KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6045
Ludvig Meyer, hemiska fabrika, Mainz, Nemačka.
Suha bajca za sejaće semenje.
Prijava od 17. februara 1928.	Važi od 1. avgusia 1928.
Traženo pravo prvenstva od 28. februara 1927. (Danska).
Neobično velika tehnička preimučstva suhe bajce dovela su dotle, da je ovim postupkom danas u Americi potpuno istisnuta mokra bajca. Tamo uobičajeni bakarni karbonat nije u Evropi, naročito u Nemačkoj, imao potpuno sigurno dejstvo. I u Americi je bakarni karbonat imao dobrih rezultata samo kod slabih zaraza (Befall), dok njegovo dejstvo kod jakih zaraza nije bilo ni tamo dovoljno. (Vidi Mackie and Briggs, Buli. 364, Berkeley, California, May 1923. S. 568.)
I u vodi rastopljiva jedinjenja žive, kako se ona nalaze u Upsulun-i Germisanbo-lus-u, već su ispitivana kao suhe bajce, ali su se pokazali negativni rezultati. (Vidi: Riehm, Zeitschrift fiir angevvendte Chemie, 1925. Nr. 1, S. 6.).
Sada se našlo, da se pridodavanjem joda, ili još bolje jodnih jedinjenja ka drugim fungicidima, mogu napraviti suha baj-cujuća sredstva, koja ne samo da se pokazuju kao odlično bajcujuće sredstvo kod bolesti pšenice (Tilletia tritici), već dejstvu-ju i kod drugih bolesti sejaćeg semenja na pr. kod bolesti ječma (Helminothospro-rium gramineum), kod bolesti zobi (Usti-lago avenae) i t. d. ovaj uspeh je, kao što se jasno pokazalo, u vezi sa dejstvom joda odn. jodnih jedinjenja, koje duboko prodiru u seme,
Naročito dobri rezultati postignuti su onda, ako su se u vodi nerastvorljiva, ili teško rastvorljiva jedinjenja joda i žive, na
pr. živin jodit, mešala sa drugim fungicidima, pri čemu opet dolaze u obzir najprije takvi fungicidi, koji su bili podesni, da jedinjenja žive i joda pretvore u zemlji u rastvor, na pr. živin chlorid. Celishodno je, da se ovakvim preparatima dodaju još inertni praškovi.
Jedan preparat ove vrste je na pr. sledeči :
talkum	85	gr.
živin chlorid	12	gr.
živin jodid	3	gr.
Dejstvo ovoga preparata predočeno je na temelju opita.
Protiv bolesti pšenice (Tilletia tritici).
Br. Postupanje Sposobnost	klijanja iza Bolesnih
	3	5	10	klasova na
	dana	dana	dana	5 m2 Sre-
1. Ne postupano	96,0	98,0	98,0	dina na od dva opita. 1212,5
2. Sa bakarnim karbonatom. (2 gr. na 1 kg. pšenice)	93,0	95,0	96,0	175,5
3. Sa gornjim preparatom. (2 gr. na 1 kg. pšenice)	93,5	99,0	99,0	1,0
Na mesto u vodi ne rastopljivih jedinjenja žive i joda, mogu se upotrebiti i takve materije, iz kojih mogu postati u prisustvu vode (vlage u zemlji), hemiskom reakcijom u vodi nerastvorljiva, ili teško rastvorljiva jedinjenja joda i žive.
Din. 5.
Dejstvo jednog	takvog	preparata nave-
deno je u sledečem primeru :
Preparat je bio sastavljen iz talkum	835	gr.
živin chlorid	127	gr.
Jodkalium	20	gr.
Proti bolest ječma (Helminthosporium)
Br. Postupanje Sposobnost klijanja iza Bolesno 3	5	10	klasije na
dana dana dana	5 m2. sre-
dina između dva o-pita.
1.	Ne postupano 100	100	100	112.5
2.	Sa gornjim preparatom (4 gr. na 1
kg. ječma)	100	100	100	1
3.	Sa preparatom živinog chlorida bez sadržine joda sa istom sadržinom žive (4 gr. na 1 kg.
ječma)	99,5	100	100	20
Dalje se ustanovilo, da pridodatak arsena, ka gore okarakterisanim preparatima, još povećava njihovo dejstvo, naročito kod pri-mene bolesti	korena	šečerne	repe	(Pho-
ma). Jedan	preparat	ove	vrste	je	na	pr.
sledeči:
talkum	839	gr.
živin chlorid 89 gr. jodkalium	22	gr.
tricalciumarsenit 50 gr.
Povišeni efekt dejstva vidi se iz opita, koji je ovde naveden radi primera:
Proti bolesti korena šećerne repe (Phoma).
Br. Postupanje Zdrava repa Bolesna repa
1.	Ne postupano	10	58
2.	Sa gornjim preparatom (9 gr. na
1 kg. semenja)	65	18.5
1. Sa gornjim preparatom bez arse-
nita	55	30.5
Svim gornjim preparatima mogu se pridodati još i druge inertne materije, na pr. kaolin i različiti fungicidi, na pr. bakarni karbona!, bakarni chloridi i t. si. i materije koje nadražuju biljke na pr. mangan-chlorid.
Patentni zahtevi:
1.	Bajca za suho bajcovanje, naznačena time, što se upotrebljuju smeše joda ili jodnih jedinjenja sa drugim funcidima, sa ili bez primese inertnih dopunjujućih materija, ili materija, koje nadražuju biljke.
2.	oblik izvođenja prema zahtevu 1, naznačen time, da se upotrebljuju u vodi ne-rastvorljiva jedinjenja joda i žive.
3.	Oblik izvođenja prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, da se uz karakterizirana jedinjenja joda i žive upotrebljiju drugi fungicidi, da u vodi ne rastvorljiva ili teško rastvorljiva jedinjenja joda i žive naprave u prisustvu vode, lako rastvorljiva.
4.	Oblik izvođenja prema zahlevima 1—3, naznačen time, da na mesto u vodi nera-stvorljivih ili teško rastvorljivih jedinjenja joda i žive dolaze takve materije, koje proizvode u prisustvu vode (vlage u zemlji), usled hemiske reakcija, u vodi ne rastvorljiva ili teško rastvorljiva jedinjenja joda i žive.
5.	Oblik izvođenja prema zahtevima 1—4, naznačen time, da se smešama pridodaju jedinjenja arsena.