INUA - ESKIMI SA OBALA BERINGOVOG MORA
ALEKSANDAR ROŠKOVIČ
Tokom novembra i deccmbra 1988. u Etnografskom muzeju u Beogradu je bila postavljena izložba INUA: Svet duhova Eskima s Beringovog mora. Izložbu je priredilo Odeljenje za antropologiju Museum of Natural History, u sastavu Smithsonian Institution, Washington - a zanimljivo je da je ona svoju evropsku premijcru doživela u naSoj zemlji, tačnije, u Zagrebu, u vreme održavanja Mcdunàrodnog kongresa antropoloških i etnoloških nauka. Aulori (William W. Fitzhugh i Susan D. M. Rowley) u za prezentaciju izabrali nekoliko desetina manjih predmeta, uglavnom od kosti, ali su lu bile i prelepo ukrašene kutije za nakit, udiee, igle, kao i odeča za lutke. Biia je vcoma pregledno postavljena (prezentacija u Beogradu rcalizovana je u saradnji Etnografskog muzeja i Informativne službe Američke ambasade), a izvestan (i to ne mali) nedostatak je to što je simpatični i veoma informativni katalog bio praktično nedostupan običnim posetioeima (deljen je samo pri grupnim posetama).
Ovo je bila jedna od relkih prilika da se jugoslovenskoj javnosti predstavi jedna daleka, i to joŠ i neevropska kultura. Naravno, ovo predstavljanje je vrlo opšte i ne dotiče se nekih tipično eskimskih specifičnosti (relativno kasni dolazak u svoju američku postojbinu; opstanak i prilagodavanje izuzetno surovim životnim uslovima; genijalni izumi kao šlo su kajak, zamka za vukove i harpun, itd.). Takode, uz sve insisliranje na duhovnoj strani sveta Eskima sa obala Beringovog mora, ipak se mora istaei da su izloženi predmeti največim delom namenjeni svakodnevnoj upotrebi ili ukrašavanju. Uglavnom ih je tokom svog puta po Aljasci izmedu 1877. i 1881. sakupio ameriški islraživač Edward Nelson, koji je zbog svog posla dobio i adekvatan nadimak: »Onaj koji kupuje beskorisne stvari«. Izloženi predmeti su često izradeni u neobično skladnim oblicima, kutije ukrašene jednostavnim ali lepim crtežima - ali nema u nazivu izložbe toliko izražene duhovnosti. Š ta v i še. nema informacija da su neki objekti koriščeni u bilo kakvim ritualima. lačno je, naravno, da su Eskimi, poput mnogih drugih stanovnika Amerike, verovali da je na odreden način sve sveto, tj. da u ljudima, živolinjama, biljkama, vodi i nebu obitava sila ili duh koji je na jugozapadnim obalama Aljaske nazivan Inua. Zato se i svakodnevnom živolu i svim radnjama, od pravljenja igloa, do spremanja hrane, lova ili vaspilavanja dece, morala posvetiti dužna pažnja - tj. svaki je čin morao bili u skladu sa »zakonima« ili »propisima« koje je nametao taj duh.
91
Nesvakidašnji opis ulicaja duha na ljude koji prekrše neko pravilo kod Karibu Eskima sa zapadne obale Iludsonovcg zaliva ostao je sačuvan zahvaljujuči danskom islraživaču Rasmunssenu. Žena po imenu Nanorak iznenada se razbolela. Celo telo ju je bolelo i pozvan je šaman, Angutin-gmarik. Pozvani su svi stanovnici sela i šaman je pitao svoje duhove šta bi moglo biti uzrok bolesti. Tokom impresivne ceremonije ispostavlja se da je žena sama kriva za svoju nedacu, jer jc jela zabranjeno meso, zatim je pravila harpun u vreme kad nije smela da dodirne nista stoje načinjeno od delova tela životinjc, češljala se kad nije smela (posle porodaja) i koristila je lampu koje jc pripadala mrtvoj osobi. Nakon egzorcizma, u kome na izvcsan način učcstvuju svi pripadnici zajednicc (ponavljajuči u horu obrednu formulu kojom sc od zlog duha traži da napusti telo bolcsnice), žena je jos uvck veoma iscrpljena - ali je izlečena.
Inače, jcdna od osnovnih karakteristika religije Eskima (kao t njima srodnih Alcuta) jeste verovanje da su moči univerzuma koje se ogledaju u Inua (takode i yuu, tayaruu) cesto personifikovane u ličnim duhovima, odnosno konceptu gospodara životinja. U literaturi je poznat ciklus mitova koji govore o Sedni (takode i Siitnd), »Starici iz mora«, vladaru podzemnog i podvodnog sveta. Na širem pianu, ona se povezuje sa ženskim principom u prirodi. asociranim sa zemljom i vodom - za razliku od muškog, koji jc asociran sa nebom : Zato su cesto ovi gospodari životinja morali biti odobrovoljeni da bi »pustili« ribe ili foke iz njihovih podzemnih skloništa, šlo je trebalo da obezbedi dobar ulov.
Kao specifičan način »odobrovoljavanja« različitih sila, ali i način na koji je čovek te sile konccptualizivalo i približavao ih svom načinu shvatanja, služile su i mnogobrojne minijature, izradene sa pedantnošču i strpljenjem dostojnim divljenja - a koje su se mogle videti i na ovoj izložbi.
Konačno, ako specifičan uvid u ovu daleku kulturu može poslužiti i Mit o Gavranu, koje je Nelson objavio u svom radu 1899. 3, ovde citiran prema katalogu izložbe (str. 6):
»Bilo je doba kada na svetu ne beše ljudi. Četiri dana ležao je prvi čovek omotan mahunom obalskog graška. Probudivši se petog dana pao je na tlo, te ustao, uspravivši se u punoj veličini. Osetivši nelagodu, saže se i napi se vode iz bare, te se oseti bolje. Pogledavši uvis, ugleda da mu se nešto tamo primiče, mašuči. Beše to gavran, koji je stao pred njega. Pomno je zurio u čoveka, podigavši jedno krilo i isturivši kljun poput kakve maske prema vrhu svoje glave, i začas se pretvorio u čoveka. Zureči još i klimajuči glavom postrance da bi što bolje video, gavran najzad progovori: »Šta si ti? Odakle si stigao? Nikad nišam videlo tebi slične.« I gavran gledaše u čoveka, iznenaden što stranac toliko liči na njega. Gavran reče čoveku da načini nekoliko koraka i
92
dalje se čudeči: »Odakle si? « Čovek na to odgovori: »Iz mahunc graška«, pokazujuči na biljku u bližini. »Ah,« uzviknu gavran, »ja sam stvorio tu penjačicu, ali nišam znao da če išta iz nje izači.«
1	Ovaj primer jc poslužio velikom americkom antropologu Pauiu Radinu kao potvrda velikog društvenog uticaja Šamana (upor. PRIMITIVE RELIGION, 12. izdanje/, Dover, New York, 1957, str. 135-138).
2	Upor. G. H. Marsh, »A Comparative Survey of Eskimo-Aleut Religion«, ANTROPO-LOGICAL PAPERS OF THE UNIVERSITY OF ALASKA Vol. 3, sir. 21-36, 1954.
3	Edward W. Nelson, THE ESKIMO ABOUT BERING STRAIT, 18,h Annual Report of the Bureau of American Ethnology, Vol. 1: 1-558, 1899. Reprint 1983 Smithsonian Institution Press, Washington.
SOCIALNE VLOGE ANTROPOLOGIJE -INTERKONGRES IUAES
MEDNARODNE UNIJE ANTROPOLOŠKIH IN ETNOLOŠKIH
ZNANOSTI
RALF ČEPLAK
Med dvema svetovnima kongresoma »Mednarodne unije antropoloških in etnoloških znanosti« (1UAES), lela 1988 v Zagrebu in 1993 v Mexico City-ju so se odločili Portugalci oganizirati Interkongres, ki je potekal od 5. do 12. septembra 1990 v Lizboni.
»Socialne vloge antropologije« - rdeča nit kongresa oziroma naslovna tema se je prepletala v vseh enajstih sekcijah oziroma simpozijih:
-	antropologija in biologija,
-	antropološka ekonomija in razvoj,
-	antropologija in sodobni socialni problemi,
-	antropologija in simbolika,
-	antropologija in zdravje,
-	antropologija in kultura, ~ antropologija in družina,
~ antropologija in muzeologija,
-	antropologija in okolje,
-	antropologija in mednarodni odnosi, ~ antropologija in portugalska odkritja.
93