SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff Ж^Л.ие,“а * Godii4ia pretplata 50 Din *Urednižtvo! uprava
јД^ии^ИШшмаадиаидиетадавжишмиииакжваваагдваesssasaaao^jsBan
God. I.
Ljubljana, 1. septembar 1930.
Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 * Oglasi po ceniku
Eroj 21.
-киги-.таигдтика
Ljubljana, 30. avgusta 1930.
Približava nam se 6. septembar, roden da n Nj. Vis. prestolonaslednika Potra, starešine našeg Sokolstva. Taj dan naroeito če se ove godine svečano* Proslaviti u našoj prestoniei Beogradu, Lada če Nj. Vel. Kralj podeliti puko* vima naše junačke vojske nove, jugo* slovenske pukovske zastave.
To je opet jedan istorijski datum, ne samo u analima naše slavne vojske, yt(-' i eitavog našeg naroda, koji ovaj istorijski akt svog uzvišenog Vladara Pozdravlja največim oduševljenjem, uznoseei se trajnem ljubavlju i ne po* kolebivom odanošču, jačajuči podjed* no svoju tvrdu veru, što i u ovoin činu vidi istinsku pobedu jugoslovcpske misli i njeno faktično najsnažnije pro* vadanje u život. To je još jedan belo* dani dokaz, koji najjasnije pokazuje, kako je kormilo našeg državnog broda opravljeno ka onom stalnom, sigur* nom, čvrstom i nepromenljivom smeru 1 cilju u duhu providencijalnog janu* arskog manifesta i oktobarskog zakona prošle godine, kao što je to došlo do naipotpunijeg izražaja u svim poznijim ,m_a i činima — a posebno obeleže* 'm, ’ istaknutim zakonom od n. de* kral •	S- 0 osnivanju Sokola
„. Jevinc Jugoslavije, vidovdanskim i i°nm ^Tj- Vel. Kralja Sokolima kao
4	• j aracijom Kraljevske vlade od • Jula o. g. _ kojim aktima se čitav as državni i narodni život postavlja na nove, čvrste temelje i upučuje bla* gotvornom radu i stalnom napretku.
Naše Sokolstvo, u svim tim nasto* jan jima i delima, koja su po naš narod1 urodila očiglednim obilnim plodovima, sa ponosom vidi u torne jednu od svo* jih najsjajnijih pobeda, što se ovim novim prokrčenim putevima napokom ostvaruju oni visoki ideali, koji vode istinskom duhovnom jedinstvu celo* npnog našeg naroda i jer su ti putevi, od CV* drtegralnog Jugoslovenstva, bili i stUVek naJv'šim sokolskim težnjama •j rcmljenjima, kojima se ono zano*
J ? ,Svim srcem i za koje se uvek istin*
' 1 1 Požrtvovno borilo.
•	^e.težnje i ta pregnuča bila su najsvetija svim plemenima našeg je* cnistvenog naroda, koji je podjednako ajskupocenijim žrtvama iskupljao trnovo oživotvorenje. I kad je naš ar°d nakon tolikih pretrpljenih pat* Ja, stradanja i muka prešao preko sv'ti'0 .Golgote i kad je kao apoteoza su veLovnih pregnuča zableskalo r nce uskrsnuča njegove slobode, ve* Vam se, da je nadošlo vreme opšteg S°slovjjenog mira, kad se moralo I , Pristopi svestranom, bratsko.n
■	oznoin radu na zacelivanju dubokih n,a na narodnom životu zadobivenih АГ ’ teškoj borbi za oslobodenje.
P ubrzo se zaboravilo na sve žrtve na one, koji položiše svoje živote u emelje ovog zdanja 'slobode i odnekud Pojaviše se demonski duhovi da unesu razdor medu jednokrvnom bračom i da npsene veličanstveno delo, koje je ve* kovima stvarao narodni genije. Bilo je nadošlo jedno mučno doba, doba is* Prazne borbe, u kojoj su bile poljuljane sve narodne svetinje i kad se brat na brata dizao. Bilo je to ponovno* jedno doba, kad je jugoslovenska misao bila stavljena na tešku kušnju i kad je mo*
Um*	hiVa-ta	u	borhu	sa	razmaha*
hm partiku anzmom jednog pigmej* skog mentaliteta. Duboko u duši zabi le o je to svakog cestitog Jugoslovena Ali trebalo je biti zadojen živom ve* rom, da če jugoslovenska misao ipak doči do svoje potpune i zaslužene po* bede. Nije se smelo klonuti, trebalo je — pa j uz najteže žrtve — ustrajno 1 junački izdržati borbu i odbijajuči °dvažno sve napadaje, ne ugibajuči se n’kome, smelo i neustrašivo, čista i po* nosita čela kročiti napred svom odre* koi*°m ciiJu- Tako je radilo naše So* rodStV°' * kad su паЈviši državni i na* se uč' V^ercsi imperativno nalagali da Sokol ч kra ' iednom sterilnom periodu, rodom	sa celokupnim našim na*
zdravi U ПаЈуесет oduševljenju po* obel •' ° 0Vai istorijski korak, kojim je jania^ulfj jedna nova era pod auspici* nosf	srecn,Jc	1	sjajmje	buduc*
iiicini 21Vota kraljevine Jugoslavije i °.Vt:nskog naroda. 1 kad su ti isti
e,, ,vni } narodni interesi tražili, So*
dušn )° JC ^VC SV°'e Sile ' Snage jetln<)::
na.JsPremnije, sa ponosom i _ ,sevljenjem stavilo na raspolaganje
nri,IJ.rOZuto najdubljom svešču svojih arnih duznosti prema svojoj dr*
’ 1 f °!"e narodu, kome je oduvek JPredamje služilo — sa istinskom i„ Jom’ t,a bi ' ono prema svojim si* ota sto više poradilo na fizičkom i moralnom vaspitanju i podizanju svo*
DR. PERO MANDIČ (Mpefar):
Razgraničenje župa
Nema sumnje, da je pitanje raz* graničenja naših župa jedno od naših najvažnijih pitanja organizacijske pri* rode. Držim ipak, da ono nije od ta* kove hitnosti da bi se moralo odmah pristupati definitivnom njegovom re* šavanju i stvar lomiti preko kolena. U brojevima 17. i 19. o. g. »Sokolskog Glasnika« iznešeni su po tom pitanju pogledi dvojice sokolske brače iz dva teritorijalno suprotna kraja naše do* movine. Brat Dim. Petrovič (župa Osi* jek) je za velike župe, a brat Branko Hope iz Dubrovnika (župa Mostar) je za teritorijalno male župe. Sazvana je sednica izvršnog odbora našeg Saveza za skore dane, a na dnevni je red pored ostaloga postavljeno i to pitanje.
Ne ču nikoga uvrediti, ako iskre* no kažem, da smo na naše sednice do sada barem znali dolaziti dobrim de* lom nespremni. Dnevni red njihov obično po množini tačaka i to sve vaz* nih tačaka — štono reč ■— »ubija u po* jam«, jer za dva do najviše tri dana uz najintezivniji rad nije ga moguče uspešno iserpiti. Za to se počesto i dogada da su žaključci takovog zboro* vanja šturi, nedovoljno prostudirani i slabo obradeni pa ih praktični sokol* ski život sam od sebe baca u koš.
Ne žurimo s ovim pitanjem bas za to, što smo svi saglasni da se radi o jednom od naših najaktuelnijih pita* nja. Kao što su spomenuta dvojica brače svaki sa svoje tačke došli do su* protnih zaključaka, tako če nas sigur* no biti još, od kojih če biti jedni za jedno. a drugi za drugo gledište. Pri tome treba uzeti u ocenu razloge sa kojih ko zastupa i brani koje od ova dva gledišta. U najmanju ruku trebali bi da imamo po jedan čianak u »Glastniku« iz svake od naših župa, gde bi se iznela gledištva po uzoru brače Petro* vica i Hopea Možda bi se mogla ova anketa proširiti i na sva društva ili barem na ona, koja po svome teritori* jalnom položaju dolaze u pitanje kao sedišta župskih uprava, a pošto iz praktičnoga života konstatujemo tu* galjivu činjenicu, da simo teške ruke kad treba pijsati u sokolske novin.e, onda bi se mogla ova anketa obaviti u formi postavljenih pitanja na koja bi trebalo da se dadu obrazloženi odgo* vori. Nakon toga trebalo bi sav taj materijal srediti, odrediti referenta 'pa da on na sednici plenuma uprave Sa* veza: iznese čitav predmet na pretre* sanje i zaključivanje. Na tu sednicu mogli bi biti pozvani i oni od brače, koji možda nisu u upravi Saveza ali čiju bi reč trebalo čuti.
Lično sam za teritorijalno što ve* če župe iz razloga brata Dim. Petro* viča, koji su ubcdljiviji. jer su stvar* niji nego oni brata Hopea. Držim, da je svaki od ova dva brata pišuči čla* nak imao pred očima u prvom redu svoje najbliže prilike i okolicu. Usva* jamo da je s materijalne Strane težište pitanja na komunikacijskim prilikama. Ali ako smo u ravnoj Slavoniji iz po* voljnijih komunikacijskih prilika za što veče župe, onda ne bi morali da dolazimo do zaključka, da su u ovim našim krševima (Crna Gora. Dalma* eija i Hercegovina) radi loših komuni* kacijskih prilika potrebne što manje župe. To ne stoji. Znadem nekolike sokolske radnike iz naše amo krševite okolice, koji su za nekoliko stotina
ga naroda. Mimo svoje vlaštite države i svoga naroda ne može da hude niko* me života!
Jugoslovenska misao radala se je u duši našega naroda, ona je srasla sa njegovim životom i ona je danas u naj* konkretnijem smislu reči oživotvorena. Svoju najpuniju sadržinu dobila je baš u imenu naše kralejvine. Ona sc sva* L im danom jača, širi, provada i sve to snažnije ističe u svim granama i ma* nifestacijama našeg državnog i narod* nog života. Ona se eto sada i simbo* lički oličava u zastavama naše heroj* ske vojske. Jest, mi danas odlažemo sa največim pijetetom naše plemenske zastave, na kojima se blistaju trofeji naših gigantskih borba i sjajnih pobe* da, na kojima je krvavim pismenima ispisana istorija našega naroda. One su nas pratik- u danima mučeničkog stra* danja i tragedije i one su nas povele do triumfa naših pobedničkih dana i slobode. Ali na svim tim zastavama, u svim tim stradanjima i ostalim peripe* tijama kroz istoriju našega naroda pa
postotaka više propešačili u sokolskim poslovima, nego što su možda svi dru* gi skupa učinili kilometara sa različi* tim prevoznim sredstvima. Dakle, ho* če se srce i volja, pred kojim se jedino skida kapa. Od onih dakle pet razloga, koji se tretiraju u oba spomenuta članka, čini mi se da je još najvažniji onaj treči, koji govori o sposobnim sokolskim radnicima u sedištima župa. Na pitanje, ko se ima da smatra spo* sobnim sokolskim radnikom moglo bi se odgovoriti:	onaj, koji pažljivo i
redovito prati sokolski život u teoriji i praksi, pa primerom prednjači u nje* govom izvodenju u oba pravca. Svaki drugi od nas,,ma kako i koliko radio, ako se njegov rad kreče u jednom pravcu. samo je polovan Soko. Pošto nas je talko polovnih toliki broj da nas nije moguče odmah odbaciti, a i jer nas još naše organizacije trebaju, onda eto i mi govorimo jer radimo i dajemo koliko možemo i znademo.
Ako se nade u jednom našem gra* du ili varošici izvesna grupa onih pot* punih Sokola, koji svoje snage i slo* bodno vreme s istinskom voljom i kon* stantnim pregorevanjem daju Sokol* stvu, to još ne mora da bude razlog, da ta brača moraju imati neki svoj so* kolskim propisima dodeljen teritorij, koji če sc zvati župa, da oni mogu svoj rad u punoj meri da razvijaju. Ne smemo da budemo cepidlačari i sitničari pa tla nam možda vreda naš sokolslki osečaj, ako u kakovoj javnoj prilici moramo da istupimo pod op* štim oznakama kao što su na pr. table župa, gde sc ne izpoljava individual* nost svakoga društva. To ne sme da bude uzrokom da ne stvaramo u svo* joj okolici nova sokolska društva, ako za to možda ima terena. Ne smemo da se pozivamo na propise koji su vrediii, a koji su dozvoljavaii obrazo* vanje župa i od nekoliko društava. Kod stvaranja naših župa na Vidov* đans'kom saboru od god. 1919. i sada u najnovije vreme morali su »šilom pri* lika« da se uzimaju u obzir razlozi, koji u svojoj suštini nisu sokolski, ne* go su političke prirode, jer smo usled cepidlačarskog rada u prošlosti od 10 god, dotle doterali, da smo morali i u našim čisto sokolskim pitanjima da koncediramo tim političkinr razlozinra.
Za župe sa velikim teritorijem govori i praksa same naše države kao veliike celine, koja se je pored drugih razloga takoder i iz razloga brata Pe* troviča vratila na podelu od devet ba* novina mesto 33 županije.
Ostaviti Sokolstvo u zidinama gradskim bio bi največi greh što bi ga mogli da počinimo kao Sokoli. Zato i jest primljen naš pohod u sela na sve Strane i u svima krugovinia najtoplije. Sad, ako mi imademo u izvesnom gra* du ili varošici sokolski štab, koji se oseba sposobnim čak i za vodenje žup* ske uprave, onda neka taj štab napra* vi smišljen plan pa nek pode u sela stvarajuči seoske sokolske čete, vaspi* tavajuči po sokolskim pravilima i prin* cipima neobradenog i nekulturnog, a fizički i intelektualno zdravog našeg seljaka. Kada taj štab stvori lep broj u svakom pogledu« valjanih i ispravnih seljaka Sokola i njihovih četa, onda mu eto i posebnog teritorija, onda mu eto polja, gde če se njegova sokolska individualnost moči da vidi i oseti,
do njegove današnje slave i pobede, povlačila sc je kao nepretrgnuta zlatna žica, koja je vezivala sva naša pleme* na u njihovim zajedničkim težnjama, a to je bila jugoslovenska misao, misao jedinstva, koja je ceo naš narod vo* dila i tlovela njegovoj konačnoj slo* bodi. Jugoslovenska jnisao bila je sin* teza ,svih naših nacionalnih aspiracija i ona danas u vaskrslom Jugosloven* stvu označuje naš nacionalni progres.
I naša herojska vojska prima eto iz ruku svog vrhovnog komandanta, našeg uzvišenog Kralja, jugoslovensku zastavu, kao najviši i najlepši simbol našeg državnog i narodnog jedinstva. Naše Sokolstvo stoga sa največim oduševljenjem pozdravlja ovaj istorij* ski dogodaj u redovima naše narodne vojske, jer u (torne vidi najbolju po* tvrdu i največu garanciju za puno ostvarenje svojih sokolskih — svojih jugoslovenskih i narodnih ideala. Neka se jugoslovenska zastava ponosno vije na čast i slavu Kralja i Jugoslavije!
Cs.
Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar
onda mu eto da tako kažem — njegove župe u prenesenom smislu reči, jer — kao što znademo — scoske sokolske čete spadaju pod ona sokolska dru* štva u čijoj su okolici. Taka v štab tre* ba da ima svoga Cedu Milica i njego* ve pomočnike, pa da nas vidi Bog! Ni* šta nas ne če smetati, što če uprava župe da sedi izvan centruma takvog sdkolskog štaba, jer če taj štab postati vrha i razvrha sokolskog života u svo* joj okolici, a kod župskih sletova gle* dače se najlepšim očima na tablu onog sokolskog društva, koje bude imalo najviše i najbolje opremljene scoske čete. Ništa ne če smetati, da se sa
svima društvima upravlja makar i iz još udaljenijih tačaka, nego što je to slučaj sada, jer čemo doči do sredsta* va sigurnijih i jačih, nego što ih sada imamo.
Nismo ni za podelu naših župa prema vojničkoj podeli na vojničke dkruge. Kad bi mogle sve moguče po* dele državne, vojničke i naših kultur* nih i naeijonalnih organizacija da bu* du jedne te iste onda bi možda morali i mi da težimo za tim, ali kad vidimo da to nije slučaj i da se teritoriji raz* ličitih organizama ne pokrivaju, onda i mi moramo da gledamo samo svoje čisto sokolske razloge pri razgraniča* vanju naših župa.
M. STANOJEVIČ (Vel. Bečkerek):
Sokolska letovanja
Več nekoliko godina sokolska društva organizuju letovanja na moru za svoje članstvo. 1 od leta do leta sokolski logori postajo sve jači i mno* gobrojniji. Čitave ekspedicije u junu, julu i augustu stižu na Jadran, gde se okupirajo školske dvorane, sokolane, vile ili podižu šatori. Gotovo bez izu* zetka Sokoli sami sebi spremaju hra* nu, sami drže stan u redu i navikavaju se na samostalan život.
Pa ipak i pored svega dobroga, u našim letovanjima, ima još mnogo i mnogo neprilika, koje se dadu vrlo la* ko sa malo plana i volje ukloniti. Pre svega najteži problem boravka na mo* ru jeste stan. 1 kad smo u školi, i kad smo u sokolani ili ko joj drugoj večoj zgradi, nočivanje u jednoj večoj za* jedničkoj prostoriji nikako ne pred* stavlja odmor. Gotovo je nemoguče izvesti jednovremeno leganje i prijatno spavanje u tako velikoj masi. Kasniji dolazak makar i jednog člana izaziva budenje bar kod onih najblizih njemu. A u večini slučajeva ima opravdanih razloga da po neko docnije stiže na spavanje.
No da ostaviino sve ovo na stra* nu. Neka je to jedna mala ili nikakva nezgoda. Ali stanovanje u kučama za drugu svrhu odredenim — znači več vrlo neprijatan provizorium Ma koliko da bi neko od nas učesnika bio siroma* šan, ipak je navikao kod kuče na iz* vestan nameštaj i komoditet, o čemu ne može biti ni reči u zajedničkim pro* štorijama. Jedva da se za svakog skrpi postelja — sve drugo se čini kao neki luksus. Obično se veli: pa za mesec dana može čovek i na zemlji spavati, a da ne bi mogao bez kojekakvih sitni* ca. Glavno je kupanje i sunčanje. I to je sasvim tačno. Ali se odmah postav*
lja drugo pitanje: da li na letovanju Sokoli treba da čine žrtve ili da se od* maraju, to jest da li se i tu ima trpiti i raditi kao, recimo, pri drugim kra* čim izletima ili sletovima. Nema sum* nje, mi odlazimo na more da se odmo* rimo, da uživamo blagodati sunca i mora. Ali tom uživanju što nam ga pruža priroda, moramo dodati i ono. što jc u ljudskoj moči. Valja imati ugodno stanovanjc i jaku hranu, sa svima sitnim stvarima koje su najpo* trebnije kao sobni nameštaj. A to se dade vrlo lako postiči. Da podemo re* dom, prema stečenom iskustvu.
Poznato mi je jedno sokolsko dru* štvo, koje je jedne godine platilo za jednomesečno stanovanje u jednoj vili u Kaštel Lukšiču pet hiljada dina* ra. Drugo leto isto društvo platilo je za.istu kuču osam hiljada za jedan mesec dana. Dakle za unajmljivanje utrošeno je svega trinaest hiljada di* nara. Nije li šteta baciti toliki novac? Zar nije bilo bolje makar pozajmiti i dva puta. i više puta po trinaest hi* ljada dinara, pa stvoriti nešto stalno, lepo, korisno i praktično, te da bu* duda letovanja uloženi kapital isplate, a da učesnicima pruže pravo uživa* nje?
Znam i jedno drugo sokolsko društvo, koje je u KaštebNovom do* bilo osnovnu školu za stanovanje u sredini mesta. Kako je bilo iz više razloga nezgodno kupanje odmah tu u varošici, morali su članovi iči dosta daleko u uredeno kupatilo, što je bilo skopčano i mukom i troškom. Teško im jc bilo da pri tome nadu uživanja. Bili su na letovanju te jedne godine i nikad više.
(Nastavak na str. 2.)
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
f Brat František Kožišek
Kako smo .več javili umro jc i 24. jula o. g. spaljeni su u praškom kre* matoriju zemni ostanci br. Františka Kožiška, čije je ime, posle Tvrševe smrti, usko povezano sa istorijom ce* log Sokolstva. U sokolskoj literaturi zauzimao je prvo mesto, zbog čega je pk. br. Kožišek bio na daleko poznat i preko čehoslovačkih granica kao so* kolski učitelj u Sokolstvu svih sloveni skih naroda.
Br. Kožišek rodio se je 21. novem; bra 1856. god. na Pohorelci, a živeo i radio je sve do svoje smrti u Pragu. Kao 14 godišnji đak stupio je u nara* štaj malostranskog Sokola, iz kojega je kasnije prestupio u smihovski, gde je bio neko vreme i načelnik društva. Celo težište pak njegovog rada pada u Praškom Sokolu, u koji je došao u svojoj 21. godini 5. jula 1877. Vežbao je pod vodstvom br. dr. Miroslava Tvrša, kome je bio pomočnik. Od god. 1888. dalje bio je dve godine na* čelnik Praškog Sokola, u kojoj je funk* ciji i mnogo doprineo god. 1889. osno* vanoj Obci Sokolskoj. Do Tyrševe smrti god. 1884. vežbao je u Tvrševom telovežbačkom zavodu, a te godine po* stao je njegov direktor, ostavši na tom mestu sve do 1919. god. U Tvrševom zavodu radio je 42 godine, 7 godina kao vežbač, 35 godina kao direktor.
Neko vreme posle Tyrševe smrti osetio se nedostatak sokolskih telo* vežbačkih priručnika. Br. Kožišek pri* mio se je rada i napisao čitav niz sokolskih priručnika, čime jc veoma obogatio telovežbačku literaturu. Sva svoja, pa i dela mnogih drugih sokol* skih radnika, sam je ilustrirao. — Ne* ka je br. Kožišku medu Sokolstvom večna uspomena!
50 godišnjica br. dr. V. Fleischmanna
Ovih dana slavio je pedesetgodiš* njicu svog života br. dr. Vladimir Fleischmann, pretsednik biografskog odbora ČOS i dugogodišnji član pret* sedništva. Br. dr. Fleischmann bio je več pre rata član pretsedništva ČOS i neko vreme i tajnik. Mnogim čestitka* ma čehoslovačkog Sokolstva pridružu* jemo se i mi.
П. pokrajinski slet na Kladnju
Posle d vi ju pretsletskih nedelja, t. j. isleta decC i naraščaja, održani su glavni sletski dani 7. i 8. juna na vlasti* tom, novom stadionu, koji je bio spremljen za 3000 vežbača.
Predveče davana jc telovežbačka akademija uz učestvovanje mnoštva naroda. Sletište je bilo rasvetljcno sa šest reflektora. Akademija započela je zbornim pevanjem muške i ženske de* ce domačeg društva. Nafo su sledile: proste vežbe (Hajekove) društva Klad* no; devetka (Richterova), ko ju su iz* dadali članovi župe Sladkovskog; vab čik (J. Folaufove) izvadale su članice društva Louny; članovi iz Moravske Ostrovc nastupili su na preči i t. d Svega je bilo 11 tačaka, koje su bile izvadane lepo i precizno.
Glavni sletski dan bio jc 15. juna. Dopoldne bile su probe, a nato povor* ka, u kojoj je bilo preko 3000 učesnika i oko 15 muzika. ČOS zastupao je za* menik starešine br. Mašek. Posle po* dne održana je javna vežba. Prvo ;-u nastupilc žene na spravama. Sledile su vežbe 10 devetica konjiče, a nato pro*
(Nastavak sa 1. strane.)
Video sam i život nekolikih so* kolskih društava pod šatorima u Ma* karskoj. Imali su velike šatore sa le* pim napisima: Tyrš, Fiigner, Zamov* ski. Živkovič ali u istima je biio nabijeno po nekoliko postelja, dok je na stubu visilo posude sa nekoliko kas šika, noževa i viljušaka. Zajedničko umivalište bilo je u bližini, sa dugač* kim daskama, do čega sc dolazilo pre* ko retko poredanih cigalja i kamenja, jer je svud u naokolo bila bara od vode. Lepa plaža i šuma pored nje, či* nik чи život snošljivim. — Bog je dak* le bio u pomoči ali naša šatorska or* ganizacija je svakako podbacila.
Da ne redamo dalje. Sva naša le* tovanja do sada, bila su improviza* cije. Dalje se ne bi smelo ovako izla* žiti u svet. Mi i u daivma odmora mo* ramo' pred svakim izglodati da znamo št o radimo i što hočemo. Naše se članstvo ne sme navikati na privre* meno življenje, ne smeju oni ni za tre* nutak posumnjati u sebe i svoju moč da mogu urediti higijenski, lep i pot* puno snabdeven stan. A moglo bi se
ste vežbe članova za Beograd, kod ko* jih je nastupilo oko 2000 Sokola. Posle štafetnog treanja na 400, 300, 200 i 100 metara nastupile su članice, njih 2900, dalje starija brača sa štapovima i još tri tačke, koje je izvadala sokolska konjiča. Zbog velike oluje, koja je iza toga nastala morale su otpasti osta* le tačke programa.
Slet je u svakom pogledu lepo uspeo.
Sokolsko koncertno veče čehoslovačke i j ugoslovenske muzike u Pragu
Sokolsko društvo Prag * Koširže priredilo je dne 23. augusta o. g. jednu lepu manifestaciju sokolske saradnje Jugoslovena i Čehoslovaka. Kako So* kolstvo i pored telesnog odgoja ima i veliki kulturni program, to su brača Čehoslovaci priredili ovu manifesta* ciju u cilju da bi propagovali uzajam* nost kulturnih osečaja izmedu čeho* slovačkih i jugoslovenskih Sokola.
Prof. Karlo Holub, član or* hestra beogradske narodne opere po* kazao je brači Sokolima praškog okruga Koširže, na kako visokom stupnj» stoji naša pozorišna gudalač* ka struka i kakove mi imamo moderne gudalačke kompozitore. Pevanjem i violinom reprodukovali su se naročito M i 1 o j e v i ć i M a n o j 1 o v i c. So* kolska dvorana bila je do poslednjeg mesta ispunjena, te je učesnike naro* čito razigrala »Srpska igra« od Milo* jeviča. Prof. Holub imao je veoma srečno veče, jer je razvio veoma pre* eiznu i temperamentnu interpretaciju naših i čehoslovačkih kompozicija, te je bio burno pozdravljen naročito kod svoje kompozicije, koju je dodao pro* gramu.
I Sokoli i prof. Holub potpuno su opravdali ovaj svoj nastup pod po* kroviteljstvom našeg poslanika g. ge* nerala Petra Pešiča. U ime našeg poslanstva prisustvovao je g. Duri* č i č , a u ime Ministarstva prosvete g. dr. Dragutin P r o h a s k a. Ovoj priredbi učestvovale su takoder i če* hoslovačkc vlasti, a goste je pozdravi* la lepim sokolskim pozdravom za* služna sestra J i n d r ti k a Č e r m a * kova.
Točke pevanja ispunila je veoma ljupkim glasom gda. Karla Pod* hrazka*Titlova, operna peva* čica. a prof. Holuba pratila je na kla* viru njegova gospoda Vlasta Ho*
1 u b * K i m 1 o v a.
One, koji poznaju desetgodišnji rad prof. Holuba u Beogradu, gde je osnovao i filharmoniju, veseliče nje* gov i naš uspeh u Pragu, a naše Sokol* stvo podvlači ovu bratsku uzajamnu saradnju i na kulturnom polju sa bra* čom Čchoslovacima.
Poljsko Sokolstvo u Francuskoj
Poljsko Sokolstvo u Francuskoj priredilo jc 15. augusta o. g. svoj slet, koji je trebao da bude več u junu, ali jc bio na želju poljskog Sokolstva u Atnerici odložen za august. Prošle go* dinc imali su Poljaci u Francuskoj °5 sokolskih društava sa 3342 pripadnika. Sva ova društva tvore zagraničnu župu poljskog sokolskog Saveza sa sedištem u Varšavi. Prvo poljsko sokolsko dru* štvo osnovano je u Parizu 1901. god. Do pre nekoliko godina izdavalo jc društvo i svoje glasilo.
graditi uz more. Ima tamo dosta jav* nih i privatnik dobara. koja bi se uz intervenciju opština, srezova ili bano* vine, mogla dobiti na poklon ili za bagatelnu cenu. Mi najzad moramo bar početi da mislimo o sokolskim domovima na moru. Znam, reci če se: ta, nemarno ih ni kod kuče u našem gradu i našem selu, a kamo da ih zi* damo onkraj mora. Jest, ali kod kuče ih moramo sami graditi, i to uzorne gradevine, dok na moru mogu se slo* žiti nekoliko društava, pa čak i neko* liko župa, da udruženom snagom po* dignu manje gradevine samo za leto* vanja, ili vede kuče sa vežbaonicom za tamošnja primorska sokolska dru* štya. Sve to nije tako ncostvarivo. Bačka župa je sama učinila korake u tom pogledu; banatska župa t raži stal* no mesto na moru, a verovatno i dru* ga društva traže načine, kako da stvo* re stalna svoja gnezda na Jadranu. Društvene i župske uprave morale bi ovorn pitanju posvetiti veču pažnju. Nemanje novca ne može biti izgovor. Novac daju i davače oni, koji idu na letovanje, a sokolskih radnika je duž* nost, da propagiraju ljubav prema mo*
ru, da spremaju kolonije za »ladanje«, da sistematski stvaraju fondove u tu svrhu, i domovi naši če poniknuti. Neka su u početku mali, a posle sva* kog leta če se proširiti, povečati. Goli su dalmatinski krševi, pa vredne ruke vuku kamen po kamen, grudu po gru* du zemlje, te tako dižu terase, njive i vinograde. To j krševitoj i trpno j Dalmaciji dužni smo .baš mi Sokoli dolaziti svakog leta u pohode. Sve na* še trude i troškove naknadiče ona svojim suncem i svojom slanom vo* dom; okrepiče nas i ispratiti sveže i snažne, da nastavimo svoj svakodnev* ni posao. Naše članstvo mora početi da neguje kult mora, ali ne frazama, ne ni prilozima od po nekoliko dinara. U Dalmaciju treba otiči, zaplivati u našem moru, pržiti pod vrelim sun* cem svoju kožu i kosti i osetiti samo na taj način dah Jadrana i kroz telo i kroz dušu. Sve drugo je samo priča, bajka, fraza i maštanje. Sve drugo, što zovemo ljubavlju prema moru svodilo bi se na poeziju pesnika — kovača stihova, koji poreda reči i sti* hove, iskuje čitavu pesmu, ali je ne oseti — sve je šuplje. Sokoli bi mo* rali steči svoj prag baš na obali našoj. moraju biti prožeti svešču, da je tu odbranbena linija i za ognjište njiho* ve zajedničke domovine i njihove rodene kuče. Od kad je sveta, pobed* ničke vojske su bile one, koje su bra* nile svoj prag, a ne one koje su ru* šile tude domove.
Medutim, mi dosada nismo dola* zili na more^sa dubljim pogledima na ovu stvar. Zadovoljevali smo se da »za mesec dana kako — tako proži* vimo«. Ulazili smo u gotove zgrade nosili sobom šatore, uzimali šajku i kašiku, primali sledovanje na kazanu, a kada se doma povratimo, zavaravali smo i sebe i druge iluzijom: sjajno je bilo naše letovanje! Kupanje i sunča* nje je zaista sjajno, ali sve ono drugo
Sokolsko letovanje na Jadranu — Članovi Sokolskog društva V. Bečkerek pozdravljaju hidroavijone u Divuljama kod Trogira
baš nije tako divno. Nije, jer nije do* voljno organizovano, jer se letuje sa* mo za taj jedan mesec dana, jer se misli večinom o sebi, a zaboravljaju se generacije i generacije, koje moraju svake godine dolaziti, i kojima bismo mi, predhodnici morali nešto ostaviti u amanet.
U boljim stanovitna mogla bi se učesnicima letovališta i bolja hrana pružiti. Primitivno kuhanje na otvo* renom polju ili na maloj vatri ne pre* parira hranu, kakvu potrebuje telo ljudsko, okupano u slanoj vodi i gre* jano na žarkom suncu. Valja načiniti nešto stalno, treba za stolom ugodno sedeti! Zar tako mnogo staju beli čar* šavi? Zar se ne mogu od dasaka na* praviti dugački i široki stolovi? Zar se jednom za uvek ne mogu pripremiti
sve vrste tanjira i činija sa ostalim priborom? Zar se baš mora iz šajke kusati? Zar je to napredak, kad se vračamo u primitivnost Diogena? Ni* je li bolje da naše članstvo i za taj mesec 'dana vaspitavamo u duhu či* stoče, reda, estetike i napretka?
A sve bi se ovo moglo postiči, kad bismo stalno išli svom ogni* štu na letovanje!
p' ovo par redaka nišam želeo da pridikujem, savetujem i proponiram. Namera mi je bila, da samo iznesem svoje mišljenje, stečeno u toku leto* vanja od nekoliko godina. Samo bih se radovao, kada bi i druga brača predvodnici sokolskih kolonija na mo* ru, takoder izneli svoja gledišta, te bi se o ovom tako važnom sokolskom nastojanju stvorili konkretni zaključci.
50 godišnjica br. dr. Ljudevita Pivka
Ovih je dana u potpunom zatišju, u krugu svoje obitelji, proslavio svoju pedesetgodišnjicu dragi naš brat dr Ljudevit Pivko.
Br. dr. Ljudevit Pivko jedan je od naših najodličnijih narodnih rad* nika, a takoder i jedan od najskrom* nijih i stoga ga šira javnost upravo jedva i pozna, iako bi zaslužio i bilo u interesu naroda i države da bi sta-! jao u prvim redovima, koji upravljaju sudbinom Jugoslavije.
Br. Pivko rodio se 17. aug. 1880. o. g. u okolici Ptuja. Studirao je u Varaždinu Ptuju i Mariboru, sveučilište u Pragu, gde je bio jedan od prvih naših stude* nata, koji su poscčivali češko sveuči* liste. Kasnije jc pošao u Beč, gde je bio jedan od osnivača narodno*radikal* nog pokreta. Vojnu službu odslužio je u Krakovu, otkuda je slao ccljskom »Narodnom Dnevniku« svoje dopise koji su pobudivali opču pažnju radi svog protuaustrijskog duha.
Svoje študije upotpunio je još u Frankfurtu i Berlinu 1906. g., a zatim je nastupio službu kao profesor na muškoj učiteljskoj školi u Mariboru gde još i danas sa velikim uspehom uzgaja zdravi učiteljski naraštaj. Te--žište pak njegovog delovanja je nepla* eani narodni rad izvan škole, kojem posvečuje sve svoje slobodno vreme Obitelj ga vidi tek o podne i večerom Soko dušom i telom bio je više godina starosta mariborske sokolske župe, a sada j c starosta Sokolskog društva Maribor I, i to ne samo po imenu, več
takoder i po svojem stvarnom, istin* skom radu: sam vežba, vodi i uzgaja a nedeljom predava po društvima. Po* red toga vodi Jugoslovensko,čehoslo-vačku ligu. Klub dobrovoljaca,
vodio
| Ш
тш
-m
Brat dr. Ljudevit Pivko, starešina Sokolskog društva Maribor I
je i Slovensku Školsku Maticu, banski je savetnik, uredujc sokolske knjige brošure, bio je u dva parlamentarna navrata narodni poslanik, što upotpu* njuje siiku njegovog mnogostranog rada.
„ Br. dr. Pivko je i pisac: kao po= svuda takoder je i na tom polju ne*
umoran radenik, naročito — razume se — u Sokolstvu. Mnogobrojni su njegovi sastavci po sokolskim listov:* ma; izdao je »Telovadbu« u četiri knjige, zajedno sa učiteljem telovežbe Šaupom »Telovadne igre« u tri knjige, »Metodiku telovadbe«, više brošura itd. Pisao je i piše u »Popotniku«, u češke listove i naravno takoder u domače. Napisao je »Kratko zgodcviro slovenskega naroda«, »Zgodovino Slo* vencev«, koja je sigurno prva knjiga svoje vrsti pre rata, več tada prožeta slovenskim i protuaustrijskim duhom Prevađao je iz češkoga za omladinu i objfivljivao narodopisne raspravc Ukratko: svugde, gdje je smatrao da je potreba, nastupao jc i radio i upot* punjavao prazninu gde bi se pokazala I sve to najviše pod pseudonimorn Nije nikada tražio hvale ni priznanja
O	najnovije njegovom delu iz divne serije »Proti Avstriji« trebalo bi mne* go i mnogo govoriti. Te knjige rašire ne su po čitavoj našoj domovini.
Ovo nekoliko skromnih reči jedva da nam poda tek bledu sliku jet’nog nadasve istinskog, dugog, požrtvov* nog, nesebičnog, iskrenog i velikog na* cionalnog i kulturnog rada našeg od ličnog jubilarca.
Tiho j slavi našeg dragog brata dr. Ljudevita Pivka pridružujemo se sa najiskrenijim i najlepšim željama i kli čem o mu bratski: Na mnogaja Ijeta! Zdravo!
Brat Ljubo Dermefj — 50 godišnjak
Bra Ljubo Dermtlj, član uprave župe Ljubljana i Sokolskog društva Ljubljana I — Tabor, navršio je 5. au* gusta o. g. pedesetgodišnjicu svog ži* vota. Roden god. 1880. u Cerknici, kao sin školskog upravitelja, posvetit) se sani učiteljskom staležu pa je več od god. 1905. uičtelj gluhoneme dece na zavodu za gluhonemu decu u Ljubljani.
Brat Ljubo, kako ga naziva sav široki krug njegove sokolske brade i njegovih mnogobrojnih prijatelja, sto* ji več od ranih svojih godina u sokol* skim redovima te je prototip plemeni* tog čoveka i iskrenog, najboljeg sokol* skog brata. Srce njegovo je posuda najčiščeg sokolskog bratstva. L’ njemu ima najlepšeg izraza narodna poslovi* ca: Neka ne zna levica, što radi des* niea! — Sam je u svim svojim zahte* vima najskromniji, za sebe ne traži ništa, a sve što ima, zna i može daje brači i siromasima. koji od njega tra* že pomoč. Gdegod ga trebamo da nam pomogne, uvek i svuda jc na poslu i radu. Vesco, dobar uslužan, radin — takav je naš brat Ljubo. Saraduje u pevačkim zborovima; kod javnih so* kolskih nastupa, priredaba i sletova preuzima svaki posao, koji mu se po* veri. Uspešno i velikom ljubavlju vodi več dugi niz godina javnu knjižnicu Simona Gregorčiča i saraduje u upra*
. ..*
- m
* "S
'i '- V
■ 'i'-
M ЛЧ.,
Br. Ljubo Dermelj
vi školske odbrambene družbe Cirila i Metodi ja. Nacionalati, pošten, čist, sokolski karakter bio je pre rata, ta* kav je bio za rata i takav je danas.
Možemo kazati, da jc brat Ljubo pri* mer i uzor čestitog Jugoslovena i So* kola, u čije zlatno srce treba da se ugeda svaki, da bi vidio, kakav bi tre* bao biti i sam. Kako lepo bi nam bilo. da smo svi takovi. kakav je naš brat Ljubo!
Znamo, da mu, u njegovoj velikoj skromnosti, nečc biti ugodno, što ovom prigodom naglašavamo te nje* gove vrline, a nam je baš milo što mo* žemo ovu prigodu iskoristiti, da brata Ljubu postavimo kao primer osobito mladoj sokolskoj generaciji:	vi svi
ugledajte se u brata Ljubu!
I tko bi hteo da se uveri o pleme* nitosti i lepoti njegove duše, trebalo bi da ga vidi u njegovom školskom radu, kako on voli nesrečnu gluhonemu de> eu, kako ju grli ljubavlju, kako ju do* vatla na sokolske vežbe i kako deea njega vole kao svog dobrog oca i svog najboljeg brata, nazivajuči ga samo njegovim imenom: Naš Ljubo!
Pa zato, jer Te i mi volimo i po zaslugama cenimo Tvoj rad i poštuje* mo Te zbog Tvojih vrlina, želimo li ovom zgodom, čestitajoč Tvoju slavu, da se raduješ svom životu, koji si u sokolskom bratstvu darovao svoj bract i veličini sokolske misli.
Budi nam zdrav. Sokole Ljubo!
'-ge—
HRVOJE MUDRONJA (Drniš):
Razgraničenje župa
Dosada izašla su dva mišlenja o gornjem pitanju (vidi »Sok. Gl.« br. 17. i 18.), pak mislim, da ne če biti na uštrb, da se o ovom važnom pitanju čuje još koje.
Obadva su mišlenja ili predloga jedan protiv drugoga; jer jedan brat zastupa stanovište da se organizuju velike župe, dok drugi naprotiv zastu* pa mišlenje da bi male župe uspešnije delovale. I jedan i drugi lepo obrazla* žu svoja stanovišta, ali — 'kako mi iz* gleda — ta su stanovišta samo u teoriji dobra, a vrlo teško sprovediva. Ipak bi se pre opredelio za veče župe, jer više društava — veča župa, viši su pri* hodi (tačno i rashodi), osim toga kod v e ć i h župa ima više sposobnih sokol* skih radnika, koji su glavniji uvet na* Predka župe nego njezini prihodi ili saobračajne prilike, odnosno medu* sobne veze.
■Mala župa treba isto skoro toliki broj funkcionara kao i velika, pak mi* slini, da je lakše nači toliki broj u ve* čoj župi nego u maloj. Još kod mahh župa dogada se to, da sve radnike upo* slene u župi daje samo jedno društvo i to iz sedišta župe, koji pak postaju nehotimično na štetu društva, jer svo* je sokolovanje ne mogu da posvete društvu več župi ili obratno, te tako nastaju zastoji u radu jednog ili dru* gog organa, pa čak nastaju i mali su* kobi, a tako je zaposlen u društvu i u zupi, onda sve ne može da izvrši.
Zastupam stanovište, da današnja več postoječa društva treba pre svega
ojačati i osposobiti za sokolski rad, a tek onda dati se na formiranje novih župa, kad se vidi dali u novim ili več postoječim župama ima dovoljno so* kolskih radnika koji če dati moralnu garanciju za rad i napredak župe i da H če društva moči da uzdržavaju župu, odnosno da li če biti dovoljni prihodi župe za njezin život, a uzalud i naj* veči prihodi župe kad nema tko valja* no da sa njima upravi.
Zaposlenje jednog prtdnjaka je malo. Što može samo jedan? — Nista. Sa samim jednim prednjakom bilo bi pak životarenje, Jedan prednjak je do* voljan jedino u slučaju, kada po dru* štvima ima dosta prednjaka koji mu mogu da budu na pomoči.
Jaka župa može da bude i velika i malena, a za stvaranje jakih župa, kako sam več spomenuo. treba ojačati društva, što znači da treba izvršiti predlog brata prof. Živkoviča, koji je iznesen u članku odštampanom u vi* dovdanskom »Sokolskom Glasniku« pod na'slovom »:Prvi posao posle sle* ta«. Treba stvoriti jake kadrove pred* njaka i voda društva, te kad oni budu uspešno vodili i jačali svoje društvo, jačati če se i župe, tako i naše Sokol* stvo, a doklegod budu slaba naša dru* štva, dok budu oskudevala na pred* njacima, nikada ne čemo biti jaki niti čemo imati jake župe, a naše Sokol* stvo jedino če životariti. Zato ne sme* mo zaboraviti pri novoj formaciji žu* pa, da su društva preduvet za život župe i jedino jaka društva mogu dati jake župe.
Križari
Jako nisu zvanično i na odobre* mm pravilima za svoj opstanak još utemeljeni, to se ipak u poslednjim vremenima opaža njihovo tiho i pola* gano grupisanje. Vodstvo ovog novog strujanja dakako pripada bivšim čla* novima orlovskih organizacija, koji se nisu spri jatel j ili duhom vremena i koji nastoje da bilo pod kojim ime* nom oživotvore stari svoj rad.
Ovaj podhvat iako nema u narod* nim slojevima odaziva, to ipak makar
*	u maloj grupi predstavlja samo jed* n? suProtnost stanovitih krugova, koji n>su zadovoljni sa zakonom o Sokolu Kraljevine Jugoslavije, i koji ga na* sfoje u njegovom radu i širenju spre*
cavati.
Sama organizacija »Križari« sa s\ojorn osnovicom je verskog karak* tera i koja bi na ovom temelju imala Kupiti pripadnike jedne vere u orga* nizaciju za manifestacij u verskih sve* canosti i t. d.
Proti verskih organizacija nema* mo nista. Priznajemo njihovu zasluž* nost u moralnom životu naroda. Ali valja navesti, da u samoj organizaciji »Križara« ne može i ne če legati samo verski cilj, jer sam društveni život čoveka u bezbrojnim svojim varijaci* jama ne če to dozvoliti.
Naslov »Križari« historijskog je porekla iz vremena, kada su se vršila velika krvoproliča križarskih vojna, kada se je u znaku križa polazilo u tude zemlje i sa drugim verskim ose* čajima da se vrše razni zulumi. Dakle naslov »Križari« jest neki boj! Pitamo se proti koga? U jedinstvenoj Jugosla* viji u kojoj ima toliko verskih razno* likosti, a svi imadu jednako pravo na život. U našem javnom životu ne sme doči do zaoštrenja u verskim pitanji* ma izmedu raznih pripadnika verois* povijesti, jer to znači stvoriti jedan kaos.
Iako »Križari« imaju u svojim pr*
JOSIP NIKŠIĆ (Karlovac):
t Brat Mijo Vamberger
.Dne 11.
jula o. g. umro je u Rečici kraj Karlovca br. prof. Mijo Vamber* Ker, nestor naših srednjoškolskih na* stavnika i zaslužni sokolski veteran. Umro je naglo, od kapi, kod svoga učenika i prijatelja, u osamdesetoj go* dini života i u bližini grada, u kome je 27 godina proživeo u najplemenitijem radu na kulturno*prosvetnom, huma* nom i nacionalnom polju.
Pokojni Mijo rodio se u selu Dra* gutincima župe Sv. Jurja na Ščavnici nedaleko .Ljutomera, u bivšoj slove* načkoj Štajcrskoj, dne 18. septembra ;	Л.??П°Ј mladosti kao dečko
cuvao je Mijo — »Fajtov Mihalek --kao pastir blago svojih roditelja. Po* tom je, ostavivši pastirski štap, svršio gimnaziji! i filozofiju u Zagrebu. Bilo je to baš za okupacije Bosne, kad je trebao da sedne na školsku katedru. Udes je hteo, da je morao kao obični vojnik pod pušku, u rat. Vrativši se Prestreljena dlana na ruci, postavljen je 8. sepetmbra 1879. g. za namesnog učitelja u karlovačkoj gimnaziji, gde 'e služio do g. 1907., kad je premešten -agreb zemaljskoj vladi, da ? nastavnik vazda je nastojao, bu U iUženicima razvije opštu naobraz* ter« 3 V U Prvom rcciu dobre karak* stiti’ • najbolje postizavao vla* svi 111 4r'tru-'r°m, a i time, što je znao > svoja predavanja začiniti duhovi* » enegdotama, mislima pučke filo*
■ fl.je i velikih mislilaca. Bilo mu je ‘azda stalo do toga, da deluje na ljud* sko srce i probudl plemenitoo* čuv*
f.	Vi vr»šeniu dužnosti bio je pravi lanatik tačnosti i savesnosti. Kad su ga pitali, zašto baš na minutu točno M'- 'u-U razrec^' čim zvonce cilikne, _ ‘ijo bi odgovorio: »Ja služim narodu 1 ne smem da ga varam. I ova je mi* uuta plačena, akd bih zakasnio bila bi krada!«
■ Odlikovao se i književnim radom: eletrističnim, stručnim i prosvetno*
odgojnim. Započeo je kao sveučilišta*
rac u Zagrebu g. 1877. i do smrti nije pera odlagao. Medu ostalim, njegovi su ovi rado vi: »Hrvatsko sveučilište i stenografija«,	»Stenografija	i mišle*
nje«, »Stenografija, pazljivost i pam* čenje«, »Kozmopolitizam i ljubav pre* ma domovini«, »Stenografija i pedago* dija«, »O početku i razvitku stenogra* fije u Hrvatskoj«, »Pabirci iz Kantove i Spencerove	pedagogije«,	»Kultura
kod Hrvata i	Slovenaca«,	»Hrvatski
Salon«, »Iv. pl. Zajc«, »Hrvatsko ka* zalište«, »Jugoslovenska Akademija«, »Študija o	slovenažkom	pesniku
Aškercu«, »Bez imena u grob« (nove* la), »Sokolstvo u Hrvatskoj« i. t. d.
Izvan svoje službene dužnosti pok. Mijo bio je demokrat od pete do glave i altruista najplemenitijeg kova. Kroz više godina on je aktivan član Vatro* gasnog društva, Narodne čitaonice, tajnik Gimnazijskog potpornog dru* štva i jedan od osnivača »Pokupflkog Sokola« g. 1885., kome je bio i veoma agilan starešina od 1887.—1889. godine •i začasni član. Za njegova starešinstva Sokol diše demokratskim duhom, ne* Suje slogu i gaji telovežbu. Sudeluje aktivno kod 25. godišnjice »Ljubljan* skog Sokola«, kojeg postaje takoder i začasnim elanom. Odlaskom pok. br. Mije sa položaja starešine društva i sam je »Pokupski Sokol« počeo sla* biti. dok nije posve ugasnuo. Kad je
g.	1891. (zaslugom gimnazijskog učite* Ija brata Franje Bučara) obnovljen, Vamberger je opet njegov marljiv član. Iza ponovne likvidacije g. 1892. i pauze od deset godina, br. Mijo je od 1902., kad je društvo ponovno oživ* Ijeno, opet njegov član i odbornik, pa pri kraju svog boravka u Karlovcu članom je odela staraca. Zapravo »sta* raca«, jer je Mijo do kraja života vazda bio svež, čil, krepak i bistra uma. Njega je u osamdesetoj godini života smrt iznienadila, jer kad mu je za prijateljskim stolom najednom klo* nula ruka, koja je posegnula za čašom vode, Mijo je to pripisao razlogu, što. je toga dana propustio svoju običajnu telovežbu ... Sretnik, kome je pleme* nita duša otišla na drugi svet, čim je osetila i videla, da je ostavlja jedno lepo, zdravo i čisto telo!
Osim porodice i prijatelja učiniše ga po vlastitom priznanju zdravim u
vim začecima plemenite namere, do* seči če oni kad tad i bez ikakove sumnje do svoje kulminacije i glavnog cilja osnivanja u kojem če oni voditi punom parom borbu protiv ostalih udruženja i društava koji če time sa* mo naš narodni život razdeliti u gru* pacije. a što niti če služiti na dobro crkvi niti državi.
Ovde dolazimo do granice, gde se mora .staviti- pa makar kakova prepre* ka u kojem bi došlo do takovih za* ostrenja. Mi imademo primera iz naše nedavne prošlosti, gde su bivše orlov* ske organizacije živele u neprijatelj* skim stavovima prema bivšim sokol* skim organizacijama, i gde je ovo ne* prijateljstvo rastrovavalo gradanske prilike, ljude zajedničke vere delilo na
pole i da je ovo neprijateljstvo bilo više puta tretirano pred največim crkvenim dostojanstvenicima, gde je na koncu konca jedan postao bezverac i protivr.ik vere, a drugi je bio Bogu ugodniji i u verskom životu postao privilegovani elemenat, kao da je nje* gov moralni i verski život nešto bio bol ji od njegova protivnika.
Do takovih vremena ne sme više doči. Svaki koji radi na razdoru ima da snaša posledice.
Skriva li se iza toga kakov poli* tički aki — osetiti če se u brzo Pre* stati če, kao što su i prestale sve po* li tičke borbe.
Sokolstvo budno pazi na ovaj raz= voj. Ugibati se neče.
(»Sokolski Glas« — Đakovo),
LJUBOMIR R. NOVAKOVIČ, art. puk. (Ljubljana):
Vaspitanje vojnika i gra-djana it nacionalnom sokolskem pogledu
(Nastavak.)
Eto, zbog toga je potrebno da oficir, ako hoče da bude pravi narodni prosvetitelj i njegov dostojni čuvar, pride svojim vojnicima, da se sa njima porazgovara, našali i upita ih za nji* hove ukučane, da ih lepo oslovi i svoj* ski otpozdravi, da često raspita, da H ima koji da nešto pita, žali se ili moli, pa u koliko može da svakojem po* mogne i dade lepih pouka i saveta, a naročito da .se zauzme za onoga, koji je nešto neraspoložen i zamišljen. Urednim i ispravnim vojnicima, u prazničnim danima, da daje dozvolu za izlazak u varoš, da dobro vodi ra* čuna, da li vojnik dobiva uredno i pra* vilno sve ono, što mu pripada. Oficir, pored toga, mora biti, u dozvoljenim granicama, dovoljno strog, ali i pot* puno pravičan, starešinski odmeren i očinski zauzimljiv. Naročitu brigu tre* ba da vodi o zdravlju i čistoči svojih vojnika. Sve istupc prema veličini uči* njene greške, treba odmah kažnjavati, dajuči vojniku potrebne savete i po* ukc, da u buduče ne greše i čuvajuči pri tome njegovo častoljublje i oset* ljivost. Isto tako potrebno je pred ce* iim strojem pohvaliti onoga vojnika, koji se naročito ističe svojim radom i ponašanjem. Badnji dan, Božič, Uskrs, Đurđev*dan, pukovska slava i još neki verski i narodni praznici dani su, koji najviše zbližavaju starešine i vojnike, ti dani u pravom smislu sa* činjavaju svoju veliku vojničku poro* dicu. Tih dana oficir treba najviše da se približi svojim vojnicima, koji če u njemu osetiti pravog starešinu i rodi* telja, jer im daje volje i pod.streka da
duši i telu:	priroda,	gimnastika	i
knjiga.
»Rodivši se kao ratarsko dete na grudima prirode, verao sam se čim po* odrastoh, po gudurama i dubravama, penjao po brdima. klancima i drveču, jurio u cičaj zime kao strela na sitnim saonicama niz strmine, sklizao se, ja* šio, plivao, igrao, rvao ... a sve to u velebnoj prirodi i na divnom svežem zraku. I tako dorastoh jaklen mladac do knjige, koja je zatim krepila moj duh baš onako, kako je pre priroda svojom gimnastikom čeličila moje telo. 1 tim dvema svojim uzgojiteljieama: gimnastici i knjiži ostadoh veran do svoje sede starosti. I nije mi žao, jer vazda me u životu prati kremenito zdravlje duševno i telesno. I kad bi moja reč što vredila našoj omladini, ja bih joj priviknuo, neka se ugledava u Grka Ksenofona, koji je revno vežbao svoje telo, a uporedo svom ozbiljnošću napajao i duh svoj mudrom naukom Sokratovom primičuči se tako uzoru grčke kalokagatije, koja učini helenski narod za sve vekove neumrlim.« (Re* či Mije Vambergera prigodom prosla* ve desetgodišnjice »Hrvatskog Sokola« u Karlovcu).
Pokojni Mijo bio je po rodenju Slovcnac, ali poput svog zemljaka Stanka Vraza i delotvoran dobar Hr* vat. Medutim svi, koji ga poznavasmo, znadosmo, da je nadasve najbolji Ju* gosloven. Tofne je najboljim svedo* čanstvom jedno njegovo pismo >— a on ih ze sva lepo pisao! — koje mi je napisao povodom moga prevoda Ma* sarykove knjige »Kako valja raditi?«, kad su kod nas divljale partijske i na* cionalne orgije, »skidane glave« i uni* štavane egzistencije, a s druge strane več počela ubijati svest uzajamnih ve* za tsvih Slovena. On je sa velikim Ta* citom rekao i napisao kratko i jezgro* vito: »Amiee, haec sunt tempora infe* sta virtutibus« (»Prijatelju, to su vre* mena neprijateljska za vrline«), A on* da je dodao još na grčkom jeziku: »Starim i uvek se vežbam ...«
Eto, to je bio Mijin odgovor na »tempora infesta virtutibus«!
Zato neka je večna slava i trajna uspomena bratu Miji Vambergeru, do* brom čoveku, Jugoslovenu i Šlovenu!
budu veseli, zadovoljni i da se osečaju u svojoj kuči, medu svojom porodi* com, koja veličanstveno proslavlja svoje lepe i mile narodne i verske obi* čaje. Igra i pesma, uz narodne gusle i ostale instrumente, neka se u slobod* no vreme čuje, neka se vojska razve* seli i neka se mladičske grudi šire i napajaju sokolskim duhom. U ovim danima i časovima pesme i igranja oficir treba da iskaže volju i ljubav prema mladem, da ispolji svoj stare* šinski i domačinski uticaj.
Ako se oficiri ovako budu opho* dili i ponašali prema svojim vojnicima, oni če oblagodariti njihovu dušu i omi* liti im vojnički život. Onda če oni svi rado žrtvovati i živote svoje za one oficire, koji se ovako budu o njima brinuli i zauzimali.
Na način do sada izloženi imačemo stručno spremljene, duhovno oblago* rodene i lepo vaspitane vojnike, ali sve ovo potrebno je dopuniti još sa nečim pa da vojnik uvek, i po odslu* ženju svoga roka, ostane, pravi vitez i branič svoga kralja i otadžbine. Po* trebno je dakle, da se kod vojnika u najvišoj meri razvije ljubav prema kralju i otadžbini i da mu se dobro rastumači smisao i značaj svake reči u zakletvi, koju je na vernost njima položio; da mu se jasno predoči pro* šlost, sadašnjost i budučnost našega naroda, da mu se naročito istakne istorijska važnost našega narodnog oslobodenja i ujedinjenja, kao i ve* kovna borba za ostvarenjem' ovoga. Najzad, potrebno je kod vojnika stvo* riti ubedenje, da je največa čast i sla*
va na svetu žrtvovati se za kralja i otadžbinu i za dobro svoga naroda, a ko ovako ne bude radio, na njega če panuti narodna kletva i on če biti iz* dajica roda svoga.
Za vaspitavanje naših vojnika u ovom pravcu ima naš narod i naša vojska najsjajnijih poučnih primera. Pa zato poučavajmo i govorimo vojni* cima i: našoj slavi i sjajnoj tradiciji
0 našim velikim vladarima, o našim vojvodama i velikanima, o hiljadama herojskih i nečuvenih podviga naših oficira i vojnika, koji svojim junaštvom zadiviše čitav svet. Recimo im, da su njihove svetle kosturnice temelj, na kojemu je sazidana naša velika i lepa ctadžbina Jugoslavija. Naši mladi voj* nici moraju znati, da je za njihove očeve i stariju braču, jedini i najuzvi* šeni ji cilj u životu bio nacionalna svest, patriotska ljubav i oslobođenje svoga naroda.
Mi moramo objasniti svojim voj* nieima, da još nije definitivno završe* no oslobodenje i ujedinjenje celokup* nog našeg naroda. Stotine hiljada naše brače stenju pod tudinskim jarmom
1 nestrpljivo očekuju kada čemo ih prhniti u zagrljaj bratske slobode. — Ovo moraju znati naši-vojnici — svi sinovi našega naroda. Oni dobro mo* raju upamtiti i primiti pouke svojih starešina: »Ko neče brata za brata, on če tudina za gospodara!«
Ni vaspitavanje u ovome smislu neče biti sasvim potpuno, neče biti dovoljno obradeno i zaslužno nagra* deno, ako ne bude još i uzvišenom so* kolskom idejom upotpunjeno i usavr* šeno. Ni jedan vojnik, makar on bio i najboljeg znanja i vladanja, ne može se zamisliti da je pravi vojnik, ako mu se ne može reči, da je u isto vreme i Soko. — Reč Soko najviše je omilje* na i udoniačena kod našega naroda. Soko je simbol čojstva i junaštva. U svima momentima, kada se je odluči* vala sudbina našega naroda, čuo se poklič i podstrek na junaštvo: »Na* pred ko je Soko!« I zaista, nigde nije junaštvo i sokolsko pregalaštvo, kao i značaj slobode našega naroda tako verno izraženo kao u rečima besmrt* noga Njegoša, koji kaže:
»Blago meni moji Sokolovi, blago meni junačka slobodo, jutros si mi divno voskresnula, iz grobova našijeh dedova.«
1 naša velika otadžbina Jugosla* vija voskresnula je iz grobova naših dedova, junačkom pobedom naših So* kolova!
Jer Njegoš veli:
»Junaku se češče puta hoče, vedro nebo nasmijat grohotom.« Dakle, da bi naše jugoslovensko nebo bilo uvek čisto, vedro i nama na* smejano, ono treba da pod svojim svodom rada i njeguje samo Sokolove. Zastava sokolska visoko je uzdignuta i ona pod svojim krilima zove i okup* Ija sve, što muški i sokolski misli i oseča.
LEON TIČAR (Rimske toplice):
Sestri Mariji Zupanovi v spomin
In zopet smo položili v grob mla* do življenje, mlado hrepeneče srce, ki je nehalo biti v zorni mladosti. Iz naših vrst nam je zopet kruta usoda iztrgala vrlo in vneto Sokolico sestro Marijo Zupanovo. Kot da je prokletstvo leglo med nas in že je tista smrt tako groz*
Marija
Zupanova
na in strašna drugič prestopila prag naših vrst in si izbrala Tebe za žrtev. In v tisti bolesti, ki smo jo še čutili od ravnokar doživetih dni, ko smo izgu* bili sestro Plazarjevo, nam je stisnila srce vest, da si nas v tako kratkem ča* su kot druga zapustila Ti, draga nam sestra Zupanova.
In danes se mi zdi, kakor da so šli mimo mene dnevi življenja prevpiti z bolestjo. Bela žena Ti je zapela pe* sem, tisto visoko pesem o smrti, ki smo jo slišali vsi. Skozi noč in dan je šla in pela je o Tebi in pela je o živ* Ijenju, ki ga ni več. Poslušali smo to pesem, trpeli v srcu in dnevi in ure in tiste minute so šle mimo nas, drvele so in hitele v brezdalje — le kelih trp* ljenja ni šel' mimo nas. Tebe smo gle* dali, ko si spala in sanjala o. smrti — življenja Ti ni bilo mar. Tvojo žalost* no mater smo tolažili, ko ni mogla najti tolažbe. Toda vsaka beseda, ki je prišla, je bila le grenko*sladek spomin
na Te — bila je beseda, ki ni mogla nadomestiti v ljubečem srcu Tvoje iz* gube. Pa so jokali, prosili — Ti pa si ostala tiha in nema in gledala v več* nost...
Smrt Ti je pritisnila na čelo in ustna mrzel mrtvaški poljub, samo oči si zaprla in vest o smrti je bila žalost* na, bridka resnica, Šele tu so se kri* žala naša pota — pota življenja in smrti; govorili smo o Tebi, pa nas nisi razumela. Tvoj sokolski duh je plaval nad nami in nismo ga doumeli, zakaj zrla si v večnost, mi pa v življenje brez Tebe ...
Kako si mogla umreti, draga se> stra, v popolni zavesti, zroča življenju in smrti naproti? Da. to je bilo naj* huje — umrfcti v zavesti brez bratov in sester, ki Ti niso mogli odpomoči! Omahnila si in z mrtvaško ledenim čelom poslednjič poljubila mater zem* ljo, ki Te je sprejela v svoje hladno okrilje. Tamkaj spiš zdaj, sanjaš slad* ko, brez bolesti, brez skrbi, v srcih naših bratov sester vedre dneve smrt kali.
Slava Tvojemu spominu, draga nam sestra, spi sladko v zemlji doma* či! Plast domače grude Te je zagrnila, v nje naročju je utihnil Tvoj glas. Kot list, ki ga nosi veter. Te je ostavilo življenje. Ni to krivica življenja, ki ne izbira, temveč pobira brez razlike tudi tiste še nerazcvetle cvetove življenja, tudi tiste, ki so ves čas stali ob naši strani in gojili ter zvesto branili našo sokolsko idejo? Življenja opoj si iz* pila do dna... Niso Ti bili sojeni lepši in daljši dnevi; poslovila si se in odšla iz naših vrst brez besede.
Danes na teni mestu sc naj pošlo* vim od Tebe, zvesta sestra Zupanova, danes Ti naj zakličem zadnji sokolski Zdravo! — Dal Bog, da ne v tretje še tretji tako tragično preminuli sestri Sokolici iz naših vrst.
Kot črne in tesne noči so ti dnevi, ki ždijo nad nami... Z bolestjo in strahom živimo v njih in mislimo nate .. umrla sk... hladen jesenski dih je zavel zvečer nad dolino: pol tiho, skrivnostno je završalo v vrhovih za* lujk. ki se v teh črnih jesenskih no* čeh klanjajo Tvojemu spominu, nad grobovi pa razpenja krila črna smrt,.
Mi imamo dosta primera u našoj istoriji, ko ji nam govore, da naš na* rod ima pored svojih dobrih, u isto vreme, i hrdavih strana. Karakteristik ka je našega naroda, da se u svojoj slobodi mnogo razmazi i lako zaborav* (ja put kojim je došao do nje. Mi mo* ramo zadržati, ono što je nama dobro, ali najpre moramo da se izlečimo od onoga, što nam ne valja. Sa ovo neko* liko očitih primera ja sam se posta* rao da ubedim oficire nastavnike na* ših mladih vojnika, da je njihova dužnost, da pored nastavnog progra* ma, obuče i spreme svoje vojnike i u sokolskom praveu fizički i idejno. Za sve ovo ima dosta vremena, sredstava i mogučnosti samo, ako kod oficira hude dobre volje i ljubavi prema ve* likoj sokolskoj ideji. Neka svaki ofi* cir dobro zapamti. da se pojam i za* datak vojske podudara sa pojmom i zadatkom Sokolstva, jer jedno i drugo idu uporedo i vode ka jednome i isto* me cilju.
Spremiti jednoga vojnika samo u strogim granicama programa može se reci da je uspeh postignut dobar i svaki nastavnik može se opravdati kod svog pretpostavljenog starešine, jer je radio onoliko, koliko je morao i koliko mu je narcdeno. No, kod takvog sta* rešine može se reći da nije bilo dobre volje i inicijative da od jednog tako
dobro spremljenog vojnika, izradi isto* vremeno i dob rog Sokola, te na ta j način da bude opravdan i ispravan, ne samo pred svojim pretpostavljenim, nego i pred svojom savešču.
Sokolu samo pripada slava Obiliča. Sokolu se samo može reči:
»Obiliču zmaju ognjeviti.
ko te gleda bliješte mu oči,
svagda če te svetkovat junači.«
U prednjem izlaganju rečeno je što je dužnost roditelja i učitelja u po* gledu vaspitavanja naše omladine, a kratko je napomenuto, kakva bi tre* bala da bude uloga oficira u ovome pravcu. No, sa svim ovim nije rečeno sve ono, što zahteva veliki zadatak,
0 kome se ovde govori, jer bi to bilo nemoguče, a i suvišno iznositi u ovoj prilici. Glavno je znati i čvrsto vero* vati:	Ako roditelji, učitelji (nastav* nici) i oficiri, svaki u svome delokru* gu, budu radili savesno, sporazumno, iskreno i predano, imačemo kroz vrlo kratko vreme najhrabriju vojsku i naj* čestitiji narod, stvoričemo veliku i sokolskim duhom zadojenu jugoslo* vensku naciju, koju nikada i nikakv^ neprijatelji neče moči pobediti.
Ovo verujmo i upamtimo. Jer: »Nada nema pravo niukoga, do u Boga
1 u svoje ruke!«	(Konac.)
ING. LADO BEVC (Ljubljana):
Sokolski Tabor
Nastopni nagovor telovadnim oddelkom Sokola Ljubljana I (Tabor).
Borci, Sokoli! Gojite v tem hramu dela in sile brat* stvo in svobodo! Prapor na* vdušenja, ogenj srca, plapo* lajta visoko! Sokolski Tabor, zgrajen v ljubezni in žrt* vah, bodi živi vir večno mla* dega življenja, studenec le* pote in vrlin m ves naš
  'rod! (%’apis nad vhodom v
Sokolski dom na Taboru).
Deci.
Ko so vas starši poslali v sokol* sko telovadnico, so sledili pozivu Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije, ki je v proglasu z dne 28. januarja 1930. zaklical vsem očetom in materam: »Pustite deco k nam, ker sta lepota in
na našem ponosnem sokolskem Tabo* ru. Kot pravim Sokolom in Sokolicam vam to navdušenje ostane • trajno. Visoko plapolajoči ogenj srca vam bo kazal pot, po kateri boste v iz* vrševanju sokolskih idej bratstva, enakosti, svobode korakali z naro* dom v njegovo boljšo, svetlo bodoč* nost.
Ozirajte se na svetle vzore, ki nam jih preobilo nudi zgodovina velikih borb našega naroda!
Požrtvovalnost in plemenita tek* ma naj Vas vodita do ponovnih in vedno večjih uspehov.
Bodite ponosni, da spadate na so* kolski Tabor! Ta ponos naj vas krepi v moralni trdnosti, doslednosti, vztraj* nosti in značajnosti. Gojite v sebi so*
;/ v-'	•’	*■	>£■-.
’f, ЛнГ/.х V's	5
+ V - >•	.
>7.
штт--1
Dom Sokolskog društva Ljubljana I — Tabor
zdravje njenega življenja na prostra* nih livadah slovanske sokolske misli!«
S	svojo odločitvijo so vaši starši iz* kazali zaupanje sokolski ideji in ljube* zen do sokolskega Tabora, kateremu so poverili vašo sokolsko vzgojo. Iz* ročam vam iskrene sokolske pozdra* ve za vaše starše, s katerimi bomo budno motrili vaš napredek in se ga obenem z njimi veselili.
Pomnite, da naj bo sokolski Ta* bor živ vir večno mladega življenja, studenec lepote in vrlin za ves naš rod.
V	sokolski telovadnici se deca na* uči mnogo lepega in koristnega. Vzra* ste v sokolski vzgoji pri telovadbi in drugem pouku tako, da postane zel ra* vega telesa in zdravega duha.
1 'čite se spoštov ati resnico in pra* vic o!
Oklenite se Tabora in izpolnjujte sokolske nauke, ker hranijo v sebi vzvišeno lepoto!
Govorite o Sokolstvu vedno in povsod z navdušenjem in resno voljo, da sledite svojim sokolskim vzgojite* Ijcm in vzgojiteljicam na poti do kras* nega cilja, ki naj bo v tem, da boste postali vzorni Sokoli in Sokolice.
Vztrajajte na tej poti, ne opustite nobene prilike, da bi ne pohiteli v naš ic|)i mogočni sokolski hram!
Vaši sokolski bodočnosti:
Zdravo!
Naraščaju.
Nad vhodom v sokolski dom na Taboru je napis« »Prapor navdušenja, < jcuj srca, plapolajta visoko!«
/n res! Sokolska ideja zasluži, da z navdušenjem vstopajo v vrste nje* nih pobornikov vsi. ki hočejo zmago resnive, pravice, lepote.
Vaše navdušenje za sokolsko stvar bo doseglo vrhunec takrat, ko boste postali vzorni člani in članice Sokola
kolske odlike: disciplino, red in toč* nost.
Vztrajajte na začrtani poti! Ved* no naprej, nikdar ne koraka nazaj! Bodočnost je vaša. Na vas je bodoč* nost naroda, države. Postanite pravi Sokoli in Sokolice, borci za sokolske ideale. Ljubite naš in bodoči vaš Ta* bor, učite sc za narod in državo, ki bosta srečna z vami in zaradi vas, bodočih Sokolov in Sokolic.
Zdravo!
Članom in članicam.
Zakon in štatut naše preurejene organizacije postavljata jugoslovensko Sokolstvo na preizkušene temelje Tvršcvega načela:	V zdravem telesu
—	zdrav duh! Idejno podlago Sokol* stva tvorijo veliki ideali človeštva: bratstvo, enakost in svoboda.
Sokolska vzgoja je dosegla vidne, odločilne in trajne uspehe v nedavnih osvobodilnih bojih slovanskih naro* dav. Narodni ponos Sokolov je v teh bojih dozorel v državljansko samoza* vest, na katero so gradili slovanski na* rodi svoje državne temelje.
Sokolska žena ima veliko misijo v narodu. Kakšne žrtve premore sokol* ska žena, nam priča s. Ljudmila 'Pivko* va, ki je med vojno pretrpela vse mu* ke, ki jih je namenil neizprosni na* sprotnik značajni, junaški ženi, oboro* ženi s prelepimi sokolskimi vrlinami. Njeno in njenih vrstnic trpljenje je rodilo bogato žetev. Tudi vam, se* stram, so torej že utrta pota, po ka* terih boste hodile z svojimi predni* cami, vzornimi sokolskimi ženami.
Vzor sokolske vzgoje bodi har* monična vzgoja telesa in duha. V so* kolskem zmislu harmonično vzgojen Jugosloven bo vstopil kot tip popol* nega človeka v kolo enakih mu slovan* skih bratov. Narod takih popolnih Ju* goslovenov bo postal enakopraven in uvaževan član svetovnih narodov.
Za dosego ideala človeške popol* nosti se moramo oborožiti z vsemi so* kolskimi vrlinami. Vrline so: moralna trdnost, jeklen, plemenit in neomajen značaj, narodni popos, državljanska samozavest, doslednost, vztrajnost, nesebičnost, bratska vzajemnost, trez* nost, vzdržnost, disciplina, red, toč* nost, skratka vse odlike, ki nas vodijo k stalnemu napredku in nam omogo* čijo uresničenje velikih sokolskih ide* alov: resnice, pravice, lepote.
Tabor s člani, ki bodo stremeli za dosego sokolskih vrlin in jih tudi do* segli, naj postane Iv resnici
Sokolski Tabor,
Tabor Sokolstva,
Tabor narodne misli in napredka, studenec lepote in vrlin za ves naš rod. Za vse to se bomo borili!
Borci, Sokoli, Sokolice:
Zdravo!
KNJI6E I LISTOVI
»SOKOLSKE L1STY«.
Primili smo poslednji dvobroj (3—4) časopisa lužičko*srpskog Sokol* stva »Sokolske listv«. Sadržava mnoge idejne i informativne članke. Na čelu lista je pesina Čišinskog »Serbska roz* torhanosč, a nato sledi referat o sarad* nji lužičkog Sokolstva* na svelužičkom taboru u Rakecama (Hoyerswerda). Starešina LSSZ br. Jakub Šajba prika* zuje pretsletske dane I. svesokolskog sleta SKJ u Beogradu. Članak je pisan toplo, iz svakog redka odseva piščeva velika ljubav prema sokolskoj misli i jugoslovenskom narodu. Referat o glavnim sletskim danima doneče na* redni broj »Sokolskih listova«. U član* ku »Samson i Delila« nastupa VVohnjoš protiv onih lužičkih narodnjaka, koji se žene sa Nemkinjama, zbog čega posta* ju mlaki u naeijonalnom pokretu. Mi* chal Navvka piše protiv pušenja. Sledi još niz sitnih članaka, vesti iz saveza i vesti iz društava.
SOKOLSKA POZORIŠNA BIBLIO* TEKA.
Lužičko*srpski sokolski savez po* čeo je izdavati 'Sokolsku pozorišnu bi* blioteku, koja če redovito donašati isključivo u sokolskom duhu pisane pOzorišne komade. Prvi svezak donosi igru »Kako je Slavoš došao u 'Soko«, koju je po češkom originalu br. Pospi* šila priredio za lužičko*srpske prilike br. Mercin Nowak. Knjiga če dobro služiti sokolskoj propagandi u srpskoj Lužici.	-	’
NA POČETKU ŠKOLSKE GODINE.
Mnoge napredne države, u cil|u opee prosvete bez koje nema selek* cije, to jest izbora najboljih, uposta*
vile su posebne škole. po kojima uče* nici dobivaju pismenim putem sred* njoškolsku naobrazbu učeči kod svoje kuče i tako svaki čovek, bilo u kojim prilikama, pa i najtežim, može da se prosvetli pomoču Dopisne škole i da steče škoisku kvalifikaciju. Takovu školu osnovao je u Sarajevu još pre pet godina Vidovičev Prosvetno*etički pokret i ona je dala do danas mnogo povoljnih rezultata. Pošto se pripreme za ispite pismenim putem u saobra* čaju sa prof eso rima, učeči iz svezaka
za samouke i odašiljuči profesorima svoje zadače na pregled i korekturu, učenici Dopisne škole, ako im je po* trebita škol-ka kvalifikacija, polažu ispite u državnoj srednjoj školi. Tako ste če n e svedodžbe jesu ravne svedodž* bama redovnih daka, te učenici Do* pisne škole mogu da nastave više nauke na univerzi. Prospekte šalje besplatno Direkcija Vidovičeve Do* pisne škole u Sarajevu.
аааааааамааллллаллла
Preporučamo bradi i sestrama, I> oji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavami Medu5ič“. Citajte naš ogla.s.
vvvvvvyvvvvvvvvvyyyvv
Na I. drž. šumarskoj i lovačkoj iz* ložbi, koja se održaje pod pokrovitelj* stvom Nj. Vel. Kralja na velesajmu u Ljubljani od 31. VIII. do 15. IX. ovc god. sodeluje čitava naša država.
Zadača šumarske izložbe biče ne samo, da posjetnicima pokaže u pre* glednim tabelama .modelima i uzorci* ma šumu i šumske prilike, te racijonal* no gospodarenje sa šumama u pogledu uzgoja, iskorištavanja, zaštitc i obrane, kao i delovanje onih važnih grana, koje su sa šumarstvom u uskoj vezi, več i da podade širim slojevima naroda po* uku i spoznaju, od kolike je važnosti šuma kako za pojedinca tako i za dr* žavu, Dalje, da pobudi u narodu zani* manje za uzgoj, njegu i zaštitu šume kao eminentnog dijela narodnog bo* gatstva i pokaže mu racijonalnu upo* rabu različitih šumskih proizvoda.
Osim toga cilj je ovoj izložbi, da se nadu nove i učvrste stare trgovačke veze i da vrši propagandu za šumarsku
—	kao najjaču domaču industriju.
Lovačka izložba imače da jasno prikaže veliko značenje lovstva u na* rodnom gospodarstvu, sve vrsti naše korisne i štetne divljači, gajenje koris* ne divljači. zaštitu lova, kinologiju i industrijske grane, koje su u vezi P lovstvom.
Na osnovu sajamske legitimacije željeznička vožnja u pola cijene. Legi* timacije prodavaju po Din 30 sve veče banke i putnički biroi u državi.
ZA MAJKU PK. BR. MALEJA. Prinos Sokolskog društva Slov. Konjice.
Jugoslovanska Sokolska Matica u Ljubljani primila je od Sokolskog dru* štva Slov. Konjice iznos od 600 Din namenjen majci \pk. brata Maleja.
Deset godina ploducg rada Sokolskog društva Cuprija
Pregled rada od 1920.—1930. g.
Posle rata, od predratnog Sokol* skog društva »Dušan Silni« ostao je samo kostur jednog razlupanog raz* boja, koji je upravo i dao povoda da
Brat Franjo Z^Hc, starešina Sokolskog društva Cuprija
se društvo ponovo reorganizira. Pri* kupljani su podatci i saznaje se da je društvo pre rata imalo lep broj spra* va i da je bilo na zavidnoj višini. Da bi se društvo bar u koliko obnovilo, prijavljuje se sudu gubitak ovih spra* va, koje je neprijatelj namerno uni* štio i uspeva se da se društvu podeli ratna šteta u dinara 22.000 od ko j ih je, kasnije, jedna obveznica ratne štete dobila zgoditak od 25.000 Din.
Odmah zatim, 6. februara 1921. g. sastaju se prijatelji i poborniei Sokol* stva, stavljajuči na čelo brata Stevu Čuturila, direktora gimnazije i održa* vaju konferenciju i time obnavljaju društvo, koje nosi naziv Sokolsko društvo Dušan Silni. Radi izvod en j a sviju prethodnih poslova stvara se privremena uprava koju sačinjavaju ugledne ličnosti iz varoši na čelu sa br. Zajicem Franom, gen. direktorom šečerane.
Naredne, 1922. godine društvo prireduje svoj prvi javan čas. Vežba* nja su održavana u varoši, no pod
v	d o nepovoljnim uslovima i sa vrlo malim brojem vežbača. Iste godine, meseca septembra, brat Zajic, uvida* juči potrebu vežbanja. omogueava ovima da vežbaju u prostorijama še* čerane, pod mnogo povoljnijim uslo* vima.
Godina 1923. značajna je za naše društvo. Te godine podiže se na zem* ljištu fabrike šečera zgrada i predaje društvu kao vežbaonica. Zgrada je podignuta od Strane šečerane, zaslu* gom br. Zajica. Iste godine, društvo, koje je do tada pripadalo župi Zaje* čar, prelazi prema novoj podeli u 'žu* pu Kragujevac. Svoj naziv Sokolsko društvo Dušan Silni zamenjuje ime* nom Sokolsko društvo u Čupriji.
Sedmog oktobra otvara se soko* lana, koja več snabdevena svima spravama i predaje bratu načelniku na upotrebu. Društvo stoji na čvrste no* ge i več iste godine šalje utakmičar* ska odeljenja za slet naše župe i za* uzima treče mesto. Prisostvuje sveča* nom osvečenju župske zastave.
Odmah zatim. 1924. g. vrše se spremanja za pokrajinski slet u Sara* jevu i pripreme za naše javne nastu«
E e. Društvo uspeva da pored večeg roja vežbača .soremi i dva odelenja
utakmičara, koja na sletu u Sarajevu zauzimaju prva mesta.
Godina 1925. prolazi u istrajnom radu i spremanju za 8. svesokolski slet u Pragu. I ovc godine društvo pri* reduje javan nastup, koji pored mo* ralne, uspeva i sa finansijske strane.
Godina 1926. zabeležena je krup* nim slovima u istoriji našega društva.
23.	maja društvo osveštava svoju dru* štvenu zastavu, simbol narodnog je* dinstva, bratske ljubavi, jednakosti i pravičnosti. Sama svečanost pomuče* na je bila gubitkom kume zastave pok. sestre Joške Zajicove, supruge uvaženoga brata starešine. Ovom pri* likom prireden je javan čas uz sude* lovanje br. društava iz Paračina i Ja* godine. — Ova godina značajna je i stoga, što je tada pokrenuto pitanje izgradnje sokolskog doma u Cupriji. Osniva se i naročiti odbor, kome je stavljeno u dužnost da pokrene živ* lju akciju, kako bi društvo došlo do svog vlastitog doma. Nažalost i pored žive akcije nije sc mogao ostvariti naš san i posle nekoliko pokušaja cela se akcija ostavi bol joj budučnosti. No društvo nastavlja sa elanom dalje svoj rad sireči sokolsku mlsao u šire slojeve. Iste godine, kada je br. dru* štvo u Svilajineu več popustilo i kada je na župskoj skupštini u Jagodini pao predlog da se društvo briše, naše društvo opet stupa u akciju na čelu sa bračom: Zajicem, Trčkom i Janko* vičem i na predlog br. Zajica, ova dvojica pohode Svilajinac, skupijaju najvidenije gradane sa kojima u pri* sustvu takoreči cele opštinske uprave, održavaju sednicu u sali opštinskog suda i uspevaj u da ubede prisutne da je Sokolstvo od presudnog značaja po naše narodno jedinstvo i po vasko'liko Slovenstvo. Nekoliko dana posle toga. društvo održava javan čas u Svilajin* cu sa uspehom i govor br. načelnika uspeva da zagreje i šire gradanstvo za sokolsku stvar. Sokolsko društvo u Svilajineu je spašeno, seme bačeno urodilo je plodom.
Ova 1926. godina značajna je za celo slovensko Sokolstvo, značajna je i za naše društvo. Mnogi članovi na* šef; društva polaze na 8. svesokolski slet u zlatan Prag i bratime se sa go* stoljubivom bračom Čehoslovacima.
U godini 1927. društvo sprema svoje članstvo za drugi slet šumadij* ske sokolske župe u Kragujevcu. I po* red večeg broja vežbača, daje i dva odelenja utakmičara. Iste godine pravi posetu br. društvu Kruševac. prilikom polaganja kamena temeljca za Sokolski dom. Stanje dr. V-iSajne je na zavidnoj višini. Fond za izgrad* nju cloma postigao je sumu od 70.000 dinara.
Godine 1928. opaža se intenziv* ni j i rad u društvu. Pored javnog časa
i	nekoliko zabava i predavanja, dru* štvo je sudelovalo na javnom času u Paračinu i osvečenju sokolane u Kru* ševcu. Značajna je naša poseta Južnoj Srbiji pre Vidovdam i župskog sleta u Skop,l ju na sam Vi do vdan. Mnogo* brojna brača i sestre pod vodstvom brata načelnika krenuli su u J. Srbiju. U Kočanima su priredili javan čas, a u Štipu prisustvovali pomenu palim borcima na Bregainici. Najzad uzeli su učešče na župskom sletu u Skoplju.
Najplodniji rad u našem društvu, jeste rad u godini 1929. Ovde smo se pokazali na dostojnoj višini, jer smo na glavnoj skupštini župe u Cačku, primili na sebe treči župski slet i time pokazali sposobnost u organizovanju priredbi večega stila. Zahvaljujuci po* žrtvovnom i neumornom radu vredne uprave održan je treči slet šumadij* ske sokolske župe 10.—12. avgusta u Oupriji, koji je imao veliki moralan, a i zavidan materijalni uspeh. Pored društava naše župe. ovaj slet su po* setila i društva: Kumanovo, Skoplje, Vranje, Niš, Zaječar. Kriva Palanka, Požarevac, Beograd, Batajnica i Pan; čevo. Zastupljena je bila i kraljevska vlada, ministarstvo prosvete, savezna uprava i savezno načelništvo. Pored moralnog i finansijskog značaja za društvo, ovaj slet bio je značajan i za samu varoš. Slet je bio ujedno smotra kao i manifestacija predstoječem sve* sokolskom sletu u Beogradu. Sokol* ska društva iz drugih župa popunila su naše redove i pomogli našoj teh* ničkoj strani te možemo mirne duše čekati 1930. godinu.
Godina 1930. značajna u istoriji našeg jugoslovcnskog Sokolstva, nc samo ovoga več i eelog jugosloven* skog naroda. Osnivanjem Sokola kra* ljevine Jugoslavije, naš Savez listom prelazi u novu organizaciju. I naše društvo svesno svoje patriotske duž* nosti, zapojeno idejom narodnog je* dinstva. držeči se devize: jedna drža* va, jedan narod, jedno Sokolstvo, stu* pa u novu organizaciju, svesni da time pomažemo akt Nj. V. Kralja u iz* gradnji velike i nedeljive Jugoslavije, naše mile otadžbinc.
26. maj mora biti zabeležen zlat* nim slavima u istoriji našega društva, jer jc^oga dana, na sednici upravnog odbora, definitivrt) rešeno da se kupi zcmljište, na kome če se podiči Sokolski dom. Društvena uprava nije mo--gla učiniti bolju odluku od ovc, a od našeg gradanstva zavisi, kada če se udariti i temelji ovoga doma.
Na čelu društva od obnavljanja pa i danas stoji vredni br. Zajic Iva nja, gen. direktor šečerane.
Zdravo!
Obznana i apel
Iz Ženske zanatske škole u Jago* dini nestala je između 10.—15. juna od zastave, koja je u ovoj izradena, a po* klanja je tam. Sokol, društvu Ženska podružina, jedna njena strana (pola, polovina). Ona je bele boje, razmere u kvadratu Г10 m, bez napisa; u sredini je najfinijom svilom u najprirodnijim nijansama boja puno izvezen soko u letu sa okoio po kraju motivima pri* rodnih boja vinovog lišća, grozdova, kukuruza i dr. Zastava je ista kao i br. društva Zemun, jer ovo je druga po načrtu br. ing. M. Korunoviča.
Ma da je sumnjivo iz više razlo*
ga, da bi ova nestala strana bila kome društvu ili i privatnom licu ponudena na prodaju, bilo cela strana kakva je več, bilo sa izvadenim sokolom i stav* Ijenim na drugu materiju sa drugim motivima, ili sam soko, bilo za zasta* vu. ili za jastučič. za zidni ukras ili ma za što drugo — mole sc bratska društva i brača Sokoli, a naročito sc* stre Sokolice, da, ma gde i kod koga bude to primečeno, odmah preko sta* rešinstva svoga društva stvar prijave svojoj policijskoj vlasti radi uhapše* nja, a u isto vreme i društvu Jagodina radi njegovog daljeg postupanja.
iz žup:
Sastanak pretstavnika župa iz Dravske banovine
ZUPA MARIBOR
U sredu, 20. augusta o. g., sakupili su se u Ljubljani, u prostorijama Jugo* slovenske Sokolske Matice u Narod* nom domu pretstavnici svih pet župa iz Dravske banovine, da se posavetuju
0 internim sokolskim pitanjima osobi* to obzirom na buduči razvoj Sokol* stva. Naročita se je pažnja posvetila gospodarskom stanju sokolskih dru* štava i društvenih domova, koji su se dosada sagradili i koji če se podignuti idučih godina. Pri nekojim društvima, pitanje vežbaonice i vežbališta čini ve* likih zapreka pravome razvoju. Zato je i bila težnja sokolskih radenika da zajednički pretresu takova pitanja i da Pretstavnicima Saveza iznesu u tom Pogledu svoja mišlenja. Za razvoj so* kolskih društava i sokolskih četa baš u sadanje vreme od velike je važnosti iakoder pitanje stalnih prednjačkih škola. U tom pogledu pretstavnici žu* pa podali su veoma važna obavešetnja
1 saglasili se, da se u najkrače vreme za sve župe Dravske banovine priredi zajednički veči prednjački tečaj za vodnike dece i naraštaja i naravno posebni tečaj za vodnike članskih odela. Nadalje stvoreni su odgovara* juči zaključci glede organizacije telo* vežbačkib’vi škola. Zatim se potanko raspravljalo o sadanjem življem so* kolskorn radu. U tom pogledu odobri* lo se je postupanje pojedinih župskih oprava te se je svim nazočnima po* dalo upute, kako da u buduče postu*
paju pri ustanovljenju sokolskih četa
i	društava. Svakako savetovače se Sa* vezu, da se pravilnik za sokolske čete u nekojim točkama upotpuni odnosno promeni. — Pristupne prijavnice za novo članstvo daju se u nakladi Jugo* slovenske Sokolske Matice. — Zanimi*
vi	su bili referati u pogledu sokolskog nastojanja i rada na polju omladin* skog uzgoja i učvrščenja sokolske mi* sli medu članstvom. Sokolstvu sc tu otvara veliko polje rada; moraju se samo nači sredstva i putevi, da se ove zadače uspešno reše. Pre svega tre* bače naravno velik broj prednjaka* uzgojitelja, koji če umeti da sa svo jom sokolskom uzgojnom metodom i poznavanjem vežbovnih i sportskih grana prikupe naraštaj i decu. — Na koncu posvetila se je pažnja i prired* bama večega stila, koje se nameravaju održati sledeče godine u Dravskoj ba* novini i koje bi bile obavezne za sve župe toga kraja. Pri torne se je tako* der istakla misao održanja pokrajin* skog sleta u Mariboru 1931. g. — Na* kon što su se rešila ižvesna detaljna pitanja interne naravi župa, okružja i društava, bio je sastanak zaključen. Sednicu je vodio I. zam. starešine Sa* veza br. Gangl, a referate podneli su svi pretstavnici župa. Istaknuta je že* lja, da bi slične sastanke održavali što češče i delegati ostalih župa po svim našim banovinama, kako je to bilo 1929. g.
ZUPA LJUBLJANA
POZIV NA PREDNJAŠKI TEČAJ SOKOLSKE ŽUPE LJUBLJANA.
Najlepši, najnesebičnejši, a naj* težji posel v Sokolstvu leži na pred* njaštvu. Sokolsko društvo brez pred* njaškega zbora ni na trdih nogah in se Prej ali slej pogubi. Vse drugo more biti v društvu slabo, ali dokler je Prednjaški zbor dober, je temelj dru* štva nerazrušen. »Tam, kjer je pred* njaški zbor prav urejen, ne more dru* štvo zcjaj umirati, zdaj zopet se bu* diti k novemu življenju«, pravi Tyrš.
Menda ni treba posebej poudar* jati, da nam manjka pravih, resnično navdušenih prednjakov in prednjačic. ki bi znali z vzgledom in z živo besedo vodite podrejeno članstvo po pravi sokolski poti. Da bi se vsaj deloma zadostilo potrebam in pomagalo zlasti onim novim društvom, ki še nimajo stalnega prednjaškega zbora, je skle* nilo župno načelništvo prirediti župni prednjaški tečaj za člane in članice, ki se bo vršil od 14. do 28. sjeptembrla t. L v Ljubljani.
Za sprejem v tečaj zahtevamo sa* mo, da je priglašenec (priglašenka) prozet s sokolskim duhom, krepke vo*
1	je za delo in popolnoma zdrav. Opo* zarjamo pa vsa društvena načeiništva da se pri izbiri ozirajo predvesm na člane in članice načeiništva in pred* njaškega zbora in predvsem pa na one,
ki imajo veselje do prednjaštva. Poš* ljite v tečaj le resnično najboljše svo* je telovadce in telovadke in ne morda samo one, ki imajo slučajno čas, od katerih pa društvo pozneje ne bo ime* lo velikih koristi. Ne glejte na gmotne stroške, kajti ti se bodo stotero obre* stovali.
Stroške za tečaj z vso oskrbo pre* hrane in prenočišča bodo znašali 500 Din, kateri znesek je poslati župni upravi obenem s prijavo. Stroške za vožnjo v Ljubljano in nazaj mora pla* čati društvo samo.
Vsako društvo je obvezno, da pošlje v tečaj vsaj enega svojega naj* boljšega telovadca in vsaj eno svojo najboljšo telovadko. Za ona društva ki zaradi gmotnih razmer tega ne bi mogla storiti, je v tečaju rezervirano nekaj prostih mest, za katere pa je treba posebej prositi župno upravo in o sprejemu odloča župno načelništvo.
Prijave za tečaj je treba poslati župnemu načelništvu najkasneje do 10. septembra 1930. Kasneje došle pri* jave se ne bodo vzele v obzir.
Vsi udeležnci tečaja sc morajo zbrati v ponedeljek dne 15. septem* bra t. I. ob 9. uri zjutraj v odborovi sobi »Ljubljanskega Sokola«, Narodni dom (vhod z Bleileisove ceste).
Zd
ravo!
Župno načelništvo.
ŽUPA BJELOVAR
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR.
Sokolsko društvo Daruvar održalo J.e dne 10. augusta, u nedclju posle po* ^n.c u oblizujem mestu Siraču, radi °kolske propagande i osnivanja So* ° a’r Sv°ju drugu javnu vežbu.
Daru vara je pošlo oko 50 čla* n°va Sokola vežbača i drugih pod vod* s\°m starešine br. Martinoviča Milo* zam. starešine br. Miliča Ščepana, blagajnika br. Miokoviča, profesora br. Burijana, načelnika br. Momčilovi* ea Dušana i sestre načelnice Knitlove.
Sokoli su pošli vozom sa društve* nom muzikom u 13 i po časova, gde su malo kasnije stigli Sokoli iz Pakra* ea takoder sa svojom društvenom muzikom.
Vežba je otpočela u 4 sata popo* dne, pre koje je starešina br. Martino* vic održao lep govor, a potom je za* svirala državna kimna.
Vežba sc sastojala iz 9 tačaka, ko* je je uspešno vodio načelnik br. Mom* čilovič, i načelnica sestra Knitlova.
Sve su tačke upravo lepo izvedene blagodareči agilnosti vrednih sokol* skih radnika br. Momčiloviča i sestre Knitlove, kao svih vežbača, koji Soko u Daruvaru digoše na zavidnu visinu, te je ovo društvo postaJo jedno od naj* jačih u župi Belovar.
Sdko u Daruvaru. kao okrugu so* kolskorn, otpočeo je da osniva društva u okolini, srezu daruvarskom, odmah posle osnovanog novog društva u Končanici. U svo m programu je stavio osni vanje društava u: Dcžanovcu (za 10. august), Bastaju, Bijeloj i reorgani* zovanje društva u Djulovccu i dr. me* stitna, tako da če Soko okruga Daru* var imati, pored postojeeih 5 društava, još 4 nova društva najkasnije do po* iovine septembra meseca. . M.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREVALJE.
V	nedeljo dne 3. avgusta t. 1. je imelo Sokolsko društvo Prevalje svoj letni nastop na letnem telovadišču Pri tej priliki se je pokazalo, kako nujno je bilo potrebna ureditev letne* na telovadišča, ker se je zaradi tega telovadba to leto intenzivno gojila in je društvo postalo neodvisno glede prostora za javne nastope.
Prireditev je bila v vsakem oziru zadovoljiva, tako glede nastopov, ka* kor glede obiska, dasiravno je malo preje deževalo. Občinstvo je nagovo* ril starosta brat dr. Reichman, ki je pozdravil zastopnika mariborske župe brata dr. Irgoliča in razložil pomen So* kola kraljevine Jugoslavije.
Nastopili so pod vodstvom načel* nika brata Vidmarja in načelnice se* stre Mastekove vsi oddelki domačega društva, sodelovala pa so bralska so* sedna društva Črna, Siovenjgradee, Dravograd, Vuzenica in Ruše. S po* sebno točko so nastopile sestre iz Ruš pod vodstvom načelnice sestre Bčele. Za krasno izvajanje »Petke« so žele buren aplavz, istotako naraščajnice iz Vuzenice, ki so pod vodstvom načel* nika br. Mravljaka izvajale proste vaje s kiji. Telovadba na drogu, bradlji in krogih se je vršila istočasno in je jako ugajala.
Prireditev je bila brez alkohola, poskrbljeno pa je bilo za okrepčila z obloženimi kruhki in malinovcem, kjer sta občinstvu neumorno stregli sestri Reichmanova in Brazova.
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ. Sv. Urban v Slov. goricah: V ne*
del j o dne 3. avgusta je bil za nas po* memben dan, vršilo se je namreč ve* liko sokolsko slavje ob priliki prvega telovadenga nastopa naše mlade so* kolske čete. Hiše od šole do telovadi* šča so bile domala vse okrašene z dr* žavnimi trobojnicami, kar je dalo kra* ju posebno svečano lice. — Že ob 14. uri se je začelo zbirati pred šolo domače ljudstvo, število teh pa se je še povečalo po večernicah in ko so pri* speli v velikem številu gostje, posebno iz Ptuja, Št. Lenarta in tudi bližnje okolice.
Po večernicah se je formirala po* vorka s ptujskim praporom in doma* čo godbo na čelu in odkorakala na te* lovadišče, ki je bilo prav lepo urejeno in okrašeno. Povorka, v kateri so ko* rakali deea, članice, naraščaj in člani in ki jo je zaključila četa domačih fantov v lepih narodnih telovnikih in v črnih kratkih hlačah ter šajkačami, se je razporedila po telovadišču, ob* krožena z množico domačinov in go* stov. Vsem navzočnim je izpregovoril dobrodošlico župan g. Rašl s prav pri* srčnim nagovorom. Za njim sta iz* rekla pozdrav še starosta in podstaro* sta čete brata Rakuša in šolski upra* vitelj Kocmut, nato pa načelnik brat Majcen, ki je zaključil svoj govor z vzklikom kralju Aleksandru in staro* sti kraljeviču Petru kateremu so se pridružili vsi navzočni. V imenu župe pa je pozdravil domačine in Sokole še župni starosta br. dr. Kovačič. S tem je bil prvi del sporeda zaključen in sledil jc telovadni nastop, katerega je otvorila ženska deea s prostimi: va* jami na petje pod vodstvom sestre Kirbiševe. Sledila je moška deea z br. Majcenom. nato članice, na čelu jim br. Kocmut- ml., nato pa četa krepkih fantov v predpisanem kroju, ki jo je vodil br. bačelnik (Majcen. Veselili: smo se ob nastopu kmečke dece, izne* nadile so nas članice, kmečka dekleta, ki so pokazale toliko izurjenosti pri prostih vajah, še bolj pa smo se divili strumnemu nastopu domačih fantov, ki so izvajali vaje za Beograd. Bratom vaditeljem in s. vaditeljici, posebno pa načelniku br. Majcenu, moremo le če* stitati k lepemu uspehu.
Za domačimi oddelki je nastopila četa pontonirskega bataljona iz Ptuja in izvajala prav strumno in skladno vaje s puškami ter žela burno prizna* nje. Za orodno telovadbo so sledile ptujske naraščajnice, nato pa vaje čla* nov in članic iz Ptuja in Sv. Lenarta. Nastop so zaključili ptujski naraščaj*
n i k i z Murnikovim Turškim maršem in Carmen.
Ves nastop je dokazal, da je naša četa pri Sv. Urbanu močna sokolska postojanka v Slovenskih goricah, ka* ter i želimo še mnogo uspehov in raz* maha, krajem pa. kjer se še ne snujejo sokolske čete, naj bo Sv. Urban v do* kaz, da more Sokolstvo tudi na vasi razprostreti svoja krila. Zdravo!
S. K.
IZ MURSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
Polletna bilanca teh. in prcsv. dela.
Za nami je po leta zadovoljivega dela v novem Sokolu. Kakor v starem JSS, tako je to okrožje tudi v SKJ v polnem razmahu. Z veseljem konstati* ram porast v skoro vseh oddelkih, po* sebno v članskih (moški), kar pripisu* jem predvsem raznim dobrinam sok. zakonu (voj. ugodnosti!). Pritegniti bo treba (po zakonu) še šolsko mladin > ker opažam pri mladinskih oddelkih mnogo premajhno število dece!
Okrožje je obogatelo na 2 dru* štvih: Dolnja Lendava, ki smo jo pre* vzeli iz Drav. okrožja in novo ustanov* ljeno društvo Šalovei, ravno na meji proti Madjarski. Poeig teh so na vidiku še sokolske čete, tako, da bo kmalu klilo sokolsko seme ob vsej severoza* padni meji naše Jugoslavije.
Vendar pa naša pot še vedno ni povsem uglajena, kakor bi jo lahko pričakovali po zakonu. Mnogi cerkve* ni krogi, ne oziraje se na zakonite predpise, še vedno ovirajo z protiagi* tacijo sokolsko — danes državno, po* sebno za te kraje važno — nacionalno gibanje. Kot obmejno sokolsko okrožje. smo zato Sokoli prvi poklicani bra* niti naše meje in širiti jugoflovenst o med narodom.
Mursko sokolsko okrožje zavzema ozemlje severnega in zapadnega dela Slovenskih goric, Mursko polje, vse Prekmurje (tkzv. Slov. Krajina) in de! Medjimurja ter števili 9 društev, in sv cer: Ljutomer, Gornja Radgona, Mur ska Sobota. Križevci pri Ljutomeru, Dolnja Lendava, Beltinci, Sv. Jurij ob Ščavnici, Veržej in Šalovei. Po pripad* nosti je 75% članstva iz kmetskih vrst kar ustvarja v okrožju tip k m e t s k e* ga Sokola; ostalih 25% je razde!je. nih med uradništvo ter posamezne obrti.
Župno starešinstvo je imenovaio sledečo okrožno upravo: okrožni na* čelnik(ica) br. Ljubej Franjo (Ljutomer) in s. Sket Ivanka (Beltinci), nam načelnika(ice) br. Ciril Hočevar (Mur* ska Sobota) in s. Gruden Danica (Križevci), poročevalec in okrožni prosve-tar pisec teh vrst (Križevci), tajnik in zapisnikar br. Slavko Stopar (L ju to* mer) in vsi društveni načelniki(iee).
Sedež okrožja je zibelka sokolske* ga gibanja v M. S. O. — Ljutomer, kjer se vrše vsako četrtletje redne seje. Prva seja po rekonstrukciji se je vršila 4. maja t. L, na kateri se je določil pro* gram teh. dela za poletje in datumi na* stopov društev. Vzporedno s tehnič* nim programom je okrožje imelo 2 okr. prosv. zbora (25. III. in 4. V. t. ..) pod piščevim vodstvom in prisotnosti žup. prosv. br. Ruperta'Lindnerja, n a katerih se je uredilo še prosvetno delo na podlagi načrta P. O. M. S. Ž. — za Mursko sok. okrožje.
V	zgornjih vrsticah sem se do tak nil bolj zunanjih faktov. V naslednjih pa se hočem dotakniti podrobnega no tranjega dela v posameznih društvih. Delovanje (številke in drugo) sem po* snel iz posameznih poslanih mesečnih izveštajev v juniju, le od manjkajočih društev sem vzel iz maja, in to za: Lju* tomer, Mursko Soboto, Beltince in D Lendavo.
1. Ljutomer je najstarejše so* kolsko društvo okrožja, ustanovljene leta 1903. Kot Murski Sokol po pokoj* nem br. Chloupeku in Jošku Rajhu. Nekdaj nemčursko gnezdo, je s Soko* lom dobilo čisto slovensko lice in da* nes je Ljutomer, metropola Slov. go* ric, žarišče vsega kulturnega in pro svetnega in nacionalnega gibanja. Dru* štvo si je postavilo svoj lep hram, po* nos naše Prlekije in Mur. polja v letu
1928., odkar se v njem zbirajo marljiv: sokolski delavci v telovadnici in šte* viinih odsekih. Danes šteje sokolska družina 34 telovadcev, 26 telovadk, 34 moških in 36 ženskih naraščajnikov 73 moške in 31 ženske dece, 21 starejših članov ter 135 netelov. članstva, sku* paj 319 vpisanih. V telovadnem oziru so uspehi prav lepi, tako da nič ne za ostajajo za velikomestnimi društvi kar je društvo pokazalo na župni tek mi v Murski Soboti in kasneje v Beo gradu ter 15. junija t. 1. na letnem te lovadnem nastopu. Poleg dobrega pred* njaškega zbora je mnogo pripomogel k takim uspehom br. Ljubej Franjo kot društveni načelnik in s. načelnica Minka. Severjeva. Enako zadovoljivo uspeva prosvetno delo pod prosvetar* stvom br. Frana Karbaša, kjer naj poleg rednih sestankov in predavanj omenim marljivo dramatsko udejstvo vanje pod predsedstvom br. dr. Stoja na, ki je na dostojni višini slov. dilo tantizina. Uspel je celo poskus operete »Grofice Marice« in gotovo se bodo lotili še kakega našega dela.
(NaStaviee se).
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Po povratku iz Beograda, gde je nastupilo 35 naših vežbača(ica) raznih kategorija, dao se naš agilan brat na* čelnik marljivo na posao, da spremi jednu akademiju.
Dnevno i u svako doba: u rano jutro, popodne i na večer smenjivali se vežbači od dece do starih, da se spreme za nastup.
Mnogi su s čudenjem posmatrali brata Bačiča, gde on za vreme prekida svog fizičkog rada po nekoliko sati dnevno izučava braeu. Trebalo je, jer če kod priredbe biti prisutno mnogo stranog sveta. Zato je valjalo biti do* bro spreman.
Trud mu nije bio uzaludan, što se videlo na akademiji priredenoj u veli* kom vrtu »Hotel Praha« 27. jula, gde se nije više moglo dobiti ni malo mesta.
Nastupile su naraštajke vežbom s kopljima. Drugu tačku izveli su čla* novi i članice s kombiniranim beo* gradskim vežbama članova(ica). Nara* štajci s vežbom »Jadransko more«, onda pomladak s puškama i zadnjom tačkom naraštajci s karabinkama.
Pod pratnjom glazbe sve su vežbe bile najtočnije izvedene, što im je pri* znato dugotrajnim pleskanjem svih prisutnih i laskavim pohvalama bratu Bačiču mnogih čeških i naših Sokola, koji se nalaze ovdje na ladanju.
Osobito se svih dojmilo lepo iz* vodene slike »Jadransko more« te se sve orilo od usklika i pleskanja, kad su pod raznobojnim snopovima zraka s reflektora u zadnjem taktu razvijena jedra s natpisom »Čuvajmo naš Ja* d ran!«
Bratu načelniku Bačiču srdačno je zahvalio starešina brat Machar, ali je našem Bačiču i »hvala« previše, jer za j njegov svagdašnji trud što ga ulsjže več kroz više godina, on odgovara, tla radi samo svoju sokolsku dužnost. Za
24.	aug. sprema več drugu akademiju s novim tačkama.
Materijalan uspeh akademije bio je odličan.
Sokolsko društvo Rab može biti ponosno sa svojim načelnikom.
O. J.
ZUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO BREG ANA.
Sokolsko društvo u Bregam pri* reduje dne 7. septembra o. g. svoju godišnju javnu vežbu sa vrtnom zaba* vom, tombolom itd. pa se pozivaju sva bratska susedna društva, da toj priredbi u što večem broju prisustvu* ju, Ujedno molimo braču nhčeinike i sestre načelnice, da nam i oni pomog* nu kod javnog nastupa sa što više vežbača. Članstvo, koje bi več pre po* dne stiglo, može učiniti mali izlet na grad Mokrice, 15 časa od Bregane. — Zdravo!
MALI	O
Oglase p rima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka rei pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
REUMATIZAM
Ischias, ukočenost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bolju itd. liječi najsigurnije „ANTIRHEUMINN koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. fiaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, opčoj slabeči, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig. flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama li kod proizvadača: Mr. A. Mrku-
šića, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-čem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirbeumina“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
Tko oglašuje, taj napreduje!
ljubljanski velesejem
31. avgusta do 15. septembra 1930.
Vojni kapelnik u penziji,
traži namještenje kao kapelnik u Sokolskoj muzici. Ponude na Upravu lista.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Velika gospodarska in kulturna razstava
Šumarstvo, lovstvo, lesna industrija in obtt.
Stroji in orodje za obdelovanje lesa. Prva državna razstava lovskih psov 21. avgusta 1930 Misijonska etnološka razstava. Pohištvo. Higi-jemka razstava. Industrijski in obrtni izdelki itd.
Ogromna razstava obsega 40.000 miJ prostora. 8. septembra 1930. nagradno tekmovanje slovenskih harmonikarjev. Na železnicah nolovična voznina. — Legitimacija Din 30'— dobe se pri bankah, biljetarnah tujskoprometnih ustanov trgovskih in strokovnih organizacijah ter vseh večjih postajnih blagajnah Dravske banovine.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
DobavIjač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FILtJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova,članica i djece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporučam se brači za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem krojuizradju-jem u vlastitoj radionici.
Obaveštavara braću Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0-80 m širine samo Din 2'50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
„Kavana Medulic", Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodemije uređena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V1 a s n i k: Ćiril Tratnik
Priporočamo vsem sokolskim društvom
GALERIJO NAŠIH MOŽ
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strossmayr
Velikost : 61 5 X 47 5 cm Cena sliki Din 10'— Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA V LJUBLJANI
Telefon štev. 3397
*
Mesne konzerve in mesne izdejke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
u.
o
o
I-
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošurejn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč.,
sred.šole/Risanke,dnevniki,beležnice/
Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
instalacija strelovodov	o	£
našega sistema in kritje .O lesnocementnih streh. O SC
L J U B L J A H АШШШШЛ
AMBROŽEV TRG ŠT. 9
Iv. fiiuniič s Fr. Rebernik
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
4Л
H
J
£
$ Љ&
vseh vrst po foto= graf ijah ali rizbah izvriuie za vsakovr sten tis* najsolidneje
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
KLlSARNASTDEU
UUBURNR-OOLHflTIMOVDI!
ZaitrKovalnica m. ŠCURK
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena 1.1889. / Gradska štedionica
TELEFON ŠTEV. 2016	*	POŠTNI	ČEK	10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 425 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu naj višje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilenega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. \ prav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnili, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Nasi rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hraniinici, ker je denar tu popolnoma varen.
Fotograf, atelier „VIKTOR**
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANI
ŠELENBURGOVA ULICA ST. 6
Telefon 29-80
Telefon 29-80
D
Tvornica gimnastičkih i = sportskih sprava =
J.Oražem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbaee sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llnstrovani cenik besplalno.
naznanja
Knjigarna učiteljske
. •	»	otvoritev	preurejenih
tiskarne ;
poslovnih prostorov
v Ljubljani^
Frančiškanska ulica 6
se priporoča pripadnikom
sokolske organizacije za obisk
Račun pošt. hranilnice 10.761 / Telefon 33-97
Prodaja tehnickih proizvoda «- društvo s o. j.
n
HAMAG
u
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ‘ULICA BR. 4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
Restauracija VAROSKA PIVNICA
ZAGREB,. GAJEV A ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
VI
as ni k: Ciril Tratnik
TRGOVACKA TISKARA
G.KRALJETA
ieeSUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA _ GODINE 189D
0 O
co .E
СЛ '
Ч-*-
<D O
C. ■+-•
C0 CO
>>o
O
?s
v.
C0 _Q
c
> “O N Л
BRZOJAVI: KR LJE A S U ŠAK si
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE 1TO.
NOVI CIJENIK A šalje badava tvornica tambura
Tambura stjepah m.oilg, sisakbr.eo (Hrvatska)
! DEŽNIKE IN SOLNČNIKE
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
Solidno, tačno, jeftino kod
SifAgt&SVETESC
Ljubljana,Sv. Petrac.lE
! L. MI KUS
lLJUBLJANA, MESTNI TRG 13
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. Џ r.z.z o. p. Џ Telefon štev. 108
~ Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 /o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9° o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI - LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE s LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M ER AKL za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. <£ TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
SEVER
Zahtevajte ponudbo
MttIMM II 111(11» »lil
REG ISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČHNIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASI OV ■ JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). - Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. -Uređuje Redakcijski odsek.	Za upravu i oglase odgovara
Mica Koičeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.