Pošiarina ptaćcna u goto^u
Cena Шп Z.
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Mesečni prilog „S©l£oIsIca prosveta"
Islina «i Lužičkim Srbima
Ovih dana uao je Savcz društava prijatelja Lužice štampi na upotrebu memorandum c položaju Lužičkih Srba u današnjoj Nemačkoj, a ko ji je bio poslat Savetu Društva naroda. Memorandum je pobudio interes najšire javnosti i po dobijenim informacijama nemačka vlada nastoji svim silama da spreči raspravljanje ovog memoranduma pred svetskim forumom. Nemačka vlada hode da vara svet praznim rečima i zato je i pozvala k sebi zastopnike Lužičkih Srba da im protu-maei preko sreskog načelnika u Budi-šinu stanovište nemačke vlade.
U to j vladino j izjavi rečeno je iz-ričito, da Lužički Srbi uživaju ista prava kao i Nemci. Karakterističan je pasus, u kojem se kaže, da se na polju školstva neče izvršiti nikakve prome-ne. Na kraju nemačka vlada proglašava, da ne postoji nikakvo lužičko pitanje i da Lužički Srbi nisu ugneta-van narod.
U interesu istine i pravde tražimo stoga od nemačke vlade da nastupi dokaz istine i da odgovori na sledeča pitanja:
1) Koliko imadu Lužički Srbi škola sa srpskim nastavnim jezikom? (Ni jednu!) Koliko imaju Lužički Srbi škola, u kojima se bar čitanje, pisanje, veronauk i pevanje poučavaju na lužičko-srp-skom jeziku? (Samo nekoliko i to još samo u Saskoj!)
2) Koliko je na lužičkom teritoriju nemačkih učitelja, i kako mogu ovi, kada ne znaju jezik po-verene irn de.ee, vršiti svoju duž-nost? Zašto se učitelji rodeni Lu-žičani premeštavaju u nemačke krajeve, kada se oseea nedostatak lužičkih učitelja? Koliko je tih lužičkih učitelja na nemačkoj teritoriji? Koliko je lužičkih svešte-nika na nemačkoj teritoriji, dok se u mnogim lužičko-srpskim me-stima propoveda narodu samo nemački?
3) Zašto se baš u poslednje doba ponovno premešta lužičke učitelje na nemačku teritoriju, kada vlada izjavljuje. da ne ugneta-va Lužičke Srbe? Zašto su, pored mnogih ostalih, premešteni učitelji Jan Meškank i Filip Jakubaš? (Prvi je bio načelnik Saveza luži-čko-srpskog Sokolstva, a drugi starešina Sokolske župe Čišinskog. Op. ur.) Zašto je poslat velik broj lužičkih učitelja na prisilni dopust?
4) Zašto postoji numerus clausus na učiteljskim školama i za Lužičke Srbe, kada se oseča nedostatak lužičkih učitelja? Zašto nije u dovolj eno pretstavci Društva lužičkog učiteljstva, da se dozvoli Iužičkim studentima študij na učiteljskim školama?
Nekojim studentima bilo je onemogučeno da se posvečuju uči-teljskom zvanju time, da ih se, iako su bili odlično ocenjeni, nije primilo u službu. Zašto se šalju u katoličke krajeve Lužice nemački učitelji evangelici? Kako mogu ovi učitelji da podučavaju veronauk? To izazivlje uzbudenje i nezadovoljstvo u narodu. Zašto su ot-stranjeni lužički nadzornici škola, a mesto njih postavljeni Nemci?
5) Zašto su na zvaničan priti-sak iz lužičkih privatnih preduze-ča (štamparija i hanaka) otpušte-ni narodni ljudi? Koji su bili raz-lozi za uhapšen je šestoricc Lužičkih Srba, kada ih sc je r.akon višene-dcljnog pritvora moralo pustiti na slobodu, jer im se nije moglo nista dokazati? Zašto moraju ovc ncvme žrtve još platiti i prehranil za vreme njihovog pritvora?
0) Zašto se nc smeju otpu steni vadnici vratitj na svoja bivša službena mesta, kad ini sc nije nista protuzakonitog moglo dokazati? Zašto su oni ispostavljeni sa .svojim porodicama bedi i propasti. Zašto je šikaniran i penzio-nisan učitelj koji je ,s odobrenjem nadle/nog ministarst/a vodio feri-jalnu koloniju školske dece u Oe-škoslovačku?
Ђ Zašto je »šilom prilika« moralo lužičko-srpsko Sokolstvo da raspusti svoje organizacije? — Zašto je večina lužičko - srpskih društava u svom radu danas uop-šte ugrožena? Zašto mora narod da Suti, kada nije ugnetavan?
8) Zašto vlada nije udovoljila pretstavci Lužičkog narodnog ve-ča i zašto nije dala ni odgovora na poznati memorandum iz godine 1931, u kome su navedene sve potrebe i zahtevi Lužičkih Srba?
Danas Lužički Srbi nc smeju da govore i zato smatraju prijatelji Lužice svojom dužnošču da informišu svet-sku javnost o tome, kako živi lužičko-srpski narod. Smešna je tvrdnja, da bi iko iz redova Lužičkih Srba ili njihovih prijatelja hteo da otcepi Lužicu od Nemačke! Lužički su Srbi lojalni državljani Nemačke. I prijatelji Lužice stoje na bazi mirovnih ugovora te se nalaze u redovima proturevizionista, pa stoga nemačke tvrdnje imaju dakle kao cilj samo to, da zavedu svetsku javnost u bludnju, kao tobože da je Nemačka morala da nastupi protiv lužičkih narodnih voda zbog antidržav-nih činova. Ali za ovakvu tvrdnju treba i dokaza, da bi se svet mogao uve-riti, da li je osnovana.
Slovenstvo ne traži nista drugo nego to da se ne samo garantu je nego i stvarno omoguči Slobodan kulturni i socijalni razvoj, da se Lužički Srbi pri-znaju od strane nemačke vlade kao narod i da im se priznaju sva prava narodnih manjma, koja uživaju nemačke manjine u drugim državama.
Očekujemo od Saveta Društva naroda i od zastupnika Male antante, da se zauzmu za lužičko pitanje, koje se razvija u odlučujuči stadij. Ne sme se šuteti, kada jedan ceo narod nema ni najmanjih prava. — Ne bojima se pretstoječe borbe, jer verujemo da »Istina pobeduje!«
Vlad. Zmeškal — Prag.
Kf	*
*
O	Lužičkim Srbima uopče, kao i poscbicc o prilikama u kojima žive ovaj najmanji odvetak velikog slovenskog stabla, naročito danas, mi smo več toliko puta pisali i izveštavali na-šu sokolsku javnost. Danas pak iznesimo radi daljnjeg obaveštenja sledeče:
Savez društava prijatelja Lužice, koji sačinjavaju francuska, poljska, ju-goslovenska i češkoslovačka društva, predao jc prošlih dana na predlog poljskog Društva Lužičkih Srba Savetu društva naroda memorandum o današnjem položaju Lužičkih Srba u Nemačkoj. Memorandum obuhvata 40 štampanih stranica, a uz to mu je dodano i šest predloga. U memorandumu iznose sc sva nasilja nacional-so-cijalističkog hitlerovskog režima nad lužičko-srpskim narodom, a što se pot-krepljuje jednim celim nizom primera. Tamo se navodi: zatvaranje, zlostav-ljanje, interniranje pa i uništavanje zdravlja Lužičana, bačenih u nezdrave zatvorc uz slabu hranu, koju moraju čak, da i sami plačaju, nadalje raspu-štanje sokolske organizacije, obustav-ljanje »Serbskog Častnika«, lista koji je izlazio več punih 75 godina. Nadalje iznosi se, kako se vrši danas pritisak na jedini lužičko-srpski dnevnik »Scrh-ske Nowiny«, koje se primoravaju da obelodanjuju lažne vesti i da odobra-vaju i glorifikuju Hitlera. njegov režim i njegove metode, te da u narodu sire uvercnje, da današnji naeional-so-cijalistički režim u Nemačkoj ne teži za uništenjem lužičko-srpske nacionalnosti. Memorandum traži da Savet Društva naroda skrene pažnju nemačkoj vladi, da u smislu govora, koji je Llitler održao 17 maja o. g., povrati Lužičkim Srbima najosnovnija jezična prava, osobito u školstvu, i da prestane s nečuvenim progonima lužičko-srpskog življa.
Ovaj memorandum potpisali su:
Association des Amis de la Lusa-ce. Pariš: M. de Vaux, pretsednik; dr. George.-: Papillault, potpretsednik; Ju-les Pichon, tajnik; Gcorges Chklaver, blagajnik.
Towakystwo przyjaeiol narodu lužyekicgo, Warszawa: Jul ja Dikstcin Wielecynska, potpredsednika; dr. J. Rudzynska, tajnica.
Akademickie Kolo przyjaciol Lu-žyc, Warszawa; Olgierd Szwarc, pretsednik; Maria Czerniewska, tajnica.
Towarzystwo przyjaciol Serbo-Lu-žyczan, Poznan; Tadeusz Powidzki, potpretsednik:	Tadeusz Kraszevvski,
tajnik.
Društvo prijatelja Lužičkih Srba. Beograd: Miodrag Stefanovič, pretsednik; Mitar Vlahovič, tajnik.
Društvo prijatelja Lužičkih Srba, Zagreb: inž. Pavao Jušič, pretsednik; Franjo Šidak, tajnik.
Društvo prijateljev Lužičkih Srbov, Ljubljana:	dr.	Niko	Županič,
pretsednik: Vjekoslav Bučar, tajnik.
Společnost pratel Lužice, Praha: Jan Hcjret, pretsednik; Vladimir Zmeškal, tajnik.
Kad jc nemačka vlada saznala za pomenuti memorandum, ona je povela u ovoj stvari protuakciju i, medu ostalim, preko Volfove agencije turila u svetsku štampu vesti, koje su imale da — pretstavljajuči faktično stanje stvari posve drukčije — parališu uči-nak tog memoranduma i da stvore raspoloženje u korist nemačke vlade. Volfova agencija naime javila je iz Budišina, da je tamošnji nemački sre-ski načelnik Sifert održao jednu kon-ferenciju s najuglednijim pretstavnici-ma Lužičkih Srba iz saksonskog dela Lužice. Na toj je konfereneiji ovaj sreski načelnik dao u ime saksonske vlade jednu izjavu, u kojoj je najpre kritikovao delatnost izvesnih krugova u inozemstvu i ustao protiv tvrdnje,
U jednom od prošlih brojeva praške »Narodne politike« objavljen je jedan zanimljiv članak poznatog češko-slovačkog publiciste br. Joscfa Pate, koji sc bavi pitanjem, kako da se ostva-ri praktična saradnja medu slovenskim narodima.
U tom svom članku br. Josef Pata nastoji da pronadc razloge, zašto ta saradnja još uvek zapinjc i zbog česa ona nije danas onakva, kako bi to tre-bala da bude. Br. Pata sa žalošču kon-statuje, da — usprkos tolikih udruže-nja za podržavanjc veza medu slovenskim narodima i usprkos Slovenskog instituta, časopisa »Slovenski pregled«, »Češkoslovačko-jugoslovenske revije« tc lužičko-srpskog »Vestnika« — rezultati i uspesi ovih nastojanja zado-voljavaju vrlo malo.
Jedan od glavnih uzroka, prema mišljenju brata Pate, da ova meduslo-venska saradnja nije tako vidna, jest kriza, koja onemogučuje svaku jaču saradnju medu slovenskim narodima. Za tu svrhu nema, veli, ni dovoljno sredstava, a vrlo malo jc i požrtvov-nih i za to spremnih pojedinaca. Ovom slabom uspehu medusobne slovenske saradnje krivo je u velikoj meri tako-der i nepoznavanje prilika, nepoznavanje slovenskog sveta u najširim sloje-vima, a više puta to nepoznavanje i medu samim pregaocima te uzajam-nosti. »Ako želimo da imamo uspeha u slovcnskoj saradnji — veli br. Pata
—	moramo pre svega dobro da upo-znamo slovenski svet, njegov položaj, današnje njegovo stanje i razvoj, njegove mogučnosti te njegovu političku. ekonomsku, kulturnu i socijalnu vrednost, a osim toga moramo sc dobro i lično poznavati. Ličnim vezama po-najbolje se uklanjaju svi nesporazumi i ujedno stiču najtačnija obaveštenja«.
Nadalje br. Pata iznosi način, kako bi sc ova medusobna saradnja uči-nila življom i uspešnijom, pa zagovara da se to nema ograničiti samo na rad u raznim društvima, koja sc zbog krize nc mogu dobro razvijati, več da se to mora da postizava osobito obve-zatnim sistematskim spremanjem. Navodi stoga, da bi sc več u osnovnim školama moralo početi sa karakterističnim izrekama i kratkim sastavcima
o	slovenskom svetu, a na gradanskim školama pak da bi se mogla eventualno uvesti i nedeljna jednosatna obuka o Slovenstvu, ali svakako sistematska i dobro pripravljena, barem to u posled-njoj školskoj godini. Tomc bi trebalo pridotlati i tečaj učenja slovenskih jezika radi lakšeg sporazumevanja medu slovenskom bračom, a što bi bilo vrlo značajno za praktične medusobne veze. Na srednjim školama trebalo bi uvesti obvezatnu obuku slovenskih jezika, i to barem najglavnijih, kao: rus-kog. poljskog i srpsko-hrvatskog, a koje bi izabrali sami ueeniei. Ova stvar, medutim, uvek zapinjc, jer jc prepu-štena samoj volji studenata,-koji mislc, da sto nije obvezatno, da je to i suviš-no. Na svim srednjim i stručnim školama trebalo bi uvesti i obvezatni sat obukc o Slovenstvu. Tu bi se učenici-ma prctlavalo o slovenskom svetu, da bi se tako mogli spremiti i oboružati potrebnim znanjem bilo za docnije
i da su Lužički Srbi u Nemačkoj ugneta-vani. Medu ostalim, izjavio je, da vlada, nc zaboravljajuči nebrojene dokaze državljanske ispravnosti i pouzda-nosti, koje su dali Lužički Srbi, neče dopustiti da ceo lužičko-srpski narod snosi posledice rada nekih neodgovornih pojedinaca. »Stoga — dodao je — ovom prilikom izričito izjavljujem, da če i u buduče svaki Lužički Srbin. uživati sva prava na kulturnem i politi-čkom polju. Na,pose če Lužički Srbi i nadalje moči da održavaju svoje običaje, da čuvaju svoje narodne karakteristike i da javno nose svoju narod-nu nošnju. Školč za njihovu decu biče uredene kao što su bile i rani je. Niko neče smetati Lužičke Srbe da u svaki-danjem životu upotrebljavaju svoj jezik, a isto tako i u svojim kulturnim manifestacijama. Moči če i dalje raditi na razvijanju svoje književnosti, izda-vanjem listova i knjiga na lužičko-srp-skom jeziku, pod uslovom da se to vrši u granicama opčih zakonskih odre-daba«. Na završetku ovc svoje izjave rekao jc i to, da saksonska vlada, po-kazajuči sa svoje strane razumevanje
sveučilišne študije bilo pak za privatne, lične veze i rad. Prema mišljenju brata Pate, zakonom uvedeni sat obu-ke o Slovenstvu u Ćeškoslovačkoj kao i u ostalim slovenskim državama bez sumnje bi postavio čvršči temelj slo-venskoj saradnji kao i produbio znanje za medusobne slovenske veze i uzajamnost. Tako bi .se ujedno i po-stigao veči broj stručno obrazovanili radnika na slovenskom polju rada. A i sama dnevna štampa trebala bi što češče i redovitije da donosi makar i krače, ali stvarne i korisne vesti o slovenskom svetu i o svim slovenskim pitan jima uopče. Treba da se radi tamo gde je to danas moguče — veli brat Pata — t. j. svaki gradanin mora da ide u školu, jer novine čita skoro s*’a-ki pismen čovek. Za ono pak koji ne mogu u školu i koji nemaju mogučnosti da čitaju bilo zbog kog razloga, imamo danas — radio. Zato br. Pata poziva da se poradi na sistematskoj propagandi Slovenstva naročito i preko radia.
Prilično kasno, tek posle 70 godina svit? ekonomskog lutanja, naše je Sokolstvo počelo da razmišlja o jednom sistematskom uredenju svog celo-kupnog ekonomskog stanja. Važan je i velik to preokret, a problemi pred kojima stojimo brojni su i teški. Prvi medu ovima po redu javlja nam se problem organizacije sveukupne sokolske novčane snage.
Od koristi je za stvar samu pa zato i poželjno da sc to krupno pitanje ne rešava autoritativno, nego pu-tem svestrane, stvarne demokratične diskusije, u kojoj se mora jednakom merom tretirati predlog brata savez-nog ekonoma i predloži vansaveznih sokolskih radnika. Na takvu diskusi-ju reflektira i ovde istaknuti predlog, a njegov je cilj u tome tla izazovc i druge, suprotne i kombinatorne predloge, da dobije korekturu, pa da ga sc stvarnim argumentima pobija.
U članku br. Vojnoviča »Sokolski domovi«, objavljenom u 37 broju Sd-kolskog glasnika, podvrgnut je kritici moj predlog za »Kreditni fond« pa je rečeno, da on za sanacij u sokolskih domova nije moguč, jer da su prihodi u takav fond minimalni, nestalni i nc-pouzdani. da jc takav fond novo breme za društva i da če takoder i on prhniti samo 60% prihoda, kako jc naime to i s ostalim saveznim tondo-vima. Zato da je takav fond nerealan!
Moram priznati, da me je takvo obrazlaganje začudilo, a i logika jc ta svojevrsna. Savezni potporni fond zbil ja još nije primio od društava '10% propisane svote, ali niko, osobito na temelju saveznih iskaza, ne može zato tvrditi, da je tih 40% za uvek izgubljeno. Od društava koja su u zaostanku tražiče sc tih 40% još 10 godina, pa če tako tuj potraživani iznos
l opravdanih zahteva Lužičkih Srba, očekuje, da če i oni sami vazda biti svesni svojih dužnosti ispravnih nemačkih državljana.
Fakta, medutim, u uporedenju s ovim izjavama ovog reprezentanta da-našnjeg nemačkog režima, govore o današnjim prilikama Lužičkih Srba posve protivno. O kakvoj poli tičko j i kulturnoj slobodi lužičko-srpskog naroda, koju mu »garantujc i pruža« današnji nemački režim, danas nema ni govora. 1 pošto je narodu posvema oduzeta njegova slobodna reč, on — u nemogučnosti da se brani i da pro-testuje protiv nasilja i ugnetavanja — mora da šuti, prepušten sam sebi i svom jadnom udesu. Ono pak što luži-čko-srpski narod traži od današnjih generata službene Nemačke, pretstav-Ija i po božanskom i ijudskom pravu minimalni zahtev za političku i kulturnu egzistencu. Tim svojim oprav-ilanim zahtevima malobrojni lužičko-srpski narod ne može da pretstavlja nikakvu iredentu, koja bi značila opas-nost po državni integritet današnje Nemačke.
Uz ovaj članak izišao je i još jedan sličnog sadržaja u praškom »Central European Press«, gde se u glav-nom kaže, da se posle svetskog rata u svim slovenskim državama, sem Sovjetske Rusije, počelo raditi na široj osnovi za slovensku uzajamnost i saradnju. LJ tu svrhu osnivane su lige, razna društva, pokretani listovi, prire-divani sastanci, poduzimane ekskurzije i t. d., a sve u cilju što tešnjeg zbli-ženja slovenskih naroda. Ipak, unatoč ovih nastojanja, sav ta j rad nije imao onoga ploda, kako je to bilo očekiva-ti, iako medutim sva slovenska štampa piše o potrebi ove saradnje medu slovenskim narodima, ukazujuči pri tome kako Nemci teže da ujedine sve Nemce i pripreme novi rat protiv Slo-vena.
Sa svoje strane pak mi ovde mo-žemo nadodati i sa zadovoljstvom konstatovati, da jc baš Sokolstvo u nastojanjima oko medusobne bratske slovenske saradnje i uzajamnosti po-stiglo najviše uspeha i da če ono uvek i neprestano nastojati da tim svojim i još intenzivnijim radom što jače pri-bliži svu slovensku braču i da proširi bratsku slovensku zajednicu. To je uostalom i jedan od velikih ideala slovenskog Sokolstva — ostvarenje slovenskog jedinstva.
od tih 40% spasti na 10% i niže, kako to jasno kaže savezni bilans za ozled-ni fond. Ozledni fond takoder nije de-ficitan s 50%, ako sc je za god. 1932 ubralo Din 127.000'—, a ostalo za god.
1932	na dugu još Din 123.000'—, pošto n. pr. brojevi iz god. 1923/30, gde je za 8 godina dugovanja samo još Din 23.000'—, jasno govore, da se u taj fond uplaeujc sa 90%! Prema torne, s te strane argument kreditnog fonda nije moguč. Uostalom brat Vojnovič pri pažljivijem čitanju mogao bi razabrati iz mog predloga, da sam ja za osnovu kreditnog fonda upotrebio samo one u god. 1932 več ostvarene svote, gde je dakle tih »40%« več ob-računato. Zato meni moj predlog ipak izgleda realniji od predloga brata Živ-koviča, jer njegov predlog još nije od-bio tih opasnih »40%«, a isto nije pru-žio dokaza, da baš on za milijunske potrebe ne čc biti minimalan, nesta-ian. nepouzdan.
O	predlogu	br.	Živkoviča uopče
malo znamo, akoprem je c njem bilo pisano več par puta. Tajna tog predloga ne može biti sakrivena u stilizaciji pravilnika Štednc zadruge, jer se taj pravilnik u svemu poklapa s predlogom brata Grkiniča, a njegov nam je	načrt pravila	več	poznat;	nego mi
se	čini, da je tajna	u tome,	što nam
Živkovič ne objavljuje radnu shemu svoje zadruge. Brat Grkinič je u tome jasni ji. On uzakonjuje, da če sc zaj-movi davati ulagačima Sokolima po 6%, a sokolskim jedinicama po 3%, dok zaboravlja	da	navede	kamatnu
stopu za uloške, a to je za kalkulaciju i početak debate o jednoj akciji od važnosti.
Predlog brata Živkoviča, kako ved znamo, prepisuje, da mora biti član Sokolske zadruge svaki pripadnik So-
Slovenska uzajamnosl
Za prakiičku saradnju medu slovenskim narodima
Kreditni fond za sokolske
domove
/LoVEK/Ko
/0K0L/TVO
SI Tirševe Igre n Pragu
Prošie godine, kada su u Pragu bile priredene po prvi put Tirševe igre it sporne n 100-godišnjice roden j a osni-vača Sokolstva, donešen je bio zaklju-čak da bi se ovc igre priredivale svake godine, i to zajednički od Češkoslova-ekc obee sokolske i od Češkoslovačkog amaterskog atletskog saveza. Tom pri-likom bila je istaknuta i želja, da bi haš Tirševe igre trebale da postanu u pravom smislu reči narodne igre, u ko-jima če ogledati svoje fizičke sposobnosti i svoju izvežbanost Sokoli i sve ostale nacionalne sportske organizacije. U duhu toga zaključka ČOS i CAAS priredili su dne 16 i 1< septembra na Letni II Tirševe igre, koje su bile prilično dobro posečene od Strane gradanstva, kao i od strane Sokolstva i sportista. Početak igara otvorio je starosta ČOS br. dr. Bukovski s jednim prigodnim govoroiji. Celokupno učešče na ovim igrama bilo je: sokolska društva poslala su 38 takmičarka i 59 tak-mičara, a ČAAS 19 takmičarka i 121 takmičara. Osim toga, tim takmičenji-ma učestvovali su takoder i vojnici u svojim posebnim granama. Pored izrazitih takmičarskih nastupa, Sokolstvo je pokazalo sa svojim najboljim vež-bačima i vrhunačne vežbe na preči te uzorno vežbanje članica, za koje je vežbe sestavila s. Matjejovcova. U mnogim granama dakako pobedili su i sportiste, ali se je pokazalo da su im Sokoli po svemu i u svakoj grani posvetna ravni i da ih u nekim disciplinama čak i premašuju. Takmičenja obu-hvatala su toliko raznih grana da bi njihovo opisivanje kao i donašanje pojedinih rezultata bilo preveč opšir no. Naveščemo stoga samo da su sc održala takmičenja u trčanju muškog i ženskog članstva na razne načine, nadalje da su se vojnička takmičenja sa 220 takmičara u vojnim takmičarskirn vežbanjima s oružjem i bez njega,za-tim takmičenja članstva u skokovima, u florei-mačevanju, mačevanju sa sab-Ijom, u bacanj.4 diska, kopija, kuglc, u boksanju, u treanjima pokrajinom, u koturaškim takmičenjima od Praga do Dječina, rodnog mesta Tirsevog, i na-trag, u različitim igrama, kao basket-balu, odbojci, bazeni i tenisu, nadalje n takmičenju na spravama, ti kojirna su nastupili najbolji sokolski vežbači i t. d.
Ova je priredba uspela vrlo dobro, pa se je radi toga nadati, da če sc ponoviti i naredne godine s još bo-ljim uspehom.
Takmičenja za prvenstvo u vežbama na spravama
U okviru 'Pirševih igara priredilo je češkoslovačko Sokolstvo dne 16 septembra u Tirševom domu u Pragu tak-mičarsku javnu vežbu najbolj ih svojih vežbača na spravama. Svaki takmičar morao je da odvežba na sve četiri glavne sprave, t. j. na preči, ručama, konju u šir i na karikama svoju izvor-nu dobrovoljnu vežbu, koju su onda oeenjivali savezni suci prema njenoj izvedbi, teškoči i fiziološkoj vrednosti. Največu pažnju suci su polagali na iz-vornost vežbe. Kako če ČOS učestvo-vati sa svojom uzornom vrstom u oktobru mesecu kao gost švicarskih gim-nasta na natecanjjma u Bazelu, razumljivo je da je za ovu takmicarsku vežbu vladalo veliko zanimanje, jer se je znalo da če vrsta za Bazel biti sestavljena od najboljih vežbača na spravama. Ovim takmičenjima prijavilo se je sve 14 brače, koja su u glavnom vrlo uspešno nastupila na ovim takmiče-niima. Prvenstvo na ovom takmičenju odneo je poznati prvak i jedan od najboljih takmičara sveta br. Mudeč, koji j.- od 750 tačaka postigao 718 ili 94,4%. Za njim bili su po redu br. Gajdoš iz Brna, te br. Lcfler iz Vinograda. Naj-manjc tačaka postigao je br. Zahradka iz Mlade Boleslave, koji je još mlad i neiskusan takmičar, ali koji je ipak pokazao velike svoje sposobnosti, koje daju nadu da če se on razviti u od-Hčnog vežbača.
Proslava 28 okio&ra po češko-slovačkom SokoJsivu
Ovogodišnju 15 oblctnicu češkoslovačkog oslobodenja dne 28 oktobra čc-škoslovačko Sokolstvo proslaviče vco-ina svečano, i to s pozitivnim radom. Župe naime toga dana pozvače sva svoja društva bitnim alarmom da se sastanu, da bi tako pokazali svoju pripravnost. Okružja i društva svake župc dobiče naredenja brzojavno, telefonski ili na koji drugi način, i to par sati pred samim zakazanim zborom celokupne župe, naime svega izvršuju-čcg i ostalog članstva. U najkračem času za tim uputiče se jedinice služeči se svim mogučim prevoznim sredstvi-ma ili pak pcšice prema mestu žup-skog zbora. Na svaki način ovaj za-nimljivi pokus ne samo društava kao jedinica, več takoder i svega članstva,
pokazače, u kome če se broju odazvati članstvo ovom naredenju župe. Dosa-danje priredbe ovc vrsti pokazale su visoki nivo češkoslovačkih sokolskih društava kao i svest i disciplinu svega članstva.
Sšta?e vesli iz češkoslovačkog Sokolstva
Nakon Ietnjeg odmora opet se je sa-stalo ovih dana pretsedništvo ČOS na svoju prvu redovitu sednicu, koju je vodio starosta br. dr. Bukovski. Medu ostalim, pretsedništvo je uzelo na znanje izveštaj o zadnjoj skupštini Saveza slovenskog Sokolstva u Ljubljani i zaključilo da se učini’ sve, da bi se omo-gučilo što plodonosnije delovanje ovog Saveza. Nadalje je zaključeno da se u novembru o. g. na celom području ČOS održi dan bratske pomoči, čiji če se čisti dobitak upotrebiti za pomoč bes posl eno in članstvu.
ČOS preuzela je od Saveza jugo-slovenskih amigrantskih društava 2000 brošura »Sokolstvo u Julijsko j Krajini i u Koruškoj«, koje et u propagandne svrhe porazdeliti medu svoja veča dru-štva. Poslana je i pretprijava za medu-narodna telovežbačka takmičenja u Budimpešti.
Od 1 maja dalje održale su se u Tirševom domu sledeče prednjačke škole i točajevi: dvodnevni tečaj za članice o izletima, u kome su bile 54 učesnicc; 14 - dnevni tečaj za članice prednjačke pripravnice sa 64 učesnicc; prednjačka škola ČOS za vodnice ženskog naraštaja, u kojoj je bilo 3!) se-stara; 14-dnevn: tečaj za laku atletiku, koji je pohadalo 31 učesnika; nadalje održana je i škola za izvežbavanje u sportovima na vodi, u kojoj je učsstvo-valo 29 tečajnika, zatim redovita 6 ne-deljna prednjačka škola za članove, u kojoj je bilo 63 učesnika iz 27 , župa, trojica iz ruskog Sokolstva i trojica iz redova bugarskih Junaka. Prema izve-štaju, ova škola bila jc jedna od naj-
(Nastavak sa 1 strane)
koJstva, dakle čitavo članstvo, nara-štaj i deca! O tome smo več*,rekli, da je iz više razloga neizvedivo. Ovde bi, osim toga, ukazao i na jedan pravni paradoks: Štedna zadruga je predu-zeče za sebe, bez dodira s najvišim forumom za svakog sokolskog pripadnika — s društvenom skupštinom. Ali usprkos toga ona propisuje svima pri-padnicima društva obaveznu štednju i udeonice, dok god jc neko pripadnik Sokola. Da je svaki pripadnik Sokolstva član samo domačeg sokolskog društva i da su za njega obavezni samo novčani iznosi, koje propisuje društvena skupšrina, jasno je, Ako brat Živkovič hoče da sankcioniše svoju klauzulu o obaveznoj štednji, može to samo putem promene društvenih pravila. Ako to ne ide, mora se njegov predlog bitno izmeniti. A što bi bilo, ako pripadnici — kada bi mi to s premalo opreznosti ipak primili u društvena pravila  ne bi izvršavali svoje
dužnosti prema zadruzi? Ako oni ne mogu da plačaju društvene članarine, društvo ih može osloboditi od te članarine, ali ako se ta j isti princip upo-trebi i za zadružnu »članarinu«, onda imamo u zadruzi, osim onih pre spo-menutih »40%«, još drugih, zakonom predvidenih neuplačenih 40%! Ako pak neko ne može da plati ili ne plača zadružni cbol, da li sledi onda brisanje iz zadruge plus brisanje iz Sokolstva? U tom je za mene još jedan motiv, da je takoder u Sokolu mogu-ča samo neobavezna štednja!
Ali vratimo se na našu stvar! O finaneijskoj akciji u Sokolu napisao sam do sada dva članka, u br. 35 i 38 Sokolskog glasnika. Prvi sc je zala-gao za čistu formu fonda, a što je lepo izvedljivo, a drugi za spoj fonda sa zadrugom.
Predlog za čisti fond mogao bi se još ovako nadopuniti: Svaka sokolska jedinica, dakle čete, društva, župe i Savez, trebaju svoj dom, zato trebaju takoder i svoj gradbeni fond! Taj fond treba takoder i ona jedinica, koja je več izgradila svoj dom i platila ga; uvek naime treba novca za izdrža-vanje, za adaptacije i t. d. A kada je to tako, neka onda svaka jedinica stvori svoj gradbeni fond i neka ga svake godine proračunom do ti ra, povečava. Svi ti fondovi bili bi udruženi u savez-nom kreditnom fondu. A da ta j novac, koji bi bez poteškeča zadržao potreb-nu likvidnost, dobije i svoje »kamate«, to bi uprava saveznog kred. fonda pri-pisivala svakih 6 meseci k glavnici društvenih fondova 4% kamata. .ledino ona jedinica, koja bi uložila svoj gradbeni fond u Savezni kreditni fond, imala bi pravo na fceskamatni gradbeni zajam.
Time b; se počeo u saveznoni kredit. fondu sakupljati ogroman sokolski novac za daljnje sokolske potrebe. Osim 1700 novih, ispočetka još malih gradbenih fondova, našla hi sc u kre-
boljih, koje su do sada održane. Od-mah za ovom školom održan je i tečaj plivanja za članice, koji je posetilo 37 sestara iz 24 župe, i na koncu, ovaj niz tečajeva i škola bio je zaključen s 14-dnevnim tečajem članica za laku atletiku, koji je polazilo 27 slušateljica.
Sokolski kroj i nemački lumeri
U nemačkim stručnim iistovima nakon turnerskog sleta i kongresa u Štutgartu iskrslo je pitanje jedinstve-nog svečanog kroja za sve kategorije turnerskih pripadnika. Pri ovome po-svuda se naglasu j e j edinstvenost nastupa Sokola i njihovih omladinskih odeljenja u jedinstvenim svečanim krojevima, što da nije samo znak discipline več takoder i da uzbuduje udiv-Ijenjc radi slikovitosti ovih krojeva. Radi toga preporučaju kritičari i tur-nerima da u buduče uvedu za celu organizacijo jedinstvene krojeve, pa čak izražavaju i želju, da bi trebalo da se i surka nosi onako obešena preko ramena kao što to nose Sokoli.
Češkoslovačko američko Sokolstvo n bro]kama
Nakon lepo uspelog II američkog-češkoslovačkog sleta u junu o. g., o kome smo več pisali, naše čitaoce za-stalno če zanimati i podaci o Savezu češkoslovačkog Sokolstva u Americi. U Američkoj obci Sokolskoj sada je udruženo ukupno 119 sokolskih društava, od kojih je 29 samo muških, 29 samo ženskih, a ostala su društva mešana. U ženskim društvima deluj u samo članice i ženska omladina, te sav rad vode ženske. Ipak u zadnje vreme opaža se na mestima gde postoje odvo-jena muška i ženska društva da se ova udružuju u zajednička. U 119 društava broji češko Sokolstvo u Severnoj Americi sada 5474 člana i 3676 članica ili ukupno 9150 članstva. Broj članstva je bio god. 1928 veči skoro za 2000, ali kriza poslednjeg vremena znatno je uplivala i na razvoj sokolske tamošnje organizacije, čijc su posledice bile pad broja članstva. AOS ima ukupno 8 žu-pa, koje imaju svoja sedišta u Nju-jorku, Klivlendu, Čikagu, Omahi. Kal-buelu, St. Paulu, Dallasu i San Frančišku. Najjača je čikaška župa, koja ima 30 društava sa 3993 pripadnika i koja tvori jezgru organizacije.
ditnom fondu i dosadašnja 282 gradbena fonda sa skoro 7 milijuna dinara! Ako bi Savez uneo u taj kreditni fond i sve druge svoje fondove, kako je to dobro primctic- neki brat, i ako bi beskamatno uložio u kreditni fond i svoju svakogodišnju pomoč za asana-ciju i za nove domove, to bi več u prvoj godini mogli dati društvima na raspolaganjc skoro 10 milijuna za ct-pis njihove zadužene glavnice. Osim toga, u taj kreditni fond spadali bi i svi banovinski doprinosi društvima, koji bi se putem uprave kreditnog fonda pravedno podelili na gradbene fondove društava iz dotične banovine.
Kreditni fond koristio bi društvima time, da bi im: 1) ukamačivao novac njihovih gradbenih fondova i 2) da bi im omogučio asanaciju pomoču edgovarajučih beskamatnih zajniova. Za davanje kamata po 4% kreditni fond dobivao bi pokriče iz obavezne prvodecembarske proslave. Ako kreditni fond pozajmi društvima na 10 go-dina l!* milijuna beskamatno, to tr;> ba za kamate tog novca iz gradbenih i saveznih fondova godišnje 485.947’— Din, a ako pak društveni gradbeni i savezni fondovi narastu na 15 milijuna — dakle, ako stupi u službu sanacije tih 15 milijuna za dobu od 10 godina — to trebamo poprečno godišnje Din 811.361 Din. Taj novac sku-pio bi se: 1-decembarskim proslavama i specijalnim dobrovoljnim prinosima. Pesto računamo samo sa 10 milijuna, to je ta osnova sasma realna,
U zadnjem svojem članku ja sam visinu duga, kojinr su danas zaduže-ni sokolski domovi, uzeo krivo, a pošto su se u tom članku podvukle i ne-koje štamparske greške, ja ču ponovo i točnije da prikažem naš sadašnji dug. Prema iskazu samih društava, ona su zadužena na domovima po stanju krajem 1932 za Din 23,773.598'—. Pošto u tom broju stoji samo zadužena glavnica, to treba — da nademo čita-vi dug — k tome pribrojiti još i kamate plus kamatne kamate. Recimo da jc od navedene glavnice 1,773.598 beska-matnog zajma članova, i t. tl., a 22 milijuna da moraju biti od sada proseeno u još 10 godišnjoj amortizaciji sa poprečno 8% is pripisom kamata na 6 meseci, to bi po tome dobili, da naš dug pretstavlja danas Din 48,204.709 -|-Din 1,773.598, ukupno Din 49,978.307; od toga Din 23,773.589 glavnice i Din 26,204,709 kamata. Zato moramo plačati svake godine kroz H) godina van-sokolskom novčanom trgu na račun duga skoro 5 milijuna dinara! Ako nam uspe za prvu pomoč da damo 10 milijuna beskamatnog zajma mi smo našim domovima pomcgli u novcu za Din 11,911.231, a tu smo pomoč posti-gli s čistim prihodom od 10 prvode-cembarskih jiroslava u iznosu od Din 4,859.474'—, a koje smo opet vratih Sokolstvu, pripo jivši ih društvenim gradbenim fondovima. Pa ni korist ovde ne bi bila samo novčana, več i moralna. Osobito bi se time lepo po-
pravilo ekonomsko stanje, jer bi mnoga društva, umesto za 15, izašla iz duga več za 5 godina!
A režijski troškovi tog posla? Ko-motno bi ih mogao obavljati Savez u vlastitoj režiji!
Opisani oblik i način sanacije imao bi i tu dobru stranu, da bi poslo-vao s najviše 2200 ulagača i 400 zaj-moprimaca, a ne sa 260.000 pripadnika, kako to predvida br. Živkovič, a osim toga i to što bi bio pripojen ostalom sokolskom aparatu i vodstvu.
Ako je to dobro i dovoljno, izvedimo celu našu sanacij u putem kreditnog fonda; ako je pak to premalo, pripojimo tome još i Štednu zadrugu, koja bi sakupljala neobaveznu uštedu Sokolstva. Pri tome treba da znamo, da je za svaku takvu akciju potrebno osim mnogo novca i mnogo istinske, prave sokolske svesti, pa bi baš »Sokolska svest« bio, možda, najzgodniji naziv našeg Kreditnog fonda.
Jože Kregar — Ježica.
/AVE
YS sednlca Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana dne 21 septembra 1935 u Eeogradu
Pre prelaza na dnevni red brat Gangl seča se žrtava velike avijonske nesreče kod Ljubljane, a kojom je pri-godom postradalo životom i trojica naše brače, i to: Ivan Žuraj, Anton Lu-šin i Vladimir Boris Štrckelj. Sva trojica bili su uzorni Sokoli i oduševljeni nacionalni radnici, pa se njihov rani gubitak iz sokolskih redova teško oSe-ča. Spomenu ove brače kliče: Slava!
Sva prisutna brača ustaju i priklju-čuju sc pokliku pretsedavajučega s trokratnim: Slava!
Brat Gangl zatim izveštava, da jc po odobrenju poslednje sednicc izvrš-nog odbora prisustvovao svečanostima u Ptuju i Ljubljani, gde je ujedno u ime celokupnog Sokolstva održao govore, kojirna jc odao počast borcima za slobodu našeg naroda.
Br. Gangl zatim potseča, da je na 111 sodnici izvršnofi odbora Saveza, koja je održana 13 juna o. g., bio donosen principijelni zaključak da sc ovc jeseni održi jedan širi zbor sokolskih radnika, na kome bi učestvovali članovi izvršnog odbora Saveza, načelni-štvo Saveza, starešine svih sokolskih župa. te načelnici i načelnice svih župa. Ovaj zbor imao bi da reši neka važna pitanja u našem Sokolstvu, a ujedno da tačno odredi odnose jedni'h organa prema drugima. Mišljenja je, da sc ол'о sokolsko zborovanje održi u danima 20 do 22 oktobra o. g.
Nakon provedenc debate v kojoj su ueestvovala sva prisutna brača re-šava se da se ovo .jesenjc sokolsko zborovanje održi sledečim redom: dne 19 oktobra da se održi sednica izvršnog odbora Saveza, koja ima da spremi sav materijal potrebn za zborovnjc; 20 oktobra da sc održi sedniea načelni-štva Saveza sa svima župskim načel-nicima i načelnicama, a 21 oktobra da se održi zbor župskih starešina, na kome če učestvovati izvršni odbor Saveza, načelništvo Saveza i svi načelnici i načelnice sokolskih župa. U koiiko zbor ne bi toga dana dovršio svoja večanja, to bi se ista nastavila i idučeg dana, 22 oktobra.
K.ao direktiva za ovo sokolsko zborovanje odreduje se, da se ima ras-praviti: 1) odnos upravnih organa prema prednjačkim zborovima, te odnos prosvetnih odbora prema tehničkitn organima. 2) Svi referenti izvršnog odbora Saveza imadu da spreme kratke referate o radu svoga otseka. 3) Starešine župa imadu da podnesu pismeno kratke, ali iscrpivc izveštaje o stanju i potrebama u svojim župama. 4) Organizacija pokrajinskih sletova u Sarajevu i Zagrebu. 5) Pretpripravni ra-dovi za П svesokolski slet u Beogradu.
6)	Organizacija Saveza i sprovadanje upravnog poslovanja po svima sokolskim jedinicama.
U otsutnosti načelnika brata Miroslava Ambrožiča, brat Gangl podno-si referat načelništva Saveza. U prvom redu brat načelnik daje pismeno iser-pan izveštaj o XV nemačkom slctu u Štutgartu, koji je bio održavan od 21 do 30 jula o. g. K.ako je sam izveštaj zanimljiv i u mnogočemu poučan. to se odlučuje da se taj izveštaj ima umno-žiti i razaslati svima članovima uprave Saveza te svima župskim načelnicima.
U nastavku izveštaja iznosi brat Gangl, da če se sednica načelništva Saveza održati 30 o. m., nadalje, da če se 1 oktobra održati u Ljubljani sednica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva, na kojoj čc se provesti izbor načelnika Saveza slovenskog Sokolstva.
Na sednici pak načelništva Saveza S K.,] ima da se pretrese i danesc defi-nitivan zaključak o načrtu naše savez-nc prednjačke škole. Nakon pomnog proučavanja, načelništvo našeg Saveza došlo je do uvercnja, da sc u buduče savezne prednjačke škole ne mogli odr-žavati na način kako je to bilo do sada. U prvom ix;du polaznici imadu da budu opskrbljeni u internatu, a što je potrebno i zbog rada i zbog održan j a discipline. Tečajevi savezni bili bi 6-ne-deljni, a osim ovih održali bi sc i spe-eijalni tečajevi za svaku granu, i to u kračim rokovima. Nadalje, ova sednica doneče i definitivno rešenjc o pitanju saveznih župskih prednjaka, a komično uzeče se u pretres i povesti razgovori
o	našem budučem II svesokolskom sie-tn u Beogradu. U tu svrhu načelništvo
Saveza, odnosno savezni tehnični odbor, več se nalazi u kontaktu sa savez-nim gradcvinskim otsekom i pretresaju se prva i glavna pitanja o mestu i veličini budučeg sletišta.
Ovaj izveštaj načelništva Saveza prima se do znanja.
Ekonom brat Branko Živkovič iznosi zatim, da se nakon prošle sednice odmah pokrenulo pitanje o izmeni pr-vobitnog pravilnika pravdanja utroška državne pomoči kako ga je izradilo Mi-nistarstvo fizičkog vaspitanja naroda. Ministar za fizičko vaspitanje naroda, povodom našeg prošlog zakliučka, od-redio je naročitu komisiju, zatraživ da i mi sa svoje strane odredimo lica, koja če provesti izmenu misli, a temeljem kojih da sc izradi novi pravilnik. S naše strane u toj anketi učestvovali su zamenik starešine br. Paunkovič, tajnik br. Brozovič, ekonom br. Živkovič i pretsednik organizaciono-pravnog otseka br. dr. Pavlas. Nakon svestranog pretresa izraden je jedan načrt novog pravilnika, koji jc Ministar usvojio, pa jo svojim raspisom od 21 septembra
1933	g. br. 3361 doneo novi pravilnik, koji može zadovoljiti upravu Saveza.
Izveštaj prima so do znanja.
O	pravilniku glede gradnje domova podnosi detaljan referat brat Mo-mir Korunovie, a u kome iznosi, da je u Služb, novinama Kraljevine Jugoslavije od 22 septembra izašla uredba
o	podizanju domova i drugih objekata uuruženja i ustanova, koje spadaju u nadležnost Ministarstva za fizičko vas-pitanje naroda. Ova uredba, u koliko se odnosi na sok. domove, u prvom redu donošena je bez prethodnog sporazumevanja s upravam Saveza, koja je ipak u prvom redu zvana da o ovako važnoj uredbi dade svoje i mišljenje pre nego se ona objavi. Iznosi član po član ove uredbe i podvrgava ih stručnoj kritiei, dokazujuči njihove nedostatki; g,ledom na potrebo Sokolstva. Mišljenja jc, da uredba, ovakva kakva je, ne samo da ne može zadovoljiti Sokolstvo, več dapače da ona može biti i štetna po sokolske interese, zato konkretno pred-laže da se poduzmu shodni korači, da se ova uredba naknadno nadopuni i saobrazi sokolskim potrebama.
Brat dr. Ignjat Pavlas konstatujc, da je Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda pri donošenju ovc ^uredbe potpuno mimoišlo Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, te je bez ikakovc veze s organizacijom Sokola Kraljevine Jugoslavije učinilo u uredbi raspolo-ženja o podizanju sokolskih domova. On je mišljenja da se uprava Saveza ne može saglasiti s mimoilaženjem celokupne sokolske organizacijo. Uslcd ovc uredbo nastupiče velike zabune u sokolskim redovima kod pojedinih sokolskih jedinica, jer če se, ako želo po-dizati domove, morati ravnati po nare-denjima sadržanim u uredbi Administrativni put pri izgradnji domova, od-reden u uredbi, protivi se tačei a) § 4 Pravilnika gradcvinsko-umetničKog otseka, koji odreduje, da ovaj otsek po-tvrdujc načrte za izgradnju sokolskih domova, a uz obavezu društava, da su dužna putem uprava župa podneti načrte otseku na odobrcnje. Kako su u toku mnogo izgradnje sokolskih domova, to je neophodno potrebno, u interesu čuvanja i održavanja sokolske organizacije, da se pre, nego sc učine drugi korači, uputi hitan raspis svima župama prema kome sc sokolska društva i sokolske čete upučuju da sve svoje načrte upute u smislu napred navedenih naredenja saveznoj upravi na prethodno odobren je. Гек kada se ovo prethodno odobrenje od strane uprave Saveza dobije, mogu pojedina društva redovnim administrativnim putem postupiti u smislu uredbe. Ovo je bezuslovno potrebno s obzirom na so-kolsku organizacijo, jer je sokolska organizacija kao takva prvenstveno pozvana da rešava pitanja sokolskih domova, jer ona najbolje pozna potrebe sokolskih društava i četa.
Brat Brozovič upozoruje naročito na tačku 11 Pravilnika, a koja je tačka svojom sadržinom takvo naravi, da bi sc u krajevima gde ima još i danas otvorenih protivnika Sokolstva, mogla izigrati sva nastojanja sokol, ilrušta-va da dodu do svojih domova ili opet da protivnici Sokolstva sa sokolskim sredstvima dodu do potrebnih prosto-rija.
Nakon provedenc debate donasa se zaključak, da brat Momir Korunu vič detaljno izradi sve opasko za na
pravilnik, pa da se sve te opaske ras-prave na narednoj sednici, a onda da se upute Ministarstvu za fizičko vaspi-tanje naroda sa traženjem da prema njima donese novi nadopunjeni pravilnik. Podjedno da se u drugom delu akta, kojim ec se taj naš načrt pravilnika sprovesti Ministarstvu, otvoreno reče, da ako Ministarstvo ne prihvati naš načrt pravilnika, da u tome gledamo da je došlo do otvorenih opreka iz-rnedu Ministarstva za fizičko vaspita-njc naroda i uprave Saveza, i to na principijelnom pitanju, pa da može iz svega ovoga da bude samo jedan izlaz: da povučemo konsekvence.
Prctsednik prosvetnog odbora br. dr. Belajčič podnosi iserpiv izvestaj o radu prosvetnog odbora Saveza. U prvem redu izveštava o odrzanoj prosvetno j školi, a koji če izvestaj izači i u »Sokolskoj prosveti«. Pošto je izvršni odbor Saveza odobrio posebna virma-nisanja u partijama budžeta prosvet-noga odbora, to sada nema zapreke da se dadu potpore br. župarna za ođrža-njo prosvetnih točajeva. Konsekventno ranijim razgovorima i zaključcima, prosvetni odbor Saveza razraduje sada os-novu glede lista »Sokolska prosveta«, koji počam od nove godine neče izlaziti kao prilog »Sokolskog glasnika«, več kao samostalan organ poput ostalih h-stova, i to u Novom Sadu. Polanko govori o komercijalnoj osnovici na ko-ioj ima da se obezbedi nesmetano iz-laženje lista i iznosi konkretne predloge glede njegove obavezatne pretpla-te. Zasebna pretplata iznosila bi godiš-nje Din 20’—. Dalje izveštava, da je br. inž. Kosta Petrovič, starešina Sokolskog društva u Subotici, napisao delo: Podizanje gradevina za telesno vežba-nje. Savezni prosvetni odbor mišljenja je da bi ova knjiga bila od velike koristi za Sokolstvo, školu, vojsku i škol-ske organizacije uopšte i da izdavanje ovc knjige Sokolstvo treba da pomole _ Gledom na ovo zaključuje se, da po ovom predlogu dade svoje mišljenje tehnieki i građevinski otsek Saveza, a onda da se donese definitivni zaključak.
Br. dr. Belajčič iznosi nadalje, da ie br. Svetolik Paščan, dosadanji izve-;tilac za glazbu u saveznom prosvetnem odboru, podneo ostavku na ovo svoje mesto, jer je postao direktor kan-celarije Udruženja jugoslovenskih mu-zičkih autora a što jc inkopatibilno s njegovim dosadanjim položajem kao izvestioca u saveznom prosvetnem odboru. Njegova se ostavka stoga uvažu-ie, a za izvestioca glazbenog u SPO kooptira se br. Ivan Skreblin iz Novog Sada. — Prima se na znanje.
Kako se na ovogodišnjem pokra-jinskom sletu u Ljubljani niie mogao održati festival pevaekih sokolskih dru-štava, to pretsednik bi. dr. Belajčič predlaže da se donese principijelan zaključak, da se ovaj festival održi na jednom od dogodišnjih pokrajinskih sletova. — Prima se.
Udruženje jugoslovenskih muzi-čkih autora dostavilo je Savezu svoju ponudu glede regulisanja obavez'a prema kompozitorima, a koja je prema zakonu o zaštiti autorskih prava obavez-na za svakoga. Udruženje traži za sva-ko sokolsko društvo godišnji pau.šal od Din 30’—, i to za sva izvodenja autora i društava, koja ovo udružen je do sada zastupa ili če u buvlučc zastupati. Sokolske čete bile bi oslobodene od pla-čanja honorara. Savezni prosvetni odbor mišljenja je da se ova ponuda prihvati, pa predlaže da se dotično udruženje veže na rok od 5 godina. Nadalje, da se spisak kompozitora i autora udruženih u ovom udruženju umnoži i dostavi svima sokolskim društvima,.
kako bi bili upučeni, koje kompozicije mogu nesmeteno svirati. — Prima se.
Brat dr. Pavlas u vezi s akcijom oko izmene zakona o osnutku Sokola Kraljevine Jugoslavije predlaže, da potstarešine podu do Ministra za fizičko vaspitanje naroda i da se obaveste, u kojem se stadiju naiazi donošenjc novog zakona, kako bi se to moglo refe-risati na pretstoječem sokolskom zborovanju. — Prima se.
Za gospodarski otsek Saveza podnaša izvestaj brat Branko Živkovič, pa se temeljem njegovog referata donose odnosni zaključek
Na izvestaj ozlednoga fonda reša-va se po predlogu brata dr. Dragica: br. B. Matkoviču iz Sok. dr. Perasia u smislu pravilnika priznaje se invalidnina od 20% i daje mu se potpora od Din 2.000'—; s. Olgi Šildovskaja Din 1.200'—Jurju Filipi Din 200'—; Andri-ji Mikcu Din 300'—; Vinku Minti Din 420’—; Francu Šrgi Din 300'—;_ Aliji Obradoviču Din 170’—; Ivanu Žuvelu Din 200'—; Dimitriji Todoroviču Din 200'—; Slavku Pantliku Din 100—; Josipu Jurdinu Din 80’—.
Zatim tajnik brat Brozovič podnosi iserpiv izvestaj o prilikama u po-jedinim sok. župama, a naročilo u Sok. župi Banja Luka i Tuzla, gde je po mandatu dobivenom od Saveza brat Stevo Žakula pregledao poslovanje, ls-crpiv izvestaj brata Zakule prima sc Jo znanja.
Po referatu br. tajnika prima se predlog da se u Sokolstvu uredi organizacija fotografske službe, pa se pore-rava njemu da u zajednici sa g. Safran-skijem, rukovaocem fotografskog ode-ljcnja histološkog instituta, razradi či-
tavu osnovu za sprovedenje ove organizacije.
Uvažuje se ostavka starešine Sok. župe Banja Luka brata dr. Steve Mo-ljeviča, a vodstvo starešinskih poslova u župi poverava se I zameniku starešine br. Lazaru Markoviču, koji ie i inače elan revizionog odbora Saveza.
Urednik »Sokolskog glasnika« brat Celar iznosi neke napomene u pogledu uređivanja »Sokolskog glasnika«, a s osobitim obzirom na okolnost da bi tre-balo u »Sokolskom glasniku« tretirati sva važna pitanja i na uvodnom mestu davati stalan ton i pravac izvesnoj sokolskoj politici. Navoji kako unutar samog izvršnog odbora Saveza postoji i naročiti odbor za kulturnu propagan-du pa bi taj odbor prvenstveno trebao da na uvodnom mestu saveznog organa autoritativno inaugurira ovu politiku i daje i pravac gledanja na sva sokolska i ostala pitanja koja su u vezi ili dodi-ruju naše Sokolstvo. Moli zato da se sastane taj odbor i da razradi kako če u svakom broju »Glasnika« izlaziti po jedan programatski članak, a radi teš-nje veze i saradnje baš kao urednik lista moli da on bude kooptiran u ovaj cdbor. — Prima se.
Konačno tajnik brat Brozovič re-feriše o poseti dr. Viema, tajnika Olim-pijskog odbora iz Berlina, koji se za svog boravka u Beogradu naročilo in-teresovao za Sokolstvo, i gledom na njegovu organizacija i gledom na njegov tehnički rad. Njemu su u tom pogledu dane sve upute, a prisustvovao je i jednom času u Sokolskom društvu Beograd 1, da se upozna s radona u so-kolani. O svemu cime je bio upoznat izrazio sc najlaskavije i izrekao svoje udivljenje sokolskoj organizaciji.
Is načelnišiva i tefjničlcog о&Влога Savesa SKJ
Iz sedmee savežiiop 10
održane dne 26 septembra 1933
Otvorivši sednicu, savezni načelnik br. Ambrožič pozdravio je nove članove saveznog T. O. br. Porentu i s. Možinovu sa željom da bi sve svoje sile posvetili sokolskom radu.
Br. načelnik izveštava zatim o pretpripremama i o sastavu osnove za održanje savezne^ prednjačke školc. U vezi toga zaključilo se je da se ova škola priredi na internatskoj osnovi.
U mesecu oktobru sazvaee sc u Beogradu sednica župskih načelnika i načelnica, istovremeno kada če se održati i sednica župskih starešina, a u svrhu budučeg što uspešnijeg sokolskog rada. Za subotu pak dne 30 o. m. sazvače se u Ljubljani sednica saveznog načelništva, na kojoj če se iz-neti više predloga saveznog tehničkog odbora, a medu kojima predlog za održanje tečaja za društvene, župske i savezne tečajeve i ispite. Prema torne predlogu, svaki ovaj tečaj imao bi da traje po 4 tedna. Za prijem u tečaj za savezne ispite zahtevače se da svaki reflektant položi župski ispit. Pre-trešče se nadalje načrt pravilnika za župske i društvene knjižnice dvaju ti-pova, zatim predlog glede oblika i ograničenja darova na takmičenjima, pravilnik o smučarskim prednjacima SKJ, predlog za održanje tečaja za učitelje i učiteljice u vreme ferija.
Proste vežbe za pokrajinske sleto-ve u Sarajevu i Zagrebu, koji če se održati naredne godine, objaviče se u
jednom od narednih brojeva lista »So-ko«.	•	.	,
Tečaj za vrhunske vežbaee trajace tri tedna i počeće 1 novembra o. g.
Uspesi ovogodišnjih međusletskih saveznih takmičenja rasposlače se svim župarna i svim društvima, koja su uce-stvovala u tim takmičenjima.
OBAVEŠTENJE u pogledu izlaženja »Sokolske prosvete« u 1934 god.
Od 1 januara 1934 izlaziče »Sok. prosveta« u Novom Sadu kao samostalan list.
»Sokolska prosveta« izlaziče jedan put mesečno na najmanje 32 strane i stajače 20 dinara.
Rešenjem Izvršnog odbora, »Sok. prosvetu« morače sva društva i čete obavezno držati, a osim toga morače je držati i neki sokolski funkcioneri, što če se saopštiti naknadno.
Radi lakše administracije, »Sokolska prosveta« če se slati na adresu društava, odnosno četa, stoga najlepše molimo da nam se odmah pošalje ta-čan popis društava (zasebno) i četa (zasebno) s tačnom oznakom poslednje pošte, gde je to potrebno.
Ostala obaveštenja, u vezi s pre-laskom »Sokolske prosvete« u Novi Sad, biče saopštena na adresu društava i četa, čim dobijemo spisak.
Zdravo!
Pretsednik: dr. Vladimir Belajčič, s. r.
Urednik':
Franjo Malin, s. r.
Jugoslovensko bugarsko zbliženje.
Izgleda da ipak nakon toliko godina dolazi do potpunog preobrata u odno-sima izmeclu Jugoslovena i Bugara, što treba osobito da pozdravi Sokolstvo. Nakon sporadičnih pokušaja na zbli-ženju u poslednje doba došlo je do brojnijih manifestacija težnja za zbli-ženjem. Medu prvima su naši lovci pa vode pravoslavne crkve posetili Bu-garsku. Sada se sprema poseta pret-stavnika bugarske autokefalne crkve, a pre nekoliko dana sastali su se u Beogradu naš Kralj i kralj Boris. U paviljonu Cvijete Zuzorič u Beogradu ovih dana je priredena umetniška izložba bugarskih slikara, a prošlih dana osnovano je u Beogradu i Jugoslovensko - bugarsko udruženje, kome je zadača da počne sa sistematskim ra-dom na zbliženju obiju bratskih naroda. Nas Sokole ove utcšljive pojave naročite raduju i želeli bi, da se bu-garski Junači približe Sokolstvu, što če im omogučiti i pristup u Savez Slovensko Sokolstvo.
50-godišnjica kraljevskog dvorca Peleš u Sinaji. Ovih dana u Rumuniji proslavljena jc 50-godišnjica kraljevskog dvorca Peleš u Sinaji. Ovaj divan dvorae podigao je u lepoj planinskoj pokrajini Karol I, prvi rumunški kralj, koji je ujedinio Rumune. Plan dvorca izradio je bečki arhitekt Doderer. Ovoj proslavi prisustvovali su i naš Kralj i Kraljica, a kojom je prilikom naš Kralj bio imenovan od rumunskog kralja Karola II za maršala rumunske vojske. U dvorcu Peleš održavane su baš ovih dana pored ove proslave još i važne političke i gospodarske konfe-rencije državnika Alale antante.
Medunarodni kongres advokatske unije u Dubrovniku. Dubrovnik, naš divni starodrevni grad, nije samo omiljeno stecište internacionalne publike, turista, te u svetu poznato klimatsko mesto i kupalište, več i mesto raznih važnih medunarodnih kongresa. Krajem proleča održan je tamo kongres Pen klubova, a 15 i 16 septembra o. g. sastao so u Dubrovniku i peti medunarodni kongres advokata, udruženih u Medunarodnoj advokatsko j uniji. Preko 200 delegata zastupalo jc 16 država. Kongres je otvorio pretsednik advokatskih komora Jugoslavije dr. Drag. Jankovič, a vodio ga je pretsed-
nik Unije g. de Braucv. U ime naše kr. vlade pozdravio je kongres i njegove učesnike ministar dr. Grga Andelino-vič. Za novog pretsednika Unije je do narednog kongresa izabran dr. Drag. Jovanovič, koji jc tom prilikom i odlikovan od pretsednika Francuske Republike ordenom Legije časti. Rad kongresa bio je veoma plodan.
Proslava 20-godišnjice bregalničke bitke u Štipu. Na dan 21 septembra održana je u Štipu svečana proslava velike bitke na Bregalnici, koja je ove krajeve otela nebratskoj navali i zadržala i'h u okrilju Srbije, a time i Jugoslavije. Proslavi prisustvovale su mase naroda bregalničke oblasti, nadalje četnici, Sokolstvo i mnoga druga narodna i kulturna udruženja. Nj. Vel. Kralj poslao je na ovu značajnu prosla-vu svog naročitog izaslanika generala g. Veljkoviča, dok je kraljevsku vladu zastupao ministar unutrašnjih dela g. Žika Lazič, a učestvovali su joj i ostali brojni odličnici. S ovom proslavom bila je spojena i proslava 10-godišnjice uspešnog rada Narodne samoodbrane, koja jc bila odlična pomoč žandarme-riji i pograničnim trupama u odbrani ovih krajeva pred upadima komita.
Poprsje kotorskog biskupa dra U celini ja za Kraljevski dvor u Beogradu. Nj. Vel. Kralj, u znak Svoje visoke pažnje prema našem narodnom bi-skupu dru Učeliniju, dostojnom na-slcdni.ai velikog Jugoslovena vladike Štrosmajera, blagoizvoleo je uputiti u Kotor kipara Roksamliča. koji če za Kraljevski dvor u Beogradu izraditi biskupovo poprsje. Ova osobita paz-nje N j. Vel. Kralja prema sedom bi-skupu odjekla je posvuda u narodu najlepše, a osobito na našem jugu medu biskupovom pastvom. Uz najtopli-je čestitke kličemo: Zdravo naš narodni biskupe-Sokole!
Otkriče spomenika Zmaju Jovanu Jovanoviču u Kamenici. Dne 17 o. m.
otkriven jc u Kamenici, u rodenom pesnikovem mestu, kod Novog Sada, na veoma svečan način spomenik Zmaju Jovanu Jovanoviču, jednom od naših i danas najpopularnijih pesnika-do-moljuba, naročito medu omladinom. Ovo otkriče izvršeno je povodom 100-godišnjice pesnikovog rodenja, koja se navršava u mesecu novembru o. g. — Svečanosti otkriča spomenika pored brojnih pretstavnika našeg javnog i kulturnog života učestvGvala su sva naša kulturna i nacionalna društva kao i Sokolstvo i velik broj tamošnjeg naroda.
tm i т
Žsipa Rjelovar
SOK. DRUŠTVO PREDAVAC
Desetgodišnjicu rođenja starešine Saveza SKJ Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra obavilo je naše društvo vrlo svečano. U predvečerje 6 septembra prisustvovalo je naše društvo s ostalim društvima bakljadi u Bjelova-ru, a na O septembra prisustvovali su članovi blagodarenju u Rovišču. Za vreme lampionade često i mnogo se klicalo Nj. Vel. Kralju i Kraljici, te svečaru Nj. Vis. Prestolonasledniku i
Kraljevini Jugoslaviji. Na završetku lampionade održao je govor brat pot-starešina Franjo Hegeduš, otsvirala je glazba himnu.
Na 8 septembra o. g. priredilo jc ovo društvo zabavno veče. koje je proteklo vrlo lepo. Svrlia tog zabavno« večera je bila da se i na ovaj način proslavi desetgodišnjica rođenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Pre početka proslave održao je govor pro-svetar brat Slavko Majcen. Na ovoj priredbi učestvovala jc mesna limena glazba, kao i članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva.
¥nliQ © nama se 11 Evropi vrlo malo
znalo pa I I© oMčno popreino0
Velika ličnost Vuka Stefanoviča Karadžiča i ogroman značaj njegovog rada mogu se najbolje oceniti po sil-nom utisku koji su i on lično i njegovo delo ostavili u celom kulturnom svetu u Evropi. Po tom utisku Vuk nije bio samo značajan reformator i veliki bo-rac za narodni jezik, narodno prošlost i narodnu umetnost. On jc isto tako vrlo mnogo učinio za svoj narod i svoju zemlju što je Evropi pretstavio svoj narod onim što je u njemu bilo najlepše. Vukovim neumornim naporom naš je narod izazvao divljenjc književne i kulturne Evrope. Do Vukove pojave o nama se vrlo malo znalo, a i to je bilo obično pogrešno. Sa Vukom prvi put, možda, u našoj istoriji iznosi se pred evropski učeni svet život i borba našega naroda, kao i njegove duhovne vrednosti koje su mu bilo glavno nadahnuče u borbi.
VUK I SLOVENI Vuk i Rusi
Po mišljenju Ljube Stojanoviča najbolju študiju o Vuku ostavio je poznati ruski slavista profesor Kula-kovski, koji, prišuei o Rankeovoj »Srp-skoj revoluciji«, tumači značaj Vukov za istorijsko požhavanje savremene Srbije, pa kaže kako se »Vukovi isto-rijski radovi mogu smatrati kao po-četak znanja u Evropi o srpskom na-
's »Politika« od i/ septembra 1933, br. 9103.
rodu. jer je do njega bilo vrlo malo spisa u kojima bi se govorilo o Srbiji i o srpskom narodu koji jc bio zabo-ravljen tokom stoleča. Njegov rad za-dobio je simpatije za novostvorenu Knjaževinu. I u tom pogledu on je, možda, učinio više nego ma koji drugi srpski pisac pre i posle njega«.
»Zasluge Vukove pred naukom, srpskom i slovenskom, sastoje se pre svega u tome — kaže profesor Golo-vingin u Ruskom enciklopediskom reč-niku,— govore o Vukovu značaju za Slovenstvo, — što j c on otkrio srpski narodni jezik i podigao ga na stepen književnog jezika; on je dao Srbima jednostavno pismo koje se lako nauči; upoznao jc naočnike i čitalačku publi-ku sa d dima srpske narodne' umetnosti i s novom srpskom narodnom istorijom i na taj način privukao j c simpatije cele Evrope za srpsku stvar; on je prvi dao potpunu sliku celoga svoga naroda u njegovim etnografskim granica-ma; prvi je dao narodu prevod Novoga Zaveta; on jc zaveštao slavistici osim svojin dela još i čitavo pokolenje učenika i sledbenika. On je bio prvi koji je upoznao slovenski svet i sa bugar-skim jezikom«.
Vuk i Čehoslovacl
Vukove veze s Cehoslovacima bile su vrlo tesne. Njegove zbirke naših narodnih umotvorina imale su velikog odjeka u češkoslovačkoj i nesumnjivo su uticalc da sc i kod Čehosiovaka po-jača interesovanje za sličan posao kod
njih samih. Isto tako postajala je živa prepiska između Vuka i Čehosiovaka
u pogledu staroslovenskog jezika i gramatike. Vuk je bio vredno odan Dobrovskom, čuvenom slovenskom filologu, koga Ljuba Stojanovič naziva patrijarhom slovenske filologije. S njim se Vuk sastao 1819 godine i govorio o staroslovenskom jeziku, ali se nije sla-gao u tom pitanju. U to vreme Kara-džič je mislio na stvaranje centralne slovenske akademije i navaljivao na Dobrovskog da se preseli u Beč i uzme katedru češkog jezika kojoj bi se posle dodao i staroslovenski.
Vuk je uticao i na Franju Čelakov-skog, koji počinje da sc bavi narodnim pesmama slovenskih naroda i objav-Ijujc zbirke pesama koje su onda postale slavne. S njim je Vuk stajao^ u prepisci i prijateljskim odnosima. Vuka je naročito mnogo predvodio Zig-frid Kaper, koji je bio jedan od naj-boljih poznavaiaca naših narodnih pesama i siužio kao posrednik između dva bratska naroda. Sa Hankom sc Vuk upoznao na prolazu kroz Prag, preko Dobrovskog, kao i sa Jungom i Čelakovskim. Hanka se mnogo bavio Vukovom zbirkom pesama i unco je mnoge srbizme u češki jezik.
Vukove narodne pesme prevodio jc i podržavao i sam Hanka koji se pod uticajem tih pesama vrlo mnogo interesovao za Srbe. Poznati su isto tako uspeli prevodi naših narodnih pesama od Vincenca Furha. kao i pozna-tog revolucionara J. V. Friča i Jožefa Čejkc, koji jc mnogo pisao o Srbima i bio u doba romantičarstva glavni posrednik između Južnih Slovena i Čehosiovaka. Osim toga prevodih su i inte-resovali se našim narodnim p c šmarna i Gustav II. Pflcger Moravski, poznati
političar iz onoga doba Emanuel To-ner, Jožef Poleček i drugi. Jugosloven-ske motive iz narodne poezije obradi-vali su češkoslovački slikar i Jaroslav Čermak i Vaclav Janša.
Vukove zbirke pesama i njegov lični dodir imali su velikog upliva na razvoj češkoslovačke romantike i na odnose izmedu Čehosiovaka i Jugoslovena. Kroz čitav prošli vek kod Čehosiovaka vladalo je o Jugoslovenima mišljenje koje se stvorilo na osnovu junackih pesama, što ih je Vuk sabrao.
Vuk i Poljaci
Naše narodne pesme, kao i Vuk lično, dali su veliki potstrek poljskom romantizmu. Godine 1819 na svome putu kroz Rusiju zadržao se Vuk u Varšavi, gde sc sastao sa nekim pret-stavnicima mlade poljske književne struje, koja je onda bila u začetku.
Pesnik V. S. Majevski napisao je u časopisu »Naučni spomenik« 1819 g. članak o delima Vuka Karadžiča i na-vco da se s Vukom upoznao u Varšavi. Vuk je obavestio svoga poljskog prijatelja o kulturnim prilikama kod Srba i o teškočama s kojima moraju da se bore. Majevski je želeo da nauči srpski jezik i za 20 časova naučio je toliko srpski da je pomoču rečnika koji mu je Vuk dao mogao citati srpske knjige. On je u »Naučnom spomeniku« otštampao četiri narodne pesme iz Vukove zbirke i dodao tumačenje srp-skih izraza.
Verovatno je da se Vuk ovom prilikom upoznao i sa glavnim poborni-kom poljskog romantizma, Kazimirom Brodjinskim, po čijem mišljenju Srbi od svih Slovena imaju najviše pesnič-kog duha. Na taj način stvorilo se uve-
renje kod ovdašnjih Poljaka da su Srbi narod pesnika.
Tačna obaveštenja o srpskoj na-rodnoj poeziji Poljaci su dobili od.Vuka. Godine 1826 objavio je Brodjinski 10 prevoda iz Vukove zbirke. Ali naj-veči je broj srpskih pesama izašao 1830 godine u prevodu u zborniku »Almanah za lepi pol«. U kupno su poznata 42 Brodjinskova prevoda iz Vukove zbirke.
Ali Brodjinski nije bio ni jedini ni prvi. Več 1820 godine »Spomenik varšavski« doneo je prevod naše pesme iz Vukove zbirke. Ovaj prevod verovatno potice iz pera pionira poljskog romantizma Kristina Laha Širme.
Poznati lavovski slovenofil Bjclov-ski prcvco jc 1830 godine nekoliko pesama iz Vukove zbirke, a isto tako prevodio je i Lucian Semijenski, K. Gašin-ski i Vaclav Galski. Može sc slobodno reči da u to doba poljskog romantizma nije bilo značajtiijeg poljskog književnika koji se nije bavio prevodenjem naših narodnih pesama.
Vuk i Lužički Srbi
Veliki upliv izvršio je Vuk Kara-clžič i na lužičko-srpske pesnike iz vremena narodnog preporodaja i romantizma. Vuk s njima nije dolazio u ličan dodir, ali su oni preko Sime Milutinoviča Sarajlije, Smolera Topoloviča i nekih Čehosiovaka iz Praga upoznali se sa Vukovim zbirkama i stalno ih prevodih. Medu njima najviše se odlikuje lužičko-srpski narodni pesnik Zejicr, koji je podesetih godina vladao u književnosti i koji je bio pod velikim uplivom naše narodne poezije. Prevodi naših narodnih pesama izla-zili su u lužičko-srpskim književnim časopisima »Lužičan« i »Lužica«.
KOSIJA - FONSIER 9 DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGUKANJE 9 BEOGRAD
SOK. ČETA NOVI GRADAC
Dne 17 septembra održala je ovo-fiiesna Sokolska četa svoj godišnji javni čas. Aktivno su učestvovale na jav-nom nastupu bratske čete: Detkovac, Dijelka, Stara i Nova Gradina, dok je četa Lukač bila gost. Program, koji je započco u. 4 sata, bio je sledeči: 1) .Muska deea (18 N. Gradac) proste čupskc vežbe. 2) Muška deea (14 Dijelka) ljubi j. proste vežbe, 3) Ženska deea (Iti N. Gradac) ljublj. proste vežbe. 4) Ženska i muška deea (18 Dije-ка) komb. proste vežbe sa zastavicama. 5) Muski naraštaj (9 N. Gradac) proste vežbe. 6) Ženski naraštaj (6 N: Gradac) ljublj. proste vežbe. 7) Ženske članice (4 N. Gradac) proste vežbe. 8) Muško članstvo sviju zastu-!Tan!” četa (20) proste župske vežbe. Javni čas završen je sviranjem državne himne. Gostiju je — radi sum-njivog vremena — bilo razmerno malo, dok je vežbača bilo vrlo lep broj --- pa je moralni uspeh bio odličan, dok je materijalni ispao ispod proseč-nosti.
Žapa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽALEC
Pri našem Sokolskem društvu se je ustanovilo na pobudo brata Vilka Kukcca društvo Sokolski dom, ki si je nadelo nalogo, da ob vsaki priliki zbira prispevke v ta fond. Pri tem se ie posebno odlikoval rajni br. dr. Rihard Bergman, ki je tudi iz lastnih sredstev mnogo žrtvoval za uresniče-nje te^ ideje. Po dolgem prizadevanju ■sc je šc-Ie letos posrečil starosti bratu , .VpJoa Vilku nakup primernega zemljišča. ^ Vse članstvo ta prvi korak z navdušenjem pozdravlja. Za kritje stroškov priredi društvo dne 1. oktobra t. 1. ob 14. uri svoj javni nastop, po tem pa bogato tombolo. Lepi dobitki so razstavljeni pri br. Pilihu in v skladišču br. Strahovnika. Upamo na veliko udeležbo vseh bratskih sosednih društev.
Žvtftat CeiMfe
ŽUPSKI TEČAJ ZA VODE SOK.
ČETA
Župski otsek za sokolske čete re što jc^ da održi tečaj za vode sokolskih četa i to od 1 novembra do 1 decembra o. g. Na tečaj je obavezna svaka sokolska četa da pošalje po 2 člana, inače če se brisati. Četa ima preko 60, pa če i broj tečajaca biti preko 120. Tečaj je obavezan i besplatan za sve sokolske čete.	Š.	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR Odlazak starešine brata Marčiča
Na vest da nam je premešten brat Bruno Marčič u istom svojstvu kao direktor realne gimnazije u Mostar ražalostilo se svačije sokolsko srce. Jer vrlo dobro znamo koliko je on kroz ovo pet godina uložio napora i sokolske Jjubavi da nam Sokolstvo u kotoru i u celo j Boci napreduje. Uspj si njegova rada su i seoske sokolske
Jesam li posla© prelplalu <*> za sokolske Oslove z
čete, koje su se tako lepo razvile. Raz-vijenom sokolskom svešču pravog Sokola ulevao je ljubav za rad i ostaloj svojoj brači, pa se sokolska irisao snažno razvijala i hvatala dubok koren u narodu. Bio je primer rada i požr-tvovnosti. Eto, zato nam ga je teško pregoreti, zato smo se ražaiostili rad: njegova odlaska. Ali je tako moralo da bude i mi smo se s njim bratski ra-stali jedne večeri, gde su se našli m okupu svi njegovi saradnici. Bilo je toplih želja kakovih samo može poželeti iskreno, bratsko srce. — Brači ti Mostam čestitamo!
Osma sokolska četa
U nedelj u 10 septembra osnovana je osma sokolska četa društva Kotor n selu Prijevoru. Več iz rana jutra se Ijani sela Prijevor, Svinišče i Seoca okupljali su se na mestu Topliš. U 8 sati stigao je iz Kotora brat Ivanko Bendiš, pa pošto se zbor konstituisao govorio im je o važnosti Sokolstva na selu i pročitao pravila. Izabrala se uprava sa starešinom Blažom Kovačičem, zamenikom Ivom Vasovičem, tajnikom Božom Ljubanovičem, pro-svetarom Lazom Radenovičem, blagajnikom Markom Vasovičem, načelnikom Jovom Zecom, dok su revizor!: Andrija Pustahija i Sreten Ljuoanovie. Sva ova braća imaju volje i ljubavi za sokolski rad, pa se nadamo da če i ova četa kao i ostale do sada osvctlati lice Sokolskog društva Kotor.
Župa Kragujevac
SOKOLSKA ČETA LOMNICA
10 o. m. u selu Lomnici izvršeno je osvečenje sokolske zastave. Ova svečanost prva je svoje vrste u ovom kraju. To je izazvalo veliko intereso-vanje na samo u Lomnici nego i kod naroda iz okolnih sela. U školskom dvorištu oko 10 časova bilo je več po-strojeno članstvo sokolskih četa Lomnice, Kupci i Donji Stepoš sa svojim neosvečenim zastavama i seljaci. Ne-što pre 11 časova stiglo je članstvo i starešinstvo matičnog društva Kruše-vac s društvenom zastavom i odmah se postavilo do seoskih Sokola. Tu je bio več darodavae — kum zastave br. Vlastimir Budimovič, upravnik Državne štamparije u Beogradu uz pretstav-nika vlasti i raznih društava.
U 11 časova sveštenici br. Radič Josič iz Kruševca i Dragomir Niketič, mesni paroh, obavili su obred osveče-nja zastave. Po svršetku bogosluže-nja br. Dragomir Niketič, zamenik starešine mesne čete, održao je uzbudljiv govor o značaju zastave po selo Lom-nicu i svu njemu omladinu, naše Sokolstvo i sav narod. Zatim je daroda-vac — kum zastave br. Vlastimir Bu-dimovie. predao zastavil starešini matično« društva Krušcvac br. Stevi Nikolajeviču, a -ovaj uz kratki govor predao je zastavu zameniku starešine mesne čete br. D. Niketiču, koji je oredaje, uz nekoliko prigodnih reči br. Vučičeviču. Primajuči zastavu za-stavnik br. Vučičevič položio je zakle-tvu.
U podne je bila priredena zakuska na kojoj je palo nekoliko zdravica. —
Po podne je održan javan čas uz učešče Sokola iz Lomnice i matičnog društva Krušcvac pod vodstvom svojih načelnika br. Dorda Manojloviea,
Zarija Popoviča i sestre Darinke Pe-jovič. Vežbe su izvedene ovim redom: Vežbe ženske dece s venčičima; vežbe muške dece; odbojka; proste vežbe —• muška deea; proste vežbe — članovi i vežbe s palicama -— muški naraštaj.
Posle vežbe nastalo je narodno veselje.
Ž.upa Crablfana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUB-LJANA-ŠIŠKA
V dneh 8. in 9. septembra je šišenski Sokol imel dve lepi prireditvi, ki sta dosegli popoln uspe'h.
Prvi dan, to je 8. septembra se je vršil zvečer ob 20. uri javen telovadni nastop. To prireditev je poseti-lo prav lepo število domačinov in veliko gostov iz Ljubljane, med njimi podstarosta Saveza br. E. Gangd, podžupan prof. Jarc, podnačelnika Saveza br. Jeras, zastopnik Sokolske župe br. Flegar, zastopniki tiska in predstavniki bratskih društev in korporacij.
O	tem nastopu oziroma akademiji smo že poročali v prejšnji številki Sokolskega glasnika.
Drugi dan, to je 9. septembra, pa sc je v veliki dvorani sokolskega doma vršil prosvetni večer. Ta večer je bil posvečen rojstnemu dnevu starosti Saveza SKJ, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru.
Večer je otvoril s pozdravnim in slavnostnim nagovorom br. starosta. V kratkih a jedrnatih besedah je obrazložil pomen te proslave, nakar so člani narodnega gledališča iz Maribora uprizorili Raynalovo vojno dramo »Grob neznanega vojaka«. Drama je posvečena vsem onim tisočem in tisočem, ki so prelili svojo kri za domovino. Lepa igra članov mariborskega Narodnega gledališča je zadivila vse. Igro je odlično režiral in scenično opremil šef-režiser Kovič Jože.
Dvorana sokolskega doma je bila ta večer zopet polna. Vsi so odhajali z zadovoljstvom in z željo, da se zopet in kmalu priredi tako lep večer, kot je bil ta. Zadovoljen pa je la'hko tudi šišenski Sokol, ki je dosegel po-polen uspeh v vseh ozirih.
Župa МагЊог
ZLET PREKMURSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
V nedeljo, dne 17. septembra se je vršil v Murski Soboti zlet prekmurskega sokolskega okrožja. Že na vse
• zgodaj so zaživele soboške ulice, ki so se tudi takrat, kakor vedno, če so v mesto prihitele sokolske trume, ode-' le v zastave. Z vozovi, na kolesih in peš so prihiteli že v dopoldanskih urah naši četaši iz bližnje in daljne okolice. Četaši iz Strukovec so prišli tudi s svojo godbo.
Po prihodu ljutomerske mestne godbe so se začele na letnem telovadišču pri Sokolskem domu skušnje za popoldanski nastop. V popoldanskih urah pa se je formirala izpred Sokolskega doma veličastna povorka. Na čelu sprevoda so bili prapori matičnega društva ter res okusno izdelani prapor moščanske in brezovske čete. Za prapori je šlo 24 članov v kroju, nato 40 četašev, 18 članic, 20 gojenk, 48 m. dece, 40 ž. dece in četa vojakov. Sprevod je krenil po soboških ulicah, povsod burno pozdravljen od
mnogobrojnega občinstva, ki je dela-
lo	ob cestah špalir. Po stiku povorke na telovadišču je zbranim izpregovo-ril br. starosta Pertot. Njegove globoko občutene besede, prežete ljubezni do domovine, so zapustile pri vseh najgloblji vtis. Pravtako je bil jedrnat govor br. prasvetarja Velnarja, ki se je v svojem govoru spomnil tudi septembrskih žrtev.
Po končanih izvajanjih obeh govornikov se je začela javna telovadba. Prvi so nastopili naši najmlajši in to 18 dečkov in 18 deklic. Ljubke vaje so izvajali v splošno zadovoljnost občinstva, ki se ni moglo nagledati njih strumen nastop. Seveda so bili deležni velikega odobravanja. Sledile so nato vaje starejše moške in ženske dece. (20 dečkov, 20 deklic.) Bila je to ena naj lepših točk sporeda. Kombinirane vaje, ki so težke, so že same ob sebi efektne. Tudi nastop gojenk je bil lep (12) niso pa mogle doseči onega efekta kakor prejšnji oddelek. Njim je sledil nastop moškega naraščaja. Le osem fantov je bilo in to da misliti. Društvo kakor je M. Sobota bi moralo imeti vse večje število. Zanje ne tiče vzroki temu v društvu. A kljub malemu številu so se postavili in rešili so svojo točko v splošno zadovoljstvo. Burno pozdravljeni so na to prikorakali vojaki pod vodstvom br. podporočnika Lepenca. —■ Njih nastop je bila živa manifestacija naši vojski. Izvajali so vaje s puškami z vzorno strumnostjo. Uspeh, ki so ga dosegli je bil popolen in zaslužen. Njim je sledilo 16 članic. Vaje so bile dobro izvedene, le v kritju so bile pomankljivosti. Občinstvo jih je nagradilo s priznanjem. Kot zaključna točka je bila orodna telovadba vseh oddelkov. Posebno pozornost je vzbujala vrsta na bradlji, kjer so izvajali telovadci dokaj težke vaje. Telovadni nastop je v polni meri uspel. Pred orodno telovadbo je nastopilo članstvo, 44 po številu, s prostimi vajami. Kritje kakor tudi izvedba vaj bi lahko bila boljša. V splošnem pa je bila tudi ta točka dobra.
Po končanem sporedu, se je razvila v prostorih Sokolskega doma animirana zabava ob igranju sokolskega orkestra.	F.
Žm>a Mo&iar
SOKOLSKA ČETA POSUŠJE
Na 13 ovog meseca oko 10.30 časova ispustio je svoju plemenitu du-šu u 31 godini svoga života naš nepre-žaljeni brat i član naše čete br. Anto Bago, trgovae i posednik iz Posušja.
Pokojnik je za vreme svoga života uživao veliki ugled kod sviju sloje-va ovdašnjeg naroda, a mnogo i mnogo se je trudio da pojedinom siroma-hu ublaži bol i utare gorku suzu, a naročito ove dve poslednje godine, ka-da je ovaj kraj — koji se može nazva-ti jedan od najpasivnijih krajeva naše otadžbine — nastradao od suše.
Pokojni brat Anto bio je za vreme svoga života izabran kao banski većnik Primorske banovine, a i za načelnika opštine Posuške, te je svoju dužnost otpravljao točno i savesno.
Zemni ostatci pokojnikovi bili su dne 14 ovog meseca predati materi zemlji na večni počinak, uz sudelova-nje izaslanika bratske župe iz Mosta-ra, te izaslanika Sokolskog društva iz Imotskog, kao i kompletne glazbe.
S pokojnikom se je na grobu opro-stio starešina čete s kratkim dirljivim govorom.
Večan mu pomen —• i laka zemlja, a ucviljenoj porodici naše iskreno i duboko saučešče!
/Lupa \ovo snetsio
MIRENSKO SOKOLSKO OKROŽJE
A. Tehnično delo v prvi polovici leta.
Od 1. januarja do konca junija je bilo vpisanih 81 prednjakov, 42 prednjačic, 657 članov, 274 članic, 206 moškega, 105 žen. naraščaja, 584 m. in 562 ženske dece. — Skupaj 2511 te-lovadečih. Vsi navedeni oddelki so telovadili skupaj 1151 večer. Tudi udeležba pri teh večerih je bila prav lepa, saj je bilo navzočih v pol leta 11.608 telovadeči'h vseh oddelkov. Prav lepa je bila tudi udeležba na letošnjih zletih in prireditvah in sicer:
Tajnega okr. zleta 21. maja se je udeležilo 67 članov, 26 članic, 24 m. naraščaja, 12 žen. naraščaja, 60 moške, 64 ženske dece, 72 ostalega članstva, skupaj 325 Sokolov. Nastopilo pa je takoj nato 184 telovadečih. Trebanjskega nastopa 4. junija se je iz okrožja udeležilo 347 članstva, gostov pa 389. Nastopilo pa je 500 telovadečih.
Župnih tekem 11. junija v Novem mestu in popoldanskega nastopa smo se udeležili s 16 tekmovalci, 4 tekmovalkami, 24 člani, 13 članicami in 31 ostalega članstva, skupaj 88 udeležencev.
Sokolskega nastopa v Škocjanu se je udeležil Mokronog s 47 pripadniki. Na naraščajskem dnevu v Ljubljani je bilo iz našega okrožja 33 moškega naraščaja, 65 m. dece, 50 ženske dece,
10	članov, 9 članic vodnikov(ic) in 10 ostalih, skupno 195 pripadnikov Sokolstva. Na glavnih zletnih dneh pa je bilo 57 članov, 30 članic, 10 ostalih. —-Na okrožnem zletu je nastopilo 63 članov, 32 članic, 22 m. nar., 12 žn. nar., 52 m., 43 ženske decc, ostalega članstva je bilo 150 — skupaj 374.
Iz zgornjih	številk	se	vidi, da	se
v	okrožju dela	mnogo	in	tudi uspehi
so zato vidni in lepi.
B. Prosvetno delo v okrežjn v I. pol-
letju.
Tudi prosvetno delo ni prav nič zaostalo za tehničnim.
Pred vrsto	je bilo	35	govorov	za
člane, 19 za članice, 15	za	naraščaj,	22
za deco — skupaj 91. Društvenih večerov in debat je bilo 7, iger 14. Prav mnogo sta igrali društvi Št. Janž in Mokronog. Nadalje so zabeležene 3 Prosvetne akademije, 8 proslav, 12 predavanj, izletov pa je bilo doslej 53 in to 28 za člane, 11 za naraščaj in 14 za deco.
Zelo se je dvignilo poročanje v novinah in je bilo objavljenih iz okrožja 11 vesti v sokolske in 26 v javno časopisje. Naš sokolski tisk šteje v okrožju naročnikov. 37 na »Sokolski Glasnik«. 24 na »Soko«, 21 na »Sokoli-ča« in 56 na »Našo radost«. Tudi sokolske knjižnice štejejo letos že prav iepo število knjig in to 153 strokovnih, 1876 zabavnih, skupaj 2031 izvodov. Čitateljev je bilo 288, ki so pre-čitali 463 knjige. Pri raznih nagovorih in predavanjih je bilo navzočih 2183 pripadnikov Sokolstva.
U koncu naj podam še kratko sliko administracije: inhibitna in eks-
VUK I NEMCI Vuk i Grim
Dok je Vuk beležio narodne pe-sme u Beču, po uputstvu Jerneja Ko-pitara, Jakob Grim, čuveni nemački filolog, nalazio se u Beču i zaintereso-vao sc za slovenske jezike. Tu se upo-znao i sa Kopitarom koji mu je dao Vukovu »Pesnarieu«. Ona ga je zain-teresovala za srpski jezik, te ga je i naučio, Hvaleči »Pesnarieu« u jednom prikazu Grim ju je uporedio sa Solo-monovoin Pesmom nad Pesmama. Kad sc pojavila druga Vukova zbirka narodnih pesama, Grim ih prevodi na nemački, pa se 1813 godine pojavljuje 19 prevoda u zasebnoj zbirci. Grim je vrlo oduševljen našom narodnom poe-zijom i rekao da je u našim pesmama sve kao u Homera.
Grim je napisao dug predgovor nemačkom prevodu Vukove gramatike. Vukova gramatika, Grimov predgovor i prikaz Vukove zbirke otvorili su put našoj narodnoj poeziji u ne-mačkom narodu.
O	Vukovu radu i njegovim zbirkama pisao je Jakob Grim, kako se »od Homerovih pesama u čitavoj Evropi nije desila ovakva pojava koja bi mogla objasniti jasno suštinu i posta-nak eposa kao srpske narodne pesme«. »Svaki znatan dogadaj, čak do u naj-novije doba, vidimo kako se izliva u pesmu, koja živi u ustima pevača i dalje se prenosi, a niko ne zna njenog tvorca. Vuk je njihovim objavljiva-njem stekao neutnrlu slavu i u isto vreme stekao i zasluge za izučavanje slovenskih jezika. Radi ovih pesama sad če se, držimo, učiti slovenski«.
Pod njegovim uticajem i Gete se zainteresovao za našu narodnu pesmu.
On je i doveo Vuka u lični dodir sa Geteom.
Vuk i Gete
Kad je Vuk štampao svoju »Pe-snaricu«, poslao je, po nagovoru kopi-tarevu, i Geteu jedan primerak, uz prevod pesama. Kada je pak docnije Vuk išao u Nemačku zbog štampanja svojih dela, Grim mu je dao preporuku za Getea. Vuk je posetio Getea u Vaj-maru, oktobra 1823 godine. Veliki pesnik primio je Vuka srdačno. Ova po-seta utieala je da kod Getea oživi in-teresovanje za našu narodnu poeziju, i odmah, u idučem broju svoga časopisa »Kunst und Altertum«, objavio je jednu pesmu koju mu je Vuk poslao a Grim preveo. Na njegovu molbu Vuk mu je poslao iz Lajpziga izvestan broj prevoda naših junačkih pesama od ko-jih je Gete docnije objavio »Smrt Marka Kraljeviča«.
Vuk je isto tako poslao Geteu i svoju Gramatiku i Rečnik. U vezi sa tim stoji i jedno Geteovo pismo Vuku iz 1823 godine. Njegov se original čuva u Akademiji nauka u Beogradu, i radi njegove istorijske važnosti objav-Jjujemo ga ovde u prevodu.
»Poštovani gospodine,
Učinili ste mi pošiljkom doslovno tačnog prevoda naročito lepih srpskih pesama vrlo veliku radost, koju ste posle Gramatikom i Rečnikom još udvostručili i utrostručili.
Vaš značajni jezik time je kod nas pokrčio sebi put i našim istraživačima naložio je dužnost, da se njime marljivo bnve. Izvinite ako Vas ponova zamolim za uslugu da mi pošaljetc od reči do reči tačan prevod srpskih pesama, koje ovde prilažem, naročito
poslednju medil njima u ko joj se ističe jedan nežan dogadaj.
Ostajte zdravo i budite uvereni u moju naklonost.
Vaš odani
J. V. Gete.«
Vajmor, 10 decembra 1823 g.
Vuk jc 1824 godine ponovo posetio Getea u Vaj m aru i tom prilikom predao mu novo izdanjc svojih pesama. Gete jc izrazio Vuku divljenje na zbirci pesama i Rečniku.
Gete je bio isto tako veliki pot-strek za poznatog prevodioca naših narodnih pesama Talfi (Tereza fon Jakob). Na njenu molbu on joj je po-mogao pri prevodenju. U vezi. sa tim prevodima razvila se čitava prepiska. Talfi je posvetio Geteu prvu zbirku prevoda naših narodnih pesama za ko-ju je Gete dao plan i raspored.
Gete je u časopisu »Kunst und Altertum« objavio prevod drugog jednog prevodioca naših pesama, Vilhelma Gerharda. Prikazujuči njegovu zbirku, Gete je pozivao prevodioca da nastavi posao oko prevodenja našeg narod-nog pesništva, za koje veli da jc važno i prijatno. Šta je Vukov rad značio za naše ime u Evropi, može sc videti po torne što je Gete, prikazujuči Gerhal-dovu zbirku, pisao da je naša narodna poezija več toliko rasprostranjena da joj nisu potrebne preporukc.
VUK I RANKE
Slavu našeg naroda proneo je Vuk Evropom ne samo narodnim pesništvom, več i Rankcovom Istorijom koju jc poznati nemački istoričar Nibur nazvao najboljim istorijskim delom prošloga veka. Ranke jc 1827 godine došao u Beč, tu se zainteresovao za
hriščanski pokret u Turskoj i počeo ga proučavati. Kopitar je Rankea doveo u ve z ti s Vukom, i Vuk je svojim živim izlagunjem borbe srpskog naroda za slobodu toliko zagrejao ovog ve-likog naučnika, da je na osnovu mfite-rijala koji mu je Vuk prikupio, napisao »Srpsku revolueiju«.
U svojim »Uspomenama« Ranke piše kako je »u Vuku, najučenijem ta-danjem Srbinu, našao prijatelja, koji mu je saopštio svoju zbirku grade iz srpske istorije. Do dna uuše i srca dir-nula ga je ta istorija živim pripoveda-njem o pokretu najšireg istorijskog i političkog značaja«.
Koliko jc uspešna i značajna bila Vukova saradnja s Rankeom oko sa-vremene srpske istorije, može se ceniti ne samo po uspehu ove knjige, nego i po rečima Kopitarcvim koji je, kad se pojavila Rankeova istorija grčkog ustanka, žalio što Ranke nije našao grčkog Vuka, bi grčki ustanak bio isto onako dobro opisan kao što je i srpski.
VUK I FRANCUZI
Kod Francuza se čitava plejada pi-saca bavila našim narodnim pesništvom, isprva preko nemačkih i englc-skih prevoda, da posle Dozonova »Srpska epopeja« pruži najbolji prevod naših narodnih pesama na strane jezike. Zahvaljujuči Vuku i intereso-vanju koje je njegov rad probudio svuda u Evropi interes za našu narodnu književnost nije oslabio kod Francuza kroz čitav XIX vek. Naša narodna poezija postala je medu Fran-euzima predmet najozbiljnijeg prouča vanja. Prvi članak o našoj narodnoj poeziji objavio je časopis »Globe« 1824 godine. Iste godine u »Biltenu za istorijsku nauku« Delen piše da je bo-
gatstvo srpsko bilo nepoznato sve dok Vuk nije objavio svoju prvu zbirku.
Boljem poznavanju naše narodne poezije doprinelo je. pored Lamarati-na, i poljski pesnik Mickijevič koji jc na univerzitetu u Parizu održao kurs
o	našoj narodnoj poeziji. Od Mickijc-viča su Francuzi prihvatili parolu da su Srbi narod odreden da budu bardi celog slovenskog plemena. A poznati slavista i profesor slovenske književnosti u Parizu, Siprijen Rober, pišuči
o	srpsko j narodnoj poeziji, na vodi mnoge pesme iz Vukove zbirke koju naziva »Živim izvorom najčistije narodne poezije u Slavi ji«.
VUK I ENGLEZI
Kad su izašle prve tri zbirke Vukovih pesama, Džon Bauring, koji se kao amater bavio proučavanjem stra-nih jezika, napisao jc jedan članak o našoj narodnoj poeziji u »Vesminstcr Revju« u kome je, kao ilustraciju, prc-veo desetak pesama. Godinu dana docnije pojavljuje sc na engleskom njegova zbirka naših pesama sa uvodom u kome se u glavnom oslanja na Vuka.
Vuk nam je prvi otvorio vrata u Engleskoj. Kad sc pojavila Bauringova zbirka, londonski »Magazin« pita se: »Srbi, Srbi, ko su Srbi r* —- niko nije čuo za njihov književni jezik tloskora. Srpska narodna poezija pokazala je sebe u vrlo povoljnoj svetlosti. Njenu delikatnost, cleganciju i maštu ne orc-vazilazi ni jedna druga poezija«.
Bauring je stajao u prepisci s Vukom, kome je posvetio svoju zbirku pesama. Oduševljen našom poezijom, Bauring jc pisao Vuku: »Kako bih Vam mogao biti od koristi u svojoj zemlji? Molim Vas smatrajte da Vam stojim na raspoloženju.«
hibitna knjiga šteje do danes 219 številk, od teh XIV. okrožnic, ki so bije poslane društvom v izvršitev vseh sklepov. Okrožje je imelo že 3 zbore načelnikov in načelnic in 2 zbora pro-svetarjev, na katerih sc je določal ob prisotnosti zastopnikov Ž. T. O. in Ž. P. O. nadaljni podrobni program.
V	marcu in juniju pa sta obiskala okrožni načelnik in okr. načelnica vsa okrožna društva, kjer se je istočasno pregledalo vse teh., prosvetno in administrativno delo, ki je bilo vse v najlepšem redu.
*
Jesensko sezono smo otvorili prav dostojno in svečano. Pozivu Ž. P. O. so se odzvala skoro vsa društva, ki so na predvečer rojstnega dne našega br. staroste žgala sokolske kresove, ob katerih .se je zbralo članstvo, naraščaj, deca in tudi drugo občinstvo v prav lepem številu. V svečanih govorih se je poudarjal pomen prvega desetletja visokega jubilanta in z njim tudi spomin onc;>a 6. septembra 1930. leta, ko so na Bazovici padli štirje heroji. —• Lepa naša pesem je vso slavijo šs povzdignila. Na sam praznik pa se je vdeležilo Sokolstvo v krojih službe bo-i':je, nakar sc bile izvršene svečane seje s slavnostnim programom.
Doba nastopov je sedaj za nami in pred nami je nova sezona, v kateri moramo zopet izvršiti ves program, določen na župski skupščini in okrožnih zborih. Pred nami je 1. december, ki mora biti letos še posebno dvignjen ter svečano proslavljen, ker praznujemo z njim 15 let našega Ujedi-njenja ter Osvobojenja. Zato prosvetni in prednjaški zbori že sedaj na delo, da sestavite res lep in dostojen program! Prihodnjo leto pade v leto petnajstletnice br. društev Mirna, Št. Rupert in žuženberk ter Št. Janž. Br. društvo Mokronog pa slavi 25 letnico. Torej — čaka nas mnogo dela. zato sedaj primite v roke, ko je čas, da vas čas ne prehiti.
Pa še nekaj, kar moramo tudi poudariti na tem mestu: pošiljajte redno zahtevane mesečne izveštaje okrožju, tudi negativna poročila moramo imeti. Tako moramo žal grajati bratsko društvo Trebnje, ki še do danes, kljub številnim opozorilom ni poslalo mcs. prosv. ne teh. izveštaja, niti zahtevanega poročila o proslavi 6. septembra. Kam pelje tako malomarnost
v	izvrševanju sokolskih dolžnosti — vemo vsi! Enako je graje vredno br. društvo Št. Janž, ki na enake pozive tudi ni poslalo še prosv. izveštajev! Zakaj taka nedisciplina?
SOKOLSKO DRUŠTVO MIRNA PEČ
H koncu telovadne sezije se tudi mi pripravljamo na svoj nastop, ki ga nameravamo prirediti s sodelovanjem svoje bratske čete v Karteljevem v nedeljo 1. oktobra v Mirni peči z začetkom ob 15. uri na travniku sestre Rupenove. Nič nočemo zaostajati za drugimi prireditvami, zato hočemo dostojno zaključiti nastope v naši žu-pi. Vabimo tem potom vsa bratska sosednja društva, da nam vrnete našo udeležbo na vaših prireditvah. — Dobro došli vsi! Zdravo iu do svidenja 1. oktobra v Mirni peči! Tudi zveze z vlaki in avtobusom zelo ugodne!
Župa Novi Sad. SOKOLSKO DRUŠTVO SENTA
Deseti rođenđan Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra proslavljen je u Senti na veoma svečan način prisu-stvom svi!h kulturnih, soeijalnih, nacionalnih i staleških organizacija.
Prc podne posle blagodarenja u svim bogoinoljama Sokolsko društvo održalo je svečanu sednicu uz prešuštvovanje pretstavnika vlasti, grada, p-oj edinih udruženja i organizacija. — Svečanu sednicu otvorio ie brat dr. Miloš Kneževič prigodnim pozdravnim govorom kličuei Nj. kr. V Prestolonasledniku Petru. Vat rogaš n a muzika posle pozdravnog govora ot-svirala jc jugoslovcnsku himnu. Reč dobija brat Milivoje Kneževič, direktor gimnazije, koji je -održao jedan kratak govor s jezgrovitom sadržinom panom uzvišenih i toplih reči upuee-mh N j. kr. Vis. Prestolonasledniku i etru. 1 osle ovih govora i jedne recitacije Pevačko društvo »Zora« otpe-valo je »Molitvu Jugcslovena«, a posle ovoga starešina društva zatvorio je sednicu. Uveče je priredena baklja-da kroz grad. U 9.časova uveče prire-deno je sokolsko-oficirsko drugarsko vece, .:oje je uspelo u punoj meri.
Osi/eJ-c DO N J O MIHOL J A ČK O OKR UŽ.I E
Javna vežba okružja
Sokolsko okružje donjomiholja-čko priredilo je u petak H septembra o. g. uD on jem Miholjcu okružnu jav-nu vežbu. Iskoristilo je p rilik u kada je u mestu đtvaran konvikt za naučni-ke-dake Gradanske škole, kojoj su proslavi prisustvovali izaslanik Nj. V. Kralja, zastupnik bana Savske banovine i druge ugledne ličnosti.
Do podne održani su pokusi sviju kategorija uz pratnju glazbe S. d. Osijek donji grad. Javna vežba počela je sa zakašnjenjem u 4.45 na lepo ure-
, denom vežbalištu na igralištu tamoš-njeg nogometnog kluba. Pred sakup-I 1 j enim vežbačima sviju kategorija odr-! žao jc prigodan govor prosvetni nad-j zornik donjomiholjaekog sokolskog 1 okružja br. .1. Šimic i starešina osje-čke Sokolske župe br. D. Petrovič.
Sama javna vežba počela je s na-stupom muške dece (59) s ovogodiš-njim župskim prostim vežbama. Izvedba je bila slaba, i nije se — kri-vicom vodnika — slagala s giazbenom pratnjom. Mnogo bolj i bio je nastup ženske dece (24) takoder s ovogodiš-njim župskim prostim vežbama. Muski naraštaj odvežbao je ljubljanske proste vežbe prilično skladno (34 vež-bača). Sledio jc nastup na spravama (6 vrsta) s istodobnim nastupom članica i naraštajei domačeg društva u vežbama za razgibavanje. Sastav br. Glasnera, dobro zamišljen i izveden nije dolazio na prepunjenom vežbalištu do izražaja. Na spravama istakla se je vrsta članova S. d. Osijek g. g. na preči. Ženski naraštaj nastupio je s ljubljanskim vežbama (19 vežbači-ea) u slabo j izvedbi. Naj bolj om toč-kom rasporeda bio je nastup u igrama, a naročito odeljenja S. d. Benič. Maga-denovae i S. d. Belišče. Šteta, da na malcnom vežbalištu nisu sc igre mogle dobro izvesti. Nastup članica (36) i članova (50) s ljubljanskim prostim vežbama bio jc dobar. Članice bolje od članova!
Opčenito bi primetio sledeče: javna vežba bila jc dokazom da sc veči nastupi ne bi smeli održavati odmah nakon školskih ferija, koje znače za vcieinu naših jedinica prekid pravil-noga rada. Druga p rime d ba ide na ad-resu brače načelnika i vodnika kategorije: pazite na nastup i otstup! —■ I to je sastavni deo javne vežbe!
Z.upci Slišati - ШјеКа
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
lOti rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika proslavilo je naše društvo izletom u Brušane, na kojem je uče-stvovalo oko 150 Sokolova. Radosno su nas dočekali meštani, pa smo za-jedno proveli ugodno pola dana.
Ukazom Nj. Vel. Kralja imenovan je starosta našega društva br. dr. Petar Zec senatorom. Na vest o ovom visokom odlikovanju br. staroste skupilo se je mnogo članova, pa su mu zajedno s glazbom priredili srdačnu manifestaciji! kroz mesto. Po tom su se zaustavili pred kueom br. staroste gde mu je glazba otsvirala podokni-cu. Dirnut ovom pažnjom br. starosta sc je lepim govorom zahvalio sestrama i brači naglasivši, da če i nadalje stalno voditi brigu o napretku našega društva i cele Like.
Pred par dana oprostio sc od nas dugogodišnji tajnik i član društvene uprave br. dr. Drago Kolačevič, zarn. drž. tužioea, pošto je premešten u Bjelovar. Bratu Dragi želimo u novom mestu svako dobro, a brači iz Bjclo-vara čestitamo, j er dobivaj u retko sposobna činovnika i odlična sok. radnika.
bvm.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Ovih dana stigla je na Rab grupa od 320 Čchoslovaka, te su boravili na Rabu pun/h četrnaest dana. Brača Čehoslovaci naročito su se divili našem lepom Sokolskom domu Miroslava Tirša, koji su opetovano posveči-vali. Čim opaziše brača Čehoslovaci da Sokolsko društvo u Rabu lepo radi i napreduje zamotili su, da bi za vreme njihovog boravka u Rabu priredilo Sokolsko društvo akademiju da se i prilikom nastupa upoznaju s radom našeg društva. Sokolsko društvo Rab spremno več da u čast brače Čchoslovaka priredi akademiju odazvalo se jc najpripravnijc na ovu zamolbu svoje brače. Akademija je priredena u ba-šti Hotela Praha, u kojem je otseo največi broj Čehoslovaka. Redale su se vrste pod vodstvom društveno« na-
Žuzits Varašdln ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ
Od 14—16 septembra o. g. održao | je Prosvetni odbor Sokolske župe Varaždin trodnevni tečaj za prosvetare i članove prosvetnih odbora u sokol-
Kod nastupa na pr. nijedna kategorija nije izvela slog napred! Posvetite veču pažnju vežbačem odelu! — Naročito kod nastupa na spravama! Dalje: pazite na broj taktova u me-duigrama! Nije uvek kriva glazba, ako vežbači zakasne s početkom vežbe. — Vodnici odeljenja i kategorija budite i sami u vežbačem odelu! U svečanoj odori se kategorije ne izvode! Na račun priredivača: kada ima mesta, na-činite vežbalište što veče, jer i za pu-bliku i za vežbače je bolje, ako ima dovoljno razmaka i dovoljno prostora. Početak vežbe treba odredivati obzirom na godišnje doba, a ne da se publika usled hladnoče još pred ko-nae razilazi, a vežbači se smrzavaju. Konačno na adresu govornika: javna vežba nije govornički miting. Govori
—	u koliko moraju več biti — neka budu krači, koneizniji i stvarni. Naj-glavnijc: ne ponavljati se! Ako se zahvaljuje publici, gostima i t. d. jedan govornik ne treba to učiniti i drugi.
O	govorima na javnim vežbama važi više nego igde: manj e, bilo bi više!
Sama javna vežba znači svakako znatan napredak okružja, a naročito ako usporedimo s dosadanjim javnim nastupima. Broj vežbača još' ne zado-voljava.
Vežbu je dobro vodio okružni načelnik. br. Drago Glasner.
Ing. M. Kv.
Kupujte	kod
I. NEŠKVDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
428-1«
čelnika br, An ta Bačiča. Nastupila su
muška i ženska deca i ostale kategorije. Brača Čehoslovaci opetovano su odobravali, a naročito pai< na nastup simbolične vežbe »Oslobodenje Istre«, koju jc složio načelnik br. Bačič.
Nakon akademije sami su čeho-slovaci sakupili od prisutnih lep prilog za Sokolsko društvo Rab. Sokolsko društvo u Rabu svake godine naročito preko kupališne sezone koristi boravak naše brače Čehoslovaka da i javnim sokolskim nastupima poradi oko upoznavanja i zbliženja izrnedu nas i brače Čehoslovaka, u ispravnom radu sveslovenske sokolske naše za-dače.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUŠAK-RIJEKA
Dne 17 o. m. priredilo je Sokolsko društvo Sušak-Rijeka u Gradskom kupalištu svečanu akademiju prilikom desete godišnjicc roden j a svoga sa-veznog starešine Nj. Vis. Kraljeviča Petra. Na terasi Gradskog kupališta okupilo se našo rodoljubivo građan-stvo za krasne tople noči. Starešina društva, br. Bogomir Grkinič, otvorio jc akademiju zanosnim rečima, te je istakac- vrline ljubljenog Slavljenika, te ponos celoga Sokolstva, da mu je na čelu ljubimac našega naroda. Svi su prisutni s oduševljcnjem prihvati-
li	da kliču Godovnjaku, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji, našto je glazba otsvirala državnu himnu. Zatim je ma-
li	Jovanovič deklamovao krasnu pri-godnu pesmicu s toliko žarft i temperamenta, da je ubrao zasluženo i spontano odobravanje. Iza toga su na-raštajci izvcli na moru, okruženi du-bokom’ tamom, nekoliko prekrasnih simboličkih slika osvetljeni bengal-skom vatrom. Prizor je bio zaista ea-roban i uzdah začudenja i divljcnja prodro je iz g rudi ju svih gledalaca. Napokon su još sokolska deca izvela nekoliko dražesnih vežba sa zastavicama na sveopče odobravanje. Ovu je akademiju oživio prekrasan i bogat vatromet u svim bojama, kakova još ne videsmo u Sušaku. Omladina i gra-danstvo ostadoše na okupu u zabavi
i	plesu.
skim društvima i četama župe. U tečaju su učestvovala 33 učesnika iz 26 društava i četa, od kojih je šestero več bilo u prosvetnem tečaju g. 1932. Uz prosvetare je učestvovao i po jedan načelnik i starešina čete, oba se-Ijaci, dok'.su ostali učesnici bili — izu-
Varaždin, — sami učitelji, U tri dana slušali su učesnici 20 sati predavanja, osim toga su imali tri gimnastička sata, a gledali su i film »Kosovo« izra-den u »Školi narodnog zdravlja« u Zagrebu. U tečaju su predavali članovi ŽPO, te ločnici i profesori, članovi Sokolskog društva Varaždin. U nedelj u, 17 IX održana je diskusija o tečaju, pa su brača učesnici izneli znatan broj predloga o popunjenju nastavnog plana za sledeči prosvetni tečaj, koji če
30 GODINA SOKOLSKOG RADA BRATA DRA, OTONA ŠANTLA
Sokolsko društvo Lepoglava proslavilo je 20 avgusta o. g. na svečani način 30-godišnjicu sokolskog rada svog osnivača, starešine i načelnika, te I zamenika župskog starešine brata dra Otona Šantla.
Brat dr, Oton Šantl
Veliko učešče Sokola i naroda jasno je dokazalo koliko je brat Oton ne samo voljen u varaždinskoj župi, več i koliko Sokoli cene njegov po-žrtvovni sokolski i opštenacionalni rad.
Sa suzama u očima zahvaljivao je brat Šantel onim iskrenim i bratskim čestitkama poštenih zagorskih seljaka
—	Sokola, koji su njegovi najbolji i najverniji sledbenici.
1	širom naših sokolskih redova, u celom Savezu, poznat jc lik brata Otona, pa je od potrebe da ga upo-znadu i ona brača, koja moguče za njega još ne znaju.
Roden u Zagrebu 1885, a poreklom iz Švajcarske, kao dečak se doselio u Varaždin, gde več 1903 stupa u »Hr-vatski Sokol« i to potajno, jer su vlasti u ono doba zabranjivale dacima sudelovanje u tako nacionalnim i slo-bodoumnim društvima. 1904 vežba na ljubljanskom sletu i postaje prednja-čkim oripravnikom, a zamalo prednjakom i 1W5 več je zamonik vode žen-skoga odela, koji je te godine osnovan. Čim sc 1906 osnuju dečje kategorije postaje im vodom i sav svoj trud ulaže oko napredka naših naj-mladih. Na sletu u Zagrebu 1906 osvaja na natecanjima deveto mesto. Vodi decu na razne priredbe u Hrvat-
SOKOLSKO DRUŠTVO DEKANO-VEC
Sokolsko društvo Dekanovee proslavilo je tu proslavil na ta j način da je prisustvovalo zajedno s četom Tur-čišče blagodarenju, nakon kojega ie s v c članstvo pod barjakom zajedno s vatrogasnim društvom prošlo selom do škole gde je održana prigodna akade-dija.
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEC
Sokolsko društvo Ivanec spojilo je proslavu rodendana Njeg. Vis. Prestolonaslednika s Istarskom večeri. U predvečc proslave sudelovalo je društvo u svim kategorijama bakljadi. — Na 6 IX prisustvovalo je društvo blagodarenju, a 9 održana je akademija, na kojoj su nastupila muška i ženska deca, te ženski naraštaj pod vodstvom sestre Jagetič, a članovi i muški naraštaj pod vodstvom brata Hrga. Oso-bito su se svideli oni najmanji. Tam-buraški zbor naraštaja otsvirao je »Zbogom more« i »Pozdrav Soči«. — Seljački pevački zbor iz Prigorca ot-pevao je pod ravnanjem brata Ožure »Primorske napjeve« i »Iz bratskog zagrljaja«. Na koncu su diletanti iz-veli aktovku »Nada Istre«. Na zabav-nom delu svirala je sokolska muzika iz Varaždina. Isti program, upotpunjen predavanjem brata Lukeža »O Istri«, davan je ponovno te jc istome opet prisustvovalo mnoštvo naroda.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTORfBA
Sokolsko društvo Kotoriba održa-
lo	jc proslavu 10 septembra javnom vežbom. Pre javne vežbe prošla je sokolska povorka kroz mesto. Na jav-noj vežbi nastupile su sve kategorije: muška deca (52), ženska deca (36), muška deca Kotoriba vežbe s puškama (9), članovi Donje Dubrave-Osmerka, ženski naraštaj (10), muški naraštaj (12), članovi novoosnovanc čete Donji Vidovec proste vežbe (28), članice (6), članovi — ljubljanske vežbe (36), vež-
morati trajati 4—5 dana prema isku-stvu stečenom u ovogodišnjem tečaju
i	potrebama, koje su se ukazale. Posle diskusije održana je pod pretsedanjem pretsednika ŽPO brata V. Deduša konferencija nazočnih prosvetara, na kojoj su brača verne prikazala način postanka svojih jedinica, njihov raz-vitak i sve zapreke i protivnike tomu razvitku. S deljenjem »Uverenja« o polasku tečaja završen bi tečaj oko
11	sati pre podne.	V.	D.
skom Zagorju i susednoj Sloveniji. — 1910 postaje vodom, a 1911 na zagre-bačkom sletu nateče se u varaždin-skom odelu, koji je postignuo drugo mesto. Za vreme študija u Beču bio je članom i prednjakom češkoga Sokola Viden, gde je polazio prednja čke tečajeve i položio ispit za učitelja gimnastike na srednjim i visokim ško-iama. Prigodom sveslovenskog sleta u Pragu 1912 postizava 35 mesto. Iste godine bude izabran prvim zamenikom vode hrvatske Sokolske župe Fonove u Zagrebu i malo zatim prvi puta uap šen. Prigodom otkriča slike Franje Josipa u varaždinskoj čitaonici (1913) uapšen je brat Oto ponovno zbog po-klika »Dolje Franjo Josip, živeo Kralj Petar!« i zbog toga bi osuden na go-dinu dana teške tamnice, koju je ot-sedio u kaznenom zavodu u Mitroviči.
Čim je mobiliziran pre polaska na frontu kao rezervni oficir bio je de-grediran i 1915 kot Tarno\vicze-Polne teško ranjen i zarobljen, no kako nije bio otpremljen u pozadinu ruske vojske, vračen je doskora iz zarobljeni štva i s neizlečenom ranom na glavi poslan opet na bojište. Onde je 1916 stavljen pred ratni sud, ali je nastajanjem jednoga oficira Poljaka oslo-boden. Za prevrata stupio je u voj-sku Narodnog veča s kojom je pošao u Medumurje.
kako je pre rata bio relegiran ,sa svih univerza Austro-Ugarske nastavlja študije u Pragu i pri tom vežba u matičnom društvu, a kad je onde osnovan Jugoslovenski Soko izabran je starešinom. Za vreme svesokolskog sleta u Pragu 1920 bio je delegatom Jugoslovenskog sokolskog saveza. U Pragu erpeo je brat Oto upravo na izvoru pravu sokolsku misao i bio u neprestanom saobračaju s istaknutim vodama češkoslovačkog Sokolstva, ostajuči i danas s njima u živoj vezi. Dovršivši svoje nauke u Krakovu, gde je takoder sudelovao u sokolskom ra du te promoviran na doktora sveukup-nc medicine, vratio se je brat Oto u Varaždin, gde jc bio načelnikom Jugo-slovenskog Sokola. Premešten u Čakovec i onde je, uz težku službu u bolnici, kao načelnik društva mnogo radio. Za boravka u Lepoglavi do 1929 ponovno je član varaždinskog društva
i	okružni načelnik varaždinskog okružja u mariborskoj župi. Kod osnutk.« varaždinske i|ipc izabran jc I zamen: kom starešine, a uz to je i član župskog tehničkog odbora.
S velikim sokolskim iskustvom proniknut u bit sokolske ideologije, brat dr. Šantel jedan je od najsnažni-jih osnova Sokolstva u varaždinskoj župi.
Povodom tridesetgodišnjice njego-vog požrtvovnog sokolskog rada kličimo bratu Šantlu — Zdravo!
be na spravama (30), voltežiranje naraštaja konjičkog otseka Č ako ve: (i)
i	odbojka izmodu Preloga i Kotoribe. Sudelovala su bratska društva iz Donje Dubrave, Ludbrega, Preloga, Gori čana, Male Subotice i Čakovca t , Donji Vidovec. Iza vežbe održana ji uspela pučka zabava. Župu je znsiu pao zamenik starešine brat dr. M Svoboda.
SOKOLSKO DRUŠTVO MALA SUBOTICA
U nedelj u, dne 17 septembra o g. obavljeno je n Maloj Subotici n > svečani način razviče i blagoslov dri; štvenog barjaka. Na tu slavu d-odok
i	brača i sestre iz Varaždina, Preloga,. Čakovca, Kotoribe, Donjeg Kraljeve.! Gardinovca i Vratišinca. lstoga dan;-održane su utakmice u odbojci izniedr Preloga i Vratišinca, te je momč.ui potonje čete odigrala utakmicu s Varaždinom. Sokolku župu Varaždin za-stupali su načelnik brat Z. Šuligoj i prosvetar brat Deduš. Iz Čakovca -šli su po red "starešine brata dra Bbšiu.’.
i	brača deneral Milosavljevič i kapetan Turk. Kad je stiflao kum barjaka. brat dr. Milenko Svoboda, stare;.!.v. preloškog društva i zamenik župskog starešine, pozdravio je >ve prisutne -ime opštine brat Dodl^k, a u ime do mačeg društva prosvetar brat Tone. Mesni župnik veleč. g. Malek blago-slovio je nato barjak i u oduljem go voru pozvao Sokole da odgajajn , d 1 dež po krščanskim načelima, a uz to da ju uče ljubiti našu veliku otadžbinu Jugoslaviju. Naročito je naglusio da j ; to u ovom kraju prvi blagoslov sokolskog barjaka posle poznate »n.'sugla-sice«. Svoj govor završi« je pok lici mr Njegovom Veličanstvu Kralju i Nje govom Visočanstvu Prestolonasle ln %• ku, što jc sve sakupljeno Sokolstvo i mnogobrojan narod oduševljeno pri-hvatio. Nakon blagoslova pričvrstio j.,-kum na barjak vrlo lepu vrpcu i n značajnom govoru predao ga barjak-taru koji Je položio zavet. U ime žv.pe
zevši učesnike iz Sokolskog društva
Prcdavači i polaznici trodnevnog župskog prosvetnog tečaja (14—16 sept.)T
Str. 6
God. IV - br. 39
Varaždin čestitao jc društvu brat De-duš.
Na javnoj vežbi, koja je iza toga sledila, nastupila su muška deca (64), ženska deca (56), članovi Mala Subotica u petorci (20) i članovi ostalih je-dinica u prostim vežbama (38). Odigrana je odbojka, a konačno je nastu-pio i naraštaj konjičkog otseka društva Čakovec.
Svečanosti, javnoj vežbi i zabavi prisostvovalo je mnoštvo naroda iz mesta i okolice.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
Sokolsko društvo Varaždin prisu-stvovalo je sa sveukupnim članstvom
i	muzikom velikoj manifestacionoj po-vorei na 6 septembra o. <». Dana 7 priredilo je svečanu akademiju na kojoj je svečano slovo izrekao brat Matko Rubinič, jedan naraštajac i jedna na-raštajka deklamovali su prigodne pe-sme, a zatim su nastupili članovi, članice i muški naraštaj u prostim vežbama, na spravama i u skupinama. — Naročito su se svidale simultane vež-be na ručama.
SOKOLSKA ČETA BIŠKUPEC
Ova četa održala je 17 septembra svoj drugi javni nastup uz sodelovanje inatičnog društva Varaždin i četa Sv. Hija i Kneginec. Pred sakupljenim So-kohma i narodom održao je govor br. Gluhak. Kad je pozdravio Njegovo Veličanstvo Kralja i Njegovo Viib-čanstvo Prestolonaslednika prihvatili su sakupljeni oduševljeno taj pozdrav. Nakon što je glazba otsvirala himnu nastupila su ženska i muška deca Bi-škupec pod vodstvom sestre Anice Martinec, muški naraštaj Varaždin u skupinama pred vodeni po bratu Mer-liču, članovi četa Kneginec i Sv. Ilija pod vodstvom brata Stankusa i člano-
vi	čete Biškupee pod vodstvom brata Gluhaka. Nakon nastupa razvila se je vrlo animirana pučka zabava. Župu je zastupao brat Zima, a matično društvo brat Šurbek.
SOKOLSKA ČETA JALŽABET
Uoči proslave održala je uprava čete svečanu sednicu. Na 6 septembra pošla je četa s barjakom i svim kategorijama u crkvu, a nakon toga s ostalim mesnim društvima u školu gde je starešina čete brat Pepelko održao prigodni govor. Muška i ženska deca izvela su vežbe i otpevala nekoliko pc-sama. Posle svečanosti u školi sledila je igranka na školskom dvorištu, gde je održano, u prisustvu lepog broja naroda, više nacionalnih govora.
SOKOLSKA ČETA KRIŽOVLJAN-CESTICA
Sokolska četa Križovljan-Cestica priredila je tu proslavu 17 septembra s akademijom. Predavanje održao je prosvetar brat Marčec. Pevački otsek čete odlično je izveo poti ravnanjem brata Adamiča više nacionalnih pesa-ma. Recitovane su pesme »Na deseti rodendan Nje«. Visoč. Prestolonaslednika« i »Unuku Petra Mrkonjiča«. U
vežbama sa zastavicama i veneima nastupila su muška i ženska deca.
SOKOLSKA ČETA TRNOVEC
Sokolska četa Trnovec proslavila je rodendan Njeg. Vis. Prestolonaslednika 10 septembra akademijom na kojoj su nastupili članovi te muška i ženska deca, a prosvetar čete, brat Ju-raj Potočnjak održao' je sakupljenom narodu govor o značenju tog dana. — Nakon akademije održana je zabava s tombolom.
Župa Vel. Keelcerelc
ŽUPSKE
PRVENSTVENE UTAKM1CE U ODBOJCI
U nedelju dne 17 septembra o. g. odigrane su u Velikom Bečkereku žup-ske utakmice članova, članica, muškog
i	ženskog naraštaja u odbojci, raspi-sane po župi za ovu godinu.
Uprava i Načelništvo naše župe nastoječi staJno oko uvadanja ove odlične igre kod naših društava ustanovila je od sada za svaku godinu odr-žavanje takovih župskih utakmica, koje je ostvarenje več sada u prvom po-eetku dobro uspelo. U tu svrhu nabavljene su četiri veoma lepe nagrade, koje pripadaju prema ustanovlje-nom Pravilniku kao prelazni darovi vrstama onih društava, koje svake go-dine uspeju da osvoje prvenstvo, a u stalan če posed preči onom društvu čija vrsta takovu nagradu osvoji tri puta uzastopce ili pet puta s preki-dima. Kao prelazna nagrada određena je za članstvo velik: srebreni pehar sa statuom, članicama velika srebrena vaza, muškom naraštaju manji srebreni pehar i ženskom naraštaju manja srebrena vaza, na koje se imaju svaki puta urezati imena onih društava, koja po redu osvoje ove nagrade.
Utakmice su otpočele u 8 sati uju-tro, pod vodstvom načelnika župe br. Alojza Pogačnika i zam. načelnika br. Aleksandra Pavloviča na dva igrališta Sokolskog društva Vel. Beekerek matica uz učestvovanje takmičarskih vrsta iz V. Bečkerek matice, Vršca, Vel. Kikinde, Bele Crkve, Jaša Tomiča, Novog Bečeja, Padeja i Orlovata.
U nekoliko ostrih susreta punih interesantnosti. elana i prirodene borbenosti, ali ipak na divan bratski način, prošle su utakmice bez trunke zavisti tako, da su na svakog učinile najprijatniji utisak.
Rezultati utakmica bili su sledeči:
Članovi — I susret:
Vršae-Padej 15 : U, 15 : 12; Bela Crkva-Novi Bečej 15 : 13, 15 : 13; V. Beekerek matica - V. Kikinda 15 : 5, 15 : 2; Jaša Tomie-Orlovat 15 : 8, 15 : 6. —
Članovi — 2 susret:
Bela Crkva-Vršac 15 : 7, 15 : 9; V. Bečkerek matica-Jaša Tomič 15 : 4, 15 : 9.
Članovi — finale:
V. Bečkerek matica - Bela Crkva
15	: 1. 15 : 5.
Članice
1	susret:
V. Kikinda - V. Bečkerek matica:
16	: 14, 9 : 15, 15 : 6.
Članice — finale:
Vršac-V. Kikinda: 15 : 0, 15 : 4.
Muški naraštaj — jedini susret:
V. Bečkerek matica-Vršac: 15 : 11, 15 : 5.
Ženski naraštaj — jedini susret:
Vršac-V. Bečkerek matica: 18 : 16, 15 : 7.
Prema tome konačnu pobedu od-nele su vrste: članovi V. Bečkerek matica, članice Vršac, muški naraštaj V. Веекетек matica, ženski naraštaj Vršac. Kako se iz gornjih rezultata vidi pobedu članova odnela je vrsta V. Bečkerek matice, koje je ovog puta bila u odličnoj formi.
Na završetku finalnih utakmica pred strojem svih vrsta pozdravljeni su i pohvaljeni svi takmičari po bratu načelniku župe A. Pogačniku i pot-krepljeni na dalji i neprekidni rad, a nakon toga su po starešini župe br. Nikoli Bešliču podeljeni prelazni darovi uz prigodan govor i izraženo zadovoljstvo same Uprave nad odličnom uspehu ove priredbe.
Tok ovih utakmica bila je svetla tačka naših poslednjih župskih prire-daba koja nas je uverila, a kao što smo
i	pri saveznim takmičenjima i vežbama na sletu u Ljubljani opčenito videli, da u našem Sokolstvu vežbači svih odeljenja unatoč raznih opažanja
o	opadanju volje, discipline i mlitavo-sti i t. d. streme napred.
Naš sokolski rad ne sme zastati na uspehu, a još inanje na neuspehu. Večiti pokret — naša je lozinka! — Tiršev sistem tako je opsežan i raznolik, a ujedno pristupačan primeni raznih novotarija kao odbojka, košarka i t. d. da nam se pruža neiserpno bogatstvo promene, koje nam stoje na raspoloženju da zadovoljimo naše vež-bače i njihove želje za nečim novim što oni danas od nas toliko traže.
B.
Ž.upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO LASINJA
Ovo je Sokolsko društvo dana 3 septembra o. g. razvilo svoj sokolski barjak, kome je kumovao brat dr. Ivo Perovič, ban Savske banovine, odnosno u njegovom zastupstvu br. Čamil Hasanbegovič, sreski načelnik.
Sokolski barjak ovoga društva je vrlo lepo i ukusno izradila tvrdka J-Ilafner u Ljubljani za svotu od 65(30 dinara. Ovu svotu je uprava skupila od prijatelja Sokolstva, te je njihova imena dala urezati na ukusno izrade-nim, pozlačenim i posrebrenim čavli-čima, koji su zabiti na dršku barjaka.
Sama priredba oko razviča je or-ganizovana sporazumno sa sokolskim okružjem u Pisarovini, koje je istoga dana obavilo okružni slet s javnom vežbom.
Samu priredbu je mnogo pokva-
rila kiša, koja je toga dana odmah iz-jutra počela padati. Zbog toga je i broj učesnika na ovoj proslavi bio manji. Unatoč lošega vremena je in-teresovanje naroda bilo veliko, što se vidi \г toga, da je nakon kise nahrlilo ovomesno seljaštvo na samu priredbu. Bratsku Sokolsku župu Zagreb zastu-pali su brat starešina dr. Oton Gav-raneič, načelnik dr. Pichler i tajnik prof. Džamonja. Na svečanosti ie ori-sustvovalo ovomesno vatrogasno društvo s barjakom.
Svečanost je otvorio vrlo lepim i oduljim govorom starešina ovomesnog Sokolskog društva brat Miloš Stojič, koji je lepo opisao razvitak Sokolstva u samom mestu pozdravivši najpre izaslanika bana Savske banovine i ku-ma zastave kao i ostale goste.
Sa svečanosti je odaslan brzojavni pozdrav kumu zastave banu br. dr. Ivi Peroviču, te je nakon čitanja depeše došlo do dugotrajnog klicanja N j. Vet. Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji.
Zastupnik kurna brat Čamil Hasanbegovič, sreski načelnik, pozdravlja prisutne dirljivim i patriotskim re-čima punih ideala ljubavi i istine, kliče Kralju, Prestolonasledniku Petru i uz-višenom Kraljevskem Domu. — Posle toga. prisutne pozdravlja vrlo lepim i dirljivim rečima starešina župe Zagreb brat dr. Oton Gavrančie, koji nad raz-vijenom zastavom čita molitvu Sve-višnjemu, a koju brat starešina društva Lasinja razvija i predaje barjaktaru, koji polaže zakletvu.
Posle podne započela je javna vež-ba na lepo iskičenom vežbalištu. Izvedeno je više lepih vežba muškog i ženskog podmladka i naraštaja iz Lasinje, a najviše sc dojmila vežba muškog naraštaja iz Lasinje »Oj letni sivi sokole«. S vežbama su rukovodili brača načelnici: L j. Komel. Dušan Samardži-ja i Vjekoslav Žiljak.
SOKOLSKA ČETA GAJ
Sokolska četa u Gaju priredila je u nedelju dne 11 septembra 1933 svoju prvu javnu vežbu. Na toj vežbi bile su zastupane bratske jedinice iz okolice, matično društvo Pakrac te društva Poljana, Uljanik, Lipovljani i četa Kukunjevac. U 2 i po sata posle podne prošla je kroz mesto povorka sestavljena od brače članova i prijatelja Sokolstva uz pratnju sokolske fanfare bratskih društava Pakrac i Uljanik. U tri sata otpočela je javna vežba, te je brat Truntič, prosvetar čete, održao pozdravni govor. Javna vežba izvedena je sa šest tačaka na opšte zadovoljstvo.
Nakon izvedenog programa pozdravio je prisutne brat Hajdin, starešina čete Gaj, zahvaljujuči se na broj-nom odazivu, a posle toga je brat Žehak, načelnik matičnog društva Pakrac, govorio o cilju i zadatku Sokolstva. Nakon toga razvila se sokolska veselica.
Ova prva javna vežba u Gaju is-pala je kako u moralnom tako i u ma-terijalnom pogledu vrlo dobro.
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
419-38
•M =
Sl
m
m
31
m
(61
©I
Sl
01
M
m
pM =
01
*1
01
m
sl
"N 5=5
1НШ
m
><« ji P®i Ш
Ш
01
TRGOVAČKA T1SKARA
V.G.KRMJETA
SUŠAK Strossmayerova ulica 5
TELEFON BROJ 3-22
| j M-8
ŠIRITE SOKOLSKU
! ! ŠTAMPU:	!!
„SOKOLSKI GLASNIK*
„SOKO", „SOKOLlČ“ i —i ■ ■шпшгогппм l
„N ASU RA D OST-f
/J
©S
ali hUi .
пијШШшјк
4Uil1*WABAIMiOIMOVAlS
422 38
»Sponkah - Icliižce«
:====-: l.fcsere j c csvečenje sokolske zastave r.njbolje i jev lino izrudjuj ‘ МШК.О ŠJ4/IT. graver Beograd, T e r a z i j e I 121—3s
	1
Лг1 <^oV(	DO
R	
	
Vsem bratskim sokolskim edinicam!
Z ozirom no splošno gospodarsko stanje in dejstvo, da omogočimo vsem bratskim edinicam nabavo potrebnega telovadnega orodja ponovno znižujemo cene za 20%.
Pri plačilu zaključne vsote takoj z naročilom nudimo še posebej franko omot in pri naročilu preko Din 1.000'— postavna Vaša železniška postaja.
Bratske sokolske edinice prosimo, da tudi nadalje zaupate v solidnost domačih izdelkov, ter Vam zagotavljamo, da se bodemo vedno potrudili postreči Vas z najbolj popolnimi proizvodi.
Tudi	.... ....................................
naš naslov
bodo Vašim zahtevam najbolje ustrezali.	.....	.
Nadejamo se, da nas ne zapustite tudi v sedanjih hudih časih, polnih brezposelnosti, zoto se obračamo do Vas z geslom: „Svoji k svojim!"
TVORKICA TELOVADNEGA ORODJA
mu tcuiiu puiiuuni puiiivvi т	|л
Ji nadalje Vam hočemo zvesto služiti ter prosimo, da se ob potrebi obrnete na jv z vsemi Vašimi željami, da Vom moremo staviti svoje ponudbe in pogoje, ki
J. ORAZEM - RIBNICA
NA DOLENJSKEM ф DRAVSKA BANOVINA
421-15
Ж PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA Ш	ŠPORTSKIH	POTREPŠTINA
M. DRUCKER Zagreb, Iliča 39
-	-	Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
Vlasftiti proizvod KaNo-atleftsHih sprava, lopte za odbojku, medicinka, kosam r, lopte za bacanje itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJEN1KE!
423-37
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnico
m
iv.
v.
VI. VIL VOL VIII. a IX.
УУ
n
У9
n
n
>f
n
»
УУ
I. sveska; E. Gacgl; O sokolski ideji.
II. » Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Br. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Gražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla, jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E< Gang-I: Tyrševo Sokolstvo. (Slovan, tekst). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Шко Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Di n _______
PUTEV1 1 CILJEVi
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin. Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič; METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin:	ČEH0SL0VAC1	I	ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŽJagoslovenska Sokolska ^Matica
Jbjubljana, ^Narodni dom	420-3«
‘Geleton 25-43 i čRačun aoštanske steclionice £jubljana 13.831
Savcz Sokola kraljevi..   .vije (E.Gangl)• Glavni i «ds...rni uredmk Stjepa« Čdar.Ureduje Redakoijaki ot.ek.Ti.ka Užiteljak. tiskan., (pret.tavnik	Štr„kolj)i	avl	a	Ljab.jaal