utu
Poštarina plaćena u gotovu
Dolta 13Д. 1930
.icratj.
V0»*
Cena 2 Din
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije SS u LjubUjani, Narodni
dom * Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 12. sepiembar 1930.
Broj 22.
Ljubljana, 11. septembra 1930.
Leo jugoslovcnski narod proslavio je veoma svečano rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, koji je stu« pio u osmu godišnjicu svog života.
Diljem cele naše otadžbine srca svih Jugoslovena, zadojena uvek žar« kim plamenom neodoljive ljubavi i ne« pokolebive odanosti prema svom Via« daru, okupila su se oko svetlog prc« stola slavnog doma Karadordeviča, prinašajuč osečaje svojih najgorljivi« jih želja, pračenih najmilijim i naj« lepšim nadama za dug\ srečan i slavan život svog Prestolonaslednika, dičnog Prvenca Sokola Njegovog Veličanstva, našeg viteškog Kralja.
i Ovogodišnji 6. septembar pro«
^avijCn jc tjm eve5anjje gto jc pove«
onnt^dnim slavnim dogodajem, koji od krupno obeležava najnoviji peri«
naseg državnog i narodnog života, period u kojem jugoslovenska misao s avi svoju punu i sjajnu pobedu i ka« na duhovno jedinstvo i Jugoslovenstvo siri svoje snažno korenje i istinski provejava dušom i srcem celog našeg naroda.
1 im značajni ji je taj dan, kad je naša herojska vojska, pračena čitavim narodom, na najsvečaniji način odala največu poštu slavnim i pobedonosnim
.srpskim zastavama, koje pronesoše sla-yu našeg oružja i herojstva naroda Po celom svetu, da sada, kako su naj« sjajnije i do kraja ispunile svoj zavet,
•	uu sa največim počastima ispračene n Penjene u Panteon slave na k ^ k'd e če pored zastava Veli« i |.°^da, ostati kao večiti svedoci svetli spomenici jedne nadasve slav« c epopeje, kada se je iz potoka rume« *" ti' ^oju proliše plejade vitezova V' ala prva zora i svitao nov sunčani 1 “n oslobodcnja i ujedinjenja jugoslo« venskog naroda.
ti • c^a^uei ove svoje i narodne sve« ^nJe, danom 6. septembra prigrlila je s,asa vojska nove, jugoslovenske za« ave, primivši ih iz ruku svog vrhov«
..J)rr>andanta Nj. Vel. Kralja, kao simbol svih pregnuča svoga na« ? easti i slave svoje otadžbine, te •s ave iz eijih je blistavih boja ko iz a,1JcnoVa sunčanih zraka saplcten ' col pobede, koja danas sja na kruni ‘djevine Jugoslavije.
1 u ovotn istorijskom činu prepo« °deno Jugoslovenstvo nalazi novo, pepresušivo vrelo svežih i mladih so« Kova, koji če prostrujiti po celom telu Jugoslovcnskog naroda, podajuči mu nove snage i čilosti za još intenzivni ji, krepči i ustrajniji rad u cilju opšteg boljitka, sreče i napretka.
Ovim istorijskim činom učvršče« na je vera, da je Jugoslovenstvo po« stojano kao stanac«kamcn i da je sa« mo jugoslovenska misao jedina i stin« ska vodilica, koja ravna udesom na« seg državnog i narodnog života.
Ovaj veliki čin od 6. septembra, koji je u očima celoga naroda još više uzdigao ideal Jugoslovenstva, uveličan je još jednom retkom slavom, kada gledamo, kako jc svetlim primerom dokončano jedno sjajno delo, ponos naše nacije, kojim je Nj. Vel. Kralj •skupin sveti zavet svog velikog Rodi« p ja. osvetivši sjajnu zadužbinu na -'Plencu, u kojoj danas, upokojeni je«
ni4-*V u111 ‘ s,()U°m svoH naroda, zajed« u, blaženo počivajo Veliki Vožd unuka Kralja Petra I. Velikog lot)odioca.
tako hiaJr Vc*^a.ini hram, u kojem je stV0 ki'lf ° bl'čeno vekovno neimar« u koie 1 1,Г(^ ’ veličine našega naroda, slave 111 VC-L herojstva i neumrle Ггк-oi ,nilPajače večito naša i poznija teštv СПЈа nov’m PI-egalaštvom i vi« tvom , „ajživlje potsečati, kolikim mvama otkupljena sloboda i jedin«
•	o, da bi tako u toj dubokoj spozna« J mogli ceniti i čuvati tu največu te« vinu jugoslovcnskog naroda.
. i Glcdajuči ovako na netom pretc« e dane našeg opšteg narodnog slav« ja. jugoslovensko Sokolstvo uznosi sc J , nom neodoljivom radošču i zado«
čvrit-u0™’ što Pri Vgradnji ovako stih jugoslovenskih temelja naše rzave, prinelo i svoj udeo. Uznosi se, Cl je ono od uvek bilo najmarljiviji
Sa velikih svečanosti u Beogradu
Jugoslovenske zastave naše vojske
Veličanstvena sahrana starih zastava i prenos Karađorđa u zadužbmu na Oplencu
Uoči rodendana prestolonaslednika Petra poprimio je bio Beograd naroči« to svečan izgled, da je potsečao na dane svesokolskog sleta. Veliko mno« štvo naroda nadošlo je sa svih strana zemlje da učestvuje ovom retkom i veličanstvenom slavlju predaje'novih jugoslovenskih zastava pukovima naše vojske, kao i da prisustvuje osvečenju zadužbine na Oplencu i prenosu zem« nih ostanaka Karadorda iz stare to«
Tim trenutkom prigrlila je sva naša vojska novu jugoslovensku zastava i savila svoje slavne stare srpske zašla« ve da ih sa največim pietetom preda istoriji.
Iza kako je bila izvršena predaja zastava, sa Kraljevske tribine pre.ia« šali su spikeri govor, koji je Nj. Vel. Kralj održao vojsci povodom predaje novih jugoslovenskih pukovskih za« stava.
m
Nj. Vel. Kralj rezvija jugosloversim pukovsku zastava i predaje ju komandaatima puka
polske crkvicc u sjajnu zadužbinu na Oplencu. Ovim svečanostima, pored aktivne vojske svih rodova oružja, učestvovalo je i veliko mnoštvo re« zervnih oficira.
Sokolstvo na ovim svečanostima bilo je zastupano po starešinstvu Sa« veza i po starešinama svih sokolskih župa.
Navcče, uoči rodendana Prestolo« naslednika, pretsednik vlade general g. Živkovič priredio je brojnim odlič« nim užvanicima u Gardijskom domu na Topčideru banket, kojemu su po« red ostalih videnih uzvanika, prisu« stvovali svi članovi kraljevske vlade, svi banovi načelnici banovinskih gra« dova i banski večnici. Ovom prigodom g. pretsednik vlade održao je uzvani« eima veliki značajni govor.
Svečanost predaje novih pukov« skih zastava ohavljena je največim slavljem 6. o. m. na Banjici uz prisu« stvovanje Nj. Vel. Kralja i svih čla« nova Kraljevskog doma. članova kra« Ijevske vlade, svih vojnih i civilnih vlasti. stranih pretstavnika te ogrom« nog mnoštva naroda.
Sama svečanost predaje zastava protekla je divno i veličanstveno.
Nakon što je ministar vojske i mornarice general g. Hadžič proeitao ukaz o predaji novih zastava pukovi« ma, uz kratki crkyeni obred obavljeno je osvečenje novih zastava.
Tada su istupili iz stroja zastav« niči sa novim osvečenim zastavama i prišli Kraljevoj tribini. Na podnožju tribine zastavnih predaje zastavu adju« t<i n tu N j. \ el. Kralja generalu ц. Drag. Stojanoviču, koji sa njom uzlazi na tribinu i predaje ju Nj. Vel. Kra« 1 ju. Na tribinu tada stupa komandant dotičnoga puka, Nj. Vel Kralj preJaje na to komandantima pukova nove za« stave, koje ovi primaju iz Kraljevih ruku ljube ju i odnose svaki svome puku. Tako su se izredali svi redom.
GOVOR NJ. VEL. KRALJA
Nj. Vel. Kralj rekao je:
»Junači,
Od ovega trenutka naše stare, sla« vom uvenčane zastave pripadaju našoj svetloj nacionalnoj istoriji. Pod tim za« stavama su naši proslavljeni pukovi k tez duge ratove leteli iz boja u boj, sa fronta na front, iz pobede u pobe« du, kroz najžešee iz najteže patnje k največoj vojničkoj slavi.
Njihovim kopi jima obeležene su granice kraljevine Jugoslavije, iz nji« hovih bojnih napora zavejao je snažno i za uvek zavladao duh nacionalnog cslobodenja i ujedinjenja.
Muškim srcem i sa dubokom po« štom i ljubavlju svijmo, junači, naše stare zastave slave, one su najsjajnije ispunile svoj zavet.
Neka nove zastave, koje vam pre« dajem, budu od sada sveta znamenja vaših pukova, znak junačkog zborista i zaloga vaše vojničke časti.
Sa verom u Boga, za kralja i Ota« džbinu, uprite u najtežim časovima svoje poglede u njih; njima dugujete poslednji dah i poslednju kap krvi svo« je. Uzdignite ih visoko i branite ih ju« nački kao svetinju, kao čast svoju, u njima je Kralj i Otadžbina, nad nji« ma su seni palih vitezova i pobednika.
Sa tom zapovešču i verom Mojom u vaše junačko srce, neka vaše pukove pod novim zastavama, sa Božjom po« moču, vazda prati junačka sreča i sla« va*
Živeli junači!«
Reči N j. Vei. Kralja bile su po« pračene iz tisuče gr!'1 gromkim poidi« čima: Živeo!
U inn. vojske, N j. Vel. Kralju od« govorio je ministar vojske i mornarice general g. Hadžič.
Nakon završenog govora g. Hadži« ca baterije odale su paljbom počasi. Kroz celo to vreme kružili su nad Ba« njicom brojni avijpni.
Nj. Vel. Kralj jc iza toga napustio sa pratnjom tribinu 1 uzjahao konja te pošao prema glavnoj tribini na kojoj se nalaziia Nj. Vel. Kraljica sa Presto« lonaslednikom 'Petrom i kneginjom Ol« gom, a ,s druge Strane pretsednik vlade general g. Živkovič sa svim članovima kraljevske vlade, kojih je večina bila u uniformi rezervnih oficira, pretstav« nici čehoslovačke vojske na čelu sa načelnikom generalnog štaba genera« lom g. Sirovym, pretstavnici rumunske vojske sa šefom generalnog štaba ge« neralom g. Samsonovičem i ostale vi« sokc ličnosti. Levo od Kraljeve tribine nalazili su se banovi i banski večnici, a desno bivši ministri i ostali odlič« nici Gcncralitet i admiralitet nalazio sc jc nasuprot Kraljeve tribine.
Zvuci glazba najavili šu početak defilea.
Napred jahao je general g. Dokič sa svojim štabom. Iza glazba Za nji« ma marširali su u divnim redovima gordi za.stavnici sa novim jugosloven« skim pukovskim zastavama. Ispred svakog voda išao je komandant puka. Kako je' koji vod nadolažio bacao je pogled i spuštan zastave prema starim srpskim zastavama i Kraljevskoj tri« bini. N j Vel. K tal j je otpozdravljao. Prestolonaslednik sa tribine također. Delile sc razvijao. Za pešačkim vodo« vinta nadolazili su zastavni vodov: ko« njico, /andarmerije, artilerije i inže« njerije.
Sada, iza vedova novih zastava, nastupali su pitomc' vojnih akademija i podoficirskih čkola Prizor jc bio di« van! Pozdravni pokliči orili su sc mi sve strane.	-D
Iza pitomaca pojavih su sc široki redovi naše mornarice. Nastalo je ne« opisivo odušcvljenje Za mornaricom nastupala jc pešadija Kraljeve garde sa mitraljeskim odclenjima. Za ovima pešadija pa. kolona golubinjskog po« štanskog odelenja. U jednom kračem razmaku proleti u galopu konjička
nastupala je brdska artilerija daleko« m:.'.nd topovi kalibra 1(15. kontraavi« jenska artilerija ttške haubicc kalibra 30f>. Iza ovih dolazila je teška automo« bil ska artilerija, koju vuku automobili., Od ovc pivo je prošla dalekometna artilerija od 155, pa mužarj od 305. Za artilerijom valjali si. se tenkovi sa mitraljezima i topovima. Na svakom tenku i automobilu lepršale su male jugoslovenske zastavice. Defile zavr« šavao se kolonom auto«komande i sa« nitetom. U to isto vreme pojavili su se nebrojni avijoni, koji su u jednom divnom redu poput gustog ptičjeg jata nepomučeno leteli svojim pravcem pre« ma Zemunu i Novom Sadu. Bilo ih je preko stošestdeset. Oni su svojim le« tom završavali ovaj divni i retko vid« Ijivi defile naše vojske, koji je na sva« koga ostavio silan i neizbrisiv utisak.
Nj. Vel. Kralj, pozdravivši se sa dostojansivenicima, sa Kraljevskom porodicom napustio je Banjicu burno pozdravljen od čitavog mnoštva na« roda.
Nakon završenog defilea ministar vojni general g. Hadžič priredio je na Banjici aktivnim i rezervnim oficirima rtičak.
Povodom ovih velikih sevčanosti, Nj. Vel. Kralj pode io je brojna odli« kovanja po prvi put novim redom Ju« goslovcnske Krune. Medu odlikovani« ma nalazi se velik broj Sokola.
Istoga dana naveče Nj. Vel. Kralj priredio je večeru u počast svih ko« mandanta armija. d’vizija, brigada i pukova Večeri prisustvovao je pret« seilnik vlade general g. Živkovič, svi ministri, pretstavnici čehoslovačke i rumunske vojske, banovi, načelnici ba« novinskih gradova, banski večnici i ostali uzvanici.
Tom prilikom Nj. Vel. Kralj odr« žao je sledeči govor:
GOVOR NJ. VEL. KRALJA »Gosp odo oficiri, •
Darujoči danas Mojoj dičnoj voj* sci nova znamenja vojničke časti i sla« ve, Moje su misli bile upučene vama,
Govor Nj. Vel Kralja vojsci — Knez Arsen, knez Pavle i ministar general Hadžič
fanfara svirajuči. za njima takoder u galopu konjiča Kraljeve garde konjič« ka arti' eri ja Kraljeve garde, mitralje« ska odelenja. a za ovima ostala konji« ca Iza konjiče, skoro nečujno, prpla« zili su biciklisti. Sada nastupala je ar« , tilerija. Najprvo laka poljska, pa hau« bicc. Iza ove muzika Kraljeve garde a za njom brdska artilerija i brdska haubička Kraljeve garde. Iza gardijske
Moji dragi saradnici na polju časti i
odbrane Otadžbine.
Uveren sam, da čete, gospodo ofi« čiri, shvatiti svu veličina današnjeg uzvišenog i svetog dana, kada svi Moji pukevi staju pod okrilje jugoslovenske vojničke zastave. Sa nacionalnim po« nosom na najvišu vojničku slavu na« ših starih zastava vi čete, vrli vodi Mo« je dične vojske, razumeti vašu vitešku
sejač velike jugoslovenske misli, jer je ono od uvek bilo najgorljiviji pro« povednik Jugoslovenstva za koje se zalagalo i žrtvovalo i jer je u tomc gledalo najsigurnije ostvarenje svih svojih visokih sokolskih i narodnih, ideala, svesno, da če jedino pobedom unitarističke jugoslovenske misli ne« stati i svih prepreka, koje su iskrsa« vale podržavanjem plemenskih težnja, a koje su svakako bile upravljene pu« tem razdvajanja. Jugoslovenstvo u očima našeg Sokolstva bilo je uvek jedini put kojim je trebalo poči, ako se uistinu i iskreno želelo osigurati i učvrstiti temelje ove države, ako se je
h telo kročiti ka napretku, snazi, lepšoj i srečnijoj budučnosti. Jugoslovenstvo u svojoj sadržini nosi punu jednako« pravnost, ono u sebi ne pozna nika« kove razlike, ni plemenske ni verske. Ono pojednako veže sve delove i kra« jeve našega naroda u jednu nedelivu celinu i svrstava pod jednu zastavu, koja oličava jedinstvo, snagu i moč države i naroda. U takovom Jugoslo« venstvu gledalo je naše Sokolstvo je« dini zalog bolje budučnosti, tako ga je ono uvek ispovedalo, u takovom duhu ono i danas radi i tako če postupiti i u budučnosti.
Rad našeg Sokolstva u torne prav«
cu krunisan je najlepšim uspehom. Po« sejano seme upravo sada donosi naj« bolje plodove. Mi vidimo, da kad se nakon teških političkih kataklizama stanje normalizovalo, kad se odahnulo i prešlo mirnom i sredenom životu i radu, vera našeg naroda u jugosloven« sku misao ispoljila se jednom. pomla« denom i ojačanem snagom, jer se do« šlo do uveren ja i spoznaje, da je Ju« goslovcnstvo jedini pokretač našeg stalnog napretka. 1 pojmljivo je što je ovo snažno bujanjc jugoslovenskih osečaja našlo silnog izražaja i izleva u proteklirn svečanostima i što se u jednom veličanstvenom oduševljcnju
i zanosu tako sjajno manifestovalo u svim krajevima pri Bočečima i povrat« ku novih zastava naše vojske u okrilje svojih pukova.
Eto, ovi plodovi jugoslovenskom Sokolstvu največe su priznanje, a ujed« no i najsnažniji podstrek, da svoj ko« ristni rad, umnoženim snagama, pro« duži i prenese u najšire slojeve na« roda, da posvuda seje seme ljubavi prema otadžbini, bratstva, jedinstva i sloge i da prepovedajuči veru Jugoslo« venstva bude uvek njegov veran za« točnik kao i budan stražar i neustrašiv branič narodnog i državnog jedinstva.
Cs.
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA 053GURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
oficirsku dužnost prema Kralju i Ota* džbini.
Pronosite naše nove zastave pu* tem slave i veličine naše mile i lepe Domovine, pronosite ih putem časti i viteštva, koji su pobedama označili naši besmrtn? junači, putem kojim ste išli i koji poznajete, na ponos vašeg Kralja.
Ja vas pozivam, gospodo oficiri, da sa svetom jugoslovenskom zasta= vom na polju časti i odbrane Otadžbi* ne budete prvi medu prvima, uvek na« dahnuti pozivom pesniške duše našeg naroda: »Napred, zastave slave!«
Vrhovni komandant, vaš Kralj, bi* če, kao i do sada, prvi zastavnik naše jugoslovenske zastave, a vi, Moji ofi* ciri, za Mnom!
Živeli!«
Na govor Nj. Vel. Kralja odgo* vorio je ministar vojske : mornarice general g. Hadžič.
Po, zavrženo j večeri Nj. Vel. Kralj odižaa je serki.
Dne 7. o. m. završavalt, su se po slednje pripreme na Oplericu i sutra*
dan 8. o. m., najsvečanije bili su pre* neti zemni ostanei Vožda Karadorda iz Topolske er k vice u sjajnu ople'« načku zadužhinu. Ta su uz velike po* časti pohranjene slavne srpske zastave.
Ovim dirljivim svečanostima. osve, čenja oplenačke zadužbine, prenosu praha Karadorda i sahrani starih za*
.stava ueestvovao je Nj. Vel.
Kralj,
cela Kraljevska porodica, Kraljevska vlada, vojni i civilni dostojanstvenici, strani pretstavniei sveštenstvo i mno; gi odličnici te golemo mnoštvo naroda.
Iz crkvc u Topoli Kaiadordev les izneo je Nj. Ve!. Kralj, knez Arscn knez Pavle i Pretsednik vlade sa četiri seljaka iz Topole Les je bio tada po* ložen na topovsku latetu i odatle u sjajnoj pratnj: ispračen na Oplenac, gde je opet uz najviše počasti položen u grobnicu vcličanstvene zadužbine. Tu danas, pod senom istoriji predanih sta'ih srpskih zastava slave, zajedno upokojeno počivaju Veliki Vožd. koji prvi zapa'i skiu borbe za slobodu na* roda uz unuka. Kralja Petra I. Velikog Osvobodioca, koji dokonča i sprovede slavno delo oslobodenjj i ujedinjenja celokupnog jugoslovenskog naroda.
• •> ■
fUrA.'T
Цј. v/eil. Kralj, lin zn* Ai .sen, knez Pavle, ^eneral ŽivRović д seljaci iznose Еез Karađor^n az stare iop^Iske crkve na topovsku Safetu — Levo: Karađorđe
Brat Ivan Bajželj
načelnik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavija
Dekretom g. Ministra prosvete od 22. augusta o. g., imenovan je za načelnika Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije br. Ivan Bajželj, nastavnik gimnastike na Učiteljskoj školi u Ljub* ljani.
Br. Bajželj rodio se god. 1877. u Sv. Joštu, a svoju mladost proživeo je u Stražišču kod Kranja. God. 1897. svršio je učiteljsku školu u Ljubljani. Prvo mu je učiteljsko mesto bilo na Jcscnicama, a kasnije je preuzeo me* sto nastavnika gimnastike u Idriji. Do* skora je otišao u Beč, gde je god. 1905.. sa odličnim uspehom svršio telovež* bački študij na univerzitetu.
Brat Ivan Bajželj načelnik Saveza SKJ
Invazija tudina i njega je prisilila, da ostavi Idriju i da se god. 1921). prc* seli u Ljubljanu, gde je najpre siužio kao nastavnik na gimnaziji, kasnije prešao je na realku, a zatim postaje referentom za telesni odgoj kod zdrav* stvenog odseka u Ljubljani. God. 1922. ponovo se vrača u školu i preuzima mesto nastavnika gimnastike na Iči* teljskoj školi u Ljubljani.
Ur. Bajželj poznat je medu jugo* slovenskim Sokolstvom kao odlični so* kolski pisac. Posle god. 1918., kada se počelo jače raditi na širenju i pridi* zanju sokolske literature, pero brata Bajželja popunjava praznimi naše te* lovežbačke i organizacione Strane. Nje* govi članci o anatomiji i fiziologiji u »Sokolskom Vestniku«, kojega su od god. Г9П. do god. 1914. izdavale udru* žene slovenačke sokolske župe, imaju trajnu vaspitnu vrednost. God. 1919. preuzeo je uredivanje »Sokola«, kojega je onda jos izdavalo slovenačko So* kolstvo. Od god. 192(1. pa sve do da* nas ureduje naš omladinski list »So* količ«. Odlični su njegovi članci u »Učiteljskom Tovarišu«, »Sokolskom Glasniku«, Sokolskom Vjesniku zagrc* hačke župe, »Sokolieu«, sokolskim ka* lemlarima, »Našoj Radosti«, »Jutru« i drugim novinama. Mnogo tehničkih dela preveo je sa češkog, tako »V ez* bc za dccu«, »Vežbe na spravama«, priredio je echoslovački tehnički na* zivoslovni rečnik i t. d.
U sokolskoj organizaciji zauzimao je br. Bajželj razna mesta. Mnogo go* dina bio je uzornim tajnikom Idrijske sokolske župe, a čitav niz godina vr* šio je važne funkcije u starešinstvu bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Sa* veza, a više godina bio je zamenik sta* rešine JSS.
Dr. JOSIP HOŠCALEK:
ICak® i cime danas najbolje propagovati
Povodom ovc izvršene pronicne u načclništvu naš j ga Saveza. a ko ju na* še članstvo prati najvceim interesom, urednik naše« lista zamolio jc sav.-znog načelnika br. Bajželja, da bi mu za naš »Sokolski Glasni1:« izneo svoje nami* sli i poglede o radu i zadačama, кзје očekuju naše Sokolstvo u skorijoj bu* dučnosti. Načelnik br. Bajželj sa brat* skom predusretljivošču dao nam je ovil izjavu:
»Nemam namere da razvijam svoj program za bližu faudučnost, jer je to često besplodan rad, pošto se i naj* bolji načrti vise puta .asjdiau i kod najbolje volj« je meguie nit*. Mislim pak, da za Sokolstvo nije, od tolike važnosti program tada, j«r taj Rfu« jo .cr -.o več naš osnivač dr. Miroslav Tyrs. To jo aaš t u udarne at, na kejem miramo da gradimo, i to tako onširan i dalekoseia >, da nam nije treba boijega. U koliko јг pak potrebno, da uzimamo više iii manje u obzir ovu ili onu granu i da ju pr;* fagodujemo modernim zahtevima sa* *lašnjosti i najnovijoj fiziološkaj nau* si. toga u kratkim črtama nije inoguče utvrditi
Uspeh sokolskog rada za visi pak pre svega od dobrih prednjaka, koje u prvom redu neophodno trebamo i to
ne u rnalom h roju Odgoj prednjaka i prednjačica biie dakle najpotrebnije i možda goruč; pitanje, jer je to ujed* no i pitanje materijalnog značaja.
Bratske veze sa čehoslovačkim Sokolstvom nama imperativno nalažu što veču brigu oko dobre i savršene spreme za svesckolski sokolski slet god. 1932. u Pragu, koji če se održati prilikom štogodišnjice rodenja bes* mrtnoga Tvrša, i što jačeg i dubljeg učvrščenja prijateljstva, bratstva i uza* jamnosti. Slet u Pragu za nas če biti %t;ličanstvena revija sokolskog rada i jednake važnosti kao za braću Čeho* slcvake. Bičemo ponosni i veseli, bu= demo li moči da tada u Pragu posta* vtmo njima jednake vredne jugoslo* venske sokolske čete. Razumljivo je, da nas jednako srdačne veze vežu i sa ostalim slovenskim sokolskim orga* nizacijama.
Rada u budučnosti i to svestranog rada, više je nego dosta. Pomoču po* žrtvovnih, stručno i temeljito naobra* Ženih članova tehničkog odbora, do* brom voljom i savesnošču žnpskih na* čelnika, koji su svesni svojih velikih dužnosti i koji su stručnjaci u svim granatna našeg ‘etesno vaspUnag siste* ша, biie najteži i najopsežniji rad sa* vladan. Svaki savesan aad mora da bu* de kru*ve.ati uspsbom.«	čs.
Prc svega treba biti na čistu, da sc danas Sokolstvo u.našem narodu nc da propagovati samo špoljašnom rekla* mom, govorima i štampom onako us* pesno kao nckada. Čak i sletovi tc svečani javni sokolski nastupi imaju u tom pogledu tek ograničeno značenje. Danas je pojam Sokolstva več prilično dobro poznat. Ako dakle, neka sokol* ska načela u ovakovim prilikama pro* niknu u večoj meri i u javni život, a da > baština Tvrševa postane svojinom baTein večine našega naroda, onda mo* ra svaki član Sokola prc svega biti pro* dahnut nastojanjem. nc samo da bi naši sokolski redovi bili doista cvet r.avcdav na čemu več decenijama radi* mo nego ila uopštc cvet naroda bude u našim redovima. Drugim rečima: tiebalo S; da sc S»ko u narodu nc smatra samo za telovežbačku organi* zaciju, nego da bi udruživao u brat* sku celinu najbolje Jugoslovene. To znači, da smo dosada tvorili uglavnom najjače mišice naroda, a odsada tre* hali bi biti i srcem i mozgom njegovim. Trebali bi biti — samo da bi bar to i bili! Koliko bi sc teških problema ova* kf> jednostavno rešilo! Ovdc stojimo pred velikom zadačom, koja je vredna najsavesnijcg rada. Ovakovo nastoia-nje, uvedeno u život, značilo bi novo doba u sokolskoj istoriji i bilo bi veo* ma dobrom agitacijom za Sokolstvo.
Teško je doduše pridobivati od* rasle ljude. koji možda iz bilo kakovih razloga imaju protivu nas izvesnih predrasuda. To traži mnogo takta, po* znavanja ljudi, a uglavnom i pozna* vanje razloga radi kojih dotični ljudi nisu postali članovima Sokola več pre i/ vlastite pobude. Ovakovi razlozi mogu da budu različiti.
Ako sc nc radi o sasvim slučaj* nim ličnim beznačajnim uzrocima ili
o	izvesnoj nadutosti ili jer je nekome dosadila telovežba radi neuspeha itd., onda postoji često krivnja u klasnim, verskim ili političkim predrasudama protivu samoga Sokolstva ili protivu pojedinih članova Sokola — javnih radnika, a koji su još kao deca tim zadojeni bili; drugde opet u isključi* vom entuziazmu za kakovc grane spor* ta koji privlači mlade ljude više, nego tvrdđ škola sokolskog vaspitanja; gde* gde pak takoder i u komodnosti i nc* dostatku smisla za telesnu kulturu i slično.
Pridobivanje odraslih ljudi tiebalo bi da sc poveri uglednim licima u dru* štvu koja bi pozivala na pristup u so* kolske redove na zgodan, ncnametljiv
Sokolstvo
način, bilo lično "ili pismeno. Dakle, imalo bi se pak društvo da pobrine takoder, a to u glavnom njegovo vod* stvo, da bi se ovako pridobivenim čl a* novima omogučilo da se uživc u dru* štvu i da bi im se tako bivanje u no* vom miljen učinilo ugodnim.
Ali ovdc treba napomenuti jednu važnu stvar. Istina je doduše, da je Soko svenarodna i nepolitička organi* zacija tc da kod svojih članova ne po* zna staleških razlika, lpak imalo bi -se danas da se pri sokolskom vaspitanju stalno i stalno napominje, da je pošti* vanje tudeg uverenja — bilo političkog ili verskog — prvi i glavni znak nao* braženog čoveka i tim više takoder do* brog Sokola. Srednji put izmedu raz* ličitih nazora ne sme se previse suža* vati naročito kod ljudi, koji nadasve vole slobodu mišljenja. Naša sokolska načelnost nc sme da se preokrenc u uskogrudnost.
Nesuglasicc u svim nazorima, kad do njih dodc, imaju tek da budu prili* kom, da se protivnika ljubaznim i po* tnirljivim nastupanjem i bratskom rc* čju privede do uverenja. Ta sokolski je ideal visoko', visoko iznad svih su* k ob a .
Što sc tiče unutarnjeg upotpunja* vanja i usavršavanja našeg organizacij* skog tela. moramo tla počnemo.od po* jcdinca. Najbolja če propaganda biti, da sokolsVa legitimacija ili značka bu* de ujedno i pre svega legitimacijom čestitag i neperočnog čoveka, kojem se n. pr. može verovati bez svih okolnosti a to če se postili budu li i sami Sokoli svagde. i svuda sejali i širili ovu veru u sokolsku reč i sokolski čin. Društvc* nim odborima time bi sc doduše na* mctnula dužnost da jamče za moralni nivo svakoga, koga su primili kao ela = na, a takoder i da pozivaju i stanje članove na odgovornost za svaki čin, koji je u nesuglasju sa sokolskim na* čelima. Svaki član Sokola, dakle, ne samo nmkcij>:nar, mora da bude uzor dobrog državljana i takoder budni stražar narodnih dobara, koji če u svom delokrugu builno paziti na inte* tese države i naroda, na njegovo do* bro ime i na ime Sokolstva. 1 o daka* ko ne znači izdizati se na kakvog nad* zornika sudržavljana koji nisu Sokoli, nego pre svega znači, da treba invati u pameti onu bibljisku o trunu u tu* dem i brvnu u vlastitom oku.
Sokolska značka i legitimacija mo* vaju biti osobito poštivane kod samih Sokola! Članovi i članice, gde se sret* nu sa Sokolitna, moraju sc primati
svuda sokolski, dakle, ne samo u vež* baoniemaa ili sokolanama, nego i u uredima, u javnosti i u privatnom ži* votu. Političke partije brinule su se, gde je to ikako išlo, da koriste svojim pripadnicima i postavljanje po politič* kom mišljenju osečalo se u javnom životu često neugodno i na štetu pra* vednosti. Sigurno ne bi bilo dobro, kad bi se ovakav postupak uvadao i u So* kolstvo, a niti se uvada i niti če sc uvadati. Ali je nesporno da če se vaz* nest' Sokolstva mnogo doprineti i ko* ristiti, ako se naše bratstvo ‘prenese U najvišoj meri i u državljanski život, a osobito u urede. U tom pogledu trebalo bi uticati na članstvo osobito na sta* rije, da bi prednjačilo dobrim izglc* doni. Ne ide sc samo za oslovljanjem sa »brate« i za tikanjem. Več tu se te* /,i i radi u cilju bratske prijaznosti, po* vertnja i uzajamnosti. Jer »svi za jed* noga i jedan za sve bilo je več tabo* rilsko geslo, geslo za čin i uvek geslo za pobedu« (Tvrš).
Ali da se na drugoj strani koristi značke ne bi zloupotrebljavaie, treba zato da se brine sVe članstvo i da stal* no vodi kontrolu, da li ne nosi tko značku bez prava ili da H ju ne zlo* upotrebljava. Ovdc treba postu pati sa mnogo takta, ali i energično. 1 ovu jc jedan deo propagande i za Sokolstvo včoma izdašan.
4
Ali budučnost Sokola nije samo u članstvu, nego i u naraštaju i u na* šoj deci. Ovoj omladini treba posve* titi največu pažnju. Nastojmo najpre uveriti ne tek omladinu samu, koju več imamo u vcžbaonicama, nego i njerte reditelje, da sc od sokolskog uzgoja može svatko okoristiti. Zato smatraj* mo ovaj uzgoj barem jednako važan kao što je uzgoj članstva te mu posve* time naše najbolje sile. Lakše je pri* dobiti omladinu, nego ju zadržati u vežbaonicama. lpak mnoga društva vo* de akciju oko pridobivanja omladine, a da prethodno ne traže uzroka zaštt» u njihovim vežbaonicama nema sokol* ske dece onoliko, koliko bi je moglo 1 i imalo da bude i što se najpre dosta slabo brinu, da za pridobijcnu ;>mla* dinu osiguraju i dovoljno redovitih i spremnih predjaka.
Na prednjacima, osobito kod na* raštaja, mnogo leži. Društva treba da radi toga nastojc, da u prvom redu pridobiju dobre prednjake i vodnike, makar i uz cene novčane odštete, nc* dostaje li požrtvovne i sposobne bra če ili sestara, koji bi mogli da drago-
69 jugoelovenskih pukovsltih zastava pozdravlja Nj. Vel. Kralja
Defile peša dlje Kraljeve garde
voljno rade. Sigurno je, da bi ovako izdani novae nosio jako dobre kamate; jer nije opet svak da bi znao da sa omladinom postupa, naročito sa de« eom; ovde sigurno ne vredi za svakoga ona: »dobra volja sve može«.
•
Svu propagandu Sokolstva ima vo« diti nastojanje uveriti narod, da da« našnje Sokolstvo nije niti ima da bude samo telovežbačka organizacija, nego da je ono podjednako bratstvo visokih meta u našem narodu; da je uredba, koja jača zgradu naše države, da bi bila osiguiana za slučaj kušnje. Vidni znak članova sokolskog bratstva je do« duše značka i uzgoj u vežbaonici po*
svečujuča priprema za sokolski život, ali prvi preduslov svakog Sokola čU stog i muževnog srca, koji se zanosi istinskim sokolskim bratstvom ima da bude osečaj prave vere i istinske lju« bavi prema svojoj državi i svom na« rodu.
(Prema »Vestniku Vvchodočeske Sok. župv PLppichovy« — god. XIII. — priredio M. K«č).
Pozdrav Sokolstva starešini prestolonasledniku Petru
Prigodom rodendana Nj. Vis. pre« stolonaslednika Petra, starešine Save«
za Sokola kraljevine Jugoslavije, sta« rešinstvo Saveza, sa sednice održane 5. o. m. u Beogradu, kojoj su učestvo« vali i svi župski starešine, uputilo je Nj. Vis. prestolonasledniku Petru sle« deći pozdravni telegram:
Prestolonasledniku Petru, bratu starešini Saveza Sokola kraljevi« ne Jugoslavije
Beograd.
Svi starešine sokolskih župa iz či« tave države, sakupljeni danas sa člano« vima uprave sokolskog Saveza na sed« nici u Beogradu, a uoči rodendana, ko« ji prvi puta praznuješ kao starešina
sokolskog Saveza, šalju Ti bratske po« zdrave sa iskreno/n željom za dug i srećan život. Budi zdrav, Sokole čili! Zdravo!
I. zamenik starešine: G a n g 1.
Kongresu nacionalnog radništva
Ovih dana održan je u Mariboru kongres nacionalnog radništva. Tom prilikom naš Savez uputio je sledeči pozdravni telegram:
Svoj brači i sestrama u borbi za ideale bratstva šaljemo iskrene po«
zdrave, želeč vašem nastojanju za mo* ralna i materialna dobra potpun i tra« jan uspeh. Skupite svoje redove pod sokolsku zastavu na čast domovine i blagostanje naroda! Zdravo!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije: G a n g 1
АААААААААААААЛЛЛАААЛА
Preporučamo braći i sestrama, lioji розе-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavanu Medulić“. Čitajte naš
oglas.
YVWYWWV>AWVYyWW
Mučenici
U petak, 5. o. m. naveče dokon« čano je u Trstu sudenje protiv 18 mla« Jih Jugoslovena, a u subotu rano od« jeknule su salve iz fašističkih pušaka i četiri dobra j.ugoslovenska srca pre« stala su da kucaju. Pali su: Franjo Marušič, Zvonimir Miloš, Ferdo Bido« vec i France Valenčič. Ostali osudeni su od dve do trideset godina robije i to:
Lojze Španger, 30 godina;
Nikola Kosmač i Vladimir Štoka 25 godina;
Dragutin Rupelj i Vinko Čač, 15 godina;
Ivan Obad, 10 godina;
Mario Zahar, Josip Kosmač, Mi« roslav Pertot, Slavko Bevk i Antun Manfreda, 5 godina;
Sofija Frančeškini jeva, 2 godine;
Leopold Širca i Ciril Kosmač pu« S Unip.su na slobodu.
- V^uđeni moraju da plate i parni« ^,.c troškove, a posle otslužene kazne f J°š tri godine pod policijskim bT	Gsim Frančeskinijeve izgu«
su svi osudeni za uvek sva gra«
danska prava.
Čitava svetska štampa komentira ove dogodaje i sa simpatijama piše o -ing??.10 vensko j narodno j manjini u Italiji. Naročito oštre komentare do« nela je poljska i čehoslovačka štampa. Tako n. pr.:
»Narodni listy«, pod natpisom »K političkom umorstvu u Trstu«, donaša uvodnik, u ko jem medu ostalim kaže: _ Krvava fašistička ruka zapisala je u istoriji jugoslovenskog mučeništva nova imena. Krvoločnost Nero« f Potomaka nije ublažilo ni uboj« no ° U- Ји- Vladimiru Gortanu slede
•	,Ve žrtve. Kad je juče sunce donelo 'orici mladih slovenačkih domolju« ,d Poslednje pozdrave iz bližitje Jugo« avje, odjeknule su salve iz karabin« ;a' če tiri slovenačke majke izgubile u svoje sinove. Isti sud i isti general, n?Ji je osudio Gortana, osudio je i J, 1 Po iskustvima puljskog procesa J.° je očito, što optužene čeka. Iz lma su ih doveli u lancima več una« Preti osudene. Čitav proces u 1 rstu , . odurna igra, koja je imala za« acu da uveri svet o slovenskom bar«
L,** || Jp
■i.';!?':-*?
i i i
Franjo Marušič
barstvu, koje ugrožava rimsku civili« zaeiju. Namerice pospešili su izvrše« nje osude, da se ne bi moglo predba« citi kralju, da ih nije pomilovao ili kraljici, da nije progovorila reči u ko« rist sinova svog naroda.
U svemu tome nema nikakvog iz« nenadenja. Fašizam je objavio rat sve« mu, što nije italijansko. Zatvorene su slovenačke škoie, biblioteke i prosvet« ne ustanove. Slovenačka reč i u crkvi jc zabranjena; zabranjene su slovena« čke knjige i slovenački je jezik nemi« iosrdno proganjan. Slovenačku inteli« geneiju fašiste su poubijali, odnosno ova umire po zatvorima i internacija« ma. Da satru još i ono što je ostalo, izmišlja fašistička justiea veleizdajni« čke procese i na potoke proleva slo« vensku krv,
Iznenaditi nas pak mora, da ti zločini ne nalete na protest kulturnog sveta, koji je priredivao protestne zbo« rove zbog justifikacije dvojice aineri« čkih anarhista i justifikacije u dalekoj Kini. Možda svet čuti, jer je prolivena slovenska fcrv?
Da li -da Euti i Prag, srce Sloven« stva? Neče li češka pesmica da se za«
Ferdo Bidovec
•1
m
Pepe Kukec
Zvonimir Milofi
grozi tršeanskim ubojieama? Sa čove« čanskog gledišta največa jc okrutnost to. da se streljaju mladi ljudi samo zbog toga, jer n^če da se odreku svog naroda, več mu svesno služe i žrtvuju se za njegovu slobodu, boreči se za njegova najelementarnija prava. U Italiji narodne manjine nemaju nika« kove zaštite, več ih naprosto surovo ubijaju. I Društvo naroda čuti na ovu kruto preganjanje!
Teško možemo verovati, da če ba« rem sada biti zasičena fašistička krvo« lučnost. Talijanska štampa ko besna pleše nad svežim grobovima. I unapred smijače se još suzama slovenskih maj« ka, još i dalje hlepiče fašistička ju« stiea za novim žrtvama. Ali nešto ne sme da zaboravi: krvi ju narodnih mu« čenika krči se put do narodne slobo« de. "Glas krvi, prolivene u Pulju i Tr« stu, snažniji je od dreke fašističkih četa! Ova ubojstva neče ostati bez od« govora, toga neka bude Italija svesna!
U pobožnom poštovanju klanjamo su juče poginuloj brači. Poginuli su u svetoj borbi za svoj narod. Na nji« hova mesta doči če drugi, koji če ih osvetiti i povesti u borbu do pobede!
»Češke Slovo« piše pod natpisom »Fašistička justica«: Sa dubokim ogorčenjem čita češka javnost vest o ju,ia = fikaciji četvorice Slovenaca, koje je osudilo na smrt vanredno fašistička sudište. Četiri osudena,- koji su se do poslednjeg trenutka junački držali, pripadala su skupini 17 Slovenaca, ko« ji su bili optuženi radi raznih čina pro« tiv fašizma. 'Italija je po mirovnim ugovorima dobila ogroman slovenski teritorij, koji hoče da sa svitn sred« stvima denacionalizira. Dejstvo pre« sude dokazuje, da režim sa Slovenci* ma ne postupa u duhu medunarodne pravde. Sudbina junačkih Slovenaca mora da dirne svakoga. Tvrdimo, da j.e pretsednik vanrednog suda, gcjneral Cristini, več pre početka sudenja sa« opštio novinarima njegov rezultat...
»Pravo Lidu«, u članku pod na« slovom »Strahote fašističkog režima« donosi sledeče:
»Jugoslovenski emigranti iz Italije, koji su uspeli da pobegnu u inostran= stvo ispred pritiska fašističke svire« posti, kao i italijanski izbeglice, kojih je nekoliko stotina hiljada pobeglo u inostranstvo, uputili su apel svim kul« turnim narodima Evrope, pozivajuei ih u pomoč nesrečnim, ugnjetavanim narodnim manjinama«.
U istom smislu pišu i svi ostali listovi kulturnog sveta. Svi sa najvc« čim ogorčenjem pretstavljaju proces u Trstu kao puku formalnost, ali sa unapred smišljenom i jedinom name« rom, da se što više ponizi jugosloven« ski narod u Italiji i da se izazove Ju« goslaviju.
Slava Mučenicima!
Pepe Kukec,
voda jugoslovenskih nacionalista u Po« stojni, koji je poginuo u sukobu sa fa« šističkom pograničnom stražom u Sliv« nici kod Postojne. Prema italijanskim vestima bio je ustreljen od fašističkih milicionera, po drugima izgleda da se sam ubio kad je video da če radi zado« bivenih teških rana pasti u ruke fašista.
f Dr. .Vladan Gjorgjević
U Beogradu sahranjen je ovih da« 'ja muž retkih sposobnosti, političar i državnik pretratne Srbije, koji svojim mislima i nastojanjima imade velikih zasluga i za docnije osnivanje i širenje Sokolstva u kraljevini Srbiji.
U današnjim širim sokolskim re« dovima manje je poznata ličnost dr. Vladana Dordeviča. a ipak možemo kazati, da je on svojim nastojanjem stvorio temelje predratnog Sokolstva u Srbiji. Pokojnik je naime prvi za« poceo sa propagandom za telesno vas« pitanje u Srbiji.
Pokojni Vladan Đorđević, koji se ogledao kao javni radnik i na književ« nom i na političkom polju, bio je dale« kovidan posmatrač za dobro svoga na« roda, pa je u tom svom posmatranju zapazio, kako srpski narod u večnim borbama za svoju slobodu i rodenu grudu sve više opada i kako bi mogla njegova otporna snaga da popusti. Njegova opažanja dovela su ga do spoznaj e, da je od neophodne potrebe, a se kod srpskog dela našega naroda san Пе °tpornost i podržaje jak duh Ć, ,u>SVcsti, a sve to da se dade posti« LJ,Sy4n. telesnim vaspitanjem. Do ovo«
ka došao Је nc samo..kao P°s
j Ca.r’ nego i kao lečnik, koji je se« I /^desetih godina prošloga veka, kao Лкаг u regrutnoj komisiji, opazio sla« . ev rezultate kod omladinc. Upoznat Jos kao dak u Nemačkoj sa velikim »lagodatima telesnega vaspitanja, a t.ošav do čas pre rečene konstatacije, odlučio je da u kraljevini Srbiji spro« vede osnutak i jaku organizaciju gim« nastičkih društava. Ovu organizaciju zamišljao je tako, da bi se ponajpre u Beogradu osnovalo jedno centralno društvo, koje bi vaspitavalo učitelje gimnastike, a ovih bi docnije bila duž* nost, da duž čltave zemlje osnivaju okružna i sreska gimnastička društva.
Ma da se u to doba razmahala u Srbiji jaka partijska borba, on je ipak odlučio da na ovu akciju priteg« ne sve narodne sile. L) tu svrhu napi« sao je članak o velikoj važnosti teles« nog vaspitanja za mlade narodne gene« racije, a naročito u vojsei. Ovaj čla« nak u formi pisma razaslao je na sve nacionalne radnike, pozivajuei ih isto« dobno na prvu skupštinu na kojoj se imadu udariti temeljem ovakovotnu udruženju. L svojim predvidanjima nije se razočarao, jer su na skupštinu došli dapače i svi vode postoječih par« ti j a. To je bilo 3. januara godine 1&82. Na ovoj skupštini pokojni Vladan Dordevič održao je veliko predavanje
o	potrebi telesnog vaspitanja u srp« skom narodu. Sve se je oduševilo za njegovu zamisao i odlučili su da se imade osnovati »Prvo beogradsko dru« štvo za gimnastiku i borenje«.
No to njegovo delo ne bi nikada po odraslo, da nije našao dobrog spro« vadače svoje zamisli u agilnom bratu Stevi Todoroviču, docnijem faktičnom prvom pokretaču Sokolstva u Srbiji.
Pošto jc samo društvo bilo osno« vano, pokojnik je nastojao da ga što jače učvrsti i da mu da mogučnosti razvitka. U tu svrhu održao je čitavi niz predavanja o važnosti gimnastike, a čistu dobit od ulaznine tih predava« nja odredivao je za nabavu gimnastič« kih sprava. Da pako širu javnost što više upozna sa gimnastičkim pokre« tom, napisao je čitav niz članaka u svom listu »Otadžbini«. No osim svega toga on je išao za time, da telesno vaspitanje obuhvati sve slojeve naroda, pa se nije zadovoljavao samo time da na gimnastički rad pritegne muške snage, več je započeo akciju, da se pritegnu i ženske kao dobar pri« mer. Zato on je veliki deo svoje ve«
like bašte u Beogradu pretvorio u let« no vežbalište, na kojemu su prve vež« bačice bile njegova žena i kčerka. Ba« vio se i mišlju da podigne za tadanje prilike i moderan dom, u kome bi bila vežbaonica, ali njegov politički rad oduzimao mu mnogo vremena, pa se od zamisli nije pristupilo delu.
Ovo po njemu osnovano društvo razvijalo se dalje i pretvorilo u prvo sokolsko društvo, današnje Sokolsko društvo Matica u Beogradu.
Dr. Vladan Dordevič u docnijem organiziranom Sokolstvu nije uzimao učešča, ali iz ovog kratkog prikaza jasno se vidi, da baš njega ide najve« ča zasluga, da se u kraljevini Srbiji za« počelo gimnastičkim vaspitanjem, koje je docnije poprimiio sokolsku ideju i sokolsku formu.
Neka je slava pokojniku, koji je tim svojim nastojanjem radio za do« bro naroda i mislio na njegovu buduč« nost.	Ante Brozovič.
Maš svesokolski slet i naši
američki iseljenici
Naš svesokolski slet u Beogradu j sa svojim veličanstvenim uspehom iinao je veoma snažnog odjeka ne sa« mo u čitavoj našoj domovini, več i na strani, naročito u svim bratskim slo« venskim i prijateljskim državama, a naposc i medu našim iseljenicima u Sevcrnoj i Južnoj Americi, kod kojih je uzbudio novo, veliko oduševljcnje za sokolsku misao. Toliko interesa za Sokolstvo medu našim iseljenicima u Americi nikad nije bilo, ma da je so« kolska misao zadobila svoj koren me« du američkim Slovenima več odmah posle osnivanja »Praškog Sokola« god. 1861. God. 1865. osnovano je u' St. Louis, Mo. od tamošnjih Čeha prvo sokolsko društvo u Americi. U slede« čim godinama nicala su ostala češka, slovačka, poljska i ruska sokolska društva: Jugoslovensko Sokolstvo raz« vijalo se na plemenskoj osnovi. Prvo društvo osnovano je 1909. god. kao »Hrvatski Sokol« u C’hicagu. Kad su se po raznim gradovima, gde ima naših iseljenika osnovala ostala sokolska društva, osnovane su i dve hrvatske sokolske župe, koje se danas nazivaju
jugoslovenskim i to: Jugoslovenska Sokolska župa u Chicagu i Jugosloven« ska Sokolska župa na Pacifiku. Slo« venačko i srpsko Sokolstvo imalo je samo nekoliko društava po gradovi« ma Severne i Južne Amerike, zbog čega nije moglo osnovati vlastitih žu« pa.
Posle ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca jugoslovensko Sokolstvo u Americi išlo je i dalje svojim starim, plemenskim putem. Uzrok tome je bio pre svega, što naši američki Sokoli nisu imali nikakvih veza sa oficijel« nim sokolskim krugovima u Jugosla« viji, zbog čega su i naseli mnogim laž« nim vestima o rdavim prilikama u sta« roj domovini, koje su nama protivni elementi širili sa izvesnim tendencija* ma. Tek posle kraljevske proklama« cije od 6. januara 1929. god. večina američkih Sokola videla je, da je je« dino jugoslovenska misao ona baza, na kojoj mora da stoji i jugoslovensko Sokolstvo u Americi. Dokaz, da je na« še američko Sokolstvo krenulo pra« viin' jugoslovenskim putem, bila je sjajna poseta američkih Sokola na
svesokolskom sletu u Beogradu, gde su se uverili, da prilike u Jugoslaviji nisu takove, kako su bile prikazane i u nekim američkim »sokolskim« kru« govima. Sa največim oduševljenjem došli su prednjači američkog Sokola u prednjački tečaj u Ljubljanu, da i ovim putem manifestiraju jedinstvo jugoslovenskog Sokolstva.
Mnoge naše novine u Americi do« nele su krasne članke o našem sveso« kolskom sletu, iz kojih vidimo, da je naš slet i kod naših iseljenika pod« žegao nov plamen oduševljenja za uz« višene sokolske ideale i da če se naše Sokolstvo u Americi u doglednom vre« menu ujediniti u američki Jugosloven« ski Sokolski Savez.
Tako n. pr. mesečnik »Jugoslo« ven« (»The Jugoslav«), koji izlazi u San Pedro, Los Angelos (California), pored govora Nj. Vel. Kralja Sokolima prigodom padarenja zastave i pored ostalih članaka sokolskog sadržaja, na uvodnom mestu i pod naslovom: »Ve« liki sokolski dani u Beogradu« — citi« rajuči kao motto reči Nj. Vel.. Kralja upučene Sokolstvu prilikom I. jugo« slovenskog svesokolskog sleta u Ljub« ljani 1922. god. — donosi sledeče:
»Prošli su dani Svesokolskog slo« venskog sleta, manifestacija snage ju« goslovenskog naroda i visokih idetata sJovenske uzajšamnosti i bratstva. Pro« šli su dani veličanstVenog slavi ja, ju« načkih napora, snage, zanosa i požr« tvovnosti. TJh dana Sokoli su pokazali žaram svoje jugoslo venske duše, da su zdrava, sigurna i jaka uzdanica otadžbine i nacije.
Na sletu sudelovalo je nekoliko desetaka tisuča Sokola i Sokolica. Bili su na hiljade zastupani čehoslovački, poljski, ruski i lužičko«srpski Sokoli. Našlo se je ца okupu sve ono što je zdravo i čeMčno u jugoslovenskom na« rodu. Sve što je prožeto duhom slo« venakog bratstva. Sve što nepokole« bivo veruje u veliku i sjajnu buduč« nost Slovenstva.
Ovaj Svesokolski slovenski slet pružio je jioš jedan vidan dokaz, da je Sokolstvo apostolat veličanstvenih ide« ala slovenske uzajamnosti, bratstva i ljubavi, da je zatočnik velike jugoslo; venske misli, narodnog jedinstva, po; nosa i hrabrosti, da je snaga naroda, da je uzdanica Jugoslavije.
Beograd, onaj stari naš jugoslo; venski Pijemont, koji je lovor vencem krunisao slcbodu Jugoslovenstva, i cvcg puta kao i u prošlosti, dao je v K an izražaj jugoslovenske duše, iz; ražaj ljubavi bratstva i plemenitosti, zp sve što je jugoslolvensko. slovensko > sokofsk.o Dokazao je, da znade vi; s oko ceniti sokolske ideale bratstva, jednakosti i slobode.
Beograd u is to rij i ne pamti tako veličansfvene, tako jedinstvene sloven; ske manifestacije. Beograd, jugoslo; venskim žarom, iskrenošču i odušev; Ijenjem, prima Sokole i Sokolice. Otvara svoju široku dušu, da boraVak jugosjoVens ko j prest,onici bude čim ugodniji i nezaboravan.
Na sokolskim svečanostima trium; firali su sokolski ideali. Sokolstvo je pružifo vidan dokaz, da kriza i deset godina političkpg ludovanjta nije zbu; nilo ni jednog pravog Sokola. Zablude i pokvarenost pojedinih političara nisu pokolebali snagu zdravog jugosloven; ckog razuma Pred velikim idealom jugoslovenske i sokolske misli, isčeza; va sve što je zlo i pokvareno. Sokol; stvc, nepokolebivom verom u veliku budučnost Jugoslovenstva i Slovens stva, uvek če bila prvo da vodi pre; sudnu reč u preporodu celokupnog SBovenstva. To su glavni zadaci, koji; ma se stalno ispunjava duša svakog Sokola. To je afimiralo Sokolstvo na sletu u Beogradu.
Sretni! smo i ponosimo se, što je na Svesokolski slovenski slet u Bed; gradu sudelovalo preko stotinu jugo* slovenskih Sokola i Sokolica iz Ameri; ke Tim više veseli nas, verujuči, da če lia povratku u Ameriku doneti novi duh sokolske borbe i pregaranja. Da če u iseljeništvu postati apostoli so; kclskih ideala, jugoslovenske misli i slovenske uzajamnosti.
Jugoslovenski Sokoli iz Amerike poduzeli su jednu dostojnu i uzvišenu ulugu u iseljeništvu. Dokazali su, da u iseljeništvu nije sve pokvareno i zalu; talo u naručaj plačenih agenata, izro; da neprijatelja. Dokazali su, da jbš ima zdravog razuma, da još ima srca, iskrenosti i jugoslovenske svesti i ose; čaja. Sokolkka svest, shvačanje sokol; skog zadatka i žar ljubavi za oiadžbb nu i naciju, s prezirom suzbilo je sve napade i svako spletkarenje neprija; telja.
Neka slava i veličina ovog Sveso; kolskog slovenskog sleta u presionici Jugoslavije, u našem slavnom Beogra; du, odjekne medu iseljenicima širom Amerike. Neka podigne veru i učvrsti odluku za požrtvovno i nesebično is; punjavanje jugoslovenske dužnosti, da naš iseljenik može, vedra i uzdignuta čela, neustrašivo kročiti napred, dok
se ne iskorene sve zablude, koje je ostavila crna prošlost i dok se ne raz; jure svi lažni prcSroci i nametnici, koji su seli na grbaču naroda.
U »Slovenskom Tedniku« (»El Semanario Esloveno«), kojeg izdaju slovenački iseljenici u Buenos Airesu, čitamc takoder više lepih članaka o našem sletu. Medu ostaljm, pod nat; pisom: »Zovi, samo zovi...«, i ovo o osnivanju telovežbaekog otseka »So; kol« u Slovenačkom prosvetnom dru; štvu I u Buenos Airesu:
»Baš u danima, kad se je naša le; pa i ljubljena domovina obukla u sve; čano ruho i kad su oči svih Jugoslo; vena uprte u ponosnu prestonicu Beo; grad, koji leži na brdu i gleda širom svoje domovine, kao da vidi zdravo odgojeno dete kako sa'smeškom zado; vcljstva počiva na grudima svoje ljub; ljene majke; kad vozovi udara ju ve; selu melodiju Bograd — Beograd ..., stiskiaju se bratski krepke ruke i srca kipe od zadovoljstva, što smo i mi za; beležili prva imena prijavljene brače vežbača i nadobudnog našeg naraštaja i tako iznikli kao maitena grančica na silnoj jugoslovenskoj lipi,
Bračo! Ne zadrhče li vam srce od zadovoljstva kod ovog novog koraka napred? Ne zadrhče li vam srce pri pomisli, da čete i vi poleteti prilikom drugog jugoslovenskog sleta u na,ročaj svoje majke domovine, kad če da nas posade na vidno mesto medu cveče slovenske lipe i srčiku sokolskih četa kao krv svoje krvi?
Misao je postala delom. Ideja i cilj večinom su svima poznati. Uve; ren sam, da nama dobre volje ne manj; ka; zato prihvatimo se rada sa svojim otvrdlim žuljevitim rukama i sa pod; vojenom snagom i Ijubavlju, da nam što pre zasvira sokolski marš za prvi nastup.«
Ali ne samo u novinama, več i u pismima, koja primaju mnogi naši so; kolski funkcijoneri, vidi se, kako se je u Americi posle sleta snažno ojačala jugoslovenska sokolska misao. Tako je I. zamenik starešine br. E. Gangl pri; mio od br. B. M. Markoviča iz Toron; ta u Kanadi pismo sledečeg sadržaja:
»Visoka i viteški ideja Sokola kraljevine Jugoslavije, pod vodstvom Nj. Vis. prestolonaslednika Petra i Tvojim, pobudila je i naš narod na da; lek.om severu, u hladnoj i dalekoj Ka; nadi, da pristupi osnivanju Jugoslo; venske Sokolske župe u Kanadi.
U Windsoru, Ontario, Več pošto ji naš Soko od pre dve godine, ali sada, prilikom svesokolskog sleta u Beogra; du, radi se na tome, da se naš Soko razvije i u ovoj dalekoj zemlji, i mi; slim, da čemo u tome uspeti.
Prvi jugoslovenski sokolski slet održan je u Hamiltonu, Ontario, i on je sjajno uspeo.«
Naša je bratska želja, da brača jugoslovenski Sokoli u Americi u svo; jim idealnim namerama postignu naj; lepši uspeh i da tako i Qni visoko uz; dignu zastavu jugoslovenske i sloven; ske sokolske misli.
IZ SAVEZA SKJ
Konac debate
U »Slovencu«, koji izlazi u Ljub; Ijani, čitamo u broju od 6. o. m. pod naslovom »Stari ali novi Sokol?« ovu noticu:
Časopis »Naš list«, glasilo katoli ške akcije za kamniško dekanijo, V septembrski številki naslavlja sledeče vprašanje in prošnjo na kr. »bansko upravo dravske banovine; »Dne 17. av; gusta je Sokolsko društvo v Domžalah praznovalo svojo 251etnico. K sloves; nosti je vabilo tudi s plakati, ki so se glasili takole:
Sokolsko društvo kraljevine Jugosla; vije v Domžalah proslavi svojo 251etnico v nedeljo, dne 17. avgusta 1930 itd.
Potem so v naslovu »Sokolsko dru; štvo kraljevine Jugoslavije« označbo »kraljevine Jugoslavije« prelepili tako da je ostalo samo »Sokolsko društvo«, 'jz tega sledi, da se „smatra Sokol v Domžalah za prejšnjega Sokola. Spo; minjamo se, da je kr. banska uprava lansko jesen po oficiozni ogeneiji Ava= la naznanila, da je prepovedano pisati da bi bil novi Sokol kraljevine Jugo; slavij e nadaljevanje prejšnjega Soko la; ker je Sokol kralj. Jugoslavije^ po; vsem nova skupna organizacija. Zato vprašamo kt\ bansko upravo,, ali ji je znan slučaj 251etnice domžalskega So; kola in zakaj so neposredne oblasti to obletnico dovolile. Prosimo, da kr banska uprava ta slučaj javnosti po; jasni, tiste pa, ki so nepravilno ravnali in tako/povzročili ogorčen je prebival; stva, kaznuje. Mi pa kot glasilo Ka; toliške akcije odločno odsvetujemo vstop v tako sokolsko društvo, ki olv baja letos več kot enoletnico obstoja • ker se samo ne smatra za Sokola kra= Ijevine Jugoslavije. Prosimo tudi ško;
fijsko cerkveno oblast, da se zavzame za to zadevo, ker vlada v vrstah za; vedne katoliške javnosti velika nc'70;
1 ja.«
Ovome citatu pridodaje »Slove; nec« ovc reči: »Na odgovor smo tudi mi prav radovedni.«
Da sprečimo o ovom pitanju svaku hesplodnu polemiku : uklonimo več unapred svaku takvu iii sličnu insinu; aciju i denuncijaciju. prisiljeni smo u interesu stvari same da pojasnimo či; tavu situaciju kakova jest i s kako; vom mora da računa svaki Jugosloven pa i jedna i druga vlast na koju se obrača interpelant i od kojih traži za nas kaznu!
Poznajemo naineru onih, koji ova; ko pišu, ali se nikako ne uzrujavamo, jer je pravda i istina na našoj strani!
U tu svrhu iznosimo ovile doku; mente, koji su i koji mora ju da budu jedino merodavni za nas i za svakoga, koji nije naš. Ovi dokumenti glase:
1. Telegram Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I. od 28. januara 1930. god., koji glasi: »Zahvaljujuči is= kreno na odanom pozdravu sa prve sedniee Saveza Sokola, osobito mi je zadovoljstvo, da u početku vašeg rada izrazim svoju toplu zelju, da i u budin če kao i do sada, plodni i korisni na; pori Jugoslovenskog Sokola budu opravljeni na svestrani i zdravi raz; vitak našega naroda. — Aleksandar.«
2. Član 1. Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugosla; vije, propisanog od g. Ministra pro; svete i g. Ministra vojske i mornarice: »Soko kraljevine Jugoslavije ima za cilj, da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugoslavije. — Ovaj cilj po; stiže se uporednim vaspitavanjem tela
i duše po Tyrševom sokolskom siste; mu, udomačenem u našem narodu.«
3. Drugi stav manifesta Saveza So; kola kraljevine Jugoslavije od 28. jan, 1930. god.: »Putevi, kojima če naše Sokolstvo da hodi, i ciljevi, kojima ee da teži, obeleženi u statutu i zakonu, nisu nepoznati ni novi.- To su utrte staže, kojima je Sokolstvo, vaspitano u idejama svojih osnivača Tyrša i Fiig; nera — u idejama bratstva, jednakosti i slobode — vazda stupalo, verno svo; jim idealima, da sa požrtvovanjem i predanošeu, sa razvijanjem svih snaga narodnih — telesnih, moralnih i inte; lektualnih — radi na stvaranju bolje budučnosti i napretka svoga naroda, ne tražeči za sebe ni koristi ni slave.«
4. Iz govora Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I. Sokolstvu na Vi; dovdan 1930. god. u Beogradu: »Od kolevbe do groba dužni te služiti sa; mo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji, njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuča. — To traže od vas vaše sokolske tradicije to je amanet onih, koji padoše za ve; ličinu Otadžbine, to vam je Moj Kra; Ijevski pozdrav. Zdravo!«
A što se tiče nazivanja 'sokolskih društava, vazi član 4. Zakona o osni; vanju Sokola kraljevine Jugoslavije koji glasi: »Sokolske jedinice su: so= kolska društva, sokolske župe i sokol; ski Savez. — Sokolsko društvo je osnovna mesna organizacija itd.«
Temeljem ovih dokumenata su; višna je svaka polemika. Iz njih se vidi, gde je pravda i istina, a gde pod;
vala i sumnjičenje. Svakome je jasno, da Sokolstvo kreče odredenim putem a vidi se, sa kojeg se kuta podiže bez; razložno uzbudivanje javnosti.
Time i na sve strane: Konac de; bate!
Savez SKJ.
Razrešenja i postavljenja u načelništvu Saveza SKJ
Ministarstvo prosvete kraljevine Jugoslavije Opšte odeljenie P, Br. 31449
22. augusta 1930. god. Beograd.
Na osnovu čl. 6 Zakona o osniva; nju Sokola kraljevine Jugoslavije, a prema saglasnosti gospodina Pretsed; nika Ministarskog saveta br. 2743, od 13. augusta 1930, razrešavamo dužnosti načelnika Saveza Sokola kraljevine Ju; goslavije, MURNIKA dra. V1KTORA po molbi, a na njegovo mesto imenu; jemo BAJŽELJ A IVANA, nastavnima gimnastike Učiteljske škole u Ljub; ljani.
20. augusta 1930. godine Beograd.
Ministar prosvete:
B. Maksimovič, s. r.
Počasni ađutant Nj. V. Kralja, Ministar vojske i mornarice, armijski deneral
S te v. S. Hadžič.
Pravilnik
o podeli i upotrebi državne i banovinske pomoči
čl. i.
Zokonom o Savezu Sokola kralje; vine Jugoslavije osigurana je Sokolstvu državna i banovinska pomoč.
Čl. 2.
Državna se pomoč daje Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, a bano; vinska područnim sokolskim župama.
Čl. 3.
Pomoč, koju Savez primi od drža; ve, ima se prvenstveno upotrebiti za pokriče neophodnih upravnih troškova Saveza, koji se ne mogu podmiriti iz redovnih dehodaka, a zatim na una; pređivanje Sokolstva, izdavanjem so; kolskih listova i knjiga, održavanjem šavezne škole za nastavnike gimnasti; kc, prednjačkih i prosvetnih saveznih tečajeva, vaspitanjem sokolskog tehni; čkog podmlatka na strani, pomaga; njem župa u svrhu st varan ja uslova za organizaciju novih sokolskih društava i seoskih četa kao i za jačanje onih koji več pošto je i pomaganjem gradnje sokolskih domova.
Čl. 4.
Pomoč, koju sokolska župa primi od nadležne banovine, ima se upotre; biti za podmirenje neophodnih uprav; nih troškova župe, koji se ne mogu po; kriti iz redovnih dohodaka, a zatim za održanje prednjačkih i prosvetnih župskih i društvenih tečajeva, kao i tečajeva za sokolske seoske čete, obi; laženje društava, jačanje-slabijih i or; ganizaciju novih društava i seoskih četa i pomaganje gradnje sokolskih domova.
Čl. 5.
Svako sokolsko društvo dužno je podneti svojoj nadležni župi najdalje
do 30.. juna svake godine 'načrt svoga budžeta, u kojem če navesti iznos koji očekuje kao pomoč od župe, uz obraz; loženje u koju svrhu treba pomoč.
Čl. 6.
Nakon što župa preispita načrte svih svojih područnih društava i uti rdi opravdanu potrebu tražene pomoči po; jedinih društava, odnosno svede ih na pravu meru, uneče u svoj načrt sumar; ni iznos tražene pomoči po pojedinim banovinama. Ovome načrtu priklopiče na propisanom formularu sastavljen iskaz trebovanja pojedinih društava onako, kako su ih društva trebovala, a pored istih navesti iznose, kako ih je župa po svome nahodenju ustano; vila.
Ovako sastavljen načrt budžeta uz potrebno obrazloženje podneče žu; pa Savezu najdalje do 15. avgusta.
Ona društva, koja do odredenog roka ne podnesu svojoj župi načrt budžeta, neče se uzimati u obzir.
Čl. 7.
Savez če, nakon što preispita tre; bovanja pomoči pojedinih župa, pod; neti svoj predlog banovinama, da u svojim budžetima osiguraju pomoč područnim župama.
Uzorak tiskanice za podnošenje trebovanja banovinske pomoči (lzraditi u veličini kancelarijskog papira.)
Trebovanje banovinske pomoči.
>
O
G
(13
CQ
(0
-2Z
c
3
o
Sokolsko društvo
Svega:
(0
50
O
<D
ca
a
D
Svega:
Svega:
1.
Treba pomoč od
Din
2.
Predlog
župe
Din
3.
Predlog
Saveza
Din
4.
Budžetom
osigurano
Din i p
Napomena
U stupac 1. unosi župa iznose kako ih traže društva;
,	„	2.	„	„	»	»	..	nade	opravdanim;
„	„	3.	„	Savez	sumarne iznose po banovinama;
,	„	4.	„	„	po odobrenem banovinskom budžetu.
Čl. 9.
Slično če postupiti i župe prema društvima, te če im podeljivati pomo; či u celosti ili propocionalno po župi odnosno Savezu predloženim.
Čl. 10.
Društvo može upotrebiti dobive; nu pomoč samo u one svrhe, za koje je tražena. Izmena se može učiniti sa; mo po odobrenju nadležne župe„
Čl. U.
Svako društvo mora koncem godi; ne podneti nadležnoj župi izveštaj o utrošku dobivene pomoči.
Čl. 12.
Ovaj pravilnik stupa na snagu da; nom, kada bude objavljen u »Sokol; skom Glasniku«.
Beograd, 5. septembra 1930.
Savezni gospodar: B. Živkovič U vezi sa ovim pravilnikom stavlja se van snage raspis br. 1966 od 1. sept. o. g,, a društva se pozivaju, da postupe po ovome pravilniku i načrte budžeta za god 1931. podnesu svojim župama najdalje do 20., a župe načrte svojih budžeta Savezu do konca sept. o. g. Stvar je veoma hitna!
Beograd, 6. septembra 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugolavije
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič	E.	Gangl
Svim bratskim župama!
Unatoč opetovanih upozorenja sa strane Saveza, ponovo se dogodilo vi; še slučajeva, da su se pojedina sokol; ska društva obračala raznim molbama i mimo župe i mimo Saveza izravno na Dvorsku kancelariju.
Ponovo vas pozivamo, da najstro; že upozorite društva, da toga ne čine, jer Dvorska kancelarija sve ovake molbe po našoj uputi vrača nerešene.
Sa Dvorskom kancelarijom može se saobračati samo preko župe i Sa; veza.
No i bratske župe pozivaju se, da svaku takvu molbu preispitaju, a u prvom redu njezinu važnost i-oprav; danost, pa da ju rese u s_vom_ vlasti; tom delokrugu, a ne da i očigledno neopravdane molbe prosto prosleduju Savezu na nadležnost.
U buduče svaka ovakova molba, koja neče hiti dovoljno dokumentirana i obrazložena, a po župi naročito pre; poručena vratiti če se, a da se nikako ne uzme u postupak.
U našoj organizaciji treba da vla; da železna disciplina i uzoran red!
Zdravo!
Svim bratskim župama i društvima!
Čl. 8.
Čim banovinski budžeti budu odo; brcni, banpvinske če uprave obavestiti Savez o višini pomoči, kojč su bud/e; tom osiguranc pojedinim župama. Ako u budžetu banovina, na čijein sc teritoriju nalazi više župa, ne budu osigu; rane pomoči u traženoj višini, podeliče se budžetom odobrena sumarna pomoč medu župe propocionalno predloženim iznosima za pojedine župe.
Dogada se, da pojedina društva jednostavno šalju drugim bratskim društvima na supskripciju i otkup za; dužnice za gradnju sokolskih domova i slično bez znanja Saveza, a moguče i bez znanja svoje župe. Uprave raz; nih društava baeaju takove zadužnice, srečke i drugo u koš, a mnoge uprave, osobito siromašnih društava, odazivlju se pozivu na teret svojih najprečih potreba i dužnosti prema župi i Sa; vezu. Interesirano društvo traži tako u svoje doba novac za otkup poslanih mu zadužnica i ako mu se ne udovolji, nastaju natezanja i nepotrebna razoča; ran ja. Da se i inače tome stane na kraj, neka svako društvo, koje kani povesti akciju šahiranja u bilo koju svrhu najpre preko svoje župe zatraži dozvolu od Saveza, koji če, prema vaz; nosti predmeta, odrediti ili opcenito šahiranje u čitavom Sokolstvu ili sa= mo u župi, u kojoj odnosno društvo pripada, ili če to opšte otkloniti.
Zdravo!
f Brat Erben Malinarić,
pukovnik, umžrovljcni komandant rečne flotilje.
Dne 31. augusta o. g. preminilo je u Novom Sadu, u 62 godini života, brat Erben Malinarič pukovnik, umi; rovljcni komandant rečne flotilje.
Laka mu zemlja i večan pomen medu Sokolima!
RUČE I PREČU
upotrebljavanu, a da je u dobrom sta; nju, kupilo bi Sokolsko društvo Mo; driča (župa Tuzla). Umoljavaju se bratska društva, koja imaju navedene sprave, neka ponude cenu brat. Sokol; skom društvu Modriča.
SOKOLSKO DRUŠTVO U STONU (KOD DUBROVNIKA)
traži sposobnog prednjaka, koji je ka; dar da samostalno vodi društvo. Isto; me zagarantovano je dobro namešte; nje u državnom preduzeču. Pobnže upute kao i ponude neka se uprave na. Sokolsko društvo Ston kod Dubrovnika.
Str. 5.
KNJI6E I LISTOV)
»SOKOL NA JADRANU«.
Izišao je u dvobroju (7 i 8) ».Sokol na Jadranu«, glasnik Sokolskih župa Split i Šibenik*Zadar. List donosi: od br. dr. Laze Popoviča trceu »‘Poslanicu Sokolstvu« br. Stj. Koce »Pozdrav srpskoj zastavi«. Br Dušan M. Bogu* novic piš;, o kri^cizmu kao uslovu stalnog pokretanja u Sokolstvu. L! č aru ku »Školska »mladina na sletu u Beogradu« objavljeni su glavni rezultati srednjoškolskih takrhičenia prilikom svesokolskog sleta. Odlična je tcovež* oena kompozicija po pesmi Simona -'cnka »Jadransko more«, koju je sa* stavio član naš.eg saveznog staiešin* siva br. Ivan i?. Kovač. Vežbi je doda* '■a i glazbena pratnja tak > da če :>va kompozicija »jadransko more« dobro Pos!už:ti našim društvima pri n ihovim proslavama »n svečanostima Slede za* tim članei: »Prve konture sleta na Ja* dranu«, koji če se naredne godine odr* zati u Splitu, kao največa manifestacija svega Sokolstva na jugoslovenskom Jadranu; »Svečano oivorenje Sokol* skog doma i okružni slet u Makarskoj dne j. augusta 1930.«; »Veslaeke utak* niice na Bledu i Licgu« i »Fizičko vas* pitanje i univerziteti«. List donosi’i a podiš tka: S. V. — »Uspoineni Iva* na bunca« i Jos. Roko -— »Sinjska alka«.
»Soko na Jadranu« izlazi mesečno P. f ,uredništvom br. S. Vrdoljaka. d/i r\- a 'zn°si do kraja ove godine :	Um. Poroeu je se kod Sokolske
; !’L' Split, Sokolski dom.
*
»SOKOL AMERICKY«.
v, *	Smo	4. broj vesnika Ame>
Lke Obce Sokolske »Sokol Ame* plc У«> koji več 52. godinu izlazi u >erwvnu, 111. List. koji izlazi mesečno 1 kojega odlično ureduje br. F. L. Mu* sil iz Chicaga stalno donosi lepi pre* gled o radu češkog, pa i ostalog slo* venskog Sokolstva u Americi. Na čelu »sta otštampana je K. НЈдузсекоуа pesma »Sokolska misao«. Frant Ver* ner (St. Paul, Min.) raspravlja o sletu i takmičenju župe Severne, ko je se održalo 21. i 22. jima u St. Paulu, J. Kos piše o eehoslovačkom dami v ('hi* ^aSU’ o telovežbačkom tečaju župe
bln n^L 0 s'ctu !ste Župe, koji je .	meseca o g. u Chicagu. O
i- 1 u Srednje župe god. 1929. refcrira n f . Vorcl (Chicago). U dugovre«' i L;n«J diskusiji o promeni svečane so* a° ir °dore javlja se dobrim člankom j, • H mn iz New Vorka, a dr. A. Muc* |.C \ na engleskom jeziku o popu* anzaeiji odbojke. Slede zapisniei sed* ><-,a glavnog odbora AOS, tehničkog -a AOS, vesti iz župa i društava, 0riJski ; sokolski spomendani u ■ LP enibru, vesti iz ČSR, iz slovenskog
Sokolstva u Americi i o slovenskom Sokolstvu van Amerike. Na koiiea* ma donosi interesantan telovežbački, športski i kulturni pregled. U listu je i devet uspelih slika.
ENGLESKA KNJIGA O MASA* RYKU.
Mladi Američanin dr. Donald A. Lovrie, roden u Clevelandu, izdao je na eng'eskom jeziku knjigu »Masarvk, Nation Buildcr«. Knjiga donosi dobar Ž4 otopiš pretsednika čehoslovačke re* publike, kojega je Lovrie upoznao lično prilikom svog študija filozofije na Karlovom univerzitetu u Pragu.
•»JUG OSLO VEN« (THE JUGO, SLAV).
Ovaj m.sečnik, koji izlazi u San Ped ro, Los Angeles, Kalifornija, po* sveeen je ^'okolsivu i beogradskom svcsokolskom sletu. Na prvoj strani je tlanak »Velik' sokolski dani u Beo* gradu«. Sledi izveštaj o dočeku jugo* slovenskih Sokola iz Amerike u Ljub* Ijani, Zagrebu i Beogradu; govor Nj. Vel. kralja prilikom predaje zastave i članak br. Dušana Bogunoviea o na* rodnoj peSmi i sokolskoj misli.
*
»Ves 'i i k Srpske Crkve«, organ Srp* skog pravoslavnog svešteničkeg udru* ženja, koji izla'zi več XXXV. godinu u Beogradu pod uredništvom protoje* reja I.jubomira M. Bogičeviča, je iza* šao u dvobroju za juli i august. Godiš* nja pretplata za nesveštenike iznosi 100 dinara. Adresa: Svctosavska ul. br. .35.
»Prosveta«, list za zabavu, pouku i prosvečivanje. Godina XIV. Izlazi jedanput mesečno u Sarajevu u izda* nju društva »Prosvete« pod uredni* štvom Dorde Pejanoviča. Deveti broj donaša veoma lepe članke, naročito iz inžnih krajeva naše domovine. Godiš* njrif pretplata 60 Din, pojedini broj 5 Din.
»Učitelj u školi i rarodu«, časopis za učitelje narodnih škoia i zabavilje. dvobroj i i 8. Izdaje knjižara »Jadran« u Dubrovniku. Urednici Stjepo 1. Ka* s trs peli i Vlastimir A. Durdič.
»Mornar«, 9. broj poučnog i zabav* nog lista za pomorski svet, Sušak.
»Gospodarski list«, broj 9. glasni* ka hrv. gospodarskog društva H. S. Z u Zagrebu.
»Gajret«, list društva za kulturno i ekonomsko podizanjc muslimana. U svom poslednjem dvobroju (16—17) donosi pored ostalog biranog sadržaja i članak br. Hajrudina Ouriča »Naše Sokolstvo i njegov rad na selu«.
IZ
jwi .iv i I# p
ŽUPA CELJE
SOKOLSKIM DRUŠTVOM ŽUPE CELJE!
Letos H), oktobra poteče 10 let ne* srečnega koroškega plebiscita. Avstrij* ei in Nemci prirerajo in bodo do 10. oktobra t. I. še priredili bučne proslave tega dogodka, s katerimi pa ne kažejo lojalnosti napram naši državi, temveč so te svečanosti vseskozi izzivalnega značaja za jugoslovenski narod, zlasti za njega slovenski del.
,.V. 'iaŠ! d[*avi se moramo sporni* njati 10. oktobra s primernimi manife* stacijami. V raznih krajih naše države se pripravlajo koroške plebiscitne ma* nifestacije, tako zlasti v Celju, kjer se vrši manifestacija pod okriljem naše župe, kojega članstvo je v tako odlič* nem številu sodelovalo pri koroških osvobojevalnih bojih in pri plebiscitni akciji sami.
''•c na prosvetnem zboru naše žu* a marca '• st’ Je določil pm* ra,n za to spominsko proslavo, llpra*
j va župe in savezna uprava SKJ sta ta
i program odobrila.
Program je v glavnih obrisih na* slednji: v petek, 10. oktobra zjutraj: mašt' zadušnica za padle koroške bo* jevmke; zvečer: zvonenje po vseh cer* kvah m svečana seja občinskih zastopa stev. V soboto 11. oktobra zvečer koncert koroških pesmi, predavanje o položaju naših Koroščev v Avstriji in družabni sestanek. Za koncert bodi do točena nizka vstopnina. V nedeljo 1- oktobra: manifestacijski zbor na prostem z govori in litjem, popoldne
ut'elezba pri odkritju Puncerjeve^a spomenika na pokopališču . Braslov* ea vi T roma udeležba pri poklonitvi лз Malgajevem grobu v Sv. Jurju. Ta dan se naj prodajajo znaki ali kaj sličnega v korist kulturnim namenom naših Koroščev.
Proslava 10 .letnico plebiscita je za vsa društva v župi obvezna. Vsako
društvo naj izvede s sodelovanjem na* rodno kulturnih organizacij manifesta* cijo v okviru omenjenega programa, eno društvo v večjem, drugo v manj* št m : bsegu. pri čemur bodo ,pač odio* čale krajevne prilike. V najslabšem sli ajd se ima izvršiti primerni pre* da van je.
Kot smer pri tem, naj služi dnu tvom sledeče: Manifestacije morajo biti: 1. dostojen odgovor na izzivalne nimš-e plebiscitne proslave na Kora* škem;. 2. vzpodbuda našim bratom on* stran, da vstrajajo v borbi za ohrani* tev narodne samobitnosti proti navalu nemške raznarodovalne politike;- 3. protest proti zatiranj slovenske manj* sine na Koroškem in 4. manifestacija za manjšinske pravice slovenskega živ* Ija v Avstriji.
Društva naj skrbe za to. da pri prireditvi naberejo nekaj denarja za kulturne namene slove f škili Koroščev. Denar naj odpošljejo društva do 25. ol tebra t. 1. obenem s poročilom o r.ios*av< na župno upravo, da ista ec* lokrpno denarno zbirko v župi ižrзči v p'ave reke S primerno denarno pod’ pon našim Koroščem bomo najlepše obhajali 10 letnico koroškega plebi* seita.
Pri odkritju spomenika koroške* mu borcu »idealistu Srečku Puncerju, ki se bo vršile v nedeljo 12. oktobra t. I. popoldne na pokopališču v Braslovčah, imajo sodelovati sokolska,društva naše župe iz Savinjske doline, dočim sc priklučijo na isti elan popoldne dru* štva Šmarje pri Jelšah, Rogaška Slati* na, Rogatec in Sv. Jurij pokionitveni deputaciji na Malgajevem grobu v Sv. Jurju; ostalim društvom naše župe pa je na prosto dano, da gredo ali v Bra* slcvče ali v Sv. Jurij.
Skrbite, da se bodo manifestacije pod okriljem sokolskih društev izvršile kar najlepše! Zdravo!
Uprava župe.
ZUPA OSIJEK
t MR. PH. ĐURĐICA JOVANOVIČ* KAUFMANOVA.
Dne 1. o. m. umrla je u sanatoriju u Zagrebu, u 26. godini života, sestra Mr. Ph. Durdiea Jo van o vid *Kau fina n o* V...	br. Kaufmana, apotekara
iz v ;n-,. Леа.
•' mreu sestre Durdiee nestaio je jedne 'etke, nesebične i vredne javne la.l.iree, koja je svoje odlične sife naj v š„ posvetila radu našega Sokol* stva, u kojem je zauzinaala vidno i časno mesto U Sokolstvu obnašala je ra ne Kinke1 j e medu kojima zamenice člana uprave župe Osijek, bivše na* čclniee Sokolske župe »Strossmaver« i bivše zameniee načelnice Jugosloven* skog Sokolskog Savcza.
Sestra Durdiea sahranjena je u Osijeku, gde joj je pnređen veoma lep .sprovod. kojem su učestvovali oba Sokolska društva Osijek, veliki broj članova i članica Sokolskog dluštva Vinkovci sa svojom fanfarom i lep broj gradana
U ime Sokolstva oprostio se sa sestrom Durdicom veoma ganutljivim govorom starosta vinkovačkog Sokola br. dr. Sumanovac.
Pored ostalih lepili venaca, na grob pokojnice položili su vence Sokolska' župa Vinkovci i Osijek te vinkovačko pevaeko društvo »Vda«.
Naše Sokolstvo sahianiče s estru Durdicu u večitoj svetloj uspomeni.
Vječnaja joj pamjat!
SOKOLSKO OKRUŽJE SLAV POŽEGA.
Podclivši Sokolska župa Osijek svoj teritorij na tehnička i prosvetna okružja, imala je želju da stvori što evršee redove boraca za jugoslovenske ideale, i da iz centara tih okružja što jače prostruji sokolski intenzivni rad na selu.
Sokolstvo okružja Slav. Požega toliko sc razvilo i ojačalo, da več po* čiva na realnim osnovama, koje se ne dadu ni poreči ni sušiti. I' kratko vreme osniva se niz sokolskih društa* va. koja prstaju centri pojedinih sela i svega nacionalnog, moralnog i ek o* m mskog j.odizanja dotičnog kraja. Da bi i stvarno dokazali pozvalo je okrožje svili svojih deset društava na ’ ajednički izlet sa javnom vežbom 17. augusta o. g. o SL'kt Velikoj. I ni* jednr od tih društava nije žalilo ni*
Шфф ■ $
. л .....w' ч':
‘s,-	'
■ ■■ ■' - ' -
..i£: L ;	!	v	■	.11';.:'	•.-
Starošlse župn aa svečanosiirira u Baojfradn
broju i pokazala ono, čemu se gotovo nije nitko ni nadao. Aii osim brijnc snage osmi jedinstva, k oj im su svi prt žeti, f:sini oduševljenja za Sokol* stvo, pokazali su svoji: spremu i snagu javnom vežbom.
Prema dogovoru, u 1. sat posle podne, našla'su se sva društva, koja su doputovala vozom,*kolima i peške, pred željezničkom stanicom u Velikoj. Pred njih su izašli velički Sokoli u odorama. Nakon pozdrava, svrstao je brat Štimae. načelnik velički, povorku koja je^ krenula kroz selo prema ku* palištu podno Papuk*Gore, gde se odr* žala javna vežba. Na čelu povorke bi* le su zastave, iza njih funkcionari dru* štava: načelnik okružja brat Pavlovič, prosvetar okružja brat Petkovič, pro* čelnik požeškog naraštaja brat Hauer, tajnik'društva Požega brat .dr. Grujič, starešina i prosvetar Pleternice: braea Priča i Peleš, starešina Velike brat Ka* jan, starešina Raelovaiiei brat Solič, starešinstvo Kaptol brača Klarič i Lin* hard, starešinstvo Mihaljevci brača Blaževič i Matic, starešina Brestovac brat Petrovič, iza njih sokolska glazba društva Požege, odred vojnika 43. peš. puka iz Požege, zatim brača u narod* noj nošnji, članstvo u odorama, član*
stvo, naraštaj i deea u civilu. Velika impt zantna povorka uz zvuke fan;,’,: ; i pesnm kreče selom do sletišta, gde ih doeekuje masa sveta sabrani :.i svih okornih sela.
Javna vežba počinje u pola 4.
[■osle podne pozdravnom reeju bra.:.;. Petki.viča Antuna. prosvetara oern/ ja. koji naglasuje sokolsku jugosl.aven sku misao, gde nema razlike ni po veri ni po staležu, nego se traži pošten i j i rad za otadžbinu i narod. Nismo više podeljeni ni poeepani u zajedire kom kolu radimo sokolskom snagom za dobro sviju nas. Oduševljen > i : kliče starešini Nj. V. PrestolonadeeL niku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. P i-sle govora počela je javna vežba. Ni-stupaju društva Raclovanci, Plcterni.A i Požega. Sve su vežbe lepo i s.<lau,n-' izvedene. Posle vežbe razvija se uz n л izmenične zvuke sokolske glazbe i tamburaša veliko narodno lio'o, u kojem su ispreplcteni seljaei, vojniei i graeia-ni. Zabava se razvija spontano i veselo sve do kasne večeri, kad se pojedin i društva razilaze svojim domovima uz pesmu, glazbu i oduševljene poklike.
Ovoin slavlju učestvovalo je okn hiljadu Sokola i Sokoliea iz grada i sela.	P.	A,
ZUPA TUZLA
RAD NA SEOSKOM SOKOLSTVU.
Još pre nekoliko godma, a i pre rata. imala je tuz'anska sokolska župa
nekoliko dobrih scoskih sokolskih če* ta ali je rad u tim četama morao da zamre, jer je nedostajalo sokolskih radnika na selu,'a naročito radi toga, jer nije bilo prednjaka koji bi vež* bali članove.
U zadnje doba, oseea se u našoj župi jak pokret za proširenje Sokol* stva na selu. Prvu četu osnovalo je bratsko Sokolsko društvo Kreka na Husini, a posle toga ubrzo je osnovana četa u Dubravama. Bratsko Sokolsko društvo Maglaj osnovalo je četu u Bo* činji, a bratsko Sokolsko društvo Bu* kinje osnovalo je četu u Dobrinji i Le* punicama. Pokret za širenjem Sokol* stva na selu oseča se i u Bijeljini, a tamo bi seosko Sokolstvo moglo po* najbolje tla se razvije u našoj župi, jer je narod privredno dobro stao, a i sela su večim delom ušorena. Dosad je osnovana jedna sokolska četa i to u Donjoj Oadavnici.
Bratsko Sokolsko društvo Kreka razvilo je naročitu aktivnost u tom po* gledu i postiglo vanredne rezultate, jer je seoski svet tako oduševljen sa So* kolstvom, da ulaže sve sile za napre* tlak čete. Akciju oko osnivanja sokol* skih četa u svom delokrugu vodi br. Vojo Vukanovič, starešina Sokolskog društva Kreka. Nedavno je održan prvi javni čas sokolske čete na Hu* sini, kojem je prisustvovao veliki broj tamošnjcg seoskog sveta, a došlo je scljaka iz veoma udaljenih sela i to radi toga, da se dogovore i sporazume
o	osnivanju četa u svojim selima. Di* vota je bilo pogledati sokolske vežbe, koje su izvodili seoski mladiči i deea u odelu belom kao sneg, a pod vod* stvom brata Džeme Arnautoviča, koji neumorno radi u osnovanim sokolskim četama društva Kreke.
Sutlelovala je tu i rutlarska muzi* ka, pa je posle vežbe otpočelo narod* no kolo, u kojem su se izmešali i se* ljaei i gradani.
Sokolska četa na Husini vodi sna* žnu akciju da sagradi sokolski dom u
1 akove žrtve, sva su došlii u ve likom ,vom selu i računajoči na njihovu čvr
Ш
;v
»t
Konjiča Kraljeve garde
A
stu volju i iskrenu ljubav prema S j kolstvu, može se sigurno tv rdi ti da če i uspeti u svojoj namisli.
Poteškoea jc velika u neujaniu materijalnih sredstava. Seoski svet u u ovim krajevima siromašan i rad: slabe zemlje, zaposlen je najveeim de-lom kao radnik u rudnieima, a greh je ne pomoči i ne učiniti sve, da Sokol* stvo svojim zracima obasja i našega težaka, koji je stoleeima čamio, ne sa* mo u političkom, nego i u duševnotu ropstvu.
Izgledi za napredak Sokolstva na selu u našoj župi su veliki i sva je prilika, tla če župa več na prau.ee ni.ie: tla priredi jedan slet seoskiii Sok >: u večem opsegu.
#
SOKOLSKO DRUŠTVO BUKINJi-.
Zamah na širenju Sokolstva :obu* hvatilo je i ovo malo rudarsko naselje u bližini Tuzle, gde je nedavno o sr. : ■ vano Sokolsko društvo Cdr.ial: na p; četku videlo se, da ee društvo u k in ju rapidno uznaprt-doeari i , za veoma kratko vreme dni'v i se j. tako osnažilo, kao da je nekoliko :.j dina postojalo. Kupilo je od bivš.e Hrvatskog Sokola o Tuz.ii sve potrti)* ne sprave, a u nedelj u 31. avgusta o. g. održalo je svoj p n i javni ;a>. Tre* balo jc videti sa kakvim smislom je izvedena celokupna organizacija ji nog časa, a u svemu je na j.rvom r. -stu najviše doprineo vreuru stareš.-M društva inž. brat Gojko Bajamo. C sletište bilo je okićeno zelem.tim i /.a stavama.
Mnogo loža sagradenih od tir v.. • • i okičenih zelenilom pružalu je prl.sut--.ini i ucodno mesto za set.en;
Javnom času je prisustvovah. ko mnoštvo sveta iz Kreki i Tuzle pored toga znata n broj vinskih koja.
Izvedeno-je 12 tačaka n.i kij r:. su nastupiii, pored ostalo' ve^baee, članstva, seoski Sokoli sa Mu sine i ;
nici 23
. puka i o. artil.
,:-ича.
Mornarica
Svaka tačka bila je od pi\ii:tr.'h burno pozdravljena.
Posle vežbe bilo je »narodno v o selje dugo u noč.
Materijalni uspeh premaš;o je kivanje te se ceni 'na 13.000 Din
Uspeh nvoga javnog časa može u svaki m pogledu da posluži na e a s t mladom sokolskom društvu i tla mu dade poleta za još snažniji rad.
V. B. '
ŽUPA XRA^i;i
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽI C.
V soboto. 23. avgusta se j. n. e Sokolsko društvo na najprisrenejši г м čin poslovilo od svoje požrtvovalne priljubljene načelnice, sestre \ ilnvkove. Več let je nesebično de vala kot načelnica in ni je bilo vadne ure, ki bi jo bila ona z . mr. I a Zato pa se tudi ne smemo čudit Li
so se na njenem poslovilnem večeru zbrali vsi, ki so jo poznali kot res vzorno Sokolico in narodno delavko.
Ob napovedani uri so bili prostori pri- br. Lončarju napolnjeni do zad= njega kotička. Večer je otvoril s pri* mcrnim nagovorom društveni staro* sta br. Jože Vidmar, ki ji je v imenu društvene uprave poklonil krasna da= rila. V imenu prednjaškega zbora se je od priljubljene sestre načelnice z iskrenimi besedami poslovil društveni pr.dnačelnik br. Markelj ter ji poklo« nil krasno sliko slovenskih planin, ka* terc je tudi ljubila s pravo slovansko ljubeznijo. Br. Boeak se je poslovil v imenu pevskega zbora Bralnega dru« šiva. br. V. Bučar pa ji je izpregovoril na pot lepe sokolske besede. Ves ve*
čer pa je marljivo prepeval pevski j zbor Bralnega društva, pod vodstvom j br. Boeaka.
Ginjena sta se za lep in presrčen poslovilni večer zahvalila sestra Via* sta in njen oče. ki je tudi vnet narod* ni delavec v Tržiču.
Sestra Vlasta odhaja v svojo staro domovino, bratsko čehoslovaško re* publiko, kjer se bo poročila Z njenim odhodom je nastala v prednjaškem {'.boru našega društva globoka vrzel. Nepozabni sestri načelnici pa žerimo v njeni stari domovini, na njeni novi življenski poti mnogo sreče. Zdravo!
ŠIRITE SOK. 6LASNIK
ŽUPA BEOGRAD
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA PAZOVA.
Dana 1. septembra o. g. počeli smo zidati naš Sokolski dom, koji če biti za veoma kratko vreme, vee svr= šetkom ovog meseca, dovršen i pre* dan društvu.
Gradi.ište se nalazi u središtu me* sta, a darovano je društvu od mesne političke opčine.
Sam načrt je sačinjen po zamisli inž. brata korunoviča Momira, a po sastavu arhitekta brata Zrniča Predra* ga. Predračun za potpuno uredenje
doma iznosi 250.000 Dinara, pak smo 200.000 dinara skupili, što raznim pot* porama, što dobrovoljnim prilozima brače i sestara.
Otatak nadamo se. da če se pri* kupiti sa dalnim dobrovolniin dopri* n osima.
Dom je udešen prema stvarnim potrebama za društveni rad. Imade veliku dvoranu sa još 6 drugih pro* štorija, a sam stil doma veoma je lep
i	ukusan.
Zdravstvena stanica kbja se na* lazi tik do našega doma, spojena je sa domom s jednim hodnikom i time je omogučeno, da se vežbači posle vežbe mogu kupati u kupatilu zdrav* stvene stanice. Ovu blagodat neop*
hodno potrebnu za vežbače pružila nam je zdravstvena stanica naklono* šču i bratskom susretljivošču načelni* ka Higijenskog zavoda u N. Sadu bra* ta Dr. Lazara Markoviča, kojemu dru* štvo duguje zahvalnost.
Samo članstvo je u punom poletu ushičenja gledajuči. ostvarenje svojih vručih želja, zidanje svoga doma, gdje če se u punoj meri manifestovati so* ! kolski ideali, osobito potrebni našim
I	meštanima brači Slovacima i Jugosla*
i	venima. U našem domu doći če do punog izražaja bratska ' uzajamnost, ijubav i slovenska solidarnost, pak kad se to ima u vidu, može se shvatiti radost, koja se odražava na licu sve brače i sestara.
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA«
ZAGREB, G A JE V A ULICA 9
Poznana stara zagrebška gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvovrstna. vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokolov!
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
1 BRANKO PALČIČ
1 CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 20-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in deee točno po predpisih SK). Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera- izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA STEV. 8
PREJE HENRIK KORN ir (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča ,se
LUD. BARAGA + LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
ObaveStavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po l m duljine a 0’80 m Širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru l Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale uoute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Tvornica gimnastičkih i = »portskih sprava ===
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
m	, 		1 M
1 j ; A	JO
! R	
1 		1	
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju SO para, najmanji iznos S Din
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stak!a Sušak, Strossmayerova 8
Vojni kapelnik u penziji,
traži namještenje kao kapelnik u Sokolskoj muzici. Ponude na Upravu lista.
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
KOSMU* LJUBU!!! II
Aleksadrova cesta — Vrtača3
•se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in Šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bralskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenene.
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAVEROVA | ULICA br.7
S UTEMELJENA GODINE 1893
05 o
KOM?
htevajte ponudi
PETER žumK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
instalacij n strelovodov	o	%
našeea sistema in >• ritje	c	^
lesnncementnih streh. Q Su S
LiUBLJAKAHBH
AMBROŽEV TRG ST. 9
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
ivan BRSCEU
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne j
ZaltrhpvalBita AL. ŠilK
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
.TO ©
j BRZOJAVI: КЧД1.ЈЕ1А I S U Š A K ~S>
Knjigarna
učiteljske
naznanja
, # f	otvoritev preurejenih
tiskarne и7и7~|и
poslovnih prostorov
D LjubljaTH ■ n se priporoča pripadnikom Frančiškanska ulica 6
sokolske organizacije za obisk
Račun pošt. hranilnice 10.761 i Telefon 33-97
m
I
1
h vseli vrst po foto* (kSljjpafiiahali rizi-аћ - -I izvršuje za vsalm gsientisk naisolidi^ie
KUSARNASTDEU
ШВШВНШШШНИ
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. 9 r.z.z o. p. ф Telefon štev. 108
Narodni dom =========
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po < °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9° o. Stanje hranilnih vlog nad Din S0,000.(j00-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
„Kavarna Medislle", Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmoderneje urejena kavarna.
Vsi domači in inostransk: časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največia BILJAH OVOHAMA z 8 biljari in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Soko!ov!
Lastnik:
Ciril Tratnik
Tambure
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema pr ep or«,ča poznata i največa radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
ftliki ejenik sa slikama na zahtjev Saljem svakoma badaVa
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
Mesno konzerve in mesne azdelke
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Власгити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врстл лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшзне као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке ,,МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железниие, поморсво и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА И СОЛИДНА ПО ЛУГА.
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
fo SBsmič
LJUBLJANA
Gosposvetska c. S
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
KNJIGARNA
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbaee sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupalista i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - Uustfovani cenik bejplatno.
mm
Ti S KAR N E
V UUBUANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. S397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica solsliih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
REGISTROVANA ZADRUGA S OG RANI CEN IM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana ‘2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje sn potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskani,ce, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Izdaje Sav« Sokola kraljevine Ј„го.1а„«е <E. Gaagl). - Glav-i 1 odgovorni urednik Sljepan čela,. - Urednje Red.ke4.kj od.ek. - Za uprava,, oglase odgovora
Mica Kosčeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); sv* u Ljubljani.