Nafnovtji snimak V/. Vis. prestolonaslednika Petra, Postat ina plaćena u golovu Cena Din 2 SOKOLSKI GLASNIK GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE _ Mesečni prilog »Solcolska Prosveta« God. 111. ~ ИИго| 36 Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava n Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračajo ШКЈиВДјаша, S septembra i©3£ Kako da Sokolstvo oživimo i da mu dademo predratni duh i polet •Sokolski radnici, koji su od prc rata pa do danas stalno u sokolskim redovima i koji intenzivno saraduju na torne po narod opčekorisnome po-kretu, uvidaju da Sokolstvo ricina sada one duše i pregalaštva, koje je knalo pre. Oseča se svuda u radu, pokraj naj-večeg nastojanja da sc rad proširi, neka apatija. Sve što se radi, radi se tro-mo, sporo, bez jednodušnosti, odu-ševljenja i samopregora. Nema onoga mladenačkog poleta, koji je nekada provejavao kroz naše sokolanc, a u njima i starije i mlade pokretao na sokolski rad. Sve je učmalo i obavije-no nekom apatijom. Radi se samo da se nesta učini, da se postigne momen-tani efefkat' i uspeh, takoreči tako od ilana do dana. Neko bi možda na ovo mogao reci, da Sokolstvo nema više onoga ja-og potica j a, koji se je očitovao u stremljenju za ostvarenjem naših nacionalnih ideala, koje je ispunjavalo predratne mladenačke grudi i koje ih je vodilo u radu i oddajalo ih takovim da uvek rado bez predomišlianja dadu i svoj život na barikadama u borbi za ostvarenje proširenog Dušano-vog carstva, stvarajući našu moćnu i veliku otadžbinu Jugoslaviju. Onaj ko bi jednostrano posmatrao sokolski pokret, uistinu bi sc zado-voljio takovim odgovorom i doneo bi zaključek, da je Sokolstvo svoj nacionalni program u njegovom najveeem aelu izvelo i ostvarilo i da je sasma ćeZUJ^ i*V° nakon izvršene zada-svomeCrTdau l ,°Pada .\ ™laksava u dimo u oraH -1.?1 Pnyidan polet vi-tome u oJn» mova’ > sudeči po bUk пЛ^ kaprama pre rata, rekli da odlirnn m° ,ne nazadujemo, nego rimo T ?apreduiemo. Ali ako zavi-s . domove, videčemo i uveriti m, da, naprama njihovoj veličini, i njima nema skoro nikoga ili samo nezna- svi1 n, ГОЈ \ da ,unutrašnja duša toga svega zaostaje daleko za onim što bi 7n'™a filedajuči moralo očekivati. nHvn *de Je društvo nesrav- svoon Л Ja-C.' veće dok n'je imalo E„;oma dok se je pobijalo modo nrnet 1 .s.e,jak.^UCI se °d prostorije zonskn ?r4°’ “• kojlma ie uživalo se- nas каНа ^ ?Гх!11б!.УО’ ne«° Pak danas, kada je došlo do svoga vrlo leoo- fia i vehkog doma. Uzrok ove deka- iTttrZT]? fakle traŽiti na dru- i " . • drugim razlozima a u temu ez! taj uzrok? Ako ovo hočemo snvatiti i razumeti, moramo staviti pitanje i na to dati odgovor: Što je Sokolstvo i čemu ono služi. Zatim, analizirati predratne prilike i stanje po-sleratno, kao i usporediti sokolske rad- Г sadi l' Sokolskome Pokretu pre ... Sok'^ je združenje, čiji sc rad i pravca°/C P U dvc firane iH dva a) uzgojni u pravcu fizičkom, kul-1!ГПи\Г1’ et.'^kom * moralnom; b) nacionalno-viteški. ,y.akav poredak ovih dvaju pra-rada *lrana sokolskoga programa i ”«uStad.sr rim "*"• i" dobiti ц nunni • prvo^a nc može Potpuno bi1t1riH tdi'la’ koja će da dade i od«oii a ? 5 sposobna Znači, da Soko ima dužn«°*e . dru2°S-omladinu, a preko nje čitan' ?dg°ji ske generacije. To če re^^ ,slovei}: čoveka u moralnom, kulturnom^ffJ-1 čkom i etičkom pogledu. Treba dl se stvore generacije zdrave telesno i umno, a u tako zdrave generacije udahnuti jak moralni osečaj sa zdravim i prekaljenim Čelik karakterom. Podiči se dakle i osposobiti da stanemo u redu kulturnih naroda, koji su se slobodno razvijali dok smo mi robo-vali pod tudinom, da se sa njima izravnamo^ i da toj opčoj zajednici dade-1110 čiste i sveže životne energije i sposobnosti naše slovenske rase za Preporod i podmladivanje cclog eovc-eanaiva. Za prvu granu sokolskoga rada ili programa, ako se u njoj hoče i želi uspeti i postiči trajan i istinski rezultat potrebno je mnogo sistematskog fada, a osim toga potrebno je mnogo iskrenih, sposobnih, nesebičnih, ideološki prekaljenih sokolskih radnika. 'Jvaj program toliko je opsežan i ko- | ristan. da bi mi svi trebali da se ma-nemo svih fraza i bespotrebnog tra-čenja vremena u izumevanju novih metoda prosvečivanja našega naroda, nego bi trebali svi bratski da prigrlimo Sokolstvo, da podelimo ulogc i ostva-rimo ono što je u njegovom programu, a što mu je dao još njegov osnivač, naš veliki brat i Soko, dr. Miroslav Tirš. Kratak period takovog iskrenog i slož-nog sokolskog rada uverio bi nas, da je u tome radu jezgra naše moči, na-pretka i veličine i da se preko provc-denog sokolskog programa može sav naš narod u istinu spremiti za svoje zadatke, koji su mu dosudeni u radu na podizanju i obnovu ljudske zajed-nice. Nakon ovako organizovanog i pro-vedenog rada stekli bi pokolenja, koja bi mogla da pravilno shvate, što znači nacionalizam za svoju užu domovinu, kako se preko istoga jača i učvrščuje domovina te kako se stiče priznanje za svoju moč, jačinu i životnu snagu kod svojih suseda. Ovako jaki i kulturni mogli bi pokraj u sebi svog pri-rodenog viteškog duha, da postanemo narod, kome če se drugi diviti i svakom se prilikom.otimati za naše prijateljstvo i naklonost. Kod nas se pre rata nije sokolski program mogao razvijati prema ovoj napred predočenoj podeli rada, jer nismo bili u svojoj slobodnoj državi, nego večito pocepkani i pod tuđinom. Mi kroz to nismo mogli u Bosni, Staroj Srbiji, Hrvatskoj, Vojvodini i Sloveniji da razvijemo prvo svoj prosvetni program, jer tudin, koji je bio nad nama, niti je želeo, niti je dozvoljavao da dodemo do izradene prosvečenosti u našim masama, znajuči da takove mase nečc hteti da podnose ugnjetače i da če znati nači načina da ih se oslo-bode. Pri takovim prilikama, naši prosvetni i nacionalni radnici: učitelji, svečenici i ostala narodna inteligencija uneli su u narod od prosvetnog sokolskog programa samo toliko, kako bi se mogao shvatiti i razumeti onaj drugi deo, a svu svoju radnu snagu skoncen-trisali su na drugi deo te su preko pre-danja kosovske tragedije učili i bodrili narod, spremajuči ga za oslobo-denje i ujedinjenje jugoslovcnske bra-če svih triju plemena, stvarajuči od njih junake, vitezove, odgajajuči ih u duhu izrazitih i prekaljenih nacionalista, koji če za svoju slobodu i slobodu svoje .ace uvek rado žrtvovati svoj život LvlVrS iSV°je.' Prosvetni deo programa sokolske ideologije u svojoj potpu- nosti bio je ostavljen da se izvede nakon svrsenog dela oslobodenja. U nacionalnom delu sokolskog programa Sokolstvo je potpuno uspelo. Ono može ponosno da stoji i gleda na rezultat svoga rada i uspeha, klanjaju-či se senama i slaveči falange Sokola-heroja, koji nesebično uzidaše svoje kosti u temelje njihovog ostvarcnog ideala velike Jugoslavije. Po izvršenom ovom gigantskom poslu Sokolstvo ide dalje u svome radu, jer treba sad ono što se stvorilo ojačati, podiči i staviti u red sa svi-ma, koji to prc postigoše. Da bi sc to moglo izvesti, Sokolstvo čini prvi pot-reban korak likvidirajuči s predratnim plemenskim obeležjem i stvara iz tri plemenska sokolska ogranka jaku i veliku sokolsku organizacij u pod imenom: Jugoslovenski Soko. Ovako sad ojačano Sokolstvo krečc na drugu eta-pu rada k podizanju naroda na fizi-ckom i kulturnom polju, amalgamira-juci pri tome i stapajuči tri bratska jugoslovenska plemena poil devizom: venska11^*11’ jcd,la nedeljena jugoslo-venska država, jedno Sokolstvo! trehafn °vako težak i velik posao sokolskih ;a"S,P°9nV;Vnih razlike bile mnogo man je, koliko ie truda i posla trebalo dok se to sve stopilo , sl,lo u jedno. Takova truda i rada trebalo je , kod nas. Moramo od-mah ovde priznati, da nismo imali radnika u dovoljnoj količini i dovoli'no doraslih za taj zadatak. Mnogi i mnogi od starih sokolskih ideologa padoše na bojnom polju, a njihov ostatak bio je premalen da izvedo sokolski program u ovako širokom obimu kakav im je dopao u dužnost u proširenoj i velikoj domovini. Oni su stoga bili upučeni da prime sve one nove kulturne radni-ke, koji im se javiše i staviše na raspo-loženje. Ovi novi radnici imali su pak jednu nezgodnu stranu u tome, što se velika večina njih posvetiše osim čisto sokolskom prosvetnom radu još i radu na realnom političkom polju. Kod nas, kao mlade države, trebalo je i tu granu javnoga rada izgradivati i nije ni-kakovo čudo da su se u toj grani, kao i kod svih ostalih, karakteri jako diferencirali. Pod uplivom opče svetske poratne psihoze, koja je nastala svuda u svetu pa i kod nas, izradio se je u mnogo slučajeva tip poratnog čoveka, čoveka realiste, koji je na prvo sta-vio svoje dobro i svoj po mogučnosti što bolji prosperitet tc se je kroz to taj duh osetio i u Sokolu. Ljudi su stu-pali u prosvetni javni rad sa pobudama da preko toga rada steknu priznanje, da budu zapaženi, da preko toga rada prodru u mase narodne i pridobiju ih za kasniju svoju političku popularnost i karijeru. Dakle krajnji cilj u mnogo slučajeva bio je lične prirode. Ovakav rad svakako nije mogao biti niti uspo-reden s onim idealističkim predratnim, a prema tome morali su se i rezultati rada bitno razlikovati. Sam fakat, da su se u mnogo slučajeva isti ljudi ba-vili i politikom i kulturnim sokolskim radom više je Sokolstvu štetno nego korisno. U političkome radu kod raznih struja i shvačanja čovek ma bio i najbolji ne može da ostane a da ne steče protivnika i neprijatelja. Na ovaj način u večini slučajeva, zahvaljujuči našem rasnom prkosu i individualizmu, svaki protivnik svu svoju mržnju naprama svome protivniku prenosi i na sav njegov ostali vanpolitički rad, koji dotični radi pa tako i na sokolski. Kroz to se dogada da u mestima gdc pretstavnik koje političke partije ili grupe, ako sudeluje kao pretstavnik u Sokolu, deživljujc da njegovi protiv-nici neče radi njega u Soko, da isti ne podupiru nego naprotiv sabotiraju. Ovo ne čine radi Sokola nego da bi svoga protivnika svim načinima i na svim poljima tukli. Posledica ovoga svakako je štetna po Soko i njegov na-predak. Dotični drži se svoga položaja i časti pretstavnika kao utopljenik slamke, i nastoji svagde dokazati, da njegov rad nije štetan po Soko i da ostali, njegovi protivnici, i kada on ne bi bio u So'kolu nebi Soko podupirali. Dakle nastoji pod svaku cenu, pa i nazadka društva, ostati na svome mestu, jer bi mu uklanjanje s toga položaja škodilo njegovom političkom ugledu kod njegovih pristaša, namesto da se povuče i Soko reši svoga štetnog prisustva. Za ovo se svakako traži neka forma, nastoji se prikazati kako dotični neotstupa iz velike brige za opstanak društva, jer bi u protivnom društvo propalo. U nekim slučajevima da bi se dokazala ta neophodnost, da se u Sokolu ništa ne menja, upadalo se u razne duge sokolske radove kao što su gradnje domova, hoteči se na taj način popula-risati i paralisati uticaj protivnika, ali i ovo je konačno dovodilo do slabog ličnog uspeha, a društvo do prezadu-ženosti, premorenosti i potpune uko-čenosti u radu, a sve to nije ništa jas-nije dokazivalo nego potrebu hitne regeneracije i pomladivanja društva novim svežim sokolskim snagama. Ovo se primečivalo na mnogo mesta, pa se čudim da nije^ protiv ova-kom radu u Sokolu donešena kakova radikalna mera i odluka. Da bi se ovo-me doskočilo i ovo zlo, koje je sokolski rad ukočilo, za vre'mena otstranilo, bilo bi neophodno nužno da se rad u Sokolu emaneipujc od svakog rada i uticaja politike, to jest, da se rad u Sokolu depolitizira. Trebalo bi uneti u sokolska društvena pravila, da ljudi, koji se bave politikom ne mogu biti birani za pretstavnike sokolskih društvenih uprava. Ovo mesto treba osta-viti i prepustiti ljudima, koji su daleko od svakog političkog i strančarskog rada, ljudima, koji se bave iskreno i nesebično, bez vike i reklame, ovakim radom na narodnom vaspitanju i pro-svečivanju. U ovom pravcu depolitizacije Sokola otpočelo se je več jednim raspisom bratskog ^ Saveza preko br. župa svim br. društvenim upravama ali je dejstvo slabo ili nikakvo. Sudbi-na ovoga raspisa sigurno je kod večine društava ista kat) i kod nas, gdc je več dvanaesti čas da se u tom smeru leči. Raspis je pročitan i po naredenju onoga koga se najviše tiče uzet do znanja i stavljen u arhiv. Uprava nije ni stupala u diskusiji! po ovoj stvari, pa izgleda da njeni članovi nisu ni sve sni šta se sa tim raspisom htelo i od Povodom đeseiog rođendana Nf. Vis. prestolonaslednika Vetra (6 septembra 1932 gođ.) starešine Saveaa Sokola kraljevine Jugoslavije (Kr. dvorski foto - atelje Ronay — Beograd) kolike je eminentne važnosti njegovo izvršenje po napredak i budučnost Sokola. Ovo dakle ne ide ovako, jer su svi ti ljudi, koji bi trebali biti pogo-deni ovim raspisom, u položaju i mogučnosti da njegovo dejstvo parališu i spreče. Trebalo bi uzeti drugi radi-kalniji način, ako se Sokolu želi odluč-no i muški pomoči u ovom pravcu. Ako se to učini, ako stvarno ta-kovi ljudi budu uklonjeni sa vodečeg položaja te se na taj način omoguči da na upravu sokolskih društava dodu ljudi kakove smo istakli kao potrebne, naše če sokolane oživeti, sokolski če sc rad diči i krenuti sa puno zamaha, ljubavi i mladenačke snage k napretku po opčenarodno dobro, narod če u Sokolu opet videti i zavoljeti svoje stare predratne narodne vaspitače i prosve-titeljc, prionuče uz njih te če na taj način snaga Sokolstva, njegova moralna i etička vrednost i ugled dostiči onu, koja je bila pre rata za doba sokolskih narodnih heroja Principa, Ča-brinoviča, Iliča, Miška, Jovanoviča i mnogih, mnogih drugih. Ovo je naša sveta duznost da uci-nimo i provedemo, ako hočemo da bu-demo dostojni naslednici tih naših sokolskih velikana, i da Sokolstvu dademo predratnu dušu i polet. Mr. Ljubomir Pantič — Bijeljina. Pozdravi Savezu SKj Avtovac. Sa današnje manifestacije za K raj j a i otadžbinu naše su misli upučene upravi našeg Saveza gdc vidimo sreču i napredak za eeo narod, te kl.čemo: da živi uprava i starešinstvo sokolskog Saveza! Zdravo! — Sokolsko društvo — Avtovac. * Derventa Sokolstvo sakupljeno na proslavi naše 25-godišnjice i posvete društvene zastave šalje stareš.nstvu bratske pozdrave. Zdravo! — Sokol, društvo — Derventa. Hercegnovi. Sa velikih sokolskih svečanosti u Mojdežu prilikom osve-čenja zastave sokolske čete i impozantnega revija svih četa ovoga društva pozdravljamo bratski Savez. — Zdravo! — Starešina matičnog društva Dušan Popovič. Tivat. Sa završetka prednjačkog tečaja u Tivtu sokolski Zdravo! — Starešina Miloševič. Varaždinske Toplice. Soikol. društvo Varaždinske Toplice sa današnje svečanosti razviča društvenog barjaka iskazuje svoju vernost uzvišenomc svome starešini sa poklikom Zdravo! — Starešina Stegnišek. /LoVEM/Ko /0K0L/TK0 Kako će proslaviti Prag siogodiš-njicu Tlrševa rodenfa 17 septembar, kao rodcndan osni-vača Sokolstva dra. Miroslava Tirša, biče velik praznik čitavog slovenskog sveta. Naroeito če taj praznik proslaviti sve sokolske jedinice i to na razne, veoma svečane načine. Razume se, da ni Prag, kolevka Sokolstva, gde je 1 irš pre 70 godina tidario temelje ve-likoj sokoiskoj organizaciji, neče u torne zaostajati. Sve praško Sokolstvo, iz sviju 47 društava, sakupiče' se uveee 17 septembra u bližini Lignerovog so-kolskog doma u Sokoiskoj ulici, otku-da če poči u velikoj povorci kroz grad u Tiršev dom na Maloj strani. U dvo-rištu Tirševog doma sakupiče se me-dutim celokupna vlada Češkoslovačke republike s nretsednikom br. Udrža-!om na čelu i velikim mnoštvom ostalih pozvanih gostiju. Svečanu reč održače starešina ČOS br. dr. Bukovski. U isto vreme, kada krene povorka od Figne-rovog doma prema Tirševom domu biče na Strahovu zapaljen veliki kres kao znak, da su započele u kolevci Sokolstva Tirševe svečanosti. Na ovaj znak isto če tako sva ta društva u Republici zapaliti kresove, da se na taj način pokaže, kako se je Sokolstvo poput vatre proširilo po celoj Češkoslovačkoj. Program saveznih prednjačkih ispita ČOS U poslednjem broju organa ČOS čitali smo, da se ovc godine neče odr-žavati savezni prednjački ispiti u če-škoslovačkom Sokolstvu i to s razloga, što je prijavljen premalen broj kandidata. Do danas položilo je ovaj ispit pred načelništvom ČOS svega 127 članova i članica, dakle, spram celokupno g broj a češkosl. prednjaštva od sko-ro 20.000 članova i članica, veoma skroman broj. Ali ako se posmatra ovu stvar pobliže, te ispita sve okolnosti saveznog prednjačkog ispita, postaje vepojatnim, da su za svakoga pojedinea veoma potrebne temeljite i svestrane pripreme ako želi da položi uspešno predmetni ispit. Kao preduslov postavljeno je, da mora svaki kandidat položiti po red društvenog i župski pred-njaeki ispit, te se onda poka’zati s iz-vesnom praksom u svojo štruci. — Celokupni ispit deli se na tri dela: na domače zadatke, koje dobije pismeno od ČOS da ih izradi kod kuče, uz pomoč raznih sokolskih i drugih priručnika iz telesno-vaspitne struke, dalje pismeni zadaci pod nadzorom ispitne komisije u Pragu, gde nije dozvoljcno upotreb-ljavanje ma kojih priručnika ili literatura, te konačno pred komisijom us-meni ispit koji se sastoji: iz Tirševog sustava, poznavanja ostalih telovežba-čkih sistema, načina i metoda, iz metodike, anatomije i telesne nauke, ne-što iz zdravstva, fiziologije, prve pomoči, pedagogike, sokolske ideologije, istorije telesnog vaspitanja uopče, a sokolskog naročito, iz organizacionih pravila i pravilnika, iz nauke o vežba-onicama i vežbalištima i t. d. Sve do sada nabrojano ulazi u program teo-retskog ispita. Nakon dovršenog teo-retskog ispitivanja, kandidat mora još da položi dokaz o svom praktičnom znanju s vodstvom zajedničkih prostih vežbi, dalje vrsta dece, naraštaja i članstva, sve bez pre označenih za-dataka. — Kako je održan ovc godine svesokolski slet u Pragu, potpuno je shvatljivo, da se nijedan od kandidata, koji su se istovremeno morali spre-niati i za slet, nije mogao potpuno pripraviti za ovako težak ispit. Naredne godine 1933 biče održani, sigurno u Pragu, savezni prednjački ispiti. Prosvetna škola ČOS Od 14 do 27 avgusta održana je u Tirševom domu 14 dnevna prosvetna škola po naročitom planu, po kojem se ove škole održavaju več od godine 1 ‘>27. Ove godine bilo je u ovoj školi 59 slušaoca, od tih 5 članica. Vanjski učesnici bili su: 2 Jugoslovena, 2 amc-rička Slovaka, 2 Rusa i 1 Bugarin. Iz toga se vidi, da ova škola ima i opče slovenski karakter, te da od nje imadu koristi i ostale slovenske sokolske organizacije. Večiti pokrel — sokolski zakon U Vestniku Sokolskem, organu ČOS, napisala je s. Volfova veoma značaja« članak o svesokolskom sletu u Pragu. Polazeči sa stanovišta, da je slet potpuno postigao svoj cilj, autori-ca članka traži od tehničnoga vodstva celokupne organizacije, da se saopšti pojedinim župama i društvima tako-der i sve one mane i nedostatke, koji su bili zapaženi na sletu, bilo kod tak-mičenja, bilo pri javnim vežbama. Kako se je na svim predašnim, tako se je t na ovom svesokolskom sletu pokazalo, rednjačkim ispitom. Dužnost je nastavnika pomaganje načelnika u radu i pomaganje u vršenju administracije. Nastavnik če imati u sokolani so-bu, poslugu, ogrev i osvetljcnje. Svoje uslove da dostavi društvu. Rad nastavnika je isključivo u sokolani. Sokolsko društvo Niš. Sokolska škola za obuku voJnika Kao što smo svojedobno vec izve-stili, naš Savez organizavao je i pro-vco dosada dva tečaja Sokolske skole za obuku vojnika za vode sokolskih četa. Drugi tečaj, kako je znano, trajao je od 9 maja do 27 juna o. g., i taj je pohadalo, kao i prvi, 56 vojnfka. I ako je naše Sokolstvo na selu iz dva tečaja ove škole dobilo 112 spremnvh scoskih mladiča, koji su osposobljem da mogu bez straha da stanu na čelo svojih četa i da povedu svoju seosku sokolsku braču i drugare onim svetlim putem, kamo ih vodi naše Sokolstvo. Sto se povodom odrzavanja teča-jeva ove škole može spomenuti jest to, da su ovi vojniei-Sokoli iz onadva ova tečaja imali tu sreču da posete ovo-godišnjii slet u Pragu, su praškimi prostimi vajami za leto 1932 Poleg domačega društva so nastopili še: Zidani most (3), Celje (3), Zagorje (4), in Hrastnik (2). Izvajanju v pro stih vajah so sledili potem nastopi ora tov na drogu in bradlji, ki so vzbujali pozornost občinstva. Vrhunec pa je bil dosežen, ko je prikorakala na telova dišče župna vzorna vrsta 8 članov i> Celja in Trbovelj, ki so izvajali vrhun ske vaje na bradlji in drogu ter zadivil vse občinstvo, da jih je nagradilo f hrupnim ploskanjem. Naj med drugimi omenim br. Poljšaka, Forto, Grilca in dr., ki so vsak zase izvajali in ustvar jali eksaktne in precizne like. —- Zaključno točko so tvorili potem še na stopi članov — starejša vzorna vrsta — z vajami v sestavi brata Razpotnika skupno z domačimi člani in člani društva Zidani most. Zatem je nastopilo 44 sester članic v prostih praških in končno še 39 članov v prostih vajah гл Prago 1932. S to slednjo točko je bil Sir. 4. »S O KOLŠKI GLASNIK« God. Ш. — br. 36. Rosif a ~ Fonsier ♦ društvo za osiguranfe i reosiguranje ♦ Beograd program zaključen. Rudarska godba iz Hrastnika je s svojim izvajanjem znatno pripomogla, da so predvsem izvajanja prostih vaj tako povoljno uspela. Zatem se je razvila prijetna ljudska zabava na zletišču, ki je trajala še dolgo v večer. Letni zlet ob 5-letnici obstoja društva je ponovno pokazal in manifestiral javno čisto in plodonosno jugoslo-vensko idejo, ki jo goji naše Sokolstvo tudi v ožji šmarjetski dolini. Številna publika je s tem zopet pokazala razumevanje našega dela, ki se je na dan nastopa udeležila celodnevnega programa ter sledila z zanimanjem našim nastopom. Posebna zahvala pa gre predvsem tistim, ki so bili naklonjeni Sokolstvu že v dneh predpriprav našega zleta, ki so bodisi z delom, kakor tudi z materijalno podporo, prihiteli na pomoč ter nam pripomogli, da smo postavili vredno delo naše sokolske £^.'vn'ce ’n jugoslovenske misli sploh. Nič manjše zanimanje ter bogat obisk Župa Cetinje SOKOLSKO DRUŠTVO BAR Društveni izlet. U nedelju 14 o. m. Sokolsko društvo Bar sa svojom četom Mrkojeviči i muzičkim društvom »Bratimstvo« napravilo je izlet Jadranskim Morem do u Budvu. Pri dolasku u Budvu na pristani-štn je bila okupljena masa sveta na čelu sa sokolskom muzikom, gde je izletnike divnim bratskim govorom po-zdravio brat zamenik starešine Sokola, na šta mu je u ime izletnika odgovo-rio brat Popovič, starešina društva Bar. Zatim se formirala povorka od nekoliko stotina osoba na čelu s dvije muzike, koja je prošla kroz grad do prod opčinski dom, gde nas je sa-'ekao načelnik opčine brat Ljubiša. U ime izletnika Budvu je pozdra-vio brat Đuro Šoč, sudija opč. suda, patriotkim govorom, pozivajuči sve prisutne da kliknu Nj. V. Kralju i Jugoslaviji, na šta se iz nekoliko stotina grla prolomilo urnebesno Živio, Živela, uz gromko sokolsko Zdravo, dok su muzike intonirale državnu him-nu. Na pozdrav brata Soča odgovorio je brat Ljubiša, zaželevši izletnicima dobrodošlicu i prijatan boravak u nji-hovoj sredini. Točno u 17 časova obe muzike spojene prošle su kroz grad, a Sokoli u stroju nastupili na vežbalište, gde ih je sačekao brat Gavro Miloševič, starešina župe, koji je specijalno za ovaj izlet došao iz Cetinja, pa je pozdravio Sokole, pozivajuči ih najpre da kliknu Nj. V. Kralju i domovini, a za tim održao divno predavanje, naglašava-juči, da su se Primorci uvek borili za državno i narodno jedinstvo Jugoslo-vena i stavljajuči u dužnost nama mladima da poput naših predaka budemo umeli čuvati našu krvlju stečenu domo-vinu, a sve to u duhu Sokolstva i bratstva: jedan za sve, svi za jednoga. Za ovim su nastale vežbe članst va, naraštaja i dece, koje su izvedene na opče zadovoljstvo svih prisutnih. Na-ročito je simpatično bilo posmatrati našu Sokolsku četu Mrkojeviči, čiji su članovi bili u narodnoj nošnji, i izveli vežbe uz buran aplauz prisutnih. Posle svršenih vežbi nastalo je narodno veselje uz svirku dveju muzika sve do 21 čas, kada se s morske pu-činc začula sirena parobroda »Srbin«, koji je od strane Jadranske plovidbe izletnicima stavljen na raspoloženje za ovaj izlet (u redovnoj pruzi ne dodi-ruje Budvu) te su nam brača iz Budve stavili se na raspoloženje sa svojih 10 čamaca, te odveli do parobroda, koji je bio daleko od kraja za nekih 2 milje, i dok je Budvanska sokolska muzika s pristaništa neprekidno svirala sokolski marš, dotle je muzika »Bratim-stva« prispela na parobrod, te odatle Eonovo svojim zvucima pozdravila raču Budvljane. Točno u 24 časa izletnici su prispeli na Barsko pristanište, te se formirali u povorci i na čelu s muzikom prošli kroz varoš. Ovo je bila divna i jedna medu najuspelijim manifestacijama na juž-nom delu našega Jadrana. SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT Izlet Tivatskog Sokola i tečajnika u Dubrovnik. Dne 21 t. m. u ranu zoru oko 4 sata s parobrodom Morava, koji je bio sav okičen zastavama, krenula je četa Sokola i Sokolica predvodeni od starešine brata Frana Lesa, načelnika župe brata Žljuve i načelnika mesnog So-kolskog društva brata Kureša, uz pe-vanje rodoljubivih pesama, vedra i nasmejana lica, puni neopisivog ushita i želje da čim pre vide prirodne krasote divnog i romantičnog Dubrovnika. Ne-tom smo preuzeli braču Kamenarce krenulo se je put Dubrovnika. Ima nas oko 200. Putovanje je bilo divno. Na putu, koji je trajao oko 4 sata, vidale su se gde-gde male izletničke barčice, motorni čamci i ribarske barke, koje pa so pokazala sosednja društva, predvsem v plavalnih tekmah. To je bilo prvo delo in prvi korak v tej smeri za to panogo športa, želeti pa bi bilo, da se v naslednjem letu razpišejo plavalne tekme za vso župo v mnogo večjem obsegu, kakor se je to moglo organizirati letos. S tem je bil položen prvi temelj v naši župi za šport v plavanju in že prvi poskusi so pokazali ne le zanimanje članstva samega, temveč tudi številnega občinstva, po drugi strani pa so prinesli rezultate, ki so za začetnike naravnost ponosni. Odkrito moramo priznati, da so bili med temi tudi nekateri, ki so pokazali nenavadno rutino za ta šport in katere bo uspeh bodril k nadaljnemu delu. To so bili rezultati začetnikov, ki jih lahko uvrščamo v krog treniranih in upamo lahko, da bodo s takšnim delom dosegli svoje cilje ter kot sokolski plavači ponesli svoje ime tudi med ostale jugosloven-ske favorite. — Lev Tičar. smo srdačno sokolski pozdravljali sa »Zdravo«. Zdravo i Zdravo neprestano se je čulo na parobrodu sve do dolaska u Dubrovnik. Više puta bi culi i s obale gromka otzdravljanja: to su brača Česi, jer njihov »Nazdar« bio je srdačan i bratski. Več iz daljine pred Cavtatom na vidiku nam je Dubrovnik. Cavtat u svoj svojoj bajo-slovnoj lepoti, koji u sebi krije divne i drage tradicije, pozdravili smo s gromkim Zdravo, taj Zdravo prenuo je Cavtatčane nekoje i iz sna navrvili su na obalu, videli smo kako rupčiči-ma pozdravijaju, zaželili smo da samo čas svratimo u Cavtat i da posetimo Račičev mauzolej, rad uvaženog kipara Meštroviča. — To su osobito zaželeli tečajnici, ali usled kratkoče i točnosti najavljenog dolaska u Dubrovnik morali smo, i ako teško, odustati od namere. Još malo pak evo nas u Dubrovniku. Iz daljine vidimo hrpc kupača opr-ženih južnačkim suncem, koji srdačno pozdravljaše; veliki broj belih čamaca kruže oko naše Morave. Morava sire-nom več najavljujc dolazak. Brača i sestre i veliki broj radoznalog naroda slegao se je na obalu, jer su ovi po bratu Stojanoviču več bili obavešteni 0 našem dolasku. S obale smo se uputili u sokolanu gde smo malo otpočinuli. Do podne su nas pomenuta brača i sestre vodili po Dubrovniku. Pregledali smo muzej, veči broj crkava, državne škole, Kraljevski dvorac, tu smo se i slikali, sokolanu i t. d. — Brača i sestre su nam tumačili pojedine predmete govoreči nam živopisno o njihovim vrednotama. Za tečajnike je bio serviran u jed-nom restoranu obed i večera. Tu smo 1 mi ostali obedovali. Posle podne smo učinili izlet na Lokrum, tamo smo osta- li i na kupanju. Posle ugodno sprovc-denih časova na ubavom Lokrumu po-vratili smo se u Dubrovnik gde smo nastavili s posečivanjem njegovih znamenitosti. Vreme se primiče odlasku. Vidi se teškoča rastanka na svima, no vreme je tu: moramo otiči i rastaviti sc sa sestrama i bračom našeg dragog Dubrovnika te otploviti u Tivat. Morava sirenom najavljuje odlazak, več se delimo od Dubrovnika i uz gromki »Zdravo« otplovismo za Tivat. Susret-ljivost brače i sestara ne možemo za-boraviti, te svi mi skupa nosimo drage i mile uspomene, napose tečajnici s Cetinja, Budve, Podgorice, Andrijevi-ce, Bara, Plava, Novog Pazara, Kosovske Mitroviče, Berane i Boke, koji su očarani lepotama Dubrovnika i njegove okoline zaželeli da još jednom po-sete taj divni kraj. Laus. SOKOLSKA ČETA MOJDEŽ Razvijanje prve seoske sokol, zastave 7 avgusta ujutro zalepršala se na brdašcu sv. Nedelje kod Hercegnovoga prva seoska sokolska zastava u cetinj-skoj župi, okružena mnogobrojnim So-kolima i Sokoličima. Ova retka sokolska svečanost ot-počela je ranim jutrom kad je na zbor no mesto došlo matično Sokolsko društvo iz Hercegnovoga s muzikom. Zatim su došle Sokolske čete iz Trebinja, Kruševica, Gradca, Mokrina i Sutori-ne, čije su približavanje objavljivale prangije, a dolazak pozdravila muzika i postrojem Sokoli sa svojim Zdravo! Delegatima sokolske župe s Cetinja brači J. Petkoviču, M. Ivaniču i Duroviču prireden je svečan doček i i sve postrojene čete s matičnim društvom i muzikom na čelu pozdravile su ih gromkim »Zdravo«. Celo jutro narod je dolazio i okup-ljao se u velikom broju iz bližih i da-ljih sela, da prisustvuju ovoj retkoj sokolskoj i narodnoj svečanosti. Posle liturgije obrazovali su Sokoli s muzikom polukrug oko stola na ko-jem je ležala zamotana sokolska zastava. Pred Sokolima su se postrojih starešine svih seoskih četa i pred njima barjaktar s dva pratioca u bogatoj narodnoj nošnji. Osvečenjc zastave izvršio je pro-ta Petar Popovič, koji je, u svojim sta- rim godinama, tronut ovim momentom izgovorio nekoliko prigodnih reči. — Delegat župe, protosindel brat Jerotej Petkovič, uzimlje zastavu i divnim govorom punim poleta i ljubavi pozdravlja čete, da se diče i ponose svojom sokolskom zastavom, čije razvijanje treba da im simboliše ljubav prema Kralju i otadžbini. Predaje je starešini mat. društva bratu D. Popoviču; koji »u času največeg oduševljenja predaje u amanet ovo sveto znamenje, da nas čuva i prati u danima radosti i žalosti« starešini čete br. Novaku Braje- vicu. Starešina čete prima i predaje zastavu uz prigodne reči četnom barjak-taru. Šalju sc pozdravni telegrami Nj. V. Kralju, župi. mat. društva i starešine seoskih četa. Na banketu su održali zdravice star. seoske čete i delegat župe br. J. Petkovič čestitajuči Sokolskom društvu u Hercegnovome na ovako odlično po-stignutom uspehu. Posle ručka održana je šira konfe-rencija s pretstavnicima župe. Posle podne u 4 časa spustiše se naši Sokoli sa svojom zastavom, Raširiše svoja krila prvo mališani, deca Sok. č. Mojdež, zatim deca Sokolske čete Sutorina, sa svojim prostim ali divnim vežbama. Uzbudljivo je bilo gledati uzdanicu naše budučnosti, So-količe s osmehom i samopouzdanjem, koje je starijima mamilo suze na oči. Ove vežbe za zastavicama izvedene su jedinstveno, i ako su seoska deca prvi put vežbala javno vežbe uz pratnju Posveta čelnog barjaka u Mojdežu Uzimlje zatim reč starešina sr. is-postave g. Josip Broz, a zatim brat starešina D. Popovič pozdravlja prvog Sokola Nj. V. Kralja, što Sokoli pri-hvačaju s gromoglasnim Zdravo! Isti-če važnost Sokolstva i njegove ideje i brzo razvijanje sok. ideje u boke-škim selima. Zatim govori o ustancima Bokelja protiv Austrije i o Nevesinj-skoj pušči. Pri koncu poziva čete na složan i strpljiv rad, a školu i crkvu na što tešnju saradnju sa seoskim sokolskim četama. Završava ponovnim pozdravom Kralju i svetlom domu Ka-radordeviča, što okupljeni narod s oduševljenjem prihvača. Zatim su Sokoli s podmlatkom promaršovali pod vodstvom br. Rista Runde, načelnika svih seoskih četa, is-pred zastave i izvršili pozdrav. — S ovim je završena prepodnevna svečanost. Sokolska četa Mojdež priredila je ručak za starešinu sr. ispostave, pret-stavnike opčine, delegate župe, upravu Župa Kranj ŽUPNI ZLET Sokolska župa Kranj je priredila svoj letošnji župni zlet dne 19. junija in nastopila z vsemi svojimi oddelki na lepem travniku ob Sokolskem domu v Stražišču pri Kranju. , . . . Ker so se dopoldanske skusnje dokaj zavlekle preko predvidenega casa, se je vršila povorka šele po 12., uri. Zbor za sprevod je bil na telovadišču, kjer so se vršili pozdravni govori. Govorili so: župni starosta dr. Šemrov, župan Križnar in savezni načelnik Bajželj. Pozdravni govori so bili sprejeti z velikim navdušenjem. V P0'0^1 Ј.е, “ilo 14 praporov, 9 konjenikov, ~>|4 elanov v slavnostnih krojih, 121 članic, 48 naraščajnikov, 85 naraščajnic, 10 narodnih noš 68 članov z znaki, U- vojakov z 2 časnikoma ter 14 gostov s starešinstvom župe. Deca ni bila v sprevodu marveč je bila razvrščena ob cesti kjer se je pomikala povorka. V povorki je bilo skupno 777 oseb in dve godbi. Popoldanski javni telovadbi je pri-sostovalo prav mnogo občinstva, zlasti domačinov. Prireditev jc.Posetil tudi savezni načelnik brat Bajželj Ivan in savezna načelnica s. Liza Skalarjeva. Točno ob 14. uri je dal župni načelnik brat Beznik Vinko znak za nastop. — Prvi so vkorakali dečki, 224 po številu, ki so nastopili z nekoliko olajšanimi, zelo lepimi vajami češke dece. Izvedba te točke je bila prav dobra, skladna, kritje dokaj dobro. Vaje^ so zelo lepe, dečkom primerne, vsled česar je izbira za letošnji župni nastop posrečena. Ob obilni pohvali občinstva, so odkorakali dečki iz telovadišča na kar je nastopilo 83 ženskega naraščaja. Izvajale so predpisane naše proste vaje za Prago. Kritje pri tem oddelku je bilo prav slabo, opaziti je bilo tudi neskladnost posameznih gibov. Naraščajnice so se trudile za dobro izvedbo, nekatere pa niso pazile na kritje in ravnanje kljub opozorilom. Sestre vodnice naj posvečajo v bodoče tem hibam več pozornosti, zlasti pa naj uče v svojih oddelkih pravilno korakanje, kar večina ne zna! Kot tretji so nastopili moški naraščajniki. Strumnih in prožnih korakov je prišlo na telovadišče 96 naraščajnikov, kateri so pokazali tri sestave naših sa-veznih prostih vaj, četrto vajo so izpustili, ker nekatera društva niso navež-bala svojih naraščajnikov dovolj gladko za nastop. Tri vaje so izpadle prav dobro, izvzemši 3—5 posameznikov. V bodoče treba paziti na napeta kolena, pravilno vzročenje in stisnjene prste. muzike. Vidi se da je uloženo dosta volje i truda s mnogo ljubavi za naš najmladi seoski naraštaj. Tada nastupi oko 80 vežbača seoskih sokolskih četa ponosni i neustraši-vi, pravi Sokoli. Junački i muški raširiše svoje ruke i s čvrstim pokretima odvežbaše dve proste vežbe. Nastup podmlatka iz Hercegnovog pobudio je opču pažnju svojim prostim vežbama i vežbama sa štapovima. Zatim je Sokolska četa iz Mokrina izvela nekoliko piramida i skupina, od kojih je jedna u kojoj soko na vrhu visoko razvija novu sokolsku zastavu. Kao poslednju popodnevnu točku programa izveli su članovi svih 6 četa viteške igre s natezanjem. Veliki duh Tiršev dao je svima toliko poleta i snage, kao da bi hteli da obuhvate celo slovenstvo, čiji se triumf i danas ovde najbolje oseti-o. Posle ovog održanog programa nastalo je narodno veselje. Gojko Zurić. Z naraščajem je treba mnogo vaditi osnovne gibe prostih vaj! Za naraščajem je nastopilo 238 deklic z letošnjimi češkimi prostimi vajami. Dasi so sestave razmeroma težke, je bila izvedba dokaj skladna in prav dobra. Nastop ženske dece je zadovoljil popolnoma, le vodnice se niso takoj znašle v svojih poslih, vsled česar naj se jih v bodoče pouči že preje o dolžnostih in delu, ki ga morajo vršiti pri javnem nastopu. — Kot peta točka so nastopili člani sokolskih čet. Strumno je prikorakalo 102 člana - četnika na telovadišče v članskih telovadnih oblekah. Nastop k prostim vajam je bil enostaven, vendar lep, le razstop ni bil čist in skladen. Vaje so izvajali zelo dobro, skladno in lepo, vsled česar so želi zasluženo pohvalo gledalcev. Četam Sokolske župe Kranj gre vsa čast za njih strumnost, lepo navežbanost in izvedbo na javnem nastopu, kar je spravilo gledajoče občinstvo v veliko navdušenje. Župni štafeti kljub zanimanju občinstva nista prišli do polne veljave. Tekališče je bilo zelo slabo, brez točnih značk in ograničenja. Tekačem je drselo, da so se komaj lovili in tudi predaja bi morala biti gladkejša. Sicer se je pa izkazalo, da ima župa tudi izborne tekače, ki bi na primernem prostoru dosegli prav lep uspeh. — Za štafeto je nastopilo 112 vojakov s štirimi vajami s puškami. Vaje so bile lepe, izvajane prav dobro in skladno, tudi kritje je bilo dobro. Vse štiri izvedbe so bile nagrajene z burnim odobravanjem občinstva. 158 članic je došlo na telovadišče po daljšem, dokaj težkem rajalnem pohodu. Nastop sam je bil zelo lep, izvedba prav dobra. Članice so nastopile z našimi predpisanimi vajami za Prago. Izvedba je bila neskladna, neznanje posameznih gibov raznih članic je kazilo celoto. Posebno poglavje tega oddelka pa tvorita kritje in ravnanje. — Člani so nastopili v dolgem, efektnem nastopnem pohodu, kateri bi došel zelo prav na večjem telovadišču. Nastopilo je 151 članov z našimi praškimi prostimi vajami. Razven konca je bila izvedba prostih vaj prav dobra in skladna, proti koncu zadnje vaje pa je bilo opaziti mnogo neskladnosti. Priročenje je bilo slabo in potrebuje več vaj. — Pri orodni telovadbi je nastopilo 11 vrst in sicer: člani na krogih, skok ob palici, drog, skok v daljino, bradlja, met kroglje m tek; članice na bradlji; moški naraščaj na drogu in konju vzdolž; ženski naraščaj na konju na šir. Na orodju se je videlo mnogo lepih in težkih izvedb, nekaj pa je bilo ponesrečenih vaj, ker si telovadci za nastope izberejo sestave, katere so zanje pretežke in ne obvladajo posameznih prvin. — Kot končna točka je nastopila še vzorna vrsta pod vodstvom brata Pristova. Občinstvo se je divilo raznim težkim vajam na posameznih orodjih ter glasno odobravalo posameznike po izvedbi res težkih sestav, katere so obvladali telovadci z lahkoto in eleganco. Celotno telovadbo moških oddelkov je vodil z največjo, le njemu lastno mirnostjo, sigurnostjo in prožnostjo, župni načelnik brat Beznik, ženske oddelke pa je vodila župna načelnica, sestra Šega Nada. Vodstvo tehničnega dela župe je v rokah dobrih sokolskih telovadnih strokovnjakov in neumornih delavcev. Bratje društveni načelniki in sestre načelnice naj v bodoče skrbe za sledeče: učiti je mnogo redovnih vaj in zlasti korakanje pri ženskih oddelkih; pravilna, pokončna drža telesa, posamezne pologe rok in nog, pogled naravnost, ne upogibati glave zlasti med pohodi; pri nastopih naj se odstrani vse okraske na rokah. Zelo moti tudi vedno popravljanje las. Člani naj si lase ostrižejo pred nastopi ali pa naj nosijo tanke, nevidne mrežice čez lase, da tako odpade popravljanje padajočih las na oči, oziroma razku-štrane glave. Celoten utis je prav uga letnjem vežbalištu Sokolskog društva Subotica na Paliču. Svaka od gore pomenutih župa izaslala je svoje prva'ke, da es na ovim utakmicama bore za titulu po-krajinskog prvaka, koji če kao takav uzeti učešča na sa veznim utakmicama u Beogradu, odnosno u Novom Sadu. Pako za župu Osijek nastupili su: članovi i članice Sokolskog društva Vukovar i muški i ženski naraštaj Sokolskog društva Osijek. Za Župu Vel. Bečkerek nastupili su članovi i muški naraštaj Sokolskog društva Vel. Bečkerek, dok su za Župu Novi Sad nastupili: članovi, muški i ženski naraštaj Sokolskog društva Subotica, i članice Sokolskog društva Senta. Voda utakmiee bio je brat Milan Teodorovič, načelnik župe Novi Sad. Sudije su bile, i to: za grupe članova: Šijanovič, Pilič i Aradski; za grupe muškog naraštaja: 1 ešič, Hriperski i Pavlovič; a za grupe članica i ženskog naraštaja: Rakič, Srb i Novakovič. Utakmiee su trajaj celo pre podne, i ako se igralo na tri igrališta. Borba je bila oštra i napeta kod vrsta članova i muškog naraštaja, dok su ženske grupe dosta slabo igrale. Naročito je bila lepa, fer i puna uzbud-ljivih momenata utakmica izmedu članova Sokolakog društva Vukovar i, članova Sokolskog društva Subotica. To su bila dva podjednaka protivnika, tehnički otprilike na istoj višini, pod-jednako borbeni i požrtvovni. I jedni i drugi igraju koristan ofanzivni sistem, s lepim kombinacijama i sraču- natim potezima, samo Vukovarci ima-ju točnije dodavanje, ali zato su pri kraju dosta nesigurno hvatali opasne i jake »serve« Subotičana. Pobedila je vrsta članova Sokolskog društva Subotica, jer je od tri igre dobila dve, no ni obratan rezultat ne bi bio nepravedan, jer su pro-tivnici bili ravni. Samo momentalno bolje snalaženje i pokrivanje, zatim mirnoča i manja nervoza kod Subotičana donela im je pobedu. Tako isto bila je lepa i na tehni-čkoj višini utakmica izmedu Bečkere-ka i Subotice, dok je u utakmici izmedu Bečkcreka i Vukovara ovaj poslednji potbacio. Utakmiee kod grupa članica i ženskog naraštaja nisu bile baš na zavid-noj tehničkoj višini. Opazilo se da ko- Ovime Vat bratski upozoravamo na naš veliki izbor prvorazrednih sprava, koje imademo na skladišta, te Vam ih možemo dobaviti uz najniže cene bez konkurencije, plativo kod prijema Л narudžbe. Pošto su nam s 1 septembrom 1932 g. mnogi naši doba-0 vitelji materijalija iste povisili za preko 10°/o, upozoravamo biatski naslov, da sadašnje cene važe samo dotle dok traje zaliha ranije nabavljenih sirovina. Preporučamo se za Vaše vrlo cenjene naloge te Vas pozdravljamo s bratskim ZDRAVO* Tvornica gimnastičkih sprava J. OUAŽEN RIBNICA na Dolenjskem kupuje SEVER KOMP ULBIJANA industrija športskih proizvoda F riporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica IVAN BRICELJ LJUBLJANA, DunajskacestalS Strokovna izvrSitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerno M c Ф > _0 (Л O СГ 3 M. DRUCKER ZAGREB, ILIČA 39 BEOGRAD, KNEZ MIHAHOVA35 (Pasaž Akademije Nauka) Lakoatletika! — Odbojka!_____________ Celokupna oprema za sve športove m KUiABHAlT-DEU Ишцама-вммлпиоуаИ JOSIP HAFNER LJUBLJANA PRISOJNA ULICA 3 (TABOR) — Sokolske zastave po propieima SKJ po originalnim naertima — Umetnički rad — Duboko snižene cenel — Tražite noobavezno oferte i reference! N A J N 1 2 J E C E N E UČITELJSKA TISKARNA tf LJUBLJANI je najmodemeje urejena In Izvršuje vsa tiskarska dela od najpreprostejiega de n»j'X°d«rnel*«9«. Tiska šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige. — llustr.knjigeveno-barvnem In večbarvnem tisku. Brošure In knjige v malih In največjih nakladah. — časopise, revije in mladinske liste. Okusna oprema Ilustriranih katalogov, cenikov In reklamnih listov. LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV Šolski zvezki za osnovne, mešč. in srednje Sole. Risanke, dnevniki in beležnice. Vse tiskovine za druitva in Solo (lepake, letake, izpričevala Itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni I UČITELJSKA KNJIGARNA Ima v zalogi .Galerijo naših mož“: 1. Trubar, 2. Vodnik, 3 Slomšek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8 Gregorčič,9. Aškerc, lO.Tavčar, 11.Levec, 12.Erjavec, 13. Jenko, 14. Cankar, 15. Gangl, 16. Parma, 17. Kersnik, 18 Maister, 19. Župančič, 20. Strosemayer. Slika 10Din- Širite sokolsku štampu! Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi Sokolska knjižnicu I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji. II. III. IV. V. VI. VII. vin. Vni. a IX. Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen. Dr. Miroslav Тугб: Sokolska gesla. Ian Pelikan: Dr. Miroslav Тугб. an Kren: Cilj sokolskih teženj i Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst ) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.) Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša. Svaka sveska stoji 3 Din PUTEVI I CILJEVI U tvrdom povezu 8 Din Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL) U kartonu 12 Din Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika. U kartonu 15 Din Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO U kartonu 9 Din Hjroelav Ambro«! METODIKA SOKOLSKE VZGOJE U tvrdom povezu 36 Din Franjo Malin* ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA U kartonu 15 Din ^Jugoslovenska Sokolska ^Matica Xjubljana, ^Narodni dom ‘Gele/on 25-43 / tRačun ooštanske štedionice £jubljana 13.831 Glavni I odgovorni urednik SIjepan Čelar • Ureduje Redakcijski otsek • Za uprav« izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francć Štrukelj); svi u Ljubljani oolase oefcovftFft Mica Koščeva