Poštnina plačana v gotovini.
STROJNI TOŽ^AČ
_________________
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЉЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ
VMM
_________ 0____________
STROJNI KURJAČ
GLASILO UDRUŽENJA KURJAČEV
DRŽAV. ŽELEZNIC V BEOGRADU
-
Izhaja prve dni v mesecu. Posamezna številka 2 Din. Letna naročnina 24 Din. Uredništvo in upravništvo v Ljubljani, Dunajska cesta 58. Odgovorni urednik Ivan Cek. Излази првих дана у мјеседу.. Поједини број 2 Дин. Годишња прстрлата 24 Дин. Редакција и адмивистрација у Љубљани, Дунајска 58. Одговорни уредник Иван Цек
Št. 2.	V Ljubljani, 10. februarja 1927.	Leto III.
Urnine, premije in podobno
Med našimi tovariši se nahaja precej takih, ki prejemajo nrnino. To so pomožni kurjači, ki so do leta 1928 vlekli dnevnice, od tedaj pa so se jim spremenile dnevnice v urnine. Po vsem svetu je običaj, da se delavcem s časom nakazuje večja plača, 1. j. da se jim da nekak avanzma, povišajo se jim od časa do časa za kako malenkost njihovi prejemki. Tudi pri nas so taki običaji in ti običaji niti naši železniški upravi niso tuji. Med železničarji je mnogo nenastavljenih, ki so plačani z urni-nami, in te urnine se jim v gotovih presledkih zvišujejo. Blagor jim! Kajti so tudi taki, ki se jim urnina ne poviša nikoli. Ti reveži so pomožni kurjači. Kar se jim je nakazalo leta 1923, to imajo še danes po štirih letih in nimajo nobene nade, da bi se ta položaj v dogledni bodočnosti spremenil, ker jim je bilo rečeno, ko so se potegovali za enakopravnost z drugimi nenastavljenimi uslužbenci, da oni ne potrebujejo zvišanja urnine, češ, da imajo kilometražo in premijo. Tako torej. Premijo imajo! Pa smo prišli tudi do premije.
Predvsem je treba naglasiti, da premija ni plačilo za storjeno delo, ampak nagrada za nekaj, kar nisi primoran napraviti, v tem slučaju prihraniti premog in drug material. Po naši sodbi daje železniška uprava premije ne iz same ljubezni, naklonjenosti ali dobrohotnosti do mašinskega osobja, temveč predvsem iz špekulativnih motivov. Kajti če ne bi bilo premije, bi se brez dvoma porabilo mnogo več materiala nego se ga porabi sedaj in oškodovana bi bila predvsem uprava in sicer za težke milione. Zato nam ne gre v glavo taka morala, da sme uprava svojega uslužbenca samo zato, ker si prisluži s svojo pridnostjo in vestnostjo par fickov nagrade, na drugi strani oškodovati s tem, da ga ne unapredi. To je boljševizem od zgoraj, in naj si gospodje to zapomnijo, da
to ni baš varna igra! Skrajni čas je že, da se s tem že vendar preneha in da se uslužbencem da, kar jim po predpisih gre. In končno koliko premije dobi tak pomožen kurjač? Včasih je po petnajst in več dni na mesec v kurilnici, v tistih par dneh, ki jih napravi na progi, si pa tudi ne prisluži tako mastne premije, da bi se splačalo o njej govoriti.
Zlasti pa ne v zadnjih časih. Pri zadnjem izplačilu premije so se videle čudne reči. Odmera premoga se je tako čudovito izpremenila, da so se pri vseh vrstah lokomotiv premije skrčile, pa ne povsod enakomerno. Pri nekaterih vrstah lokomotiv se premije niso prav občutno zmanjšale, pri drugi že bolj, nekateri pa sploh nič premije niso dobili, ampak so, ker so baje prekoračili dovoljeno mero, še celo dolžni ostali.. In to pri onih vlakih, kjer je največ dela, t. j. pri tovornih vlakih za Zagreb.
Nedavno je izšel nov pravilnik o posebnih dohodkih železničarjev. Kadar je kaj novega, težko da je tudi dobro. Novi pravilnik ima marsikatero dobro zrno, tako n. pr. da so se odrinili od premije ljudje, ki premoga morda po cele mesece niti videli niso, kaj še, da bi sodelovali pri prihrani tega dragocenega materiala. Ampak se je ta prilika, namreč da je izšel nov pravilnik, porabila, da se poravnajo razne nerodnosti, ki so se ponekod dogajale (o tem priča zlasti umazana zagrebška afera, ki se je pred nedavnim prala in ne temeljito oprala v Beogradu). In kaj je sedaj dolžnost povsem nedolžnega strojnega osobja, da prihrani silne milijone, ki so zginili v gotove žepe? Širijo se govorice, ki jih za enkrat še ne moremo kontrolirati, da se je odmera za premog pri bosanski direkciji nekoliko zvišala. To je v redu. Ni pa v redu, da se je povsod drugod znižala. Mislimo, da imamo pravico, da se v prvi vrsti brigamo za lastne interese. Moramo pa priznati, da tukaj
•govorimo tudi’ v interesu železniške uprave same, če zahtevamo, da se ta nepotrebna novotarija čimprej odpravi, ker, če ne bo premij, ne bo tudi prihrankov na premogu. In mašinsko osobje prejema samo 25% od prihranjenega materijala, torej ni težko uganiti, kje bo večja zguba!
V današnjih težkih časih so ljudje zelo občutljivi za vsak dinarček, ki se jim ga odtegne. Menimo, da ni treba prav nobenih eksperimentov z raznimi zmanjšanji dohodkov. Uprava naj se rajše pobriga, da bo uzadovoljila svoje uslužbenstvo, da bo z veseljem opravljalo svojo službo. Tako naj zviša pomožnim kurjačem urnino in naj jim nakaže potrebno delovno modro obleko, ki jo zaslužijo v enaki meri kot nastavljeni kurjači in so je nič manj potrebni kot oni. Če so še sedaj pomožni kurjači, ni to njih krivda, ampak je kriva uprava, ki ni smatrala za potrebno, da jih definitivno nastavi, dasi nekateri vršijo svojo službo že dolga leta zadovoljivo in povsem v redu. In če vršijo enako službo kot njihovi nastavljeni tovariši, bi bilo logično in konsekventno, da bi se jim tudi nudilo ono, kar se nudi nastavljenim kurjačem.
Torej zvišanje urnin, nakazilo za obleke pomožnim kurjačem in ne zmanjšanje premij vsem! To ne bo samo v korist uslužbencev, ampak tudi v korist uprave same.
Друговима Веоградске Обласне Управе
(Донис из Љубљане.)
Дознали смо у колико нам je то било могуће. да има jotu много ложача, који потпадају нод београдску Дирекцију и који још до сада нису сматрали потреб-ним. да би се придружили нама те да би јавили свој приступ нантем Удруже-ibv. Hame je мпење. да си ложачи потпа-
дајући под напоменуту Дирекцију нису још довољно свесни потребе ио једно.ј крепкој организацији. Свакако била би дужност оних наших другова, који су већ чланови нашег Удружења, да прв-добијају нове чланове тиме, да разјасне својим јоште неогранизованим колегама, да спадају ложачи једино у редове свог властитог Удружења. Маленкосна чла-нарина. коју месечно плаћамо у касу нашег Удружења ниједног ложача не би смела да смета a да се он не придружи нашим редовима. Види се како се мало некоји наши другови интересују за сол-ствене користи. Шта нама помаже јади-ковање и уздисање због нечовечанског поступка ирема ложачима од етране не-које господе, ако ми сами немамо толико ocehaja солидарности. na да се сви ло-жачи до једнога удружимо у своје Удру-лгењо, које би тиме имало довољно и средстава и снаге, да своје надсве оправ-дане захтеве реализује. Од чланарине Удружење треба да дели помоћ у случа-ју болести, посмртнину за случај смрти. Напоменути морамо да су сем београд-ске Областне Управе о,ве остале Обласне Унраве сакупиле до мала све ложаче у редове нашег Удружења, na ne можемо разумети. како једино некоји панш дру-гови из беогј^адске Дирекције ne држе потребнлм да се прикључе својим у на-шем Удружењу организованим другови-ма. Нашему je удружењу задаћа да са-купи под своје окриље све ложаче наше земље. A сврха му je да омогући једин-
ствен став свију ложача у нашој држави за постизање њихових права. Сви ми имадемо једнаке невоље, тражимо јед-наку правду, на мора да буде и наш бој je-динствен, заједнички како би што пре посхигли оно што тражимо. Кад би наши заступници иошлп na меродавна места и рекли: ми долазимо у име и no налогу толико и толико организованих ложача, тада би се и onoj великој господи која не зна за патње и муке нас ложача отвориле очи, na се неби чула увек само обећања него би требале проговорити и чињенице.
Колико може појединац постићи и шта може on сам учинити за побољша-ihe свог лоложаја, то смо већ осетили го тово ми сви на властитој кожи. Зато и апелирамо на све напте другове београд-ске Дирекције који joni пису чланови нашег Удружења, да му сви до иоелед-њег приступе те да ra материално и мо-рално помогиу, јер je једино у слози наша снага. Дужност je свакога поједп-ног ложача, да се заинтересује за Удру-жење и за рад у Удружењу и да на тај пачин помогне да се уклоне one кривице noje се на жалост још и у данашње доба ложачима намећу. Овај наш апел нека се достави свима друговима који нису чла-нови Удружења ложача, na смо уверени да nehe слушати наше противнике него да he се одмах цридружити нама. Апелира-мо такоисто na поверенике ложача у бео-градској Обласној Управи да удвоструче (вој организаторичшт рад тиме, да пока-
жу неорганизованим ложачима прави пут. He смемо се плашити никаквог рада: ма како велик и напорап био: ако хоће-мо постићи свој циљ. У свим ложиони-цама треба сазвати састанке. на којима he наши иовереници објаснити сврху namer Удружења. Ако буду нашп повере-иици у београдској Обласној Управн свршили савесно ову своју дужност успетће, о том смо увереии, да у нај-скорије време доведу све иаше иеоргани-зоване другове б редове нашег Удруже-ња, Дакле, друговп из беогр. Обласне Управе, na рад!
Одговор министарства Саобраћаја
Министарству Саобраћаја упутили смо још јула месеца прошле године лредставку у којој смо формулисали не-које наше захтеве. Сада нам je стигао од Министарства одговор na ту представку, na га доносимо у информацију наншх друговима. Одговор се гласи:
Министарство Саобраћаја
краљевине Срба. Хрвата n Словенаца.
Бр. 1593-27.
28. јануара 1927. год. у Београду.
Удружењу ложача државних железница.
Удружење ложача упутило je Ми-пистарству своју представку од 16. јула 1926. год. формулишућп у випте тачака своје захтеве.
Sv. Miklavž
Ko smo bili še mi sami otroci, smo se veselili njegovih daril. Vsem je še v živem spominu to res otročje veselje. Čudili smo se sposobnosti Sv. Miklavža, da je kar čez noč obdaril otroke širom cele prostranosti naše zemlje. Ker pa ta stvar najbrže ni tako lahka, si je najel pomočnika, po imenu Nikola, in če kdo sedaj vpraša Sv. Miklavža, zakaj da ni več sam, mu bo odgovoril, ker so sedaj veliki in mali otroci. Je pa tudi razlika med njima. Sv. Miklavž vedno rad kaj prinese, Nikola pa najrajše vzame za več mesecev nazaj. Prišla sta pa tudi že v konflikt. Sv. Miklavž se je pritožil, da je prišel letos pri razdeljevanju daril povečini v mrzle sobe, Nikola pa mu pravi, ker ni kredita, naj pa železničar bolj v mrzlem piha. Pa to bi že šlo, saj bo zime enkrat konec, ampak dobili smo nov pravilnik o štedenju goriva in maziva, ki ga pa najbrže ne bo nikdar več konec, razven če pride še kaj slabšega.
Oglejmo si ta pravilnik malo od bliže. Na primer kilometrina.. Kurjač dobi za
vsak prepotovani kilometer brzega voza 5 para, sprevodnik 9.5, da ne govorimo še o drugih vlakih, kjer razmere tudi niso boljše. Najbrže se je to vprašanje reše-valo v kakem udobnem, od kurjača dobro zakurjenem kupeju brzega voza.
Čl. 60 pravi, da dobi dnevničar, ki opravlja službo nastavljenega uslužbenca, in če ima skušnjo, nagrado, kakor uslužbenec, čigar dolžnost vrši (ali se uslužbenci, ki nimajo predpisanih skušenj tudi ne kaznujejo v slučaju nedostatkov?) Če pa imajo izpite, zakaj se jih ne nastavi?
Naslednja točka pravi, da je namen teh nagrad, da se osobje vzpodbuja do še večjega varčevanja. Povedali smo nedavno, da pri današnjih razmerah v splošnem teoretika ne pride toliko v poštev, kot — posebno v tem slučaju — praksa strojnega osobja. Pa vendar taka razlika pri razdeljevanju premije! Tudi se nam servirajo razne okrožnice z zahtevo o povečanju teže vlakov, ne da bi se napravila poskusna vožnja. Pri tem ima strojno osobjč spet priliko, da pokaže svojo sposobnost, za vse to pa dobi najmanjšo odmero premije.
Drug člen pravi, strojno osobje dobi za vsako prihranjeno tono 25% prihranka, od te sume pa dobi strojevodja 65%, kur-jačjac 35%, če sta pa dva kurjača, odpade na vsakega do 20%, na strojevodjo pa 60%. Zakaj si pa gospodje ne plačujejo svojih pomočnikov, če jih potrebujejo, tako kot kurjač pri premijah?
Ker je razvoj tehnike usmerjen na to, da dobimo vedno večje stroje, se je bati, da bosta na stroju res po dva kurjača, plačo bo dobil pa samo eden, in s to plačo naj plača še drugega kurjača!
Nadalje beremo, da mora strojno osobje za vsako prekomerno potrošeno gorivo in mazivo škodo povrniti. Vidi se, da se je dotični, ki je delal na pravilniku, še malo vozil na stroju, za kurjača vsaj nikoli, ker še vedno misli, da je to neznansko veselje za kurjača, če ga more »not gajžlaD.. Takih slučajev je res mnogo, pč ne po krivdi strojnega osobja, temveč radi pomanjkanja strojev ter veliko večje izrabe strojev in radi pomanjkanja raznegi neobhodno potrebnega materiala, tako df je strojno osobje mnogokrat primoran*
Уважавајући излолгене захтеве 'у колико се не косе са Законом о Саобра-ћајном особљу и прописаним иравилни-дима извештава се Удружење:
l. Разлика у платама за рок од i.
10.	1923. год. до i. s. 1924. год. исплати-he се ложачима истовремеио када се иста буде исплаћивала и осталим службенв-цима Министарства Саобраћаја о чему лоноеи одлуку Министарски Савет на предлог Министарства финансије.
До сада су одржане лицитације за израду плавог радничког одела и чим нсто буде примљено предаће се Облао ним Дирекцијама ради издавања оеобљу. .sa коje je ово требовано и no реду како му то следује.
3.	Полагање ложачког иопита регу-лисано je иравилником, издатим у служ-беним новинама бр. 15. од 1. 8. 1923. год. Обласним Дирекцијама издаћемо наре-ђење да у оквиру буџета регулишу ова-iv'ora ложача, који je за то стекао право.
4.	Нерегулисани лолсачи плаћају се на исти начин. као и остали слични службеници, a немогу добити прина-длежности, које немају законског ослонца.
5.	Ложачи парних котлова за гре-јање путннх возова не могу уживати на-граду на уштеђено гориво, јер би уштеда ишла на штету грејања вагона. Потто ложачи парних котлова етварио врпте тежу службу него кочничари водиће се рачуна о томе тако, да се у bobom пра-вилнику, који се ирипрема. предвиди
odpeljati vlak s komaj na pol sposobnim strojem. Za to uslužnost pa naj bo osobje dvakrat oškodovano!
Spet druga točka pravi, da mora osobje prevoziti 1000 km (odnosno 600 km na vicinalnih in 500 km na zobčastih progah) na mesec, če naj bo udeleženo na prihrankih za ta mesec. Torej če osobje ne doseže navedenih številk, zgubi vso premijo. Ker pa pravi pravilnik, da dobi strojno osobje 25%, uprava pa ostalih 75%, je jasno, da to ne drži, temveč dobi uprava še več in sicer vseh 100% premij, ki odpadejo strojnemu osobju v smislu pravkar navedene odredbe (ali pa odgovarja strojno osobje za svojo službo do 1000 km? Po našem ne!).
Kakor je videti, gredo po tem pravilniku uslužbencem nagrade razne sorte, na koncu se pa oglasi čl. 104, ki dostavlja pripombo, da se delijo nagrade le, če ima kredita. Bržkone bo prišlo večkrat do tega, da nema kredita;, sicer ne bi bili vnesli tega člena v Pravilnik.
O ti sv. Nikolo!
ложачима парних котлова већа киломе-тража.
6.	Минималан број ироиутованих километара за уживање иремије за уште-ду прописује правилник о наградама за уштеђено гориво и мазиво чл- 5. т. 3.
7.	Питање стицања права на пуну иензију регулише Закон о Држ. Саобр. особју.
8.	Обласним Дирекцијама издаће се наређење да строго контролишу изда-вање угља као и квалитет горива прим-љеног од угљаних мајдана.
9.	Исплата дневница ложачима за време поштеде вршиће се на исти начин као и осталим службеницима.
10.	Обласним Дирекцијама изда hc се наређење да премије и километраже исшгаћују најкасније до краја наредног месеца као je u иравилником ирописано.
11.	Ложачима водоцриа и луфтга-сова. нс прииада премија. Ha већим во-достаницама исплатиће се додатак no правилпику о споредним принадлежно-стима.
12.	Додељивањв водоцрпа Сарајев-ске Дирекције који сада прииадају сек-цији узето у рад.
13.	Обласним Дирекцијама издаће се наређење о чишћењу пепељара у сми-слу захтева ложача.
14.	Тражење ложача да они ужива-ју премију у истом износу као и маши-повође не налази се за умесно.
51. У нацрту noBoi’ правилника о споредним принадлежностима предвп-ђена je већа. километража na зупчаним железницама.
Б. Поповић,
Помочнит; Министра Оаобрачаја.
Dopisi
Жалба. Жалба противу машиново-ђе Ненада Арацки, коју предлаже наш друг ложач Добросав Цветковић из Су-ботичке Ложионице и то о следећем:
Путовали смо из Суботице у Бео-град са возом 215. и на зло по турнусу са 202. случајно останемо са дефектом у Београду, док нисмо добили из суботич-ке ложиониде другог дана воз 201. Када смо оиравили локомотиву, no турнусу <•.40 добили воз за Суботицу 214. који пи-лази из Београда после подне у 13 сати и зо минута.
Пре поласка воза дошао je на локо-мотиву г. Арацки и рекао ми je, због ду-гог бављења у Београду да му je нестало хране и ja сам исто одговорио да je и мени нестало хране. Ако hy да доруч-г;ујем. онда немам да ручам. Ja сам мо-лио г. Арацког, да ми дозволи да идем
код мога кума на доручак, које ми je r. Арацки дозволио a ja сам отишао-
И када сам се вратио назад у тачно време, г. Арацки ме je направио да сам ja пијан, a на против тога, баш je r. Арацки био иијан, што се одмах и дока-зало да je био у кафани. Он ме je јавии дежурном надзорнику, подшефу и r. ше-фу. Ha то ми je г. шеф рекао да му ду-вам у уста, које сам одмах учиио и r. шеф није на мени приметио да сам un-јан. Истог дана стигли смо кући.
Други дан смо били no турнусу у ириправности. Г. Арацки дошао je на ло-комотиву и нападао ме je. Почиње да грди зашто нисам очистио ватру. Ja сам му на то одговорио. због тога нисам очп-стио ватру, лошто je предложач са истом локомотивом no старој ложионици мапе-врисао. Он ми je грубо рекао: ако ми се ne свиђа ово место односно не допада машина, да тражим себи друго место n другог машиновођу, на које сам одгово-рио да ja пећу тражити другог машино-вођу, нити другу локомотиву. С тим je г. Арацки отишао код г. надзорника ма-пгана Сиклаие и казао му je да ja нећу с њиме да путујем. Г. Сиклап ме je од-мах сменио с те маишне и од г. Арацког пошто je г. Арацки пред г. Сиклаи na мене доста налагао.
Biiiiie наших другова. ложача могу доказати да машиновођа г. Арацки стал-но долази на дужност у пијаном стању, да га други машиновођа метне na локо-мотиву и тако одпутује са возом, и обрат-но кажу да je ложач пијан.
У овом погледу може се видети како нас ложаче муче мапшновође и да су машиновође велики непријатељи ложача. Због тога нас мрзе што постоји наше ло-жачко удружење и што се ми споразу-мевамо један са другим, које je јако не-пријатно машиновођама. У сваком по-гледу хоће да нам зломе врат. Из ових разлога се види да нам ни једаи маши-новођа није пријатељ него велпки непри-јатељ. По оваковим поступцима што nu-једине машиновође поступају према на-ма ложачима никада нас друкчије ne зову т. ј. називају нас „прост сељак“ и no мађарски „дађ параст“ то су nania ло-жачка имена у Суботицп.
Од сваког машиновође без разлике да нас мрзе и за сваку малеикост прн-јављају падзорнику n г. шефу ложиони-це потврђује истинитост жалбе.
Добросав Цветковић.
Podružnica Osijek priređuje I. javnu plesnu zabavu na dan 19. II. o. g. u svim prostorijama »Gradskog vrta« u Osijeku. Pozivaju se drugovi, kojima je moguće, da dođu. Dobro došli! Podružnica Osijek.
Iz Oblastne Uprave Sarajevo. Sigurno vam je poznato, dragi drugovi, da je naš načelnik Cvetkovič otpušten od službe, a zašto, i to vam je sigurno poznato. Mi smo kod njega bili prije (nekoliko mjeseci na Direkciji i u glavnom tražili smo material za čiščenje strojeva i druga signalna sredstva, petrolej, ulje od repice (ribel) i tako dalje. Tražili smo također, da se plate naši predložači Itao i u svima drugim Direkcijama, i da nam dodele jednog bravara kod pranja kotla za otvaranje i zatvaranje ka-zanskih djelova. A on je sve te naše zahteve odbio i ovako je odgovorio, da mi trebamo ovu našu mladu državu čuvati, a sada vidimo, kako on kao načelnik čuva ovai našli mladu državu. Takovih imamo još mnogo u našoj državi, koji ovako rade, kao što je radio on, ali ih nemožemo navesti.
Kad naše Udruženje nešto traži, što je zakonom zagarantovano jili ne, a om nas sa tim odbiju i kažu, da nema budžeta i da treba čuvati državu. Mi smo poslali jednu molbu na našu Direkciju prije tri mjeseci, koju smo biljegovali sa 25 dinara i naši su bili zahtjevi mali, koje može Direkcija sve da reši, ali na žalost još do danas nisu nam ni odgovorili, zato još i ovaj put molimo mjerodavne, da skrenu pažnju na svoje podčinjene, da se' ovako više ne događa. Kad smo platili taksu na molbu, treba da nam odgovor vrate, jer mi smo večinom svi sinovi ove domovine i vršimo svoju dužnost, koja nam spada i pokoravamo se zakonu; pa kad mi sve to izvršavamo, trebaju i naši mjerodavni da nam dadu što nas spada.
Kod naše Direkcije po svima ložioni-cama nisu dobili ni platu ni kilometražu niti definitivni niti dnevničari do 10. januara, samo ložiona Sarajevo dobila je na 1. I. platu i kilometražu, a (premije nije još dobio niko kod naše direkcije, t. j. za mesec novembar 1926. I to tražimo od naših mjerodavnih, da se to više ne događa kao što se je sada desilo, da jedni službenici dobivaju platu i druge prinadležnosti u razmaku od 10 i više dana, a jedna te ista Direkcija za sve! Iz ovakovih razloga osoblje se buni, a to je sve do nemarnosti naših rukovođa. U glavnom u nekim loži-onicama javljaju, novac ima za isplatu ali nisu liste gotove. Dosta žalosno, nikada ne može ni biti gotovo, ako se uzme u obzir, kada gospođice dolaze na dužnost, a osobito posle svečanih dana. Malo se vodi računa o službi, u toliko više o pozorištu, še-tanju, plesanju itd.
Mi mislimo i istina je, da željeznica ne vozi ništa na veresiju, nego sigurno za gotov novac, a mi radimo svi željezničari i danom i noću, pa mi mislimo, da bi i mi
morali da dobijemo na vreme sve svoje jrrinadležnosti, a ne kao što se radi, jedni dobiju prvoga, drugi osmoga a četvrta jedinica 15 toga, kao da je onde druga država, a ovde Jugoslavija. A glede naših zahteva, sve što tražimo, ništa dobiti ne možemo, premda je u korist saobraćaja, jer svaki službenik kad je sit on i njegova porodica, onda ide pevajući na svoju dužnost, ali kada ide u službu sa praznom torbom, a dečica kod kućeo ostala isto nije potpuno doručala, bogami je žalosno, to nije nužno. Sa svakim danom čovek gubi volju, očekuje svaki dan, misli, a sutra bit će bolje, govore, da je kriza u vladi, a u nas kriza ii stomaku, pa se to ne slaže. Dosta je bilo ovoga čekanja. Jer nas služba i e pita, jesi li dobio ili nisi, samo kada nar, komandiraju, mora se ići. Ako slučajno ne dođeš, odmah je globa. U svakoj pojed. iožionici drug zakon. Osobito u Doboju ložaU sami peru, čiste kazan, potpaljuju, t. j. nikada slobodnog vremena nemadu, čitava robija. Nije samo da rade osam sati dnevno, kao što je po čitavom civilizovanom svetu zakon predvidio, nego nikada od nora nemadu. Ljudi se reduciraju kod nas, koji ne bi trebali da se reduciraju, a oni po kancelarijama, bez kojih bi se moglo proći i koji nisu toliko nužni, oni ostaju.
Zahvale
Najtoplije se zahvaljujem Udruženju Jožača, podružnici Osijek za podjeljenu mi posmrtnimi prilikom smrti moga djeteta u iznosu od 300 Din.
Osijek, 4. jan. 1927. Mata Jakić.
Od Udruženja kurjačev, Oblastne uprave Ljubljana sem prejel 400 Din bolniške podpore, za kar se najtopleje zahvaljujem. Velenje, 7. L 1927 .
Ferdih Jože.
Stigla nam je zahvalnica udovice Lov-renković iz Travnika, kojom se zahvaljuje Oblasnoj Upravi u Zagrebu za pomoč koju je dobila u gotovom novcu u iznosu 3.865 dinara.
Ista se zahvaljuje na pomoči Obl. Upravi Sarajevo, koja je poslala u goto-vom novcu svotu od 5.485 dinara.
Oblasnoj Upravi Sarajevo poslao je zahvalnicu drug Blagoje Radaković za novčanu pomoč (posmrtninu) u iznosu 300 Din, isplaćenu prilikom smrti njegovog deteta.
Drug Čebo Ašim zahvaljuje se za pomoć (posmrtninu) u iznosu 600 Din, koju je pomoč primio prilikom smrti svoje dece.
Od druga Mujo Lepića primili smo zahvalnicu za 300.— Din, koja miu je svota poslala'prilikom smrti njegovog deteta.
Drug Spasoje Božanovič (Doboj) zahvaljuje se za svotu u iznosu od 300 Din, koju je primio radi duge njegove bolesti.
Drug Zejtnil Lukovac se zahvaljuje^ Oblasnoj Upravi Sarajevo za pomoč u iznosu od 300 dinara, koju je primio od Uprave.	^
Drug Palalič isto se zahvaljuje Udruženju na pomoči, koju je primio za dugotrajne bolesti u svoti 300.— Din.
Potpisani zahvaljujem Udruženju Ložača Oblasnoj Upravi Zagreb za podi*-Ijenu mi potporu u iznosu Din 300.— z i umrlo dijete.
U Zagrebu, dne 18. januara 1927.
Uraić Ljudevit, ložač ložione Zagreb gl L.
____	f
Potpisani zahvaljujem Udruženju Ložača Oblasnoj Upravi u Zagrebu za podje-ijenu mi bolničku potporu u iznosu Din 300.— prigodom moje bolesti.
Sima Tomič, ložač ložione Srp. Moravice
Najtoplije se zahvaljujem »Udružen iu ložača kao i podružnici Osijek koja mi ukazaše prvu pomoć od Din 300.— za umrlo mi dijete.
Osijek, 9. jan. 1927.
Jovo Krmiševič.
Nižje podpisani se najtopleje zahvaljujem gospodu načelniku, gospodom strojnim mojstrom, gospodomi strojevodjem in vsem svojim tovarišem kurjačem in prijateljem v mariborski kurilnici za prispeva-no podporo ob priliki moje nezgode v znesku 3.352 Din. Še enkrat se vsem skupaj srčno zahvaljujem.
Zahvaljujem se nadalje ljubljanski in zagrebški upravi za ob priliki iste nezgode nabrano podporo v znesku 3420 Din. Obenem se zahvaljujem vsem svojim tovarišem iz Maribora in Ljubljane za številne obisku v bolnici.
Maribor, 11. januarja 1927.
Ranftl Franjo, pom. kurjač.
TISKOVNI SKLAD SO	DAROVALI:	
Skok Ivan, Lj. I	Din	10.—
Vidmar Josip, L j. I	Din	10 —
Mohorčič Ivan Lj. II	Din	10,—
Goltes Karl, Tržič	Din	10,—
Skupaj Din 40,— Darovalcem najlepša hvala!
Naknadno je daroval A. Rijavec v Postojni, spadajoč v Ljubljano I, 20 Din za ponesrečenega tov. Ranftla.