PALAČA NA OTOKU MLJETU SA NOVOG GLEDIŠTA Ejnar Dyggve, Kebenliavn Ruševine palače kod Luke Polače na otoku M ljetu dugo su se nala- zile van puteva arheologa, čutljive i zagonetne. Škoda je to bilo jer baš ove ruševine im aju izvanredno značenje za istoriju arhitekture kasne antike, a naročito za diskusiju o tipologiji antičke palače i formalnora nastajanju liriščanske bazilike. K rajem liiljadu devetsto dvadesetih godina izradio sam pregled ob- jekata arheološkog istraživanja u provinciji D alm aciji, te sam uveo. ruševine palače na M ljetu m edu naročito m am ljive zadatke. Iz oskudne literatu re1 znao sam, da se radi o ruševinam a očuvanim u neobičnom obimu, i da narodno ime male luke kod ruševina, Luka Polače, bez sum- nje mora biti nagoveštenje prvobitne funkcije zgrada kao palače. Ali več dugo pre toga, od 1922-e god., kad sam prvi p u t stupio na tie Jugo­ slavije, imao sani zelju da radim na m ljetskim ruševinam a. Ipak, prem da tek 1954-e god. sam doživeo susret sa ovim dalekim otokom, jer sam se godinam a bavio drugim arheološkim istraživanjim a u Jugoslaviji ili literarnim radovim a pod inspiracijom bogate zaostavštine ove zemlje. M ljet (ant. Melite) je, kao što je poznato, jedan od karakterističkili dugačkih, uskih otoka kod dalm atinske obale. Njegova najbolja luka nalazi se na severozapadnom rtu, okrenuta je prem a koprni i sastoji se u zaštičenom, duboko urezanom zalivu, u čijoj unutrašnjosti se nalaze ruševine palače kao sastavni deo malog ribarskog gradiča Luke Polače (sl. 23). U vezi sa istraživanjim a u ruševinam a Splita i Mogorila,2 obnov­ ljenim zbog rada ti carskoj palači u Solunu,3 posetio sam ruševine palače kod Luke Polače4 1954-e god. O dlučili su bili da treba polaziti iz D u­ brovnika za M ljet m alim putničkim brodom, koji m edutim nije došao zbog oluje. Zahvaljujuci pravoj jugoslovenskoj susretivosti sa strane predsednika opštine D ubrovnika i Oceanografskog instituta mogli smo upotrebiti motorni čam ac Instituta za našu m alu misiju, koja se sasto- jala u direktoru B e r e t i č u , njegovoj asistentkinji, arhitektu l i k i B e- z ič , arhitektu I n g r i d D y g g v e i potpisanom . N a M ljetu nam je Jugo- slavenska akadem ija gostoljubno pružila mogučnost prenočivanja u bivšem sam ostanu benediktinaca, Sv. M ariji u Jezeru. Za onog kratkog vremena, koje smo im ali na raspoloženju, nam eravali smo pre svega da izm jerim o plan ruševina (sl. 24). Sa izm jerivanjem im ali smo poteškoče zbog kuca uzidanih u palaču, ali glavna teškoča bila je silna, trajn a kiša, koja je onemogucila rad na uzlaznim zidinam a. Palača se danas nalazi delimično kod same vodene linije (sl. 25 i 26), i ma da uzimamo u obzir uzdizanje vodostoja u rim sko carsko vreme,5 direktna veza palače sa morem bila je sasvim sigurno želja p ri sastav- Ijanju plana. Izbor položaja u največem stepenu napom inje Dioklecija- novu palaču u Splitu i G alerijevu palaču u Solunu, a osim toga pozna- jemo ga i na drugim m estima u rimsko doba.6 « ■ « T -i--------1 Sl. 23. Položaj luke Polače Zidovi su podignuti u vrlo karakterističnoj telinici, ostvarenoj po- moču pristupačnog lokalnog kamenog m aterijala u obliku tankih cepaka. Kameni su se upotrebljavali bez tesanja. a usprkos tomu su dosta jedno- vrsni po debljini, što dozvoljava srazm ernu visinu spoja od oko 10 eni. Spojevi su vodoravni i brižljivo izvedeni (sl. 27 i 28). Kod očuvanih gor­ njih djelova prozora i v rata — u obliku okruglih lukova, uzidanih pomoču ploča iste dužine i spomeinite debljine — pad a u oči pravilnost, koja gotovo liči na cigle. Sasvim izuzetno im a i plosnatih cigala, koje bez ustezanja ulaze u visinu spojeva i nam eštene su na sasma slučajnim m estima u površini zida. Cigle u pristupačnoj višini mere 0,29—0,30 m u kvadratu, a im aju debljinu od 0,07 do 0,08 m. O ne su lošeg kvaliteta, žuckaste ili crvene, a glina sadržava istučene grube partikule (chamotte). U srazm eri prem a višini zidova, koja je vrlo znatna čak u razvali- nastom stanju, zidovi su tanki, obično samo oko 0,96 m. Izradeni su kao udvojeni zidovi, te je m eduprostor ispunjen jezgrom od nepravilnog i iregularno nameštenog kam enja u m alteru. Iz vrste kamenog m aterijala proizlazi, da m alterski sastavci nisu debeli i pravilni.7 Gde sam mogao da ga ispitujein, inalter je čist, bez prim eša sam levenih p artik u la cigala .sj Sl. 24. Plan ruševina palače na Mljetu Sl. 25. Ruševine palače na Mljetu 6 Zbornik ili kam ena. Besumnjivo zidovi su bili pokriveni ii svakom slučaju sa unutrašnje strane maltcrom . ali prilikom ovoga prvog ispitivanja nije nam pošlo za rukom da nademo ostatke od njega. Fundam enat sastoji se iz grubili. oskndno obradenili tesanika, te je malo širi od zidova. Ispod okruglog krila od 12 strana sa zidovim a deb- ljine od oko 0,85 m nam ešten je cirkularni fundam enat sa ispustom od oko 0,40 m ispred zidne linije, sa unutarnje strane oko 0,25 m. N a sl. 24 vidljivi zidovi su šrafiranj. Strogo sim etrični osnovni plan je jasan. Srednji deo sastoji se iz uskog trijem a (19.21 X4.35 m) direktno Sl. 26. Ruševine palače na Mljetu uz veliku dvoranu (aula), dugačku 26.17 m i široku 12.20 m sa uzdužnom osovinom pravouglo na trijem ,8 i svršenu ogromnom konkom, dubokom 6 m, šh-okom 8,30 m. S obe strane u donjom sp ratu ima tri prostorije raz- ličite veličine, ali po istom redu. Naj veča je dugačka 15 m prem a širini od 9,85 m, druga po veličini im a mere 6,30 X 5.24 m; 6,22 m ima srednja, m anja prostorija, koja je široka samo 2,65 m. Polazi se spolja u trijem kroz tri poluokrugla v ratn a otvora: jedan široki (oko 2.20 m) u sredini, pa dva uža (1.05 m) sim etrično nam eštena na stranam a. F asada se na svakoj strani vratnih otvora u tvrduje sa snažnim zidnim ispustom od oko 2 m u kvadratu. Ispust ne sadržava zavojite stepenice, kako bi mogli m isliti, več nišu široku 0.94 m, koja se urezuje 1,90 m u zidni blok, te ovim sačinjava sobicu za vratara. lu svilni sobe možemo zaključiti iz toga da je u zgodnoj višini nam ešten prozorčic, širok 0,48 m, okrenut prem a ulaznim vratim a. Moguče je, da su o vi zidni blokovi. koji su se prostirali u svakom slučaju do višine drugog sprata, isto tako delovali kao stubovi podupirači (kontrafori), što bi moglo biti potrebno kod veoma visokog zida. Prem a svakoj kratkoj strani trijem a i u vezi s njim nalazi se velika cirkularna prostorija sa unutrašnjim dijam etrom od oko 11,80 m. Zidovi, koji su spolja poligonalni, tako su tanki da ne može biti govora niti o kulam a niti o tome da su nosili svod. Iz prednje dvorane ide se kroz dvoja bočna vrata na stepenice, koje — izgloda sa tri kraka — vode gore Sl. 27. Tehnika zidova palače na Mljetu na lodžn iznad trijem a. Još nvek se može dokazati vratni otvor iz lodže u gornje cirkularne prostorije, a nivo njihova poda vidi se po rupam a za grede u zidu. Lodža u skromnim dim enzijam a odgovara prom enoaru u Splitu, i, kao i tamo, nalazi se neposredno ispred velike prostorije za svečanosti (aula) na drugom spratu. Kako rečeno, m orali smo odustati od izm erivanja uzlaznih delova zidova i eventualnih tragova prozora (sl. 27) i vrata (sl. 26). Prem a broju redova rupa za grede, čiji razm ak jedna nad drugom od oko 2 m izgleda da je konstantan, očuvana m aksim alna višina zidova razvalina iznosi oko 20 m iznad sadašnje površine kod obale. 1 reba uzeti u obzir, da teren im a znatan uspon u pravcu ka kopnu sa odgovara j učim sm anjivanjem zidne višine. Jer niža zidna višina izlazi samo nad donji sprat, a tu samo prednja dvorana im a značenje zbog svoje veze sa reprezentacionim spratom palače, koji se ogleda u niže položenim zidnim linijama. Ma da ne raspolažem najvažnijom osnovom za rekonstrukcij 11 fasada i preseka palače, ip ak bili liteo dali barem glavne poteze praoca, u ko- jem, prem a sadašnjem poznavanju razvalina, sm atram da ovakva re­ konstrukcija mora iči (sl. 29, 30, 31). Ne može biti sum nje o tome, da se strana zgrade prem a moru — a to je glavna fasada — slaže sa poznatom shemom palača i vila bogataša u kasno carsko doba: P rednji deo, sličan narthexu. sa glavnim portalom i nižini bočnim nlazima, pa na gornjem Sl. 28. Tehnika zidova palače na Mljetu sp ratu prom enoar sa silno probijenim zidovima, a iznad toga jednostran krov sa padom napolje. Im a celi niz spom enika, koji na neki način mogu pridonositi rezultatu rekonstrukcije.9 Iznad ove fasade diglo se pročelje aule. A ula je sigurno prim ala večinti svoje svetlosti kroz velike prozore u poligonalnoj apsidi; p red ­ stavljam sebi da su oni imali približno istu form u kao prozori u poli- gonalnim apsidam a u S. Giovanni Evangelista u R avenni ili S. A pollinare in Classe. Prostorije duž bokova aule m orale su sprečiti nam eštanje pro- zora dole n uzdužnim zidovima, a za visoko postavljene prozore ipak ima mogučnosti iznad m ale prostorije i kod stepenica. Predpolažem krov sa dve strane pravouglo na aulu iznad velikih dvorana u bokovima palače, tako da na ovaj način nastaje zgrada iste forme kao crkva zidana u obli ku krsta. Shema fasade vodi nas u kasnoantičku periodu, i na taj način naila- zimo na važno pitanje o daiiranju zgrade; 0 1 1 0 je važno zato što palača spada u najbolje sačuvane zgrade palača, a ošini toga i naročito zbog arhitektonskog srodstva palače sa crkvenoin arhitekturom bazilika u 4. veku i nadalje. Form a aule, koja je sasvim sigurna, identična je sa aulom u palačam a kasne antike kao Piazza A rm erina (oko 300)1 1 1 i ona palača u Ravenni, koja je i po mom m išljenju prezidana ili sagradena od Tlieoderika (oko 500).1 1 Kao celina, plan palače u Polačam a je pot- Sl. 29. R ekonstrukcija palače na M ljetu puno drugog k arak tera od onog, koji imamo 11 poznatom tipu D iokle­ cijanove palače; on je vrlo sličan staroliriščanskoj bazilici, v. na pr. uski trijem (kao narthex) pravouglo na glavnu prostoriju zgrade, prostorije kod svakog k raja trijem a, upor. S. A pollinare in Classe, okrugle upor. crkvu palače u Solunu,1 2 i, malo više kom plicirano, ali u principu isto, u S. Vitale u Ravenni,1 3 i simetrični odnos stepenica prem a prednjoj dvo­ rani; na kraju, isto tako troja ulazna vrata po piram idalnom redu veli­ čine (kao »porta regia i liospitalia«). Do sada nije se našao ni najm anji dekorativni fragm enat iz palače,1 4 što je neobično kod ovakve znatne i otmene zgrade. O bjašnjenje je vero- vatno u tome, što je zabačeno položena palača rano postala objekat siste- m atskog pljačkanja ukrasa i opiate. S tim u vezi nije čudo da najpre mislimo na Veneciju, ovog nenasitljivog potrošača ornam entalne skulp­ ture i plem enitih vrsta kam ena. Sm atra se, da su u palači našli tri frag­ m enta natpisa sa dva — tri slova. Paleografska ocena slova ostaje ne- sigurnom, zato jer ih poznajemo samo u crtežu.1' Ranije su izneli dati- ranje palače kao drugu polovinu 2. veka, doba Septiinija Severa, i to na čisto literarnom osnovu. Tako G. L u ec a r i , 1 6 s kim se, uz rezervaciju, slaže B u l ic ,1 7 izm. ost. s obzirom na gore spom enute sičušne fragm ente natpisa. P r i j a t e l j 1 8 misli na 3. vek ili prvi desetak godina 4. veka. D atiranjim a, koja su predložili opat G i o r g i 1 0 i A. D u d a n ,2 0 ne treba da se bavimo. U prkos svinia razlozim a, zgrada pokazuje jedan veorna karakteri- stičan stilski detail. Nišu obratili pažnju nanj ranije, a po mom m iš­ ljenju on u velikom stepenu doprinosi sigurnijem datiranju. To je poligonalni oblik spoljne strane zida apside i oba okrugla krila. O vaj nam erno facetovani zid veže zgradu sa glavnim stolečima kasne antike i pokazuje, da p rip ad a stilskom području jadranskog vizantinizm a,2 1 ne samo zalivaljujuči svom geografskom položaju, več isto tako formalno. MNX »V «" Sl. 30. R ekonstruirani tlocrt palače na M ljetu O bračam o se R avenni,2 2 obračam o se Poreču i Brioni2 3 i M okropolju kod K nina, sv. M ariji u Ninu. sv. A ndriji i R upi izpod Zatona,2 4 a istovremeno sečamo se sviju istočnovizantiskih, ugljastili apsida,2 5 obično samo sa tri strane.2 8 Ali važna za slučaj Polače je pre svega činjenica, da u citiranoj palači u Ravenni im a poligonalnih apsida u dvorani u obliku trikonke. Ove poligonalne apside na teritoriji oko Jadrana večinom spadaju u 5. i 6. vek. Javljaju se u svakom slučaju oko 425-e god. a opet iščeza- vaju posle 770-e god. Prem a torne što znamo danas, form a se jedva može pom ači natrag u 4. vek, u svakom slučaju ne duboko u njega. A sada, kakve podatke pružaju tehničko-lironološke observacije, posm atrane u odnosu prem a gore navedenom hronološkom ograničenju 400—600 n. e.? Zidovi sagradeni pomočil neotesanih cepaka im aju težnju ka pri- m anju bezvremenog izgleda,2 7 te je zbog toga uvek teško odrediti ih. Pri prvom površnom posm atranju prividna pravilnost uzanih kam enova napom inje kasnorepublikanske ili augustovske zidove, kod kojih mate- rijal je ip ak obično otesan. Izuzetak od upotrebljenja otesanog m aterijala čini, izgleda, velika vila kod Sirmione u severnoj Italiji, čiji zidovi u prvom periodu zgrade — iz 1. veka kako mi je ljubazno saopštio Mira- l)ella Roberti — zaista im aju dosta sličnosti sa Polačam a.2 8 M edutim, ako ih pobliže ijosmatramo, ipak ima izvesnih teliničkih osobina, koje isključuju ovako rano d atiranje zidova u Polačam a. Prvo, um etak spoja sa kratkim , debelini kam enovim a ispod ru p a za grede (sl. 28) i način, na koji se zidao spoj. Prem a mnogogodišnjem dalm atinskom iskustvu tu bili najpre mislio na 5. vek. Drugo, i poligonalni delovi zgrade — oni su, kao što je dokazano, kasni2 9 — sagradeni su u istoj telmici kao ostali delovi zgrade. 'Jreče, spoljni zid i jezgro m anje jasno su odvojeni nego obično u rano rimsko doba. Cetvrto, prozori i vrata sa okruglim lukovima su kasni u D alm aciji. Peto, stepenice podupiru veliki zidni blokovi sa razm akom — dakle ista konstrukcija kao u Mogorilu, koje vodi poreklo od 4. veka. ' 0 ^ Sl. 31. R ekonstrukcija palače na M ljetu Šesto, upotreba cigala isključena je oko početka liiljade; svojom merom i svojim raštrkanim , slučajnim nam eštajem po mom m išljenju spadaju u 4. ili sledeči vek. Na otoku M ljetu sasvim sigurno nisu im ali dovoljan broj lokalnih zanatlija, koji bi mogli uzeti na sebe zidanje ovolike zgrade. Zbog poka- zanog, tehnički jasnog upotrebljenja cepaka u jednovrsnim vodoravnim slojevima sličnim ciglama, pa zbog tačnog nam eštenja ru p a za grede kao u zidu od cigala (v. sl. 27 i pre), sm atram da nije neverovatno da su pozvali zidare iz nekog centra zidanja ciglama, gde su bili naviknuti težiti za velikom pravilnošču. N ajbliži grad zidani ciglama je, kao što je poznalo. Ravenna,3 0 a, kako smo videli, baš na ovaj grad smo morali da mislimo pri razm išljanju o osobitostima u osnovnom planu palače. K ad sam u Strasburgu 1955-e god. prilikoin jednog predavanja go- vorio izm. ost. o ovoj palači, nišam se niraalo čudio, kad su me sa strane stručnjaka pitali, nije li zgrada u Luci Polače crkva, a ne palača. Medu- tim, baš ova činjenica, da zgrada, ne vodeči računa o glavnom ulazu na obali što više u m oru i o faktu da im a donji sprat ispod cele zgrade, u visokoj meri je disponirana kao bazilika sa narthexom , stranskim k a­ pelam a i prostorijam a (secretaria), učvrščuje moje naglašavanje zna- čenja palače u Polačam a za istoriju arhitekture, a isto tako moju toplu želju,3 0 da če velike razvaline uskoro biti predm et stručnog izm erivanja i ozbiljnog istraživanja sa strane naših izvršnih jugoslovenskih kolega. OPOMBE 1 Petermann, 1 1 1 . F ührer durch Dalm . 1899, 501 i sl. Bulič u Buli. D alm . XXI 1898, 22; XL—XLII 1917—1919, 107 i sl. (sa pr. 4 o archivalia). 2 Mogorilo je prem a starijoj literaturi rim ska tvrdava iz 1. veka, upor. B u ­ liča, Karamana, Kais. D iokletians Pal. in Split, 1929, 79, 179, — ali u stvari glavna zgrada jednog latifundija, podignutog slično palači u istom veku kao D ioklecijanova palača (Dyggve, »Via Q uintana« og D iokletians palads, Mu­ seum I 1947. 30 sa pr. 24—27). 3 Vid. Dyggve, La region palatiale de Thessalonique (Actes du IIe congr. internat, des etudes class., Copenhague 1954). 4 1949 je Kruno Prijatelj (Kasnoantička palača u Polačam a na M ljetu, A rhitektura III 1949, 89 i sl.) izrazio želju da se iskopa palača. U njegovu članku daje se pregled (na koji upučujem ) toga, što su rani je pisci izjavili o ovom predm etu. N aročito skrečem pažnju na Brani mira Gušiča, Mljet. N a­ rodna Starina, knj. X 1931, 155 i sl. 5 Vid. Dyggve, Theoderiks mausoleum og den nordiske runddysse, Koben- havn 1957, 20. 6 Na pr. Leslie Alcock, A Seaside Villa in T ripolitana, Pap. of Brit. School at Rome XVIII 1950, 94 i sl., slika. 7 U tim delovima D ioklecijanove palače, koji su zidani ciglam a, na pr., sastavci (fuge) im aju m eru 0,03 m do 0,05 m. 8 Izgleda da imamo istu dispoziciju u vili kod obale, koju je objavio Alcock, 1 . c. 9 Kao prim ere navodim D ioklecijanovu palaču, Mogorilo, vile naslikane u severoafriskim m ozaicim a (Inventaire des mosa'iques de la G aule et de l’Afrique II, no 125, no 714, no 940), takozvanu eksarhovu palaču u Ravenni, tipičnu ve- necijansku fasadu palače sa Fontego dei Turchi na čelu. Na istočnoj obali Jad ran a isto tako m alu palaču u Poreču i tako d. 1 0 Gentili, La villa imper. di Piazza A rm erina. P ian ta Generale. 1 1 Ghirardini, Mon. Line. XXIV 1916, 737 i sl. 1 2 Vid. pr. 3. — Upor. i- na pr. kvadratne bočne prostorije u sličnom odnosu prem a narthexu, na pr. baziliku u P aram ythii (Epir) ili u Sikyonu, Orlandos, ü. A. E. 1933, 82, i siriske form e kao Kalb-Luseh i Turm anin. 1 3 Gerola, Felix Rav. 1913. 1 4 Bulič, Bull. Dalm . XL—XLII 1917—1919, 107. 1 5 O .e., 109. Bulič sm atra, da fragm enti vode poreklo od 2. veka. Ako je zaista tako, onda spadaju u periodu raniju od zgrade palače. — Kod bliskog benediktinskog sam ostana video sam dva-tri m ala granitna i m ram orna stuba, koji su m ožda prebačeni onamo iz palače. 1 6 Copioso ristretto degli annali di Ragusa 1790, 31. 1 7 Bulič, o. c., 108. 1 8 Prijatelj, o. e., 92. 1 8 P aulus Apostolus in m ari . . . naufragus . . . Venetiis 1730, ponovljeno kod Farlati, Illy r. Sacr. VI, 76 i sl. 2 0 La D ahnazia, 1921, 190, pr. 45. D u d a n kao datu navodi doba Septimija Severa, ali nastavlja: »£ piü probabile che siano appartenute ai patrizi Cattarini Baroncelli e Buchia che prim i ebbero in contea l’isola, venduta poi nel 135? a Ragusa.« 2 1 Vid. Dyggve, Hist, of Salonitan Christ., 153, indeks s. v. 2 2 P. Verzone, L’architettura relig. dell’alto medio evo n ell’Italia Settentr.: S. Giovanni Evangelista (425—450), str. 44, sl. 17, tabl. VII; S. V itale (425—450), str. 95, sl. 41; S. A pollinare in C lasse (549), str. 55. sl. 22, tabl. XI; S. A poll. N uovo (prije 526), str. 125, sl. 57; S. Maria M aggiore (prije 526, verovatno sredina 5. ve­ ka), str. 66, sl. 31. Ricci, F elix Rav. II 1931: B asilica Ursiana (?) u Ravenni. Holtzinger, A ltchr. u. byz. Bauk., sl. 65. 2 5 P. Verzone, o .e., 51, slika 21, C attedrale Euphrasiana di Parenzo (520 do 570), str. 53 i sl. i slika 21, C appella di S. Andrea (5.—6. vek). Gnirs, Frühe ehristl. K ultbauten im südl. Istrien. Kunsthist. Jahrb. V. 2 4 M okropolje (6. v.), sv. M arija (ll.v .? ) iskopani od Dyggvea 1930 iz po­ bude oca Luja M aruna, još neobjavljeni, sv. A ndrija (Dyggve) neobjavljeno. 2 5 Rani prim eri: Ag. Sophia, Stoudios, Ag. Irene u Carigradu; Ag. Sophia u Solunu; Aspidos u Argosu; Messon na Lesbosu; Bosra. Na Zapadu upor. Rim, S. G iovanni a P orta Latina, (kraj 5. veka) Krautheimer, A. J. A. L. 1936. 485 i sl. i Corp. Bas. Christ. I Fase. iV, (VI vek). Deichmann, Corsi . . . sull’arte rav. e biz. 1957, Fase. II, 54. Vicenza, S. M ater Domini (500—530) P. Verzone, o. c., 42, slika 15, tabl. VI. — D obar pregled tipova apsida, A. Orlandos, H üi'ÄooTeyos 7iaAaioy_Qiar. BaaiXixi], 1952, slika 166. 2 6 Ne vodeči računa o Turm aninu u Siriji i bazilici u Assosu (sa 16 strana) i Korykosu u Maloj Aziji. 2 7 Vid. Dyggve, Laphrion, 271 sa pr. 4. 2 8 G. Orti Manara, La penisola di Sirmione, Verona 1856, ta v. II. 2 9 Treba im ati na um u, da ove zidne facete nem aju nikakvu vezu sa ranim oktogonim kulam a tvrdava, koje su u D alm aciji predstavljene izm. ost. u Porta Caesarea u Solinu. 3 0 U Ravenni: svugde zidanje ciglam a; sam o Theodorikov m avzolej sagra- eten je od istarskog ili dalm atinskog vapnenca. 3 1 O vdje se slažem sa prijateljem K runom Prijateljem . Ako bi se pitalo, koji bi dignitar mogao da sagradi o d u palaču u ravenatskom e stilu u V.— VI. stol., moglo bi se prije svega misliti na kojeg od gotskih knezova, koji su u ovim stolječim a periodički vladali na jednoj i drugoj strani Adrije. U koliko se to odnosi na Salonu: »La dependance direete de Salone des princes germ ano-ariens dura ainsi de 481 ä 535 e n v iro n ...« Dyggve, Influence des Gothes ä Salone, Byzantion XIX (1949), 77. R e s u m e En 1954, l’auteur a fait un exam en provisoire des ruines palatiales, bien conservees, pres de L uka Polače dans l’ile de M ljet (ant. Meleda) dans la mer A driatique. La facade principale de ce palais s'avangait jusqu’au bord de la mer de la meme fa<;on qu’au palais de Diocletien, d’ailleurs bien plus vaste, ä Split. (Situation du palais ä Mljet, voir fig. 18; releve des mesures du plan de base fig. 19; reconstruction du plan de base fig. 24, a et b ; tentative de reconstruction des facades du palais fig. 25—26.) L’ auteur fixe la date d’origine du palais au V—VI« siecle de l’ere chre- tienne. Comme on n’est en possession d’ aucune trouvaille de details decoratifs, ni de fragments d’inscriptions pouvant servir a fixer la date d’origine, l’auteur fonde sa datation sur les observations de la technique murale, pourtant spe- cialement des facettes, jusqu’ici non remarquee, de 1 ’ abside, qui appartient aux deux siecles mentionnes et qui est typique pour l’adriabyzantinisme. Remarquez que les facettes et la form e de l’abside de S. A pollinare in C lasse correspondent de la m aniere la plus exacte ä l’abside de l’aula palatiale ä Polače. Une petite lie isolee telle que celle de M ljet ne peut avoir dispose d'uu nombre süffisant d’artisans locaux pour l’execution de ce grand travail de con­ struction. On a du faire venir l’entrepreneur et les ouvriers. L’execution du maQonnage rappelant les murs de briques, il est fort probable que les ouvriers sont venus d’une ville oil l’em ploi de briques est predom inant. R avenne est la ville de briques le plus proche. Les siecles en question coincident, comm e on le sait, avec le m om ent oü les Goths regnaient par periodes des deux cotes de l’Adriatique, et le constructeur peut fort bien avoir etc tin des dignitaires gothes venus de lä. D ans son texte, l’auteur attire l’attention sur le grand interet de cette con­ struction pour le rapport entre le Palatium et YEcclesia. Do nouvelles donnees se presentent ici pour la discussion sur les idees em ises anterieurem ent par l’auteur au sujet de Finfluence de la liturgie palatiale sur les form es exterieures de la liturgie de l’Eglise puissante. M. K. Prijatelj a chaleureusem ent conseille l’organisation de fouilles ä Luka Polače. C’est l’espoir de l’auteur que l’etude provisoire de la m atiere faite ci- dessus et ecrite en l’honneur de M. France Stele, son am i depuis nombre d’an- nees, encouragera ä l’etablissem ent de reclierclies m ethodiques au palais et dans les m ines situees pres de celui-ci.