Malobrojan ali ponosan slovenački narod
Jeste li ikada imali osječaj da u vama leži čitav jedan esej, toli-ko, divnih misli, a jednostavno ne znate kako da zahvatite iz te riznice i prospete zlato po papi-ru. E baš tako se ja sa osečam. Koliko znam sebe, ovo se deša-va uvijek kada treba da pišem o nečem poznatom, inspirativ-nom i... pa zašto ne reči, i o ne-čem drugom. Tako je kad pišem
0 ljubavi, o Jugoslaviji i evo sad - o Sloveniji. Ima mnogo toga da se kaže (riznica je tu), ali je teško. Zato izbjegavam te teme. Čovjek je u stvari slabič, samo mu ime gordo zvuči, zar ne? Me-djutim, ovog puta se od mene prečutno očekivalo da uzmem ovu temu jer se »svadjam za Slovence«.
A hoču baš da pišem, zainat svima što bi htjeli Sloveniju iz-medju  Austrije  i  Jugoslavije,
1 zoniranje (ja sam iz inkrimini-sane zone B) in verbalni gra-djanski rat i sve to... Znam da Slovenci (ipak) vole Jugoslavi-ju, pa neka onda znaju da i ja njih volim, što automatski znači da svi »južnjaci« ne misle da su »ti Slovenci« prepotentna, fri-gidna i nacija bez nacije. I kao što su oni zainat svim birokrat-skim in dogmatskim okovima najrazvijenija   socialistička   re-publika u svijetu, tako da je za-inat volim te Slovence. To je oplemenjeni inat.
Istorija je divna stvar, ali se od nje ne živi, (to mi Crnogorci tre-ba da utuvimo). Budučnost je posledica sadašnjosti, zato hoču da govorim o onome što Sloven-ci jesu i što bi trebalo da budu.
Ne znam zašto, ali imam uti-sak da Slovenci imaju neku uro-djenu nesigumost, neki mrak u sebi koji ih steže, ograničava. Zato i misle da su usamljeni,
ogroženi, žrtve. Da li je to zbog vječite borbe za samoodržava-nje - ne znam, ali sigurno znam da ih baš TO čini, odnosno dru-gim predstavlja kao grube, sa-
možive i otudjene ljude. Narav-no da nije tako. Imala sam neko-liko prijatelja Slovenaca i znam da je to maska, medjutim, mno-go Ijudi, vjerujte, nema strplje-nja da traga, zaviri ispod maske, ili bar pruži još jednu šansu dru-gom čovjeku. Mnogo je lakše odmahnuti rukom: »Ma pusti ga, čudak«. E, zato savjetujem da ne sudite brzo o njima, pone-što oprostite, imajte na umu da: čovjek je čovjeku bog. Ma kako da vas isprovociram »Mladina« ima, kako šokira »Lajbah<s ne budite strog sudija. »Sto je čov-jek ako se prepusti samo hlad-nom razumu? Zločinac, teški zločinac«. kaže Ugo Fascado. Ja lično priznajem, da ima mnogo togo što mi se svidja kot Slove-naca. Mislim da su oni u Jugo-slaviji što je pubertetlija u fami-liji - ne podnose Laži zajednič-kog življenja. Mnogo novih ide-ja, kreativni potezi, hrabrost - sve nam to dolazi iz Slovenije. Ako se neko plaši tih pametnih svjevernjaka onda je to zato što prijete da razruše mnoge iluzije u koje smo se uljuljkali: nešto smo kao srednje razvijena indu-strijska, demokratska država, sve je u redu i tako to.
Nikada nisam bila u Sloveniji. Kada buden prvi put išla ponije-ču ove retke da uporedim i vi-dim da se i ja možda nisam uljuljkala u neke predrasude. Bilo kako bilo, ipak ču biti sreč-na ako ove moje rečenice po-mognu nekome da razbije »Slo-venački sindrom«. Svjesna sam. da književnost ne mijenja život zbog proste činjenice, jer je sa-ma život...
DANIJELAZEJAK
IV. razred Obrazovn! center
Miloje Dobrailnovlč I Škola Bljelo
Polje
Med številnimi spisi, ko so prispeli na natečaj o re-voluciji smo za objavo iz-brali spis učenke četrtega razreda srednje šole iz po-bratene občine Bijelo po-Ije. Ker misli mlade Črno-gorke z izredno izostrenim čutom in pogumom zade-vajo odnose med narodi v Jugoslaviji, smo se odlo-čili. da objavimo njeno de-lo v celoti. Namenoma ga nismo prevedli. Objavl/i-amo ga v originalu, da ne-bi kakorkoli okrnili prefi-njenih misli, ki zadevajo nas vse.