Poštar j
“a P1 a ć e n a u gotovu
Cena Din 2'—.
SOKOLSKI GIASNIK
iLA S I lO S AVIZA SOKOLA KRALJ EVI ME J U G O S LAV | J E H E S E Ć M I IHLO€ SOKOLSKO »LO
УГ
^0OSl€lVi§U i
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
Ljubljana, 12 aprila 1955 God. VI — Broj 16
Med« bfaćom bugarskim Junacima
čkih ]1Је1-'П ^aveza bugarskih gimnasti-skoa er?st,ava Junak u Savez slovcn-№dine°.~ • Va’ ^°-П Jc izvršen prošle im
Sokola uopče
važnim’ možen>o svakako da smatramo slcjh S [a?dobljem u odnosima sloven-prcma k . uopče, a jugoslovenskih Su, k„ - rači Junacima posebice. U ča-ceiine 3 .su.oni postali deo slovenske nizaci'jou-L111’^ su na sebc, pored orga-a js» , Z Prava, takoder i dužnosti, ske sav°	Pala ic i na ostale sokol-
da цј. ez.c bratska dužnost da posvu-nacjm 2Uj? P°moč brači bugarskim Juda j„a njihovom razvoju. Istina je,
t]e več
sM)(t« k sam Pnjem u bavez sloven-^uSarsl	vt;l>k moralni uspeh za
S n 0 Junake’ ali ,ta činjenica ni njjj^g p Urnanjuje naše zadače prema eija t'„ ,Znato nam je, da je organiza-ko reo^aifa D^a osnovana god. 1898, ta-^га !	saradnje Sokolstva, te se
v°m tu^° vremena nalazila pod upli-nizacjj0 ?vfnskih telovežbačkih orga-i med, i	poslednji deeenij uneo je
skog j °u2arske Junake mnogo sokol-°a tonU • * metoda, i naravna posledi-Na Je’ d‘a braču bugarske Junake S°kols?°ra c'a pomaže svo slovensko ^ što V° Sa. svim svojim silama, da bi ferski-?10^'6 više učvrstili medu bu-
p'm nar°dom. ^jemu u Save
<ofctv "‘Jcmu u ^avez slovenskog So-Sh .. a orače bugarskih Junaka odmah
Цје Jl0ka2al'e“ prve zadače: produb-sli v^^edusobnih veza. Junači su do-Це2а	prilikom glavne skupštine
S*v°Val'	k nama, a zatim su uče-
ч 2ц«г',Па našem pokrajinskom sletu nanasri - sa'*a došao J0 bio red posetu . 'm u večem broju uzvratimo štiric (iPr’godom njihove glavne skup-ffori, ^ Пс 31 marta o. g. u Staroj Za-s velikem junačkom tra-l nacim -a^ na® put ^raei bugarskim
v° uPoa n’’e uzalud, ier smo ta-°Vc 0ZnaH na heu mesta ustroj nji-Dalc vjjr^ln>zacije i njihov rad, a oni ^ b -•Su’ c'a smo ’m došli ^ао bra-eitri-j ■ Га(ј|’ s otvorenim i iskrenim sr-NuJbratskom miSlju. Taj početak *«ih. veza znači, osobito posle jvrdUj a njihovog kongresa, da pomolst StupanJe 11 Savcz slovenskog 4lan:jLa’ Važan medaš u razvoju do-^а јц odnosa, posebice to medu najini i '°Venskim Sokolima i bugar-r * '
ђ j’°s^°yenskim Sokolima i ^ođer nac'ma. A to če se pokazati ta-n3tl<n ' n,a ovogodišnjem Vlil sveju-°*nači ctu 11 Sofiji, koji ima da "astojg^i datum zajedničkog rada i Mrv-Ja Па P°l.iu narod, vaspitanja. 'cć ц,12em° de kažemo, da je sada • r ^afilrCn temelj budučoj saradn ji. %°slr,Ce nc bi mogli ni pomisliti da če ak'o	Sokolstvo	učestvovati u
laka °m. broju ovogodišnjem sletu •a sVoi'U ^?^ji i tamo javno nastupiti Javn0j * ‘■lanovima i članicama na ^ta .,cV(:zbi- Brača Junači su nam više 4 Ves°?ito naglasili, kako ih neizre-Nenu C ’ da če ove godinc biti omo-v® žlann*Posret*na vcza "jihovog i na-Cžc iošS- • - a na k°i' ee se način te 1 s'rhu * V'^e Pr°dubiti i učvrstiti, i to 1 °beju z.a-*°dničkog rada. Dobra volja ,иЧаСј st/ana omogučiče, da če brača ie i T,P,,0ceti posečivati naše prednjae-Л ц SVetne tečajeve, dok sami ne °1јац Lirn(?fiučnosti da vaspitaju do-15ti>lih ... rPJ. Prednjaka, prosvetara i ађ'а i ,а"п*ка u svojim vlastitim ško-Ve!fcajevima. i 'С(1ц K-'*?1110 u sokolsku budučnost Ји пг.?Смт Bugarima. Vreme samo tj3 •fiest no po^azalo, da je Junaci-h'?afiizai4--Samo u močno j slovensko j 'S тЈ\Јег su samo sokolske vas-' samo sokolska misao,
Ci 'U	”>	^«H1U 5UKU15Nil
taV°’ koin° našeSa. slovcnskoga. Sokol-^arf e slovLli t,ljleSno 1 moralno vaspi-> i^ača in, 111 naroda prva i največ; ђаrVžuje ia SVfbu tla uvek i posvuda knba; a‘entne slovenske energije •j>res 4/'at0 smatralo XXII redovni
StavV r^'"'
Ota 1Па
.,,„Qvo ari'ici'^0 sv°ie odaslanstvo. Zato ko'n>ci	u	kome su bili pret-
ta^taVa ?,v^a bugarskih gimnastiekih ip^° otpoš"]1?1 kao zgodnu priliku da
?dasla
‘ rusfe0s'oyensk°g, češkoslovač-i h°valo i, h ^°^°lstva zajednieki ot-4 astuPalo v^arsku i uvek zajednieki k0L*astun' 1 žalost, što ovde ni je Vo- Ov,?° tak°der i poljsko So-žakflrr>° da •;;0 tjeba da ponovno na-Ц 'jVati 0,.c P°eetak zajedničkog rada V’tiu suqSVi ,nas’ n ar oči to od na-V ,1Sl<ih. Sni.d?,h or6anizacija. jugo-radi ■	1 i bugarskih Junaka,
„Ж*?0 enei-Kijc, ali čc 'd. Ov ^ obilno naš zajedaj sadanji put naš u Sta-
ru Zagoru značio je, da jc udaren temeljni kamen realnoj medusobnoj su-radnji, a sofijski sleit' če tu saradnju još i više pojačati i unaprediti. Brojniji poseti brači Junacima i njihovoj domovini utvrdiče njihovu veru u slovensko bratstvo, produbiti njihovo razumevanje sokolskog rada i potpuno ih pridobiti za slovensku porodieu. Zato s ovim našim prvim posetom brači bugarskim Junacima možemo da budemo posve zadovoljni, jer smo tamo opazili dovoljno toga, što potpuno opravdava naše gornje tvrdnje i naše nade.
Kak smo več spomenuli, a i kako je poznato, organizacija Junaka osnovana je god. 1898. Doduše »Sofijski Junak« bio jc ustanovljen več tri godine pre toga, a za ovim osnovano je još nekoliko društava, ali uža veza medu njima nastala je istom tada, kada je počeo delovati njihov Savez. Razvoj Junaka bio je u poectku prilično lagan, dok je glavno bilo stvoreno posle svet-skog rata,^ dakle posle 1918 godine. 1 tako je došlo do toga, da je sada, Savez bugarskih Junaka svakako najjaej telesno vaspitni faktor u Bugarskoj, koji broji u svojim redovima preko 40.000 članova i članica, učlanjenih u 171 društvo, od kojih njih 79 deluje u gradovi-ma i večim varošima, a ostala pak po selima. Prošle godine Junači su takoder odlučili da, po uzoru na jugoslovensko Sokolstvo, osnivaju i oni svoje junačke čete po selima, gde za sada inače ni j e moguče da deluje društvo. Čitava organizacija Junaka podeljena je na 7 župa, koje se nazivaju prema bugarskim oblastima. Zupe imaju svoja sc-dišta u Sofiji, Vidinu, Plovdinu, Staroj Zagori, Burgasu, Varni i Ruščuku. Svake godinc Savcz saziva svoj redoviti kongres u jednom od ovih bugarskih gradova, na kome svi funkcioneri Sa-veza polažu račun svoga rada i na kome so bira nova uprava i načelništvo Saveza. Tako je več prošle godine bio odlučen da ovogodišnji kongres bude u mestu Krdžali, ali je kasnije radi unu-trašnjih bugarskih prilika ovaj kongres bio otkazan i ovc godine ponovno sa-zvan u Staroj Zagori. Brača Bugari bili su neko vreme u teškom položaju, jer su im razne sportske organizacije odricale onu važnost za telesno vaspi-tanje, koja im pripada. Stupanjem pak bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva ovaj položaj se je znatno po-boljšao.
Kako smo več izvestili u prošlomt' broju, kongres Junaka u Staroj Zagori trajao je tri dana, od 29 do zaključno 31 marta. Medu ostalim, ovaj kongres je imao takoder i taj zadatak, možda najznačajniji, da odobri stupa-nje celokupne organizacije bugarskih Junaka u Savcz slovenskog Sokolstva, a koje je stupanje prošle godinc pro-velo pretsedništvo bugarskih Junaka na čelu sa starešinom Saveza br. La-zovom. Dalje je na dnevnom redu ovo-ga kongresa bilo i pitanje izmene sve-čanog kroja Junaka, zatim zasedanje zbora društvenih načelnika, proračun za ovogodišnji VIII svejunaeki slet u Sofiji, redoviti proračun organizacijo, pitanje mesta održanja narednog kongresa, biranje nove uprave i t. d. Kako kongres sačinjavaju i društveni a ne samo župski delegati, te kako svaka jcdinica za svakih 50 svojih članova ima pravo na jednoga delegata, to se je u Staroj Zagori bilo sakupilo 350 delegata, svih u svečanom kroju, što je samomc mestu podavalo upravo svečano lice. Da su Junači u narodu obljubljeni, najbolji je dokaz to, da je Stara Zagora u tim danima bila lepo okičena zastavama, a u sredini mesta bio je takoder podignut j veliki slavo-luk.
Kongres je vodio ad hoc izabrani pretsednik kongresa br. Deligarov iz Ruščuka. a kao njegovi pomočnici fun-girali su br Filipov iz Starc Zagore i dr. Rajev iz Trnova. Najpre je kongresu podneo svoj iserpni referat u ime prot-sedništva Saveza starosta Saveza br. Lazov, a za njim svi ostali savezni funkcioneri. Iz njihovih izveštaja moglo sc je videti, da posvuda postoji ne samo čvrsta volja za radom. več takoder i želja da se organizacija bugarskih Junaka što moguče više oslom', na sokolske organizacije ostalih slovenskih naroda. Zato je bio takoder i prijem u Savez slovenskog Sokolstva pozdravljen od kongresa s burnim odobravanjem. Razume se, da su slovenske sokolske delegacije bile posvuda predmet
največeg gostoprimstva, svestrane paž-nje i predusretljivosti, ne samo na kongresu, več takoder i na čitavom njihovom putovanju.
Na predlog zbora načelnika Junači če u buduče imati nešto izmenjen svečani kroj, i to umesto dosadanjih cizama duge hlače s črnim cipclama. Sve ostalo na kroju ostaje nepromenjeno. Redoviti proračun organizacije iznosi za tekuču godinu 1,120.000 leva, a slet-ski proračun odobren je u iznosu od 1,872.000 leva. Pri ovomc moramo na-pomenuti, da je sletski proračun zato tako nizak, jer Junači imaju od pre u Sofiji vrlo lepi stadion, na kome je bio održan i Vil svejunaeki slet. Pored ostalih zaključaka, važan je naročito onaj, da če se u telovežbački sustav uvesti i nekoje igre, naročito odbojka i košarka, a o kome če zaključku još potanje raspravljati zbor načelnika na svojoj drugoj -Scdnici posle Uskrsa. Naredni kongres Junaka održače se sledeče godine u Dupnici, u Macedon-skoj oblasti. Od izvanredne je važnosti da su Junači ove godine, po prvi put, izabrali pored načelnika takoder i na-čelnicu i prosvetara. U torne se več vidi njihova tendenca da sc njihova organizacija što više prilagodi i približi sokolskim organizacijama.
Izbor snovog pretsedništva i na-čelništva doneo je i nekoje izmene lič-nog značaja, ali smer rada i u buduče ostače isti, kao pod dosadanjim starešinstvom. Za starostu Saveza kongres je izabrao generala Rastka Atanasova, za načelnika kapetana Geneva, za na-čelnicu s. Marinu Dobrevu, za prosvetara prof. Mišiakova, za tajnika brata Petra Petrova. Načelništvo ima 9 članova, medu njima i dosadanjeg načelnika br. Josipa Bureša.
U nedelju po podne održana je u mesnom pozorištu svečana sednica kongresa, koju je uz učešče punog bro-ja delegata otvorio pretsednik kongresa br. Deligarov, podavši najpre reč ministru prosvete generalu g. Radevu. Mi-nistar g. Radev u svom iepom govoru najpre je ukratko potertao dosadanji uspešni rad Junaka i zatim, medu ostalim, naročito podvukao važnost i uzvi-šenost junačke telesno vaspitne organizacije za narod i otadžbinu. Na koncu izrazio je želju, da Junači nastave sa svojim rodoljubnim vaspitnim radom i da smatraju svojom čašču, što su članovi organizacije, koja je na se pre-uzela tako visoke zadače. Time u vezi naglasio je ministar g. Radev i osobitu važnost veze Junaka sa slovenskim sokolskim organizacijama i ponovno podvukao, da i taj fakat smatraju svojom osobito velikom čašču. Ministar g. Ra-dcv završio je svoj govor poklikom Nj. Vel. Caru Borisu i Bugarskoj. Nato je glazba intonirala državnu himnu. U ime starozagorskog garnizona pozdra-vio jo kračim govorom delegate pu-kovnik g. Nedev, za ko jim je u ime Saveza slovenskog Sokolstva ođržao pozdravni govor I zamenik starešine br. E. Gangl. Br. Gangl je, burno pozdravljen od svih prisutnih, najpre isporučio sakupljenim Junacima pozdrave svega slovenskog i još posebno jugosloven-skog Sokolstva, naglašujuči pri tome svoju sokolsku veru, da su Sloveni jed-no i da če j e dno i ostati. »Potrebno je — rekao j c br. Gangl — da sokolska misao združi sve Slovenc u jednu moč-nu celinu, koja ima svoj Evropi da pokaže veličinu Slovenstva.« On veruje u slovensku budučnost, ako saradnja svih slovenskih naroda bude počivala na večnim načelima Tirševe ideje. Treba zapamtiti, da če naša budučnost biti srečna samo tada, ako budemo stupali pod jednom zastavom, gradeči zajed-nički na iskustvima prošlosti i sa sred-stvima sadašnjosti bolju budučnost. Pod tom devizom ima od sada da se provodi dni j nji naš zajednieki rad.
Za br. Ganglom govorio je prosve-tar ČOS br. Antonin Krejči, koji jc naročito spomenuo važnu činjenicu, da sokolska misao ima da pronikne što dublje medu sav bugarski narod, da bi tako spoznao, kako mora da se brine za svoje vlastito vaspitanje. Upozorava na visoku školu za telesno vaspitanje, koja je upravo sada osnovana u Pragu i koja nosi ime »Tiršev zavod«, a u koju treba da svi Sokoli i Junači šalju svoje pripadnike, da ih dobro vaspita kao korisne članove Sokolstva.
U ime ruskog Sokolstva održao je lep pozdravni govor brači Junacima starosta br. Drajling.
Medu ostalim govornicima moramo spomenuti još osobito velikog žu-pama Srednjogorske oblasti u Staroj
POD NAJVIŠIM POKROVITELJSTVOM NJ. VEL. KRALJA PETRA II Pokrajinski slet severni3 župa Savexa SKJ u Suboilct
Sokolslvo slvara fedno jugoslovensko
osećanje I mišljenje
Jugoslovensko Sokolstvo održače svoj veliki pokrajinski slet na severu Jugoslavije, u Subotici. Sokolstvo naše, evo, opet, široko izlazi pod sunce, da otvoreno iznese svoj rad na pregled i javnu ocenu.
Osečamo dužnost zato da o našem Sokolstvu s ovoga mesita progo-vorimo.
»Sokolstvo je pokret, koji teži za podizan.jem svih telesnih i moralnih sila pojedinca, a preko njega, svega Slovenstva i vasceloga ljudstva. Radi smišljcno na tome, da decu, naraštaj i članstvo svoje, a sinove našega jugo-slovenskoga naroda, spremi i obrazuje za što bolje i korisniie članove ljudskega društva!,..« (»Putevi i ciljevi«.)
Vršimo veliki rad spajanja i zbijanja, sjedinjavanja Jugoslovena u Jugoslaviji.
Radimo na izjednačivanju raznih mentaliteta po.jcdinih grupa jednoga našega naroda. Ispravljamo grehe prošlosti (istorije). vestački stvarane zlonamerne podvojenosti i verske razlike. Formulišemo jednu narodnu i državnu svest svuda u Jugoslaviji, gde nije jasno i dovoljno izražena.
St varamo:	Jedno	jugoslovensko
osečanje 1 mišljenje.
Izvor naše snage je:
Vera u veliku moralnu šilu našega naroda; u zdravo i duboko nagonsko osečanje njegovo, da održi i učvrsti Ju-goslaviju; u neizmerriu želju Jugoslovena da rade i stvaraju; i
Ijubav prema svojoj zemlji i svo-mo domu. Ljubav prema zemlji i domu svojih otaca; ljubav prema svojoj Otadžbini — Domovini. Ta ljubav je sila i snaga .naša, kojoj se ništa oteti nc može i kojoj ništa o doleti ne može...
Zato se nadamo uspehu i pobedi!
Sudeči po pokretu koji se razvija, širi i osvaja kao dan kad se sunce rada; prosenjujuči po novim, sve če-ščim i svežijim snagama koje prispeva-ju, po brzini kojom se osveščuju i pri-stupaju široke narodne mase: naši se-ljaci zemljoradnici i salašari ratari. Mi verujemo, da naše Sokolstvo postaje narodno i svi svesni i dobri sinovi Jugoslavije da postaju aktivni članovi Sokolstva.
Mi duboko verujemo u vrednost našeg jugoslovenskog naroda, i. u toliko više osečamo potrebu da se Ju posloveni i Jugoslavija mora.ju samo ikao celina kulturno razvijati. Tako če koristiti sebi, a i opštem napretku ljudstva: unošenjem svojih, novih eleme-nata u veliko ljudsko društvo. Zato je dužnost boljih ljudi, boljih ljudskih sa-vosti i svesti: da razumno ispitaju i nadu prave vrednosti, a povremene uspehe da svode na pravu meru. Ali, posle pažljivc procene i ubedljive konstatacije mora, svagde, odmah krenuti ne-odoljiva akcija, koja ne poznaje smet-nje. Udružene snage novih, zdravih, čestitih, sposobnih i aktivnih ljudi kroz Sokolstvo stvoriče nove oblike jugo-slovenskog života i rada, u pravcu ve-čitog kreranja za onim, što je bolje i lepše.
Moramo se čuvati svega rdavog tudeg, a naprotiv negovati, jačati, di-zati i širiti sve što je čisto samosvojno naše narodno, zajedničko, jugoslovensko.
U prošlosti, razbijeni u plemena, svako za sebe, bili smo slabi. Pokojna država Habzburgovaca to je znala, to je htela, na tome je davolski radila i, iz toga je živela — na našu sramotu i štetu. Zavadila nas je, počepala raznim imenima, verama i »privilegijama« i onda: gospodarila, vladala nad nama.
Oslobodenjc i Ujedinjenje, sjedi-njenje jugoslovenskog naroda u jedin-stvenu našu državu Jugoslaviju, donelo nam je nove dane, koji su porušili sve brane i uklonili sve ustave zdra-vom životu našega naroda i naše države. Otvorena nam stoje široka polja
rada. Kroz naše sokolske jedinice sad, u svojoj slobodi, težimo i radimo da se razvijemo u znatan i originalan narod, koji i novo stvara, a primljeno od drugih kultura preinačava svojim originalnim i svežim duhom, i sam raspolaže svojom sudbirioml...
Nečemo da ostanemo kržljav, na-stran, jednostran narod sa slabom po-dražavalačkom kulturom. Zato, sokolskim radom, kao nesumnjivo najboljim, uskrsavamo, negujemo i utvrdujemo: kolektivni, nedeljivi jugoslovenski duh i svest; prave, jasne, jedinstvene jugo-slovenske misli i osečanja; okupljamo duše svih slojeva našega naroda u sokolske jedinice, gde, prisnim sokolskim životom i radom, nadahnuti srdačnim sokolskim bratstvom, obrazujemo, ode-lotvoravamo: jednu široku i lepu jugo-slovcnsku dušu, za ukras i korist naše jugoslovenske rase i svega Slovenstva i ljudskega roda.
Današnjim Jugoslovenstvom, u sa-dašnjoj Jugoslaviji, Sokolstvo se visoko uspelo i zahvatilo naš zbirni život i delo u punoj širini. Svi naši pokreti j korači, sad, u ovome vremenu, moraju se činiti i dovršavati još uvek na bliskom položaju i prisnom terenu. I, tako, ko-račati i delati sokolski dalje, napred, u granicama punoga Jugoslovenstva, h pod živom jasnom i toplom svešču Slovenstva.
Sve čc se izvršiti neprekidnim i is-trajnim radom. Sokolstvo je spremno i odlučno, ne osvrčuči se za pomoč niu kuda i nikome, sem uzdajuči se i osla-njajuči se Sokoli jodan na drugoga, da sve svoje radove izvode sami.
Došao je čas i dan i pravo vreme da se prihvate rada u Sokolstvu svi oni oprobani i prekaljeni sokolski radnici, koji izrečenu reč, koja bi ostala nepo-vredena pokretom, i, koja ne bi postala delo — smatraju za izdajstvo...!
Neka sokolski dani našeg pokrajin-skog sleta budu praznik žive i snažne jugoslovenske svesti u Subotici!
Nenad Rajič, Subotica
Počasni članovi Slelskog odbora
U vezi s pretstoječim pokrajinskim slctom, koji če se održati u Subotici' ob-razovan je počasni Sletski odbor, čijeg se pretsedništva primio ban Dunavske banovine br. Milojko Vasovič, dtok su članovi odbora pretsednici opština: Novi Sad, Beograd, Petrovgrad, Varaždin, Bjelovar, Osijek i Maribor, zatim komandant Potiske Divizijske oblasti g. Jovan Naumovič, divizijski general, kao i brača Gangl, prvi zam.. i Paunkovič, drugi zamenik starešine Saveza SKJ.
Povlaslice na željeznici
U vezi s pretstoječim pokrajinskim sletom, koji če se o. g. održati u Subotici, Sletski odbor uputio je pretstavku gospodinu Ministru saobračaja, u kojoj je traženo, da se za učesnike sleta odobrc povlasticc na svim državnim željeznicama. Povlasticc su tražene^ za naraštajsko - dečje dane, koje bi važile od 3 do 14 juna i za glavne slctske dane od 23 juna dto 6 jula. Za vežbačc-ice i ostalo aktivno članstvo, kao i za podvoz sprava, tražen je potpuno bespla-tan podvoz, dok je za ostale učesnike, kao nevežbače-ice i goste Sokole iz most ranstva zatražena povlastica od 75%, a za sve ostale učesnike od 50%.
Isto tako zatražena je od gospodi-na Ministra saobračaja odgovarajuča povlastica za učesnike na sletu iz ino-stranstva, kako bi isti u svrhu upozna-vanja .naše zemlje mogli činiti izlete, koje če Sletski odbor organizovati.
Sletski odbor sc nada, da če gospo-din. Ministar saobračaja ove povlasticc odobriti, kao što je to več činjcno u sličnim sluČajevima.
Zagori, koji je naglasio, da je zadača Junaka da se pored telesnog vaspitanja brine takoder i za potpuno duhovno i duševno ojačanje bugarskog naroda.
Svim govornicima. kojih je bio velik broj, zahvalio se je iskrenim rečima pretsednik kongresa br. Deligarov. Na-
to su se zarcdali pozdravi raznih korporacija, kao sportista, rezervnih i umi-rovljenih oficira, pretstavniki? crkve, škole, daštva, radništva i t. d, a po čemu se je videlo, da Junači uživaju u narodu velike simpatije.
(Nastavak na str. 2)
Л LOVENSKO
COLSTVC
Pripreme češkoslovaških Sokola za ollmpijadu u Berlinu 1936
Ovo takmičenje obuhvatače, kao i do sada, samo takmičenja na spravama i proste vežbe, i to: obavezne voljne vežbe na vratilu, razboju. krugovima i konju u sir s ručkama, preskoke preko konja uzduž bez ručki i,konačno pretpisane i voljne proste vežbe. Oba-vczne vežbe na spravama sastavljene su po nemačkom načinu, šlo znači veliku prednost za Nemce i delomično za Švicarcc. Razumljivo je. da ee se morati ostali narodi, pa i Sokoli, vrlo dobro pripremiti. budu li hteli da po-stignu natpoprečne uspehe, a naročito prvenstvo. Sokoli do sada kao celina nisu nikada osvojili prva mesta, iako su Sokoli pbjedinci postali svetski pr-vaci u telovežbi na spravama (Štukelj, Hudee). Za Sokole je oteščano takmi-čenje i zbog toga, što su iz takmičar-skog reda izbačene nekoje grane u ko-jima su Sokoli do sada ponajvećma osvajali prva mesta.
češkoslovački Sokoli več se marljivo pripremaju za Berlin. Na poziv načelništva GOS sakupilo sc je na prvem uvežbavanju u 8 središta svega 115 takmičara; samo iz Praga stiglo ih je 25. Uvežbavanje vežaba na spravama preuzeli su u svim tim tečajevima bivši medunarodni takmičari, sami pak tečaji vrše se uvek na poziv načelni-štva. Berlinske vežbe propisane su j za ovogodišnje prvenstvene utakmice ČOS, koje če biti 29 i 30 juna u Bratislavi. Prva izbirna takmičenja za Berlin održaee se još ove nedelje t. j. 14 aprila u Tirševu domu u Pragu.
Razne vesli iz češkosiiovačko§ Soliolstva
Započela su proletnja zasedanja centralnih organa ČOS. Ženski savezni prednjački zborsastače se 28 i 29 aprila u Pragu, gde če uz obične izveštaje biti naročito zanimiv referat o nedelji novačenja naraštajki, o takmičenjima u god'. 1935, o pripremama za medu-narodno takmičenje za olimpijadu u Berlinu, zatim izveštaj o radu apsol-ventkinja ženskih prednjačkih škola COS. Svakako če članice zanimati i to, kako se je završio natečaj o uvoden ju novo g svečan o'j kroja za članice, mnogo če pozornosti ovaj zbor posvetiti i izborima ženskog načelništva kao i jz* radi predloga, koji če se uputiti odboru ČOS, koji ove godine bira i načelni-eu ČOS.	_	, ..
U Plzenjokoj sokolsko i župi bilo je udruženo koncem 1934 godine 108 društava sa 30.191 pripadnikom, i to. 17.260 članova i članica. 1365 narašta-jaca, 1444 naraštajke, 4805 dečaka i 5470 devojčica. Glavno i skupštini ove župe učestvovala su 232 društvena delegata. Ove godine prirediče se u župi samo okružni sletovi, dok se za nared-nu godinu priprema velik jubilarni slet svih jedinica u Plznju, da time proslave 50-godišnjicu opstanka župe.
Dne 6 i 7 aprila bio je u Bratislavi sastanak delegata svih slovačkih župa. Na ovom su sastanku raspravljali o uspesima ankete medu slovačkim So-kolima povodom Hlinkinih napada na Sokolstvo. Ostali referati bili su uglav-noin posvečeni pitanjima, koja ee tieu unutarnjeg života slovačkih sokolskih društava.
Pela redovna glavna skupština SSKJ
sazivlje se prema zaključku uprave od 11 novembra 1934 i u smislu poslovnika
ZA NEDELJ U 12 MAJA 1935 U BEOGRADU
u prostorijama Saveza nabavljačkih
zadruga državnih službenika, poenkareova ulica broj 21
Dnevni red:
1. Izvesta ji: a) zamenika starešine, b) tajnika, c) načelnika i načelnice, c) pretsednika prosvetnog odbora, d) ekonoma,, e) blagajnika, f) statističara, g) pretsednika organizacionc - pravnog otseka, h) pretsednika czlednog fonda, i) pretsednika narodno - obranbenog otseka, j) pretsednika otseka za sokolske čete, kj pretsednika gradevinsko -umetničkog otseka, 1) pretsednika pot-porneg fonda, m) urednika sokolske štampe Saveza.
2. Predloži uprave Saveza.
3. Reševanje o višini prinosa društava Savezu.
4. Hitni predloži.
5. Predloži za održavanje svesokol-skih i saveznih sletova.
6. Predlog za postavljanje nove uprave Saveza.
7. Izveštaj revizionog odbora,
POČETAK SKUPŠTINE U 10 SATI
Verifikacija izaslanika izvršiče se istog dana od 9 do 9.45 u istoj prostori ji.
Napome n a: Prema članu 4 po slovnika glavne skupštinc — ako se u odredeno vreme ne sakupi dovol.jan broj članova za održavanje skupštine — skupština se ipak održava istoga dana u istoj prostoriji sa istim dnevnim redom jedan sat docnije te donosi zaključke bez obzira na prisutan broj članova.
Pre glavne skupštine održače se ove sednice, odnosno ovi zborOvi:
1. U sredu 8 maja u 16.30 sati sednica izvršnog odbora u kancelariji Saveza.
2. U četvrtak 9 maja u 8 sati zbor župskih starešina u svečanoj dvorani Saveza. Prestolonaslednikov trg br. j4.
3. U petak 10 maja u 8 sati sednica plenuma savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza. Dnevni red prema članu 18 Statuta.
4. U subotu 11 maja u 8 sati po-verljivi sastanak za glavnu skupštinu u dvorani, gde se održaie i skupština.
Za sve ove sednice i zb o rove neče se razaslati posebni pozivi.
Zdravo!
Beograd, 12 aprila 1935.
UPRAVA SAVEZA SKJ
(Nastavak s 1 stranico)
N a več e priredio je Savez Junaka u počast slovenskih sokolskih gostiju u Lovačkom domu bratsku večeru, kojoj su pored Ju go slo v en a, Čehoslovaka i Rusa prisustvovali i svi staroste junačiš ih župa, župski načelnici, pretstavnici vojske i svih civilnih ureda, te patriotskih organizacija u Staro j Zagori. Baš u tom užem krugu pokazalo se je, kako smo usko povezani jedan s drugim j kako je skrajni čas, da počnemo s još dubljim zajedničkim rad oni. lo je bio i smisao govora brače: Gangla, I.azova, Krejčija, dra Dragiča, Todoroviča, ve-likog župana Varikleškova i ostalin.
Još čemo se ovde ukratko osvrnuti na sam p ut naše delegacije u Bugar-sku na kongres Junaka, iako je o tome več u glavnom bilo ovde pisano u pro> slom b roj u. Ta koder i pri ovome opisu eitalac zapaziče mnoge momente, koji dokazuju, da smo se uputili u Bugar-sku, u Sofiju i Staru Zagoru, u pravi čas. Ni je možda sve još tako idealno, ali povrativšj se s toga puta ostao nam je utisak, da ee naši Sokoli još više puta pohitati preko Caribroda i Drago-mana u Sofiju, Plovdiv, Burgas, Staru Zagoru, Varnu i druga bugarska lepa mesta, u posete svojoj braei Junacima. A isto tako i brača Junači k nama. 1 njih pozivaju svi naši sokolski centri kao i svi ostali lepi naši krajevi. Primi-čemo ih otvorena i iskrena srca, bratski, kao Sto su oni primili nas.
Na pograničnoj staniei u Drago-manu .sokolska delegaeiju dočekao je potstarosta Junaka br. dr. Mihajlo Mi-nev, prof. sofijskog univerziteta, koji je delegaeiju pratio naeitavom n jenom
putu u Staru Zagoru i natrag. Pri stu-panju na bugarsko tlo, delegaeiju srdačno je pozdravio dobrodošlicom br. dr. Minev. Nakon prijatne vožnje 29 marta stigli smo u pod n c u Sofiju. Tamo nas je dočekalo prilično mnoštvo jugoslovenske, češkoslovačke i ruske kolonije u Sofiji na čelu s jugosloven-skim poslanikom br, dr. Cincar-Markovičem i češkoslovaškim poslanikom dr. Maksom. Nakon uobičajenog fotografiranja sokolska delegacija pošla je u lepu bugarsku prcstolnicu. Iza odmora uputlla sc je sokolska delegacija u Dvor i tamo sc zapisala u dvorsku knjigu. Preostalo pak vreme sokolski delegati posvetili su ra zgled a Tatiju grada, naročito veličanstvene katedrale Aleksandra Nevskoga, divne arhitektonske tvorevine s prekrasnom sli-kom božjom pod, vrhom kupole, nadalje Univerzitet, Oficirski dom i druge znamenitosti. U jednom izlogu videli smo i trofeje sofijskog pevačkog društva »Rodine«': vence, slike i diplome, koje je društvo dobilo na svojoj nedavno j turneji i)o Jugoslaviji.
Sledeeeg dana krenula je sokolska delegacija prema Plovdivu i Staroj Zagori. Po gustom snežnom sme tu delegacija je prosledila preko ih'timanskog razvoda, spustivši ee mimo Ihtimana u dolinu Marice, koja je nadaleko poznata po svojoj lepoti i plodnosti, 1 u pred očima puea sve veča i šira dolina, koju na severu zatvaraju Srednje (iore, a na jugu pak od Rila Planine je možda naj plodoviti ji kraj Bugarske. Vlak je jurio mimo Pazardžika prema petero plovdivskih brežuljaka, koji su sc domala pokazali na obzorju. Plovdiv!
Gostoljubivo i srdačno primili su sokolsku delegaeiju pretstavnici grada Plovdiva: podnačelnik g. Todorov, policijski prefekt g. Drenski i jača depu-taeija tamošnjcg društva Junaka. Posle ručka kroz celo popodne razgledavali smo mesto, koje leži izmedu pet brežuljaka, a koje broji preko 100.000 Stanovnika. Plovdiv, glavno mesto Rume-lijc. ima pored prilično razvijene industrije, takoder i lepo razvijenu trgo-vinu. Brača Juiiaei pokazali su nam naj-pre njihov dom, koji po svojoj unu-trašnjosti a i vanjštini potseča po sve-. mu na naše sokolske domove bilo gde. Nato smo se popeli na brežuljak Ne-beifc - tepe, gde sc još uvek vide naj-starije plovdivske utvrde, starog, sredo-večnog Plovdiva. S vrha brežuljka puca krasan pogled na čitavo mesto i na plodnu okolicu. Odatle prosledili smo na drugi brežuljak Sahat - tepe, gde je još stara Turska bila postavila svoj stub s satom, po čemu je i dobio brežuljak naziv. Plovdiv ima također i ostalih svojih lepota. Razgledali smo još i predgrade Filipovo, dalje uzorno uredenu gradsku knjižnieu i istorijski muzej s prastarim iskopinama iz stare grčke i rimske Trakijo, zatim grob kraljice Marije Luize, majke sadanjeg bu-garskog cara. Gradski načelnik vodio nas je unatoč slabom vremenu još i na treči plovdivski brežuljak Bunardžik -tepe, odatle smo se vratili u mesto i sa stanice, srdačno se oprostivši od gosto-Ijubivih domačina, uputili vlakom prema Staroj Zagori, središtu Srednjcgor-ske oblasti, na podnožju Srednjega Balkana, a u bližini poznate Ružine Doline, između Kraljeva i Kazenlika.
. Stara Zagora jc mesto, gde je naj-pre zasužnjeni bugarski narod digao svoju ruku protiv Turaka. Ovaj smeli čin platilo je tada mesto veoma skupo. Turci su ga svega pošalili. x\li nakon oslobodenja od njihovog jarma, podi-gao se je novi, mnogo lepši i uredeniji grad sa širokim ulicama, krasnom trž-nicom i raznim drugim javnim zgrada-ma, kao pozorištem i t. d. I baš u ne-delju 31 marta padao je dan, kada je Stara Zagora, pored kongresa Junaka, slavila i 22 godišnjicu oslobodenja Je-drcna od Turaka, gde su u oslobodi-lačkirn borbama zajedno učestvovale rame uz rame bugarska i srpska vojska i gde se je naročito odlikovao 12 šip-čenski bugarski puk. Zato je toga dana odeljenje tamošnje bugarske vojske i slavilo svoju krsnu slavu u spomen na izvojevanu pobedu nad Turcima kod Jedrena.
Jugoslovanska delegacija zajednič-ki je s ostalom slovenskom sokolskom bračom stigla u Staru Zagoru oko 9 sati naveče. Na svečano okičenoj staniei delegaciji: su dočekali od strane pret-sedništva Saveza bugarskih Junaka brača: Lazov, Bevreš. Georgi jev i drugi. Bio je prisutan i veliki župan Sred-njogorski g. Varikleškov, mnoštvo Junaka i drugog sveta. Slovenske goste su srdačno pozdravili br. Lazov i g. Va-rikleskiov, kojima se ie na dobrodošlica zahvalio br. Gangl. Nato se je sokolska delegacija uputila u mesto i nakon kratkog odmora pošla na akademiju siarozagorskog Junaka, koja se održa-vala u pozorištu, te koja je bila odlično posečena. Telovežbačke točke tako su se svi dele, da su se morale ponoviti. Tom prilikom izručio je društveni starosta br. Filipov načelniku društva br. Stojilovu u znak j^riznanja za njegovo 30-godišnje načelnikovanje lepo izradenu diplomu. Opazili smo, da brača Junači u Staroj Zagori vrše svoj rad s voljom i veseljem, a što jc pokazala i ova razmerno dobro pripravljena akademija. Sledečcg dana sabrao se je na velikom mesnom trgu sav staroza-gorski garnizon, zatim sva^ školeka omladina, Junači i veliko mnoštvo drugih društava, da skupno s vojskom proslave dan pobede nad Turcima pod Je-drenom. Ovu proslavu posetio je u ime vlade bugarski ministar prosvete gosp. Radev, koji je vladu zaSt.upao i na sa-mom kongresu Junaka. Ovoj svečanosti učestvovala je i sva sokolska delegacija, koja je prisustvovala i erkvemm oibredima i zatim paradi vojske te de-fileu svih škola pred Ministrom prosvete. Zanimljivo je. da svaka bugarska srednja škola ima svojui vlastitu glazbu, također i devojačke. Disciplina školske omladine i, razume se, vojske bila je uzorna. •
Po povratku iz Stare Zagore u Sofiju, u ponedeljak dne 1 o. m., sokolsku delegaeiju ugodno je iznenadio rados-snom vešču jugoslovenski poslanik dr. Cincar - Markovič, da N j- Vel. Car Boris želi primiti slovenske sokolske delegate u zasebnu audijenciju. O samoj audijenciji bilo je izvešteno vec u pro-šlome broju. Posle audijencije sokolska se delegacija poklonila grobu palm bugarskih junaka, a naveče toga dana jugoslovensko poslanstvo priredilo je u čast delegacije večeru, kojoj su prisustvovali. i pretstavnici bugarskih Junaka.
Sledečcg jutra dne - o. m. slovenska sokolska delegacija napustila je Sofiju. Napuštajuči Sofiju sokolska delegacija uputila je s pogranicne Staniče Dragoman - Savezu bugarskih Junaka sledeči telegram:	»Kada napu-
štamo bratsku bugarsku zemlju, šal jemo Vam bratske pozdrave uz iskrenu blagodarnost na ukazanom nam gosto-primstvu. Zdravej! Na zdar. Zdravo.
*	4*
Sokolski rad ne pozna odmora. Zadače, koje smo preuzeli, moramo izvršiti, Uzajamne veze, nadovezane pro nekoliko godina izmedu Bugara i Jugo-
slovena uopče , a izmedu Junaka i Sokola posebice, ne smeju i ne mogu više prestati. Nakon Stare Zagorc dolazi sada na red za_ nekoliko meseci Sofija, gde če posle 25 godina po pni put Sokolstvo -promarširati uz rame brače Junaka, manifestujuči za zajedničke ei-ljeve, te nastupiti na junačkom sta-dionu,. pomažuči i doprinašajuei time veličini. sokolsko-junačke pobede u Bu-garskoj. Naša d'užnost je stoga, da s našim što mnogobrojnijim učeštvova-njem na sofijskom sletu pojačamo po-ložaj bratske organizacije Junaka u Bugarskoj. jer čemo time doprineti veliki i ujedno dragoceni udeo zajednič-koj sokolskoj stvari.	V.	š.
Zahvala Saveza SEJ feraćl feugarsMm Junacima
Sa\ez Sokola Kraljevine Jugoslavije upurio je po povratku sokolske delegacije iz Bugarske Savezu bugarskih Junaka jiismo sledeeeg sadržaja: »Draga bračo i sestre!
Kada je našoj delegaciji bila dana s^e.ca	mogla	nekoliko dana feora-
viti u bratskoj Bugarskoj zemlji medu vama, bračo Junači i sestre Junakinje, bili smo deomei tolike bratske pažnje i ljubavi od Vaše strane, da Smatramo svojom dužnošču da Vam svima iskreno i bratski zablagodarimo na svemu,
što ste nam iskazali Vašim gostopnm-stvom i bratskom susretljivošcu.
Molimo da budete tumačem nase blagodarnosti svima Vašim građanskim i vojnim vlastima, koje su u So-iJ1, Plovdivu j u Staroj Zagori toliko paz"
nje posvetil; našoj delegaciji
Najviše počaščeni time, što nasi.je blagoizvoleo primifi Vaš Vladar, Negovo Veličanstvo Car Bons, izjavlju jemo svoju najtopliju zelju, đa bi naši bratski odnos; i naše bratske veze bile na sreču obim našim bratskim na-
rodima, koji neka u iunačko-so«olskoffl radu kroče putem opšteg napretka veliku i slavnu budučnost!
Primite naše iskrene i bratske P°" zdrave.
Zdravo!	Zdravej!
Beograd, 4 aprila 1935.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavijk Tajnik.	I. zam. starešine.
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r-
Pismene zahvale Savez SKJ posl^0 je takoder i jugoslovcnskom орчп0111 čenom ministru na bugarskom /-'VP. bv. dru Aleksandru Cincar-Marko'1(j > češkoslovačkom ministru dru la' Maksi, kao i nadalje bratskoj ČešKOS^^ vačkoj obci sokolskoj za bratsko su lovanje kako na sastanku referenata sokolske čete u Mostaru tako i za jedničko učešče u Bugarskoj.
Skupšflne naših žup^
Skupština Sokolske župe Sušak-Mifeka
U nedelju 24 marta održana je 27 glavna godišnja skupština Sokolske žu-pc Sušak-Rijeka u Sokolskom domu u Sušaku. Skupštini su prisustvovali, uz upravni odbor župe, izaslanici 34 društava i 5 četa (došle bez obveze!) od 42 društva što ih broji naša župa. Svega je bilo 55 izaslanika(ca). Pretsedao je starešina župe br. Ivo Polič, a br. je Savez zastupao savezni tajnik br. Ante Brozovič. Nešto pre 9 časova najavio je br. Polič početak zasedanja, pozdravio skupštinu i u poduljcm govoru, koji jc bio največim delom posvečen uspo-meni. blagopokojnog Viteškog Kralja Ujedinitelja, ocrtao je dužnosti što ih nama Sokolima namiče novo vreme i naš položaj, a koje če Sokoli, okupljeni oko svojeg mladog Kralja i starešine, uvek i uz svaku cenu iskupiti. Zatim jc br. starešina komemorisao nedavno umrlog br. Vincenca Stjepanka, komu je cela skupština odala dužnu poštu ustajanjem i poklicima: »Slava bratu Stjepanku!« Pošto jc bio u celosti pri-hvačen zapisnik o lanjskoj godišnjoj skupštini, otvorena je rasprava o iz-veštaju župske uprave za minulu godinu. Rasprava o ovoj tački bila je obi-Iata, ali stvarna 1 mirna. Brača izaslanici redom su iznosih svoja zapažanja i isticali i predlagali način i put kako da se udovolji stanovitim našim potrebama-i goručim pitanjima. Tom prilikom pali su dragoceni predloži koji su ponajviše bili prirnljeni, a koji če, bez svake sumnjc. ako sc budu mogli pro-vesti, doneti veliku korist našoj sokolskoj i nacionalnoj strani. Iznošene su i neke pojave, koje moraju da zabrinu svako iskreno sokolsko srce. Čudne i nezdrave pojave, koje smetaju pravi sokolski rad, i Sokolstvo ih mora, u svom interesu, što pre iskoreniti. NTa-ročito jc spominjano vladanje pojedi-naca. koji bi hteli da raspolažu nekim sokolskim jedinicama kao sa svojom prčijom, zatim iskoriščivanjc Sokolstva u lične svrhe i slične stvari. Nakon is-crpne debate primljem su svi izveštaji. S posebnim je odobravanjem bio prim-ljen izveštaj župskog prosvetnog odbora, pa je br. župskom prosvetaru i celom ŽPO-o izražena zapisnička hvala. U najsvečanijem raspoloženju, pre prelaza na novu ta eku, popračeni burnim poklicima, pročitani su telegrami, koji su sa skupštinc upučeni Nj, Vel. Kraliu, br. ministru za fizičko vaspiti-vanje naroda i br. Savezu. Potom je uzeta u pretres naredna tačka: podno-šenje predloga o višini župskog doprinosa Ovde je traženo resen jc i pitanja odakle namaknuti odnosno osigurati materijalna sredstva za finansiranje sokolskoj* rada u našim četama. Predlagane su razne solucije tog vrlo važ-nog, hitnog i životnog pitanja. Konačno, posle vrlo zdravih predloga, a da se ne bi opterečivalo naše osiromašeno članstvo novim materijalnim žrtvama, prihvačen je predlog, koji predvida u tu svrhu sabirnu akciju u svim našim jedinicama u korist isključivo četa. Kod tačke: da vanj c mišljenja za odre-divanje mesta j vremena za okružne »ase sletove po predlogu TO, na osno-vii zaključaka zbora društv. načelnika (ca), župski je načelnik br. Boras pred-ložio eco niz zaključaka na odobrenje, i to: da se u našoj župi održi smotra pripadnika, da se utvrde takmičenja u plivariju i veslanju, da se za vesiačke otseke zavede jednoobrazna komanda prema onoj u našoj ratnoj mornarici, da se za župu od Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda lshoile 2 čamca tipa rapskog, da ovogodišnje sletove drže jedinice samo unutar svojih ok-ružja. da se spremi župski izlet u Pag, da se nastupi na slctu u Subotici s po sebnom tačkom. S tim u vezi, za izvr-
šenje svega tehničkog rada u žuP1-predložio je 30.000 Din koliko Pi'edvljJ“ naš župski proračun za tehn. p°trc, budžet od 45.000 Din. Svi su ovi P^ •; lozi bili primljeni, pa i poslednji sc tiče povečanog proračuna za * no s time da če se dati sredstva P°v,£ prihvačena budžeta. ako ih župa imala. Za raspravljanja ove tačke je reč br. savezni izaslanik, k°Ji A skupštinu informisao glede ovogoo njih sletova kod nas i na strani i o 6°|£. domoA-ima. Predlog za pohod n.a aVj nac prepušten je novo j župskoj uPrm na rešenje. S time je bio, uglav11® [ obavljen glavni deo skupštinskih P slova. Tok je ovog dela skupštine P . tekao u najveeoj iskrenosti, brats л
mo;
(130
ose4'
suradnji i sok. pažnji, te .je obiman inače materijal s mnogo Ijivih pitanja da se svrši bez . incidenta. Ovaj vedri duh i brat raspoloženje nisu se, nažalost, Jn°s.e sačuvati do konca zasedanja. P0^.tur,ra na temelju izveštaja revizionog 01 |^0ц da ta razrešnica staroj upravi, na ,f. izbora dobrog pretsedatelja (br. *, lt-i čin, star. društva Kraljeviča), Pre f l0-jc skupština za 10 minuta. Posle ° jr. ra predata je svega 1 lista koja je žavala predlog sastavljen od posc^1 # kandidacionog odbora. Lista, k5!,0J jc čelu stajaše br. Ivo Polič, pročitao
1_ . TS" _	1	•	1.1
br. Karlavaris i zamolio br. skups
da je u celosti primi. Jedan bezaZJto dobronameran upit jednog brata
nije na listi dosadašnji zaslužni žuPj^ prosvetar, uveo je u redove nernir; • bili su sad na javu neki dosad Prl je veni, čini se, lični momenti. P°s.;? „e, br. Ivančič naveo uzrokc zbog koji .j može da bude više na čelu ŽPO-a. nisu nikako lične prirode, bila ЈеДем S glavno prihvačena predložena *lS ovom bračom i sestrama:	wtc-
Starešina Ivo Polič, I zam., ^ (|r. šine Milan Bačič, 11 zam. starešin® £ Dorde Brankovič, III zam. stp iccf. Albert Mahar, tajnik Egidije ^ џ. blagajnik Jaka Jereb, matičar, Ј^ЈђоГ; godnik, prosvetar Ante Šepie. puki£ nici: Bačič Josip, Braun Josip. ,. Emil, Hitka Franjo, Kraljeta ^ vie&tf Margan Ante, Milkovič Mate, . n0ni Vladimir, Reti Dragutin, Rub!p0' Marin. Zameniči odbornika: l'AXXlyctch ren, Ježič Miroslav, Lončar 1уа?.\ \Jik' dr. Josip, Prelovcc Janko, StipclC дг tor, Stojanovič Miloš, Švalba vr- ^0p te. Revizori: Blaž dr. Vladin111 Ivo, Mero Nikola, Rada® Vilko, lič Srečko. Zameniči revizora-Ante, Borčič Danko, Ružič	\p
vic Josip, Zalar Vinko. Sud _eas kanovič dr. Davor, Mikuličič 1 ko, Omerbegovič Meh. АНЈа>. , dr. Ferdo. Ujčič Frane. Zamcnici časti: Bačič dr. Niko, Ivančič i'‘ pat-količ Aleksandar, Zec dr. P^ jaktar: Marič Wolf; zamenik tara: Banič Franjo.	n prd;
Br. Polič,- zauzevši pon°v" inle ! sedničko mesto, zahvalio se ',rCfijii novoizabratie uprave na P°' jo-l i pozvao sve na bratsku saradnl .^pOh prcostajala poslednja taćka ^ po reda: slučajnosti. Tu jc Po!g„ete nl taknuto pitanje rezolucijf 1 i_0jo.i zboru društv. načelnika, 11 »и;л ur. iznose neki slučajevi Pr^nlC'via k‘,n<L
č i n o v n i k a s ok ol sk i h r a d n i k a.	vj j eiu
je bio iznet predlog za ^us * p() pn-.^ nošnje za naše sokolske ec • sc ■ logu br. žup. starešine s ^ skupština saglasila. sastaee • sVjj, anketa pretstavnika župe 'itiVnic u Gospiču, gde če se to mično sporazumo rešiti. ,ni,kl0 Pošto je več bilo poodj je s№ me i iscrpljen dnevni ll< j.nufio S £ šin i u 13 i po časova /-л pr0f. A-
irt štinu
pro
a je u našoj nakladi slika pokoj n o g brata
Vaka naša jedinica tvoba da nabavi o v 11 stiku našeg ponajboljeg Waia
Jugoslovssiska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dem
KRONSKA
Juri 7?°dišniica smrti vladike Josipa so if. smaiera. Dne 8 o. m. navršilu 1905 Soclina, otkada je, dne 8 aprila ’ u Đakovu, izdahnuo svoju velika
škol£m?V.itu dušu apostol jugosloven-Prjlji.ledinstva. Josip Jurai Štrosmajer. abfi'011? ove obletnice J ugoslo venska
VellkomijiU Za5rcbu, priredila je svom 111 osnivaeu zadušnice.
^l,Soslovenski dan u Francuskoi. U
dne 7 o. m. nriređen ic u eita-oj jugoslovenski dan, podpomeni blaženopočivšeg k-a-I Velikost Oslobcdioca i bla-g Viteškog Kralja Alek-Ujedinitclja. Toga dana; uoči mueeničke smrti Vite-Ujedinitelja. čitav francu-manifestovao je na jedan dir-••«jmer Syoje cluboko i prekaljeno fod,u_ Jstvo prema jugoslovenskom na-Pfe, p0°-a dana naimc, kao i več dan ^dobr ^tavoj I rancuskoj, sakupljani !,rd°Jd zn monumentalni ?Гц I \/ ,.dlaženopcei\sem Kralju Pe-?°čivšp « л£т Odobodiocu i blaženo-i^ieri;!n-iX^c*^orn Kralju Aleksandru diže u p jiu, ko ji francuski narod po-jdpar D.a[IZU' a diili ic osnovu izradio ■Sijala 8 -iel barte. Lica, ko j a su pri-It^slov P’, °ke, nosila su oko rukava 1 v3li ,-Л' u trebojku, a oni, koji su •jom lj rv11Tose, dobivali su značke s li-<4 u‘;Z5,n°Počivšeg Kralja Aleksan-1°ј;кц 0'lrcnim u jugoslovensku trobi fZ-'v brancuza na ovu akeiju, j v.Jtaiaf> na čelo francuski mar-
|al
T*«.....................
taužp ,pA°'da jugcslovcnske vojske
•a*aentn c.rc> a uz saradnju najpro-!edinstve,, banost* Francuskc, bio je
smrti pesnika Muse
Dne 6 o. m. navršilo sc od smrti Muse Oazima Gati-°d najboljih pesnika, koje g-Bosna našem narodu, a a oezsumnje i 11 red naših po-^с.3ДЈка uopče. Pokojni Ca-
siromkv u 9'^žaku, kao sin ve-u, ,asne muslimanske porodice. гч°2гкм1, ,c lirnr° ioš kao detetu, od ,'.ad0 pv?Zcj. Pa Sc' ie s majkom mladi 41°	l*	TcSani-	fide je nasta-
li Kolo,,f- C' 1 ešnju učio je islam-i.arenost; 1 lst°č»e jezike. Z bog na-JQka se j IpC|^?,v učitelj Smailbegovič, >lttl PesiK a*-ič setio i u mnogim svo-! ^ari«,. a,ma- Dos'a(> da je u seminar da	g de '
k? Rinim v - • Jc d o vrši o eetiri razrc-,ia PovV oC pa sc onda vratio kliči ■ ku duže .se vremena za-еа°2Пао u. Beogradu, gdc sc je 4tac> i u i' '^^knutim književnieim i. г av'° i<> i‘'ari5radu, i u Beogradu na-čH 4tiCai oemskim životom Sto je lo-g vijc. р.Па niegovo i o n?, k o slabo
1- v°iskii 1Uv.1’ativši se kuči. morao 'je tol? holoL 0JU ’c služio u Tuzli. Na-ifv, 11 Seri p,? H str<l-°d ispita stupio je al; v 9 sudaeku školu u Sara-d, r®vi n-u„°|u ’L zFog svoje nemirne S p.Sao da 191)7 napusti. Te go ali i. ° T uredništvo revije »Bt „.^ačiii riV|,a l<iU> Privatista položi ПИ?1.1?- Žbog njegovog naeio-
1ј^.Па njega -1|Ske m vlasti strWU(v pa din Pa nind spreicllc njegovo postav -UniC a *	s_erijatskog sudije. CJo-
Za2a<> Pa nrSf° .4U Za<Jreb, gdc sc je s JV\at Vavni fakultet. Tu se upo-sem, koji mu je poštao in-
timni prijatelj. God. 1909 napušta Zagreb. Prisiljen teškim materijalnim prilikama, postaje pripravnik kod zemljiš-nika u Bijeljini, ali i ovo mesto 1910 napusti, pa se vrača u Zagreb. Godine 1911 preuzima mesto činovnika u ne-koj banci u Tešnju, naredne godine uredništvo sarajevskog lista »Muslimanska sloga«, kasnije dnevnika »Sarajevski list«, a gedine 1913 i uredništvo revije »Biser«. Godine 1914 oboli, ali ipak morao jc u vojsku kao podoficir. Služio je u Tuzli, cctakle je bio pre-mešten u Madžarsku, otkuda se opet 1915 vrača pusten iz vojske kuči. Umro je 6 aprila. Njegov život bio je buran, nemiran, ali je kao pesnik ipak poka-zao lepu svoju dušu i jak nacionali-zam. Godine 1900 objavio je u »Bosan-skoj vili« svoju prvu pesmu. U pesništvu postao mu je ideal Kranjčevič. Još za vreme njegovog života izašla je u Mostaru debela kniiga njegovih pe-sama, a nakoa njegove smrti izdata je antologija njegovog pesničkog rada. Ćazim Catič mnogo je i prevađao iz istočnih književnosti.
75 - godišn jica Milke Pogačic. Dne 0 o. m. navršila je 75 godišnjica švog plodnog i zaslužr.og života poznata javna radnica, pesnikinja pedagogkinja, gospoda Milka Pogačic. Jubilarka rodom je iz Hrvatskog Zagorja, iz siromašne porodice, koja je imala 20 deee. Nakon svršene osnovne škole siromašni roditelji nisu mogli da ju dalje ško-luju iako je pokazivala več u detinj-skim godinama vanredan talent i marljivost. Al; istakavši sc kao pesnikinja, ona je našla mogučnosti da sama nastavi školova.njc pa je tako svršila učiteljsku školu te postala učiteljica. 1 kao učiteljica istakla se u sveme ra-du. Osnovala je najprc klub, a kasnije udružcnjc učiteljica, u kojem ic osnovala opet sekciju za zaštitu deee. Ona spada i u red naših najjačih feminist-kinja.
Otvorenje novinarslcog doma u Beogradu. Naši novinari napokon su došli do ,svO'! vlastitog doma, reprezentativne palatc, koja če dostojno da re-prezentira novinarsko udruženje. Novinarski dom osvečen je u prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja, najviših pretstavnika državnih vlasti i stranih diplomata u nedelju 7 o. m. 'Pored delegata iz sviju centara naše zemlje, gdc postoje sekcije novinarskog uclru-ženja, bili su po naročitom delegatu zastupani i 'orača bugarski novinari.
Razne kulturne vesti. Krajem mar-ta umro je u Beču glumač Aleksandar Moisi, rodom iz Trsta, koji je bio poznat ne samo kao jedan od največih glumača, nego kao jedan od največih umetnika u pozorišnom životu opče.
Početkom aprila u Beču proslaviče se 65 godišnjica popularnog operetnog komponiste iDskara Štrausa, koji je ta-koder član porodice Štrausa, koja je dala muzici mnogo odličnih komponista, medu ko jima su najpoznatiji Johan i Rihard.
L’ Pragu jc navršio 80 godišnjicu svog života prof. Josip Jiranck, poznati češki klavirski virtuoz i komponista, poslednji od živučih učenika slavnog Bedržiha Smetane.
U Zagrebu je osnovano pod pret-sednišivom publiciste Milana Marjanoviča »Radno udruženje za svetsku za-jednicu Jugoslovana«, u koju su ušli zastupnici svih krajeva naše zemlje. ■ Udruženju je svrha da poveže svu jugoslovensku emigraciju, koja je raza-suta po raznim delovima sveta, a koja broji oko dva i po milijuna.
U interijerima Narodnog muzeja u Pragu priredeno je ovih dana propagandno predavanje o lepotama i narodu oko Durmitora. Predavanje, popra-čeno s mnogim dijapozitivima i .prekrasnim filmom »Durmitor«, doživelo jc golem uspeh, pa je predavač prof. dr. Gušič, iz Zagreba, naš poznati alpinista, održao slična predavanja i po ostalim gradovima češkcslovačke provinci je, i to u Taboru, Užhorodu i Brnu. Film če klub češkoslovaških alpinista zadržati 11 čcškoslovačkoj, pa ce sc prikazivati i P<> skolama._ Mesec mn rt i april bili su zbil ja u znauu take propagande za Jugoslaviji!, njenih lepota, umetnosti i književnosti.
Ovih dana navršio jc 60 godina plodnog života Bogumil Švajgštil, poznati češki pisac, koji jc popularan naročiti) kao pisac priča i scenskih komada za omladinu. Napisan ie 80 komada za lutkarska pozorista, od ko.ph su neki davani i po našim sokmskim lutkarskim scenama.
M
tvjsa Basfa L uk. a
BIHAĆ. Sokolski rad na selu. 10 marta c. g. brata matic nog društva Radošcvie. Sekanina i Kenk posetili su
Sokolsko čete u Izačicu, Valjevcu 1 Sok. društvo Ličko Tctrovo Selo. lom prilikom održali su četne sastanke, aau sva potrobita uputstva za daljnji rad i prikazali nekoliko poučnih filmov a iz poljopi ivrcde. O vaj način rada pum-ljen .ie na selil s cduševljenjtm, pa ee ga društvo primenuti u sv.m svojim sokolskim četama.
Večne sadnicc za Sokolske čete. Na irolbu matično g društva Kralj, banska uprava podelila je 1500 komada jabu-ynih sadnica za naše Sokolske čete. Ovih dana sadniec su četama podeljene iz bvd Banov, rasadnika te zasadcnc po 6i>utttva brata Radoševiča. agronoma. P vini jt učin je n jedan velik korak na podlzanju vceavstva 11 evom kraju.
RIPAĆ. Socijalna akcija. Sokolska četa u Kipcu pokrenula je u mesecu rnartu akeiiu kako bi pomogla svoje siromašne članove. U tu svrhu pri-kupljale su se životne namirnice u sedma: Urgaru, Gorijevcu, Račiču, Lo-hpvu 1 Ripeu. Ova je akcija 11 sv ima sc-lima i u hajzabitnijoj kučici najioplije primljena. Prikupljeno je 1200 kg ku-kuruza, 230 kg graha, 220 kg krumpira, 51 jajc, 37 kom. ručnika, 7 pari earapa 1 m arami ca 1 120 dinara u gotovu.
24 marta o. g. žito je podeljeno na 55 domova s ukupno 300 članova. Osim toga dato je 300 kg kukuruza, 170 kg graha i 210 kg krumpira kuhinjama Po J mi. Gr v. krsta u Ripeu i Hrgaru.
Povodom ovc akcije naše je selo pokazalo,, koliko voli Sokolstvo i koliko ceni nesebičaii sokolski rad.
TRNJANI. — Poljoprivredni tečaj. G Sokolsko j četi Trnjani održan je fronedeljni zimski poljoprivredni tečaj, koji je vcoma lepo uspco. Tečaju je prisustvovalo prosečno sedamdeset (slušalaca iz obližnjih sela. Predavanja su držali strueni referenti Srcskog na-
čelnika u Prijedoru, i to brača: dr. N. Vare.uika, veterinar, dr. Doko Gvijič, lekar, ing. Mehrocd Balič, dr. Stajic, sreskj poljopr. referent. Sem toga, br. Popovič Labud, učitelj, održao je niz predavanja o Sokolstvu i o istoriji našega naroda.	D,	S.
Ž'apa IZeograd
BEOGRAD V. -- t Brat Sima Dur-mrm. Ovih dana umro je naš vrli brat Sima Durman, prvak beogradske župe 11 plivanju. Njegov vedar duh i vesela priroda uvek su nam ciavali potstreka 'na istrajan rad u jačanju našeg tela, a. njegova velika skromnost u jačanju našej duha. 1 kao veslač bio je u mom-čadi csmcica prvaka Podunavlja. Kao odfcojkaš imao jc uvek sigurno mesto u timu.
Ueio je gimnaziju 11 Beogradu, gdc jc s uspehom maturirao. Iz Ijubavi za otadžbinom otišao jc u Vojnu akademiji!. Vojnički; poziv je obožavao ,i emalrao ie za najsrečniji dan u životu kad je obukao vojničku uniformu. I, mesto da sa svojim drugovima bude prvi put proizveden i prišije prvu zvezdicu, on podleže zapaljenju pluča.
Nikad, zaista nikad, ilije smrt više pogrešila nego ovoga puta.
Neka je laka zemlja br. Simi Dur-ma-ui.	‘ S, M.
Žsspa Bjelovar
TROJEGLAVA. — Pretstava. Diletanti čete priredili su u. nedelju 31 marta kazališnu pretstavu na kojoj je odigran komad »Zla žene« od J. S. Popoviča. Komad jc izveden vrlo lepo i s dosta razumevanja.
Br. prosvetar Momčilovič 1. Dim. održao jc tom prilikom predavanje: Sokolstvo, škola i porodica«, koje jc pazljivo saslušano. — Br. St j. Hradcc izvco je “dve solo scene. —- Cco program ostavio je dubok utisak. Moralah uspeh vrlo dobar, dok materijalan prosečno dobar.
^od. VI - broi 16
Str. Л
HOSIJSl • FONSIE.H # društva scu asiguranfe i r&osiguranfG ® Beograd
Župski prednjački tečaj za članove u Karlovcu od 3—16 marta o. g.
Župski prednjački tečaj za Članice u Karlovcu od 18—31 marta o. g.
t Brat Petar Coagradee (uz vest na str. 4)
Žuj»ca Celje
HUDA JAMA PRI LAŠKEM. — Društveno delo. Tretji redni občni zbor tukajšnjega mladega društva se jc vršil 6. januarja. Na predlog brata Užmaha st. je bil izvoljen za starosto dosedanji prosvetar br. Bratuž Marij, šolski upravitelj iz Gornje Rečice, medtem ko je prevzela posle prosve-tarja učiteljica s. Bolek. Br. Klemen, predsednik občine Sv. Krištof, je sprejel mesto podstarpste. Tajništvo vedi br. Krese, blagajno br. Bezgovšck. Matriko jo prevzel br. Nande Babič. Načelstvo telovadnega odseka je v rokah br. Prcskarja. S. Zakuškova vadi članice. Telovadci sc pripravljajo za javni nastop. Poleg telovadbe sc članstvo udejstvuje prav pridno na prosvetnem polju. Naš dom je skromna, lesena, a ometana baraka. V njem je oder za uprizoritve, delo pridnih rok požrtvovalnih članov.
Pod vodstvom br. staroste obstoja pevski oktet, ki je že prestal svoj last pri raznih domačih prireditvah.
S. Bobek - Čcsnikova je uprizorila z deco ljubko Ribičičevo igro »Škrati«, ki je žela splošno pohvalo. In žc zopet
PETROVČE, — Vprizaritev Gan-giovega »Sina«. Dramski odsek Sokolskega društva v Petrovčah je uprizoril v_ nedeljo 24. marca v dvorani br. A. Vodenika Ganglovo dramo v štirih dejanjih »Sin«. Režiral je br. Pečar, ki je obenem tudi igral naslovno vlogo. Kakor je on svojo ulogo še precej dobro podal, tako je pri režiji popolnoma pozabil na izgovorjavo, pozabil je na naj-elementarnejše odrske zakone. Tudi ni vseeno, kako se igralci »namažejo«. Da igra ni dosegla tistega uspeha, ki bi ga morala, je krivo pomanjkanje vaj. V nekaj vajah je nemogoče vse scene izpiliti, posebno pa še tretje in četrto dejanje, ki nista baš lahki. — Posamezniki, ki so svoje uloge še dobro podali s'o br. Pečar (Ciril), s. Pešec (Helena), s. Vodenik (Tilka) in br. M. Dcršck (oče). Br. Pečar je igral z dušo in dobro mimiko, s. Pešec se je ta večer na odru najbolj uveljavila in bi v večjem gledališču s primernim študijem dosegla višjo stopnjo. Simpatična je bila s. Vodenikova, ki je imela sicer manjšo ulogo, a-se je potrudila in prav dobro odrezala. Br. M. Deršek je ulogo očeta igral sicer dobro, le nekoliko nenaravno. S. Korenova (mati) ima za oder preslab glas. V drugih ulogah so se uveljavili br. A. Deršek (zdravnik), s. Kurentova (Marica) itd. — Publika, ki jc napolnila dvorano, igre ni razumela in bila je podoba, da prisostvujejo komediji. Zclc kvarno je vplivalo kajenje v dvorani in to celo med predstavo, kar je škodovalo igralcem in drugim gledalcem. To se mora energično zabraniti. — Dramskemu odseku priporočamo več zanimanja in resnosti pri vajah, disciplino in, kar je glavno, prihajati jc treba na oder z dobro izpiljenimi stvarmi, a bolj veselega značaja.
#
'Ž,upa Karlov a c
KARLOVAC. — Prednjački teča-
jevi. Čičavog meseca marta održavani su u Karlovcu župski prednjački točajevi. i to od 3 do 16 za članove, a od 18 do 31 za članice. Ovo je prvi put, da sc prednjački tečajevi održavaju ovako zasebno za članove i članice, pa se to pokazalo kao vrlo uspešno i s pozitivnijim rezultatom, nego li u rani-jim zajedničkim točajevima.
Tečaj za članove vodio je župski -načelnik br. Branko Blaškovie, a za članice župska načelnica s. Milka Blaškovie. U točajevima ic obraden ceo potre-ban mate ri j al za soli dnu izobrazbu so-
kolskega prednjaka, a pored voda tečaja predavanja su održavali još bra-ea: Karel Kubieek, Aleksandar Halrni, dr. Miroslav Grujič, Milan Milosavljevič i sestra Micika Djetelič, dok je u tečaju za članice uvežbavala narodna kola s. Zora Bauer. Ideološko-istorij-ski deo predavali su brača: Marko Sa-blič, Josip Močan i Vladimir Blaško-vič. Tečaj za članove imao ie 32 po-laznika, a onaj za članice 19, Svega jo bilo zastupano u tečajevima 20 področnih jedinica, a kako j c kvaliteta teča-jaca bila na višini, to su i jcdinicc dobile znatan broj dobrih prednjaka, koji če bez sumnje moči uspešno zadovoljiti osnovne potrebe društava i četa.
pripravlja nekaj novega za otroška srca.
Člani so pa uprizorili v režiji br. staroste od občnega zbora sem Meško-vo dramo »Mati« in počastili tako 60 letnico narodnega pisatelja.
Obenem s proslavo 85. letnice T. G Masarvka, smo počastili tudi spomin Mihajla Pupina, ki nam jc ostavil svetel vzgled marljivosti, vztrajnosti in rodoljublja.
Pripravljamo se za uprizoritev ljudske igre »Divji lovec«. Br. Sila vadi bralne vaje, ki sc jih članstvo vztrajno vadi, da bo uspeh čim večji in lepši.
Požrtvovalnost članov, rudarjev je vredna pohvale.
Organizacija tečajeva bila je tako-der na višini, a raspored rada tako udešen, da se postupno i bez ikakvih teškoča moglo prelaziti nastavnim programom predvideno gradivo, koje se u svemu podudaralo sa zahtevima savre-rnenog vaspitanja sokolskih prednja-ka. Rad je započinjao svakoga jutra u i časova i radilo se uz dvosatni po-dnevni odmor sve do 18 časova. Uz teoretska predavanja mnogo se radilo i praktički u samoj dvorani novog Sokolskog doma matičnog društva Karlo-vac, koji je tako več u prvim danima nakon svog privedenja namenjenoj mu svrsi dao pedcsetorici tečajaca dovolj-no jakog potstreka za njihov buduči rad u jedinicama. Disciplina u tečaju bila je besprikorna, a nastanba i prehrana organizovana na internatsko j osno vici. Oba su tečaja zavržena intimnim zajedničkim sastancima i večera-ma, na ko jima su sc u nevezanom i sr-dačnom bratskom razgovoru našli za-jedno i nastavnici i polaznici tečaja, a s njima i ostali istaknuti radnici kar-lovačke župe.
KARLOVAC. — Prednjački ispiti.
U nedelju 31 marta održavani su u sedištu župe pod vodstvom župskog načelnika društveni prednjački ispiti, koje su s uspehom položile sestre^ Do-linger Marija, Eremič Milka, Kukič Bosiljka, Lovrič Katica (sve Karlovac), Jandraš Štefica (Klinča Sela), Šubar Milica (Jastrebarsko) i brača: Kotnik Franjo (Karlovac), Rubinič Ivan (Dra-ganiči). Ispitivači su bili brača: Branko i Vlado Blaškovič, Karel Kubiček, dr. Miroslav Grujič i s. Milka Blaško-vič.
KARLOVAC. — Zborovi načelnika i prosvetara. Uoči župske glavne godišnje skupštine održani su 16 marta u Karlovcu zborovi društvenih načelnika, načelnica i prosvetara. Zbor načelnika održan je dopodne u staroj sokolani pod' pretsedanjem župskog načelnika br. Branka Blaškoviča, a pri-sustvovala mu je večina področnih je-dinica. Zbor je posetio III zam. sa-veznog starešine br. Lacko Križ, a pri-sutne je pozdravio još i žunski starešina br. Marko Sablić. Izraden je i pri-hvačen opsežan program rada za 1935 godinu i stavljeni su predloži župskoj skupštini za imenovanje novoga načel-ništva. — Zbor prosvetara vodio je istoga dana popodne u novom Sokol-skom domu župski prosvetar br. Vladimir Blaškovič, pa je i ovome zooro-vanju prisustvovao starešina župe dr. Marko Sablić. 1 na ovome je zboru uz odobrenje i prihvačanje izveštaja pret-sedništva ŽPO za 1934 godinu izraden detaljan program rada za ovu godinu i stavljeni su predloži župskoj skupštini, koji su u vezi s očekivanim us-pešnog prosvetnog delovanja u karlo-vačkoj župi. — Oba su zbora dokazala jednodušnost sve brače i sestara u osnovnim sokolskim pitanjima i poglcdi-ma na sokolsku sadašnjost, a jednako su se zborovi odlikovali stvarnim ra-dom i pravom sokolskom svešču svih prisutnih. I ovi su zborovi. pored do-stojanstvenog toka same godišnje skupštine, u mnogome nagovestili, da če Sok. župa Karlovac i u ovoj godini produžiti svojim lepim, uspešnim i stvarnim sokolskim radom.
Župa Krani
JAVORNIK. — Krstna predstava mladinske igre »Obsedeni Lojzek«. Na
sokolskem odru na Javorniku je v nedeljo dne 31. 3. t. 1. doživela nova Špi-carjeva mladinska igra svojo krstno predstavo, ki so jo dali popoldne za mladino. Zgodba je kaj preprosta in ravno radi tega vsem umljiva. Igrale so same mlade moči, lepih zunanjosti in preprostih sokolskih src in je bila predstava, z izjemo zadnjega dejanja, kjer se je poznalo, da nekateri ne obvladajo teksta, prav dobra.
Telovadne vaje v drugem in četrtem dejanju je sestavil župni prednjak br. Rakar in so jih vrli naraščajniki in deca prav dobro izvajali.
V odmorih in pri telovadnih točkah je sodeloval društveni salonski orkester, ki priča o resnem stremljenju godbenikov po napredku, Sicer pa ima ta orkester že izurjene moči ki sodelujejo celo pri operetah bratskega drm štva Jesenice. Iz vse prireditve diha mlada sila in ljubezen do stvari, kar daje jamstvo za trdno in svetlo bodočnost tega društva, ki ga drže in nosijo po večini delavski sloji. Predstavo je posetil tudi avtor, ki se je o prireditvi zelo pohvalno izrazil.
Župa Ljubljana
KAMNIK. — Prosvetni dan Kamniškega prosvetnega okrožja. Kamniško prosvetno okrožje priredi v nedeljo dne 14. aprila v dvorani Sokolskega doma v Mengšu svoj drugi prosvetni dan, ki na njem sodelujejo vse v okrožju združene cdinice. Popoldne ob 13. uri bo najprej konferenca društvenih in četnih prosvetarjev ter vodij nastopajočih, ob 14. uri bo skupna vaja za pesmi, ki jih pojo združeni pevski zbori. Spored je zelo bogat in pester.
Ker bodo na tej svoji že drugi skupni prireditvi pokazale edin.ice
kamniškega okrožja sadove svojega prosvetnega dela, vabi nanjo prosvetno okrožje vse brate in sestre ter Sokolstvu naklonjeno občinstvo. Pevovodje in sodelujoči morajo biti točno na mestu, ker se prične s prireditvijo točno ob napovedani uri.
MOZELJ. — Vprizoritve in proslave. Dne 3. marca je uprizorila deca igro »Povodni inož«. Pozna se deci, da je že večkrat nastopila, ker je povsem sigurna na odru.
Dne 10. marca ob 11. uri dopol. se je vršila skromna proslava T. Masary-ka. Sestra prosvetarka je otvorila proslavo, nato so navzoči zapeli jugoslovansko in češkoslovaško himno. Sestra načelnica je imela predavanje »br. Masajk, predsednik Češkoslovaške republike 85 - letnik«. Pesmi »Zabučale gore«, in »Hej Slovani« sta zaključili proslavo.
Dne 31. marca pa so izvedli člani kmečko žaloigro »Užitkarji«. Reči pa moramo v splošnem, da podati igro tako brezhibno na tako majnem odru, kot ga ima naša četa. ni lahko.
ŠT. VID. — Sokolski dom Viteškega Kralja Aleksandra I. Ujedinite-1 ja. Vsem sokolskim društvom in četam v Dravski banovini! Razposlali smo vsem edinicam v Dravski banovini položnice s proglasom in iskreno prosimo vse bratske uprave društev in čet, da prispeva vsaka po svoji moči. Naša akcija je tudi razvidna iz tozadevnega poziva v Sokolskem glasniku broj 48 od 23. XI. 1934.
O naši akciji so razpravljali zastopniki vseh žup Dravske banovine na medžupni seji in sklenili priporočiti to našo izjemno akcijo.
Ugotavljamo ponovno, da je naša akcija za Sokolstvo prva pred vsemi drugimi akcijami:
1. ker je vižmarski tabor važen mejnik za naš narod;
2. ker je vižmarskemu taboru ku-movalo Sokolstvo;
3. ker bo ta spomenik: Sokolski dom Viteškega Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja;
4. ker je Št. Vid eden od najtežjih terenov za razvoj sokolske stvari.
Vse Sokolstvo v Dravski banovini je dolžno podpreti predvsem to akcijo in naj ne bo nobenega društva in čete, ki bi ne žrtvovala primernega zneska v ta namen bodisi iz svoje blagajne, bodisi z nabiralno akcijo v svojem okolišu.
Obolus Sokolstva Dravske banovine naj bo časten, da tako manifestiramo našo bratsko vzajemnost in da tudi v dejanju pokažemo veličino sokolske ideje.
Akcijski odbor.
ZG. ŠIŠKA. — Lutkovna prireditev. Po daljšem presledku je na lutkovnem odru Sokola v Zg. Šiški zopet enkrat nastopil Gašperček pred skoro razprodano dvorano, kar je najboljši dokaz, kako ga mladina rada gleda. Mladi, izvečina novi igralci so vestno pripravljeni v režiji brata podstarostc
Karla kihe odigrali prav lepo češkega pisatelja Švajštila mladinsko pravljico »Srebrni pajček«. Pred pričetkom predstave je prisotne nagovoril društveni starosta brat Dorče Koch, ki se je v svojem govoru spomnil tudi pollctni-ce tragične smrtti Viteškega Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja, čigar spomin SO' vsi navzoči počastili z vzklikom »Slava«, nakar je mladinski pevski zbor zapel državno himno. Ta lutkovna predstava je bila uvrščena v tekmovanje sokolskih lutkovnih odrov župe Ljubljana. Z doseženim uspehom je društvo lahko zadovoljno, saj je doseglo- skoro dve tretjini od dosegljivih točk. S to igro se je Sokol Zg. Šiška spomnil tudi 60 letnice avtorja igre, Bohumila Švajštila, znanega češkega mladinskega pisatelja. — I. P.
Župa Novi Sađ
MARTONOŠ. — t Brat Čongradec Petar. Dana 24 marta o. g. nap rasno je umro u Subotici od srčano kapi br. Čongradec Petar, član Sok. društva Martonoš, učestvujuči kao delegat našega društva prilikom sadenja »Slovenske lipe«.
Kobna smrt prckinula je život našeg dobrog brata Perice, koji je do po-slednjeg časa bio pored ostale brače veseo i raspoložen u našim sokolskim redovima.
Pok. brat Perica roden je u Marto-nošu 18 maja 1911 godine. Kao dak stu-pio je u sokolske redove i šfcolujuči se u Subotici, Sarajevu i Beogradu kretao se u sokolskim krugovima i zavoleo je Sokolstvo. U doba osnivanja našega društva u 1930 god. svojim zauzima-njem mnogo je doprinco sokolskome radu. Završivši školu kao diplomirani geometar otišao je na otsluženje voj-noga roka, odakle se vratio polovinom prošle godine i od! toga doba je s puno volje i razumevanja saradivao u našem društvu u tehničko - vaspitnom i pro-svetnom pogledu. Život našeg brata Perice ugasio se u cvetu mladosti, u 24 god., u momentu baš kada je njegov sokolski rad počeo da se razvija u svim pravcima i da beleži sve bolje i bolje uspehe.
Smrču brata Perice naše Sokolsko društvo izgubilo je jednog vrednog brata. istinski prožetog sokolskim idcalima i najdubljim nacionalnim oseča,njima.
Koliko je bio zaslužan svojim sokolskim radom i koliko je bio voljen kod omladine i kod ostalih meštama, pokazalo se prilikom njegove sahrane. Od strane Slctskog odbora nokrajin-skog sleta u Subotici kao delegati pri-sustvovali su i ukazali mu poslednju pažnju brača: Nenad Rajič, potpret-sednik i Dorde Stepanov, tajnik Slctskog odbora, Žarko Čičovački, član uprave Sokolskog društva Subotica i supruga mu s. Milica Čičovačka. Brača Sokoli iz Martonoša pored odra pokojnika držali su počasnu stražu i na ru-kama su ga odneli na večan počinak. Uprava i svi pripadnici našega društva duboko ožaloščeni učestvovali su na ispračaju svoga dobrog i nezaboravlje-
nog brata Perice. Nadalje su učestvovali četnici, Dobrovoljna vatrogasna četa s muzikom, sokolski pevački hor, činovništvo i pretstavnici opštine Mar-tonoške, delegacija Sokolskog društva Srpski Krstur i ostalo mnogobrojno građanstvo, koji su na odar položili mnogobrojne vence. S pokojnikom se oprostio u ime meštana br. Milovanov Milan, mesni prota, br. Nenad Rajič u ime Sletskog odbora pokrajinskog sleta u Subotici, br. Malbaški Ilija. u ime Sokolskog društva i prijatelja iz Srpskog Krstura, br. Kozarski Milenko, prosvetar, u ime Sokolskog društva Martonoš i br. Bakalič Radivoj, član uprave i prednjačkog zbora, u ime vežbača i vež-bačica našega društva, koje je pok. brat Perica sve mnogo voleo i od kojih je i on bio mnogo voljen.
Pok. br. Perica živeo je, radio i umro kao Soko, Jugosloven i Sloven. i mi. njegova sokolska brača i sestre, dr-žačemo ga u lepoj uspomeni.
Slava mu i svetao spomen!
Uprava Sok. društva Martonoš
SUBOTICA. — Dogradnja Sokolskog doma. Još 1930 godine, Sokolsko društvo Subotica sa svojim tadašnjim starešinom bratom ing. Kostom Perovičem na^ čelu, dalo je ideju, da se, sada Blaženopočivšem Kralju Aleksandru I, podigne spomenik u obliku Sokolskog doma. Misao podizanja Sokolskog doma, dakle datira još iz toga vremena, a njenim ostvarenjem težilo se da se našoj omladini pruži moguč-nost za vaspitavanje u sokolskom duhu i tako kroz Sokolstvo da se stvore nova jugoslovenska pokolenja. Tako shvačena misao, prihvačena je na nad-ležnom mestu, pa je svojevremeno i Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksan-dar dao Svoju dozvolu da dom nosi Njegovo ime. Za one, koji su se zalagali za podizanje doma, ideja vodilja je bila ta, koju smo gore navcli, a svi oni, koji su drukčijc gledali na ovo pitanje, bili su ili nedovoljno obavešteni, ili i suviše uskogrudi i kratkovidi za razumevanja ove stvari.
Godine 1932 opština je prihvatila ideju podizanja doma pa su temelji, ceo suteren doma i letnje vežbalište izgradeni, ali je iste godine posao zbog oskudice u materijalnim sredstvima privremeno obustavljen. Posle smrti Blaženopočivšeg Kralja, Aleksandra I Ujedinitelja misao konačne izgradnje Sokolskog doma. ostvaruje se. Opština je pored več utrošenih 80.000 dinara odobrila još 4 miliona, od kojih če se ove godine utrošiti dva miliona, za koju svotu če dom doči pod krov, a unu-trašnje uredenje i instalacija ostaviče sc za docnije.
Vest. da je dogradnja Sokolskog doma osigurana i da je rad več otpočeo, izazvala je u sokolskim redovima, a i u građanstvu, opšte zadovoljstvo.
SUBOTICA. — Proslava 700-go-dišnjice svetog Save. U nedelju 14 aprila o. g. Sokolsko društvo Subotica odr-žaee proslavu 700 godišnjice Svetoga Save. Predavanje če održati brat dr. Ivo Milič, profesor Pravnog fakulteta,
c temi: »Šta je Sokolstvo naučilo o Save Nemanjiča«. Pored govora programu su i dve muzičke tačke i o e
recitacije.
Župa SušaU - ШјеИа
GOSPIĆ. — Tehnički rad u društvu. Tehnički rad našeg društva čeo se normalno razvijati. Ozbiljno spremamo za sudelovanje na so' skom sletu u Subotici.	r
Pod vodstvom načelnika brata riča, održavače se u Gospiču svake clelje jedanput kroz mesce april t za načelnike svih sokolskih četa 0 ga društva. Ovome je tečaju zacla j da se načelnici četa detaljno upu usavrše u rukovodenju i uvezbav onih vežbi s kojima če sokolske nastupiti na pokrajinskom sletu u botici.
PAG. — Rad u društvu. Društveno je načelništvo do sada Prlure1„ra jednu akademiju i to dana 2 »ebr o. g., koja je, kao i sve akademije P redene u Paskom Sokolu u POslctlJ, par godina, odlično uspela. Druga demija zakazana je za dan 30 aPrl g. u čast Zrinjskog i Frankopana.
Po zaključku zbora društveni čelnika Sokolske župe Sušak oclr se u Pagu župska javna vežba i to . 14 jula. Društvo če na isto i nas “P sa svojom posebnom tačkom.
Prosvetni odbor društva tak ^
nastavlja svoje sokolsko-prosvetno
lovanje, ali ono još uvek ne zai.<ir, ljava. Diletantski otsek vežba J požorišni komad, koji če prikaz*L
Župa Zagreb
PODSUSED.
Voćarskipo*S-
Na poziv Sokolskog društva u -sedu, došao je dne 28 III o. g- P j«
Hraste
da
pri vre dni savetnik gosp^ ru»jL" |,ј uputi gospodare u praktičan v°c' ao rad. Pokazao jo temeljito na ni
qC'
primera kako se obrezuju vočke, e mu narod vrlo mnogo greši. Ko« j0 smo naišli na različite parazite, ^v0jt
i mnogo greši. -	o
   različite parazite, P ^
gosp. Hraste prikazao njihov ^ raz ^
štetno	delovanje	i konačno kako
me ih	se tamani	i suzbija. Posl®
pokazao je na nekoliko primera ' se okulira i cepi. Na kraju se Hraste najpripravnije odazvao ^oVe nekih	gospodara	da pogleda nj	^z.
vočnjake i da im	dade uputstva \	sll
jašnjenja za neke pojave na n°s0bit<> naišli u svome radu i koje ih interesiraju.
DIPLOMIRANI UČITELJ MUZ|^e)
preuzeo bi vodstvo sokolske g .^jj fanfare ili orhestra. Dugogo zj. učitelj dubrovačke opčinske fl(. ko i drugih, dugogodišnjj cia hestra Narodnog Kazališta 1 .j,e grebu te nastavnik kod M ^ akademije u Zagrebu. — Lem-nude na Upravu lista.
a
•m
a
■S
ђо
s
o
£
'I
>«0
»s
•I
u
t:
&
e
Kllflli
vSefiv\irirJio
ati
AMMNkUfO.
naj&didmjše
kLIiAHMAfTDEII
iblianadaumiinovaIi
Oglašujte
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
u Sokolskom
lllll!llllllllllll!l!il!!l!!llll!ll!!!l
glasniku
f
02-“IG
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
i
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
MATICA
u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim Jamstvom
oi—le
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, pla* kate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora svlju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošlansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43
cenil*'
Z a h i e v a j i
110—.145
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni ureduik Sljepan ( elar
Creduje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (prefstavnik France Štrukelj);;