KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. jula 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6047
Charles Turner, inžinjer, Glasgov, Engleska.
Poboljšanja na retortama za karbonizaciju ili lome slično.
Prijava od 21. marla 1928.	Važi od 1. septembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 31. maja 1927. (Engleska).
Obična naprava za praženjenje vertikalne karbonizirajuče ili torne slične retorte, koja se napaja povremeno ili neprekidno ugljem ili torne slično, jeste jedna arhimedova spirala, koja se okreče svojom osom vertikalno u donjem delu retorte. Kako spirala ili zavrtanj mora biti takvog prečnika da po-punjava poprečni presek retorte i kako e-nergija potrebna za obrtanje raste sa prečnikom, to postoji granica za dimenziju po-prečnog preseka retorte u kojoj se takva naprava upotrebljava, a naročilo onde gde je od značaja potrošnja snage.
Po ovom pronalasku upotrebljavaju se dva ili više arhimedova zavrtnja, koji zah-vataju jedan u drugi. Ako se upotrebe više od dva, onda se postizava još jedno pre-imučstvo u retortama, u čije donje delove treba da se uvodi para ili gas, naročilo ako se para ili gas pregrejavaju, da bi se dovodila toplota potrebna za nisko-tempe-raturnu karbonizaciju.
Razni obziri čine, da se želi dovod pare pomoču cevi, koja ulazi u retortu u delu ispod arhimedovog zavrtnja i da se još para upušta iznad zavrtnja, a da se za pro-laz neupotrebi srce zavrtnja.
Upolreba četiri ili više zavrtnja, čija su srca simetrično raspoređena u odnosu na osu retorte, dobija se prostor oko pome-nute osovine u koju se može upasovati vertikalni deo cevi za paru.
Kod konstrukcije, koja je najpodesnija, ima pet zavrtnja, čija su vratila oslonjena
na radialni splet, koji ide kroz čelu retortu. Ovaj splet fakođe nosi vertikalnu cev za-tvorenu na svom gornjem kraju, ali podesno izbušenu za propust pare. U suženi donji deo cevi ulazi druga cev, koja čini za paru nepropuslljivi spoj sa suženim delom i ima pod pravim uglom savijutak. Horizontalni deo prevoja obrazuje mutasti spoj sa horizontalnom cevi, koja ulazi u retortu kroz jednu njenu stranu.
Upotrebom reči osovina ne misli se da retorta mora baš biti cilindrična.
Pažnja se mora obratih torne, da nije u-vek potrebno okretati zavrtnje, da bi se iz-velo pražnjenje. Obrađivani materijal u re-torti trpi promenu u obliku ili strukturi za vreme rada tako da se njegov prirodni u-gao mirovanja menja. Oiuda podesnim izborom koraka zavrtnja uslovi mogu biti takvi, da'materijal, ma da za vreme rada leži na zevrtnju, posle svršene obrade au-tomatski klizi niz zavrtanj, a ovaj ostaje nekretan.
Priloženi načrti pokazuju primenu pet bezkrajnih (arhimedovih) zavrtnja na gore opisani način.
Sl. 1 pokazuje vertikalan presek kroz jednu retortu,
Sl. 2 je presek u horizontalnici.
Retorta je naročilo primenljiva za postu-pak za nisko-temperaturnu karbonizaciju, po kome se gorivo zagreva uvođenjem u retortu pregrejane pare, pri čemu se može pustiti da pritisak u retorti raste, pa se on-
Din. 10.
da brzo smanji, tako da postoje pulzacije u pritisku za sve vreme procesa. Iznad re-iorte a postavljen je levak b iz koga se materijal za zagrevanje, obično ugalj, pusta u komoru c povremenim otvaranjem ventila d. Otvaranje ovog ventila ide naizme-nično sa oivaranjem ventila e, koji upušta ugalj u retortu.
U donjem kraju retorte montiran je radialni splet f, kroz koji prolaze vertikalna vretena q bezkrajnih zavrtnja. Ova vretena tako isto idu kroz delove h, koji sačinjava-ju deo koničnog izlivka, koji čini dno retorte. Vretena su pokretana mehanizmima, koji nisu pokazani, tako da se okreču sa istom brzinom u istom pravcu, koji nje pokazan strelicama. Ova brzina zavisi od prirode materijala, koji se zagreva u retorti i u izvesnim slučajevima, kao što je rečeno, ista se može svesti na nulu.
Iznad centralnog otvora u spletu montirana je cev /, koja je na svom gornjem kraju zatvorena i izbušena, kao što je pokazano, da bi mogla para izlaziti, koja se uvodi kroz cev k, koja obrazuje potpuno za paru nepropustljivi uređaj u pomenutom otvoru.
Ispust / retorte ima ventil m, koji se po-vremeno otvara (dejstvom ma koje poznate naprave, koje zavisi od postignutog želje-nog pritiska u retorti) da bi brzo mogla izači elastična tekučina iz retorte, i koji se opet zatvara čim pritisak u retorti padne na željenu granicu.
U jednom stanovitom slučaju upotreblja-va se za karbonizaciju izvesne vrste uglja retorta od livenog gvožđa oblika zarubljene kupe. Ova retorta ima deset stopa u prečniku i dovoljno je visoka da može da primi punjenje od 20 tona uglja, veličine da može proči kroz rešeto čiji je otvor 4.
Prečnik svakog od pet zavrtnja je četiri stope, dužina 134,4 m2, i korak 39,6 m2.
Para se pregrejava do 600°C i dovodi se u količini od 67,500 gr. na minut. Auto-matski pokretani ventil u ispustu na vrhu retorte otvara se četiri puta za minut i o-staje svakiput otvoren po 2 sekunde.
Pod ovim uslovima zavrtnji se okreču jedino ako pražnjenje koksa kroz otvor n u komoru o postane nepravilno pokazujuči težnju da visi, pošto obično koks klizi na dole duž zavrtnja u željenoj količini.
Gornje je samo jedan primer. U drgim slučajevima moraju se zavrtnji neprekidno obrtati sa brzinom koju valja eksperimentalno odrediti za uzlove dotičnog procesa.
Pronalazak je tako isto primenljiv za svaki proces, gde temperatura ne škodi mate-rijalu od koga su zavrtnji načinjeni.
Patentni zahtevi:
1.	Vertikalna retorta za karbonizaciju ili torne slično, naznačen time, što donji deo retorte ima dva ili više bezkrajna (arhime-dova) zavrtnja, koji zahvalaju jedan u drugi i stoje na vertikalnim osovinama i čiji je zadatak da noše punjenje.
2.	Vertikalna retorta po zahtevu 1, naznačena time, što se svaki zavrtanj može obrati oko svoje osovine.
3.	Vertikalna retorta po zahtevima 1 ili 2, naznačena time, što su korak i dimenzije zavrtnja izabrani tako s obzirom na priro-du punjenja retorte i uslove karbonizacije, da koks pada iz retorte bez obrtanja zavrtnja.
4.	Vertikalna retorta po zahtevima 1—3, naznačena time, što su četiri ili više zavrtnja raspoređeni simetrično u odnosu na osu retorte i što je jedna aksialna cev pode-šena za dovod pare.
Ad patent broj 604-7.