KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937
PATENTNI SPIS BR. 13026
Pinazza Giosuč, Milano, Italija.
Uredjaj za proizvodjenje udarne sile u udarnim napravama.
Prijava od 15 februara 1936.	Važi od 1 septembra 1936.
Traženo pravo prvenstva od 16 februara 1935 (Italija).
Predmet ovog pronalaska jeste ure-daj ko ji proizvodi naizmeničnu periodična šilu sa stalnim pravcem, koia je podesna da se upotrebi kao sila za zahvatanje udarnog • organa u udarnim napravama (čekiči, dleta, maljevi uopšte i maljevi za pobijanje šipova posebno, i t. d.).
Do sada je naizmenična sila o kojoj je reč bila dobivana pomoču kakvog sabije-nog fluida, ili naglim širenjem kakve op-ruge koja je posle svak o g udara ponovo zapinjana, bacanjem kakvog pokretnog organa (trkača) ko j e je izvodeno pomoču kakve zavrtanjske osovine, ili dejstvom kakvog elektromagneta, ili t. sl.
Upotreba sabijenog fluida zahteva upotrebu komp resora i zaptivenih cevi, naročite uredaje i pažljivo nad-gledanje. Upotreba elektromagnetizma izaziva znatnu potrošnju električne e-nergije. lipovi sa pokretnim organom (trkačem) se brzo kvare, kod tipova sa oprugom, opruge treba da imaju znatnu snagu koja se teško ostvaruje pod uslo-vima ko ji se za ovo postavljaju. U svima slučajevima se imaju uredaji koji su meha-nički komplikovani i nedovoljno otporni, i, što je najgore, radni efekat je veoma mali; treba da se izvedu veliki utrošci e-nergije da bi se postigli korisni rezultati koji su uopšte veoma ograničeni.
Ovim se pronalaskom otklanjaju ove nezgode.
Osnovna odlika pronalaska se sastoji u činjenici da se željena periodična sila, koja ima stalan pravac, koji se podudara sa osom udaranja, postiže'slaganjem dve-
ju obrtnih sila (pojedinačnih ili rezultuju-čih) koje se nalaze u istoj ravni sa osom udaranja, i koje u svakom trenutku imaju istu jačinu i imaju svoje pravce i svoje tačke primene odgovarajuči upravljene i rasporedene simetrično u odnosu na osu udaranja. Ove dve obrtne sile u istoj ravni su obrazovane, po pronalasku, iz centrifugalnih sila koje odgovarajuči potiču iz dve mase (stvarne ili rezultujuče iz dveju grupa masa) koje imaju istu vrednost i čija se težišta obrču ekscentrično, simetrično u odnosu na osu udaranja, oko uzajamno paralelnih obrtnih osovina i upravnih na osu udaranja, koje su medusobno kruto vezane ali su slobodne u kretanju, paralelno sebi samima, po liniji u pravcu ose u-daranja.
Brzina obrtanja masa može biti konstantna ili pak promenljiva. U prvom slučaju su i postignute centrifugalne sile ta-kode konstantne, i naizmenična rezultuju-ča udarna sila ima sinusoidalno kretanje. U drugo m slučaju su centrifugalne sile promenljive, a rezultujuča sila je prosto pulsirajuča. Tako je dakle u prvom slučaju povratno kretanje udarača takode energično i potrebno je da se predvide sredstva koja su u stanju da ga uguše, a u drugem slučaju može se raditi tako, da ovo kretanje bude male energije ili da bude uopšte bez ove, što povlači redukcija ili eliminisanje sredstava za ugušenje.
Priloženi načrt pokazuje radi primera nekoliko od veoma mnogobrojnih mogu-čih oblika izvodenja gore navedene zamisli po pronalasku.
Din. 35.—
Sl. 1 pokazuje osnovnu šemu uredaja po ovom pronalasku.
Sl. 2 pokazuje kinematičku šemu uredaja.
Sl. 3 — 6 pokazuju prvi oblik primene pronalaska na jedan čekič, sa njegovim detaljima.
Šl. 7 i 8 pokazuju jednu varijantu ove primene,
S'1. 9 — II pokazuju drugi oblik primene pronalaska na jedan čekič, i u deta-1 ju.
Sl, 12 pokazuje drugi jedan primer rssporeda masa.
SI. 13 — 16 pokazuju treči oblik primene pronalaska na jedan malj za pobijanje šipova ili za bušenje zemlje radi direkt-nog obrazovanja šipova iz betona.
Sl. 17 pokazuje jedan primer raspore-aa masa.
Uredaji ko ji su pokazani na sl. 3 — 12 dati su kao primeri primene pronalaska na napravama malih dimenzija; uredaji iz sl. 13 — 17 pak kao primeri primene pronalaska na napravama velikih dimenzija", pri čemu su svi ovi primeri dati da bi se pokazala mogučnost opšte primene ovog pronalaska.
Zaštita ovog pronalaska se proteze takode na ove primere izvodenja, čija konstrukcija takode i sama na podredeni način pruža karakteristične osobenosti.
Na šemi iz sl. 1 je sa p-p obeležena osa udaranja, dok su M i M dve mase (stvarne ih rezultujuče), koje su medusob-no jednake, i koje se obrču ekscentrično, u istoj ravni k o ja sadrži osu p-p, oko oso-vina 0,0 upravnih na ovu ravan, zauzima-jliči u svakom trenutku simetrične položaje u odnosu na osu p-p. Osovine 0,0 su kruto vezane sa udaračem, T, koji može slobodno da se pomera u pravcu p-p ldize-Č! po vodiljama Z,Z. Usled obrtanja, obe mase M i M razvijaju centrifugalne sile C,C koje su jednake i simetrične medu so-bom, koje se u svakom trenutku slažu u jednu rezultujuča šilu F ko j a ima naize-nični karakter i stalan pravac p-p. Ova je sila periodično upravljana prema dole i prema gore, prolazeči kroz vrednost nula u polovini svoga kretanja i kroz vrednosti maksimuma koje se nalaze suprotno na krajevima. Ona sobom zahvata udarač T, koji je upravo Slobodan da je prati u oba smera
Da bi še postigao željeni dinamički efekat, nije neophodno, da mase budu samo dve; njih može biti i više, samo treba da one dadu dve rezultujuče mase koje od-govaraju gore navedenim uslovima. U pri-merima izvodenja su pokazani razni ras-poredi ovih masa; očevidno je pak da mo-
gu biti izvedeni i drugi rasporedi ovih masa. Obrtanje može biti dodeljeno masama pomoču ma kakvog podesnog sredstva. Primeri izvodenja pokazuju dva načina.
Prema prvom načinu je pogonska o-sovina spojena sa osovinom jedne mase, k o ja predaje kretanje drugim osovinama pomoču zupčajiih prenosnih mehanizama. Ova savitliva osovina je pračena udaračem u njenim kretanjima. U ovom slučaju 'e brzina obrtanja konstantna i rezultujuča sila F ima sinusoidalno kretanje.
Po drug'om načinu se koristi jedan ili više lanaca kojima je dodeljeno jednoliko kretanje i koji su rasporedeni u stalan položaj u odnosu na nosač uredaja, pri čemu u ove lance zahvataju točkovi koji su nagla vi jeni na osovine masa. Ovim načinom dejstva mogu izmedu masa eventualno biti uklonjeni mehanizmi zupčanika, u-iičuči pojedinačno na mase pomoču jedil og ih više lanaca. Ovaj način dejstva pruža osi m toga tu korist, da, kad je smer kretanja izabran, uvečava živu šilu uda-rača u njegovom aktivnem kretanju i da ublažava u povratnem kretanju. Ovo je očevidno pri pogledu na šemu slike 2, gde je upravo pokazano kako je obimna brzi-‘na mase M, od koje zavisi centrifugalna sila ko ja iz ove potiče, izmenjena brzinom zahvatanja kojom se k reče središte O o-brtanja mase. I upravo, ako je v konstantna brzina lanca K, obimna brzina mase, i prema torne centrifugalna brzina, je veča (v’m) ili manja (v"m) no v, prema torne kako se središte O pomera ba brzinom ko-ja odgovarajuči ima protivan smer v’o ih isti smer v”o.
U primeru čekiča pokazanog na sl. 3-6, udarni organ je obrazovan iz osovine 1-1’, koja može aksijalno kliziti ah koja se ne može obrtati, i koja ima oblik šupljeg tela 2 u či jo j je unutrašnjosti rasporedena poprečna osovina 3, koja obrazuje obrtnu osovinu za mase. Mase su ovde tri po broju; jedna središna 4 i dve bočne 5,5’. Sve tri mase imaju isti profil, ah srednja masa ima dvostruku debljinu od debljine bočnih masa. Središna masa je naglavijena na o-sovini 3; bočne mase su naprotiv slobodno postavljene na ovoj osovini, ah se nalaze u čvrstoj vezi sa cilindričnem kutijom 6 koja se obrče oko iste osovine 3. Središna masa — osovina 3 — i bočne mase — ku-tija 6 — imaju zasebne jednake i suprot-noga smera brzine, i vezane su medusob-no tako, da sva tri težišta zauzimaju u svakom trenutku simetrične položaje koji su več definisani. Jednaka obrtanja i su-protnog smera masa se dobijaju pomoču konusnih zupčanika 7, 8, 9, 10, koji su montirani na glavčini 11 tela 2, Osovina 3-
je direktno vezana sa savitl.jivom pogonskem osovinom 12. Ova osovina bi mogla isto tako biti vezana sa kakvim od planetarnih zupčanika 9, 10.
Udarni organ se krede aksijalno u nosaču 13 koji je zatvoren na krajevima po-moču poklopca. Jedan od ovih je snabde-ven drškom 14, a drugi ispadnutim delom 15 koji obrazuje vodilju za orude 16. Oblega 17 zaštičuje zupčane mehanizme i vezu vretena 12.
U svom odlaznom (radnom) kretanju organ za udaranje udara orude. U povratnem kretanju koje je takode energično, u-darač udara na dno 18 poklopca 19; o vi se udari ublažuju oprugama 20, 20’ koje de-luju na organe 21, 21’ koji se nalaze u čvrsto j vezi sa poklopcem 19 naslanjajuči se na poprečnicu 22 ispada 15 i odgovaraju-deg poklopca.
Dec 1’ udarača je snabdeven (sl. 5 presek po liniji I-I iz si. 4) podužnim pravoli-nijskim žljebovima koji zahvataju u od-govarajuce žljebovc nepomične navlake
23	i sprečavaju udarač da se obrde.
1 O vaj primer čekica se takode stara o obrtanju o ruda. U tom je cilju deo 1 snabdeven helikoidalnim žljebovima (sl. 6, presek po liniji II—II iz sl. 4) obrcuci navlaku
24	sa žljebovima, koja je izupčena spolja i koja se može slobodno obrtati. U jednom smeru obrtanja ova se navlaka obrce slobodno sasvim sama; naprotiv u suprotnom smeru ona sobom zalivata drugu navlaku 25, dejstvom zapirača 26 koji pripada na-vlaci 25; orude se nalazi u čvrstoj vezi sa navlakom 25.
Isto povratno kretanje može takode biti upotrebljeno za odreciivanje kruženja tečnosti za pranje ili za mazanje. U poka-zanom slučaju je u pitanju pranje. Deo V udarača deluje po načinu klipa crpke u komori 27 poklopca 18; tečnost dospeva iz cevi 28 prolazedi kroz ventil 29 i dolazi o-rudu kroz ventil 31 kanalom 30. Ulaz u o-rude se vrši kroz komoru 32 i male radi-jalne kanale 33 navlake 25. Kanal 30 može biti izveden i u samoj napravi.
Prema varijanti pokazanoj na sl. 7 i 8 mase su svega dve, identične 34, 34’ i obr-cu se oko dve paralelne ose, koje su ra-sporedene poprečno u odnosu prema oso-vini 1—1’ i koje se nalaze na jednakom odstojanju od ove. Obe mase se obrdu simetrično, pri čemu su uzajamno vezane pomocu zupčanika 35, 35’. Jedna od njih je pogonska, i ona ima kod 36 vezanu po-gonsku savitljivu osovinu.
Primer čekica pokazanog na sl. 9—11 se razlikuje od prvog primera izvodenjem masa i njihovim načinom dejstva.
Mase su ovde po broju dve 38, 38’, ra-
sporedene koaksijalno jedna u unutrašnjo-sti druge u nosečem telu 39 koje obrazuje udarač i koje je u ovom cilju snabdeveno vretenom 40. Zajednička obrtna . osa sede pod pravim uglom osu udaranja.
Telo 39 je spredeno u obrtanju pomocu ispada 41’ u nosaču, dok se udarač 40 stara o obrtanju oruda na način prvog primera, pomocu helikoidalnih žljebova, obrtne navlake 42 koja je snabdevena zup-cirna. Glava za udaranje je zamenljiva, i u ovom cilju ona ima oblik pečurke 44 čije je stopalo uvedeno u aksijalni kanal udarača.
Kretanje se dodeljuje masama pomočil lanaca 45, 45’ (sl. 9 i 11) koji se kredu preko pogonskih zupčastih točkova 46, 46’ i 47, 47’ snabdevenih po sebi poznatim zatezačima lanaca, pri čemu su ovi zupča-sti točkovi svi nepomični u nosaču. Točko-vi 46, 46’ su uticani pogonskom osovinom 48 pomocu mehanizma konusnih zupčanika ili proizvoljnog drugog sredstva. U ove lance zahvataju odgovarajuči dva izupčena točka 49, 49’ koji se nalaze odgovara-judi u čvrstoj vezi sa masama 38, 38’ i o-vima dodeljuju oba potrebna suprotna o-brtanja.
U primeru nisu predvidena naročita sredstva za ublažavanjc povratnog kreta-nja tela 39, pošto je usled ved objašnjenog i pokazanog na sl. 2 kinematičkog dejstva ovo kretanje veoma male energije i može da je nema nikako, ako je brzina u-darača na kraju kretanja jednaka brzini lanaca.
U reda j je snabdeven ručicom 50. Dovod tečnosti za pranje se vrši kroz zasekan kanal 51 za napajanje, koji izlazi u komoru 52 koja okružuje osnovu oruda.
U primeru sl. 12 mase su tri po broju 53, 54, 54’, i rasporedene su svojim osama medusobno paralelno i seku upravno osu p—p za udaranje. Središna masa 53 ima, u odnosu na svoju osu obrtanja, momenat čija je vrednost dvostruka u odnosu na vrednost momenta svake od drugih dve ju masa 54, 54’, jednakih medusobno, i obrce se suprotno ovima, zahvaljujoči vezama pomocu mehanizama zupčanika ili pomodu lanaca.
Primer iz sl. 13—16 pokazuje jedan malj velikih dimenzija za pobijanje u tlu šipova ili pak drugih oruda ili cevi podesti ih za direktno ubacivanje betona radi obrazovanja šipova u zemljištu.
U ovom primeru su mase četiri po broju 55, 55’ 56, 56', sve su medusobno jednake i deluju simetrično dve i dve, i oba se para nalaze u saglasnosti, u kojern su cilju vezani medusobno pomodu mehanizama zupčanika 57, 57’. Ove su mase
montirane u jednom telu udarača 58, koje može aksijalno kliziti, ali koje se ne može obrtati, u unutrašnjosti tela 59, koje sa svoje Strane može kliziti po dvema vertikalnim vodiljama 60, 60’ u vidu stubova, koje su vezane da bi se obrazovalo postelje pomoču poprečnice 61 na vrhu i po-prečnice 62 na dnu.
Udarno telo 58 udara na glavu 63 koja prolazi kroz dno tela 59 i može da se o-brče u oba smera; ova je glava spolja iz-iozana, tako, da se može :našrafiti i dovesti u čvrstu vezu sa krajem oruda (šipa ili t. sl.) punog ili šupljeg, koje treba da se pobije u zemljište.
Za vreme pobijanja orude dobija o-brtno kretanje, pri čemu se ovo postiže pomoču sredstava sličnih prethodnim, kao što su naime: obrtna aksijalna osovina 65, koja je snabdevena helikoidalnim žljebovi-rna; cilindrično telo 66 koje se nalazi u čvrsto j vezi sa pomenutom osovinom i koje je snabdeveno zapiračima i izupčenje u koje zahvataju ovi zapirači i koje je predvideno u unutrašnjosti glave 63.
Ušrafljivanje i odšrafljivanje se vrši pomoču zupčanika 67 ko ji deluje na tanji-rasti zupčanik 68 tela 63, dok zupčanik 69, ko ji deluje na tan jirasti zupčanik 70 tela 66, oslobada tada zupce. Zupčanik 69 se stavlja u dejstvo lančanim točkom 72.
Kretanje se mehanizmu dodeljuje pc-moču motora 73, koji je postavljen na telu 59. Pomoču dvostrukog spojnika 74 ovaj motor može delovati naizmenično na izupčeni točak 72 pomoču lanca 75, ili pak na izupčeni točak 77 za upravljanje masa, pomoču lanca 76. Ovaj lanac može biti ra-sporeden kao što je pokazano na sl. 16, i zategnut je pomoču automatskih zate-zača kojima su snabdeveni točkovi 78.
Orude 64 je vodeno pri dnu navlako m 79, koja je montirana obrtno na po-prečnoj osovini 80. Ovo služi za rad oko postavljanja na mesto i uklanjanja samoga oruda, takode se u ovorne cilju pomenuta navlaka može otvarati i može biti obo-rena u horizontalan položaj i biti ponovo podizana u vertikalan položaj pomoču izupčenog sektora 81 koji se nalazi pod dejstvom zupčanika 82.
Nosač (postelje) je održavan usprav-no pomoču nosača 83 koji se nalazi dole i pomoču podupirača 84 koji vezuju ove nosače sa gornjom poprečnicom 61.
Na sl. 17 je delimično pokazana jedna varijenta malja kod koje su svega dve mase 85, 85’ predvidene, i kod koje se obrta-nje oruda 64 izvodi pomoču zupčanika 86, 86', 86”. Udarno telo 87 i glava 88 za na-meštanje na šip su aksijalno izbušeni, što može olakšati ulivanje betona. Obrtanje
masa može biti postignuto pomoču zupčanika ili lanaca.
Patentni zahtevi:
1.	) Uredaj za proi^vodenje udarne snage u udarnim napravama, naznačen time, što se periodična udarna sila, koja ima konstantan pravac i koja se podudara sa osom udaranja, dobija slaganjem dveju o-brtnih sila (pojedinačnih ili rezultujučih) koje se nalaze u istoj ravni sa osom udaranja i koje u svakom trenutku imaju istu jačinu i imaju svoje pravce i svoje tačke primene odgovarajuči upravljene i raspo-redene simetrično u odnosu na osu udaranja.
2.	) Uredaj po zahtevu 1, naznačen time, što su dve sile, koje se obrču u istoj ravni, i koje su jednake i simetrične, o-brazovane pomoču centrifugalnih sila koje odgovarajuči potiču iz dve obrtne mase (stvarne ili rezultujuče iz dveju grupa masa) koje imaju istu vrednost i čiia se te-žišta obrču ekscentrično, simetrično u odnosu na osu udaranja, oko medusobno paralelnih osovina obrtanja i normalnih na osu udaranja, koje su medusobno kruto vezane ali su slobodne da se pomeraju paralelno sebi samima, kretanjem u pravcu ose udaranja.
3.	) Uredaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što su osovine za obrtanje obrtnih masa, koje su paralelne medu sobom i upravne na osu udaranja, montirane svojim odgovarajučim masama u telu za udara nje koje ih kruto medusobno vezu je i koje može slobodno kliziti u pravcu ose udaranja, a da ipak ne može da se obrče oko ove ose.
4.	) Uredaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se obrtne mase, koje su medusobno mehanički vezane, obrču konstantnem brzinom, dajuči konstantne centrifugalne sile, čime ostvaruju rezultanta sa sinusoidalim kretanjem, sa energičnim odlaznim i povratnim kretanjem udarača.
5.	) Uredaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se obrtne mase, koje su medusobno mehanički vezane, obrču periodično promenljivom brzinom, ubrzanom za vreme radnog kretanja udarača i uspo-renom za vreme njegovog povratnog kreganja čime odaju promenljive centrifugalne sile i stvaraju rezultujuču šilu sa pulsator-nim kretanjem, sa povratnim kretanjem udarača mali ili nimalo energičnim.
6.	) Uredaj po zahtevu 4, naznačen time, što se mase nalaze pod dejstvom pogonske osovine koja je direktno ili indirektno vezana sa jednom od masa.
7.	) Uredaj po zahtevu 5, naznačen time, što se mase naiaze pod dejstvom lana-ca ko ji imaju nepomični položaj u nosaču (postolju) uredaja i koji imaju kontinu-alno jednoliko kretanje, i koji se lanci naiaze u zahvatu sa masama pomoču izupče-nih točkova, pri čemu je smer kretanja la-naca u tačkama zahvata sa pomeuutim to-čkovima j e dna k smem povratnog kretanja udarača.
8.	) Uredaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što su dve identične obrtne mase montirane na medusobno paralelnim obrtnim osovinama i normalnim i na jednakom rastojanju od udarne ose, i obrču se fazno simetrično u odnosu na osu udaranja.
9.	) Uredaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što su dve obrtne mase raspore-dene koaksijalno jedna u unutrašnjosti druge, dimenzionisane tako da imaju istu vrednost i težište na istom rastojanju od zajedničke ose obrtanja, ili uopšte tako, da imaju isti momenat, i obrču se fazno simetrično u odnosu na osu udaranja.
10.	) Uredaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što su tri obrtne mase koje su iasporedene jedna do druge, i koje sve imaju isti profil, pri čemu srednja masa ima dvostruku debljinu u odnosu na mase sa Strane, koje su medusobno jednake i
koje se obrču fazno simetrično sa faz o m ovih u odnosu na osu udaranja.
11-) Uredaj po zahtevu 1 do 2 naznačen time, što su tri obrtne mase svojim o-sama obrtanja medusobno paralelne i sve se seku pod pravim uglom sa osoni udaranja, pri čemu srednja masa u odnosu na osu obrtanja ima momenat čija je vrednost dvostruka u odnosu na vrednost momenta svake od dveju drugih masa, medusobno jednakih, i obrčuči se sa fazom ko j a je simetrična sa fazom ovih u odnosu na osu udaranja.
12.	) Uredaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što su četiri obrtne mase, koje su sve medusobno identične i koje su svojim osama obrtanja sve medusobno paralelne i upravne na osu udaranja, raspore-dene dve i dve simetrično u odnosu na ovu poslednju, pri čemu se mase obrču dve i dve fazno simetrično i oba para u sagla-snosti dejstva u odnosu na osu udaranja.
13.	) Oblici izvodenja uredaja po zahtevu 1 do 12, naznačeni time, što imaju: sredstva za obrtanje oruda (šipa ili t. sl.) dejstvom naizmeničnog kretanja udarača; sredstva za- ublažavanje energičnog povratnog kretanja udarača; sredstva za pranje i/ili mazanje oruda i uredaja; sredstva za upravljanje oruda kod velikih nraljeva.
ZZ7
I



Ad pat.br. 1302b