M
imun tu mi
GLASILO iAVEZA,SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-865 i 26-105 • Račun Poštans^e štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 3 januar 1941 God. XII * firoj 1
KOVA GODINA I STARI IDEALI
Vlažeči u prošlu godinu, mi smo na ovom istdfn mestu kazali, da „čak i onda, ako bi ta godina ima]a svetu ,a doncse vrhunac nevolje, to nikako ne znači da ne bi, oar za nas, mogla da pretstavlja preokret na bolje, po-gotovo ako hudemo imali sreči/ da očuvamo mir na gra-nicama“. 1 nismo se prevarili. Prošla godina je zaista donela svetu vrlo mnogo nevolja, za 'koje se nadamo da Pretstavljaju vrhunac; ali za nas je značila ipak preokret na bolje, — ne samo zato što smo imali sreču da očuva-mP tofr na granicama, več i zato što,smo unutar tih gra-nica učvrstili domači mir i što smo ojačali samosvest o sv°joj kompaktnosti > snazi.
Sada se ponovo nalazimo NA PRAGU JEDNE NOVE GODINE i čitav svet.se pita, šta ima da mu donese. Pri tom se mnogi, zvani i nezvani, zanima ju proricanjima, Propovedajuči na sva usta, da ova godina ne može dru-gačije da završi, nego li pobedom jedne ili druge kraj-nosti. U svim mogučim. varijacijama govori se o radanju novog sveta, o novom čoveku i novim poretcima, o no-v.im shvatanjima pravde i sl obode i novim ljudskim vrlinama, — dok se u isto vreme proliva krv na tolikim de-lovima sveta, a najmocnija. sredstva za uništavanje spre-тпаји se u neviđenim količinama, da ruše tekovine ljud-skog rada, spomenike kulture i stanove ljudske,
; Mi sl e' li svi ti raznovrsni proroči, da ima nekog, imah Tazumnijeg u svetu, ko — I pared najzaglušnije buke ‘7 ne oseča $vu protivurečnost tih fraza, u odnosu prema, stvarnosti, i sav ponor laži, ko ji se krije za reč ju „nov"?!.. Nova može da bude moda, novo odelo, nov mitraljez, pa J nov put ka pravdi i slobodi; ali sam POJAM PRAVDE 1 SLOBODE JEDNAK JE 1 ISTI, ODKAD GOD LJUDSKI DUH ZA NJIME ČEZNE, ODKAD GOD SE KRV PROL1-JM ZA NJE, I ODKAD GOD JE ČOVEK U NJIMA UGLE-DAO NAJVIŠE ATRIBUTE BOŽANSTVA!
■ Ni je li sloboda značila uvek isto za sve ko ji su se bo-С-Д za пЈи> ma kojim epohama ili nacijama pripadali? Mije li se, sa istim zanosom borio za tu slobodu biblijski David i grčki Leonida, hrišćanski mučenici i Jan ?us> tvorci francuske revolucije i Garibaldi?! I zar ni je isti ideal rukovodio borbu Car a Lazara i Petra Svačiča, Miloša Obiliča i Primoža Trubar a, Karadorda i Štrosma-Jera, Gavrila Principa i Kvaternika? Nikakvih sofisterija nema u jedinstvenom shvatan ju, kojim naš narod gleda na slobodu i ceni je kao največe svoje blago. Naprotiv, — to shvatanje je jednostavno, kao što je jednostavan Pojam o danu i noči, o dobru i zlu, o sreči i nesreči. Prav-da je jedna za svakog čoveka; a sloboda je mogučnost s vest rane afirmacije pojedinca i naroda, u okviru opštih Koralnih načela, i uz poštivanje te iste afirmacije za druge pojedince i narode, bili oni maji ili veliki. 'Nema tog sofizma, kojim če iko naš narod moči da irveri, da odu-zimanje tudih prava i tudih dobara pretstavlja „novu Pravdu"; niti da to znači „novu slobodu", kad jedna klasa, partija, ili nacija, — nalazile še one s desna ili s leva,
traže za sebe isključivu slobodu da, po svojo j volji, ograničuju slobodu drugih klasa, natija i partija. To može da bude novo; ali to znači novu nepravdu i novo rop-stvo; dok prava i nepromenljiva pravda i sloboda nema ju sa time nikakve veze.
Naš narod, kao što smo več kazali, zria to odlično i zato ostaje nepokolebljiv uz ST ARU, ALI VEČITO NOVU PRAVDU I SLOBODU. Zna on dobro, da je baš po toj večitoj pravdi izvojštio sebi nezavisnu državu; jednako kao što ima, Bogu hvala, oči da vidi, šta ove nove pravde i nove slobode donose drugim narodima. A pošto sokolstvo na sve gleda zdravim i nezamagljenim očima narod-nog genija, ono je više nego ikada odlučno da istraje ha starim načel ima, — u punoj veri, da če baš godina 1941 doneti, ako ne definitivan triumf jedinOg i nepatvorenog Pojma slobode, a ono bar njegovu snažnu afirmaciju i putokaz u konačnu pobedu.
Ne samo srce, $ego i zdrav razum nam kaže, da se Prvi znaci tog preporodaja več nazrevaju i da je atmo-sfeia. kojom ulazimo u novu godinu, daleko vedri ja nego je izglodalo pr e neko vreme. Unutarnja kompaktnost
Рођендан Ib. B. Hpa-љице Мајке Марије
У четвртак, 9 о. м., про-славиће читав наш народ че-трдесетпрви рођендан сво-Је узвишене КРАЉИЦЕ-Њ. В. КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ. Као и ранијих го-дина, Соколи ће и ове го-дине предњачити у одано-сти према Узвишеној Све-чарици, заједно са читавим народом, који ће тога дана испунити богсмоље да се помоли за здравље и сретан
Потоеба духовног јединства
живот Оне, која наи је ро-дила младога Владара и чи-је је срце заувек ожалошће-но грозном марсејском тра-гедијом, а које налази нај* лепше утехе, видећи »а пре-столу сретААе Југославије Свога вољеног Сина.
Цео народ сетиће се пле-мените жене и Мајке, која својим познатим тихим радом потпомаже све ак-ције за социјално и опште добро народиих слојева. Соколи Јој посебице дугују вечиту благодарност на па-жњи коју им . указује сваком приликом, а посеби-
Данас, више него икада, по-требно је да се ми, Југослове-ни, духовно повежемо у једин-ствену цјелину, која ће својом снагом моћи одбиги нскушења данашљице. Потребно је скину-ти копрену са. очију, престати са свађама, одбацити све што нас дијели и што погодује ту-ђину. Можда и данас има поје-дннаца који раде против нашег једннства, но њихови напори остаћб узалудни, јер корјен на-шег јединства лежи у нашој ду-ши, у моралној и социјалној структури нашег народа. Осје-кање нашега јединства испоља-ва се најбоље у ријечима: „Брат је мно, које вјере бно!” и у увјерељу: „Ко nehe брата за брата, тај ће туђина за госпо-дара”. А да до тога никада не дође, да заувијек нестане стра-ховања од туђег господарства, дужност је ,свију нас да уложи-мо све напоре у раду на духов-ном зближавашу нашег народа.
Ако пратимо жнвот нашега сед.ава н малог човјека, упозна-ћемо ц,егову душу. Тада hewo наћн прави пут ка изградљи јединствене југословенске душе. Да ћемо у томе успјети, најбо-л>а нам је гаранција у чшт.ени-ци, да у нашем народу живи југословенска идеологија, са ко-јом је повезана и и.егова ети-ка, што све мора да послужи југословенској педагогпцн, у сгварању духовног јодииства,
По својој сназн, геополитнч-ком положају и моралним свој-сгвима, наша paca je позвана да буде носилац новога напрет-ка и културв на Бажану и у Среди.ој Европи. Из тога раз-лога морамо бити свјесни чин>е-
це поклоном заставе за чла-нице.
Будимо сви деоницима истих мисли и жеља, које ће тога даиа обузимати срца и душе свих Југословена, свих Срба, Хрвата и Слове-наца, и кликнимо и» дубине душе:
ДА ЖИВИ ЊЕНО ВЕЛИ-ЧАНСТВО КРАЉИЦА МАЈ-КА МАРИЈА!
ниц0, да улазимо у ново раЛ* добље нашега живота, које тра-жи нараштаје избистрених пој* мова; морамо пазити да нас вријеме не прегази. Сваки вом* промис са старим схватаљима нскључен је. Само као јаки, ду-ховно уједишени народ, моћн ћемо да ce, у духу наше наррд-нв етике одржимо и створимо трајна добра, од лојих ће има* ти корист и човечансгво. Духов-но разједиљени, са племеноким трзавицама, никада нећемо за-узети место које нам припада.
Потребно је да загосподује о-сјећај узајамног повјеред>а из-међу Срба, Хрвата и Словена* ца. Развијањем националне свд* јести ми ћемо то постићи! Ти* ме ћемо поставити и најбудни* јег стражара нашем јединству. Само нацнонално свнјесни, да је од Трнглава до Кајмакчалана. један и исти народ, мн ћемо бити саливени у једно духовно биће, „на страх врагом!”
Наоружани спажним нацнd* налним осјећајима, задаадЈгт дуадм сројвх иредака, jsoje je кроз истор^ју нашега народ* вбдила мис-ао слободе, самостал-ности, правдв и јединетва, ми ћемо испунити задатадк, да то јединство, откупл.ено многнм жртвама, патњама и робоваљи-ма, очувамо и, са кољена на ко-л>ено, у аманвт предамо. Као што смо билн јаки у рушењу роггсгва, треба да будвмо још јачи у чувању наше влаетитв дамовине.
 Марца ПеришиК утитељ'
našeg naroda daleko je jača, a mir na našim granicama svedoči, da su naša odlučnost i snaga stekle puno poštivanje na svima stranama. Nas, ni u najtežim danima ni je ostavljala nada; a ulazeči u novu godinu, puni smo tra-dicionalnog sokolskog pouzdanja i vere! Jugoslovenski narod je sa toliko žrtava iskupio svoju slobodu, da ne može nikada propasti; — jednako kao što se ni čovečan-stvo, i pored sv ih trenutačnih di zgreši j a, neče nikada odreči večitih ideala pravde i slobode, ko ji su doduše bili često zloupotrebljavani, ali ko ji ipak odredu ju pravac ljudske istorije i sav smisao bitisanja na zemlji. VEČ ITI IDEALI MOGU ZA ČAS NAZADOVATI, ALI KONAČNO MORA.1U POBEDITI; A MEDU NJIMA I IDEAL JUGO-SLOVENSKOG JEDINSTVA 1 NAPRETKA!
Nemarno bolje želje od te, da s njome žapočnemo rad u NOVOJ GODINI i da ČESTITAMO BOŽIČ SVOJ NA-ŠOJ DRAGOJ BRAĆI PRAVOSLAVNE VEROISPOVESTI.
UJTA CTE УЧИНИЛИ HA *
ШИРЕЊУ ПИСМЕНОСТИ?
Паслали cмо жупама no 100 комада буквара за учвнл непи* смених методом самоучења. По-звали смо их да одмах позоеу на рад сва друштва и ч*тв. Ових дана разаолали смо жупа> ма оно 20.000 пропагандних ле» така која треба разделити дру-штвима и четама и свим истак* нутим лросветним радницима Надамо се да ће ова акција Просветног одбора Савеза наи* ћи на потребно разумевањв и да ће ce искористити овв мо» гућности и приликв да са оаа зима што бол»в иснористи за ширења писмености. Колико he такво схватгн>в бити усвсјвно од иојв јединицв најбољв ha ce видети из наруиби буквара и њихове употреба. Крајњв je време и за једно и за друго ла ce надамо да he просватари жупа и друштава извршити своју дужност.
SLUŠAJTE SOKOLSKE RADIO VESTI!
Svakog utorka, ođ 18 ča-
sova i 20 minuta, beograd-ska Radiostanka daje sokol-ske radio vesti.
Pozivamo sve uprave Jedi-nica da organizuju skupna slušanja ovih vesti j da nam saopštavaju svoje predloge i primedbe.
Њ, B, Кнегиња Олга за зимску
помоћ!
Њ. КР. ВИС. КЊЕГИЊА ОЈЈГА одржала је 31 децеибра на вече, преко радиа, врло ro-пао и запажен говор, којим је
отворила НЕДЕЉУ ЗИМСКЕ ПОМОЋИ. У свом говору је
Њ. Кр. Вис. Књегиња Олга по-звала све Југословене, да се одазову апелу за ублажеае бедс у пашој земљи, и каза-
ла је:
„Узела сам на свбе дужност да, у озим данима борбв и ис-кушења за човвчанство, учиним сва што могу, да се сиромашни СБбт наше драге звмл>в преко зиме исхрани, огрејв и одене Приступкша сам томв зздатку дубоно уверена да кзте Мз сви ви разумвти и помоћи. Данзз је, Еиша него икада, потрено да пружима руку и подршку они-ма, која је оудбина отерала у беду и немаштину.
Упућујући Свој први апоп грађанству Југославије, бипа оам свесна да чиним оно што лвжи и на вашим срцима, Ви ств то доказали јуча, доназабе-тв данао и убудуНе, ако то бу-да потребно,
Дубоко уверена да ha сви ро-дољуби у свом тренутку учи-нити оно што им човвчанска и национална дужност налаже према нашој незбринутој сиро-тињи, Ја и овим путам алалу-јем на вашу племенитост, по-зивејуки вао да учинитв нови напор својим припогом за зим« сиу помоН.
Акцисни одбор за зимоку по-моћ Нраљевине Југоапавија, уз саредњу сеију националних, со-цијалних и хуманих друштава, организује од 31 дацембра до 5 јануара у целој држави НЕДЕ-ЉУ ЗИМСКЕ ПОМОЂИ,
Жеља Ми је да та недеља бу-дв најлвпша манифеотација ел-сских и племенитих особина наше расв. Нека ова недеље не-ша срца не буду затворвна за невољу наших суграђана, а на-ша миеао нека буда окренут# науци нашвг Спаситвл»а Г оспо-да Исуоа Христа, чијв рсђеко прослввл>амо,
Нека сваки, првма својим мо-гућностима н својој савести, прилсжи за сиротињу свога краја. Нвиа тим прилогом одго* вори својој дужности према Бо-ry и народу. ,а вреш свих свзт-лих празника, пружимо утеха, мира и спокојства онима ноји
патв, мрзну са и гладују, како би Нова година донвла радост и нашој сиротињи, а пружила нов доназ нашв моралне снаге и дубока оданости Зешви, На-роду и његовој будуНнозти.
Нека нам Свемогући помогчв у овом раду!
Nove radne prostorije Saveza Sokola
Od 1 januara, sve radne kancelarije Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije nalaze se u Brankovoj ulici br. 30, 1П i IV kat, u bližini Zemun-skog mosta. Radno vreme od 8—12 i od 16—19 časova.
*
U Saveznom domu, na Te-
razijama, nalazi se robno i prodajno odeljenje Saveza, a ovih dana pristupiće se pre-udešavanju prostorija za reprezentativne svrhe, te za Sokolski Muzej i Muzej Na-rodnog jedinstva.
Cokodctbo за госте Краљевског Дома
Прошле суботе изведена је по-пово у београдском Народном позоришгу свечана академија Соколске жупе Београд, први пут давана 1 децембра. Овога пута је изведена у част гостију Краљ. Дома, малих матураната, којн су и ове године, приликом „Материца“, позвани из свнх крајева нагое земље. Позориште је било дупке пуно. Н>. В. Кра-ља заступао је ађутант, пукбв-ник r. Љубомир Полексић. Би-ли су присутни и претставници жупе Београд, у име које је младе госте поздравио брат Мо-мир Синобед, просветар.
Затим је изведен исти про-грам, као и Првог децембрз, Kora су млади гостн Краљ. Дома поатили са врло живим интере-сом, учествујући сз осталом пу-бликом у спонтаном аплаузу код појединих тачака. Поред о-сталог, изведена је и жива слн-ка са Н>. В. Краљем, уз пригод-ну рецитацију, што је дало по-вода поновним овацијама.
Neumesno p:sanje»Slovenskog Doma«
„SLOVENSKI DOM“, koji izlarl u Ljubljani, objavljuje članak, u kome zagovara misao, da se jed-noj velikoj ulici, ili jednom reprezentativnem delu Ljubljane da-de ime preminulog političara i državnika, Dr. ANTE KOROŠCA. Zatim kaže:
„Od svih cesta došla bi u obzir najpre TYRŠOVA CESTA. Ova cesta nosi ime koje nema nikakve veze sa slovenskim narodom lli njegovem istoriiom. SadaSnJa Tyršova cesta, o Sijem su krštenju odlučlli sami strančari, najdulja je i najpro-metnija ljubljanska cesta, a istodobno vodi do onog stadiona, koji simbolizira zdravo načelo i verski otpor čitavog slovenskog naroda prot iv Tyršovog duha, koji kod nas nema više nlSta da traži".
Protiv toga, da jedna ulica Ljubljane, ill bilo koji reprezentativ-ni trg, doblje ime Dr. A. Korošca nema šta da se kaže. Ati zašto, sa odavanjem počasti preminulem državniku, spajati uvredu i napadaj na druge ličnosti? I zašto slavljenje Dr. Korošca spajat sa inatom protiv jednog dela svoje vlastite javnosti, protiv jedne gojeme organizacije, koja broji na hlljade i biljade Slovenaca, a koja u Miroslavu Tiršu vidi svo-ga ideologa 1 učitelja?!
Ljubljansko eokolstvo je pokazalo držanje koje mu je priznala čitava naša javnost, kada je na odar Dr. Antona Korošca položlo venac; kadn Je dalo objavu da „prlznaje velike zasluge Dr. Korošca u zajedničkoj borbi za Ju-goslaviju“; i kad Je poslalo broj-nu delegacija na njegov pogreb,
—	i pored toga što su se njegovi sledbenlcl vrlo često, u njegovo Ime Ispoljavall kao krajnji pro-tivnici sokolstva i ometali njegov rad. Zašto, dakle, nakon takvog držanja, odavanje pijeteta svom vlastitom šefu, skrnavlti niškim partizanskim osvetama i unositl
duh sitničavosti u svečano raspo-loženje; i još u vreme, koje traži sve drugo nego li inat i mr-žnju?!
Poč. Dr. Korošec je, i po polo-žajima koje je zauzimao 1 po svom gotovo neograničenom autoritetu u današnjo] upravi ljubljanske op-štjne, sigurno imao više moči, da kroz zadnjik nekoliko godina izmeni naziv Tirševe ulice; PA I-PAK TO NI JE UČINIO! Ne zato, što bi se slagao sa TIršom, — što niko i ne traži, ni od njega, ni od „Slovenskog doma", — več nesumnjivo zato, što je pomišljao, da jedan velik deo Slovenaca pripada organizaciji, koja ceni i po-štuje Tirša, i da se još veči broj njih ideološki slaže sa Tiršom. Pa ako Ljubljana nosi nazive ličnosti, koje ističe grupa oko „Slovenskog doma", sigurno je, kao razuman državnik (koji ne mora uvek da sluša demagoške glasove uličnih bukača!) pomišljao, da ne bi bilo uputno vredati ni prista-lice drugih struja, koji prlpadaju istom narodu. A sve ostalo Što „Slovenski dom" govori o Tiršu, spada it neukusnost, pogotovo kad je to pisano u vezi sa smrču, kada bi trebalo govoriti mimo ! dostojanstveno. Slovenci imaju i te kakve veze sa Miroslavom Tir-šem; i kroz čitavlh 70 godina čitava telovežbena delatnost i či-tavo organizovanje omladine u Sloveniji, stajalo je pod autorite-tom Tirševog imena. Slovenačka, kulturna i nacionalna Istorija tog vremena, ne može ni da se zamisli bez sokolstva.
Kad dakle Dr. ANTON KOROŠEC, sa svlm autoritetom i svom Vlasti koju je imao, nije dirnuo u Tlrševu cestu u Ljubljani, smatramo da je u najraanju ruku ne-ukusno, kada to pitanje, u vezi sa njegovom smrti i tobož u njegovo ime, potežu oni, koji bi tre-bali da nadu pozitivniji način da slave svog šefa. Oni koji hoče da počaste Dr. Korošca, mogu to da
CBOJ БРАЋИ СОКОЛИМА И СВИМА HA-ШИМ ПРЕТПЛАТНИЦИМА И ЧИТАОЦИМА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ, HAJCP-ДАЧНИЈЕ ЧЕСТИТАМО СРЕЋНЕ БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ.
učine bez Izazivanja drugih i bez unošenja svade. Zato dobro veli ljubljansko „JUTRO", da pisanje „Slovenskog doma" ne može da doprinese posmrtnim počastima, koje su se manifestovale prilikom sahrane D. Korošca.
Смрт Мирне Грујић
Претпрошлог четврта премгну* ла је у Београду позната хуиана и нзционзлна радница, rocnoba Мирка Грујић, дворска дама Њ-В. Краљице, и претседница Ко-ла српских сестара, у 71 години живота.
С »оме одлази са позорнице нашега народнога живота једна од најмаркактннјих личности предратног и поратног Београда из редова одличних дама, које су и у најтежим данима стекле всликих заслуга за свој народ-
Поч. Мирка ГрУЈић роКена је у Београду, као кћи позватог државника и министра, Јеврема Грујића. Од младих дана уче-ствује у свима народним акцн-јама. У балканском рату суделу« је као болничарка негујући ра-љене. И у светском рату настав-ља тим радом у земљи и ино-странству. Као дворска дама пратила је Краљевски пар на сивма путовањима. Она је прва запалила свећу над мртвим Кра-љем у Марсеју.
Јутословенско соколство таксн ђе је вечно задужено њеном по-моћи и сарадњом, као претсед-нице Кола српскнх сестара. Оно јој је и одало пошту на видаи начин.
Нека јој је вечна слава!
ИСПРАВКА
У 51 броју „Соколског Глас-иика", на 9 страни у приказу књижице нДухои кооовског со-колства", случајном погрешком је штампано, да је чланак „На» ша борба", написао генерал М. Арачић.а требало је да стоји: генерал М. Варјачић, што м<х лимо да се исправи.
Туђа мајка
Једва је нко од нас запазио кад се на једиој малој станици увукла с малишаном у наручју и двема девојчицама од две и чри године, док је за њом у о-вешталој црнини, храмала ста-рица оптерећена овећим завеж-■вајем на плећима. Можда је иајвише пажње призукла дерој-чипа дванаестих година. Била је у црном, искрпљеном хал>етку, закопчаном до грда, испупченог бледог чела, које је крунила up-на, коврџава у иереду коса- Не-што што је пак, највише при-влачило — биле су крупне, rpa-хорасте очи девојчице. Стакла-сто се сијале загоиетном плаш-tbOM и дивљииом.
Када су се увукле, док је воз уз грубо трескање кретао, сви смо се чинила да спавамо, од-бивши нз тај иачин да им да-мо места. Шта више, сувошави каплар, јужњак, у углу до про-зора, намрштено добаци:
—■ Неје овде за цивилке! Ово је само за кздровци и резерви-сти! •— и при том се лежерио наслонио иа прозор.
Жене се шћућуриле на ивнпи дугачке к.лупе иа којој је ра-скомоћен, дебели војник слатко хркао. Мале се сместиле на ме-ки завежљај, а чело ногу ста-рице села девојчша. Ишчеки-вање и страх играли јој у ши-роко раствореиим очима, док joj се, с времена на време, мо-дре уснице ружно грчиле рекло би се једновремено у смех и плач....
Воз je с хуктањем npeceuao богату равницу на којој се мир-но њихало у бескрај расуто златно, дозрело класје. Црвена сунчана кугла лагано тонула, а дугачка сенка усамљеног јабла-на, високе брезе или гумастог багрема, допирала врхом до на-ших прозора. Јато птица лепр-шало високо у небо; јаребице — поплашсне, час по час прхнуле би и нагло се спуштале у жито.
Вечна радост дозрелих поља и дубока тишина која се са за-ласком спуштала иа равницу, привлачила је чежњиво погледе нас, изморених путника. Јер, -— изнад све те бескрајноети и ле-
поте, гушили смо се жељни ваз-духа, давили у отровном испа-рењу знојавих тела у диму, ко-ји је локомотива као маглену заставу вукла за собом- Зато је досада и тупа равцодушност владала нашом душом. Отуда су можда, мршаве жене, плгш-љива девојчица и умусана деца појачала ону мучност која је тако уочљнва на липима дале-ких путника; отуда смо их мо-жда тако хладно и нел>удски примили. А кад су жене с до-садном дечурлијом пречуле тако „оправдану" напомену нашег ка-плара.„ цео купе поспаних те-леса био је против н>их! Нека прнјатност обузела нас кад смо приметили да се дебели војник покренуо. Згрчио дугачке ноге, нагло се обрнуо на другу стра-ну, а при том жене се једва за-држале на ивици свога седишта. Млаћа само оборила главу joui ниже, а старка зајечзла ухва-тивши се за болесну ногу. Ма-лишан, зацвилео пробуђен из сна. Нагло почео све јаче, све неутешније плакати.
То нас Је још више озлоједи-ло. Јер, ако је човек осуђен да читав дан и noh непомично про-
седи на једном те истом месту да се труска, гуши... није дужан да слуша дреку и вриску... да и због тђга иати!?
— Гладна сам! рекла старија. И Мира... рекла мања девојчи-ца, бојажл,иво и тихо.
— Бако, мало.„ крува... као у еху, преклињала, чудно раши-рених зеница, плашљива. Млада жена уздахну, старка засузила, а малишан јецао.
На клупи, одмах до њих, сре-довечан путнпк, Банаћанин, о-кругао, омален, пуних образа, у којима су жмиркале ситнб, Ура-сле очице, — на наше притајено зздоволјство, извадио комад хле ба и беле, широке напапрене сланиие. Бритву поглвдио о широки, пуначки длан н стао мирио жвакати. Девојчице се загледале у јело, упорно, за-жарених очију...
Нашс задовољство почс там-нети. Уместо н>ега нсосетно ра-Нала се мучност ли, шта лн? Миелили смо: „Зар се са тимн „цивилкама" морала и глад у-вући у нашс друштво? —■ Нека трпе!.. Ко их је звао оввмо!?" Банаћанин гутао залогај за за-логајем и док је »егово лице
бивало све мекше н задовоњнтг-је, дечја добијала све тврђе, свв оштрије боре. Грахорасте, чеж* њиве очи преклињале старку ксн ја је непрестано клела: — „Еј, еј, да нас Бог ове сулуде осло* боди!" — говорила је тихо, а смежураном руком миловала н>ене бујне косице-.
Знам да смо сви у купеу је-дно исто мислили: знаи да смо покушавали да у себи ма и ве-штачким путем изазовемо сажа-љење према јадницима... а.ли све је ишло по старом, само што су комадићи сланине и хлеба, сло-жени један на други, све жур-није неаајали, а уснице девој-чида све се тврНе стискале.- Ow бузети собом и војим роћеним трпљењем, чинили сио напоре (то се касније и доказало) да што ман>е тућега осећамо; зато смо затварали очи и покушавалн да заспимо. Најзад, шта се ту мо же помоћи? И малишан на rpy-< дима као да је узалуд цвокотао и вукао... ни тамо хране није било!
Патили ‘сио и из дна душе проклин.али и.станицу и воз и ове ту што нам одузимају н о-но мало мнра што имасмо. Да
Tako govori rodoljubiv katolik i pravi
narodni sveštenik
Revija „Čas", koju izdaje Leonova družba u Ljubljani, a koja se smatra kao naučni organ slovenačkog sveštenstva, objavila je u poslednjem broju članak prof. teologije, Dr. Janeza Janžekoviča, pod naslovom „U odlučnom času". U članku se, izmedu ostalog, kaže:
„Mi smo slobodni. NAMA VLADA KRALJ SLOVENSKOG JEZIKA I KRVI. SVE JE NAŠE: VOJNIŠTVO OD NAJVIŠEGA DO NAJNIŽEGA. ČINOVNICI, UČITELJI I SVEŠTENSTVO. Hi-Ijadugodišnji san slovenačkog naroda postao je slatka stvarnost... Medutim, ponovo se vodi rat u Evropi. Za kukavice je težak tre-nutak. Ne znaju kamo bi se skrili r kako bi govorili. Padaju im na um sve moguče opasnosti, samo im ne pada na pamet, kako da se junački brane... Medutim, glavna misao svih treba da bude, da ne izgubimo slobode, što s u je pretci dobili svojom krvi. Glavna dužnost inteligencije jest, da pouči svakog slovenačkog čoveka da bude svestan, šta je sloboda i šta je otadžbina... Ima još mnogo šta, što nije uredeno kod nas. Odnosi izmedu trojice brače još uvek pruiaju mala trvenja; a ni kod nas u Slovenačkoj nije sve u redu. Istiba je medutim, da če-mo sve teškoče prebroditi jedino onda, ako očuvamo slobodu.
Ko misli, da bi mu, kao Slovencu, ma gde drugde bilo bolje, nego li u vlastitoj državi, ne zaslužuje da živi. Doklfe god postoji jaka Jugoslavija i dok poseduješ njen putni list, jak si i nezavisan! I zato svoje slobode ne damo iz ruku, ma-kar je morali braniti zubima i noktima. Hiljadu puta nam je milija smrt, nego ropstvo!
Neki postavljaju pitanje, da li smo pr e Slovenci ili katolici. Šta znači to pre? Ako to znači vremenski prioritet, odgovor je lak. Pre smo Slovenci, jer smo.se kao Slovenci rodili, a hriščani smo postali tek po Hristu. Ali to pitanje se ne postavlja. KATOLIK
U JUGOSLAVIJI DANAS UŽIVA TAKU SLOBODU. KAK V E VE-ROVATNO NEMA NIGDE U E-VROPI. A ako bi se to pitanje jedanput postavilo, mi imamo na njega jasan hriščanski odgovor: Mi, katolički Slovenci, ostali bi-smo u svojoj narodnoj državi i pretrpeli bismo u njoj, ako bi bi-
lo	potrebno, i mučeništvo za svoju veru... Izdajstvo naroda je u o-čima svakog hriščanina smrtni greh i onaj ko ivrdi da bi morao odpasti od naroda, da ostane katolik, govori besmislice“.
Sa najvećim zadovoljsvom smo pročitali ove reči ugled-nog slovenačkog katoličkog sveštenika, napisane u isto tako uglednom katoličkom listu. Ima doduše u tom članku i stvari, s kojima se ne bismo mogli složiti, kao što n. pr. pogledi na narodno je-dinstvo; ali ono što je bitno u tim rečima, — pripravnost da se sve snage ulože u od-branu Jugoslavije, — goni nas da mu odamo naše puno priznanje.
Mi smo več hiljadu puta naglasili, da nam je religiozni osečaj svet i da smo pripravni da podupremo svaki rad na verskom i moral-nom vaspitanju naroda, ako taj rad ne tangira njegovo nacionalno vaspitanje i ako ne ubija njegovu unutarnju otpornu snagu. Bili smo u-vek ubedeni, da biti dobar katolik ili pravoslavec nlpo-što ne znači biti rdav rodoljub i rdav nacionalist. Na-protiv, — najugledniji pret-stavnici katoličkog sveštven-stva medu Hrvatima, počevši od Štrosmajera, biskupa Vrhovca, fra Andrije Kačiča i Račkoga, do biskupa Učeli-nia, don Nike Lukoviča i tolikih drugih, pokazali su, da se odanost veri i ljubav prema Hristu odlično slažu sa ljubav-lju prema svemu što je narodno i jugoslovensko, i sa odbra-
nom naroda od tudinskih o-pasnosti. Zato mi nismo ni-kada ustajali, ni protiv katoliške črkve ni protiv katoliške vere, več smo kriti-kovali one elemente, koji su tvrdili da govore u ime tih visokih institucija, a sejali su razdor i mržnju, omalovaževali su sve što je slovensko i jugoslovensko, pronalazili su izmišljene teorije ,da une-su što više razmirica, i tra-žili su svaku priliku, da ni-podaštavaju domače snage, a da glorifikuju sve što je strano, nenarodno i tude. Kritikovali smo ih zato, jer smo u torne videli uvredu za svaku veru i jer smo znali da se takvim metodama ne koristi ni katoličanstvu ni crkvi. Da smo imali pravo, pokazuje nam i činjenica, da je konačno došlo do obu-stavljanja „Hrvatske straže“, koja je bila tipičan pret-stavnik ovakvog protuna-rodnog i protukatoličkog rada.
Nista nama ne smeta du-boka religioznost profesora Janžekoviča i njegova odanost katoličkoj crkvi i nje-nom poglavaru, rimskom Pa-pi. Naprotiv, ukoliko je ta religioznost i odanost iskre-nija, u toliko če biti \lublje
poštovanje prema nacionalnim idealima i vernost narodnoj stvari. Kao što dobrim katolicima u Poljskoj odanost crkvi nije smetala da herojski ginu za nacio-nalnu slobodu, tako je i kod nas dužnost svakog katolika, da bude spreman na naj-veče žrtve, za svoju otadž-binu, Jugoslaviji!. Dr. Janžekovič je to odlučno nagla-sio, da ginuti za Jugoslaviju znači braniti Slovenačku; kao što je nedavno hrvatski ban šubašrč kazao, da ginuti za Jugoslaviju znači braniti Hrvatsku. Novi katolički list, koji, umesto „Hrvatske stra-že“ treba da počne izlaziti u Zagrebu, neka napiše to isto, na isti jasan i nedvo-uman način, pa če čitava borba protiv klerikalizma, i u našem i u drugim listovi-ma, izgubiti svoj razlog.
Još za nešto smo zahvalni g. Dr. Janžekoviču, što je utvrdio, da nigde katolici ne uživaju takvu slobodu, kao što je uživaju u Jugoslaviji. Time su odlučno demanto-vane sve protivne vesti, pa tako i rezolucija katoličkog sveštenstva bivše zadarske biskupije, o ko jo j smo pisali u prošlom broju, a u kojoj se tvrdi, da je „širenje ko-
Sokolski motociklisti u danima Sokolske pripravnosti
nja katoliške crkve u Jugo-munizma posledica proganja-slaviji“. Jedan ugledan katolički sveštenik demantovao je odlučno tu tvrdnju i zato mu svaka čast! Jer, — sem spremnosti da se Jugoslavija brani oružjem, ako treba, — dužnost je svakog pravog rodoljuba i svakog isprav-nog vernika, da i u miru | pobija sve neispravne i kle-;vetničke glasove o svojoj ze-I ml ji. A ništa nema gore, ne-' go li ako te glasine sam širi!
Za bratom Dr. T. Jamarom
U Ljubljani je umro ugledan sokolski radnik, brat Dr. Tone Jamar, nakon dvadeset godina teškog bolovanja, u 58 godini.
Sa imenom Dr. Jamara vezano je mnogo sokolskih i narodnih akcija u Sloveniji. Več 1906 go-dine ustanovio je Sokolsko društvo u svom rodnom mestu, Škof* joj Loki. U bivšem Jugosloven-skom sokolskom savezu, bio je član starešinstva do 1929 godine. Organizovao je sistematsko le-karsku službu u sokolstvu, te je več 1921 bio član zdravstvenog otseka JSS, vršeči velike pripre-me za svesokolski slet 1922 godine. Zadužio je naš narod i u dane svetskog ra ta, kada je spasio na hiljade vojnika naše krvi. Pro-našao je i serum protiv tuberkuloze i sam ga na sebi isprobao; ali teška bolest, koju je zadobio u ratu, nije mu dala da to delo privede punom uspehu. Patio je teške boli, skoro je i oslepio, ali duhom nije nikada klonuo. Neka mu je večna uspomena!
IZ SAVEZA FANTOVSKIH OTSEKA
Ljubljanski -»Slovenec« objav-ljuje proglas Saveza fantovskih otseka, i Saveza dekliških kru-žoka, povodom priredbi u toku iduće gođine, u znak proslave punoletnosti Nj. V. Kralja Petra II. Fantovi če započeti svoje slet-ske dane u Ljubljani na Vidov* dan, koje če trajati do 6 jula. Za 6 septembar spremaju se da, u što večem broju i u odori, podu u Beograd, gde je obrazovan flaročiti odbor za doček, pod pretsedništvom senatora Smodeja.
ли ће само далеко? „Сигурно неће!“ — мислили смо. Знам да смо у тој нади. у томс ишчеки-ван>у потражили мост спасења... крај нашим сувишним мукама.
Појавио се кондуктер. Млађа жена пружила две возне карте. Кондуктер их загледао. Присве-тлио и стао их обртати на лице, на наличје, опет на лице, и... он-да, љутито обе карте поцепао. Рекаср
—	Ако немате новаца за дру-re карте, кроз пола сата скину-hy вас на следекој станиии! о-кренуо се и сграшно залупио вратима за еобом.
Погледали смо се и читали: „Дакле, кроз пола сата!“ Неки нејасни терет лагано нам се ски-дао са срца. Воз хучно резао кроз ноћ. Дремамо. Младић у Углу до врата, у мачванском фермену и тозлуцимз над лако-ваним шиљкашима, нредлаже да се дебели војник пробуди, од Загреба још спава. Баиаћанин оставља бритву. Мршави војпик ссди на- једном те истом месту, до каплара клима главом лево-десно. До мене, варошанин три-десетих година, плав, просед, о-
веће чупаве главе, нешто накри-во усађеног носа, потпуно рав-нодушан, слуша старкино вајка-н>е. Он се кроз суморни дре-меж, као упиње да схвати штз је снашло ову несрећну поро-дичу којој је ледена смрт угра-бкла хранитеља, старкиног си-на; о снаси, о малишану — по-смрчету; о сулудој девојчици („да их бар њених уста Господ ослободи!"); о глади; о несрећ-ним картама што су их од јед-ног Личанина на станици за по-следње новце купиле... Господин слуша и час по час лупка ша-ком по широко раствореним у-стима, протеже се и сативо жмирка. Минути све брже јуре, беже у вечни неповрат...
Као да их не oceha, млада же-на укочено гледа у неку невид-љиву тачку и механички цупка дете које, помодрело, промукло вришти. Старкино лиие се згр-чило, а уснице плашљиве, моле мало „крува".
Упркос јаду који нас је био снашао, бојали смо сс краја. Као пробуђен, Банаћании стао за-гледати у сат у широком неза-копчаном прснику, дрешио тор-
» вадио преостали хлеб и сланину. Али, као да се бојао нас, шта ли, тек чудно је изгле-дао. Варошанин трљао очи, Мач-ванин пребирао по уеповима, ка-плар у углу раскопчавао мундир. Испод ока мерили смо једни дру-re и кисело се осмехивали, крат-ко и чудно.
Писак локомотиве проломио тишину, заклопарале скретнице. Ускоро, појавио се ua вратима кондуктер, а кад се воз нагло зауставио и вапољу се зачула rpaja, лице му постало замиш-љено. Онда, телом отворио npo-лаз, окренуо устрану главу, кад су деца подигла очице лрема њему. Тада се млада жена, бледа у лицу, усправила. Мехаиички сулудој додала руку, а малишан јој на рамену јецао. Старка, згр-бљена извукла завежљај. Млађа закорачила, широко и сигурно,' и изашла у ноћ, у неизвесност, скоро тиха и спокојна. Без речи молбе, без једне сузе, без npo-клињања, нсстала је у ноћи и станичној гомили из које је та-мо негде, израсла међу нама... Старки и деци кондуктер помо-rao да сиђу.
Да ли ова одлучност, ова ие-скривена снага и пркос, жилав и с.чео, пред животом, или дубоко скривени, заспали бол — бол према туђим патњама, — или стид од пређашњих осећања, или све заједнб, неодређено и нејасно, тек нешто нас је покре-нуло, снажно , неочекивано. И гле чуда! Уместо очекиваног о-слобођења, у нашим душама не-што се пело, пело до грла, до суза чак... Главе смо подигли да не бисмо заплакали... И први пут видесмо њих на празној и-вици дугачке клупе...
Људи! Браћо! протресао нас глас Мачваиина. Његово витко тело се дизало, хрлило излазу. Скочисмо. Отварамо прозоре.
— Сеестро! Маајка! Деецо! Вратите се! Та ми ћемо платити —- нагнут кроз прозор дозивао Банаћанин.
Братјз, пари сви кје даме! —-викнуо као кроз сан каплар и скинуо шајкачу. Дебели војник сањиво трљао очи изненађен и збушен.
— Јашто него да дамо!
— 'Оћемо! 'Оћемо!...
. — Срамота.што их пустимо!
Цео се^вагон ускомешао, уз-бунио. Нагло, неочекивано. Про-буђеио људско срце се распева и песма се разли станицом.
— Та овамо снаво! Пењи се на uyr! — непрестано дозива Ба-наћании. Напољу Мачванин ву* че старку, а ова децу и завеж-љај. Светина се тиска. Закрчп улазе. Тиска и на платформи. Буљимо очи. Банаћанин дозива и млатара торбо.м с јелом.
— Дајте паре за сиротињу! —* сав промукао скупља по купеу каплар и звецка новцем у шај-качи. А воз наједном крену!
— Шта је? Шта то би? — по-вици тта све стране.
— Ма је ли могуће? Ма љу-ди... изненађење и страх rope на нашим лицима. А воз све брже клопара. Сав задихан, најзад, у-леће Мачванин а у оку му ти-тра бол и разочареље. Банаћа-нин се извлачи из прозора и не-моћно седа снужден и забринут. Каплар пружио шајкчау да при-ми новац, а мука му остала у ваздуху... А кад последња ста-нична светиљка промаче поред прозора, нас све захвати туп, неодређен бол, дубок и плах...
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Stari sokolski radnik, brat Vje česlav Baratinski, održao je u na-rodnoj školi. u Kulen-Vakufu, za-
nimljivo predavanje o životu i radu znamenitog ruskog naučnika, Ivana Mičuritia, poznatog pod i-menom „Čarobnjak biljnog carstva". Predavanje je bilo vrlo dobro posedeno, a palo je i dobro-•voljnih priloga za siromašnu de-cu. Brat Baratinski je predavanje bogato ilustrovao snimcima. Za uspeh je zaslužna i upraviteljica škole, g-da Fadija Kulenovič, a požaliti je samo što se i ostali faktori nisu u večoj meri zainte> resovali za ovo predavanje.
*
Sokolsko društvo Knjaževac
priredilo je pretprošle nedelje mutine, u korist akcije za zim-sku pomoč, u prostorijama hotela Atanaskovič. Na priredbi, ko-ju je publika posetila u lepom broju, izveden je prigodan program, uz sviranje vojne muzike.
*
Diletanska sekcija Sokolsko* društva u Vladičinom Hanu pokazuje žarnemu aktivnost u svo-me radu. Sekcija je do sada dala deset odličnih pozorišnih komada. Poslednji komad, Mušičev »Obi-čan čovek« uspeo je takoder na opšte zadovoljstvo. Sve pretstave posečuju sokolska i ostala publika џ velikom broju.
*
Sokolska četa Banatski Bre-stovac održala je prošle nedelj« godišnju skupštniu, koja je bila odlično posečena. Iz izveštaja se vidi da je. četa uspešno radila, uprkos opštim prilikama. Izabra-na je nova uprava, na čelu sa bratom Durom Vurdeljom, Seljakom.
*
Sokolsko društvo u Velikoj Ki-kindi proslavilo je, kao i ranijih godina, praznik Materice na vrlo svečan način, u prisustvu velikog broja roditelja, omladine i dece.
Sokolsko dečje pozorište, koje vredno vodi brat R. Rotarov, spremilo je za ovu priliku nekoliko lepih i zanimljivih tačaka. Posle uvodne reči o majci, sestre K. Lisul, izvedena je vesela dečja revija »Svaki početak je težak«,
11	kojoj je sodelovalo preko 50 dece, i koja je naišla na najbolji prijem i opšte simpatije.
Погнути на седиштима, ca ли-пем у шакама, лесетииа нас, би-ли смо жива слика велнке туге.
Нагло пробућен, мучио нас је-дан исти бол, — бол који је сличан сећању на умрлу мајку-Хиљалу пута док је” живела ускраћивали смо јој себични, често и најневиније задовољ-ство. А кад је мајке нестало и с н>оме руке посестриме... нама, сада мужевима и оцевима, хи-љаду пута се раћа и рађаће се дубока жеља да је обрадујемо... А мајке нема, и, немоћ свирепа и тужна, кнда нам срце, разди-ре душу, — те постајемо тупи, развратно тупи— према болу тућих мајки...
Да машиновоћа хоће зауста-вити, да сме, — потрчали бисмо иазад, на рукама донели сиро-тице... нросуо би се новаи, го-мнлалн комали хлеба и слани-не... Овако, осећаио расути но-вац по џеповима како тишти — пече — боли... Ох... Нема их више, нема сиротице, као и мај-ке, стога нам је пут постао још тежи, часови још спорији, ваз-дух отровнијим... Више се не ра-дујемо праскозорју новога дана коме је воз јурио, пун људске туге, кроз недогледно море злат-нога класја.
Петровград
Дражић И. Бранислав
Komad »Sirotica« odigrala su s'kolska deca tako lepo i živo, da zaslužuju svaku pohvalu. Isto tako i šalu »Žive lutke«,, od Mih-Sretenoviča, izveli su odlično. Podeljeni su darovi velikom broju sokolske dece.
*
Koncem prošlog meseca umrla je i sahranjena u Šibeniku vredna sokolska i nacionalna trudbe-nica, sestra Erna Damiani, u naj-Ijepšim godinama života. Koliko je pokojnica bila cenjena i što-vana, pokazalo se na njenoj sa-hrani, kada ju je šibeničko sokolstvo ispratilo na posljednji put.
*
Pišu riam iz PlaŠkog: Ovih dana premeštena je iz Plaškog, po molbi, sestra Mileva Nikoliš, u-čiteljica gradanske škole, dugo-godišnja načelnica Sokolskog društva, u okolinu Beograda. Njezin premeštaj je usledio tako neočekivano, da mi ni danas ne možemo odoleti utisku da nje više nema u našoj sredini. Dobar niz godma proveia je u Plaškom službujuči i radeči u našem društvu. Sagorevala je tako reči u radu. Zdravlje je narušila. Kao vredna i dobra učiteljica i uzor-na sokolska radnica, sestra Mileva je u Plaškom ostavila neiz-brijivu uspomenu. Celokupno članstvo našeg društva ovim se bratski prašta sa sestrom Mile-vom, želeči joj sve dobro!
*
Sokolsko društvo Beograd-
Matica, priredilo je i ove godine svečanu proslavu Materica u svome domu. Dobrotvomi otsek društva je odlučio da se odečom nagradi 25 sirotne dece. Odeču su, koja je kompletna, izradile članice Dobrotvornog otseka. Proslavi materica i svečanom deljenju darova prisustvovali su i roditelji dece. Prigodne govore održali su starešina, brat general Petrovič, j sestra M. Mladenovič, pretsednica Dobrotvornog otseka. Deep su poslužena Čajem, a tri devojčice izvele su prigodne recitacije, posle čega je nastalo dečije veselje uz svirku dru-štvenog orkestra.
*
Teška žalost zadesila je sokole u Zagorju, u Dravskoj bano-
novini. Mladi i idealni sokolski radnik, brat Joško Klančišar, iz-gubio je život nesrečnim slučajem u zagorskom kamenolomu, gde mu je mašina smrvila prsni koš. Brat Klančišar jedva je na-vršio dvadesetu godinu života, ali je dvojim radom u sokolskim redovima stekao opšte priznanje. To se najbolje videlo na sahrani. U ime društva govorio je zame-nik starešine, brat Tone Ašič.
*
U subotu, 21 decembra, održa-lo je Sokolsko društvo u Borovu
svoje treče ovogodišnje selo, koje je uspelo u svakom pogledu. Čist prihod odreden je za pomoč postradalim Bitoljcima. O-mladina se najbolje odazvala. Na početku održao je omiljeni brat Pero Vukičevič predavanje o „0-limpijadama" u kojem je upo-znao slušaoce sa uspesima jugo-slovenskih sportista na njima, medu kojim na prvo mesto do-laze sokoli. Narašta.ika, Dragica Vujič, recitovala je vrlo dobro „Neznanom junaku". Brat Milisav Petrovič-„Šitjo“, izveo je komi-čan monolog „Smušenjak". Posle programa razvio se ples. Na-ročito raspoloženje stvorila je u-takmica u izuvanju i šniranju ci-
pela na kojoj je pobedio brat „§ilja“. Bife sa raznim bezalko-holnim pičima i poslasticama vodite su vredne sestre članice U ime starešinstva prisutne je po-zdravio zam. starešine, brat Teo ing. Gregorič.
* ■
Sokolsko društvo Staji Bečej
pokazuje vjdan napredak u „svi-ma pravcima sokolskpg rada. Prvi decembar prpslavljen je svečanom sednicom i dvema, akademijama. Društvo priredtije :>va-ke nedelje zabavno poučna sela sa predavanjima, pesmama i po* zorišnim komadima, koje izvode članovi vrlo agilne diletantske sekcije. Posle programa nastav-ljaju se čajanke. Za drugi dan pravoslavnog Božiča društvo sprema uobičajenu božičnu aka-demiju.
U minuloj godini društvo je za-počelo gradnjom doma, koji je več stavljen pod krov. Radovi če biti nastavljeni u proleče. Članstvo i uprava preduzeli su sve da dom bude što pre dovršen.
„Hrvatski Junak** i vaspitarije omladine
Предпразничиа
слика
Ниско су данас облаци пали ко никад прије, а ветар бије
оеај камец>ар, наш rpannh мали.
' ‘ V. .
Урлик ветра и иика дрвећа до кости режу и срце стежу,
патња смротиње ма је eeha.
Дроњии се ко трска поаијају на спабашноп телу . . i
беду људску. ц.елу . костију и крви сакрквају-
Конопни опасач лроњке држи,
а Тодор мали
деци се хвали,
да je опет од полпппје бржи.
Напуштена Сат-кула му је кућа, без игде ичег и нигде никог, а дар иу света батина ipyha.
И кад ветар ааглушује звона празничког дана,
Тодор још сања да he се јавити звезда ОНА.
За земљу је поданик —
изгнаннк,
за људе тегоба, ал није гругоба
за вечност, него син, помазаник.
Ветар фијуче песму своју, Тодор houiaK чува,
део места сува; ослушкива где духови поју.
Пролази иарод богат и јадан, неко чудрује неко лудује,
а Тодор их гледа исн и гладан.
Живот груб и ружан тече даље, звоно плаче, jeua, пук моли и клсиа..,
Покрчвач ткају снежне пахуље.
БРАНКО Ј. КРЧУМ
SOKOLIMA STUDENTIMA
Pozivaju se svi študenti, članovi sokolskih studentsklh središta, koji se nalaze u unutrašnjosti, da saopšte evoje adreee sekreta-rijatu Saveza sokola.
Pišu nam iz Karlovca: Starešinstvo „Hrvatskog ,iu-naka“ u Karlovcu objavilo je okružnicu, pod brojem 80/1940, i sa datumom od 15 decembra, potpisanu od starešine i sekretara, koju je uputilo direktorima svili srednjih škola u Kadovcu. U toj okružnici se govori, da je jedino „Hrvatski Junak" pozvan da odgaja hrvatsku omladinu i napadaju se sve druge organizacije. Tvrdi se zatim, da „Karlovački Jugo Sokol stvara mržnju medu otnladinom prema hrvatskom narodu, a porugu od lirvat-skih narodnih ideala.“
„Svojom nametljivošču, koja znači izazivanje za hrv. narod, Jugosokol unosi revolt u redove gradanstva, pa je starešinstvo Hrv. Junaka ponukano da svrati pažnju na štetni rad toga društva...... Starešinstvu je
poznato, da se u nekim srednjim školama još uvek i danas propagira ideologija Jugo Sokola, koja je u dijametralnoj opreci sa ideologijom koju za-stupa sav hrvatski narod. Jugo Sokol ide tako daleko, da poziva na svo.ie priredbe omladinu, a u nekim školama postoje oglasne ploče i ormariči, što izaziva svakog hrvatskog omla-dinca. Zato starešinstvo očekuje od tog ravnateljstva, da če u-kloniti iz škole sve te ostatke prošlih režima, jer se ne može trpjeti, da se u školama širi duh, protivan hrvatskim narodnim idealima. Starešinstvu je dalje pornato, da neki nastav-nici nose značke Jugo Sokola, pa time indirektno vrše propa-gandu, izazivajuči mirna gra-danstvo, a i omladinu, koja če morati stati na put takvlm po-stupcima. Starešinstvo moli to
ravnateljstvo, da svoje nastav-uike upozna sa sadržajem ove pretstavke i to odmah, kako bi se izbjeglo svima eventualnim nezgodnim pojavama, koje bi mogle nastupiti."
Kao što se vidi, ovde se radi o sasvim nedozvoljenom i nečuvenom mešanju posve privatnih organizacija u rad državnih škola. Starešinstvo „Hrvatskog junaka“, ide tako daleko, da se ne ustručava direktorima srednjih škola upućivati cirkula-re, sa naredbenim tonom ! sa izrrčitim pretnjama, upe-renim i protiv nastavnika, i protiv tih direktora, ako se toj samovolji ne pokore.
Kakav je „odgojni duh‘‘ tog „Hrvatskog junaka“, vidi se najbolje po Činjenici, što u svojoj okružnici izri-čito kaže, da če , ,oniladina morati stati na put postup-cima svojih nastavnika“, zato što ti nastavnici nose, zakonom dozvoljene značke javno priznatih i rodoljubi-Vih udruženja. Ne poziva li time „Hrvatski junak“ sred-njoškolsku omladinu, da javno insultira svoje nastavnike, što je u najodlučnijoj pro-tivnosti sa najosnovnijim pravilima svakog dobrog od-goja?!
Ostavljamo po strani uvre* de i neistine, nanete u toj okru-^ žnici jugoslovenskom Sokolu, Nadamo se, medutim, da če vlasti u Banovini Hrvatskoj uzeti u zaštitu svoje direktore' i nastavnike, pred pretnjama i naredbania, !to im ih upuču-ju nepozvana lica i organizacije.
Besmislice protiv sokolstva
Sarajevski „Katolički t.tedniki koji smatra kao organ nadbisku-pa Šariča, objavljuje u broju od 29 decembra, dug članak o sokolstvu, sa ciljem da dokaže, da „medu Hrvatima sokolstva danas uopče nema"; a ukoliko ga ima, da je to „isključivo srpska organizacija". Svoj članak ipak podnje rečima: „Puno se u zadnje doba kod nas piše o jugoslovenskom sokolstvu; i na hrvatskoj i na srpskoj strani". Ako je, medutim, sokolstvo zaista tako pro-palo, zbog čega se onda „puno piše o njemu, i na hrvatskoj strani?!"-
„Katolički tjednik" dalje tvrdi, da je „Soko u Hrvatskoj postao branič srpskih interesa; i to vrlo eksponiran i ofanzivan branič, tako da je banska vlast raspus-tila sokolsku župu Knin-Split, do čega ne bi došlo, da su tamošnji Sokoli samo lojalno srbovali."
Koliko reči, toliko besmislica. 2upa Knin-Split uopšte ne pošto-ji, a pisanje „Katoličkog tjedni-ka“ pokazuje, da njegovo uredništvo ne pozna ni geografiju, svoje Dalmacije. 2upa Split nije uopšte raspuštena, več Župa ši-benik-Zadar; a i mala deca zna-ju, da do toga nlje, došlo ni zbog srbovanja, ni zbog ofanzivnosti, prema Banovini Hrvatskoj.
Isto tako je neistinita tvrdnja, da „nekada nije mogao dobiti ni službe ni namještenja ko nije bio Soko"; jer je na teritoriji da-
našnje Banovine Hrvatske pošto* jalo nekoliko stotina hiljada ži* novnika, od kojih ni jedna dese* tina nije bila u sokolstvu, a mnogi su se javno isticali kao njegovi protivnici. Pa ipak su ostali činovnici i nije im se ništa dogodilo.
Sarajevski list prelazi zatim. na „liberalizam" sokolstva i na njegovu tobožn.iu „protivnost katoličkoj crkvi". Kao gla-vnu optužbu „Katolički tjed-nik“ navodi, da su „ideje sokolstva bile tipične ideje liberalno? prosvetiteljstva i humanističkog nacionalizma", — od čega nema-tom nekim bednim pojavama, da ustvrdi, da se „iz samih srpskih i sokolskih redova" u tom pogledu udaralo na sokolstvo. Kao glavnu optužbu „Katolički tjed* mo zaista razloga da se branimo! Ideali sokolstva su zaista nacionalni, humani, prosvetni i slobodarski, a oni koji misle da u torne sokolstvo greši, svakako su bliži sarajevskem klerikalnem listu, nego li tradicijama i zada-cima sokolstva.
НАШИМ ПЧЕЛАРИМА
Извештавају ce браћа пчелари да je за добијање денатурисаног шећера за пчеле потребно no-ред оног што је у окружници савезној иаведено да пошљу још и џакове у којима he се шећер доставити.
Povodom novogodišnje poslanice Saveza Sokola
Nesme biti mesta u Jugoslaviji
bez sokolske organizacije
Gornja poruka Saveza sokola upućena sokolstvu u sa-veznoj poslanici o novoj go-dint 1841 treba da bude rad-na parola celokupnog sokolova u godini J 841. Sve jedi-nlce, svi sokolski pojedinci pa i svi prijatelji sokolstva | treba da pregnu da se ođista ostvari plan po kome ni u jednom mestu kraljevine Jugoslavije ne sme da ne bude sokolske organizacije. S druge Strane treba preduzeti sve da se obnove one sokolske Pozicije koje su morale da budu privreiiieno napletene usled teških okolnosti i prilika koje su nastupile za sokolski rad i za sokolske ideje. Treba izvršiti temeijitu reviziju svili onih mesta u kojima su morale biti pri-vremeno likvidirane sokolske jedinice i učinki' sve da se u najkraćem vremenu oživi u tim mestima sokolski rad ma i u najmanjem opsegu. U svakom mestu treba da gori sokolska žiža. Zato je data mogučnost u ustanovi sokolskih povereništava i bratstava koja se mogu osnivati i onde gde su najnepovoljnije i najteže prilike za sokolsko delovanje. Treba stoga pri-stuplti po planu osnivanju bratstava i povereništava pre svega u onim mestima gde su morale biti privremeno: likvidirane sokolske jedinicej
a onda r u onim krajevima i mestima gde iz ma kojih razloga dosad nije bilo sokolskih organizacija.
Sokolske organizacije do-biče ovih dana propagandnu brošuru u kojoj če biti data sva potrebna uputstva i pra-vilnici neophodni za rad oko osnivanja bratstava i povereništava. Očekujemo da če župe, društva i čete razumeti veliku nacionalnu potrebu ovakvog jednog konstruktiv-nog zamaha sokolskog I da če torne u toj nameri Saveza pomoči svojom saradnjom da dode do punog uspeha.
Америка и рат
Lutkarstvo u Sokol skim jedinicama
Ponovo su otpočeli radovi na obnavljanju „Lutkarskog pozori-šta“ u Banjoj Luci. Akeiju je poveo brat Kujovič, koji lako naraštajac, sa mnogo uspjeha i autoriteta radi uz pomoč brata Radenoviča.
Naročito je vrijedno istači slogu s kojora se radi, jer upravu „Lutkarskog pozorišta" vodi naraštajac uz saradnju lijepog bro-ja članova. Pozornica je več gotova. Uloge su podjeljene, i pr-vog januara održana je prva predstava „Kiča Čarobnjak". Za predstoječe nastupe i eventualna gostovanja vlada veliko intere-sovanje, tim prije, kad se uzme u obzir, da su prošlih godina predstave „Lutkarskog pozorišta" uvijek bile u lijepdm broju po-sječene.	Ranko	Popadič
*
Da bi što više popularizirali našu lutkarsku unijetnost i dobili novi kadar mladih sokolskih lut-kara, prosvetni odbor sokolskog društva Karlovac, priredio je lutkarski tečaj, od 8 do 21 decembra. Vodstvo tečaja imao je pro-čelnik lutkarskog odsjeka, br. Milan Mrvoš, a predavali su: sestra Milka Blaškovič, načelnica društva — pionir lutkarstva u našim redovima, te brada: Dušan Bordoški i Branko Frohlich, pro-svjetar društva. Odžan je i ispit. Tečaj su završile: sestre Cvetkovič Desanka, Diklič Nevenka i Kekič Franjica, te brača: Peleš Rade, Vučkovič Dušan, Begovič Ranko, Potkonjak Nikola, Katič Ilija, Sablič Ljubo, Sablič Brane, Blaškovič Zdenko, Petrovič Gajo, Hajdin Žarko, Lončarevič Alek-sahdar, Cindrič Željko i Tomaš-kovič Vilim.
Библиотена бр.Ђуpe ПаунновиБа понлоњена Савезу Сокола Н.Ј.
Beh у броју од 20 дзиембоа смо јавили, да је на седници Извршног сдборз Сгваза Соио-ла K. J., ca зедободјСтбсм прим љено на знањз сзолштањз, дз je СЕСТРА МИЛИЦА, СУпРУ-ГА ПСЧ. ЂУРЕ ПАУНКОЗИЋА, ПОКЛОКИЛА БОГАТУ НЊИ/Н-НИЦУ почившег замгнииа са-еезног стзрешине, Сазезу Со-ксла K, Ј.
Презндент Севроамеричке У-RRje, r. Рузвелт одржао је пре несолико дана говор на радиу, к°ји је побудио највећу пажњу У читавом свету. Г. Рузвелт је У свом говору подвукао, да ни-^та не може помести решеиост Америке, да пружи Великој Бри-Танији наЈвећу могућу помоћ и Учинио је апел на амерички на-Р°Д, да сакупи све своје снаге, 'Како би се Велика БританиЈа што више и што пре помогла. »Ако би Велика Британија била побеђена, читава Америка §и Живела под претњом пиштоља Уперепог у прса, а читав свет се нашао у страшној ситу-а«ији и под претљом бруталне силе.“ Казао је, да се Америка м°ра преобразити у војничку £илу првога реда, ослањајући се Ra ратну индустрију и нз ратду Рривреду. Г. Рузвелт је патим Ra3ao: „Искуство је доказало, Дз ништа не може умирити на-непријатеље. Према томе не Чоже бити смирења са грубим љУдима. Силе осовине не могу Дсбити овај рат и ја то убеђење ааснивам на најновијим обавеш-*®н>има, која су најсигурнија.“ Говор r. Рузвелта изазвао је Рззумљиве и посве различите Коментаре у читавом свету. Не-Ма'Ша и италијгнска штампа на-Падају тај говор, тврдећи да г. Рузв елт силом гура Америку У Рзт и да се служи неистинитим ТвРдн>ама, да силе осовине хоће Вз загосподаре светом и да им Ј® ииљ да угрозе Америку. — Чеутрална штампа предвића, да ^е Америка све више отступати °Д своје неутралности у корист ^нглеске. као да xoUe да изазо-
Сестра Милица Пзункавић је тиме хтела да даде израза сво-јој селиксј љубааи за сзнол-
стбо, које је у њеном напрежа^ љеном супругу имало једнога од најугледнијих и најагкотни-јих члгкоЕа и пионира. Сз југо-слввексним. ссиолстзом је бж> поееззн читав рсдољубизи рад поч. брата Паунковића, па је обим драгоценим дарзм сезтра Мнг.ица желела да, и позле ње-гое8 смрти, ту везу настави, и да се будући соколски нарзш-таји, који се буду каригтили књижницем брата Ђуре, ujto дул.6 и што интензивнијв се-hajy овог неуморног сокслског и културног трудбвниха,
Књижницз брата Ђурв, се взћ налази у рукама Савеза и при-кључена ја библиотеци ПРО* СЗЕТНОГ ОДБОРА САВ23А СОКОЛА, али hs се вогити за-себно, НЕО НЊИКЧНИЦА БРА-ТА ЂУРЕ ПАУНКО-:ИЋА. У библиотеци се налази оно 1500 1 севсни, различитог садржзја, из сзих струка и грана људског зкања и кљижевности, на на-шем и ка мнзгим страним је-зицима.
СЕСТРИ МИЛИЦИ најзрдзч-нија хвала на овзм плзмгнитом и дрвгоцеком дзру, а нашгм не» пргжаљеном брату и замени ‘у сееезког старешине, ЂУРИ ПА-УМКСЕИЋУ НЕНА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!
ве силе осовиие да јој навесте рат. Многи неутрални листови истичу, да говор r. Рузвелта значи прекретницу у савременој историји и да је Америка одлу-чила, да свим снагама подупре Велику Британију. Истиче се та-кођер, да су све америчке др-жаве у томе слол<не са Северно-америчком Унијом.
Америчка штампа у великој већини поздравља говор r. Руз-велта и најодлучније се постав-ља против гласова, да би Аме-рика требала у овом часу да интервенише за мир. Већина а-меричких листова тврди, да би мир у садашњем часу значио са-мо припрему за још тежи рат, и да зато Белика Британија треба борбу да настави до краја, са пуном подршком Америке. Ен-глеска штампа види у говору г. Рузвелта догађај од големе ва-жности за енглеску империју и за наставак рата, и очекује од последица тог говора велике ко-ристи.
*
Још пре свог говора на радиу. дао је президент Рузвелт изја-ву новинарима, у којој је казао, да се америчка влада врло оз-биљио б:ви пројектом директо-ра „Генерал Моторса", Рајтера, према којему би све амерцчке фабрике мотора и аутомобила могле сваког дана да производе по 500 ловачких авиона. Влада he усвојити тај предлог, и та ro-лема продукиија започеће најда-ље у року за 6 месеци. Према писању совјетског листа „Труд*. Америкз још није формално ступила у рат, али се н>ена по-моћ Енглеској повећава сваког
КЛИЗАЛИШТЕ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА БЕОГРАД П1
Једно од нгјагилнијих престо-ричких соколских друштава, Београл П1, отворило је прошле недеље клизалиште на Смедерев-ском Ђерму. близу свога Сскол-ског дома. Тиме је ово друштзо пошло још један корак напред у своме раду, који је напосе > народноодбранбеном правцу пло-дан. Клизалрште заузима про-стор од 1.800 кв. метара и најве-ће је у Београду, а има и клпза-лишне гардеробе и бифе у соко-лсви. Отвара)њу је присуствова-ло чланство Сокола III са старе-шинством и бројно грађанство, а нарочито велики број омлади-не. Поред сокола, на клизалиш-те, које је отворено од 8 ујутро до 10 сати увече, а по потреби и до пола ноћи, имаће приступ и остади.
дана. Све до недавна је Амери-ка слала Енглеској 504 авиона месечно, а сада he слати 1100 авиона месечно. У последње вре-ме долаге у све већем броју и амерички авијатичгри у Енглес-ку. Нарочити комитет врцЈи све јачу пропаганду у прилог Ен-глеске, а сам фабрикант Форд, који је раније био присталица изолације, садз тврди, да Аме-рика треба да даде ЕнглескоЈ колико год је потребПо новац*, да се што пре згврши рат. — Агенција „Рајтер“ јавл>а, да америчке радничке федерације организују разне одборе, за са-раджу са британским радничким федераиијама, у цил>у пружања помоћи Енглеској и одбрани де-мократијв.
И&откш нбк
О света ноћи, тебе очекују милијони душа:
Јгдне са радошћу, друге са сузама бола Из којих се плач и вапај слуша!
Чекају твој долазгк да засине;
Божанском светлошћу кроз таму Ко звезда водиља са небеске висине,
Која осветли пут оне свете ноћи;
Кроз пешчану пусгишу непролазну;
Мудрацима са Истока, да могу доћп,
Где се роди, Он, Божанско дете,
Уз песму аиђела и свирку пастира.
Који слављаху те ноћи светег
Рождество Христа Бого-човека,
Који донгсе мир и cruc роду људском,
А себе жртвова за гргхе човека!
БРАТИСЛАВ БУЉУБАШИЋ
„Krvaiska straža11 prestafe izlaziti
»Obzor« ! neki drugi zarebački listovi beleže, da bi od 1 januara trebao u Zagrebu da počne izlaziti nov katoliški dnevni list, umesto »Hrvatske straže«. A i sama »Hrvatska straža« piše, da bi »u najskorije vrijeme imao biri pokrenut novi katolički dnevnik, za kojim bi složiio staj ali svi ka-toljci Hrvati«.
Več po torne »Hrvatska straža« sama priznaje, da ona nije bila takva, da bi mogli da je prihvate svi hrvatski katoiici. Ona, medu-tim, priznaje to i na drugim mestima u toj uvodnoj naricaljki, koja pokušava da uzme pokajnič-ki stav. Govoreči naime o torne, kakav bi trebao da bude taj bu-duči katolički dnevni list, »Hrvatska straža« veli, da takav list »ne može zauzeti u političkom smislu neko partikularno stanovište; da ne može osudlti jedan politički smjer zato jer se nekim uredni-cima ne svida; i da ni jedan katolik ne smije u tom listu nači osudu svog političkog uvjerenja, ako se to uvjerenje ne kosi sa načetima katolicizma«. Dakle, od reči do reči, sve ono što je »Hrvatska straža« do sada radila, ka-da je uzimala isključivo partikularna stanovišta, kada je osudi-vala sve političke smerove, osim svoga, i kada se svadala ne sa-
mo sa celim svetom, reč Bate !
sa katoličkim dostojanstveniđm^ kao što je n. pr. biskup UčelinL
»Hrvatska straža« veli dalje: da če novi katolički dnevnik »osudi-vati samo ono, što može osuditi u ime katolicizma«, a da če »sve drugo prepustiti slobodnoj odluc! pojedinaca i skupina«. Dalje veli da »u zamršeno klupko meduna« rodnih sukoba, naročito u današnjem ratu, katolički dnevnik ne treba dirati; osim ako se radi O torne, da su okrnjeni ili ogroženi principi katolicizma«.
I u torne je »Hrvatska straža« radila baš obratno! Ona je u to zamršeno klupko i te kako uja* zila; zauzimajuči se za interese, koji nemaju nikakve veze sa katolicizmom i propuštajuči da brani izrazito katoličke interese, kod nekih slovenskih katoličkib naroda.
Prema torne je »Hrvatska straža« napisala sama sebi najdostoj-niju smrtnu presudu! Bude 1L pak novi katolički dnevni list zaista takav kao što se kaže, ugled katoličke crkve u Jugoslaviji če sa-mo dobiti, i biče uklonjen jedan težak izvor smutnje i razdora u našem javnom životu. Mi to od srca želimo, i bez obzira na dru-ge stvari, u kojima se možda sa tira novim listom nečemo slagatl.
ĐOGAĐAJI U SVETU
Rat u vszduhu izmedu Nemač-
fee i Velike Britanije imao je kratku pauzu preko katoličkih bo-žičnih praznika, ali se sa obe Strane tvrdi, da se to dogodilo usled lošeg vremena, a ne po sporazumu. Međutim su Nemci 30 decembra ponovo i veorrft žesto-ko bombardovali London. Sami Englezi priznaju. da je napad bio žestok, ali krači nego obično. Engleski avioni su bombardovali izvesne gradove u zapadnoj Ne-mačkoj i u okupiranim zemljama.
Voda Rajha, g. Hitler, objavio
'je povodom Nove godine proglas na nemački narod i na članove nacional-socijalističke stranke u kome je izneo istorijat današnjeg rata i ponovo naglasio svoju ve-ru u krajnju pobedu. G. Hitler je kazao, da če za svaku Engle-sku bombu biti bačeno 10, a ako je potrebno i 100 bombi; te da je borba Italije ujedno i borba Nemačke. Bog .je do sada blago-slovio naše oružje, rekao. je g. Hitler, i ako verno izvršujemo svoju dužnost, neče nas ni u bu-duče napustiti.
G, Hitler je izdao i dnevnu za-PQvest vojsci, u kojoj je kazao, da se po želji demokratskih bušk ča rat mora nastaviti, jer se nadaju, da če u ovoj godini po-stiči ono što nisn postigli u pro-šlosti. Medutim Nemačka je spremna i Bog neče napustiti one, koji su rešeni da pomognu sebi.
*
Borbe u Albaniji se nastavljaju i pored studeni i snega. Italijani javljaju, da odbijaju grčke napade i da vrše protunapade, dok Grči tvrde, da je inicijativa uvek u njihovim rukama; da napredu-ju severno od Himare i da sve Više zatvaraju obruč oko Tepele-nija i Klisure. Žestoka borba vodi se i oko Lina, na Ohridskem jezeru. Grči javljaju, da su potopili nekoliko italijanskih transportnih lada i da su zarobili mnogo municije i hiljadu -vojnika. Englezi beleže vest sovjetskog lista, »Krasnaja zvezda«, koji kaže da su operacije u Albaniji od od-lučujučeg karaktera za Italiju i da iuUjani imaju mnogo teško-ča u transportovanju trupa i nia-terijala.
*
Bitka na granicl Libije izmedu
Italijana i Engleza nastavlja se. Englezi. tvrde, da je Bardija pot-pur.o opko'ljeng, ali još uvek ni je pata u njihove ruke. Italijani isti-tu hrabrost odbiane Bardije; a vest! iz Kaira javljaju, da En-glezl Satju neprestano nove tru-p?.; koje imaju za cilj da zauzrnu Barcjiju i da prlpreme ofanzivu na Tobruk, Englezi javljaju, da su ч avoi bitci dosada zarubili za-j jrici 3B.000 ljudi.
*
Veliku pažnju Izzvale je nedavna izjava šefa japanskog presb;roa, koji je kazao, da je današnja medunarodna situacija tt svetu povoljnija za Kineza i za Č.nff Kaj SeJ:a, nego II za Ja-parf. On je podvukao, da Japanci moraju bi’! svesni velikih teško-ća ц Kini i da moraju sve snage uložltl da ih savladaju, zato Sto rnriege velike sile podupiru Kinu. — Istodobno se javlja iz Čun-k!ngP, da je čanff Ka.l Selc izja-vio, de Kina sprema veliku ofanzivu profiv Japaria i da< če nova p dim doneti konačnu pobedu. Kina je morala tekati dok svojit novu armiju, od 3 miliona ljudi, snr.bde modernim oružjem i kili'' ;ka vojska je sada bolje ob?kr-blj?ria n.-go Ikada ranile. Vlada u čunkingu iziavl.Ht.le, da Jnpan-ci znnju što ih čeka i da zato u Jacanu sve više raste neza-
dovoljstvo zbog trogodišnjeg ne-uspešnog vodenja rata.
Incidenat oko ostavke g. La-vala u vladi maršala Petena je formalno likvidiran, ali još uvek nije jasno, u kome pravcu če se razvijati rad na francusko-nemačkoj saradnji. Admiral Dar« lan je izgleda vodio pregovore sa nemačkim pretstavnicima i zva-nična francuska štampa tvrdi, da Nemci nisu postavili nikakve zahteve, prema kojima bi Francuska trebala aktivno da učestvuje u ratu. Engleska štampa širi medutim protivne vesti; ali uverava da maršal Peten neče pristati na slične uslove. Londonski »Times« piše, da je maršal Peten u vrlo teškoj situaciji i da je u današnjem haosu on jedini autoritet u Francuskoj.
*
Madžarski merodavni krugovi izjavljuju, da su vesti, koje je ši rila jedna strana agencija, o to božnjoj mobilizaciji u Madžar skoj, potpuno neistinite.
Italijanski list, »Reglme Fascl-sta«, objavljuje članak, u kome oštro napada Portugallju. List
kaže, da je za vreme abisinskog rata i Portugalija vršila sankcije protiv Italije; dok su u sada-šnjem ratu portugalski listovi ob-javljivali na početku prijateljske članke prema silama osovine. Medutim, to je bila samo posledica uspeha oscvinskog oružja. Italijanski list tvrdi, da sada portugalska štampa ponovo napada Italiju i da podržava veru u en-glesku pobedu.
»Popolo d! Roma« javlja iz Trsta, da je bivši slovenački poslanik, Josip Srebrnič, osuden na dve godine robije i 20.000 lira kazne, zbog toga što je bez put-nlce pokušao da prede u Jugosla-viju. Odredena mu je tako blaga kazna, jer se utvrdllo, da nije imao drugih namera, nego da preda u Jugoslaviji na štampanje jedno svoje književno delo.
Из 4. O. C. jPreiplatnici paziteittvažite!
ИЗ СОКОЛСЖЕ ЖУПЕ БАЊА ЛУКА
Соколека жупа Бања Лука опремила je десет покретнах књижиица и упутила их у cnoje /еиигиие. Свдка кшижнкца бро-ји OKO 100 КЧјЦГЗ ргзнсврсног садржаја, поучног и забавног карактерл. Не мањкају ни квари за неписмене. Уједно ј? веК обе*беђен материјгл и s<-дееет даљих кн>ижнипа. су поклониле разпе уетапове и поједшши, no којима поједине књцжцице носе називв.
Начелништво Соколске жупе Бања Лука припремилб је зз јачуар два смучарска течаја. Пр-ви, за почетнкке, одржаће се у Босанском Пстровцу и Tpajahe осам дана. а водиће гз Орат Фршо Дворж"к из Збгреба. Други течај, за напреднијв сму-чаре, трајаће такођер осам да-на, а одржаће се ца Оштрел>у под воћством цстог брата. До сада је стигао леп број пријава-
Нараштајски отсек Соколског друштва Бан.а Лука има своју кнзижницу, која броји преко 700 кљига, одличних домаћих h страних писача. Отсек распола-же секиијом за штвди»ом и пмцг-понг секцијом. Има и вр-ло добар певачки хор, који је показао нарочито доб р успел на прослави 1 децембра.
На успомену на свог великог начелника, бр. др. И. Вашичека, Ч. O. С. назвала је фонд за одр-жавање сталне предшачке шко-ле Ч. O. С. „Фонд др. И. Вањи-чека“. Кад је доцније умро ње-гов. нераздвојни друг бр. Фр. Беранек, који је Ч. O. С. и сво-ме друштву на Смихову оставио милионско имање, део тог заве-шташа одређен је за одржавањ^ предњачикх школа Ч. O. С. Из братског пијетета на последљој седници управе Ч. O. С. донета је одлука, да се та два фолдј споје. И тако се поменути пред-њачки фонд сада зове: „Фонд браће др. И. Вањичека и Ф. Бе-ранека за предњачке школе Ч. О. С.“
Смучарске школе чланова, ко-је he трајати недељу дана, одр-жавају се год. 1941, у јануар,, у чешким, а у фебруару у мо-равским жупама. Примају се са-мо слушаоци са положеним дру-штвгним предњачким испитом.
Начелништво чланова и члана-ца Ч. O. С. расписало је утакми-це у лепом клизаљу на леду, у вишем и нижем одељку. Као по-јединци такмиче се чланови, чла-цице, нараштајци и н:раштајке.
На првој утакмиц« чланица, најбољих вежбачица Ч. O. С. у непознатим и слободним вежба-ма на спрЈвама од 44 пркјавље-них, учествовало је 40 сестара.
— Према резултату прва је се-стра Здена Вежнижовска са 78.10 бодова — 97.6%. Друга X. Не-жеркова 76.61 бодова — 95.76%. Трећа М. Хендрихова 75.59 бод. = 94-49%. Све три су из праш-ких друштгва. Сестра В. Дека-нова, раиија првакнња, није се такмичила због обољења. Утакми це јг водила начелница Ч. O. С. сестра М. Провазнккова.
Ч. O. С. цзгубила је три своја одлична припздникз, и стакиута и згслужна сарадника, браћу В. Херинка у Прагу, М, Живног у Кргмерижу и Ф. Лиску у Прагу.
— Сва тројицз су вежбала у со-колству од ране мдадости. Прзи је 6;io више година члан у-правг и Финансијске секције Ч-O. С. и блсгајиик жупе Подбе-логорске у Прагу. — Други Је био дугогодишњи активпи, а са-да и почаени начслник жупе Ха-нацке у Моравској, одличан предњак-васпитрч, Трећи је био раније члан управе Ч. O. С. и почасни старегаина жупе Сред-ц.ечешке у ГТрагу, Био је и од-личан организатор и говорник.
М. RJh.
U današnjem broju „Sokolskog glasnika" poslali srno našim pretplatnicima čekovne uplatnice. Tim povodom molimo ih da nam izvole doznačiti pretplatu za godinu 1941, a i za prošlu godinu u koliko nam nisu ranije doznačene.
Pošto je bratska Savezna Uprava izdala odredbe za iduću godinu našoj Administraciji, da „Sokolski glasnik" kao i ostale sokolske listove u buduče šalje samo pretplatnicima koji su preplatu podmirili, to će Administracija po dobivenim upustvima OBU* STAVITI OD MESECA FEBRUARA SLANJE LISTA SVIMA, KOJI NAM NE POSLAŠE PRETPLATU.
Mi se nadamo da če odani prijatelji sokolske štampe odobriti stanovište bratske Savezne uprave i da če u svakom pogledu pomoči Administraciju naših listova, da sredi i materijalno aktivira sve sokolske listove.
СОКОЛСТВО У АМЕРИЦИ
Чешки Соколн у Америии из-дају своје гласцло „Амерички Сокол", кога нздаје Ачсричка обец соколспа, а совачки со-коли имају такођер свој лист, „Слоаенски Сокол", Иако еу обе организацнје с?мосталие, оне стбје на прниципу чешкословач-ког народног јединства, у че-му је напссе борбецо гласило словачких сокола, које је врло. критично према догађајима у домовини.
Кпко смо већ јавили, амерцч-ко 'еоколство припрема велики слет у Чнкагу, у лету ове голи-не, за кога су већ распииаце утакмиие и прописане вежбе, Слет приређује заједнички чеш-ко и словачко соколство из УСА, а на њему he суделовати, као гости. југослопенгки, пољски И рускн сокблц, који ће на тај на-чин, у елободној Америци. мани-фестовати словенско братстио.
Cokojictbo за зимску помоћ!
Савзз сокола К.Ј. позван је на сарадњу у акцији „Зимске по-моНи” која js организована под Виооким претседништвом Њз-ног Крзљевпцог Бисочанства Књбгиње Слге.
Савез сокола одазвао се овом позиву са највећом спремнош-ћу, уверев да тимв извршава једну од свзјих највашнијих дуткости у обим часовима, кад широки народни слојеви иду у сусрет једној изузетно тешаој З1ши. Зато позивамо све брат-ско лсупе, да се са свим својим једтшцама пгго присније yzcon-чају у ову акцију и да је све-срдно понесу до пуног успеха. Ових дана је Центрглни одбор Зимсне помоћи упутио позив cbiim банокнм управама, да по-зову претсоднике свих општина да потакну органнзован.е мес-вих одбора Зимске помоћи. На-помиљемо, да се Цеитрални од-оор сагласио у томе, да је дулс-иоет претседника одбора, да даду шпшијативу за осииваљс одСора и да сазову пре-тставнн-kq организацпја на конфереиии-ју за цзбор Еоћства и органнза-цију рада. Међутим, коиферсн-цнји делегата огтавл>ена јз сло-бода да по -свом најбољем нахо-ijetijV изаберв воћотво Зимоко noiiolui u изврши јвону органи-задају.
Позпвамо стога евв управо брвтсиих тупз, да сама учб-сТсују у орггнизоави>у бзкоаии-ских сдбсра Зимске помопи и
да позову све једшпте, да еа најгпособпнји.м делегатигиа уче-ствују у оргаиизовању Мссиог одбора, Организоваље бимско ио.моћи је, у данашљим прнлн-кама, највшкнијн соццјални и хумани цчљ, а соцнјални и ху-мани рад спада у осневнв дуда-пос-ти соколоког програма. У временима, кад треба чнтав иа-род да буде сложан, и сваки ite-roa члан опремаи да се na иста начин жртвујо за сигурност и всличниу отаџбине, треЗа да се та слпга манифестује и у међу-ссбиом пемсггк>у. Ове зиме, ма-ibe него икада, сме да се дого-ди, да читави слојеви народа трпв неститицу или студен. Напротив, треба уједшштц све nanope, прцватца и јавпе, како би и нај^иромашнији станззнил Југослгеијв све годима осетио> да се н>егсзе сународници и peresa држаеа брину о н^ему, и да не до.чвољавају да трпи н страда. Нарочито у том треба да преди>ачн соколство, којв је воћ по спо^м саставу школа јод-иакости, братства и међусобно љубави; it чији цил» je, да и нај-беднијсг човска види срстног и ■задовољппг, у јакој и задовољ-нпј Југоолавији.
Зато, браћо Соколп, па посао и на рад за зимеку иомоћ! ,
Srpski i hrvatski
običaji su zajednički
Piše nam jedan ostrvljanin iz Dalmacije:
Povodom zabrane s Ječe borova za jelke, I preporuke nekih opči-na da se, umjesto jelke, koja js kod nas importirana iz vana, gaji narodni običaj badnjaka, izišao je u „Hrvatskom dnevniku" napis, koji se protivi torne, zato što je „badnjak narodni i vjerski običaj samo pravoslavnih Srba".
Znači, dakle, da se (samo da ne bude isto kao i kod Srba!) neki ljudi odriču i nas, ostrvijanskih bodula, koji smo daleko čistijl, autohtoniji i manje pomiješaniji Hrvati, od ikojeg drugog hrv at' skog kraja; a koji od davnine h mamo običaj badnjaka, jednako kao i prastari slovenski običaj koleda, o božičnim praznicima.
MARIBOR JE SOKOLSKI!
Posle Ljubljane, Maribor je druga sokolska metropola u Slo* veniji, u kojoj deluju četiri jaka sokolska društva: Maribor Mati* ca, Maribor I, Maribor II, na Po*' brežju ! Maribor III, na Košakih.-Sva četiri društva zajedno broje 1136 članova, 354 članice, 164 vež« bača i 163 vežbačica. Muškoga naraštaja je 245, a ženskega 145, muške dece 256, a ženske 308. Ukupno 2449 pripadnika t. j* 7.5% stanovništva u Mariboru.
Matično društvo i Sokol II ima* ju vlastite domove, a letnja vež« baleta imaju sva četiri društva. U neposrednoj bližini Maribora deluju još sokolske jedinice u Kamnici, Studencima i Radvanju, sa kojima broji mariborsko sokolstvo sedam jedinica. To mu daje puno pravo da se nazove sokolskim gradom.
НДШИ У АМЕРИЦИ
У Лакавани, c. д. Нзујорк, да-вали су дилетанти наших исе* љепика еа великим успехои по* snaTH комад „Хасшагичицу". Бројна публика, међу којом миоштво Американаца, срдачно је поздравила извођаче.
Друштво наших исељеиика S Бјуту, Монтгна, „Просвгта" npo* славиће ускоро десетогодишљИ« цу свога плодног рада.
Певачко друштво „PaBaHnua" из Детроита у заједници са пе-аачима друштза ■ „Карађорће" ii3 Гере, приредили су недавно великн јесењи концерт наших песама у Детроиту. Успех ј* дрешао сва очекиваша.
вгој 1	SOKOLSKI	GLASNIK	Strana	7
ČITAJUCI
Godišnje skupštine „Matice hrvatske u Zagrebu ne služe izgle-a drugome, nego da nekadašnji 'nttgralni Jugosloven, prof. Lu-as' može da dokazuje, da „Hr-*atl I Srbi pretstavijaju „dva du-ovna principa i dvije narodne vrste'. Na poslednjoj skupštini, cltamo, da je kazao izmedu o-
„Kušalo se, i danomice se kuža, što po stranim elemen-tlma, naseljenim u jednom na-rodu, što stranim kulturnim Utjecajima, da se onaj naš prvotni narodni karakter uništi oslabi. Ja neču drugo da spomenem, nego samo pokušaj kod nas s ilirskim i jugo-slovenskim imenima i težnjama".
ri Prof. Lukas oglašava dakle Ga-^a' Draškoviča, Kukuljeviia, Pre-'adoviča, Štrosmajera, Račkog, laiuraniča, itd. za „strane ele-n?*nte", što je sasvim u skladu sa Sotskom teorijom i sa iinjenicorn, da Matica Hrvatska ob javi ju je dsnas knjige Dr. Ernesta Bauera, a ne objavljuje najhrvatskije ro-тзле Viktora Cara-Emina... A da Pikanterija bude jaia, prof. Lu-as Proglašava i sebe „stranim e-krrientom", jer je i on nekada bio, 1 te kakav integralni Jugoslo-Уеп!
*
/ zsgrebački „Hrvatski dnev-bavi se na uvodnom mestu ternoznim govorom PROFESORA LUKASA, na poslednjoj godiš-nJ°j skupštini Matice Hrvatske. P°k je Lukas u tom govoru po-h’JŠao sebe da prestavi kao ličnost, ■°ja treba da odreduje smernice ža nacionalni i kulturni život kod Hrvata, „Hrvatski dnevnik” mu Poručuje, da je Matica Hrvatska S!>mo udruženje za izdavanje knjiga, te da „nije pozvana da se viiješa u politička pitanja, niti da daje lekcije bilo kojoj hrvatskoj firanci". „Hrvatski dnevnik" tvrd1, (la ie „današnja uprava Matice 1,3 umjetan način osigurala sebi sfalan izbor, tim što prima za čla-nove radnike samo svoje pristali-Ce V Medutim se Matica Hrvatska ‘ njen pretsednik ne interesuju ni Za nagrade hrvatskim književnici-n]a> a g. Filip Lukas „nema vaz-posla, nego da zameče sva-'• Najinteresantnije je, da „Hr-yatski dnevnik" tvrdi, da „Matica Hrvatska nije uopče organizacija književnika, niti se u njenom od-h°ru nalazi ved/ broj poznat ih i fidenijih književnika".
Sta n če sad na to „voda", g. Lukas?!	i
*
Čitamo, da je inž. Suljaga Sa-t'hagić objavio brošur u, u kojoj ^vkazuje, da bosanski muslimani n'sU ni Srbi ni Hrvati, več na-Prosto „bošnjaci", i da prema to-pripadaju „zasebnoj bosan-narodnosti".
Sad samo još treba da se nade neki jugoslovenski starokatolik, Pa neki protestant I jevrejin, a možda i neki nazarenac, te da i °nl stvore još pola tuceta novih “Zasebnih narodnosti". ... A da Sve bude u stilu, treba da g. Sa-^hagič fza koga kužu da se, sve '■f° nedavna, oglašavao za Srbinal), Pre napiše dve debele knjige
0	»razlikama" imedu bosanskog i SrPskog, i izmedu bosanskog i hr-^atskog jezika...
*
Pišuči nedavno o potrebi, da ••Svaki zaseban narod ima svoju r‘czavlsnu državu", čiji su atributi
NOVINE...
„jaka i močna mornarica, dobro izvježbana i opremljena vojska, samostalnost finansija i mogučnost sklapanja medunarodnih ugovora7
—	frankovatka „HRVATSKA GRUDA" veli:
„Poslije velikog Svjetskog rata, u oktobru- 1918 godine, Hrvati nošeni sviješću svoje narodne samobitnosti raskidaju sve međunarodne ugovore, ko-ji su ih do tada, bilo uz koga vezivali. Taj su raskid mogli Hrvati provesti samo kao narod svjestan svojih narodnih prava, svjestan svoje državnosti'.
Sve je to tačno; samo, „Hrvatska gruda" zaboravlja jednu či-njenicu, — da su taj samostalni raskid, g. 1918, IZVE L! 1SKLJU-ČIVO ONI HRVATI, KOJl SU BILI JUGOSLOVENSKI ORIJEN-T IS ANI; dok su naprotiv predša-snici' „Hrvatske grude", sve do poslednjeg trenutka, služili Beču, zaboravljajuči potpuno, m samo na' „samostalnu mornaricu i skla-panje medunarodnih ugovora", nego I na najosnovniju autono-miju kulturnog i administrativnog Života u Hrvatskoj...
*
Povodom prestanka izlaženja „HRVATSKE STRAŽE", pišu za-grebačke „Novosti", da je „Hrvatska straža" imala u poslednje vreme tiraž od svega 1.500 primeraka.
Kada se uzme, da je sam broj katoličkih sveštenika u Jugoslaviji daleko veči od 1.500, onda se postavlja pitanje, u lije li je ime tako grlato delio lekcije čitavom svetu taj tobožnji „najhrvatskiji list", kad nije imao niti toliko ti-raže, koliko ima neki filatelistički ili berberski glasnik?!...
Sokolstvo u župi Novo Mesto
Najmlada sokolska župa u Sloveniji, Novo Mesto, koja zahvata čitav istoimeni srez i pola krškog sreza, broji 14 diuštava i 7 četa, koje imaju ukupno 824 članova i 360 članica. Samo društvo Novo Mesto ima 259 Članova i 144 članica, 38 naraštajaca i 42 na-raštajke, 62 muške i 42 ženske dece, svega 587 pripadnika ili 12.8°/o stanovništva Novoga Mesta.
U čitavoj župi je 224 vežbača i 85 vežbačica, od kojih 72 bra-če i sestara požrtvovano deluju kao vodnici pojedinih odeljenja, koja imaju 171 naraštajcai, 110 naraštajki, 301 muško i 262 žensko dete.
Župa je do 1930 godine brojila u svoje jedinice i Belokranjsko okružje, koje je posle obrezovanja župe Karlovac potpalo pod tu župu. Rad u župi je agilan, s pravom može Novomeščanska sokolska župa ubrajati medu naj-agilnije župe Saveza.
ЧДС0ВНИЧАР H ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника ва руку и џеп, влатног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
БраЂи и сестрама попуст Цене врдо солидне. Стручан рад Тражнте цене за израду клинаца и значака
___________(3-St)
Na straži
Uzesmo mač iz ruku svojih otaca i srce njihovo neslomivo, smjelo, da čuvamo tek stvoreno djelo od poganih ruku živih mrtvaca.
Nutrine naše čiste i mlade ispunismo snagom njihovog herojstva
da čuvamo krvavo ostvarene nade poštenja i časti, slobode i čojstva.
U srcinia našim klije cvijet Ijubavi, i čvrsta nepromjenjiva odluka da ginemo hrabro, vjerni majci
Slavi
kao jedna mis’o i ko jedna ruka.
Na straži smo. Mi, djeca div-
heroja,
u amanet uzesmo zavjete svete: da zgnječimo sve što se nemočno prijete
i	visoko uzdignemo barjak narodnih boja. IVICA MILAČIĆ
TAKO JE!
Бродска „Ријеч“ објављује чланак г. Милана Дурмана, у ко-ме се каже, да мисао борбе до последњег човека, у случају по-требе, треба да прожима читав наш народ. „Сваки онај који шири обману, да само од нас зависи да ли ћемо бити увучени у сукоб, греши према држави и чини злочин према народу.“ Чла-нак затим каже:
„Има једна појава на коју треба нарочито припазити и о њој водитн рачуна. То је свје-сно или несвјесно омаловажава-ње наше властите снаге и пре-увеличавање снаге лротивничке. Туђинска пропаганда настоји ти-ме да утјече на морал и борбе-но расположење народа, ширећи на вјешт и подмукао начин ио-јекакве вијести о непобједивости и неодољивости своје војничке снаге. Она увијек нађе малоду-шника, који су спремии да прч-хвате њезине тврдње и да их подржавају и шире у својој средини. Они унапријед загова-рају капитулацију, убивши се доказујући, како нема смисла пружати отпор, јер је тобоже „и снако све сувишно". Они са страхопоштовањем говоре о не-пријатељској сили, o иадмоћно-сти његовог оружја, о технич-
Стручна механичка радионица за оправку свих врста канцелариских машина и налив пера
ДУШДН
ШНЕБЛ
Књег. Љубиие 7 телефон 28828
БЕОГРДД 2
69-1
Koj савршености његових авио-на, топова и тенкова, а истовре-мено потцјењују обрамбену сна-ry своје властите земље. Овакви људи су врло nornбељни, све ако и нису директно у службп непријатеља. Они својим „дефе• тнаном" убијају у народу вољу за отпором, г/риказујући га бе-смисленим и сувишним, и на тај начин спремају земљу на капиту-лацију. Примјери неких земаља у овом рату то бјелодано пока-зују. Овакав „дефетизам" треба сузбијати одлучно и у заиетку. па и најоштријим средствима.
За побједу, као и за сваки други успјех, потребна је прије свега вјера. Никад ниједан на-род није побиједио, ако је uuiao у рат без вјере у успјех".
*
„Вараждинске новости“ објав-
љују чланак о потреби народ-ног отлора и самосвести, па из-међу осталог кажу:
„Кад знаду да стојичо сви заједпо — неАе иас дирати. Ако мисле да смо слаби — пробаће нас сатрти. Ако знаду да Аемо нападача клатч зубима пустиће нас на миру. Одбрана од рага није у слабости u попуштању, него у сиази. Стара је послови-ца: ако хоheui мир, спремај се за рат. На рђу свака рђа нава-лч. Јунака и јунак се боји. А mu сви и Хрвати и Срби, народ сно јунака. О Краљевићу Марку пјевају од балканских гудура до Учке — и Срби и Хрвати.
Све ситно има да се заборави и да се чува главно. Да се чува државна заједница као цјелина, јер то значи чување народне цјелине, значи чување једине могућности да и Хрвати и Срби и Словенци опстанемо, да свој живот ypet>yjeMO према својим потребама".
U Švedskoj se probudiia narodna samosvest
»Gazette de l.ausanne« objav-ljuje pisnio iz Škokholma, u kome se govori c preporodu na-cionalnog duha u Švedskoj i o silnom porastu švedske narodne samosvesti, 11 poslednjih nekoliko meseci. U članku se kaže, da če budučem istoričaru moralnog razvoja u Švedskoi. za vreme sa-dašnjeg rata, n.esec novembar
Теретни ауто-моболи и ауто-буси. Оригинал-ни делови за горње могу се добитисамо код
генералног заступства:
ДУТОПРОДДЈА
БЕОГРДД, Краља Петра ул. 9
ЗДГРЕБ, Варшавска улица 2
70-'
1940, pružiti narcčito zanimljivit gradu.
„U tom vremenu se izvršila du-boka promena u švedskom men-(alitetu, i zato postoji čitav niz dokaza. U prvom redu treba spo-menuti unutarnji državni odbram-beni zajam, koji je dao rezultat od deset milijardi dinara, što znači, za Četiri milijarde dinara više, nego što je bilo predvideno (j raspisu. Osim toga je proslava godišnjice smrti Gustava A-dolfa dala prilike za neobično grandiozne nacionalne manifestacije; jednako kao i završetak izložbe narodne odbrane, te proslava obletnice švedskog kralja, Karla XII. Na svakom čoveku i u svakom kraju opaža se dizanje nacionalnog ponosa i čvrsto po-uzdanje u svoju narodnu odbraniC.
Садржина соколскнх листова
„SOKOLSKA VOLJA“
Broj 190 glasila ljubljanskog sokolstva izašao je povodom božičnih praznika u povečanom opsegu, sa biranim sadržajeni, izmedu koga se, pored stalnih za* nimljivih rubrika, napose ističe uvodni članak o nedavnim proslavama Ujedinjenja, a koji završat va ovtm kratkim, ali značajnim rečima:	1
„Sada moramo udvostručenim snagama nastavili naš rad, da bi u nastaloj godini bilansa našega rada bila još aktivnija. O mladina je s nama, — mlada Jugoslavija je u sokolskom taboru!"
„OKO СОКОЛОВО” ]
Соколска жупа Београд изда* ла je број 9—10 свога весника у повећаном опсегу. Поред го-вора старешине жупе, Веље По-повића, одржаног првог децем-бра у Народном позоришту, на свечаној академији, који је до-нет као уводник, налазе се у, овом броју чланци: „Со^олска размишљања о нацији”, од М. Мајсторовића; „Омладина и ад< кохол’’, од Д. Вишњића; „Идеа-лизам и омладина”, од Слобода-на Николића; „Двадесетпетгодш шњица албанске епопеје”; „По-сета Марибору'1 и др. Бројни су, чланци о значају Првог децем-бра, као и опишрне вести из јединица. И у овом су броју за-ступљене сталне рубрике „Гово* ри пред врстом” и „Дечија cfpa-
Izrada prvokla-snog nameštaja raznih stilova, kao i sva politi-ranja vrši brzo i tačno po najume-renijoj ceni
MILORAD PAKAŠKI
stolar - Terazije 25 Beograd
71-1
rarna pivara, fabrika „ uda i kvasca
MIH. J. KOSOVUANIN A. D.
žuta ftшо- MORAVAC ^ KOSOVO
JAGODINA
Tišten kvasac!
<«M)
Ф
Занатска банка Краљевине Југославије а. д.
*
БЕОГРАД
Главна подружница у Загребу Подружнице у Л=>у©л=»ани и Оарајеву
ОСНОВНИ КАПИТАЛ Дин- 75,000.000 УЧЕШЋЕ ДРЖАВЕ У КАПИТАЛУ Дин. 30,000.000 *
Даје зајмове занатлијама и занатским установама, прима на чување фондове занат-ских установа, прима улоге на штедњу и бави се свим осталим банкар. пословима.
Josip Bauman
VELEŽGANJARNA
Izdeloval.nica. likerjev, ruma, konjaka in sadnih sokov
ST. IU PRI MARIBORU ..Pristna . slivovka,
. X	.	, Pristna droženka,
Postaja ji. II] • Prav. banovina Pristni brinjevec,
Brandy medicina!, Crern likerji, Rum, Pelinkovec, Špirit, Štajersko vino, Malinovec
Detaljna prodaja na malo u Mariboru
Pismene porudžbine slati u St. lij v Slov. Goricah
Ргзрогисагп se braći za potrebe prilikom raznih priredbi
(82-111)
Шеа
za jednu i vi-šebojnu Štampu izrađuje
AVALA
BEOGRAD
Jakšićeva ul. 4 Telefon 30-2-40
VIKING«.d
STR UČNI ZAVOD ZA RADIOFONIJU
BEOGRAD
Knez Mihajlova ulica 18 telefon 207-13 .
Najstarija i najveća radio trgovina u državi
Ogroman izbor muških i ženskih štofova, kao i raznih svilenih tkanina, poslednje mode,
^“t3Č«lielJka Petroviča
B E O G R A », TKRAZIJE Si ROJ 4
Државна Хипотекарна банка
НРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
V
ГЛАВНИ ФИЈ1ИЈАЛИ: Загреб, Сплит, Сарајево, Цетиње, Нови Сад, Скопље, Бања Лука, Земун и Ниш. ФИЛИЈАЛИ: Крагујевац, Петровград, Ваљево и Чачак. АГЕНЦИЈЕ: Панчево, Битољ, Пријепоље, Шабац, Лесковац и Зајечар.
▼
Банчино стање на дан 31 октобра 1940 год.
АКТИВА
Готовина и благ. записи Зајмови | i I s Хартије од вредности > Разна актива ....
Обртна средства .» • < Евидентне позиције . .
Д и н a p а
599.000.000,
11.603,000.000,
1.565,000.000,
387.000.000,
. 14.154,000.000, . 11.891,000.000,
Динара 26.045,000.000.—
Фондови и јавни капитали f « ■« , Приватни улози t * * » > « « « Текући рачуни	*,	«	»	*
Заложнице, обвезнице и аванси . * » Сопствени фондови Разна пасива
k i i
Обртна средства . Евидентне позиције
ПАСИВА
Динара
3.031.000.000,
1.104.000.000,
8.081.000.000,
824.000.000,
500.000.000,
614.000.000,
v	a	8	•	•	i	«
•	а	t	¥	•	Џ	9
14.154.000.000,
11.891.000.000,
Динара 26.045,000.000.—
ДРЖДВНД ХИПОТЕКДРНД БДНКД ОБДВЉД СВЕ ВРСТЕ ДУГОРОЧНИХ И КРДТКОРОЧНИХ БШАРСКИХ ПОСЛОВД
За улоге на штелњу примљене по ступању на снагу Уредбе о исплати улога код новчаних завода од 7 септембра 1939 године, као и оне који су отказани у смислу Уредбе, а нису подигнути о отказном року ВАЖЕ РЕДОВНИ УСЛОВИ ЗА ИСПЛАТУ УЛОГА КОД ДРЖАВНЕ ХШОТЕКАРНЕ БАНКЕ који су били на снази пре доношеља поменуте Уредбе.
ЗА СВЕ БАНЧИНЕ ОБАВЕЗЕ ЈАМЧИ ДРЖАВА
Jugoslovenski
Čelik a. d. Sarajevo
AJk A A АААЉЉМ A AAAAA A AAAAA*.
► ► ► џ>
► ► џ ► џ ►
► ►
> ► ► ► 1» ►
►
► ►
^WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWr
Generalna Direkcija
Brzojavni naslov: ČELIK, Sarajevo Čekovni račun kod POŠTANSKE ŠTEDIONICE kr. 2222 Tekuči račun kod DRŽAVNE HIPOTEKARNE BANKE Telefoni: 38-01, 38-02, 38-03, 38-04
Freduzeca:
Rudnici gvozdene rude u LJUBIJI i VAREŠ-MAJDANU,
Rudnici uglja u ZENICI i BREZI,
Zeljezare u VAREŠ-MAJDANU i ZENICI
Froizvodis
Mrki ugalj,
Gvozdena ruda,
Sirovo gvožde i svi polufabrikati Iz gvožđa I Čelika,
Betonsko, šipkasto, fasovano i obično gvožde,
Nosači,
Valjana žica,
Grubi, srednji i fini limovi,
Željezničke, tramvajske i rudničke šine, vežice i ploče,
Vučena žica i ekserl,
SIEMENS-MARTINOV I legirani Čelik,
Elektro-čelik I legirani Čelik,
Livena trgovačka, mašinska i kanalizaciona roba,
Livene cevi i sav pribor za vodovode,
Pumpe, vitlovi vagoneti i sav ostali rudarski pribor.
r o d a | as
betonskog, šipkastog, fasovanog I obručnog gvožda te valjane žice preko: KOMERCIJALNIH BIROA JUGOSLOVENSKIH FABRIKA GVOŽDA u Zagrebu, Mar tičeva ulica 14-1 i Beogradu, Kralja Petra 18-L
Vučene žice za S R B IJ U preko BIROA ZA PRODAJU ŽICE I EKSERA u Beogradu, Kralja Petra 18-L
Trgovačkog llva preko KARTELNOG BIROA u Beogradu.
Sve ostale robe preko
Generalne Direkcije	&
v	Sarajevo
Jugoslovenskog Čelika a. d. PALATA DRŽAVNE HIPOTEKARNE BANKE