Uredništvo i apravi
L<JLMJLj<JAMA ^ ZAUUKH	5.^0

J
GUŠILO SAViZA JUGOSIOVENSKIP EMIORANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
NAŠ NOVI MUČENIK LOJZE BRATUŽ
U našem Crnom kalendaru povećao se broj mučenika. Sedamdesetorici premlaćenih i strijeljanih nadošao je novi — učitelj Lojze Bratuž. Dok su drugi poginuli pod službeno dekretiranim plotunima ili od mučenja poluodgovornih sadista, Lojze Bratuž i« umro otrovan.
Lojze Bratuž — novo ime i nova zastava. Jer mučenici su zastave budućih borbi — zastave onih koji ostaju. Zastave pod kojima se nosi sloboda robovima i osveta zločincima.
Malen smo narod, bez glasa i slobode.
I tom malenom narodu, malenom po broju i po bogatstvu, oduzeli su sve — i knću i zemlju i kruh. A oduzitnlju mu i djecu, čak mu i Boga oduzimlju. Jer mu ođu-zimlju riječ u hramu božjemu. Pjevati Bogu u svome jeziku zločin je. I za taj zločin se umire. Lojze Bratuž je umro otrovan u najvećim mukama samo zato, što je u crkvi hvalio Boga pjesmom u svome jeziku.
Ko je zato odgovoran ? Na koga treba ukazati prstom ? Gdje su zločinci koji nose na duši Bratuža i njegovu djecu?!
Zašto to pitamo ? Pitamo zato, jer ne smijemo odgovarati. Ni za Bratuža ni za ostale ne smije da se govori. Jer mi smo mali i slabi, a zločinci stoje visoko — visoko gore u zlatu i sjaju. Čim više mrtvih Pod nogama, tim viši. A čim su viši, mali i slabi ne smiju na te velike pokazivati. Žrtve imaju jedino pravo da trpe i šute. I da u potaji pišu nova imena n crne kalendare.
Od seljaka Gortana do učitelja Bratuža dug je put. Dug po trpljenju i žrtvama, iako vremenski kratak. Na tom putu je ostalo mnogo mučenika. Vrlo mnogo. Jer ako jedna mala narodna skupina kao što smo mi u Julijskoj Krajini dade toliko mučenika koliko smo ih mi dali, tada je to neizmjerno mnogo. Jer mi smo u ovo poslijeratno vrijeme dali više mučenika nego što su ih dali svi ostali Hrvati i Slovenci pod Austrougarskom do rata. Čak smo ih dali relativno i apsolutno više nego svi Talijani, i oni u Italiji i oni pod Austrijom, od talijanskog ujedinjenja do danas.
Mi smo novi Armenci — Armenci u srcu Evrope. Ne Armenci u nekadanjoj Turskoj, već Armenci u državi koja se hvali sa najstarijom civilizacijom i kulturom u Evropi, Armenci u državi sa dva Rima.
Ali dok je Evropa bila podigla svoj Klas u obranu Armenaca, o nama niko ne govori. Cini se da Evropa nema više sa-' jesti. Jer oni koji bi mogli govoriti, oni neće da govore, a oni koji bi htjeli da govore, °ni ne mogu. Mi smo prepušteni mi sebi. Cak ni oni koji su nam najbliži neće da govore. Niko se ne usudjuje da pokaže prstom na one, koji stoje navrh Piramide stvorene od lubanja i kostura Premlaćenih, postrijeljanih i potrovanih.
Mìw' ®ratu^’ Gortan, Bidovec, Marušič, onnmì» aIe"čič ' bezbroj drugih su vječna zločincima °50niena živama i opomena b.Snn f' ŽrtVC gledaiu « "jima svoju udućnost, a zločinci će vidjeti u njima
°	Jer sav*s‘ svijeta će se
probuditi. Pravda će jednom zavladati. Jer kada ne bi bile toga, tada bi sva trpljenja i sva mučeništva bila uzaludna, i* krvi mučenika klijalo je uvijek do sada sjeme slobode i pravde, i \z krvi naših mučenika doći će sloboda.
A mi želimo samo to i borimo se samo za*o. Za pravdu i slobodu. A u prvom redu za pravdu i slobodu naroda, koji je već ao za nju toliko krvi, suza i života.
U toj borbi za pravdu i slobodu bit će ime našega mučenika Bratuža zastava, Pod kojom će se izvojevati pobjeda. Pobje-malih i siromašnih nad onima, koji stoje * moći j sjaju na vrhu piramide od stura i lubanja svojih žrtava. — (t. p.).
Mučenik Lojze Bratuž med mrtvimi
Po skoraj dvomesečnem trpljenju umrl od zastrupljenja — Kordoni stražnikov krog pokojnika —
Tajni pokop sredi noči
Razburjenje med našim narodom na Goriškem
Gorica, 19 februarja 1937, (P. P.) — Lojze Bratuž je podlegel zastrupljenju po olju za mažo. kateremu je bil primešan beneoi. ki so mu ga vlili v usta fašisti v Podgori na sam sveti večer, po groznem poldrugomesečnem trpljenju v noči od torka na sredo.
Čhn je umrl, so stražarji obkolili hišo v Gorici, kjer stanuje njegova družina, hi niso nikogar pustili zraven.
Že v sredo zjutraj pa ni bilo več njegovega trupla v bolnici, kjer je prejšnjo noč umrl. Prenesli so ga še po noči na skrhraj v mrtvašnico na mirenskem pokopališču, ki je bilo tudi zastraženo po policijskih agentih, kateri so zabranjevall vsakomur dostop.
V	teku popoldneva pa še bolj naslednji dan so se začeli zbirati ljudje iz vseh krajev Goriške okoli pokopališča, tako da so bili prisiljeni straže ponovno ojačiti. Zlasti veliko žen in deklet je prihitelo, ki so odločno zahtevale vstop u mrtvašnico. Agentje so jih sicer uljudno, a vendar energično in vztrajno zavračevali. Narod, ki se je tako v velikem številu nabral pred pokopališčem, je začel na glas moliti.
Končno se Je skupini žen in deklet posrečilo vdreti v mrtvašnico. Postavili so krsto na vzvlšenejše mesto In jo dobesedno obsipali s cvetjem. Narod je ves čas stal mirno in dostojanstveno. Prizor je bil skrajno pretresljiv, tako da prisotni agentje in stražarji si ga niso upali motiti.
V	četrtek, 18. februarja, nekako po 10. uri zvečer, pa je krsta izginila fz mrtvašnice. Pokopali so mučenika v temni noči. ko ni bilo nikogar na pokopališča.
Razburjenje in ogorčenje med našim narodom na Primorskem je nepopisno, to tem bolj, ker so krivci, ki so znani tudi oblastem, še vedno v svobodi.
Ob novem mučeniku
Naša kronika bo zopet zabeležila: v torek dne 16 februarja je podlegel v Gorici slovenski kulturni delavec Lojze Bratuž, poškodbam, ki so mu jih prizadeli fašisti ob napadu za Božič. Zapustil je ženo z dvemi sirotami. In v naš »Črni koledar« bomo zapisali isto.
Tako delamo že dvajset let in več, morda sami rase, da vemo koliko nas je še, da štejemo vrste svojih prijateljev, ki se pod udarci in nasiljem, vedno bolj redčijo. Morda tudi za druge, ki čutijo z nami.
Ob takih prilikah zrase v nas neznanska moč in čutimo, da bi bili kos nasilju tudi najhujšemu. Često nam žalost in gnev prekipita, jeza nas duši. A prehitro spoznamo, da smo majhni, nebogljenčki, kakor sta majhni» in nebogljeni ubogi Bratuževi siroti, brez očeta, le z žalostno materjo. Pa nam upade pogum. Zazdi se nam, da drugače sploh ne more biti m udarno se v svojo usodo — prenašanja udarcev dan za dnem, leto za letom. Le sem pa tja se zasveti iskrica, svetla iskrica mladega upanja. Toda tudi ta ugasne, ko komaj zasveti. Saj je sama, čisto sama.
Padli smo v vrtinec, že dvajset let, mora naše ljudstvo počasi hoditi po poti, po kateri je šel Bratuž. Čisto samo, gre naprej, se dviga, pada in spet dviga. A vedno je samo, kot sta ostali sami siroti mučenika Bratuža. Nikogar ni pred njim, ki bi mu kazal pot, ki bi mu pomagal prenašati breme in mu skušal lajšati gorje. Nikogar ni, ki bi stopil in ki je stopil v svet in bi brez strahu pokazal na to ljudstvo: Ecce homo — glej čovek!
Samo stopa preko gorja in tudi mi ga le gledamo. Zakaj smo tako hitro zgubili svojo moč in se zarili v malenkosti dneva, postali veliki le kadar si stojimo v sovraštvu eden proti drugemu, kadar hočemo povzdigniti svoj — jaz. Tega danes, ko so naši fantje umirali po afriškem pesku, ko stoje v
španskih rovih ... Danes kot nikoli, bi si morali biti edini in vedeti, da je fašizem ! ki nas mori, da je on, ki je ubijal in ! dušil s plini ljudstva v Afriki da on ! mori špansko ljudstvo danes.
V tej zavesti pa ne moremo biti ma- j lodušni in up nam lahko zraste, ker vi- ; dimo da v tej borbi nismo sami...
Bratuž je padel na poti iz cerkve. ! ki so si jo ustvarili ljudje, preprosti in ' čisti, ki vidijo Boga v nebesih, v obla- j kih, ki je dober in angelce ima okoli sebe, da čuvajo ljudi. Zamaknjen z ljudmi v to prikazen ni videl da stojijo zunaj oni, ki so to cerkev ustvarili za 1 nasilje, ki blagoslavlja tanke, da more ljudi. Ni videl tega, pa je padel.
Ali še nismo dovolj pretrpeli, da ne bi čutili, kje je resnica in katera pot, pelje k rešitvi. Ali je bilo za to še premalo žrtev, da ne bi mogli spoznati. Kc so si ljudje o Božiču prisanjali svoje rešitev, je gotovo niso gledali sred: puškinih cevi. Njihovega Krista niso povzdigovale roke — s tanka. Pred njimi je vstajala prikazen, taka kot je bila pred tisoči leti in ne taka kot je danes.
Sami smo prešibki, da bi se postavili proti vsej tej sili, in obupati bi morali takoj. Toda danes nismo več sami. Goloroki so se vrgli ljudje nad strojnice naperjene proti njim in pred njihovo silo morajo utihniti, čeprav šele, ko imajo pred sabo gomilo trupel. Mnogo jih je bilo, ki so to spoznali in vedno več jih je med njimi, ki se bore. Vse Primorje trepeta, ko sledi njih borbi in obrazi zaskrbljeni slede težkemu boju. Poslali so jim na pomoč tudi svoje sinove. Vidimo vedro čelo Križaja, spremljano od ropotanja motorja in strojnice. In za njim prihaja, ob spremljenju slovenske božične pesmi, Bratuž. A*red njim dolga vrsta, za njimi široko odprta pot. Oba in vsi žrtve istega, oba in vsi z eno in isto željo: veselo življenje vsaj onim ki nas bodo v borbi preživeli.
AGIS
Kri brata Abela
Mučeniku Lojzetu Bratužu v spomin
Mučeniška kronika naroda se množi. Za ustreljenimi in zaklanimi prihaja — zastrupljeni. Vse satanizme si je izmislil Herod, da bi bil pokoli slovenskih žrtev večji. Naša kri ob Soči nima več cene — prelivajo jo in moue nekaznovani zločinci ne da bi kdo črhnil besedice. Živalska kri ima prednost in večjo veljavo kot človeška. Zločinstvo gre v klasje...
Z brezmejnim studom in z divjo ogorčenostjo smo čitali o strašnem zločinu, ki so ga barbarski teroristi izvršili na sv. večer v Podgori pri Gorici. To noč jih je zbodla nedolžna slovenska božična pesem v cerkvi. Ta mila nedolžna svetonočna popevka je razdražila Herode. Zgrabili so pevovodjo K- Lojzeta Bratuža in z njim štiri pevce. Tirali so jih v temno noč in jim nasilno vlivali strojno olje in benzol pomešan s sublimatom. Njih namen je bil, da zastrupijo pet nedolžnih ljudi. Brutalno nasilje je imelo strahovit učinek:	terjalo je
mlado življenje družinskega očeta, najblaž-jega moža, kar jih premore Goriška: Lojze-
ta Bratuža so zastrupili, ker je na sveti večer orglal svete božične pesmi v svetišču božjem.
Še tako divje pleme ima vsaj na sveto noč to pravico, da v svojem jeziku počasti novorojeno božje Dete. ki je vesoljstvu prineslo mir. Naš narod ob Soči pa ne sme niti na sveti večer peti v cerkvi svete pesmi, ker se je Herod boji.
Lojze Bratuž je mučenec slovenske nabožne božične pesmi. Zaradi nje so ga zastrupili. Strup je deloval počasi, a sigurno. Štiri dni je nedolžna žrtev blaznela v bolečinah. Po štirih dneh so Bratuža pripeljali v bolnico »Rdeča hiša«, kjer so zdravniki ugotovili zastrupljenje jeter. Proces je šel naglo svojo usodno pot. Cez šest tednov je Lojze umri vsled zastrupljenja. V torek. 16 februarja ob 6 uri zvečer je bil Bratuž mrlič. Herod se je maščeval nad nedolžnim življenjem.
Značilno je to, da je bilo celo življenje umorjenega Bratuža neprestano zasledovanje maščevalne roke. Rojen je bil 17 fe-
Lojze Bratuž
bruarja 1902 v Gorici. Komaj je dorastel, ga je že doletela maščevalna usoda svetovne vojne. Skrival se je z družino v podzemskih kleteh, da bi bil varen pred granatami in šrapneli. Po kobariškem porazu so ga vlekli z vso družino v internacijo. Roteilo di Campobasso in Ligurija sta mu bila nova dežela-mačeha. Po končani svetovni vojni se je vrnil s^ svojci v razdejano Gorico. Skrbni oče France mu je vsled prestalega trpljenja umrl. Študiral je par razredov gimnazije, dovršil učiteljišče in leta 1922 maturiral v Tolminu, kjer je bilo tedaj še zadnje slovensko učiteljišče.
Pokojnega Žižita je poznala vsa Goriška. Nastavljen je bil kot učitelj v Solkanu, v Kozani v goriških Brdih in v vipavskih Batujah. Tako tesno se je povezal z ljudstvom, da ga je ne le cenilo, ampak ljubilo z vso dušo, kakor znajo vzljubiti le Goričani. Rajni Lojze je bil izredno blag in živahen fant. Nikomur ni v	živ^enju
prizadeval niti najmanjše krivice. Vedno smehljajoč, izredno domač, otroško skromen in ognjeno živahen je bil vzor učitelja in narodnega prosvetnega delavca.
Njegov poklic je bila glasba. Že kot dvanajstletni fantič je orglal na harmoniju na Travniku v Gorici. Irne! je izreden talent za petje in tekom par let si je pridobil mojstrsko rutino v vodstvu pevskih zborov in posebno v orglanju. Prof. Srečko Kumar ni imel boljšega namestnika in komponist Vinko Vodopivec ni našel sposobnejšega interpreta, kot je bil Lojze Bratuž. Z vsem ognjem se je užgal za prosvetno delo in je bil najagilnejši član Prosvetne zveze v Gorici. On je ustvaril, vodil in izpopolnil pevski zbor »Mladike« v Gorici, da je sijajno nastopal v umetniško dovršenih koncertih. Teden za tednom je obiskoval pevske zbore v podeželskih društvih in mojstrsko učil pevovodje v orgijanju in dirigiranju. Pokojni skladatelj E. Adamič se je čudil, ko je na pevskem tečaju v Gorici leta 1926 našel tako izboren in izšolan material. Nad 150 pevskih zborov je izvežbal pokojni Bratuž.
Leta 1927 so bila uničena vsa prosvetna društva in z njimi so bili ukinjeni vsi pevski zbori. Narodna in umetna pesem na Goriškem je bila zatrta.
Lojze Bratuž ni miroval. S podvojeno agilnostjo se je lotil cerkvene glasbe in je organiziral cerkvene pevske zbore. Sveta pesem je na Goriškem dosegla renesanso.
NADALJUJE SE NA 2. STB.
ONIM, KI IMAJO NEPRIMIČNINE V JULIJSKI KRAJINI
Na vprašanje raznih naših čltateljev, a il velja prisilno posojilo na nepremičnine od 5 oktobra 1936 tudi zanje smatramo za potrebno, da jim naslednja pojasnila damo:
Z zakonskim dekretom štev. 1743 od 5 oktobra 1936, objavljenim v Uradnem listu istega dne. je Italija razpisala S odstotno posojilo, ki je obvezno za vsake lastnike nepremičnin. Pri tem pa ni delala prav nobene razlike med Italijanskimi In tujimi državljani. Radi tega morajo tudi oni naši rojaki, ki so se preselili v Jugoslavijo in so že postali tukajšnji državljan), tudi podpisati to posojilo, ako Imajo še v Julijski Krajini nepremičnine. Posojilo znaša pet od-sto cenilne vrednosti nepremičnine. Vrednost zemljišč se ceni po predpisanem zemljiškem davku, vrednost poslopij pa po dohodninskem davku, ki se plačuje zanje.
Od cenilne vrednosti se smejo na zahtevo odbiti pravilno vpisane hipoteke, toda rok za take prijave je že potekel 5 januarja t. L Obenem s tem prisilnim posojilom se le uvedel tudi Izreden 3 in pol promilnl davek na nepremičnine. S tem davkom naj bi se v 25 letih amortiziralo posojilo.
Dekret štev. 1933 od 10 nov. 1936 je prinesel podrobnejša navodila, ki jih pa tu radi pomanjkanja prostora ne moremo objaviti Naj omenimo samo. da poteče prvi obrok novega izrednega davka že prihodnji mesec.
Da se omogoči lastnikom nepremičnin podpisovanje in plačevanje posojila so z dekretom načelnika vlade od 11 decembra 1936 dali nekaterim denarnim zavodom pravico dajati predujme za podpisovanje posojila.
NADŠKOF MARGOTTI JE ZAČEL 7 RAZNARODOVALNIMI METODAMI TUDI NA TRŽAŠKEM
Trst, februarja 1937. — (p). — Mons. Margotti, goriški nadškof, ki je prevzel po prisiljenem odhodu škofa Fogarja, administracijo tržaško-koprske škofije, je že začel vse svoje raznarodovalne metode tudi na Tržaškem.
Tako ne sprejme nobenega duhovnika, ki se mu ne predstavi v dolgi duhovniški obleki, kakršna je v rabi v starih pokrajinah Italije in kakršno je že uvedel na Goriškem. Ker se naši duhovniki nočejo odrekati svoje stare pravice, rajši ne gredo k škofu. Radi tega je nastalo tudi v trža-ško-koprski škofiji gotovo v vsej katoliški cerkvi sicer nepoznano stanje, da namreč duhovniki sploh niso videli in govorili s svojim škofom.
Tudi je že začel poitalijančevati mladino.
Ker je verouk v maternem jeziku v šoli prepovedan, učijo slovenski in hrvatski duhovniki, kjer so sploh smeli ostati, šolske otroke verouk v cerkvi. Sedaj jim je škof Margotti ukazal, da morajo tudi pri tem pouku v cerkvi učiti otroke samo latinske molitve. Jutri bo pač še latinski jezik nadomestil z italijanskim.
Enako ni še uredil in očitno tudi noče urediti zadevo petih slovenskih duhovnikov, med njimi tudi openskemu dekanu Cinku, ki so sedaj prekrstili v Zinija, katerim je šolska oblast še pred odhodom škofa Fogarja prepovedala vstop v šolo, da bi tam oni učili slovenske otroke verouk, seveda v italijanskem jeziku, mesto italijanskih učiteljev.	_______
POTJERANI AMERIČKI DRŽAVLJANIN IZ GOLCA, SVOG RODNOG MJESTA
ZATO ŠTO JE LJUDIMA PRIČAO O AMERIČKOJ SLOBODI
Qo 1 a c. februara 1937. — Polovinom decembra bio je poslije dvadeset 1 devet godina došao da posjeti svoje rodno mjesto Maglica Ivan, koji je u Ameriku bio otišao kao dijete. U Sjevernoj Americi, u okolici Clevelanda, ima kuću i imanje, a i američki je državljanin.
Kao što je svuda običaj, i njega su sa-letili domaći ljudi pitajući ga za znance i rodjake u Americi i za prilike koje tamo vladaju. Maglica je pripovijedao i u tom pripovijedanju je valjda spomenuo kako je u Americi sloboda za sve narode i jezike.
Za to su doznale vlasti i uskratile su mu daljnju dozvolu boravka, iako je imao prava da bude šest mjeseci u mjestu. Maglica je morao smjesta da ostavi sve i da se vrati u Ameriku, jer naše vlasti ne vole da se narodu priča kako drugdje vlada sloboda i pravica za sve ljude jednako.
Časopisje iz Jugoslavije morajo skrivati
Gorica, februarja 1937. — (Agis). — Kljub temu, da je izdala italijanska vlada dovoljenje, da smejo nekateri jugoslovanski časopisi v Italijo, jih naši ljudje le s težavo mirno in svobodno čitajo. Vedno če-šče vesti o zasledovanju in preganjanju naših ljudi, ki so čitali ali prodajali te časopise, nam potrjuje to. Ni čudno, da so razprodajo jugoslovanskih časopisov vzeli nase skoro samo Italijani. Zgodilo se je pa celo, da so pred tako prodajalnlco čekali kara-binerji ali fašisti, zlasti slednji, ki so zapisovali ljudi, kateri so kupili slovenski ali lirvatski časopis. Po Goriškem pa po nekod časopise, ki so dovoljeni, skrbno skrivajo in jih le z veliko previdnostjo čitajo ter da-jajo drugim. Izgleda, da kljub načelni dovolitvi italijanske vlade ali delajo podrejeni organi nasprotno po svoji volji, ali pa imalo za to posebna navodila.
TALIJANSKI STUDENTI U EMIGRACIJI
IZRAZUJU SOLIDARNOST S NAŠOM OMLADINOM
»UDRUŽENI U ZAJEDNIČKOJ BORBI ZA OSLOBODJENJE HRVATSKIH I SLOVENSKIH
MANJINA I TALIJANSKOG NARODA«
Niže nabrojene studentske organizacije u Beogradu primile su od talijanske antifašističke omladine ovo pismo kao odgovor na rezoluciju, koju smo bili donijeli u »Istri« od 4 decembra 1936.
Paris, 16 februara 1937. — Studentima demokratima, narodnim studentima, studentima narodno radikalne stranke, demokratske stranke, zemljoradničke, socialne ljevice, HSS, studentima organizacije za svjetski mir i za Društvo naroda, studentima — Slovencima udružene opozicije i akademskoj sekciji »Istra—Trst—Gorica« — Beograd — Jugoslavija.
Talijanski studenti antifašisti-einigrant! zahvaljuju Vam na Vašoj rezoluciji od 24 novembra prošle godine i žele da se uspostave bratski odnosi izmedju nas i vas da bi se tako pojačala borba protivu talijanskog fašizma i fašizma ostalih naroda, koli su upravljeni protivu narodnih prava 1 sloboda.
Raduje nas da možemo izraziti svoju solidarnost sa vama kao i sa svima studentima koji se bore protivu fašizma, a za narodne slobode.
Mladi talijanski antifašisti su protiv svakoga manevra koji potiče od fašističkih vlada a koji je upravljen protivu ostalih naroda, pod maskom dobre volje i mira. a koji je u stvari pokuša] da se slomi otpor njihovoga naroda kao i onoga potlačenoga, da bi se slomio blok sila koje su za mir, da bi pripremili nove pohode i nove ratove: osudjuju svaki pokušaj talijanske fašističke vlade koji ide zatim da odvoji Jugoslaviju od prijateljskih demokratskih zemalja i da razjedini snage naroda na Balkanskom poluotoku da bi postala nova ognjišta rata. Oni su uvjereni da vlade koje ugnjetavaju svoje narode, ne mogu nikada postati elementi mira i ne mogu nikada ustati u odbranu slobode i nezavisnost' ostalih naroda.
Mladi talijanski antifašisti koji žive u izgnanstvu govore takodjer i u ime svojih drugova bačenih u fašističke tamnice I konfiniranih na otocima 1 u ime onih mladih koji nastavljaju borbu pod terorom talijanskog fašizma, na Vašoj su strani, prote-stuju protivu ukida vaših političkih i nacionalnih prava, protiv svakog ometanja upotrebe vašeg jezika, prava organizovanja, što znači protiv sviju nasilja I formi nacionalnog ugnjetavanja kojima su podvrgnute hrvatske i slovenske manjine u Italiji.
Oni smatraju da je tlačenje slovenskega 1 hrvatskoga naroda sa strane fašističkog režima u protivurječnostl sa slavnim tradicijama slobode talijanskog Risorglmenta 1 Izdajstvo spram pomena mučenika 1 heroja koje je talijanska omladina uvijek žrtvovala n borbama protiv tlačenja, za slobodu i nacionalnu nezavisnost naroda.
Mladi talijanski antifašisti ustaju protiv laži od strane raznih fašizama koji prikazuje narode pođjeljene n dvije grupe: na narode ugnjetače, na-vodno »izabrane« i na narode potacene, prikazane kao inferiorne.
Mlađi talijanski antifašisti koji se bore za slobodu svojih naroda od fašizma, ne mogu da se ne odazovu borbi kojeg bilo naroda i koje bilo narodne manjine.
I vi i mi, borimo se protiv istoga neprijatelja. Udružimo se dakle, u borbi za zajednički ideal slobode: za oslobodjenje slovenskih i hrvatskih manjina, za oslobodjenje talijanskog naroda od zajedničkog ugnjetača, od ratnog izazivača — od fašizma.
Bratski pozdrav od studenata antifašista talijanskih emigranata
KRI BRATA ABELA...
(NADELJEVANJE S 1. STRANI)
Ni je bilo večje cerkvene slavnosti ,da ne bi pri njej orglal in dirigiral gospod Žiži. Poznala ga je vsa dežela. Pokojni nadškof Sedej ga je imenoval za nadzornika cerkvenega petja v nadškofiji, ter ga poklical za učitelja petja v Malo semenišče v Gorici. Dijaki so vriskali od veselja, ko so našli v rajnem Bratužu iskrenega prijatelja in veščega strokovnjaka.
Začel je s kompozicijami. Uglasbil je veliko lepih, moderno zasnovanih pesmi, ki so priobčene v pesmaricah: Gospodovi dnevi, Ave Marija in Božji spevi. Iskal je občuteno besedilo in takoj mu je privrela na dan sveža, pestra in harmonije polna pesem Lojze Bratuž je bil glasbeni umetnik in poleg Vodopivca najbolj nadarjen komponist na Goriškem. Ko je bil na višku razmaha, pa je udarila vanj z vso silo maščevalna roka. Kazensko so ga prestavili v provinco in ga po nekaj mesecih suspendirali. Brez službe se je vrnil domov in nadaljeval s poučavanjem petja v Malem semenišču. Zloglasni Sirotti ga je odslovil iz zavoda in leta 1931 so ga pretepli ter ga vrgli v goriško ječo za pol leta. Ves skrušen m bolehen je prišel iz ječe. Blaga mati, ki Je videla sina uničenega, je od žalosti zbolela in umrla.
Leta 1933 se Je Lojze poročil z Ljubko Sorlijevo iz Tolmina. Upal je, da bo imel mir pred preganjalci vsaj v družini. Ves srečen se je radovai svoje prvorojene hčerke m pred tremi meseci je dobil sinčka. Ljubezen do petja ga ie nagnila, da je zadnja leta sprejel organistovsko službo v Podgori m privatni pouk za podeželske cerkvene pevovodje.
Pa se je spet stegnila zlohotna mašče-
valna roka In mu nalila strupa, ki ga je umoril. Ob njegovi mrtvaški postelji je za-plakal narod ob Soči in joka! kot nebogljena vdova in dva nedolžna otročička, sirotka. Zastrupljena kri blagega Lojzeta in nedolžni jok osirotelih otročičev kliče v nebo po maščevanju. Saj ni mogoče, da bi ta kruti zločin ostal nemaščevan.
Maščevalna roka ni niti po smrti pustila mrliča v miru. Zdivjano sovraštvo napram Slovencem in strah pred njimi, je preprečilo celo pogreb blagega pokojnika. Značilno je. da imajo vsi narodi, tudi najbolj barbarski spoštovanje do mrličev. Pokojnega Bratuža pa so pokopali kakor steklega psa. Par ur po smrti so ga skrival vlekli na pokopališče v Štandrežu. Zastražili so vse dohode in zabranili celo ženi in bratoma, da bi se poslovili od mrtvega Lojzeta. Herod se je bal, da ne bi Bratužev pogreb nastal tiha manifestacija Goriških Slovencev. Pokojni ie ležal zastražen r mrtvašnici. Dekleta so prodrla kordon in obsula mrtvega mučenca z rožami. Pokopali so ga v temni noči na skrivaj. Niti potrta vdova in otročiči se niso mogli posloviti od ljubega očeta. Brez pesmi je bil pokopan on, ki je pesem tako zelo ljubil. Barbari so se maščevali nad nedolžnim!
Naš narodni martirologii se polni. Zadnji mučenec ie Žiži Bratuž, katerega so zastrupili zaradi svete božične pesmi.. Dovoli je krvi! Kri brata Abela — mučenca Lojzeta Bratuža — vpije v nebo! Polni ogorčenja in grozne žalosti zahtevamo: čuvajte našo kri! Mučenec Lojze! Nikdar te ne bo pozabil naš narod. Samoten je bil tvoj pogreb. zato bo tvoje vstajenje veličastno. Spavaj v miru! Večen ti spomin. Grivški.
Maša zadušnica in komemoracija v Ljubljani
Ljubljana, 23 februarja. (Agis) £eravno so zadnja poročila o brezupnem stanju Lojzeta Bratuža, ki je postal žrtev fašističnega nasilja, vzbujala temne slutnje, vendar nas je vest o njegovi smrti bridko zadela.
Kot je naš list že poročal, je bil Lojze Bratuž z nekaterimi drugimi cerkvenimi pevci v Podgori pri Gorici napaden od fašistov, ki so jih prisilili, da so pili strojno olje. Bratuž, ki je bil manj odporen kot ostali, sicer vajen vsakovrstnega preganjanja, pretepanja in zaporov, je odnesel najtežje posledice. Dobil je živčni napad, nakar je bil prepeljan v goriško bolnico, kjer se mu pa stanje kljub skrbni negi ni zboljšalo. Po brezuspešnem zdravljenju je bil poklican nalašč zato specialist iz Padove, ki je ugotovil zastrupljenje z bencolom, kateremu je bil najbrže primešan tudi sublimat- Ugotovil je razkrajanje jeter in ledvic ter izključil vsako upanje na rešitev. Pokojnik je skoraj dva meseca trpel grozne muke in visel med življenjem in smrtjo. Ko so ga obiskovali svojci in znanci, jih je sam miril češ, kaj bi se razburjali in kvarili živce, ker je vse zaman. Zavedal se je svojega brezupnega zdravstvenega stanja, a kljub temu ni klonil. Padal je iz nezavesti v nezavest, a v momentih prisebnosti je bil kljub vsemu neverjetno veder ter z vso potrpežljivosto prenašal grozne muke. V ponedjeljak zvečer, to je na predvečer njegove smrti, so mu njegovi prijatelji zapeli podoknico. Ves zavzet jih je poslušal in dejal: »Goriške slavčke slišim, ki oznanjajo skorajšnjo
pomlad«. V teh besedah zveni vsa njegova blaga in velika duša.
V sredo zjutraj je prispela v Ljubljano brzojavna vest o njegovi smrti. Umrl je v torek dne 16 februarja, v najlepši moški dobi in na predvečer svojega petintridesetega rojstnega dne. Čeprav je bilo to prva in edina vest u Bratuževi smrti, smo čutili, da se v Gorici nekaj dogaja. Po naknadnih ustnih sporočilih smo zvedeli o nečloveškem postopanju z blagim pokojnikom.
Vest o tem postopanju je bila za nas poseben udarec. Kakšen je moral biti šele za mlado vdovo Ljubko in dveh otročičkov, komaj dveletne Lojzke in tri mesece starega Andrej čka?
Danes ob sedmini, smo se spomnili pok. Lojzeta z mašo, ki jo je bral frančiškanski provincial pater Rant ob prepevanju članov akademskega zbora. Posmrtni govor je imel njegov najljubši prijatelj prof. Filip Terčelj, ki je v kratkem a glnljivem govoru pred nas postavil pokojnikovo podobo. Cerkev je bila napolnjena raznega občinstva, predvsem zastopnikov vseh emigrantskih organizacij in zastopnika mestne občine ljubljanske.
MARIBOR LOJZETU BRATUŽU
Maribor, 23 februarja 1937. V nedeljo ob pol 12 uri bo v tukajšnji frančiškanski cerkvi maša zadušnica za blagopokojnim Lojzetom Bratužem, ki je postal žrtev nasilja, ki so ga izvršili nad njim na sam sveti večer v Podgori pri Gorici. Počastimo Mariborčani njegov spomin z udeležbo pri nedeljski maši zadušnici!
KORIZMENA POSLANICA GORIČKOG NADBISKUPA MARGOTTILA
o fašizmu i duhovnoj obnovi talijanskog naroda
Apostolski administrator trsóansko kopar ske biskupije iza svrgnuta biskupa Fogara, gorički nadbiskup Carlo Margotti, izdao je \ korizmenu poslanicu (razumije se, jedino na i talijanskom jeziku) u kojoj medju ostalim j kate o politici i fatizmu i ovo:
»Veliki rat je bez sumnje zacijelio mnoge rane, spalio je i očistio mnogu nečistoću, a Fačizam (e veVhim F originalu) koji *
je došao iza svjetskog uragana i uzeo u svoje ruke uzde i vodstvo Nacije, spasio je naciju i donio je pravu pobjedu i mir. Izmedju mnogobrojnih političkih i socijalnih mjera, fašizam nije zanemario ni moralni ni duhovni preporod dobrog talijanskog naroda.
Ako se danas u Italiji, da se ne spominje ostalo, poštuje religija; ako izvjesna nemoralna štampa ne kola medju publikom; ako svaki zločin kojega osudjuje Boianski zakon progone i zemaljski zakoni: ako je Crkva slobodna u svojoj apostolskoj misiji i ako je Rimsko pitanje tako sretno rje-šeno; ako sloga korisno spaja črkovne i ] svjetovne vlasti, za sve to moramo zahvaliti ] ovom jakom pokretu (fašizmu), bogatom -, plemenitim idealima, koji je od svoga osnt- I vaia i vodje doveden uz tolike poteikoče, j do svoga današnjeg grandioznog razvitka, 1 do potpunog ostvarenja kurainog programa, | do uspostavljanja Imperija n ovoj Italiji j koju su mnoge paklene sile (sankr.lonistič- | ke driave) htjele upropastiti Sve je to bo- | ija providnost i mi moramo zahvalili Pro- 1 vidnosti i diviti se Čovjeku (Mussoliniju) i koji je bio sredstvo te bošje providnosti.
Sto prema jedan da če Margotti postati j papa ...
80 PROSVJETNIH DRUŠTAVA I 300 ZADRUGA U JULIJSKOJ KRAJINI
U historijskoj kronologiji jugoslavenskih zemalja* (prilog Almanaha Kraljevine Jugoslavije), koja je preporučena za sve srednje i stručne škole u državi, čitamo na koricama pod »Sloveni u svetu* da u Italiji ima 645.000 Hrvata i Slovenaca, koji da imaju 80 prosvjetnih društava i 300 zadruga. Istina da je ta. »Hronologija* štampana 1930 godine, ali ni tada to nije bilo točno, a kamo li sada Medjutim se knjigom služe profesori i djaci i mnogi ie povjerovati da je tih »80 prosv. društava l 300 zadruga* stvarnost
Kada se bude izdavala po drugi put ta publikacija, trebat če upozoriti sastavljače na to. A ima još nešto, naime, da se o Hrvatima i Slovencima u Italiji može napisati ipak viša od četiri i pol retka, kada se o Srbima i Hrvatima u Rumunjskoj piše dro- l struka.
Zadnji dekreti o izpremembr priimkov Nemcev
Zadnji dekreti o izpremembi priimkov Nemcev na Južnem Tirolu, so bili objavljeni v Gazzeti Uff. od 1. 19., 23^ 24. in 30. septembra 1936. ter nosijo vsi datum od julija 1936111
DOGOflAJI D ČEHOSLOVAČKOJI NAŠ ANTIFAŠIZAM
Naš antiiašizam ima svoju osnovu, koja ie u najtješnjoj vezi s našim najvitalnijim pitanjem. Borba za manjinska prava može se danas voditi samo antifašistički, jer je fašizam sam po sebi ne samo grob manjinskih prava, nego i grob samih manjina. Fašizam ni riječju ni djelom ne priznaje nacionalnih manjina u fašističkoj državi, jer ima totalitaristički, sveobuhvatni cilj u prvom redu u nacionalnom i rasnom pogledu, a	u privrednom i socijalnom. Faši-
stička doktrina, po kojoj su uredjeni svi zakoni fašističke države, isključuje iz teorije i prakse pojam nacionalne manjine i onemogućuje ma kakvu akciju, ili manifestova-nu težnju nacionalne manjine. Jugoslavena »nema« u Italiji ne samo zato, jer nas Talijani mrze, nego i zato, jer smo praktički izbrisani iz statistike, iz zakona, iz cirkulacije, koja bi bila od države priznata. Mi nemamo u fašističkoj Italiji pravo na bilo kakav apel, jer nas prosto — nema. Svaki naš izražaj smatra se subverzivnom pojavom, koja je uperena protiv osnovnih ideja fašizma i protiv praktične zakonske osnove fašističke države.
Već zato, dakle, jer je fašizam najbrutalnije negirao i teorijsku, idejnu, I praktičnu egzistenciju nacionalne manjine, mi moramo biti odlučno protiv fašizma, a za demokraciju.
Za demokraciju moramo biti zato, je*- se jedino u demokratskim slobodama može zamisliti i naša manjinska sloboda, jer jedino demokracija, svim svojim osnovnim načelima, može da garantira i jednoj nacionalnoj manjini u demokratskoj državi normalan politički, kulturni i ekonomsko-socijalni život. Tamo gdje svaki gradjanin ima svoju gradjansku slobodu može Je imati i pripadnik nacionalne manjine. Tako je J s pravima. U okviru demokracije garan-tovane ustavom, problem manjine ne može nikada biti tako težak, da bi moglo biti govora o opasnosti za opstanak manjine. U demokratskoj državi manjina ima mogućnosti da se bori za ostvarenje svih svojih prava, a protiv eventualnih nepravda, koje m 'oj bile nanesene eventualnim administrativnim pritiskom ili valom izvjesne netolerantne politike. Jednom riječju: detno-Kracija je osnovni uslov za život i opstanak nacionalne manjine.
Naš manjinski antifašizam i demokrati-zam možemo ilustrirati sa mnogo primjera. Cesto smo isticali prilike u Jugoslaviji kao karakteristične za odnos manjine prema većini. Ali i u slučaju Jugoslavije opažamo, da je s postepenim vraćanjem općih demokratskih sloboda nastalo bolje doba i
nacionalne manjine. Često smo spominjali i Cehoslovačku 1 isticali demokratski postupak čehoslovačke većine s njemačkom manjinom. Sad imamo prilike, da u jednom novom dogodjaju još jednom pot-crtamo upravo školski primjer velike prednosti čehoslovačke demokracije za njemačku manjinu. Taj dogodjaj nas ne upozorava samo na to, kako mudro postupa jedna demokratska vlada, kad opaža da se odnosi s Njemačkom mogu poboljšati ako se njemačkoj manjini dadu još veća prava i mogućnosti razvoja, nego ovim povodom bi-vamo. osim toga, naročito radosno iznena-djeni time što vidimo, da se usprkos jednog jakog fašizma u svijetu čehoslovačka demokracija bori protiv fašizma slobodom, a ne fašizmom. Dokazuje se još jednom, da se u slučaju fašizma klin ne izbija klinom, makar i iznimno, nego da se fašizam izbija samo demokracijom. To je naročito poučno za one, koji se kane boriti s fašizmom tako da i sami postaju fašisti.
Pred par dana je vlada dra Hodže sklopila izvjesni sporazum s pretstavnicima Nijemaca u Cehoslovačkoj u pravcu davanja novih koncesija njemačkoj manjini. Držeći demokratskih tradicija u manjin-nrnm0 * čehoslovačka je vlada objavila ^°x,:amaciJU 0 novoj svojoj brizi za nje-mačku manjinu u političkom, kulturnom i ekonomskom pogledu.
na	,Niiemc' u Cehoslovačkoj važni
inHi,r»l?iStn3s^oni. po,iu> a pošto je njihova ie vtarJi* ^ .5Ps]l,ednie vriieme stradala, to posvetu^	naročitu pažnju
ročim n»??V fn u pikove industrije, na-Rrinnt Pe2aposlenosti medju Nijemcima, se Vra*!»5* Za jYne radove i pazit će da sluin ^ a3®vima Kdje stanuju Nijemci zapo-duzetn^i •	^ .r<rdu domaći, njemački po-
skosr lìn',Àtradn cì' . p°red mjera ekonom-NiiemnrJai^e[a v!ada te poduzeti u korist a sve ,J,in z miera socijalnog karaktera, omladinu n«ne ustanove za njemačku Naročito £reI?ust't će njemačkom vodstvu.
žavnu službu	anni Niien,aca u dr-
ustav Čehndnvači- dr^avnu službu već je odieHku	narCkC repub|il<e » drugom
?ekt ie nH 8m KJafa odrcdi° glavne di-SsH v dr 0,"1-da: *razl,ka u Vjeroispo-eraJi vjeri, religiji i jeziku njie nijednom
"čama Ceh0sl0vačkc republike u grn-ti£fma zakoria "a smetnji, naročito što -e nove. otUP5 u iavnu s,užb"- zvanja i čije vW.*eđI t0E ustavnog principa priznaju nrfmu- tra]i1?u- vriiednost i principu, koji su primil nadležni medjunarodnl faktori, da
rodnalS.a ,0jalnost prema državi pri-na prelPostavka prava narodnih manji-da *i j ..može objektivno konstatovati, »»a. i da -e tim Punije dolazi do izražaja moralna snaga čehoslovačke državnosti i nie>rTVPUckons*ru3<tivne narodnosne sarađ-jc. laj fakat, a zatim sve jače poznava-
,zvaničn°g jezika omogućuju vladi da
eduzme dalji korak u primanju pripadni-* narodnih manjina u državnu službu i da
NAŠE LJUDI VABIJO V ABESINIJO
VSE DELAVCE KATERI NISO V FAŠISTIČNIH SINDIKATIH POŠILJAJO V AFRIKO
Trst januarja 1937. — (Agis) — Kljub temu. da je še danes ostala v Abesiniii velika večina vojaštva še iz časa vojne, se v Italiji ni zmanjšala brezposelnost. Zlasti v naših krajih se opaža čimdalje večja nezaposlenost. Naš človek zlepa več ne dobi zaposlitve, ker prihajajo v poštev pri vseh delih predvsem priseljenci iz notranjosti države. Pač pa se je pojavila v naših krajih močna agitacija za izseljevanje v Abe-sinijo. Po vseh večjih krajih, zlasti tam, kjer so sedeži fašija, vabijo naše fante in može da se prijavijo za izselitev. V reški pokrajini obljubljajo prijavljencem po 25 lir dnevnega zaslužka, ponekod v tržaški pokr. celo 60 do 80 lir na dan. V sami Nabrežini, kjer je svojčas cvetela kamnoseška obrt in je na stotine delavcev iz Nabrežine in okolice služilo kruh, se je prijavilo nad 25 oseb za začasno izseljenje v Abesinijo. Pripomniti moramo, da so med njimi celo bivši podjetniki. To je pač najlepši dokaz, kako slabe razmere vladajo pri nas. Naš človek si pač pomaga, kakor si more, vendar je le malokje še vpoštevana njegova prošnja. Zato iz obupa naseda fašističnim vabam in se javlja za Abesinijo. Temu. da imajo fašisti med našimi ljudmi tupatam uspeh, se ni čuditi. Če se hoče naš človek
izogniti stradanju in preskrbeti svoji družini košček kruha, mora pač zagrabiti tudi za tako priliko, kakršne bi v zrosljivejših razmerah s prezirom odklanjal.
*
Vodice, februara 1937. — Nakon završetka gradnje cesta i drugih vojničkih objekata, naši su ljudi ostali i bez ono malo posla kojega su imali tu i tamo, a budući da je zabranjeno palenje ugljena, to je naš kraj ostao bez igdje ičega.
Nekoliko naših ljudi išlo je starješini milicije u Podgrad, tražeći da im se dade bilo kakav posao, jer da im obitelji skapavaju od gladi, ali im je milicija tražila legitimacije fašističkih sindikata. Naši ljudi ih nisu imali, jer nisu bili članovi, pa im je rečeno da mogu otići kao radnici-milicio-neri u Abesiniju. Jedan izmedju tih ljudi, Pregelj Ivan zvan Pepetov, imao je jedini člansku kartu fašističkog sindikata. On je kartu pokazao starješini milicije, ali mu je taj rekao da ni on ne može dobiti posla, jer da si nije još promijenio prezime. (Taj isti Pregelj je par dana kasnije osudjen na 300 lira globe i 14 dana zatvora jer je otišao paliti ugljen u šumu Sanković Ivana iz Že-jana, kako bi zaradio komad kruha za djecu.)
OSUDJEN NA ZATVOR I GLOBU RADI ŠVERCA
I MJESTO U ZATVOR POSLAN NA SILU U ŠPANIJU
Za zid. februara 1937. Početkom ovog mjeseca bio je na silu otpremljen u Španija naš mladić Kocjančič Stjepan zvan Mežnar, star 29 godina. On je bio osudjen na tri godine zatvora i globu od 10.000 lira radi švercovanja. Budući da nema nikakova imanja, to mu je i globa pretvorena u zatvor kojega je imao ove dane da počne izdržavati. Medjntim su par dana prije došli k njemu karabinjeri i brigadir mu je naložio da se odmah prijavi uredu za sakupljanje dobrovoljaca n Trstu, i da će biti poslan n Španiju. Kada mu je Kocjančič kazao, da on voli otići u zatvor nego n Spa-nljn, karabinjer ga je prisilio da potpiše neki dokumenat s kojim se Kocjančič obavezuje da će Ići kao dobrovoljac generala Franka u Španiju. a pri tome mu Je rekao, da Italija neće takove tipove badava hraniti po zatvorima. Osim toga mu ie izjavio, da će nm pri povratku iz Španije biti oproštena kazna, a n Španiji da će dobiti i lijepu plaću. Nemajući kuda. Kocjančič je eto otišao kao »dobrovoljac« generala Franka n Španijn.
NAJPREJ V ABESINIJO, POTEM T SPANUO
Trat februarja 1937. — (Ajris.) — Na-brežinski politični tajnik se je priglasil
kot prostovoljec za Abesinijo, to pa ne iz navdušenja do »mile domovine« temveč da se izogne velikim nevšečnostim, ki si jih je nakopal, po vzgledu drugih svojih kolegov širom naše zemlje. Med mnogoterimi je tudi ta, zlasti v naših krajih pogosto, da je zapravil veliko vsoto denarja, ki je bil last fašistične organizacije, poleg tega pa je bil čez glavo zadolžen pri raznih trgovcih in v drugih lokalih.
Ko je odhajal v Abesinijo. so razni priseljenci. njegovi sonarodnjaki, priredili nabiralno akcijo med Nabrežine!, češ. da zbirajo za darilo odhajajočemu in »zaslužnemu« tajniku. Za to akcijo pa ni tičalo drugo kot to, da so Iioteli z nabranim denarjem poravnati vsaj del tajnikovih privatnih dolgov. Med oblastmi se je vendar našel pošten človek, ki je zaslutil, v kakšne namene Je prirejena akcija jn jo je kratkomalo prepovedal. Tako je tajnik odšel z neporavnanimi dolgovi, upnikom pa ni ostalo drugega kot potrpljenje in upanje na njegov povratek, da ga potem zgrabilo. Po končani abesinski vojni se je tajnik vrnil v Nabrežino. In razumljivo, napadli so ga ponovno vsi npniki. da jim vrne denar, on pa, da se jih reši, je ponovno prevzel vlogo prostovoljca in odšel v Španijo, tako da so ubogi ljudje zopet ostali na cedilu
Pismo sa madridske fronte
Naš rojak Albin Marvin piše iz bolnice
ItaRfanski antifašistični Kst »Grido del popolo« prinaša pismo našega rojaka Albina Marvina, ki se bori v mednarodni brigadi »Garibaldi« pri Madridu, z datumom od 3. II. 1937. V tem pismu, ki ga prinašamo v izvlečku, pravi sledeče:
»Ne vem kako bi se opravičil radi svojega dolgega molka. Posebno, ker sem imel časa dovolj, ker sem bil pretekli mesec 20 dni v bolnici radi strela, ki mi je šel skozi levo nogo in ostal v desni.
V bataljonu se počutimo vsi dobro. Raz-merje med vojaki in oficirji je bratsko. Tu je v resnici prava avanguarda italijanskega delavskega ljudstva, ki se bori proti španskemu, nemškemu in italijanskemu fašizmu. — Da tudi proti italijanskemu fašizmu, v Pozueli so stali proti nam Italijani. Po informacijah gre za črne srajce. Nekega večera je sovražnik izvedel na nas močan napad s tanki, artilerijo, strojnicami in puškami pri Pozueli, ki smo jo mi zavzeli, Po težki borbi je bil odbit in pustil naherenu mnogo mrtvih. Ko so se fašisti umikali smo slišali razločno kletvice in besedičenje v italijanščini. Nemogoče je bilo iti identiti-
cirati njih mrtvece radi nevarnega vmožaja v katerem so bili... Pred štirimi dnevi so se spustili na našem teritoriju štirje italijanski avijatičarji. Ne ve se še kako se je to zgodilo. Gotovo pa je. da imamo tri aparate več, ker se je četrti pri spuščanju razbil. Zelo nas imajo radi Španjolci radi našega bojevitega duha In junaštva. O junaštvu »garibaldincev« bi bilo treba pisati posebno knjigo. Ce bi jo hotel napisati bi moral govoriti o stotinah tovarišev. Kakor se je govorilo o Guidu Piccelliu, ne da bi govorili o Jacchiji, starem iredentistu, ki je umrl nekoliko dni po junaški bitki pri Parmi itd____«
-------—-
— Novi kontingenti talijanskih četa
ponovno odilaze iz Italije u Abesiniju. Tako je iz Napulja krenuo jedan brod sa 82 Časnika i 1835 vojnika.
*
— Put Mussolinija u Tripolis na otvorenje automobilskog obalnog druma ie dvojben nakon atentata na podkralja Graziama u Addis Abebi.

čim dalje tim više uzima u obzir interese ne samo opće, kvalifikacione i regionalne, nego i manjinske interese u pravcu pravednog razmjera. Jezične potrebe narodnih manjina u odnosu s javnim zvanjima i organima su do krajnje granice osigurane ustavnim jezičnim zakonom. Vlada smatra kao prirodan imperativ političkog morala i mudrosti, da se zakoni republike bez-uslovno ispunjavaju u svima sektorima javne uprave. Uz jezično naredjenje o dopisivanju sreskih i nekojih drugih vlasti s općinama, čija je pretežna većina tudjeg jezika. vlada je poduzela mjere, da se spisima na zvaničnom jeziku bez specijalnog zahtjeva i besplatno prilaže prevod na jeziku nacionalne manjine općine. Vlada je voljna da razmjere jezičnih ispita uredi prema stvarnoj potrebi s obzirom na upotrebu molloca u javnoj službi i da pomogne izdavanje odgovarajućih udžbenika.
Vladin predlog državnog budžeta dokazuje volju čehoslovačke vlade, da državna politika demokratske republike smatra za svoj veliki politički i moralni zadatak da do krajnjih granica svoje financijske mogućnosti pomaže i presvetu svojih su-gradjana i naroda dragih jezika.
U školskoj organizaciji je poklonjena naročita pažnja kulturnim potrebama pojedinih naroda i vlada se ne zatvara pred mogućnošću daljeg produbljenja u okviru dosadašnje organizacije. Gdje se u samoupravi utvrde grješke sa stanovišta narodnih ili manjinskih interesa vlada će se pobrinuti da se uklone. Vlada konzekventno insistira na principima stroge pravedne manjinske politike i razvijat će je i prilagodji-vati interesima države i narodnih manjina.
To bi bio u glavnim potezima smisao onoga što je odlučila čehoslovačka vlada. Na prvi se pogled vidi da je ispravno ono što smo u početku ovoga članka napisali o prednosti demokracije za manjine. Ne želimo to da ponovno naglašavamo. Smatrali smo samo potrebnim, da se na dogodjaj u Cehoslovačkoj osvrnemo, jer je to stvarno dogodjaj za sve manjine uopće, koje su u posljednjih nekoliko godina doživljavale samo udarce i primale nove restrinkciie svojih vitalnih prava. Odjek je odluka Ho-džine vlade znatan i s obzirom na internacionalnu situaciju, naročito na njemačko-Čehoslovački odnos, ali nas interesuje prvenstveno sa stajališta naše borbe.
MALE VESTI
— V nebi barak! pri Cerovem so našli mrtvega 60-letnega Alojzija Strgarja. Menda ga je zadela kap.
— V Sv.Jakobu pri Kanalu ie uničil po-žai 8 ha gozda, kar znaša okoli 5000 lir škode. V Idriji je zgorelo skoro vse Gregorju Bremcu. ki ima okoli 65.000 lir škode. Gabrijelu Birsi v Rihembergu pa je požar hiše povzročil za 45.000 lir škode.
— Radi žganjekuhe so v Goču pri Vipavi aretirali Alojzija Mohoriča in Josipa Vovka ki sta dobila po 3 mesece in 100 lir kazni.
— Trinajstletnega Alojzija Černeta iz Grgarja je nevarno ranila granata, ki je ostala iz svetovne vojne. Morali so ga odpeljati v bolnico.
— 20.000 osudjeuika pušteno je na slobodu iz raznih talijanskih zatvora povodom rodjenja drugog prijestolonasljednika. Tvrdi se, da je preko 50 posto kažnjenika u cijeloj zemlji tim ukazom sada oslobodjeno zatvora. Sadašnja amnestija nije se protegla i na kažnjenike. koji sjede po raznim koncentracionim logorima po zakonu o zaštiti države.
. — Svi radnici koji idu na rad u Abesiniju postaju milicioneri, javlja talijanska štampa iz Addis Abebe. Oni su automatski uvršteni u miliciju čim se ukrcaju za Afriku.
NAŠA KULTURNA KRUNIKA
SEDEMDESETLETNICA UČITELJICE IN PISATEr UICE MARICE BARTOLOVE
Ljnljana, 15 januarja 1937. (Agis). Naša rojakinja ga. Marica Bartolova praznuje te dneve svoj sedemdeseti rojstni dan. Po rodu je Tržačanka iz družine Nad-liškovih. — V Gorici je študirala učiteljišče, kjer se je navžila narodne zavesti s katero je šla med ljudstvo. Prvo njeno mesto je bilo na Proseku, nato pa je 12 let uči-teljevala v Trstu pri sv. Ivanu. Tu se je udejstvovala v javnem življenju zlasti kot pisateljica in razvila vse svoje sposobnosti. Z vso vnemo se je posvetila narodnemu in prosvetnemu gibanju, posebno med slovenskim ženstvom. S svojimi prispevki je sodelovala pri tržaški »Edinosti«, pri »Slovenskem narodu«, »Slovanskem svetu« in »Slovenki«, kateri je bila tudi urednica od leta 1897 do 1900. Kot pisateljica in mentorica le ščitila vse, zlasti svoje mlajše tovarišice. Sama je pisala povesti in slike iz tržaškega in učiteljskega življenja. Pozneje je stopila v krog sotrudnikov »Ljubljanskega Zvona«. Njene najboljše stvari pa so izšle v »Slovenki«, kot »Moja prijateljica«, »Na obali«, »Strte peruti«, »Slike in sličice iz življenja«, »Pod streho«, »Fata morgana« itd. Mnogo ie pisala za mladino in sodelovala v »Zvončku«. —- Kot je bila vestna ih dosledna pri urejevanju ženskega lista in sodelovanju pri raznih drugih listih, pri narodnih organizacijah v šoli m drugod je bila tudi vestna in skrbna družinska mati hčerki in današnjemu pisatelju Vladimirju. — V tržaškem javnem življenju je zavzemala vidno mesto, a bila je in ostala skromna. Po prevratu se je preselila s svojo družino v Ljubljano, kjer živi še danes. Jubilantki tudi mi izrekamo Iskrene čestitke in voščila z željo, da bi učakala še mnogo le» zdrava in krepka!
KOMPONIST ZORKO PRELOVEC PETDESETLETNIK
Ljubljana. 15. februarja 1937. (Agis). Za svojima dvema ožjima rojakima in javnima delavcima Bratino in dr. Močnikom se je te dneve srečal z Abrahamom tudi Zorko Prelovec, komponist in dolgoletni zborovodja »Ljubljanskega Zvona«. Zorko Prelovec ni dobro znan samo med svojimi Idrijčani, ampak tudi med Ljubljančani in Slovenci sploh. Dolga leta je urednik slovenskega glasbenega lista »Zbori«, znan pa je tudi po svojih kompozicijah, zlasti splošno znani »Oj Doberdob, slovenskih fantov grob«. Ob njegovem petdesetem jubileju mu čestitamo iz vsega srca in želimo, da bi nam še dolga leta pel pesmi in užival simpatijo svojih pevcev.
PRIVREDA I SOCIJALNA POLITIKA
Poznati naš privredni i socijalno-politički spisatelj, bivši dugogodišnji vijećnik Trgo-vinsko-industrijske komore u Osijeku, gosp. Hinko S i r o v a t k a, napisao je povodom publikacije zagrebačke T.-I. Komore »Anketa o radničkim nadnicama i zaradi u industriji« važnu studiju »Privredni i socijalni odnosi u Jugoslaviji« — Problem stale-škoga prestavništva s predgovorom g. dra J. Stefanoviča, profesora državoslovne znanosti na Sveučilištu u Zagrebu.
Knjiga stoji Din 50.— te se naručuje kod samoga pisca:	Hinko Sirovatka, Zagreb.
Hatzova 12, tei. 97-25.
POROKA IN DIPLOMA
Kamnik, 23 februarja 1937. V mekinjski cerkvi pri Kamniku se ie v nedeljo, dne 7 februarja t. 1. poročil naš zvesti in marljiv^ član tovariš Rutar Franic, doma iz' Volč pri Tulminu z gospodično Tončko Plevelievo iz Mekinj (Keršiči). Novo-poročen-cema želimo obilo sreče in zadovoljstva v novem zakonu.
Beograd. 16 febr. 1937. — Na pravni fakulteti beograjske univerze je diplomiral Križmančič Silvo iz znane rodoljubne družine iz Bazovice.
Našemu dragemu Silvu, ki se je že iz gimnazijskih let vneto udejstvoval v emigrantskih organizacijah, vsi prav iskreno čestitamo!
ATENTAT NA GRAZIANIA,
englesko oružanjei car Halle Selasie
Orazioni kao potkralj Nema mnogo srete Abuna se pokorava
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
NOVA UPRAVA DRUŠTVA „ISTRA" U ZAGREBU
Izabran je jednoglasno novi odbor kojemu je cilj da normalizira prilike u društvu — Novi odbor ima prelazni karakter — Poništen zaključak uprave
o oprostu članarine
Ali buna nete.
Iz dnevne štampe su već poznati detalji, u koliko su točni radi talijanske cenzure, o atentatu na potkralja Abesini-je Graziania. Atentat se dogodio u srijedu 17 o. mj., a ne u petak 19 o. mj. kao što je ostala štampa javila. Jer talijanski listovi su 17 donijeli opise velike svečanosti u Adis Abebi koje da su izvršene toga jutra u slavu rođenja sina prijestolonasljednika. Opisi u talijanskim listovima ne spominju tog dana atentat, već poznatim fanfaronskim stilom opisuju oduševljenje Abesinaca. Tako na pr. jedan list piše o povorci ovako:
»... Seguivano in massa notabilijl indigeni. U grosso del corteo era for- « mato da fascisti, da soldati, da c i 11 a- I d i n i, che cantavano gli inni della ri- ® voluzione con evviva al Re e al Duce — H L’intera città è in festa ...« (»San R Marco« od 17 o. mj.).	R
Ta povorka je, po talijanskim listo- R vima, upriličena iza »Tedeuma« i da- B rivanja abesinske djece po Grazianiu,
17 o. mj., a međutim je baš za vrijeme tog darivanja izvršen atentat, dakle povorke nije bilo. To je još jedan dokaz više koliko vjere se može pokloniti fašističkoj štampi kada piše o proslavama i narodnom oduševljenju za fašizam.
Fašistička štampa javlja tek 20 o. mj. službeno saopćenje o atentatu i to kao da se tek dan prije dogodio, računajući valjda ispravno da Talijani više ne čitaju članke o fašističkim paradama. Po tim vijestima je maršal Oraziani lakše ranjen, a poglavar abesinske koptske crkve Abuna ćiril i general Liotta dosta teško.
Uz to donose svi listovi jednak komentar. Podvlače da je atentat, u kojem je upotrebljeno desetak dobrih i vješto tempiranih bombi, djelo pojedinaca, a Abesinci da su pokorni i vjerni Talijanima. Ne ćemo se upuštati u komentiranje tog komentara, već ćemo citirati pisanje velikog engleskog liberalne« lista »Manchester Guardiana«, koji o tome veli:
»Ovdje ne može biti riječi o izolova-nom aktu. Položaj što su ga stvorili Talijani u Abesiniji ratom i poslije rata, takov je, da je mogao da izozove revolt onih, koji još uvijek odbijaju da priznaju talijansko zauzeće Abesinije. Veliki broj uhapšenih pokazuje da i sami Ta-liani priznaju da je atentat bio političkog značaja. Zasada je Talijanima uspjelo da utvrde svoju vlast u dosta ograničenim zonama Abesinije, dok naprotiv u drugim krajevima traje guerilski rat pobunjenika, koji još nisu položili oružje. U vézi s time Talijani primjenjuju stroge i bezobzirne mjere. — Vršenja smrtnih kazna obavljaju se na javnim mjestima, da se kod urodjenika učini utisak oštrine. Maršal Oraziani služi se u Abesiniji metodama, koje nisu daleko od svireposti, sa kojima se odlikovao u Libiji. Ovaj metod ne može dovesti do dobrih rezultata u Abesiniji, koja broji 13 do 15 milijuna stanovnika. I sami Talijani, koji su prije dolaska talijanske vojske živjeli u Adis Abebi priznaju, da je u abesinskom glavnom gradu vladala veća sigurnost za cara Haile Selasija, nego pod upravom sadanjeg potkralja. Za sada nema još nikakovih znakova o tome, da bi Talijani mogli utvrditi svoj administrativni sistem u ovoj zemlji. — Put od Adis Abebe prema Džibutiju još je uvijek spor, a što više i sporiji nego, što je bio prije dolaska Talijana. Svugdje se može utvrditi nered.
Jedino se osjeća nefco poboljšanje u nauci. Abesinska djeca su uvrštena u organizacije »Balila« te su naučila da marširaju, da pozdravljaju, da viju zastavama, da lupaju u bubanj i da svi-
Dan kasnije javlja opet fašistička štampa o borbama sa »pobunjenicima« u Abesiniji. Glavni pokretač pobune je, čini se ras Desta, koji se u času atentata nalazio takodjer u Adis Abebi. U Italiji su ove vijesti izazvale zaprepaštenje i veoma mučan utisak, tim više, što se ponovno upućuju trupe u Istočnu Afriku. U nastojanju da se kolonizacija provede što prije i umire trupe, koje borave u Africi, ukrcano je 23 o. mj. u Genovi na parobrod »Colombo« 1400 žena, koje su upućene u Istočnu Afriku.
Iza zabrane bližeg dodira sa Abesin-kama, to upućivanje talijanskih žena ima i narodno-političku svrhu. One imaju da izrode »čistokrvne« Talijane ù Abesiniji, koji će napokon potpuno osvojiti Abesiniju i učvrstiti Imperiju.
Ali — da ti budući kolonisti, sumnjivi sinovi sumnjivih budućih matera ukrcanih u Genovi — porastu i postanu ono što im je određeno unapred, treba da prođe najmanje dvadeset i nešto godina.
Hoće li »Imperij« biti tako duga vijeka?
*
Uz tu malu »neugodnost« u Abesiniji ! doživjeli su u Rimu i još neke ovih da- ] na. Poznato je da su Englezi počeli da i
Zagreb, 21 februara 1937. — U nedjelju 21 o. mj. održana Je glavna godišnja skupština »Istre« u Zagrebu. Ta skupština le prošla mirno i složno Iza pročitanih izvještaja i podijeljenog apsolutorija starom odboru, nastala je kraća i relativno mirna debata o izvještajima.
Josip Brecević iznosi Iza toga pred skupštinu prijedlog da se izabere lista neutralnih lica, koji bi imali da dovedu dru-
štvo u normalno stanje, da nastoje potpuno smiriti razne struje i da tako pripreme teren za vanrednu glavnu skupštinu koja bi tada izabrala definitivnu upravu. Naglašujo da predložena uprava ima prelazni karakter sa glavnim ciljem normaliziranja prilika u društvu. čita apel potpisan od članova sa predlagane liste. Taj apel je na skupštini podijeljen i svim prisutnima. Apel glasi:
SVIM ČLANOVIMA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU I SVIM OSTALIM
NAŠIM ZEMLJACIMA
Mnogi i mnogi su uzroci da Istrani u Zagrebu nisu svi okupljeni u jedinom svom društvu. A i oni koji su učlanjeni ne pokazuju jednodušnost u organizaciji ni u naporima za rad oko promicanja temeljnih naših emigrantskih ciljeva i specijalno zadataka, koje si je društvo postavilo kod svog osnutka i koje mora dnevno da rješava. Kroz godine se ova nejednodušnost ispoljila u prepirkama, predbacivanjima i često i u ometanju ostvarivanja plemenitih nakana. Djeca Jedne obitelji vukla su na razne strane. I kod nas se imala posvjedočiti zla mana Slavena — nesloga. Sarma smo iz vida izgubili onu izreku naših istarskih narodnih vodja, kad su pokrenuli prvu hrvatsku novinu u Istri »Našu Slogu« sa lozinkom »Slogom rastu maie stvari, a nesloga sve pokvari«.
Ako je i bilo raznih uzroka neuredjenog ; slabog stanja naše emigracije u Zagrebu kao i propusta, da svojim držanjem i radom pri-dobijemo i ovdašnje pučanstvo i vlasti za naglašavanje svojih narodnih problema, problem stanja našeg naroda pod Italijom I za traktiranje naše emigracije općim pitanjem uredjenja, ipak je najveća krivnja u nama samima, u našoj neslozi.
Nesuglasnost i prepirke u našem društvu nisu ostale omeđjene samo na našu užu okolicu u Zagrebu, već se o njima govori i u javnosti, zabrinjuju cijelu emigraciju pa čak i našu braću pod tudjinom. Time smo pružili najveću radost tlaciteljima našeg naroda u Julijskoj Krajini, a najveću štetu ozbiljnosti našeg pokreta i onoj našoj najbijednljoj braći, koja od nas očekuje riječ utjehe i nade, razumijevanje i pomoć moralnu i materijalnu.
Mislili smo da je bolest u našem društvu krenula na bolje kad se navještalo zatišje t priklonulost jedan drugome, ali u zadnjem momentu naše su se nade izjalovile. Napetost je došla tako da je izostala svaka mogućnost jednog zajedničkog nastupa. Došli smo u nedjelju na glavnu skupštinu kao na polje poharano olujom.
U ovom kritičnom momentu kad Je nastupila pogibelj da se kao rakova djeca raspršimo Ili da se spustimo još u niži položaj, sastalo nas se Jc nekoliko članova, malih IJndl bez velikih umstvenih sposobnosti, ali prožeti ljubavlju do naših neoslobodjenih rodnih krajeva 1 brigom za potrebe neobezbJeđleiUh emigranata u Zagrebu pa smo zaključili, da učinimo krajni napor da u svoje nevješte ruke preuzmemo bar privremeno upravu đrnštva. A da naše djelovanje bude potpunoma uskla-djeno sa Interesima emigracije 1 članstva po-
zvali smo potpredsjednika Saveza g. Dra. Frlića i tajnika Saveza g. Ivešu da nas u našim nastojanjima potpomognu. Naše Jc mišljenje, da će lista na čelu sa gosp. Dinkom Brumnićem — kao lista neutralnih članova — uspjeti, da privuče na zajedničku saradnju sve one koji imadu ljubavi prema našem društvu.
1.	Voljni smo preuzeti upravu jedino kao radni odbor, koji ima da drži na životu dru-
tvo, du dade mogućnost svim članovima da «mitski u društvu rade, da se medjusobno slože. Radi toga uprava ne će poduzimati nikakve promjene društvene organizacije, držanja i djelovanja osim onih, koji su upereni u cilju što Iskrenijem približavanju svih članova, medjusobnom radu i slozi te što Jačem posizanju u društveno djelovanje, ćim se to ispolji i stvori mogućnost bratskog složnog rada odbor će pozvati članstvo da za upravu izabere iskusnije 1 propitane društvene članove i time će svoju zadaću završiti.
2.	Ne samo moralno već i materijalno stanje u društvu nije nimalo ružičasto. Morat ćemo preuzeti obaveze iako nemamo potpunu sigurnost o njihovom ispunjenju.
Dnevno stizavaju u Zagreb novi emigranti, a drugi prolaze preko Zagreba u potrazi za radom, treći besposleni, često bolesni i iznemogli očekuju od društva pripomoć. Po sadašnjem stanju mi ne ćemo biti kadri da udovoljavamo svim potrebama u onoj mjeri kao prijašnje uprave. Ne naidjemo li u tom pogledu na razumijevanje 1 pomoć od članova i drugih izvan društva to ćemo u tom slučaju pozvati članstvo da odluči o daljnjoj sudbini društva.
Budemo li dakle prisiljeni da preuzmemo društvo računamo da će našu nakanu razumjeti svi članovi 1 poraditi na što skorijem smirenju i time izvršenju našeg zadatka.
Iza toga je izabrana jednoglasno slijedeća uprava :
Upravni odbor: Pretsjeđnik Brumnić Dinko. Odbornici: Doblanović Ante, Brečević Josip, Debevc Franjo. Debeljuh Ivan, Cvečlć Edo, Frlić Dr. Ante, Iveša Ante, Benčič Ivan, Pamlć Antun, štrk Fra-i jo, Božić Slavko, Ferendo Juraj, Brečević Vlado, Crneka Antun. — Nadzorni odbor:	Peruško Tone, Serdoć
Ivan, Tumpić Jakov, Janko Marijan, LJnM-člć Mate.
Skupština je jednoglasno poništila zaključak upravnog odbora o brisanju članarine, koji je bio objavljen u »Istri« br. 10 od 7 marta 1936 god.
Akademija beogradskog društva na Čukarid
Beograd, 17. februara 1937. — 0 subotu 13. februara o. g. priredilo je udruženje »Istra—Trst—Gorica« u Beogradu akademiju u Sokolskom domu na Cukaricl, beogradskom predgradju gdje živi veliki broj naših izbjeglica. U lijepoj dvorani Sokolskog doma sakupio se veliki broj naših izbjeglica iz Istre, Goričke 1 Trsta. Zapažen je i veliki broj domaćih, i Slovenaca iz Jugoslavije. Program 1e bio opsežan. Uvodni govor održao je pret-sjednik saveza g. dr. Ivan M. ćok. Na to je slijedio program. Gdjica Vera Blažič je lijepo deklamovala pjesmu »Mojoj Istri«. Gdjica Branka Mogorović recitovala je pjesmu »Istranka na Kosovom polju«. U režiji g. Angela Jarca 1 Inscenaciji g. Ferde Benčiča izvedene su dvije scene Iz Cankarovog »Sluge Jerneja«. Ulogu Jerneja Imao je g. M. Bertok, studenta Gostavčeva Izveo je sa dubokim razumijevanjem g. A. Jaro. živu folklorlstičnu sliku pružio je narodni ples »Balun«, kojeg su u Istarskim narodnim nošnjama Izvele gdjlce A. Primuževa. Z. Legiša, M. Bolonlć 1 N. Poropat, od gg. E. ćok, V. Rodič, E. Lozej 1 D Furlan. Izrazito istarske narodne pjesme Izvele su gdjlce Bosiljka Simčič 1 Slavica Lo-rencln. G. A. Jare u svom dobrom solo pjevanju otpjevao je Schubertevu pjesmu »Nestrpljenje«. G.J. Dornik otpjevao je Hatzovu se-i'enadu, obojicu je pratio na glasoviru g. dr. F Rapotee. Pod vodstvom dra Rapotca otpjevano je u zboru nekoliko pjesama medju kojima: »Predobri Bože« 1 »Soči«. Po završetku programa slijedila je Igranka. Cijela ova priredba bila je u znaku prijateljskog raspoloženja, tako da Jefc publika ostala na okupu do svanuća. Na tdj priredbi svirao je naš društveni Jazz orkestar.	fl.
Sastanak ženske sekcije »Istre«
u Karlovcu
Karlovac, 18. februara 1937. — Ženska Dkcija našeg društva održala je nakon redo-ite godišnje skupštine svoj prvi sastanak U rijedu dne 17. o. mj. Sastanak je sazvala 1 tvorila pročelnica ženske sekcije »estra idlešić Pavla. Prisustvovali su sastanku društveni pretsjeđnik, društveni blagajnik 1 ročelnlk propagandne sekcije. Nakon čitanja adnjeg zapisnika ženske sekcije koji je bio ednoglasno primljen, prešlo se na izbor ipravc ženske sekcije. Nakon dugog dogo-ora izabrane su u odbor ženske sekcije: idlešić Paula, pročelnica: Po vodnik inka zamjenica; Perfolja Slava tajnica; locljančlć Ana blagajnica; FaturAn-onlja gazdarica: Poturica Anka knjižni-arka; odbornice :	Perletlć Antonija i
> a h o r Amalija. — Zadaća nove uprave enske sekcije jeste da pribavi od Imućjujlb drugih dobrih 1 vrijednih emigranata stara dijela 1 rublje, kako W se moglo Po™očl lažoj sirotinji. Nadalje će održavati stalne astanke barem Jedan put na mjesec a uz lomoć upravnog odbora društva osnovat če 1 imladinsku sekciju društva.
Občni zbor »Soče«
▼ Neveni Mestu
Novo Mesto, 17. februara 1937. — Podružnica »Soča« v Novem Mestu bo Imela svoj redni občni zbor dne 28. U. 1937. ob 20 uri pri Kokliču. Dnevni red: 1. čitanje zapisnika zadnjega zbora In odobritev; 2. poročila funk-cijonarjev; 3. poročila rač. preglednikov; 4. volitev novega odbora:	5. slučajnosti. —
Vljudno so vabljeni vsi člani In prijatelji društva.	Predsednik
se nezapamćenom brzinom i u do sada nezapamćenom opsegu, naoružavaju. U roku od pet godina utrošit će miljardu i pol funti za naoružanje. To iznaša po današnjem tečaju na londonskoj burzi nešto oko 140.000,000.000. talijanskih lira (Sto i četrdeset milijardi lira). Fašistička štampa se uzbudila na te vijesti, pa tako »Giornale d’Italia« od 23 o. mj. traži od britanske vlade a isto tako i od francuske da bez kolebanja odgovore na pitanje: zašto se naoružavanje Velike Britanije a s njome i Francuske, koje je otpočelo prije nekoliko godina, ubrzava i pojačava baš sad, kad je Italija svečano izjavila da je svoje potrebe zadovoljila okupacijom Abesinije i da Njemačka predlaže jedan razuman plan za uspostavljanje evropske saradnje? — »U pravu smo«, kaže taj službeni organ talijanskog ministarstva vanjskih poslova, »da tražimo još jednom točna objašnjenja o tome koji su pravi ciljevi ove uzbudljive utakmice u naoružavanju?
Međutim Englezi (Baldwin i Chamberlain u parlamentu) odgovaraju hladnokrvno da englesko naoružanje nije ni protiv koga upereno, nego ima da omogući ne samo odbranu britanskih interesa već i izvršenje međunarodnih obaveza, specijalno onih koje Velika Britanija mora da ispunjava kao član Društva naroda. To je sve izazvalo veliko
uznemirenje u Rimu pa se i pored gen-tlemenskog sporazuma Veliki fašistički savjet sprema da odlučno reagira na ovaj britanski gest. Fašistički savjet sastat će se 1 marta i već sada se objavljuje da će dostojno odgovoriti Engleskoj na njezine »provokacije« i kršenje zadane riječi.
Neki fašistički listovi idu tako daleko da prijete Engleskoj s novim talijanskim programom naoružanja. Italija će, po tim prijetnjama dostići Englesku.
Da — ali izgleda da se u Italiji zaboravlja na onu poučnu Ezopovu basnu o utrkivanju kornjače i zeca. I čini se da niko tamo nije engleske funte za naoružanje pretvorio u astronomsku (za Italiju) cifru od 140 milijardi lira.
Mnogi evropski listovi pišu da je englesko ubrzano naoružavanje odlučeno onog časa kada se nenaoružana Engleska morala ukloniti ispred naoružane Italije u Sredozemnom Moru i u Abesiniji.
A poznato je da su Englezi odlučni, zapravo tvrdoglavi i da ne zaboravljaju...
Iza toga je došla i treća »pilula«. Engleska vlada je odlučila da na krunisa-nje engleskog kralja pozove i Cara Haile Selasija, kao cara Abesinije. (Usput: pozvala je i španjolsku vladu, koju talijanska vlada ne priznaje).
m
24. februara Ì8S7.
0 fr»tu t9
God. XVIII.
NISI SLOGI
■^Oucni. vjoaDOđarslr» • politički list
M
Pred 50 godina
STOGODIŠNJICA RUG JERA ItOšKOV IČA
Dne li t. m. proslavila je jugoslavenska akademija znanosti, i umjetnosti u Zagrebu stogodišnjicu smrti velikoga hrvatskoga učenjaka Rugjera Boškovita Dubrovianina. Na proslavu toga učenjaka stiglo je u Zagreb više zastupnikah učenih družtvah i akademijah raznih narodah, a medju Umi nalazio se i talijanski učenjak g. Celori iz Milana, zaslupajut kod svečanosti u akademiji milansku zvjezdarnicu.
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »SOČE« NA JESENICAH
Jesenice, 15 iebvuarja 1937. Dne 23 Januarja je imelo društvo »Soča« na Jesenicah svoj redni občni zbor. Iz raznih poročil na tem občnem zboru Jj olio razvidno, da je bilo malokatero emigrantsko društvo v Jugoslaviji tako agilno v prejšnem letu, kot ravno »Soča« na Jesenicah. Sestanki so se prirejali vsako soboto. Na teh sestankih je, z malo izjemami predaval naš nadvse agilni in požrtvovalni tovariš predsednik, ki je bil lansko leto, radi velikih njegovih zaslug za naše društvo, izvoljen za častnega člana. — Odborovih se) je imelo društvo 16, na katerih so se resavaia tekoča vprašanja In zadeve naše emigracije. V prvi vrsti so se razpravljale zadeve o raposlitvl naših članov in o podelitvi podpore potrebnim članom in potujočim, ki so iskali zaposlitve na Jesenicah. — Društvo se je udeležilo odkritja spomenik.! viteškem,; kralju Aleksandru 1. Zedinitelju na Jesenicah in v Imenu zasužnjene domovine položilo pred spomenik venec z narodno trobojnico in črnim trakom. Nadalje se je drušrvo udeležilo komemoracije za pok. narodnim mučenikom Habetom. Spomnilo se Je tudi Bazovice in Gortana. Proslavilo je 30-letnico smrti našega preroka, »goriškega slavčka«, Simona Gregorčiča. Za Vse svete smo napravili na Jeseniškem pokopališču provizoričen grob, na katerega smo položili trnjev venec s črnim florom in primernim napisom. Na preprost grob je bil vsajen hrastov križ z napisom Imen naših padlih mučenikov Brezštevlla luč je žarelo na tem grobu In mnogo mimoidočih je vzdignilo molitvico za Gortana, Bidovca, Marušiča ...
Tudi na skupne izlete ni pozabila »Soča« v preteklem letu. Radi deževnih nedelj seje žal moralo mnogo takih izletov opustili, kar upamo, da se nadoknadi letos.
Iz prostovoljnih prispevkov članov kakor tudi ostalih jesen’ških dobrotnikov je dru-štvo priredilo na sv. večer božičnico s pogostitvijo vseh članov. To je bil lep večer, ki bo ostal marsikomu v nepozabnem spominu. Nagovor predsednika te slehernega ganil do šote.
Ha posredovanje našega društvenega pred-aartnlk-a smo prejeli od (esenlške občine 1.000 dtnorjev za društveno knjižnico. Za col ta tooe smo kupih kutine Knjižnica se le ot-vorHa na občnem zboru s krasnim nagovorom predsednika. — Povdaritl moramo na tem mestu, da društvo nima svojega lokala. Odbor se je za b- trudil, a zaman. Potrebna bi bila tudi akcija za zgraditev emigrantskega azila na Jesenicah, v takem azilu naj bi bila skupna kuhinja In prenočišče, skratka dom naših beguncev. S tem bi se napravilo veliko socialno delo za naše trpeče brate. Pomoč je treba organizirati po vsej Jugoslaviji. Razni tuji kapitali v naših Industrijskih In rudniških revirjih služijo ogromna premoženja in ravno taki kapital! bi lahko plačali nekaj narodnega davka. Vprašanje emigracije bt moralo biti prvo narodno obrambno delo. Potrebna je tudi pomoč oblastev, banovine, države. Skrajni čas je, da nekaj storimo za te naše brate!
*
Novi odbor udruženja, u
Zemun, 17. februara 1937. — Udruženje ra _Iatre, Trsta, Gorice 1 Zadra u Zemunu održalo je svoju redovnu godišnju glavnu skupštinu 14. februara 1937. godine u 15 sati u društvenim prostorijama, u domu Kralja "®*®*nđra. Nakon Izvještaja tajnika, blagajnika 1 nadzornog odbora izabrana je nova uprava sa g. A. Cerovcem na čelu. — Na skupštini su, osim mnogobrojnih članova ovog udruženja, bili prisutni 1 naši uvaženi emigranti i to:	Mohorović barba Ive,
bankovni činovnik u Beogradu, te Jurlčlč Lujo 1 C u k o n kao predstavnici novoosnovanog društva »Orjem« Iz Novog Soda. — Ovim putem, našim milim gostima, koji rijetko kada propuste priliku a da na našim priredbama ne uzmu ličnog učešća, izrazu je naše udruženje duboku zahvalnost. I. U.
Vijest o ovoj britanskoj odluci izazvala je pravu uzbunu u talijanskim službenim krugovima. Talijanski listovi ne objavljuju tu odluku, nego je samo daju naslućivati talijanskoj javnosti.
U prvom talijanskom komentaru, koji su donijeli listovi 23 o. mj. od svojih dopisnika iz Londona, Pariza i Berlina, ogorčeno se protestira protiv ove britanske odluke pa se uz to kaže:
»Ovakav gest, koji je očigledno u suprotnosti sa duhom koji je vodio Italiju i Veliku Britaniju da prije nepuna dva mjeseca zaključe na gentlemenski1 način jedan sporazum u Sredozemnom Moru, niko nije mogao ni da zamisli a kamo li da očekuje.
U Rimu se postavlja pitanje: da U će Italiju u Londonu prilikom kruni-sanja kralja Gjure VI moći da zastupa jedan princ kraljevske krvi talijanskog vladarskog doma pored bivšeg cara Abesinije?
*
To su sve razni simptomi većih događaja u kojima fašistička Italija igra ulogu koja se nekako ne slaže sa rimskom imperijalističkom gordošću. A čini se da ti simptomi ukazuju na veće do-godjaje u skoroj budućnosti u kojima će se srušiti poneka kula od karata.
Mi od toga možemo imati samo koristi — (t. p.).
»Istra« Izlazi svakog tjedna n petak. — Broj čekovno? računa 36.789. — Pretplata: za cijelu godinu 50.— din.., za pola godine 25.— din., za Inozemstvo dvostruko, za Amerika 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. — Vlasnik 1 izdavač: Konzorcij »Istre«, Masarykova 28a II, broj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STABI, Zvonimirova 48IIII Tisak: Stečajinlna J ugoslovenske štampe d. <L, Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica 131.