisu Kaveza SKJ © Zahtevajte cenike i prospekte 0 Cene umerene
189-17
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska:	E. Gangls 0 sokolski ideji.
П.	„	Ing* Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
HI.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kiren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sioven. tekst).
VIII. a	,,	Isto. (Srpslto - hrvatski tekst.)
IX. »	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvidom povezu 8 Din
Franjo Mačtis: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambroži«: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
^Jugoslovenska Sokolska ^Matica
£jubljana, ZNarodni dom	m	v,
telefon 25-43 / Siačun ooštanske štedionice £jubljana 13.831
11
Izdaje Savez Sokola kraljevine
j . d j i, •• k:	m	Tiaka	Užitcliska	tiskarna (pretstavnik France Širukelj); svi u Ljubljani
Jugoslavije (E. Cangl)« Glavni i odgovorni »rednik Stjepan Celar • Ured4e Red.kc.jak. ot.ek . T»ka lK.telj.l.»	tP
Prilog Sokolskog glasnika br. 17 od 21 aprila 1933
SOKOLSTVO
U BUDŽETSKOJ DEBATI
SENATA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
U BEOGRADU, DNE 26, 28 i 29 marta 1933
Govor i
Ministra za fizičko vaspitanje naroda:
DR. LAVOSLAVA HANŽEKA
i
se n ato ra:
Dr. Mića Mićića, Dr. Vladimira Ravnihara, Jove Banjanina, Milana L. Popoviča, Dr. Josipa Šilovića i Dr. Ivana Majstroviča
U debatama u Senatu o budžetu Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda — u načelnoj dne 26 i 28 i u specijalnoj dne 29 marta 1933 — dodirnuto je i pitanje našega Sokolstva u vezi s poznatom biskupskom poslanicom. Tom prilikom pale su o tome mnoge izjave, koje su od naročitog značaja i za sokolsku kao i za ostalu javnost pa ih stoga donosimo po senatskim stenografskim beleškama
Uredništvo.
Iz govora u načelnoj budžetskoj debati u Senatu
na XXX i XXXII redovnom sastanku Senata dne 26 i 28 marta 1933 g.
Izvadci iz govora senatora: Dr. Mica Mićića, Dr. Vladimira Ravnihara i Jove Banjanina
Prelazeči s drugih pitanja, govornici su se dotakli i poslanice Katoličkog episkopata protiv jugo-slovenskog Sokolstva, rekavši o torne sledeče:
Govor senatora dr. Mića Mićića:
Ako ima neke razlike u našem narodu ova nije plemenska, i mi plemenske razlike ne možemo razaznati; je-dine razlike, koje ima, to je vera. Ali po veri niti se stvaraju, niti se dele narodi; po veri se ne dele narodi niti daleko veči od našeg, kao Engle-zi, Nemci pak nečemo doista ni mi Jugosloveni. Baška vera, baška narodnost. (Buran aplauz). Posebno mi Jugosloveni katoličke vere želeli bismo da bi katolička crkva u Jugoslaviji bila nešto više nacionalna, a osobito da bude nacionalna u momentima kad za-dire u političko polje (Aplauz). Onaj neopravdani atak na Jugoslovenski Soko čisto je politički akt. (Glasovi: Tako je!) Ali ipak zato ne sme ni s koje druge strane da se siplje ulje u vatru, ponajmanje pak ne kad imamo svetle pojave kao kotorskog biskupa Učelinija, (složni usklici: Živeo!), svečenika nar. poslanika Vjekoslava Spin-čiča (složni uskici: Ziveo!) i Don Frana Ivaniševiča. (Složni usklici: Ziveol) Katolički episkopat trebao se je rade pozabaviti pitanjem slavenskog
bogoslužja u našim crkvama. (Burno pljeskanje). Katolički episkopat dobro zna za značenje, koje slavni biskup Grgur Ninski ima u našem narodu. Naši biskupi koji su u svojoj poslanici ustali i na obranu imena hrvatskog, bili bi bratskoj slozi, ljubavi, i svome narodu učinili bolju uslugu da su izdali poslanicu radi očuvanja i gajenja narodnog jezika u crkvi. (Pljeskanje).
Govor senatora dr. Vladimira Ravnihara:
Vendar pa mi dovolite, gospodje senatorji, da ne prezrem dogodka ali če hočete tako imenovati, afere, ki jo po vsej pravici smemo šteti med politične emanacije. (Klici: »Čujmo!«) V . mislih imam pastirski list, poslanico dela katoliškega episkopata proti Sokolu Kraljevine Jugoslavije. V tej poslanici predstavniki naše ecclesiae mi-litantis kličejo svoj anathema na Sokol Kraljevine Jugoslavije, ko ga proglašajo pavšalno in v celoti za brezverskega in protiverskega. Ni to mala stvar, če se izreka tako težek očitek
o	nacionalni instituciji, katera je z zakonom ustvarjena državna institucija, katera predstavlja zbor članov vseh konfesij v naši državi, da ne rečemo institucije, ki ji načeljuje Kraljevski Princ in Prestolonaslednik, bodoči naš Kralj. In ni vse eno, ako izreka tako sodbo političen agitator, ki ne tehta
svojih argumentov po njihovi resničnosti, ali pa če jo izreče zbor cerkvenih knezov. Za lahkomiselnost izrečene sodbe govori že dejstvo, da noben predstavnik ostalih konfesij in zlasti ne predstavniki pravoslavne cerkve, kateri pripada večina članov Sokola Kraljevine Jugoslavije, niso našli povoda, da bi sledili sodbi katoliških cerkvenih dostojanstvenikov. (Odobravanje).
Poslanica priznava, da je Sokolstvo po svojih statutih vezano spoštovati vsako versko prepričanje in čustvovanje, ker smatra vero za najsvetejši del notranjega življenja vsakega člana. Priznava, da je v pravilniku »Ciljevi i putevi« izrečno zaukazano: »Zato je Sokolstvo dolžno, da enako spoštuje vsako versko prepričanje in čustvovanje. Vsak član Sokolske organizacije more svobodno izpolnjevati zapovedi in se ravnati po predpisih svoje vere in cerkve.« A trdi, po eni strani, da je to samo teorija, so samo lepe besede, praksa pa da je drugačna, po drugi strani pa navaja, da ima Sokol Kraljevine Jugoslavije za svojega svetnika Miroslava Tyrša, ustanovitelja in ideologa sokolske misli, ki pa da je bil sam antikrist.
Kar se prvega tiče, more poslanica kot dokaz navesti samo poedine slučaje. A še tu se je izkazalo, da so nekateri izmed v poslanici citiranih primerov neresnični. Pastirski list si je moral pustiti veljati očitek, da se je skregal z resnico, hčerko Božjo. Zopet znak, kako lahkoumno je bil sestavljen in da je z muko iskal premis, da bi mogel utemeljiti zaželeni logični zaključek. Konferenca katoliških škofov bi bila mnogo bolje storila, da je pozvala vse vernike, naj stopijo v Sokol Kraljevine Jugoslavije in da tam reformirajo, ako je kaj reforme potrebno. (Odobravanje.) Gospoda, da boste med 300.000 člani Sokola dobili garjevo ovco, poedince, ki greše proti statutom in proti pravilniku, kdo bi to tajil, a zavoljo tega paušalno obsoditi institucijo kot tako, to pač presega meje dopustnosti. Kakor bi se ne moglo odpustiti, ako bi kdo zavoljo enega nevrednega duhovnika hotel vreči kamen na Cerkev samo. (Ploskanje jn klici: Dobro!)
Kar pa se tiče Tyrševih svobodoljubnih idej, je treba konstatirati, da se nikjer in nikoder ne obračajo proti
veri. Ne smemo trgati poedinih njihovih citatov iz celote in s tem kvariti smisel izrekov. Tudi je upoštevati, v katerih časih in za kakšne prilike so bili izrečeni in da je marsikateri teh izrekov vzeti cum grano salis. Mi, ki smo Sokoli od mladih dni in ki smo zasledovali porast Jugoslovenskega Sokolstva, porajajočega se iz Ljubljanske Sokolske Matice, moremo o tem dati autentično izpričevalo. Res pa je, da Sokolstvo ni verska organizacija, ni nikaka cerkvena bratovščina, kakor to tudi ni naša narodna vojska, proti kateri bi se s tega stališča prav tako lahko obračala škofovska poslanica. (Odobravanje.) Bivši Jugosokol je bila nacionalna borbena organizacija. Stal je neustrašeno v prvih vrstah naše nacionalne borbe. Ako in kadar se je boril tudi proti klerikalizmu, je to storil le toliko, kolikor je videl v njemu nasprotnika svojim nacionalnim težnjam. A da klerikalizem, politična cerkev, v predvojnem času ni bil v nacionalni službi, nasprotno, da je bil zvest oproda tedanjega pro-tislovanskega režima, o tem govore dejstva. (Odobravanje.)
Gospodje senatorji! Rekel sem, da vidimo v poslanici dela katoliškega episkopata neko politično delo. Oni to zanikujejo in prevzvišeni nadbiskup dr. Bauer se odločno obrača proti insinuaciji, kakor da bi bila poslanica v zvezi z nekimi punktacijami političnih ljudi, češ, da je bilo pastirsko pismo koncipirano že na škofovski konferenci v Zagrebu 17. novembra. Dobro, mi mu hočemo to verjeti, čeprav se nas čudno dojmi koincidenca obelodanje-nja poslanice z onimi punktacijami. Zakaj niso bili poslanice poslali v svet že 17. novembra? A nekako konjsko kopito kaže poslanica vendarle v poslednjem stavku, ko pravi, da Sokolstvo noče nič vedeti o poštenem slovenskem imenu. Baš to je tudi eno izmed političnih gesel znanih punktacij.
Gospodje senatorji! Poslanica je napravila mnogo razburjenja ne samo v sokolskih krogih, ampak v vsem našem narodu. Ljudje so trumoma zapuščali cerkve, ko so duhovniki pričeli čitati pastirski list. Obsojali so ta izliv verske nestrpnosti tudi taki, ki jih ni ravno šteti za prijatelje Sokolstva. Niso vsi škofje podpisali pastirskega lista. Mnogo je bilo tudi duhovnikom ki pastirskega lista niso marali čitati.
Prečitati vam hočem pismo takega duhovnika, ki pa ni duhovnik ljubljanske škofije in ki opravičuje svoje odklonilno stališče proti poslanici s temi besedami: »Ljubezen do od vseh strani ogrožene domovine, udanost do našega dobrega in ljubljenega, bridko izkušenega Kralja me je pri tem vodila. Saj smo ječali v tujem suženjstvu! Ali smo pozabili, kako smo se morali boriti za svoj rod, za svojo kri, za svojo materno besedo? Ali smo pozabili, ko je naš mirni slovenski kmet ob svojih zahtevah bil zavrnjen s psovko »windischer Hund«? Ali smo pozabili, kako so naši zavedni narodni borci, inteligentje, bili zlostavljeni na Ljubljanskem gradu in v mariborskih, celovških in graških zaporih in ječah? Ali se nismo mogli sedaj v teh dneh spomniti na tiste strašne dni, ko je zavedna slovenska duhovščina bila v masah peljana v mariborske in graške ječe in s hrepenenjem in bolestjo v srcu zrla tja daleč čez Sotlo, čez Savo in Drino po Kralju Osvoboditelju in po bratih ene krvi?! Da, na to se je bilo treba spomniti in prevladal bi bil razum, prevdarnost in čustvo ljubezni za lepo, zedinjeno domovino.« Mislim, da pismo ne potrebuje komentarja. (Klici: Vrlo dobro, tako je! Dolgotrajno ploskanje.)
Gospoda, čestitati je našemu Sokolstvu, da je na dostojanstven in sebe vreden način zavrnilo žalitve v pastirskem listu, čestitati, da se ni pustil speljati na opolzka tla kakega kulturnega boja. Čestitati mu je tudi, da je odklonil nameravani amandement v našem Finančnem zakonu, po katerem naj bi bile državne službe prvenstveno pridržane Sokolom. Sokol naj raste iz lastne svoje moči. Iz svoje vzvišene misli naj črpa svoje sile, ki bodo posvečene sreči in slavi skupne domovine. (Odobravanje.)
Govor senatora ]ove Banjanina:
... neka mi bude dopušteno da se sad osvrnem i na pojavu i na agresivnost klerikalizma u našoj otadžbini, u vezi sa poslanicom Katoličkog episko-pata o Sokolstvu. Gospodo senatori, katoličkoj veri pripadaju milioni ju-goslovenskog naroda i ona je uz pra-
voslavnu veru naša nacionalna vera, kao i muslimanska. Mi ne zaboravlja-rno ni na to da i sve druge vere u Jugoslaviji imaju prava na jednakoprav-nost. Svaka politika, nadahnuta duhom mržnje ma na koju veru, pa i na katoličku, bila bi opasna za narodno i državno jedinstvo. Ne može biti jav-nog po gotovu državnog i nacionalnog rada u Jugoslaviji koji bi se rukovo-dio verskom mržnjom. Verski mir je osnovna misao svake naše državne politike. Gospodo, nisu vere same po sebi te koje stvaraju razdor, več je to politika klerikalizma, koga ima u svi-ma verama. Ni klerikalizam čak, kad bi se zadržao na torne da učvrsti snagu i ugled vere i crkve koju hoče da brani, ne bi bio velika opasnost. Ali je on opasan zato što izaziva meduver-sku borbu a redovno se udružuje i sa plemenskim ekskluzivizmom i šovinizmom. Ima klerikalizma u svima verama, i ja, govoreči sa ovoga mesta, dugujem svojoj savesti, da kažem da klerikalizmu ne bi trebalo da bude mesta ni u pravoslavnoj crkvi. Ja ču upo-zoriti na pisanje koje je objavio »Ve-snik srpske crkve« za septembar i ok-tobar 1931 godine. Ja znam da ima i falsifikata koje je protivnička propaganda napravila i da ih u vidu letaka rastura po celoj zemlji da bi raspirila mržnju u narodu. Ti falsifikati su ga-dosti koje u našoj zemlji ne bi treba-le da budu dopuštene. Ali i ono što je autentično dovoljno je zlo, i to mora da se osudi.
U »Vesniku srpske crkve« za septembar i oktobar 1931 štampan je čla-nak »Pobuna s one Strane jevandelja« pun uvreda za katoličku crkvu, članak u toliko gori, što je on trebao biti autentično tumačenje uskršnje poslanice Patrijarhove, i u torne članku, kaže se za katoličku crkvu, da je »Inkvizitorska organizacija«, da su u njoj »Pu-stošni skakavci, antipodi jevandelja, moljci u močljivom tkivu savremeno-sti«, da je »ateizam čedo rimskog katolicizma, samo je katolicizam kao krupan parazit ostao u crkvenom organizmu, a ateizam se izdvojio.«
Gospodo, ja mislim, da je ovako pisanje u Jugoslaviji nedopušteno, i da se ono ne bi smelo trpeti, ma sa koje strane dolazilo.
Drugi članak u istom broju zavr-šuje rečima: »Medu pravoslavnima i
u pravoslavnom Beogradu sve što nije pravoslavno i hriščansko — strano je i tude!«
Ovako se, gospodo, ne sme pisati
0 prestonici jedne države, u kojoj ima pet i po miliona katolika i preko mi-lion i šest stotina hiljada muslimana! (Odobravanje). A ja, gospodo, pouzda-no znam, da je i pravoslavni episko-pat več ponovno pokazao tendeneiju, koja nije u skladu sa nastojanjem oko jugoslovenske unifikacije, a ispunj“ena je duhom plemenske isključivosti.
Gospodo, svaki je klerikalizam duhovno opasan. Gospodo senatori, iz klerikalnog duha nikla je i poslanica protiv Sokolstva. Kad je ta poslanica izašla u jaVnosti i kad je izazvala bu-ru negodovanja, dao je nadbiskup za-grebački Bauer jednu izjavu, u kojoj je tvrdio, da ova poslanica nema ni-kakve veze sa Musolinijem i sa Pa-pom. Gospodo, nadbiskupu zagrebač-kom može se Verovati, jer je patrioti-zam njegov izvan svake sumnje, i da je onu poslanicu potpisao samo nadbiskup Bauer, i posle toga dao ovu izjavu, onda bih ja potpuno verovao. Ja verujem da i velika večina Katoli-čkog episkopata misli jednako kao i nadbiskup zagrebački. To dokazuje i kasnija izjava Episkopata, koja je dana nedavno. Ali, gospodo, biskupskom konferencijom ovladao je uticaj poje-dinih fanatika. Fatalnost je da su svi izuzev sedoga biskupa kotorskog Uče-linija, potpisali tu poslanicu.
Gospodo, poslanica je ova donošena za odbranu vore i crkve, a ja pitam, gospodo, zar biskup kotorski Učelini nije uzoran biskup katolički? (Pljeskanje). Zar. gospodo, jedan Vje-koslav Spinčič i don Frane Ivaniševič nisu odlični katolici? (Pljeskanje). I kako onda oni koji donose ovakve poslanice, kako oni mogu govoriti da rade u ime vere i crkve?! Ta gospoda na svojoj konferenciji i u svojoj poslanici udaraju na mrtva Tirša, na onoga Tirša na koga živa nije udarao češki episkopat. Ta gospoda udaraju na mrtva Tirša, dok vatikanski organi
1 kardinali, koji su stalno u Vatikanu, kuju u zvezde Musolinija za koga su klerikalni listovi pisali da je poganin, i koji je bio aktivni propagator protiv-verske i bezbožničke agitacije.
Ali, gospodo. Tirš je samo izgovor, i Sokolstvo je samo izgovor. Tre-balo je da se pogodi misao jugoslo-
venskog ujedinjenja. i to je bio jedini smisao ove poslanice. I ta poslanica nosi potpis Nadbiskupa zagrebačkog dr. Bauera, koji je ujedno i pokrovitelj Štrosmajerove jugoslovenske Akademije nauka, nosi potpis biskupa ljubljanskoga, kojemu bi pred očima morala večno da lebdi mučenička sen-ka goričkog nadbiskupa Sedeja, nosi potpis biskupa subotičkog, kome bi u živoj uspomeni morale biti blagodati madžarske politike, nosi potpis nadbiskupa beogradskog, koji svojim očima gleda neobičan polet katoličke crkve u Beogradu i Srbiji (odobravanje) nosi potpis biskupa krčkog, koji sva-kog dana može slušati vrisak brače s one Strane granice, koji ne smeju ni Boga spomenuti u crkvi svojim jezikom.
I baš fanatizam toga biskupa in-spirirao je ovu poslanicu. Ona se poklapa sa jednim njegovim pamfletom koji je izišao nešto pre poslanice, a koji nosi naslov »Crkvi sloboda«, a to po njegovom shvačanju znači crkvi dominacija i to jednoj ,crkvi u državi sa toliko crkava i vera. (Glas: to je prava hegemonija). Kakvim je duhom zadojen taj čovek, neka kaže samo to, da on osuduje to što se školska mladež u Jugoslaviji odgaja u duhu verske trpeljivosti i snošljivosti, jer kaže, da je to indiferentizam, što je prema katoličkoj nauči teška verska za-bluda. Dakle i verska nesnošljivost tre-bala bi tom čoveku da stvori takvu slobodu crkvi kakovu on sebi zamišlja. Možemo znati, gospodo senatori, kud bi država došla; kad bi se ostva-rila zamisao njegova.
Gospodo senatori, ja protiv ove politike neču da vam evociram goro-stasni lik Vladike Štrosmajera da se vidi kako je ova poslanica sitna i mala. FIoču da baš radi biskupa krčkog' spomenem jedno drugo ime, a to je nekadašnjeg biskupa krčkog dr. Mahniča, koji je posle oslobodenja bio za-točen u Italiji. On je bio vatren katolik, čak i gorljiv klerikalac, ali njemu vera i klerikalizam nisu smetali da ostane dobar Jugosloven.
Ja ču ovde pročitati, gospodo senatori, što je biskup Mahnič iz zato-čenja u Italiji pisao u Jugoslaviju. Tu njegovu poruku. tu njegovu poslanicu donela je zagrebačka »Narodna politika« 26 novembra 1919 godine. Čujte što dr. Antun Mahnič kaže. (Čita):
»Samo ona j, komu se pruža prilika zaviriti u zakulisne tajne političkih spletaka i perfidija, može od prilike stvoriti pojam, što se sve usuđuje neprijatelj da snuje na našu propast. Njegova je pak lukavost na vrhuncu u tom, kako bi jednoga na drugoga nauckao i nas razdvojio. Srbima stav-lja u izgled veliku Srbiju, jer se nada s tim Hrvate i Slovence odcijepiti od Srba; ulaguje se Hrvatima, zabrinut za hrvatsko državno pravo, koje Hrvati tobože izdaju u korist srpskim impe-rijalistima; Slovenci opet — šta če oni tražiti na istoku u polu-barbarskom Beogradu, dok ih povijest veže na za-pad; njemačkom če i italijanskom kul-turom biti stostruko nagrađeni. Napo-kon oni koji su več davno protjerali Krista iz javnog života, koji su Papi šilom oteli državu i slobodu zabrinju-ju se — za katoličku vjeru. Neka Slovenci i Hrvati dobro paze što počinja-ju, priznavajuči raskolni Beograd svo-jom političkom prijestonicom Tako nam dovikuju u svojem farisejskom zelotizmu. Sve jedno: pokušani »Divi-de et impera!« primjenjuje se u veli-kom stilu na našu Jugoslaviju.«
Biskup Mahnič osuđuje versku borbu Jugoslovena sa koje god strane ona dolazila, i onda piše dalje; »I ovu jabuku svade bacaju u naš trojedini narod ljudi, kojima je isto tako malo ili ništa do pravoslavlja, kako im nije do katolištva! U čije ime, uz čije ovla-ščenje su se dali na čestiti posao razdvajanja? To je krivi naprosto izdaj-nički manevar. Ugledni su inteligenti svečeničkog i svjetovnoga staleža, mu-ževi našega pouzdanja, pa pretstavni-ci katoličke i pravoslavne vjeroispo-vijesti utanačili dogovorno da če podr-žavati medu sobom prijateljske veze, da če jedan drugoga bratski snositi, jedan drugoga vjersko uvjerenje što-vati, u ljubavi jedan se drugomu pri-bližavati prepustivši budučnost milosti Božjoj. Ovo je jedino prava i spa-sonosna, jedino savremena politika za nas.
Bog nas je u svojoj mudroj pro-vidnosti na čudesni upravo način, što-no riječ, zbio u jedno tijelo. Osvanu nam veliki dan, a na nebu nam se ukaza znak s natpisom S. H. S. Narode moj, u ovom češ znaku pobijediti! Hrvati, Srbi, Slovenci! Božja je volja, da ostanete na vijeke nerazdruživo uje-dinjeni. Promisao odredila vas za vi-
soke cilj e ve. Samo u jedinstvu je vaš spas, vaša budučnost. Gdje je izdajni-čka ruka, koja se usuduje rušiti ovo jedinstvo? Što je Bog združio čovjek neka ne rastavlja!
Ne smetaju nam toliko vanjski ne-prijatelji, premda i od njih prijeti po-gibao našoj domovini, nego mi smo sebi dušmani; naša nesloga i rasejep-kanost, naša tjesogrudost i ograniče-nost. Robovanje, što smo ga kroz vi-jekove podnosili od tudih gospodara zatomilo je u nas samosvijest, ropska nam je čud regbi postala drugom naravi. Kao da smo nesposobni iz niške sfere izvjesnih predrasuda, osobnosti, več davno zastarjelih natražnjačkih tradicija vinuti se do višine prosvijet-Ijenog, u pravom smislu slobodnog prosudivanja savremenih epohalnih do-gadaja. Hoče li se u nas obistiniti, da je veliko doba našlo malene ljude? Ili stojimo još uvijek pod prekletstvom slavenskog istočnog grijeha? Vijek trči naprijed, a mi zaostajemo sve dalje iza njega, misleči, da če vijek natrag k nama, dok bismo se morali mi povesti za njim, naprijed, naprijed! Brado, ovo je dan, što nam ga je Bog stvo-rio. Tko zna, da li če se nama ikad više vratiti. Carpe diem! Nemojmo iz-nositi ono, što nam državu dijeli i razdvaja, nego ono što nam je skupno, što nas ujedinjuje. Salus rei publicae suprema lex esto! Sada valja da utvr-dimo temelje Jugoslavije. U našim je rukama njezin udes; da je uskrisimo, ili iskopamo joj grob. Kada se bude neprijatelj uvjerio, da stojimo svi kao jedan, da nema u našim redovima iz-dajice; onda če, videči, da su sve njegove spletke i makinacije uzaludne, klonuti duhom i pustiti nas u miru; jer budimo uvjereni, svu svoju nadu na uspjeh oslanja neprijatelj na sla-venskoj neslozi.« (Odobravanje.)
Tako je, gospodo, pisao biskup Mahnič, a kako niško pred njim stoji njegov naslednik na krčkoj biskupskoj stolici.
Gospodo, poslanica protiv Sokolstva bila je jedna provokacija klerikalizma. I revolt protiv toga nije izraz neprijateljstv protiv katoličke crkve nego pravedna samoodbrana protiv zlonamernog inzulta. Vodstvo Sokola dalo je dostojanstven odgovor. I to je dosta. Ali i posle toga svaki razu-man Jugosloven svestan je da nam treba verski mir, jer ne smemo dopu-
stiti nikakva kulturkamfa. Jer svaki Jugosloven postu j e iskrenu duboku ve-ru jugoslovenskih katolika, kojima je to osnov i sadržina duhovnog i etič-kog života, a ne sredstvo za druge ci-ljeve.
Gospodo, sa zadovoljstvom je primi j ena druga izjava Katoličkog epi-skopata, koja je ispravila teški dojam one prve poslanice, ali ni posle te izjave mi ne smemo zaboraviti da agresivnost klerikalizma pošto ji i dalje. 1 najviši je interes naše Otadžbine, da se razluče istinski interesi katoličke crkve .i vere od ciljeva klerikalne politike, da se što pre donese konkordat, koji će urediti odnose katoličke crkve. U tom konkordatu treba dati katoli-čkoj crkvi sve što joj doista treba za njenu zaštitu, ne dirajuči u osnovna
prava države. I onda demo znati, gde imamo posla sa crkvom, a gde sa kle-rikalnom politikom.
Gospodo, klerikalizam je neprija-telj jugoslovenskog ujedinjenja. ma s koje Strane dolazio. U nizu dogadaja
i	manifestacija, koje su se odigrale u poslednje vreme, mi moramo naroči-to zapaziti tu opasnost klerikalizma. I puč na Velebitu i ubacivanje oružja, eksploziva i paklenih Strojeva u našu zemlju, i vika zbog trogirskih lavova,
i	punktacije i agresivnost klerikalizma
i	kampanja fašista protiv Jugoslavije uz pomoč najamničke emigracije, i hirtenberška afera i nasrtljivi revizio-nizam Madžara — sve su to karike u lancu iste politike. Mi to duboko žalimo, ali ne možemo zatvarati oči pred bolnom istinom.
Govori u specijalnoj budžetskoj debati
na XXXIII redovnom sastanku Senata dne 29 marta 1933 g. Govori: Ministra za fizičko vaspitanje naroda Dr. Lavoslava Hanžeka
i senatora: Milana sipa Šiiovića i Dr.
U nastavku specijalne budžet-ske debate dne 29 marta 1933, ko-joj su prisustvovali svi ministri, prešlo se zatim na budžet Mini-starstva za fizičko vaspitanje naroda.
Potpredsednik dr. Fran Novak:
Na ovaj način primljen je budžet Mi-nistarstva gradevina. Prelazimo, gospodo, na XVI Razdeo — Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda. Ima reč Ministar za fizičko vaspitanje naroda g. dr. Lavoslav Hanžek.
Govor ministra dr. Lavoslava Hanžeka:
Gospodo senatori, uvođenjem'Mi-nistarstva za fiz. vaspitanje naroda 21 januara 1932 g. otvorena je nova faza u kulturnoj i političkoj istoriji naše Kraljevine. Kultura tela, fizičko vežbanje postaje naročitom brigom države i nešto, o našem baštinjenom shvatanju, inferiorno, manje vredno, postaje predmetom ozbiljne državne politike. To je postulat savremenog života u kojem je, kao nikad do sad, kultura tela, fizičko vežbanje postalo pojavom opče-nitosti, neposrednim izrazom dinamič-
L. Popoviča, Dr. 3o-Ivana Majstrovića
kog osečanja života pojedinaca i bitnim delom funkcije socijalnog organizma. Znam da ih ima koji, polažuči sve na intelekt, u toj emancipaciji tela vide tek podređene i sporedne iz-ražaje fizičkog potencijala, ali mislim da če se i oni pomiriti sa športom, kad budu uvideli kompleks idealnih vrednota koje on u društvu stvara.
Svaka generacija, moglo bi se reči, imade svoj osobeni stil života. I ova nova generacija, koja se pred nama razvija, svojom ljubavi i odanošču fi-zičkorn vaspitanju unela je nešto stilsko u svet, jedan nov pogled u život. U športu i sportskom natecanju odga-ja se čovek za dobrovoljnu disciplinu, za puno obuzdavanje svoje individualnosti, za dobrovoljno podredivanje cilju općenitosti. U športu se odgaja nastajanje za bespogrešnu i što savr-šeniju izvedbu zadataka, odgaja se nastajanje postiči što više isključivo i jedino na dostojan način uspremnosti, priznati i suparniku bez zavisti i mrž-nje punu vrednost. Ova aristokratska disciplina i samovlast to džentlmensko vladanje daje mogučnosti da do punog uspeha dode samo onaj, koji pokaže stvarnu vrednost radnje i delovanja. Ono budi smisao za opčenitost, ništi sve protekcije i prerogative druge vr-
li
sti i diže duh odgovornosti za čim. To je duh što ga nazivaju i »Fer pley«. To je zametak nove etike što u športu leži. Tako dolazimo iz plitkog materija-lizma i neskrupulozne jagme za uspe-sima na organskom putu novog shva-tanja odgovornosti, smisla za kolekti-vitet i ravnopravnost do nove društvene etike, a pred tim faktom moralnog preporodaja moraju da padnu i zadnje predrasude protivnika fizičkog vaspitanja, kulture tela i športa. Ali ovo podjedno stvara i puno opravda-nje da fizičko vaspitanje postane na-ročitom brigom društva, naroda i države. Ova potonja 'treba ne samo da ga nadzire i reguliše, nego što više i organizuje, i da u opšte narodne svrhe ove dobre izdanke novog savremenog života za opčenitost koristinosno upo-trebi. Koristi koje očekujemo od racionalno regulisanog i organizovanog fizičkog vaspitanja naše omladine, naj-bitnije su komponente u stvaranju na-šeg novog nacionalnog života. Vaspitanje nove generacije u duhu ovakve društvene etike, u smislu punog na-rodnog jedinstva, u uverenju i nemi-novnosti nerazdeljivog narodnog i dr-žavnog života, u svesti odgovornosti za čuvanje narodnih tekovina i naše državne neodvisnosti, za obranu mira celog sveta, to su zadaci, koje ima da svrši medu onim i dobro shvačena politika fizičkog vaspitanja naroda i od toga delovanja narod očekuje obezbe-denje svoga života i mogučnost punog narodnog preporodaja u budučnosti.
Dakako, ne može se zatajiti da ovo Ministarstvo radi kratkoče vremena svoga delovanja nije bilo u moguč-nosti da posvršava bilo koji od stavljenih si zadataka. Problem, psihološki toliko komplikovan, socijalno ispreple-tan i delikatan, iziskuje postupanje i promišljeno i obazrivo. Trebalo je sprovadati unutrašnju organizaciju i uređenje samoga Ministarstva, skupiti sve potrebne podatke u raznim pod-ručjima fizičkog vaspitanja i športa, upoznati udruženja i njihovu organizaciju, prikupiti podatke o fizičkom odgoju u inostranstvu, da bi se mogla upoznati i načela i metoda rada kod nas i onih naroda, koji su se na tom polju več okušali. Posle toga Ministarstvo je priredilo tečajeve i dalo inici-jativu za uređenje tečajeva, kako bi što bržim putem došli do sposobnih nastavnika. Ministarstvo je davalo i
štipendija za izobrazbu u inostranstvu, a i pomoči pojedinim društvima za njihov rad.
Ministarstvo je kao nadzorni organ vodilo brigu o radu ovih organizacija za fizičko vaspitanje i šport, a naročitu o Sokolu Kraljevine Jugoslavije, našoj narodnoj i najjačoj organizaciji u koju su položene nade svih nas na polju fizičkog, moralnog i nacionalnog odgoja naše omladine.
Na kraju tog perioda delovanja Ministarstvo je spremilo i dve zakonske osnove koje imaju biti od presud-nog značaja za fizičko vaspitanje u celoj državi. Jedno je zakonska osnova o obaveznom fizičkom vaspitanju a drugo je zakon o organizaciji vatro-gastva.
Oba su zakona več pred Narodnim pretstavništvom i nadam se da če biti u kratko vreme ovome Ministarstvu dana mogučnsot da ove zakone u život privede. Ja mislim, da o samom bud-žetu ovog Ministarstva, koji vam je, gospodo senatori, predložen i nije potrebno nešto detaljnije reči, jer on sam svojim opsegom i sadržajem naj-rečitije govori o sebi, a svojom sumom več unapred odbija svaki prigovor nepotrebne rastrošnosti. Osim male sume ličnih izdataka sve su stavke gotovo troškovi oko organizacije ili pomoči za organizaciju i rad, dakle produktivne investicije. Ja mislim da imam puno pravo radeči na toliko važnim i velikim poslovima i težeči za tako velikim ciljevima nadati se da čete meni predvidena skromna sredstva odobriti i predloženi Vam budžet primiti. (Odobravanje i aplauz).
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vič: Ima reč gospodin senator Milan Popovič:
Govor senatora Milana L. Popoviča:
Gospodo senatori, ja ne bih u ovoj specijalnoj debati o resoru Ministarstva za fiz. vaspitanje uzimao reč, daje moje pitanje upučeno Ministru za fiz. vaspitanje 23 jan. o. g. povodom objavljene biskupske poslanice i napada na na-cionalnu akciju našeg Sokolstva stavljeno na dnevni red debate u Senatu.
I	ako mi je pretsedništvo Senata pismeno dostavilo, da če Ministar za
fizičko vaspitanje odgovoriti na moje pitanje, čim se ono stavi na dnevni red, to pitanje kao što vidite, gospodo senatori, nije ni do danas stavljeno na dnevni red. Ja ne znam razlog zašto se sa tolikom neodlučnošču i kolebljivo-šču ustručava da se tom problemu otvoreno pogleda u oči i da se, odmah u početku ofahzive, ne koncentriše sva naša pažnja i naša odbrana protiv na-metnute borbe. Mi je ne izazivamo, niti smo je izazivali, ali usprkos sve naše kolebljivosti mi taj sukob s politikom rimske kurije ne možemo izbeči. Prilikom pretresa u specijalnoj debati ovoga resora, ja smatram, da je potrebno, da se osvrnemo i mi, gospodo, u Senatu koliko na sadržinu te poslanice, toliko na njene tendenciie naro-čito posle govora gospodina Ministra za fizičko vaspitanje održanog prilikom budžetske debate u Narodnoj skupštini i prilikom govora Pretsedni-ka vlade na završetku budžetske debate.
Odgovor gospodina Ministra za fizičko vaspitanje bio je ne samo prav-nički dokumentovana odbrana sokolske ideologije, nego i jedan pozitivan dokaz, da biskupska poslanica ničim nije umela da potvrdi svoje optužbe protiv sokolske ideologije i njenog verskog morala. Iz poslanice katolič-kih biskupa treba izvuči dve konse-’ kvence: načelnu i praktičnu.
Iz njene sadržine, međutim, treba oduzeti religiozni elemenat i odvojiti ga od političkog. Politički elemenat, naravno kudikamo je dalekosežniji i oštriji od religioznog i on zato nosi u sebi bitne oznake jednog crkveno-političkog sistema u kome se, pored svih primeša, jasno ispoljava neraspo-loženje prema današnjoj državnoj po-litici.
Ta bitna oznaka crkveno- političkog sistema koji sprovodi Episkopat katoličke crkve jeste u činjenici, da rimski Episkopat u Jugoslaviji počinje da prikazuje naše nacionalne težnje i akcije sa gledišta crkvenog, a ne dr-žavnog i da želi teokratski da upravlja ne samo svojim konfesionalnim organizacijama, več i državnim ustanovama. Takav sistem dovodi naravno do čitavog niza posledica koje ,su štetne po narodni život i po interes države. On dolazi u sukob sa državnim zako-nima. A državni su zakoni izvor prava
i	za crkvu.
Pošto crkva i država vladaju na istoj teritoriji i nad istim ljudima, koji su u isto doba i državljani i pripadnici vere, to bi se u interesu uzajamne snošljivosti i mira imao zakonskim merama ublažavati teokratski sistem u njegovim ostrim konzekvencijama. To načelno ublažavanje konzekvencija teokratskog sistema dolazi do svog punog izražaja u teoriji koordinacije ili konkordata.
Teorija koordinacije crkve i države jedan je od najtežih problema, jer su crkvena i državna shvatanja toliko ukrštana, da je veoma teško stvoriti sporazum u slučaju spora.
U našoj državi vaze svi zakonski propisi koji se izdaju za jedno podru-čje u isto vreme i na jednak način. Vrhovna državna vlast odreduje sama delokrug i crkvenim i državnim orga-nima. Vi znate, gospodo senatori, da su u srednjem veku (1475) sva crkvena naredenja iz Rima, pre no što su stu-pila u život bila podvrgnuta državnom proučavanju (placetum regium) da bi se utvrdilo, da li ne sadrže što protiv interesa države ili Kralja.
Ko poznaj e rimsku crkvu i njene vekovne tradicije koje se u kratko označuju kao politika Vatikana, taj zna, da ta politika bazira na tezi, da su sve svetovne vlasti varljive i pro-lazne, a da je vlast crkve večita i ne-pogrešiva. I s toga se u praktičnoj pri-meni te politike može izvesti zaklju-čak, da crkva što više uzima za sebe, ali da nikad ne daje nista od. sebe. Takav stav crkve prema državi doveo ju je često u vrlo nezgodan položaj i naterao mnoge njene visoke pretstav-nike, da ne birajući sredstva postignu svoj cilj. U svome govoru od 14 maja 1929 Papa je izjavio, da če on, ako je u pitanju dobro čovečanstva sporazumeti se i sa — davolom. Nešto što Isus Hristos nikada nije činio. To je naravno izgovoreno više dekorativno, ali jasno obeležava stav i duh vatikanske politike u njenim odnosima prema ostalim državama. Otuda se daje pro-tumačiti i nelogičnost vatikanske politike, koja na primer u Italiji može da se sporazume sa fašizmom, u Francu-skoj sa radikalizmom, u Madžarskoj sa konzervatizmom, u Nemačkoj sa Hi-tlerovim ultranacionalizmom, a u Belgiji sa socijalizmom. Ja čisto sumnjam, da se ne bi ustručavala da se sporazume i sa boljševicima u Rusiji, samo,
kacla bi joj se dozvolilo da ujedini raskomadanu rusku crkvu pod okriljem Rima. (Tako je!)
Samo s nama u Jugoslaviji čini, iz-gleda, iznimak. Tu je njena politika komplikovala situaciju iskoriščavajuči plemenske protivnosti i vezujuči 'nr-vatstvo o jednu, sa političkimi elemen-tima protkanu katoličku akciju.
Katolički episkopat u Jugoslaviji stvorio je svojom poznatom poslani-com u jednom delu katoličkog sveta zabunu, a u svima nacionalnim krugo-vima nervoznu atmosferu sa ciljem, da se stare, več polu zalečene plemenske i političke rane medu nama iskoriste tako, da se svaka kulturna i nacionalna akcija podvrgne vodstvu izvesnih katoličko-klerikahiih krugova, koji na taj način i pred stranim svetom hoče da prikazu prilike u Jugoslaviji na način, kao da se u nas progoni katolička crkva i, kao da se i sokolska akcija, koju potpomaže država, vodi u znaku borbe protiv hrvatstva.
G. Ministar za fizičko vaspitanje utvrđuje u svome govoru u Narodnoj skupštini da nema u sokolsko j akciji antikatoličke tendencije i da optužba Katoličkog episkopata nema opravda-nja. Ja se dakle neču u to sa ovog mesta i detaljnije upuštati, ali ču da utvrdim činjenicama, da se na toj strani održava i pojačava nervozna atmosfera i diže alarm protiv jedne naše najčišče i najsnažnije nacionalne ustanove s ciljem: da se u zemlji iza-zove zabuna i podvojenost, a pred stranim svetom stvori utisak kao da u nas pošto j e ,nekakva verska pro-gonstva.
Vatikanska politika je isto tako protiv nacionalizma, kao i protiv modernizma. Nacionalizam otežava, po teokratskem tumačenju, prevlast cr-kve i pretstavlja opasnost za religiju. U nacionalnoj državi, stvarno i bez zazora, traže se narodne zastave na mesto ikona, nacionalni heroji na mesto svetitelja, politički ili vojnički vo-' di na mesto prvosveštenika i najzad vojničke parade na mesto crkvenih procesija. Pa ipak, pored sveg toga, vatikanska politika ne buni se protiv italijanskog fašizma koji drži vojničke parade i uzdiže nacionalnog heroja, več šta više odaje pune simpatije za taj režim. Pored svih dubokih razmi-moilaženja u shvatanjima o vaspitanju omladine, pored svih enciklika po jav-
noj nastavi i o školskom monopolu, koji inače rimska kurija u svima drugim državama traži za sebe, u faši-stičkoj Italiji podvrgava se crkva državi i nečete čuti ni jedan protest Vatikana protiv fašističke vlade, i ako Musolini postupa sa katoličkim bisku-pima od prilike onako kao sa svojim prefektima. (Odobravanje.)
Kod nas u Jugoslaviji, čim se jače ispoljilo nacionalno pitanje, ustali su biskupi i povukli zvono na alarm. Nije tu uzbunu Katoličkog episkopata iza-zvala samo Tirševa ideologija Sokolstva. Imali smo mi prilike pre godinu dana da vidimo uzbunu izvesnih klerikalnih krugova u »Slovencu« u Ljubljani i u »Hrvatskoj straži« u Zagrebu, kada su na osnovu jedne papske enciklike tražili: »Da katolički roditelji nema ju uopšte davati svoju decu u ško-le, iako su one obavezne, a nisu isklju-čivo katoličke, nego su u njima deca raznih veroispovesti, a sve predmete ne uče nastavnici isključivo katolici i u katoličkom duhu.«
Nije apsolutno potrebno dokazi-vati, da se država ne može upustiti u takav kompromis i nemoguče je, da napusti svaku ingerenciju nad školom ili uopšte, da poništi ceo naš dosada-nji državni i školjki sistem.
Sad stojimo, gospodo, pred novom jednom pojavom. Katolički biskupi u Jygoslaviji vezuju pitanje hrvatstva za katoličku veru i daju svojim konfesionalnim organizacijama plemenski karakter. Evo jedan primer:
Nadbiskup sarajevski g. dr. Šarič održao je na prvi dan Uskrsa u sara-jevskoj katedrali pre godinu dana pro-poved u kojoj izmedu ostalog doslov-no kaže i ovo:
—	»Euharistički kongres ie čisto vjerska stvar, triumf našem spasitelju, ali interesi svi i svagdije nose narodni karakter. Euharistički kongres u Sarajevu prireduju katolici u Bosni, a jer su ovdašnji katolici pretežno Hrvati, zato euharistički kongres u Sara- * jevu biti če hrvatski. Veliki biskup Štrosmaier rekao je: Iza Boga mi je največa svetinja hrvatstvo. I naša je svetinja hrvatstvo, i mi ga se ne čemo odreči. Nedavno je Kralj u Zagrebu rekao da on štuje hrvatske tradicije. A šta je hrvatska tradicija ako nije hrvatsko ime, to je naša največa tradicija i zato mi ne damo svog hrvat-skog imena.«
Posle te propovedi primio je g. nadbiskup u svome stanu razne delegacije i čestitanje gradanstva, pa je na pozdrav župnika Bekavea, koji je u ime gradanstva Sarajeva pozdravio gospodina nadbiskupa i zahvalio mu se, što uzima svakom zgodom u zašti-tu hrvatske interese, odgovorio je go-spodin nadbiskup, izmedu i pored napada na pravoslavnu crkvu, na Srbe, na sitne duše još i ovo:
»Ja vas, predraga bračo moja, molim i pozivam: Ne bojmo se, budimo samo bez straha uvijek i svagdje dobri katolici i dobri Hrvati. Hrvatsko i ka-toličko sarajevstvo i muslimanstvo je elektrizirano, a elektrizirana je i hr-vatska i katolička naša provincija.«
Jedan drugi primer:	Gospodin
nadbiskup zagrebački dr. Bauer odgovorio je na čestitku zagrebačkog sve-štenstva uoči Nove godine i rekao izmedu ostalog od reči do reči ovo:
»I, predraga bračo, valovi ovog protukrščanskog i protukatoličkog bje-snila več silno zapljuskuju i Jugosla-viju. Poznato vam je svima, kako pre-tjeran, da upravo poganski nacionali-zam hoče da stvori neku novu vjeru.« Pa, ukazajuči dalje na veliki značaj tolikih euharističkih kongresa širom Jugoslavije, gosp. nadbiskup zagrebački veli:
»To nama je najrječitiji dokaz, da je vjerska svijest našeg hrvatskog ka-toličkog naroda budna i živa i tu svijest treba da sve više probudimo i rasplamtimo, jer če nas samo ona oču-vati i spasiti.« (Katolički list, br. 1 god. 84. od 1933).
Nadbiskup zagrebački g. dr. Bauer izdao je. okružnicu br. 9037 od 30 decembra 1932 godine, u kojoj prepo-ručuje družbu Svetog Petra Ksavera i kaže: »da je krivovjerje, bezvjerje i boljševizam upro sve sile da pridobije svijet. Naša je največa briga da od te pošasti (to je epidemija) spasimo pri-je svega svoj hrvatski narod.«
Za »Središnji katolički narodni sa-vez« uputili su dr. Stjepan Markulin i njegov duhovni voda dr. Rožič apel prilikom 78 godišnjeg rodendana gosp. nadbiskupa Bauera, da se verni Hrvati svojeručnim potpisom obrate g. Nad-biskupu i izjave svoju odanost. U toj pretstavci kaže se između ostalog da »Zagrebačka nadbiskupija i čitav hrvatski narod dobili su nadpastira i vo-
ču, koji ih je mudro proveo i koji ih još i danas uspješno vodi kroz sudbo-nosna vremena njihove povijesti.«
Ova konstatacija je vrlo interesantna. G. Nadbiskup zagrebački po-stao je ovde odjednom »vod hrvatskog naroda«. Da li da postavimo pitanje: zašto je Središnjem katoličkom narod-nom savezu bilo potrebno, da izade pred javnost sa ovim naglašavanjem »vodstva« hrvatskog naroda ili, zašto je bilo potrebno, da se uvečava značaj i autoritet g. Nadbiskupa zagrebačkog na taj način, da se i to isticanje »vodstva« hrvatskog naroda upotrebi danas za stvaranje još veče nervoze i utiska, kao da je stvoren stvarno neki hrvatski front, kome je stavljen na čelo baš glavom g. Nadbiskup zagrebački. Od kako smo se ujedinili u našu dr-žavu, bilo je u njoj, gospodo, svakoja-kih smutnji i bolesnih pojava. Ali je sad u ovoj poslednjoj pojavi nezadovoljstva Katoličkog episkopata protiv naše nacionalne akcije u Sokolstvu i plemenske reakcije, koja je usled te njihove biskupske poslanice izazvata medu katolicima, od interesa sazna-nje: da se u izvesnim krugovima, u i£-vesnim verskim i crkvenim akcijama, hoče da iskoristi prilika, i da se ojača i proširi sfera uticaja i vodstva vatikanske politike u Jugoslaviji.
U jednom pismu, upučenom gosp. Nadbiskupu zagrebačkom od strane osam zagrebačkih sveštenika, kaže se, da mu se ovo pismo upučuje »uoči teških i sudbonosnih dogadaja po crkvu i hrvatski narod«, i malo dalje od reči do reči ovo:
»Mi stojimo posve sigurno pred sudbonosnim dogadajima, nemarno još ni danas niti u najmanjoj mjeri katoličkog fronta. Slijepac je koji to pori-če. U početku dadoše naši biskupi u svom nerazumljivom komoditetu, pu-no pravo istrčavanju nesigurnim laici-ma i zavedenim mladim svečenicima, da oni, putem lažne i problematične jugoslavljanštine i politike, tobože afir-miraju katolicizam.«
Ja vas oitam, gospodo, da li se ovakvim pojavama utvrđuje toleran-cija ili rasniruje plemenska mržnja i to u momentu, kad se vrši jedan sko-ro organizovan zajednički atak na naše jedinstvo i kada se, naročito u ita-lijanskoj štampi, neprekidno naglaša-va naša plemenska podvojenost i nezadovoljstvo Hrvata.
Ja lično hoću da verujem izjavi nadbiskupa g. Bauera, datoj 25 janua-ra ove godine za javnost, da ova poslanica nema nikakve, pa ni hronolo-ške veze sa punktacijama političkih ljudi. Ali naša javnost, gospodo, impre-sionirana je tom poslanicom u isti mah i na isti način, kada su na nju veoma nepovoljno uticali napadaj i na našu državu i na naše Sokolstvo u nama neprijateljski raspoloženoj štampi. Ni-je. gospodo, toliko važno da li je poslanica u vezi sa tim punktacijama ili da li je ona inspirisana od Svete stolice ili nije, več je važno u tom demantiju nadbiskupa g. Bauera to, što on posle tako nepovoljnog efekta, koji je ta poslanica izazvala u našoj javnosti naglašava, javno i pod svojim potpi-som, da je »čitavom narodu sad otkri-veno koliko i kakvih neprijatelja ima katolička crkva u Jugoslaviji. To je još jači dokumenat o tome, da se na taj način i takvom izjavom izazove verska mržnja i da se na jedan izve-štačen način stvori utisak kao da po-stoji nekakva »beskrajna hajka pro-tiv katoličke crkve« — kao što to kaže nadbiskup g. Bauer.
Da ta biskupska poslanica ima hronološke podudarnosti sa napadaji-ma na naše Sokolstvo od strane italijanske štamne. dokazaču sa člankom Virđinija Gajde koji je objavljen 8 novembra 1932 u »Giornale dTtalia«. U tom opširnom članku Virdinio Gajda govori o poreklu Sokolstva, ali odmah u početku otkriva pravu tendencijti svojih izlaganja, kad kaže:
»Pošto je sukob izmedu Srba i Hrvata postajao sve jači, tri grane su se ponovo odvojile, da bi svaka ponovno uzela svoje narodno ime. Nova srpska hegemonistička Dolitika uvedena posle državnog udara donela je i na torne polju novo i prisilno ujedi-njenje pod vodstvom Beograda.
Posle državnog udara beogradska vlada je uzela pravo da sama fizički vaspitava jugoslovensku omladinu bez obzira na narodnost i vere. Niko ne sme da se meša u ovo polje koje se smatra državni monopol.«
Zatim se tu kaže dalje: »Vaspita-vani u ratničkim idejama na osnovi jc-dne intenzivne propagande Sokoli se izgraduju u svojim protivitalijanskim orijentacijama i jednom razgranatom štampom. Tako se naročito za članove
Sokola izdaju:	»Sokolski	glasnik«
»Soko«, »Sokolič«, »Naša radost« (za decu), »Sokolska prosveta« i »Soko na Jadranu«. O naj, koji stalno prati ove listove može da bude tačno upučen kako se Sokoli vaspitavaju protiv Italije i koji su ciljevi ovoga rada. Naročito treba da se pomene ondašnji dogadaji pošto direktno vode do trogirskih van-dalizama.«
Zatim dalje: »Kao pozdrav Fran-cuzima i sokolskom sletu štampana je jedna velika plakata, na kojoj se videlo Jadransko More sa jatom sokolova, dok su Jadransku obalu branili dobro razvijeni atlete, koji su pokazivali spremnost da sa svojih dobro izrade-nih ramena bace teške kamene bloko-ve na neprijatelja.«
I na kraju se kaže: »Zaključujemo: dokumentovano postojanje ovih organizacija, dokazuje da sve one uče-stvuju u akciji, da su povezane jedna sa drugom i da zavise od centralnih organa u Beogradu. Sve je to dokaz da protivitalijanska aktivnost nije nikako jedna slučajna epizoda več trajni rezultat jedne odgovorne politike koja je prema vremenu i potrebi dobila razne oblike nasilja. I iza običnih nepozna-tih lica koja ubijaju nevine Italijane ili inorodne na Krasu, koji pale kuče , i škole, uništavaju neme i mermerne venecijanske lavove, šire parole i manifeste mržnje i rata i svaki dan, novim dogadajima produžuju neprekidni lanac jugoslovenskih nedela protiv Italije, stoji uvek i sigurno jedno veče ili manje udruženje, pod nadzorom policije, inspirisano posredstvom stalnih emisara od beogradske politike i od Srpskog glavnog đeneralštaba.«
Ako postoje, da upotrebim moderno izražavanje, radio stanice i prenos sa jedne emisione stanice, onda, gospodo, pošto ji i jedan duhovni izvor iz koga su gospoda biskupi crpeli i preneli inspiraciju i sugestiju za svoju akciju protiv našeg Sokolstva. Jer ona je sastavljena i donesena 17 novembra, dakle 10 dana docnije iza ovog napa-daja na naše Sokolstvo u italijanskoj štampi.
Nije ni ona druga tvrdnja nadbiskupa g. Bauera tačna: »Da je sad ot-kriveno koliko i kakvih neprijatelja ima katolička crkva u Jugoslaviji« i da je stvorena »besprajna hajka protiv katoličke crkve«. Koji su to nepri-
jatelji katoličke crkve u Jugoslaviji i ko vodi tu t. zv. beskrajnu hajku pro-tiv nje u našoj zemlji?
Da li je to državna vlast ili one narodne mase, koje se ne nalaze pod okriljem katoličke crkve? Ima li koga u našem narodu, koji bi verovao da je to istina? (Matija Popovič: Vidi se po broju katolika u Beogradu kako su progonjeni!) Mi imamo, gospodo, ne-brojeno autentičnih podataka o tome da katolička crkva u Jugoslaviji uživa punu i dalekosežnu potporu državnih vlasti. Mi možemo tako isto dokazati da katolička crkva u Jugoslaviji ima največu i najopsežnije razgranatu cr-kvenu organizaciju sa nebrojenim verskim ustanovama, institucijama, udru-ženjima, društvima i konfesionalno-propagandističkim akcijama. O struč-nim bogoslovnim fakultetama, gimnazijama, učilištima, kolegiumima, semi-narima, nadbiskupskim konviktima, franjevačkim semeništima i jezuitskim novicijatima — da i ne govorimo. Neču ovde spominjati ni to, koliko iz-državanje katoličke crkve u Jugoslaviji pada na teret državnog budžeta. Ni-kome ne pada na pamet da to zamera, ili, još manje, da to sprečava. Ja ču samo da utvrdim, i to činjenicama, da je u našoj državi od ujedinjenja do danas, za nepunih 14 godina, baš katolička crkva činila takav gigantski na-predak, kakav ona ni u jednoj drugoj državi u Evropi, za tako kratko vreme, nije učinila. Od jedne neznatne paro-hije (župe) sa nekoliko stotina duša u Beogradu, danas imamo 33.053 katolika sa pet župa, dve ekspoziture, nekoliko kahiderskih samostana, nekoliko redova, nekoliko kongregacija, čak i na univerzitetu; (Matija Popovič: To je zbog progona!) imamo nadbiskupa u Beogradu, biskupa u Skoplju, katoličke župe u Nišu, Šapcu, Smederevu i Južnoj Srbiji. Sad se radi i na osniva-nju župe u Senjskom Rudniku, gde če se graditi katolička crkva. Imamo jezuitski red usred Beograda. Imamo u Zagrebu, gde je pre ujedinjenja za vreme režima katoličkih Habsburgovca bilo svega tri manastira, danas, posle ujedinjenja, znatan prirast u samosta-nima, redovima, seminarima i t. d. Dok je pre ujedinjenja bilo u Zagrebu svega pet jezuita, danas ih ima 35. U Zagrebu se zidaju oblakoderi nadbiskup-skih palata, zidaju samostani i katoli-čki domovi. I niko tome ne prigovara,
niti se to u javnosti registrira. Isto tako napreduje katolička crkva i u Slovenačkoj. Gde su onda tu, gospodo, progonstva katoličke crkve, gde je ta »beskrajna« hajka na katoličku crkvu u Jugoslaviji? Osim tih materijalnm vrednosti, koje se mogu da ubeleže u najnovije anale razvitka i napretka katoličke crkve u Jugoslaviji, postoje i žive vrednosti; postoji i jedna izvan-redno močna i vanredno dobro orga-nizovana katolička akcija.
Središte katoličke akcije u našoj državi izuzev Sloveniju je Zagreb. U Zagrebu se nalazi centrum katoličke akcije: Središnji katolički narodni sa-vez (Kaptol br. 28).
Svrha je katoličkom savezu ujedi-njenje katoličko-prosvetne odgojne i propagandističke organizacije. Pretse-dnika i vrhovnog vodu imenuje Epi-skopat. Tajnika i blagajnika bira skupština, a odbornici su izaslanici die-cezanskih katoličkih narodnih saveza i saveza prosvetnih odgojnih organizacija.
Sadašnji je pretsednik dr. Stje-pan Markulin, odvetnik, duhovni voda dr. Miho Medimurec, kanonik dr. Velimir Deželič, sin.
Diecezanski katolički narodni sa-vezi:
1) Prosvjetne odgojne središnjice: Društvo seniora hrvatskih akademskih katoličkih društava: pretsednik dr. L. Marakovič, profesor; tajnik dr. Juraj Ščetinjec, branitelj;
2) Društvo seniorskih hrvatskih kat. akademskih društava: pretsednica dr. Božena Deželič, profesor; tajnica dr. Marija Ljubič, .lečnica;
3) Savez hrvatskih katoličkih mu-ževa: Privremeni pretsednik dr. Velimir Deželič St.; privremeni tajnik Pe-tar Grgec, profesor;
4) Hrvatska katolička ženska sveža: pretsednica Julija pl. Halper; tajnica Danica Bedekovič;
5) Jugoslovenska katolička đačka liga: pretsednik Luka Perinič; tajnik Pavao Ti jan;
6) Savez hrvatskih križara: pretsednik dr. Ivo Protulipac, odvetnik; tajnik Drago Cerovac;
7) Savez hrvatskih križarica: pretsednik Marica Stankovič, učiteljica; tajnica Marija Maroševič, učiteljica;
8)	Hrvatsko katolički omladinski savez: pretsednik Marko Vulič, profesor; tajnik dr. Franjo Grunder, ka-pelan.
Glavna akademska i bogoštovna društva jesu: hrvatski katolički i ženski domogoj; jugoslovensko akademsko društvo Sv. Cirilo i Metod u Beogradu; hrvatski akademski orao »Mahnič«. Zagreb; Zbor duhovne mladeži zagrebačke — Zagreb; zbor franjeva-čkih bogoslova »Milovan« — Makarska —• Dalmacija; Zbor franjevačke duhovne mladeži — »Stadler« — Sarajevo; hrvatsko akademsko ferijalno društvo za Dalmaciju — »Pavlinovič« — Split; Biskupsko semenište i t. d.
Sva navedena društva vode glavnu propagandu i organizaciju katoličke akcije. Štampa i sve drugo delovanje podvrgnuto je Središnjem katoličkom savezu.
Postoje i druge organizacije:
Društvo sv. Jeronima.
Središte i glavni finansijer katoličke i pučke štampe je društvo sv. Jeronima. Društvo finansira konzorcij za izdavanje jeronimskih časopisa. Svi glavni agitatori i novinari akcije po-dupirani su i nameštavani od ovog društva. U svojim romanima vrši s£ propaganda ekskluzivno katolička i hrvatsko nacionalistička.
Odbor društva sv. Jeronima:
Pokrovitelj: Preuzvišeni gospodin dr. Ante Bauer, nadbiskup katolički; pretsednik Ljudevit Knježič, opat i kanonik; potpretsednik dr. Velimir Deželic.
Pijevo društvo za podupiranje katoličke štampe: pretsednik dr. Velimir Deželič;
Kolo hrvatskih književnika: Organ Hrvatska prosvjeta, koja izlazi u nakladi konzorcija jeronimskih knjiga;
Društvo za širenje vjere za Jugo-slaviju. Ovo je samo jedan pomočni organ rimskog »De Propaganda Fide«. Propaganda Fide u Beogradu ima svo-ju vlastitu fidejnu tajnu organizaciju. Svrha je širiti katolicizam medu pravoslavnim. Zagrebačko društvo skup-lja u glavnom milodare za misionare. Zagrebačkoj organizaciji Stoji na čelu narodni odbor Društva za širenje svoje vere, a pod njim su u svokoj bisku-piji naše države biskupi. Pretsednika narodnog odbora imenuje središnica u Rimu, a ostale odbornice Katolički epi-
skopat naše države. Odbor je ovaj: pretsednik dr. Josip Ujčič, profesor u Ljubljani; tajnik dr. Eherlih i t. d.
Apostolat sv. Cirila i Metoda;
Savez trečeg reda sv. Franje; savez Marijinih kongregacija; Cecilijino društvo.
Najvažniji katolički listovi:
Glasnik Srca Isusovog — Zagreb; Gospa Sinjska — Sinj —- Dalmacija; Glasnik sv. Jeronima —- Zagreb; Glasnik sv. Franje — Zagreb; Glasnik sv. Ante — Sarajevo; Euharistijski glasnik — Dubrovnik i Glasnik Male sv. Terezije — Dubrovnik.
Obiteljski listovi:	Naša gospa
Lurdska; Obitelj.
Katoličke smotre — revije: Hrvatska prosvjeta — Zagreb; Život.— Zagreb; Nova revija — Makarska; Vrh Bosne — Sarajevo; Franjevački vjesnik —■ SarajevO; Bogoslovna smotra — Zagreb.
Za omladinu: Luč, Mladost, Orlovska straža, Za vjeru i dom, Andeo čuvar.
Katolički tjednici: Katolički list —• Zagreb; Seljačke novine — Zagreb; Katolički tjednik — Sarajevo; Nedje-lja — Zagreb.
Za bunjevačke Hrvate: Hrvatske novine, izlaze u Beču.
Za američke Hrvate — Naša nada (St. Cleveland, Ohio).
Poljoprivredne organizacije katoličke akcije:
Zadružni savez; Mljekarski list i mljekarska zadruga Samopomoč i t. d. i t. d.
Ja vas, gospodo, neču dalje zama-rati, ali sva ta navedena društva vode propagandu i organizaciju katoličke akcije, ali glavni cilj tog saveza, čujte, gospodo senatori, jeste ovaj: (Čita:)
—	»Glavni cilj Narodnog saveza je osnutak jake katoličke stranke i prikupljanje katolika za jedinstveni front protiv pravoslavlja. (Protesti kod senatora. — Matija Popovič: To je to-lerancija rimska!) Uloge su podeljene, radi se u dva pravca. Jedni rade pod firmom Jugoslovenstva prema Beogradu i radi veza sa režimom, drugi pod firmom hrvatstva prikupljavaju oko sebe frankovce i druge ekstremne na-cionalističke elemente.«
Dakle ipak front i to klerikalni front u dva pravca: jedan radi veza sa režimom i Beogradom, a drugi pod firmom hrvatstva sa frankovcima i
drugim ekstremnim nacionalističkim elementom. Ko je taj front stvorio, ko taj front podržava i ko su komandanti tog fronta? Kad več pošto ji takav front i kad se nebrojene klerikalne organizacije pod izgovorom širenja ka-toličke vere stvaraju sa ciljem za prikupi jan je katolika u j edinstveni front protiv Beograda, bilo pod firmom Jugo-slovenstva, bilo pod firmom hrvatstva, nije li onda logično, gospodo, da se sve što ima savesti, nacionalne svesti i ju-goslovenskog osečanja u sebi ne pobu-ni i ne zaštiti od tog fronta klerikalizma u Jugoslaviji. Ali smo mi protiv tog zajedničkog fronta klerikalizma u Jugoslaviji. Protiv tog fronta vodila se i u Hrvatskoj i u Dalmaciji i u Sloveniji i, u opštc u zapadnim krajevima naše današnje državne teritorije, pre dvadeset i trideset godina i to za vreme režima Habsburgovaca, oštra borba i napadani su ne samo sveštenici i njihove organizacije, nego i crkva i vera i pokretale su se i novine i razne akcije, držali su se mnogi i mnogi oštri govori i javna predavanja protiv klerikalizma i klerikalne akcije. Ima li takve borbe protiv klerikalizma danas u Jugoslaviji? Niko nije do danas mogao ničim utvrditi da bi se ma s koje strane i ma od koga pokretala takva borba. Naprotiv, mogli bi opet autentičnim podacima radije utvrditi, da baš kato-lička akcija izdaje mnogobrojne knjige i brošure s ko j ima se širi i podupire propaganda za klerikalizam. Mi imamo pri ruci nekoliko popularnih edicija, almanaha i časopisa za narod i za omla-dinu, u kojima se uz pomoč društva sv. Jeronima piše o svemu i svačemu što je potrebno da narod zna, samo se u njima ne nalazi nista što bi i najma-nje potsečalo, da ta izdanja izlaze u Jugoslaviji, niti se i jednom rečju spo-minje država ili Kraljevski Dom, ili članovi Kraljevske porodice. Samo sam u jednom od njih, u almanahu koji se zove »Andeo čuvar« za decu, koji iz-lazi u Zagrebu na Kaptolu br. 9 našao, da se spominje Jugoslavija i to ovim rečima: »Zašto se naša država zove Jugoslavija? — Zato jer smo na jugu i jer uvek slavimo.« (Br. 1 za 1929-30.) (Ironičan smeh.)
Uvaženi gospodin senator Šverlju-ga sa upornošču, koja iznenaduje, brani stav Katoličkog episkopata i katoli-čkog sveštenstva u Jugoslaviji i kaže u njegovom jučerašnjem govoru u Se-
natu, »kako mi neverovatnom nepoli-tičnošču pružamo najbolje dokaze i materijal za lažnu tezu naših neprija-telja i kako se katolicizam u Jugoslaviji nalazi danas u jednom nespokoj-stvu i u stavu znakova bojazni pred sukobom«. Ja sam dokazao autentičnim podatcima: ko je dao znak za taj sukob, koji niko od nas neče i koji svaki razuman čovek i iskreni Jugoslo-ven mora sprečiti. Ali senator gospodin Šverljuga zaboravio je da kaže, kako su svi rodoljubivi katolički prvo-sveštenici, kada su se stavili u službu nacionalističke akcije zajedno sa svojim narodom, bili anatemisani ili bar bačeni u stranu. Zar je pokojni Štros-majer sa svojim nacionalnim oseča-njem dobio valjda neko priznanje od crkvene hijerarhije ili zar je nesretni nadbiskup Sedej, koji je sa onako dostojanstvenim ponosom branio slove-nački jezik i interese slovenstva protiv fašističkog terora u Gorici, dobio možda pohvalu od strane Vatikana za taj njegov nacionalistički rad? (Odobravanje i pljeskanje.) Ili zar je Katolički episkopat u Jugoslaviji požurio se da zablagodari veiikom nacionalnom radniku i dičnoj sokolskoj starini Vje-koslavu Spinčiču na njegovom patriot-skom zauzimanju za nacionalnu akciju Sokolstva (Odobravanje i pljeskanje), kad ga je posle njegovog patriotskog stava suspendovao od vršenja bogoslu-ženja, njega, koji je preko polovinu veka pobožno savijao svoja kolena pred oltarom Božjim. Svuda je nacio-nalističko oduševljenje katoličkog sveštenstva, kadgod je ono došlo u sukob sa klerikalizmom, dobilo stegu i bilo ugušeno od klerikalne hijerarhije. Tako je to bilo, i to g. Šverljuga dobro zna, i u Pruskoj i u Švajcarskoj i u Velikoj Britaniji i u Francuskoj, pa čak i u ka-toličkoj Austriji. Svuda su tu činjeni ustupci, za koje se tako revnosno za-laže na kraju svoga govora ne samo u duhovnom, več i u materijalnom pogledu uvaženi g. dr. Šverljuga, i svuda je država otklanjala i sprečavala versko - katoličke sukobe. ali istorijska je istina, da je u svima državama, gdegod je državna vlast i štogod je državna vlast više popuštala prema crkvi, da se je tu crkva stavljala iznad države, aktivno se umešala i u ostala područja javnog života, da tako konačno zavlada duhovima. (Matija Popovič: Samo Musolini nije popuštao.)
G. Šverljuga je naročito podvukao borbu i za crkvu i za klerikalni sistem u Pruskoj i napomenuo je gvozdenog Bismarka. Ja ću samo da napomenem, kad je več taj slučaj iznesen, inače to nije bilo u mome programu, kako je ta klerikalna borba vodena, pod kojom devizom i kako je svršena.
G. profesor Šulte, vrlo dobro poznati i najautoritativniji kanonista ka-zao je: »Prema državi otvoreno negodovanje, prema svima zakonima otvoreno favorizovanje svih antidržavnih pravaca, koalicija svih ultra - montana sa neprijateljima države i Rajha svake vrste, sistematsko potkopavanje pokoravanja pred zakonima, u novinama i u literaturi. Jedini motiv našeg delanja: da klerikali imaju da oslabe državu i da ojačaju hijerarhijsku moč i prevlast katoličke crkve nad masama.« (Dr. I. Sehulte:	Kirchenpolitische	Aufsiitze,
1909, str. 32.)
Kako daleko ide taj klerikalizam u nas, i, kako on mešaj uči se u politiku, iskoriščuje katoličku veru, da za nju poveže hrvatstvo i na taj način komplikuje odnos između ujedinjenih plemena u Jugoslaviji, neka ilustruje, gospodo, još ovaj jedan primer. Jedan dopis iz Sarajeva, objavljen u »Lido-vim Listima« koji izlaze u Pragu, od 28 decembra 1932 god., prikazuje prilike u Jugoslaviji, naročito postupak jugoslovenske vlade sa katolicima na ovaj nečuven način: (Čita:)
»Da ukratko okarakterišem ovdaš-nje prilike koje je još 1913 god. nred-video Siton Vatson. Ovde se vodi u tesnim (na žalost i suviše tesnim zbog toga sto su apsolutističke) granicama jedne države borba za egzistenciju dveju kultura, zapadne i istočne. Borba je tim važnija i žešča, sto je to isto-vremeno borba dveju vera, katoličke i pravoslavne. Na srpskoj strani ovu borbu vodi, u kratko rečeno vojnik. I ako je to vojnik i junak, kao što to svi znamo iz poslednjih ratova, ipak se on i suviše pouzdava u svoju sablju. On postupa ovde kao da još traje rat, kao da je on u osvojenoj zemlji, usred neprijateljskog stanovništva, gde ne vrede ni zakoni ni data obečanja, gde pobeduje sila i zaseda, tvrda pesnica i sablja. Nema sumnje da če se ova borba svršiti kao i uvek pobedom više kulture, kulture katoličanstva. I Kralj i nekoji vodeči ministri su takoder članovi zidarskih loža.«
Ovaj je dopis, gospodo, iz Sarajeva i apsolutno nije teško pogoditi kod kod se »svetog duha« inspirisao ovaj dopisnik spomenutog klerikalnog češ-kog lista u Sarajevu, da dobije ovakove informacije.
Zar se iz svih tih navedenih konkretnih i autentičnih podataka ne vidi, gospodo, da taj klerikalizam i ta klerikalna akcija stvaraju razdor medu nama vezivajuči pitanje hrvatstva o jednu, s političkim elementima pro-tkanu katoličku akciju, u čijem duhu izdata je i biskupska poslanica zbog koje smo se toliko uznemirili u Jugoslaviji. Njena je tendencija ne samo da oslabi nacionalnu akciju našeg Sokolstva, več da stvori utisak kao da je u opasnosti hrvatsko ime i da, ne u zadnjoj liniji, potkopa autoritet jedne ustanove potpomognute od državnih vlasti. Ako bi se dozvolilo, da pogla-vice jedne crkvene organizacije nago-varaju narodne mase, da ignorišu drž. zakon ili da slušaju jedino reč Božiju, a ne i državni zakon i ako bi se, gospodo, dozvolilo, da biskupi odreduju koje državne zakone treba u celosti poštovati, a koje tek onda i ako ih oni blagosiljaju, onda bi, gospodo, bio porušen čitav pravni poredak i nastao jedan paradoks u odnosu izmedu crkve i države. To bi značilo državu u državi. Ne, to bi značilo: da osim državne ima još jedna suverena vlast, koja može protiv državnih zakona i na štetu državo-političkih interesa vršiti razne i značajne javno-pravne zabrane, kao što je upisivanje u Sokolstvo, ili osve-čivanje sokolskih zastava i t. d. Doka-zivati, da je takovo stanje faktički ne-snošljivo i teorijski nelogično, mislim, da nije potrebno. Rimska crkva ili če zadržati svoj dosadašnji položaj javnopravne privilegovane ustanove, ali onda mora postupiti u sporazumu sa drža-vom o svima važni j im crkveno- političkim pitanjima. Ili če tražiti potpunu nezavisnost i odrešene ruke u svemu, ali onda mora u isto doba da zahteva i potpuno otcepljenje crkve od države, pa da se zadovolji sa položajem obič-nog privatno-pravnog udruženja. Ili jedno ili drugo. Hijerarhija rimske crkve treba da dode do uvidavnosti, da se ona, ako misli da pravilno ispuni svoj zadatak prema državi, ne sme staviti iznad države, nego da je, šta više, dužna da se pokorava državnim zakonima, prvenstveno i naročito onim za-
konima, koji se donose u cilju, da se ograniči obostrano pravno područje izmedu crkve i države i zakonima, koji obezbeduju nacionalni interes svih gradana u zemlji. Katolički episkopat naneo je ovom svojom neočekivanom oštrom osudom rada Sokolstva Kraljevine Jugoslavije težak udar našoj na-cionalnoj akciji. On je u toliko teži, što je sokolska akcija prikazana u ne-gativnom smislu i što se ovom biskup-skom poslanicom hoče da iskoristi prilika, da Katolički episkopat pojača i znatno proširi sferu svoga uticaja i na one nacionalne ustanove čiji rad ne spada u kompetenciju crkvenih pogla-vara.
Jedinstvo naše države i našeg naroda nameče nam, gospodo, novu na-cionalnu ideologiju, koja u osnovima mora prevladati u svima prosvetnim, kulturnim, humanim, socijalnim i nacionalnim ustanovama pored sveg opiranja iz naše prošlosti nasledenih se-paratističkih težnji pojedinih plemena i pojedinih verskih shvatanja. Čitav taj posao na organizovanju narodne i državne snage vrši danas kod nas u zajedničkom naletu Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije. Ono stvara nove pu-teve za održanje naše prirodne zajed-nice. Nikakva verska i nikakva plemenska sila ne može danas više da nameče i daje pečat svoga duha čita-vom našem nacionalnom razvitku. Današnji jugoslovenski naraštaj, ponesen je novom idejom nacionalnog i novom metodom fizičkog vaspitanja. U tom pravcu razvija intenzivnu akciju naše Sokolstvo, koje iz dosadašnjih i doju-čerašnjih partikularističkih i religioznih razdvojenosti formira za buduč-nost jedan jedinstven mentalitet u duhovnom i jedan jedinstven front u fi-zičkom razvitku nacije. Ubaciti seme podvojenosti i razdora, bilo verske, bilo plemenske ne topljivosti u ovakvu nacionalnu ustanovu sa tim i takvim moralnim i fizičkim zadatkom, značilo bi hteti svaki pokušaj našeg nacionalnog preporodaja i podizanja narodne snage oslabiti i onemogučiti naciju u njenom normalnom napredovanju. Pošto nas je, gospodo, g. Ministar za fi-zičko vaspitanje svojim govorom i svojim muškim stavom u Narodnoj skup-štini uverio, da če državne vlasti zašti-titi sokolsku ustanovu i omogučiti fi-zičko vaspitanje naroda u tom pravcu, ja ču, gospodo, svesrdno glasati za
ovaj njegov budžet. (Burno odobravanje. Opšti aplauz. Govorniku mnogi čestitaju.)
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vič: Reč ima za lično objašnjenje senator g. Šola.
Posle g. Šole:
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vić: Ima reč g. dr. Šilovič.
Govor senatora dr. Josipa Silovića:
Gospodo senatori, imam da kažem samo nekoliko reči. Doskora se otvara u Čikagu internacionalna izložba i izložbeni odbor pozvao je sve narodnosti Čikaga, da kroz to vreme dok traje izložba, održe svoj narodni dan. U Čikagu ima 120.000 Jugoslovena, koji imadu 250 prosvetnih, socijalnih i muzičkih ustanova. Ove su ustanove izabrale posebni odbor za jugoslov. dan, koji če se održati 2 jula ove godine. Na čelu toga odbora stoji odlični Jugosloven, koji je to dokazao radom celoga života, a na-ročito za vreme svetskog rata, kad je sve svoje sile uložio da pomogne jugoslovenski odbor i dobrovoljce, koji su iz Severne Amerike išli na solunski front, a to je dr. Ante Biankini. Na taj dan dolaze u Čikago sve pevačka ju-goslovenska društva; dolazi jugoslo-venska omladina da peva u horu naše nacionalne pesme, i dolaze s vi jugoslovenski Sokoli Amerike.
Ja držim, gospodo, i na to sam hteo samo da upozorim gosp. Ministra fizičkog vaspitanja naroda g. dr. Han-žeka da bi bilo vanredno dobro u interesu Jugoslavije i njenih srdačnih odnosa sa našim iseljenicima da odavde pode nekoliko — što više to bolje — odličnih jugoslovenskih Sokolaša, da se onde nadu sa jugoslovenskim Sokoli-ma američkim, da se zajedno prikazu celom svetu kao jugoslovenski Sokoli. (Buran aplauz.) Ja sam svršio i glasaču za ovaj budžet.
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vič: Ima reč g. dr. Ivan Majstrovič.
Govor senatora dr. Ivana Majstrovića:
Gospodo senatori, čedni iznos od-reden u budžetu za fizički odgoj naroda nije smatrati realnim pokričem faktičkih potreba ovog resora, a čednost te stavke dokaz je ne tobože poteenjivanje tih potreba več tesnih prilika, u kojim je ovaj budžet do-nešen. Dok se te prilike ne pobolj-šaju ovoj stavci u budžetu glavna je svrha da se naglasi važnost fizičkog narodnog odgoja, a u torne naša mlada država, blagodareči visokom shvačanju narodnih ciljeva i potreba kod uzvišenog onog faktora, koji je ovaj resor dozvao u život, povela se je, barem načelno, za primerom skoro svih naprednih država, koje naročitu pažnju posvečuju fizičkom odgoju naroda.
Dok je Ministarstvu narodnog zdravlja zadača i dužnost da vodi brigu o tome da narod bude zdrav, dotle Ministarstvo za fizički odgoj treba da se brine da narodno zdravlje bude racionalno negovano i iskoriščeno kao najdragoceniji materijal i najjači faktor moralnog i materijalnog napretka države. Nije dosta da je državljanin fizički zdrav, več je nužno da on po fizičkom odgoju bude čil, jak i izdrž-Ijiv te dorastao svim onim zadačama, koje mu državna zajednica nameče. On po racionalno fizičkom odgoju mora da je dorastao teškom radu na polju, u rudnicima, u fabrikama, na kopnu, na moru i u vazduhu, pak i u intelektualnim zvanjima, a s druge strane da bude usposobljen za ratničku službu, kada bude pozvan na obranu države.
Istorija nas uči da od najdavnijih vremena državna je vlast pazila da njeni državljani budu fizički čili i jaki. Prcdnjače i u tome stari Heleni, koji, iako prem se imaju smatrati najinte1-lektualnim narodom prošlosti, uz kult duha, znanja i umetnosti visoko su cenili fizički odgoj te su istim uslovlja-vali superiornost svoje rase i vlastite obrane protiv daleko moćnijih i brojno jačih naroda, s kojim su bili u neprestanim sukobima. Olimpijonci smatra-
ni su herojima i slavili se sjajnijim triumfima, nego li sami pobedonosni vojskovode.
Naša narodna pesma puna je div-ljenja i veličanja fizičke snage i vite-štva, simbolizovanih u legendarnom liku Kraljeviča Marka, onakva kao što ga je ovekovečio u medi naš veliki vajar Ivan Mfeštrovič, a i danas naš narod nad sve zanaša se junacima i vitezovima, koje narodna mašta obdaruje naravnom jakosti i fizičkim vrlinama.
Tom kultu junaštva i viteštva, uro-denom našoj rasi, zahvaliti je, što je-dna inštitucija, kojoj je cilj fizički odgoj i viteštvo, u malo decenija svog delovanja, od godine 1863, kada je u Ljubljani osnovan prvi Soko pod imenom »Južni Soko«, tako je prirasla na-rodnoj našoj psihi, da se može kazati, da je u njoj sintezovano sve ono što je trajno dobra i večno lepa u našem narodu. Povevši se za slavenskom bračom i Česima, tim pionirima sokol-skog pokreta, naša je nacija u kratko vreme našla sama sebe u svorne Sokolstvu, po svemu onom što je u narodu zdrava, krepka i plemenita.
Kolika je moč Sokolstva, sokolske ideje i rada dokazao je i veliki svet-ski rat po uticaju, koji je češko Sokolstvo imalo pri oslobodenju češkoslo-vačkog naroda. Česi več ipre velike svetske konflagracije narodno potpuno osveščeni idealno organizovani u svom sokolskom savezu, odmah na početku rata na ratnoj fronti po več izdatoj so-kolskoj paroli stadoše dezertirati redove austro-ugarske vojske i okupljati se u češkim legijama, da se skoro na svim frontama sokolskom hrabrosti bore o bok vojskama Antante i da se po završenom ratu pobedonosno vrate u oslobodenu domovinu.
I ako jugoslovensko Sokolstvo iz onih delova današnje države, koji su do ujedinjenja bili pod tudinskim jarmom nije dalo poput češkog toliki udeo pri borbama svetskoga rata, ipak istorija našeg narodnog ujedinjenja zabeležila je nekoliko svetlih imena naših Sokola, koji su žrtvovali svoje mlade živote na oltar domovine, te
kao što za češko tako i za jugosloven-sko Sokolstvo svetski rat znači prvo krštenje krvi Sokolstva.
Opravdano je s toga, da kad je govor o fizičkom odgoju naroda, kao jednom važnom državnom poslu, o kojem mora da vodi brigu Ministar-stvo za fizičko vaspitanje naroda, mi u prvom redu moramo pomisliti na naše Sokolstvo i na naučni i praktični karakter fizičkog odgoja naroda, koji je njemu poveten i za koji on odgo-vara.
Veliki svetski rat, ne samo da je poljuljao etičke temelje, na kojima se osniva današnji pravni i moralni pore-dak društva več je i on i fizički osla-bio čovečanstvo; sledstveno problem fizičkog odgoja jedan je od najaktuel-nijih nacionalnih problema sadašnjosti. Od odlučne je važnosti dakle da bu-demo na čistu o tome, koji stav mora da zauzme jugoslovensko Sokolstvo prama tim problemima i praktičnom savremenom rešenju istih.
Gospodo senatori!
Još majke, žene i sestre onih mi-liona žrtava palih u svetskom ratu nisu oplakale svoje muževe, sinove i braču, a na svetskom obzorju pojav-ljuju se opet olujni oblači, u kojim zaprepaščeno čovečanstvo predvida i predoseča preteče nove katastrofe, nove drame, kojoj svetski rat sa svim svojim grozotama i posledicama, na kojim teško još i danas celi svet bo-luje, nije bio nego tek krvava predigra i prvi konflikt ovog krvavog stoleča. Mi svi strepnjom gledamo u avet je-dne nove svetske konflagracije, koja preti katastrofom tisučletnjim kulturnim tekovinama i koja če da celi svet strovali u ponor bezpravlja, bezvla-da i varvarstva. Jedan uvaženi en-gleski publicista i političar ovo zadnje doba, osvrčuč se na teške političke prilike stvorene usled nesloga, mržnje i nerazbora medu narodima, pravom je napisao da je evropska politička situacija dospela na oštricu noža.
Prirodno je da u ovoj tmurnoj slici svetske najbliže budučnosti mi imamo pred očima najpre ovu našu državu
tek stvorenu železom krvi i suzama i strepnjom, vidimo je okruženu od mnogih dušmana, koje je pohlepa, mržnja, jal, osveta sakovala oko nje u gvozdeni obruč, da je istom rodenu uguše.
Skoro svima našim suscdima mi smo od dana našeg oslobodenja i uje-dinjenja krivi i dužni, i ako su oni do jučer kroz vekove bili naši tlačitelji i izrabljivači te nas zadužili odmazdom i osvetom. Usled fatalnosti, koja kao da se ne da ničim umoliti rekbi da je sudeno da kad dode do ponovnog svet-skog potresa njegov epicentar bude opet na ovom našem izmučenom Balkanu, kome je srce i duša naša istom ujedinjena država.
Pri ernoj viziji budučnosti i pogi-belji, koje u svom krilu skriva, naši su pogledi upravljeni u našu junačku voj-sku, za koju smo ubedeni da če pod vodstvom svog Vrhovnog vode i Kralja (Burni usklici: Živeo Kralj!) Kralja junaka u punoj meri izvršiti svoju dužnost na kopnu, na moru i u vaz-duhu. Svaka stopa teritorija naše države svim nama jednako je mila, sveta i dragocena, te je tvrda naša vera, da jedino uz cenu krvi i konačnog stradanja naši bi dušmani mogli da nam preotmu i najmanji deo onog što je po Bogu i pravdi za uvek naše.
Nego naše bezgranično pouzdanje u našu junačku vojsku ne može niti sme da nas uljulja u obmani da če u budučem ratu ona sama biti pozvana da obrani državu. Svetski rat od godi-ne 1914—1918 valjda je zadnji rat medu vojskama. Usled novih vrsti oružja, koje je ljudski zao genij, neiscrpljiv u pronalasku uvek novih zatornih sred-stava, turio čovečanstvu u ruke i time nametnuo nove načine borbe i ratova-nja, buduči če se ratovi voditi ne medu vojskama, nego medu oboružanim narodima, i to na vanjskom i na unutraš-njem frontu, dok če na vanjskom frontu stajati vojska, na unutrašnjem stajače oboružani narod, a pobedu чге izneti samo ona j, čiji unutrašnji front odoli do kraja i ostane nepobeden. Vazdušnim putem i strahovitim oruž-
jem napadač preleteće granice i vojske, koje pohrliše da ih brane, da iz nedoglednih višina bace na zastravlje-no stanovništvo u zaleđu otrov, oganj, smrt i zator. Slika budućih ratova sa otrovnim plinovima, koji su u nekoliko časaka kadri da usmrte sve što živo zatoku na zemlji, sa požarnim bombama, koje bez ikakove mogućnosti obrane, pretvaraju sve u prah i pepeo, ili sa bakterijama, koje če da zaraze stanovništvo kugom, kolerom i tifusom — ta slika je tako strašna, da je groznije nije prorokovao ni apostol Ivan u grozo-mornim svojim vizijama Apokalipse.
Ovim strašnim navalama moči če da odole jedino narodi moralno i ma-terijalno pripremni na ovakovu borbu, narodi nada sve disciplinovani i du-gom pripremom imunizovani protiv inače neizbežive panike, koja bi na-nela ne samo poraz unutrašnjeg, več neminovno i vojske na vanjskom fron-tu, jcr ni najjača, ni najhrabrija, ni najbolje opremljena vojska ne može da se održi, ako joj u zaledu zavlada haos, bezvlade i rasulo.
Slika budučeg rata i prilika, u ko-jim če se voditi, bila bi nepotpuna, kad se ne bi svratila pažnja na još jednu pogibelj, koja trajno ugrožava mir i poredak u unutrašnjosti država. Nema danas države koja nije podrovana jav-nom i tajnom agitacijom i radom jed-nog socijalnog pokreta, koji je pod de-vizom klasne borbe i diktature prole-tarijata, navestio rat Bogu i domovini. Ovaj pokret ispoljiče se u svojoj snazi čim vojske pohrle na granice, eda u zaledu nesmetano izazove uzbunu i revo-luciju —- te je več danas očito da u bu-dučem ratu sve države, osim vanjskog, imače i svog unutrašnjeg neprijate-lja, koji, crpeč moralna i matcrijalna sredstva iz medunarodne solidarnosti i organizacije proletarijata, uznastojače svim silama da izazovu prevrate i uništi države, znajuč veoma dobro da je u ratu jedini preduvet i mogučnost uspeha komunističke revolucije.
Svi narodi i države svesni su da današnji medunarodni politički položaj, uza sve dodanašnje više ili manje
iskrene pacifističke akrobacije, sluti na rat, u kome če svi morati da izdrže zadnju kušnju, o kojoj ovisi njihov op-stanak. Svi su svesni takoder o tome, da kad dode do velike kušnje, narodi če je moči da uspešno izdrže jedino, ako ih ona zateče pripremne, a nači če ih takovim, ako oni još za mirno doba organizuju i u jednu celinu ukupe sve one sile i preimučstva, kojima raspo-lažu i dolaze u obzir pri udešenju njihove obrane.
Jedan od najuvaženijih organa francuskog javnog mišljenja, posma-trajuči današnji politički položaj u Francuskoj i zamerajuči partijskoj pocepanosti i rastrojenosti, koje su zavladale i koje su kadre da oslabe autoritet države i njenih nastojanja oko obezbedenja Francuske dovikuje Francuzima: Disciplina il smrt! U tom je uskliku jedna teška opomena ne samo velikom i močnom francuskom narodu, več i svim onim narodima koji u slučaju evropskog sukoba mora ju da se uhvate u krvavo kolo.
I bez da se upuštam u neumesnu političku diskusiju, ipak treba napome-nuti ono što danas stoji van svake diskusije, a to je da je jadranski problem u sklopu mediteranskog političkog i strateškog problema i kao takav on je eminentno evropski problem. Postoji trajna pogibelj da naša država uza svu svoju miroljubivost i trezvenost u obrani svoje gole egzistencije dode u sukob sa imperijalističkom zavojevač-kom politikom svojih suseda, a pri tome naravno treba da smo svi svesni da koli u zavojevačkim namerama tih naših suseda, toli u obranbenim našim interesima Jadran znači Balkan. Jugoslavija je u isto vreme i dunavska i balkanska i sredozemna država, a to je dovoljan dokaz da je Jugoslavija direktno interesovana pri rešenju sva-kog srednje evropejskog, balkanskog ili sredozemnog pitanja. Naša država pretstavlja prepreku za prodiranje boljševizma na zapad, pangermanizmu preko Balkana na istok i fašističkog imperijalizma prema Dunavu i Istanbulu. Dok god naša država bude na putu boljševičkim, pangermanskim i
fašističkim aspiracijama ona mora da računa sa trojnim savezom Moške, Rima i Berlina i da prama to j spoznaj i upriliči i svoju obranu. Jugoslavija je ne samo geografski več i politički cen-trum Evrope, a ta činjenica nameče celom našem narodu velike dužnosti i velike odgovornosti.
Gospodo senatori,
Nama Jugoslovenima rado se pred-baeuje da nam je usled urodene nam sveslovenske dobročudnosti i nehatno-sti, potencirane orijentalnom apatijom i fatalizmom, tud pojam discipline; ali i takav naš narod dao je dokaza svoje sposobnosti disciplinovanja, kao ret-ko ‘koji drugi u močnoj instituciji svog Sokolstva koje nije drugo več jed-na sveopča disciplinovana narodna organizacija u kojoj su okupljene sve duševne i telesne vrednote, kojim narod može raspolagati u službi ideje inte-gralnog Jugoslovenstva i jedinstva države, ljudske slobode, bratske ljubavi i viteštva.
Do 2000 sokolskih društava, raz-vrstanih u 25 sokolskih župa sa 270.000 članova to je naše Sokolstvo. Pred ovim suhim statističkim podatcima svako mora da zastane i da konstatuje, da za ovako brojno močnom organiza-cijom stoji jedna velika i zdrava ideja i da ona zapravo znači sami narod u njegovim pozitivnim kvalifikacijama i sposobnostima. Takovo je bilo naše Sokolstvo do danas i takovim treba da ostane i u budučnosti. Svi mi stari ji radnici na polju Sokolstva odgojeni smo u dogmi, da je Sokolstvo od svog postanka idealno demokratski, slobo-darski pokret i da je u tim odlikama bit, srž i kičma Soikolstva. Svi smo se mi sokolski radnici negda potlačenih slavenskih naroda ogrejali o žaru tih ideala, u njima smo tražili snagu za borbu i našli veru u pobedu. Tih ideala Sokolstvo se neče nikada odreči, jer bi sc time istodobno odreklo onog što u Sokolstvu najdragocenije, a to je svetla sokolska tradicija, a njome i uspeha sokolsko g rada uslovljena po-najpače održanjem i gajenjem tih tradicija.
Ovo načelno stanovište u poima-nju sokolskih ideala i ciljeva ne sukob-ljava se nipošto sa zahtevom obnove našeg Sokolstva prema današnjim prilikama i potrebama. Sokolska institucija živi je organizam, koji se razvija, usavršuje te u ciljevima i metodama svog rada, prilagpduje zahtevima vremena; inače sokolski ideali i cela sokolska ideologija postali bi bez realne sadržine i time bez potpune aktuelne vrednosti. Sokolstvo ne može da bude samo sebi svrhom; kao svakog uzviše-nog humanog i patriotskog rada i na-stojanja, tako je i sokolskog rada i na-stojanja vrhovni cilj narod i država.
Dok smo robovali tudinskoj državi ceo sokolski rad sastojao se u osve-ščivanju naroda i pripremanju njego-vog oslobodenja. Time taj rad bio je doduše za narod, ali istodobno i protiv tudinske države te je u pogledu države bio revolucionarne naravi i takovim je od vlastodržaca bio smatran. Po ujedi-njenju i stečenju vlastitc države sokolski je rad izgubio svoj predratni protu-državni i revolucionarni karakter, da-pače za nj postao je jedinim i vrhovnim ciljem narodna država.
Prirodno je stoga da nakon ujedi-njenja naše. nacije osetila se je u celom našem ujedinjenom narodu potreba i izbilo nastajanje, da se naše Sokolstvo ne samo održi, več da se ono u nastalim novim prilikama obnovi, razvija i domogne uloge važnog fak-tora u narodnoj državi.
U torne, kao i u svim ostalim velikim podvizima i stremljenjima, dao je primer uzvišenog uočenja važnosti i savremenih ciljeva Sokolstva veliki naš prvi državljanin i neimar Jugoslovenstva, koji je Zakonom o osnivanju Sokolstva Kraljevine Jugoslavije od g. 1929, odredio da udari tvrdi i zdravi temelj našem obnovljenom Sokolstvu.
Gospodo senatori, iz onog što sam čas pre n e što širim potezima istaknuo odnosno opšte političke situacije i od-ražaja iste na našu državu i njenu bez-bednost te u savezu sa pretpostavkama
o	značaju i važnosti našeg Sokolstva, kao jednog močnog narodnog pokreta,
lako je zaključiti, koju zadaču po mo-me mnenju današnje prilike nameču našem Sokolstvu.
Narodna poslovica uči, da Bog ne sastavlja nikad dva dobra zajedno, Bog nas je obdario narodnim ujedinje-njem, a na nama je da to največe dobro, kojim Providnost može obdariti narode, očuvamo i obranimo. Obzirom na visoku etičku i humanu podlogu sokolske institucije, njeni čisti nacionalni program, nepomučen ni plemenskim, ni verskim, ni staleškim presizanjima, obzirom na sokolsku nauku odnosno telesnog i duševno« od go j a u službi naroda te pogledom na dosadašnje uspehe tog rada i njegove tradicije, kao i na današnju jakost i rasprostra-njenost Sokolstva u celoj državi, uz mogučnost daljnjeg njegovog jačanja i razvitka, držati je, da je Sokolstvo pozvano da stane na čelo narodnoj odbrani i da preuzme onaj unutrašnji front, o kome sam čas pre govorio, a koji treba, da se več sada formira u predvidanju mogučnosti nasrtaja na integritete i egzistenciju naše države. Teoretske dogme dosadašnje sokolske ideologije o integralnom Jugosloven-stvu i sledstveno o nepovredivosti njegovih nacionalnih granica treba da poprime realni oblik i da nadu realna iz-ražaja u sokolskoj desnici, pripremnoj da vrhovna dobra, za koja se je Sokolstvo do sad naučno, teoretski i odgoj-no zalagalo, u času kušnje i pogibelji očuva i obrani. Sve kad bi to imalo da bude ino nego li rezultanta današnje mcdunarodne i unutrašnje političke dinamike.
Na eventualne zamerke protiv ovakovog realnog shvatanja zadataka današnjeg Sokolstva od stranc onih sokolskih teoretičara, koji stoje pod dojmom nekog sokolskog asketizma i zaziru od onog što se u novim nazo-rima o svetu i svetskom poretku eventualno ne podudara sa dosadaš-njim teoretičnim metodama Sokolstva i sokolskog rada u svetlu dodanašnje sokolske frazeologije, odgovoriti je, da osvajalačko oružje može da bude ne-časno, ali obrambeno je oružje uvek
časno i viteško i da puška nije drugo nego simbol slobodnog čoveka na slo-bodnoj grudi.
Vidovitosti sopstvenoj ženijalnim ljudima, veliki dobrotvor i pobornik Jugoslovenstva, biskup Josip Juraj Štrosmajer, kad su mu još god. 1902 istarski Sokoli čestitali doktorski jubilej, odgovorio im je ovako:
»Mili moj hrvatski sokole!
»Lijepa hvala na bratskoj uspo-meni o doktorskom mom jubileju. Bog dragi neka blagoslovi slavno društvo i dade svakomu Sokolu snage i poleta, da odvažno brani svoje. Po Bogu je i prirodi, da svako brani gnijezdo svoje i u njemu sokoliče mlade.«
Velike reči velikog muža, kojeg je životno geslo bilo: Sve za vjeru i do-movinu! — On je gornjim rečima jasno naglasio pravo i dužnost samoobra-ne. On je to pravo i dužnost celi svoj život propovedao i zagovarao, jer u njegovoj velikoj duši kult vere i kult domovine sačinjavaše jednu uzvišenu celinu. Značajne su gornje reči i sto-ga što su iste upravljene Sokolstvu od onog, o kome je istorija več izrekla svoj sud, da je najuzvišeniji pretstav-nik katoličkog episkopata naših doba. Blagoslov udeljen Hrvatskom Sokolstvu od vladike Štrosmajera pratiče i unapred naše jugoslovensko Sokolstvo, a današnji Katolički episkopat Jugoslavije, krateč svoj blagoslov Sokolstvu, pošao je u raskorak sa Štrosmaje-rovim delom: sve za vjeru i domovinu, i na putu je da ga zameni novim geslom: Ni za veru ni za domovinu.
U našoj naciji, koja se nije nikada nosila zavojevalačkim mislima na štetu drugih država, ipak gojio se je od vaj-kada i danas goji kult oružja, jer n j i-me se je branila i njemu ima da zahvali da naša rasa nije bila izbrisana iz stranica svetske istorije, njemu ima konačno da zahvali svoje oslobodenje i ujedinjenje. Črna Gora, ona šaka brdana, kojoj je uspelo, da se oružjem u ruci kroz stoleča obrani od osman-lijske najezde, dok su joj podlegle tolike močne države i narodi.
Ali nije potreba osvrćati se na pro-šlost, j er pogled i na samu sadašnjost dovoljan je da nas uveri, kako još uvek narodi u ovo tobož pacifističko i kulturno doba ne nalaze boljeg sredstva za oživotvorenje svojih opravda-nih i neopravdanih aspiracija do oružja.
Dovoljan je pogled na naše bliže susede, koji u grozničavoj užurbano-sti, več od godina, opsednuti ratnim demonom, ne samo oboružavaju silne dosad nezapamčene vojske na kopnu, na moru i u vazduhu, opskrbljene svim tekovinama i sredstvima moderne teh-ničke i kemične nauke, več oboružavaju celi narod, odgajajuč u oružju. osobito mladež počam od detinjskih nogu, turajuč joj u jednu ruku knjigu, a u drugu pušku.
I sam šport, športslke igre i nate-canja treba da posluže ratničkoj pri-premi naroda u cilju stvaranja što više reserva ljudi oba pola potpuno spremnih ratovima. Sovjetska Rusija, taj neiscrpljivi rezervoar ljudskog materij ala, dekretuje t. zv. vojenizaciju športa te na pr. u lakoj atletici mesto bacanja kugle, diskosa, ili kopija traži da se mladež vežba u bacanju bomba i granata, u jurišnom trčanju u potpu-noj ratnoj spremi, u streljačkom športu, mačevanju, avijaciji, automobili-zmu, konjskom športu, skijanju, u sve-mu što može da posluži ratničkoj na-obrazbi i ratničkim svrhama.
Daleko bi nas zavelo isticanje onog što je kod raznih naroda, a pri tom imamo u prvom redu pred očima naše susede, dosad uradeno, mimo oboružanih vojska, za pripremanje širokih masa za jedan oružani sukob. Pogledamo li na te grozničave užurba-ne pripreme oko nas i usporedimo li ih sa prilikama u našoj državi, ne mo-žemo a da ne konstatujemo neku sto-jičku aljkavost, koja nam se pod sta-novitim prilikama ne može a da ne osveti. Dok se kod drugih naroda delovanje svih organizacija sleva u je-dinstveni skrajnji napor svih organizo-vanih energija u službi ratničkog od-goja, kao da je rat pred vratima, dotle
se kod naše najmočnije organizacije, Sokola Kraljevine Jugoslavije, ne za-paža ni traga takvom radu i nastajanju. Pri opčem grozničavom natecanju u ratničkom odgoju masa oko nas, delovanje našeg Sokola uz svu svoju neosporivu moralnu vrednost i za-mašaj, pretstavlja još uvek mirodob-nu pacifističku idilu, koja doduše može da posluži kao dokaz naše slavenske miroljubivosti, ali nipošto naše uvidav-nosti i shvačanja vremena u ko jem živimo.
Uza svu tu našu miroljubivost u fašističkoj štampi i na fašističkim zbo-rovima naš Sokol ne nazivlje se inače nego terorističkom organizacijom i po tome je jasno, koliko se kod naših su-seda malo honorira naš pacifizam.
Dok se oko nas sve priprema na rat, dotle se kod nas vrše pripreme za sokolske sletove; dok se kod naših su-seda več od dečačkih nogu mladost svrštava u kohorte, legije, centurije i jurišne bataljone, te se odgaja u rat-ničlkom umeču, u baratanju sa pu-škom i u streljanju, u rukovanju sa bombama i granatama te u obrani od vazdušnih napadaja, dotle naše Sokolstvo još uvek vežba čunjevima, štapo-vima i cvetnim lukovima.
Na sokolskim sastancima i u sokolskim glasilima često se zamera, da uz sav kvantitativni porast Sokolstva ipak, osobito kod našeg intelektualnog podmladka, ne zapaža se onaj interes koji Sokolstvo prema svojim uzviše-nim ciljevima zaslužuje. Medu starijim ljudima, koji danas vode Sokolstvo, i onim koji su pozvani da ga pomlad#, nema razumevanja. Mi stariji kao da ne uvidamo, da je medu nama i našom decom pukao jaz i da svetski rat znači jednu veliku prekretnicu u nazi-ranju o svetu. Najmlada generacija od naših predratnih ideala usvaja je-dino ono, što je u tim idealima realno. Ostajuč večnom istinom ono što je naš narod svojom mudrom poslovicom ustanovio, da na mladima svet ostaje, logično je da se mi priklonimo nazo-rima naših mladih, nipošto obratno. Pogrešno je tvrditi, da če sc naša omladina zagrejati za Sokolstvo i da
će se u Sokolstvo povratiti elan, koji mu danas nedostaje, ako se ono po-vrati na predratne staže i ideale. Narodi ne živu vraćajuć se natrag, niti ga mogu natrag svrnuti kojekakve punk-tacije ili deklaracije, več oni napreduju i kroče dalje, ili propadaju. Našu omladinu mi čemo privuči Sokolstvu i oduševiti je sokolskim idejama ako ubrzamo korak i dostignemo je, eda s njom uzastopce Ikročimo. Ujedinimo naše predratne sokolske ideale sa sa-vremcnim realistiukim poimanjem i iskoriščavanjem tih ideala prema shva-ćanju naše omladine i naše če se Sokolstvo dovinuti višine, na kojoj do sad nikada nije bilo.
Gospodo senatori, ne može da bude našom zadačom da se bavimo tehničkom stranom obnove Sokolstva prema istaknutim smernicama, ali ne možemo da budemo u dvoumici o pute-vima koje vode k toj obnovi.
Po postoječem državnom zakonu Sokolstvo je po državi sankcionisana i privilegovana sveopšta narodna institucija i takvom treba da ostane. Logično je po tom predmcnjavati da sokolski odgoj postane delo obvezatne naukovne i odgojne osnovke za pučke, srednje i strukovne škole svih vrsti bez razlike i sledstveno narodno če pretstavništvo ushitom pozdraviti zakonske predloge ili uredbe Ministra za fizičko vaspitanje, dotično Ministra prosvete, po kojim se naša naukovna osnova u tom pravcu ima udopuniti.
Osim u svim sokolskim disciplinama mladež treba da od 16 godine bude upučivana u uporabi oružja i u svim vežbama podesnim usposobljenju za vojnu i ratničku dužnost. Ne pošto ji lepšeg i idealnijeg vežbanja do stre-ljačkog, a nema lepše i idealnije švedske gimnastike do vojnih vežba u terenu bilo u zatvorenim, bilo u razrešenim formacijama.
Osobita briga ima se posvetiti obuci i vežbama za obranu od vazduš-nih napadaja, popularizacija obranbe-nih metoda po uzoru i primeru kod drugih naroda. U tom pravcu nije kod nas dosad ništa uradeno, a te vežbe
od velikog su zamašaja za gradove, osobito za našu prestolnicu, koja je u prvom redu ugrožena takovom pogi-belji.
Pri popularizaciji srestava obrane proti zračnih napadaja i disciplinova-nja pučanstva protiv inaee neizbeži-ve panike treba medu ostalim da sude-luje u prvom redu naša štampa, koja osobito ona prestolnička, i ako se na-Iazi na visokom publicističkom nivou, u tom pravcu dosad nije ništa dala niti je pokazivala dovoljnog razumevanja za ovako važno pitanje.
Sokolskom radu doprinela je svoj prilog dosad, a treba da u njemu su-deluje i unapred jugoslovenska žena. Veliki svetslki rat dokaza© je upo trebljivost žene ne samo u samaričan-skoj dužnosti na frontu i u zaleđu, več i u svim drugim zvanjima, gde je tre-balo zameniti otsutne borce. Ako naša žena zahteva izjednačenje svojih političkih, socijalnih i porodičnih prava sa onim muškaraca mora da se pokaže doraslom i spijLimnom da prama svom spolu i fizičkim sposobnostima preuzme obveze i dužnosti prama državi i narodu kao i muškarac. I u pro-šlosti jugoslovenska je žena znala ne samo radati junake, več u nevolji i sama biti junakinja na oružju i vite-štvu.
Mladež dovoljno pripremna i od-gojena u sokolskom duhu prama obve-zatnoj sokolskoj obuci po sada istaknutim realnim i patriotskim kriteriji-ma, navršenom osamnaestom godiriom stupa u sokolsko članstvo. Taj pristup je neobvezatan i u svakom pravcu Slobodan. Sokolstvo nema da postane mi-licom več narodnom odbranom, a jakost je svakog narodnog ustanka j edino u individualnom oduševljenju sva-ikog pojedinca za vrhovni i zajednički ideal obezbedenja države prama spolj-nom i unutrašnjem neprijatelju. Nema bojazni da bi se sokolski odgoj ena mladost mogla tuditi Sokolstvu e da se ne bi imala pretpostaviti potpuna slo-boda pri začlanjenju.
Sokolska dužnost ima se preteg-nuti do skrajnih granica ljudskog do-
ba života, jer treba imati pred očima da svi obveznici začlanjeni u Sokolstvu imaju da vrše dužnost boraea na vanjskoj fronti i da unutrašnja fronta stvarno sastoji od samih ncboraca i svih onih koji su bilo s kog razloga rešeni vojne dužnosti.
Uspeh ovako zamišljene sokolske akcije ovisi o njenoj intenzivnosti; ne bi smelo stoga biti diversija te Uz sokolsku da postoji i drugih akcija, pod drugim imenima, makar one načelno hodile za istim ciljem.
Nijedan jugoslovenski patrijota ne može da odreče ispravnost programa i rada organizacijama, kao što su čet-nička, streljačka, ratnička i invalidna udruženja, tc Jadranska straža, Narodna odbrana i valj da još neka druga, ali je u interesu onih načela i ciljeva, o kojim sam do sada razlagao, da se njihovo delovanje koordinira akciji Sokolstva, kada ne bi bila odmah za sad ili dogledno vreme provediva po-željna fuzija svih tih srodnih organizacija sa Sokolom Kraljevine Jugoslavije.	*
Nema dvojbe da u dosad izlože-nim pravcima obnovljeno Sokolstvo, e da uzmogne odgovarati svom visokom pozivu, treba velikih materijalnih sred-stava. U koliko za tu svrhu ne dostaju materijalni doprinosi samog sokolskog članstva, treba da svojom trajnom pripomoči doskoči država. U prvom redu treba se pobrinuti za sokolske domove. Oni su ognjišta. oko kojih se Sokolstvo okuplja i bez njih nije mogu-če računati na ozbiljan i uspešan sokolski rad. Sokolski domovi od velike su nužde ne samo po našim gradovima i varošima, gde ih je lepi broj uz velike žrtve članstva več podignut, več osobito po našim selima, ko j a poka-zuju veliki interes za sokolsku ideju, a koja treba što više Dredobijati za Sokolstvo. Uz svaku seosku pučku školu treba da je i sokolana, u kojoj ima da se odgaja duševno i telesno naše seljačko pučanstvo, a u takvom odgo-ju najbolje je sredstvo imunizacija pro-tiv zatornih upliva kojim je selo iz-loženo. Pokriču ovakovih potreba nije dorastao budžet odreden za fizički od-
goj naroda, o kome sada raspravljamo, valjda i stoga što pri dozivanju u život ovog resora nije mu se kanilo dati onaj značaj, koji se danas pokazuje potre-bitim pri uočenju indentičnosti ciljeva fizičkog odgoja i narodne odbrane. Umesna je stoga naša nada da če ta indentičnost u ciljevima nači izraza ili u proširenju kompentencije i budžet-skog dotiranja postoječeg resora fizičkog odgoja naroda, ili u ostvarenju novog resora Narodne odbrane, a da se time pruži mogučnost Narodnom pretstavništvu da se več pri budučoj budžetskoj debati temelj nije i uspeš-nije pozabavi problemima, koji su u ovoj debati bili tek nabačeni.
Gospodo senatori, ovo nekolikd reči s mesta, s koga ih može celi narod da čuje, diktirane su od istinske ljubavi prama našem Sokolstvu, od koje je jača jedino ljubav prama državi, i moje je čvrsto uverenje da če ih takvim shvatati i narod i Sokolstvo. Stanovište, koje sam zauzeo prama Sokolstvu, nametnuto je od teških spolj-nih i unutrašnjih političkih prilika, koje su takove, da svakog ispravnog ju-goslovenskog državljanina moraju da zabrinu. Pred tim prilikama ne smemo ni pognuti glave, ni prekrstiti ruke, več držati se one narodne: Pregao-cu Bog daje mahove.
Ja sam svestan da i u Sokolstvu,
i	u narodu, a možda i medu vama ima pojedinaca, kojim če se ili s neupuče-nosti ili s neumesnog pacifističkog optimizma danas predočena slika bu-dučnosti pričiniti preteranom. Svim onim koji bi bili tog mišljenja odgo-varam rečima, kojim je jedan istak-puti francuski vojni stručnjak odgovo-rio onim, koji su po njemu iznešenu sliku buduče konflagracije smatrali preteranom: Ja ču biti sretan a i vi sa mnom ako slika budučeg rata ne bude na jedan nego deset puta crnija nego li sam vam je ja opisao.
Zagovarajuč ovakovu obnovu Sokolstva ja sam svestan da se ni kao Jugosloven ni kao Sokol nišam ogre-šio o ni jedno temeljito načelo sokolske ideje, i da če obnovljeno Sokolstvo i dalje, kao i do danas na svojoj
zastavi punim pravom i ponosom nositi svoje staro geslo: U srcu odvažnost, u mišici snaga, u misli domovina. (Bu-ran aplauz!)
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vić: Pošto nema više prijavljenih govornika, pretres je završen. Molim g. izvestioca da izvoli pročitati partiju 978 budžeta Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda.
Izvestilac dr. Miroslav Ploj čita partiju 978.
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vić: Prima li Senat pročitanu partiju
978? Prima. Objavljujem da je partija 978 primljena.
Za ovim je Senat, glasajući sedanjem i ustajanjem o svakoj pojedinoj partiji u smislu čl. 102 Ustava i § 67 Zakona o poslovnom redu u Senatu, primio ceo budžet rashoda Razdela XVI Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, i to od partije 979 do zaključno partije 987.
Potpretsednik Jovan Altiparmako-vić: Objavljujem da je predlog budžeta rashoda Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda primljen.
- '
\
	
	
	
	
	
	
*
• ,v	’
'
.
*	-1 .
i
••	'	>v-	.	-	V--	\л	.	.
Izdanje i naklada Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. — Tisak Učiteljske tiskare u Ljubljani (pretstavnik Francš Štrukelj)