Pošlarina plaćena u goto^ u
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska prosveta**
штшшшти®ш
'^v'šr -;.i
LJo.toSlai3L.KS.,
13 Januara 1933
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 « Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
God. IV Broj 3
Pastirski list katoličkog episkopata
preliv Sokolstva
1гбжаоје kulturne borbe?
Akcija, smišljena i sistematska, koja se več duže vremena iz stano-vitog dela inostranstva, a naročito u Poslednje vreme toliko besno i žučno poduzimlje protiv naše zemlje, s vrlo Previdnim namerama i ciljevima, nije nikako mogla da dovede naš narod ni ii najmanju zabunu ni da poremeti njegov mir. Jer naš je celokupni narod potpuno svestan i vrlo dobro zna, kakovim bi g a to danajskim darovima hteli da obaspu neki njegovi vanjski »prijatelji«, u čijoj se službi nažalost danas naiaze i neki njegovi vajni, bez-značajni, izgubljeni i potpuno osamljeni pojedinei. Naš narod ie uvek znao da i u najusudnijim časovima i okolnostima sačuva svoj puni mir, hladnu krv i svoje dostojanstvo, svestan posvema velike svoje snage, koja se je znala da iskaže uvek, kada je bio prisiljen da brani svoje ime i svoju čast. O tome je on dao najvidnijih dokaza tekom istorije, ranije i poz-nije, a naročito tekom krvavog izgra-divanja svog zajedničkog doma, svoje jedinstvene države, svih svojih plemenskih o.granaka — ujedinjenih sada u močnu i veliku kralj evinu Jugo-slaviju. Na ruševinama jedne trule »apostolske« earevine slovenski narodi, svojom snagom i voljom, izgradili su svoje nacionalne države, i u svome novome, slobodnom životu nastoje da se otresu svih tragova jednog tudin-skog i neprijateljskog im sistema, kao jedne nepoćudne baštine, koja ih je vekovima sputavala u lance političkog, Kulturnog i ekonomskog života.
. v Ne može se ovde gubiti s vida ni J°s jedna činjenica, nalme, da je s Propašču Austro - Ugarskc monarhije time izgubila jedno jako uporište i politika rimske kurije, na kojem je ona htela da gradi i podiže svoju sve-tovnu moč. A i u mnogim ostalim zemljama Evrope, naročito iza rata, rimska kurija morala je da sc pomiri sa po sebe ne baš utešljivim faktima 1 konstatacijama: ultramontanizam i težnje za političkom supremacijom Vatikana nad zemljama rimo-katoličke konfesije morale su da dožive svoj Poraz. Ali unatoč toga, u rimskim kru-govima, izgleda, da sc još uvek pret-Postavlja kraljevstvo nebeško zemalj-sko - političkom, a sve to, kako se sv te Strane neprestano ističe, u ime ©čuvanja i zaštite svete katoličke crkve i Hristove nauke. Time se hoče, a što je davna težnja rimske kurije i njenih Pretstavnika po ostalim zemljama, da se ovoj težnji za političkom supremacijom poda čisto religiozni karakter, da se naime ima — kako več rekosmo ~~ da »obrani Hristova nauka« nadalje, da se »čovečanstvo privede večnom sPasenju«, da ga se »odvrati od bez-verstva, protuverstva, heretičkih nauka > težnja i privede u krilo jedine prave vere — rimo-katoličke crkve«.
Ovakove borbe preživeli su mnogi
evropski narodi u svojoj istoriji, koji
su želeli da se otresu političkog go-
spodstva i uticaja Vatikana, a ne ni-
Pošto da se odreku svete katoličke
crkve i vere, kako se to uvek isticalo
^ hijerarhije. Nije nam
Sn u I™ ? Po ovom pitanju za-
u naiiasniitm1	da	bi nam ona
u najjasrnjem svetlu pokazala, kojim
su se sve sredstvima nosioci rimske crkvenc vlasti sluzih da zadrže primat i nad svetovnom vlašču. Poznato je medutim da se je u tome cilju prino-sila u žrtvu i obilna ljudska krv i ra-tovalo medu pojedinim staležima, ple-menima i narodima, — krv, koja se je Piišila umesto tamjana kao slavospev i himna imenu Božjem. Ovakovi drastični primeri, dakako, srečni smo, što sPadaju več u dalju istoriju. Medutim sama pak ta borba za političkim go-spodstvom rimske kurije još uvek nije Prestala. Ona sc je samo danas poslu-?uJ,e drugim, savremenijim sredstvima, ,°ja mogu biti efikasnija u današnje .^Iturno i napredno dobu, sredstvima, *4>a nose sva obeležja najveće diplomatske rafinovanosti i takta, uvek priženjena i saobražena životnim prilikama i okolnostima, u kojima se na-{azc pojedini narodi. Pri tome se da-®°.™e. nikad ne gube iz vida naročito Psihološki momenti i raspoloženje naroda dotičnog kraja i zemlje. I to se as vrlo vešto iskoriščuje u to j borbi,
koja je čas latentna, čas opet otvo-rena — prema diktatu potreba, vremena i prilika. Ipak mnogi kulturni narodi znali su da se othrvaju ovom pritisku rimske kurije i da se emanci-puju i oslobode od vatikanskog uti-eaja i svakog umešavanja u unutrašnje sredivanje i uredivanje narodnog i državnog života. To nam je osobito lepo u najnovije doba pokazao primer Francuske. Rimska kurija je to tada nastojala da predoči svetu kao otvo-ren i isključiv progon katoličke crkve. A kada je, da uzgredice ovde spomc-nemo, pok. Brian sproveo rastavu crkve od države, rimska kurija pretsta-vila ga je kao suštog bezverca, ateistu, te je čak i po njegovoj smrti stavila u pitanje blagoslov njegovog mrtvog te-la i ustezala se da mu pri pogrebu da-de asistencu sveštenstva, iako je Brian, svojim idealnim nastojanjima — koja ga stavljaju u red največih ljudi mo-dernog doba — da provadanjem u život ideje trajnog mira i zbliženja medu narodima spreči jedno ponovno klanje čovečanstva — na sebe zastalno više zazvao blagoslov Božji od možda mnogo kojeg pomazanika Božjeg u odeždi gorljivog Hristovog propovednika.
Mnogo je ovakovih i sličnih primera, u kojima bi rimska kurija — a ne sveta katolička crkva kao takova — htela da pretstavi i identifikuje svoje težnje za političkim gospodstvom i upli-vima kao pitanje same vere i Hristove nauke. Ovde nije potrebno isticati i slučaj Španije.
Najznačajnije je baš pri tome, na koji se način ova borba za političku prevlast crkvenih potentata predočuje neukom puku. Tu se biraju sva sredstva. Svi instrumenti za ovakove operacije kažu nam, da je dijagnoza na tom »paeijentu« proštudirana u tančme i sigurno postavljena. Ne samo vera kao glavno orude, več toliko raširena »nabožna« literatura, štampa, razne organizacije pod najnevinijim nazivima, predavanja, slike, govori, i birana i pomno odabrana dijalektika — jednom rečju sve što je lako pristupačno i po-sve razumljivo priprostoj duši maloga naroda. Ništa zato, što sc pri tome umesto ljubavi Hristove — one krščanske caritas, koja se tobože propoveda, širi medu narod mržnja i zloba. Treba saino postupiti prema onom jezuit-skom načelu, da svrha posvečuje sredstva; i to je glavno.
Ovde medutim rado podvlaeimo vrlo radostan i utešljiv fakat, da veliki deo našeg narodnog sveštenstva katoličke crkve nimalo ne odobrava ovakove i slične metode »uzdržavanja i jačanja prestiža« katoličke crkve. Pa i čemu bi se, vele oni, na račun tobože nekog napadnutog prestiža ili umišljene opasnosti po katoličku veru i crkvu zamerali svome rodenom narodu i sejali medu nj razdor i mržnju. Kao prvenstveno sinovi svoje rodene zemlje i pripadnici vlastitc slobodnc i nacionalne države, oni — ističu — ni po svome nacionalnom čutu i osečanju ne bi mogli da se priklone ili da odobra-vaju takova nastojanja i rad, koji samo šteti i slabi ugled i jedinstvo naroda i države. Zato što iskreno patriotski osečaju i rade — vele — time ni-kako ne dolaze u sukob s načelima svete katoličke crkvc i vere, one istin-ske prctstavnice i propovednice Hri-stovog nauka čiji su oni verni sledbe-nici. Ali... Ovakovo ispravno držanje i osečanje tog dela katoličkog sveštenstva crkvene vlasti, orijentisane prema Kimu i sledujuči verno politiku Vati-~7 koja se nimalo nikada nije ocitovala naročito prijatcljskom i sklonom rn prema Slovcncima ni prema rirvatima, ni u istorijskoj prošlosti a 1. ?.n “anas (kako Је samo zaštićen nas zivalj pod Italijom baš u verskom pogledu, gde fašistički teror nije po-stedio m crkvu ni naše narodno sve-štenstvo!*!) takovo držanje smatra se otvorenom nepokornošču crkvi, radi čega su mnogi izvrgnuti teškim pre-sijama i pretnjama, ako se slepo ne pokore neumoljivom diktatu dh močnih gerenata katoličke crkve. 'I veliki deo našeg dobromislečeg narodnog katoličkog sveštenstva treba da se pred strahom teških konsekvenca povlači u pozadinu i da makar svojim nametnn.
tim im indiferentnim držanjem prima i na sebe jedan deo uistinu nikako nezasluženih prekora.
Toliko o tome, a sada da predemo na ono stvarno, što je faktično plod ovakove politike pretstavnika rimo-katoličke crkve, a što u našem slučaju otvoreno pogada direktno nas same, naš narod i s njim naše jugoslovensko Sokolstvo.
m
Poslednjih godina, i baš naročito od osmvanja Sokola kraljevine Jugoslavije, protusokolska akcija od strane izvesnog dela katoličkog klera postala je neobieno živa i pojačava se iz dana u dan. Ne propušta se pri tome nika-kove zgode ni prilike, da se ova naša eminentno nacionalna ustanova ne napada na jedan upravo nečuven način, tako profan, da u poređenju s načini-ma i sredstvima, koja se upotrebljava-ju u običnim stranačkim borbama u doba najžešče kortešacije, čovek se zapravo snebiva i pita, — kad zna još s koga je mesta ovo sve inspirisano i odakle dolazi, — da li je uopče mo-guee da se takvim načinom borbe za postignuče,svojih ciljcva može da služi jedno posvečeno i tako uzvišeno telo, kao što je, u ovom slučaju, jedan deo katoličkog sveštenstva predvodeno sa svojim katoličkim episkopatom in corpore.
Ovde čemo se osvrnuti samo na najnoviji napadaj na. naše Sokolstvo koji se je zbio ovih cfeia — u nedelju dne 8 o. m. — kada je na jugoslovcn-sko Sokolstvo izvršena иргалго jedna generalna ofanziva po svim katoličkim crkvama u zemlji črtanjem pastirskog lista, koji je potpisalo 19 — devet-naest — katoličkih nadpastira! Što sve tu nije izneseno, upravo sasuto na Sokolstvo i na osnivača slovenskog Sokolstva dr. Miroslava Tirša! Gore nego da smo Sodoma i Gomora! Ali nije ostalo samo pri čitanju tog pastir-skog lista; komentari njegovi po čitanju od strane nekih sveštenika prema-šili su i največu meru. Na sam taj pastirski list osvrnučemo se nešto kas-nije, a ovde čemo malo osvetliti i ono što je prethodilo njegovom radanju.
U drugoj polovini novembra pr. g. održana je u Zagrebu vanredna konferenca katoličkog episkopata Jugoslavije. Mada smo unapred dobro znali, da če na toj konferenci biti jedan od glavnih predmeta debata i naše Sokolstvo, a što je u stvari i usledilo, mi ipak sa svoje strane nismo nikako hteli da bi svojim držanjem dali i najmanjeg povoda, koji bi se mogao da tumači kao neprijateljski prema tim našim verskim pretstavnicima, ma koliko smo za to imali puno prava, jer smo na toj konferenci bili najžešče napadani. Mi nikada pa ni u tom momentu nismo nikako hteli da bi nam se reklo da izazivamc jednu kulturnu borbu, koja nam se — kako po svemu vidimo — u stvari i nameče od katoličkog episkopata, a što mi odlučno odbijamo. Mi nikako nečemo da našem narodu namečemo još i ovakova iskušenja i da unosimo u nj seme razdora i mržnje brata prema bratu. Sada pak, kada je i pored našeg najkorektnijeg držanja, kakovo je i uvek bilo, kad se radilo o verskim pitanjima, poduzet na naše Sokolstvo ponovno jedan nečuven i posvema otvoren napadaj, mi smo dužni da branimo svoju čast i da naj-energičnije odbacimo od sebe sve ono, što nam se imputira i kako bi nas ka-tolički episkopat hteo da prikaže Anti-hristima, koji u ovoj zemlji otvoreno navaljuju na svetu katoličku crkvu i veru. To su samo proste i nečuvene klevete, tim nečuvenije, što dolaze iz ustiju Hristovih sledbenika, čimc oni samo grdno kaljaju veliko i sveto ime Božje. 1 s toga čemo ovde ukratko osvežiti dogadaje, koji su prethodili ovom organizovanom napadaju na našu največu nacionalnu organizaciju — na jugoslovensko Sokolstvo.
O zakljuecima pomenute biskup-ske konference u Zagrebu doneli su tada veliki evropski listovi opširne i dobro informirane iz vcSta j e. 1 mada je izvestan deo štampe u našoj zemlji, vernih sledbenika oficijelne politike rimske kurije, nastojao u ovom pitanju da ironiše pisanje stranih listo-va, osobito nekojih čeških, nije se ta
••
'	\	«V»’’
11:1 *	%	T
Ш - <&*$ - ‘5 ћ
М&шШШ • -»*•
<*.	■	rtv-*v -A
rf46.:	',f'	*
• • ••
* Џ . „ 4	r*
Tiršev pogreb dne 9 novembra 1884 u Pragu na Vaclavskom trgu Spreda vidi se sveštenstvo
stvar uspela nikako da demantuje a niti da se javnost razuveri o istmitosti navoda i informacija vodečih stranih listova, koji su osobito podvukli, da je ta biskupska konferenca imala izrazito politički karakter. Ti nekoji listovi u našoj zemlji hteli su da svojim izve-štačenim pisanjem stvore neku umetnu maglu, da bi maskirali sve pripreme, koje su imale karakter jedne dobro smišljene ofanzive. Pita se samo, protiv koga je u stvari sve to bilo pri-premano?
Na toj konferenci večina katoličkih biskupa isticala je, đa^ je u našoj državi katolička vera ugrožena i zapostavljena, jer da katoličkoj crkvi nije izričito priznato neograničeno pravo da može osnivati konfesionalne škole, čije bi učitelje imenovala isključivo katolička crkva, zatim što veroučitelje na svim državnim školama ne mogu sme-njivati ni postavljati isključivo crkvene vlasti i što biskupi ne mogu kontro-lisati krščanski i moralni život čitavog učiteljstva na osnovnim školama. Nadalje se tražilo, da se prizna pravo osnivanja katoličkih telovežbačkih i drugih sportskih društava, kao i poni-štenje sv.li naredenja Ministarstva prosvete, koja smatraju biskupi za pro-tivna crkvi, jer da po njihovom mišljenju ograničavaju katoličku crkvu u njenom radu po školama. Osobito je na toj konferenci bilo govora o poseb-nom, »privilegovanom položaju«, koji da Sokolstvo uživa, a što naročito tre-tira brošura biskupa dr. Srebrniča pod naslovom »Crkvi slobodu« izdana pred samu biskupsku konferencu. — Sve svoje minimalne zahteve na toj konferenci postavila je večina biskupa u ime verske slobode.
Sve su to dabome subjektivna shvatanja naših katoličkih biskupa, s kojima se no bi baš mogli složiti, a poglavito se ne možemo nikako složiti s onim specijalnim shvatanjem biskupa dr. Srebrniča, za kojega osnivanje sportskih i drugih društava na verkoj osnovi prctpostavlja sastavni deo verske slobode. Ta poznato je, da je baš katolička crkva bila pre vazda protiv-nik svemu telesnom i svakoj tclesnoj kulturi, i nas danas može samo rado-vati, da od najnovijcg doba to više nije. Ali ne možemo medutim da potpuno razumemo, kako se športom i telesnim vežbanjem postizava versko i religiozno usavršavanje. Za religiozni uzgoj ima katolička crkva mnogobroj-ne do savršenstva izgradene sisteme duhovnih vežba, koje može da ncogra-niecno primenjuje, te nam nikako nije jasno, kakvu vrednost ima za taj verski uzgoj recimo n. pr. nogomet ili švedski sistem gimnastike. Kakav bi daklc cilj i svrhu imala ta sportska
društva i društva za telesno vežbanje na verskoj osnovi? Sve se to dovodi u neku ne bi baš mogli reči logičnu vezu sa »privilegovanim položajem Sokolstva«. Ne razumemo čemu smeta Sokolstvo veri i crkvi, — Sokolstvo, koje ispoveda ideju slobodo savesti i trpeljivosti, — Sokolstvo, koje traži crkveni blagoslov za svoje zastave!
Sa svojim apartnim pogledima na ideju »verske slobode«, izloženim u svojoj pomenutoj brošuri g. dr. Srebrnič, izazvao je bio i intervenciji! vlasti i sada bi ga zato neki njegovi drugovi hteli da pretstave sa aureolom martira, navodeči njegov slučaj kao dokaz da je kod nas katolička crkva u opasnosti. Mi znamo, doduše, vrlo dobro, da sc u izvesnim krugovima kod nas (a i u nekim stranim listo-vima) opet mnogo agituje s parolom zapostavljanja katoličke crkve u Jugoslaviji i nekom navodnom opasnošču, koja bi joj pretila od strane Sokolstva. Svako može i sam da prosudi, koliko su te tvrdnje ozbiljne, ali mi ne možemo nikako dozvoliti, da se nevernim i tendencioznim pretstavljanjem sokolske ideje, sokolskog rada i Sokolstva uopče vrši kakova politička agitacija.
Pastirski list katoličkog episkopata
0 kojemu je reč i koji nosi oznaku: Pretsedništvo biskupskih konferenca u Zagrebu br. 301/Pr., vrlo je opširan. Šteta je, što nam radi nedovoljnog prostora nije moguče da ga objavimo u celini, da bi svaki naš pripadnik i sva javnost videla, u kome jc duhu i s kojim je tendencama isti sastavljen. Ne treba posebno naglasiti, da je svaki njegov pasus napadaj na Sokolstvo
1 protiv koga upravo vrvi klevetama, izvrtanjima istine, aluzijama otvorenim i prikrivenim, kojima hoče da dokaže neukom narodu — pisan je baš za narod na selu — kako je Sokolstvo po svome radu i mišljenju ne samo bez-versko več i protuversko. Isto tako nije potrebno naglasiti več toliko poznato anatemisanje Tirša, a što je i u ovom pastirskom listu, razumljivo, moralo da dode do najjačeg izražaja. U stvari samoj sam taj list ne bi bio toliko vredan da bude predmetom naročite pažnje, bar to ne po vrednosti svojih »ubedljivih« argumentacija, koje su u borbi protiv Sokolstva postale više nego stereotipne i otrcane. Ali duh, kojim provejava ovaj list, tako je opasan po naš narodni život, jer se njim e medu narodom izaziva samo očita mržnja, pravi razdor i potiče na revolt. To je i bilo uzrokom, da su u mnogim krajevima pri čitanju ovog Pastirskog lista i sami najzagrcjani.il, vernici katoličke crkve posve osudivali ovaj način i davali vidna izražaja svoje indignaciie. Mudi su u mnogim me-
/LoVEN/K«
✓oKoL/TKO
Sitne vesli Iz češkosiovačkog Sokolstva
Za podelu sletkc čiste dobiti, koja iznosi otprilike osam miljuna čeških kruna, češkoslovačkoj obci so-kolsfcoj stigla su svega 92 predloga, od ovih dobra polovina samih molbi pojedinih društava za pomoč za podi-zanje sokolana. Vibor je medutim do-neo zaključak, da se čitava svota zadrži privremcno u ČOS, a da preletna sednica Vibora, a na predlog pret-sedništva, donese daljnje odluke osim za garancijski fond budučeg sleta u iznosu od oko 4 miljuna. — Načelnik ČOS brat Agaton Heler nastupio je zbog zdravljenja duže otsustvo. Za to vreme zamcnjivače ga njegov prvi zamenik, brat dr. Miroslav Klinger. — Kao zastupnik u pretsedništvo češkosiovačkog Narodnog saveta izabran je za Sokolstvo starešina ČOS brat dr. Stanislav Bakovski. — Sa češkoslova-ekim sportskim savezima za odbojku i košikovu igru stupila ČOS putem svo-jeg načelništva u pregovore, kako bi se i s njima, kao i s nekim drugim sportskim savezima, sklopio ugovor za što jaču saradnju. Za ČOS vodiče pregovore brača Klinger i Benda te s. Boučkova. — Nova sokolana bila je svečano otvorena u Dubieku u sever-noj Moravskoj. — U Jičinu je umro br. Jan Mendik, bivši član onog uzor-nog odeljenja čeških Sokola, koje je pod vodstvom brata dr. Jindre Vani-čeka več 1887 godine otišlo u Pariz, da stvori prve veze izmedu francuskih gimnasta i Sokola.
Osnove iada ČOS za god. 1933
Poznata je činjenica, da svako te-lovežbačko, pa i sokolsko udruženje, najviše napinje svoje snage uvek u o noj godini, kada se održava koja veča priredba, bilo pokrajinski ili sve-sokolski slet. Istu pojavu vidimo sada i kod češkoslovačkog Sokolstva. Čitava Tirševa jubilarna godina pret-stavlja nam jedan veliki niz raznih priredaba, od najmanjih četnih i društvenih javnih nastupa i akademija, pa sve do okružnih i župskih sletova, a kao krunu svemu IX svesokolski slet u Pragu. Neosporno je, da je ČOS u prošloj godini izvršila zapravo jedno remekdelo i to s naponom svojih ve likih snaga. Zato postaje potpuno la-zumljivo, da če se posvetiti u ovoj godini največa pažnja u prvom redu produljenju ovog velikog rada, unut-rašnjem čvrstom radu, jer je u mnogim mestima to vcoma potrebno, bilo iz finansijskih, bilo iz opec organiza-cionih razloga. U mnogim mestima pokazala se je potreba za što jačim spro-vadanjem sokolskog rada u novim prostori jama, u novim sokolskim domo-vima, letnjim vežbalištima i t. d„ pa je za postignuče ovih velikih ciljeva potreban što intenzivniji unutrašnji rad, kako bi se što brže i pod što bo-Ijim usloviina moglo udovoljiti hit-nim potrebama društava. — Oba sa-vezna prednjaoka zbora ČOS proglasili su, da če u tekueoj godini biti pro-širen sokolski vaspitni rad najviše vežbama u prirodi. Kako več sada ima više od '-/-.t društava svoja letnja vež-bališta, ukazuje se potreba, da se i za zimsku dobu na tim vežbalištima podignu klizališta. Za letnje doba pak, biče potrebno zbog velikog razmaha plivanja medu Sokolima, da sva ona društva, koja su u finansijskoj moguč-nosti, podignu plivališta odnosno kupa-lišta. — U pogledu rada u samoj prirodi nastojače se, da se letovanje, tenis i mačevanje što više proširi po svim društvima, gdegod to prilike do-zvoljavaju. Za deeu treba da se spremi što više ferijalnih kolonija,
U isti mah namerava se reformirati prednjačke škole gde bi se una-predivala specializacija prednjaka, ko-jima je zbog toga potrebno i više kratkih speeijalnih kurseva. Naročito se ukazuje potreba sposobnih vodnika omladinskih odeljenja, za koje je potrebno mnogo više škola i kurseva, naročito za vodnike naraštaja, čiji je broj več nekoliko godina stalno u opadanju, dok broj i članstva i deee stalno raste.
Propisi za pretplatu na češke sokolske listove
Češkoslovaško Sokolstvo je več 1925 godine donelo odluku, koliko pretplatnika treba da ima svako sokolsko društvo na oficijelni organ ČOS »Vjestnik Sokolski«, dalje na »Cvičitela« i »Cvičitelku«, list pred-njaštva, onda za »Sokolske Besedi« list naraštaja i »Vzkržišeni« list sokolske dece. Vibor ČOS ponovno je utvrdio za 1933 i 1934 godinu sve ove propise kako sledi:
Na »Sokolski Vjestnik« treba da se postara svako društvo i četa u vla-stitom delokrugu da bude najmanje '/m svega članstva pretplačena na taj list. Svako društvo treba da ima bar
jedan broj za svoje službene svrhe i arhivu.
Na prednjačke listove mora svako društvo imati najmanje toliko pretplatnika, koliko iznosi polovina broja svega članstva prednjačkog zbora. Ovaj propis važi ujedno i za »Cvičitela« i »Cvičitelku«.
Omladinski listovi »Sokolske besedi« i »Vzkržišeni« moraju imati u svakoj jedinici najmanje 1Uo pretplatnika od sveg broja naraštaja, odnosno deee. — Što se tiče sokolske revije »Sokol«, koju izdaje matično društvo »Praški Sokol«, mora biti nret-plačeno svako društvo s manje od 100 članova bar na jedan primerak, ako ima 100 do 500 članova na dva primerka, a kod društava iznad 500 članova za svakih 500 članova jedan primerak više.
Medunarodni zavod za sportsku pedagogika o sletu
Izveštaj spomenutog zavoda do-nco je u svom poslednjom broju medu drugim gradivom opširan referat o IX svesokolskom sletu u Pragu. U ovom izveštaju kaže se medu ostalim, da je poslednji slet ne samo svojom impozantnošču, svojim brojem vežba-ča i vežbačica premašio sve dosadaš-nje i pređašnje sletove, nego da je po-stigao i po umetničkoj strani veoma velik, dosada nenadmašiv uspeh. Još nikada do sada nije uspelo tako lepo povezati telovežbu i umetnost. Poziv olimpijske konferencije od 1906 godine u Parizu, da se uvek pokuša usko spojiti vaspitanje mišica s vaspita-njem duha slavio je posle 26 godina u Pragu na sletu pravi triumf. Izveštaj govori posle toga o velebnoj slet-skoj igri »Tiršev san«, te ju potanko opisuje i kritikuje izjavivši, da je baš ovom seenom postignut dosada maksimum nastojanja, izraženih pre 26 godina pariškem konferencijom. Nijedna priredba do sada nije u ovom pogledu donela ovako lepih i za dalj-nji razvitak korisnijih rezultata od svesokolskog sleta. Konačno kaže da bi ovakve priredbe trebali posetiti i svi umetnici, da vide, kako je i u ovom pravcu moguče postiči jake i trajne rezultate u vezi s telesnim vas-pitanjem.
Glavna skupština zapaduog okružja Itižičkih Sokola
»Serbskc novini« pišu: U našem Sokolstvu opažamo u poslednje vreme mnogo svežeg stvaranja. Dok su u prijašnjim godinama održavala samo sokolska društva svoje godišnje skup-štine, 30 decembra održana je po prvi put i glavna skupština zapadnog okruga u Bukecama, koja je bila veoma dobro posečena. Posle pevanja sokolske pesme podneli su svoje izve-štaje svi načelnici pojedinih sokolskih društava. Društvo u Bukecama ima več velik i dobar kadar starije sokolske bx-ače, dalje jaka omladinska odeljenja pa čak i bubnjare i pikoliste, a takoder i nogometnu družinu. Društvo još uvek dobro napreduje. Hrodžian-sko društvo, koje isto tako napreduje, osnovalo je i odred Sokolica, te su u ovom društvu zavedene i druge sportske igre. Isto tako i društvo u Rakojdzama, koje vežba zajedno s hrodžiščanskim društvom ima jak odred sestara. Četvrto društvo u So-vrječanima treba u buduče da vežba zajedno s društvom u Bukecima. da se time pojača i počne s čili j im životom.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 15 o. m. u 16 časova posle podne predaje br. dr. Milorad Dragič o temi: »Dr. Jovan Cvijie i jugosloven-ska ideja«.
Usled ovog predavanja otpada i biče prenešeno u drugi deo zimskog ciklusa sok. radio-predavanje br. dr. Vladimira Belajčiča: »Kulturna orijen-tacija Sokolstva«, a koje je bilo odre-deno za 14 o. m.
Dne 20 o. m. predaje br. ing. Lazar Popovicki o temi: »Sokolstvo i ideja zadrugarstva«.
Beogradska radio-stanica izveštava, da če se u buduče sokolska radio-predavanja, koja se održavaju svakoga petka, prenositi radijem pomenutog dana između 19 i 20 časova.
Sve izmene u pogledu časa, kada če se predvideno sokolsko radio-predavanje stvarno i održati, a koje se iz mene više puta dešavaju radi internih razloga same radio-stanice, radio-slu šači mogu doznati ili iz službenog lista radio-stanice »Radio-Beograd«, ili pak iz-objava u dnevnim listovima, ukoliko to i inače ne bude javljeno u. našem listu.
(Nastavak sa 1 strane)
stima izlazili iz crkve, govoreči glasno, da su došli da čuju reč Božju a ne klevete i sejanje mržnje brata prema bratu. Kako čujemo, došlo je u nekim mestima i do neželjenih incidenata. I protiv ovakovog načina otvorenog hu-škanja naroda mi najodlučnije prote-stvujemo. Verujemo međutim, da če se naei puta i načina, da se ovo i ovakovo »versko delovanje« svede u granice pozitivnih zakona naše zemlje. Pitamo se međutim, da li bi ovako nešto slična bilo moguče da se dogada u Italiji. Ta-mo su pretstavniei crkvene vlasti morali da prignu svoju glavu, kad im se je jednom odlučnom gestom dalo znati, da imaju da se brinu samo za verske potrebe svojih vernika, koji to žele i za to osečaju potrebu. I priklonili su je, osobito, kada im je Lateranskim paktom bilo garantovano dve milijarde lira... Mi međutim ne možemo da do-zvolimo u današnje doba i taj luksus, da na svoju dušu plačamo možda i još neki veči porez.
Velimo, jedina jedincata istina u tome Pastirskom listu je ta, da on stvarno podiže u narodnim masama uzbunu. I to se ne može niti dade pobiti. Inače vrvi samim sofizmima, moralnim prodikama, i ostalim frazama, koje uvek i neprestano slušamo. A nje-govu pravu vrednost ilustruje i ova evidentna kontradikcija, a koja čudno-vato da je omakla učenoj konferenci preuzvišene devetnaestorice episkopa.
Citirajuči naime pre, kako se je sadanje Sokolstvo izjavilo, da je samo nastavak predašnjega — pod JSS — i da je tu izjavu, pored ostalih zvanič-nih pretstavnika današnjeg Sokolstva u tome smislu potvrdio u celosti i sam Savez SKJ na svojoj skupštini u mar-tu 1931 — Pastirski list primečuje: »Uistinu, to je jasno rečeno. I što to znači? To značj, da SKJ hoče isto tako da radi protiv vere, kao što je radio i Jugosokol.«
Zatim odmah nastavlja ovako: »Ali,« govore nam Sokoli, »ta u sokolskim je pravilima jasno rečeno, kakav mora da bude odnos Sokola prema veri: »»Sokolstvo poštuje svako versko uverenje i osečanje,« tako stoji u pravilima (Ciljevi i putevi str. 21) »jer smatra veru najsvetijim delom unu-trašnjega života svakoga čoveka. Zato ja Sokolstvo dužno, da jednako poštuje svako versko uverenje 3 osečanje. Svaki član sokolske organizacije može da slobodno ispunjava zapovedi i da se ravna prema propisima svoje vere i Crkve.««
Odmah zatim veli, da je potstaro-sta SKJ napisao knjigu »Tirševo Sokolstvo«, u kojoj da preko mere veliča Sokolstvo i njegove ciljeve. Veli nadalje, da sve što je lepa i istinita u toj knjiži, da nije Tirševo, več da je sve to od svoga početka učila krščanska vera i t. d. i t. d.
(Donosimo jedan kratki izvadak iz po* menute brošure br. Gangla »Tirševo S os kolstvo« da se vidi istina.)
»Sokolstvo nije verska ili crkvena organizacija i ne rešava verska ili crks vena pitanja. U Sokolstvu su učlanjeni pripadnici svih vera i crkava. Več iz toga razloga — bez obzira na gore oz* načeno geslo sokolske slobode u toni pogledu med nama vlada največa trpeljivost. Ne možemo navesti broja — jer je prevelik — one brače i sestara, koji tačno izvršavaju i dužnosti svoje vere i crkve. Niko ih radi toga ne prekorava, niko ih od toga ne odvrača. Ko je sveto lice Božje u svojoj duši ožario plamenom žive vere, živeče ono tu večno, i nikakova sila neče mu ga istrgati iz tog svetišta. Ko pak nema Boga u duši, za toga Bog uopee ne po. stoji iako ga nosi na jeziku. Več svaKi pokušaj da se poruši hram Božji, značio bi težak prestupak protiv slobode, zna* čio bi oskrvnjenje uzvišenosti i ned o* taknjivosti duševne tajnosti i svetosti.
I Sokolstvo također poznaje Kri* stov nauk, da njegovo kraljestvo nije od ovoga sveta, i Kristovu zapoved, da dademo caru earevo, a Bogu Božje. I to, što je Krist naučavao, mefta da bude sveto takoder i onima, koji su učenici Gospodinovi i propovednici nauka o Božjoj ljubavi. Mislimo pak, da ni da* nas niko ne voli cincate heemerce i farizeje, koje je več Sin Božji s bičem iz hrama isterao .. •«
Neposredno pak za tim Pastirski list veli i ovo:	.
»U sokolskom uzgoju Bog se i nikada ne spominju; nikada se čfcnovi ne upozoravaju na vršenje versKin dužnosti, več što više radi se upravo suprotno« !! !
Ovakav lapsus, da ga barem tako u najmanju ruku označimo, preuzvi-šena gospoda mogla su da pnštede.
Najznačajniji je svakako konac ovog Pastirskog lista, koji glasi:
Predragi vernici! Draga katolička bračo! U Kristu je jedmi spas, nafta večna i Časna sreča. Ostanimo verni katoličkoi Crkvi, kako što su joj bdi verni naši očevi za više od tisucu godina našega narodnog života. Ostanimo jaki u veri naših očeva
i ne pustimo, da nas od te vere odvrati Sokolstvo, koje neče ništa da zna o našem Spasitelju i neče ništa da zna o poštenom slovenačkom imenu. Amen.
(Prevod sa slovenačkog.)
Ove drske tvrdnje mogu da se je-dino pobiju paragrafima kaznenog zakonika, jer su obična kleveta.
O nekim pak incidentima, koji se imputiraju Sokolima, i koji — ako su Zaista istiniti — po svojoj prirodi tako neznačajni, plod su neodgovornih po-jedinaca, a ne Sokolstva i sokolske organizacije kao tako ve te nije vredno
0 njima gubiti reči. Međutim mi ovde uz to napominjemo, da imamo u ru-kama mnogo dokaza, koji nepobitno utvrduju, kako su napadaji na Sokolstvo organizovani od nekojih ne verskih fanatika več zagrižljivih svešte-nika. Isto tako ne odgovara istini, da Sokolstvo bojkotuje pa čak i ometa crkvene priredbe; istina je baš protiv-no, da Sokolstvo, odnosno njegove je-dinice kao i sami pojedinei, uvek gde god im je to moguče uveličaju značaj-nije crkvene svečanosti, a što im se uzvrača time, da ih se tera iz crkve, uskračuju blagoslovi domova i barjaka, uskračujc asistenca pri sprovodima, napada s propovedaonice i preti prekletstvom njihovoj deci, ako bude polazila sokolane i sokolske priredbe.
U ostalom Pastirski list napada po duhu svoga sadržaja i bratsko češko-slovačko Sokolstvo, koje izričito napo-minje više puta.
Ako sada povežemo nekoje zna-eajnije pojave i dogodaje poslednjeg vremena, i one čisto političke prirode
1 ove borbe »za versku slobodu«, i ne-hotice nam se nameče, i po vremenu a i po ostalim znacima, jedna njihova frapantna koineidenca, koja nam daje opravdano naslučivati, da se tu radi o jednoj dobro zasnovanoj akciji, čiji je radius delovanja mnogo širi i čije delovanje nije tako samo platonsko. Ti skoncentrisani napadaji u poslednje
vreme, i iz vana i unutra granica naše zemlje, usmereni su na temelje našeg narodnog i državnog jedinstva; jer svaki onaj koji svojim delovanjem otežava položaj našeg naroda i koji svojim ra-dom ruši u vanjskom svetu ugled naše države, samo otvorcno pomaže želje i nastojanja svih neprijatelja kraljevine Jugoslavije. I u tom pogledu svaka akcija koja tome samo pogodu j e ne može da se odvaja i opravdava potrebama i zahtevima jedne skupine, stranke ili staleža, pa makar to bio, u ovom slučaju, i čitav katolički kler sa svim episkopatom. Stoga če jugoslovensko Sokolstvo najodlučnije odbiti -svaku se-paratističku težnju, a koja bi htela da minira delo, koje podigoše največi duhovi, najbolji sinovi i nebrojeni vitezovi svojom krvlju i životima na boj-n:m poljanama. I treba svi dobro da znadu, i »punktatori« i oni »borci za versku slobodu«, da slabljenjem svoje vlastite zemlje jačaju težnje i apetit naših neprijatelja, koji nam nisu tako daleko.
Otadžbina iznad svega!
Napisasmo ovo, tumačeči posvema želje svih naših sokolskih pripadnika kao i svih iskrenih prijatelja našega Sokolstva i našega naroda, koji nam listom izjaviše svoje ogorčenje nad nc-čuvenim napadima katoličkog klera, kojima je predmetom bilo naše Jugo-slovcnsko Sokolstvo. Uvereni smo medutim, da če i Savez Sokola SKJ kao takov ueiniti sve, da se Sokolstvu, kao organizaciji priznatoj od države zakonom i na čijem se čelu nalazi dični Prvenac —- Soko našeg viteškog Kralja, da dolična zadovoljština, te da se u buduče poštuje njeno delovanje, ime i čast.
JAN JOSEFI:
Visokoškolci i Sokol1
Tirš: »...bilo kamo da smo dospeli i bilo u čemu to nas ne sme da zadržava da i dalje mislimo i istražujemo, da li bi ipak možda moglo biti sve drugojačije i još bolje.«
(Naš zadatak, smer i cilj).
U izvesnim razgovorima padne kat-kada reč o visokoškolcima i ne samo jedanput baš o njihovom odnosu, oz-načenom u naslovu. Često se predba-cuje, retko čujemo takoder hvalu i priznanje. U svojem članku želim da se pozabavim s nekoliko točaka, s kojima želim da osvetlim to pitanje. Več samo zanimanje za gore spomenuto pitanje je zdrava pojava; u njem se oči-tuje težnja Sokola da bi irnao u svojoj sredini uvek zastupan odgovarajuč: broj sv"ju narodnih slojeva. Tim umes-nija je briga i pažnja naprama visokoškolcima, jer iz njihove sredine treba u prvom redu da izlaze vode sokolsko-ga gibanja. Želimo li bilo što da popravljamo, trebamo to najpre da razumemo. Nekoliko mojih primedaba neka u tome pomogne!
Pre svega: govori se o neučestvo-vanju visokoškolaca u sokolskom delovanju; to se najvse opaža kod telo-vežbe. Vidi se veče neučestvovanje visokoškolaca nego srednjoškolaca, kod kojih se o njoj (telovežbi) uopšte retko govori. Srednjoškolce se često vidi u vežbaonicama. Da nije isto stanje i kod v-sokoškolaca, to se dade vrlo lako objasniti: večina njih biva u sedištima svojih škola. Razume se k tome još pridolaze i druge okolnosti, koje navadam. Opčenito sc navada: visokoškolce nam oduzimlje šport, a srednjoškolce skauting. Iako je to do stanovite mere istinito i makar su tome krive ponegde prilike u društvima, ipak se ne može govoriti o nekoj katastrofalno j pojavi. Podimo stvari do srži i pokušajmo da popravimo pronadene greške! Čini se, da oba smera (šport i skauting) bolje odgovaraju prirodnom značaju omla-dine. Zašto? Najrade ču to odmah da kažem — da ne bi nastao nesporazum — da mogu postojati, po mojem mišljenju, jedna uz drugu sve tri organizacije u najlepšem skladu; skauti (cesko-slovački) imaju uz viteza za uzor i so-kola!
Visokoškolac, koji želi sve da rešava pravilno s razumom, po svoju, te se tako tim manje predaje toku; on je individualno raspološen. Stoga mu šport više prija — i tu mislim na njegov uži značaj, naime, laku atletiku za razliku od telovežbe u vežbaonicama, skupne i telovežbe na spravama. Za telovežbu je točno odreden čas, telovežba zahteva saučestvovanje drugih (asistenca!)
* Otprilike istovremeno, kad je prvodccembarski broj »Sokolskoga glasnika« doneo članak »Sokol i univerza« iz pera brata Al. Jakovljeviča, bio je objavljen u »Vfcstniku Vycho-dočeske sokolske župy Pippichovy« ovaj članak, koji je napisao visokoškolac — Sokol na osnovi predavanja, koje je održao na zboru nekog aka-demskog društva i s kojim je izazvao živahnu debatu. Priopčujemo ga, jer bi mogao služiti takoder i kao osnova odnosnim diskusijama u »Sokolskom glasniku«. (Opaska pr.)
te je više vezana. Razbežati se i raz-vežbati na igralištu moguče je bilo kada, bez obzira na bilo koga.
Pre svega pogledajmo, kako moža vlaokoškolac da slobodno raspolaže s vremenom. Njegovo je čitavo posle podne, a u ferijama čitav dan; može da ga porazdeli kako hoče. Prirodno je, da ec za telesni uzgoj rade izabrati vreme, kad je još dovoljno svetlo i prijatno toplo, kao prikladnije nego večernje vreme. Ako je posle podne igrao ten s, odbojku, nogomet, ako je plivao, kli-zao sc ili smučao, tada je uvečer umo-ran i ne ide na telovežbu.
Usled svoje slobode visokoškolac je, takorckuč, u svem svojem karakte-ru malo pokvaren. Nerado se veže cr-ganizatorno, boji sc neprijatnih dužnosti, koje bi mu iz toga proizlazile. Mo-rao bi svoje vreme točnije i strože da porazdeli, savladivati se, podredivati sebe i svoje najdraže radove nekom višem cilju. Nerado se organizira bilo gde.
Nerado sluša. Slušanja ima konac-no dovoljno i za vreme predavanja u školi ili za vreme studiranja, gde je u dovoljnoj meri osuden na strpljenje. Zato se visokoškolcu u mnogo slueaje-va ne svidaju zapovesti, nerado vežba proste vežbe, čije ga vežbanje sili na pozornost, i nerado vežba duže sastave na spravama. Osim toga je vežbanje na spravama do neke mere akrobatskoga značaja, živčano napinje i 4scrpljuje, zahteva znatnu pozornost i koncentracij u. Stoga odgovara visokoškolcu slobodno, nevezano kretanje, kakvim se susrečemo kod lake atletike, pogotovo trčanje i nadasve igra. Situacije igre, koje sc stalno rnenjaju, prijatno vezu misli igrača, koji ih mora samostalno videti i rešiti. To je važno: ne slusa, ali se ravna iz vlastitog nagnuča. Igra je za njega najosvežavajuče, najpri-jatnije i najprikladnije tclesno-uzgoj-no sredstvo.
Prekomeran je, ponegda i premalo kritičan i otuda čak i anarhistican. Skoro se boji, da bi nečime postao smešan, na čemu zna da nade obilje grešaka i smešnosti, što se osuduje u redovima njegovih prijatelja, takorckuč u »visokoškolskoj javnosti«, to-stoji, naime, što se jasno opaža viso-koškolsko, »javno mišljenje«, koje stvara na manje samostalne i manje odlučne znaeajeve neki upliv, koji samostalno usmerava samo originalno nezavisno rasudivanje. Da — taj^ve prilike su visokoškolcu cesto dobro došle, jer zauzima položaj uzdignute izolacije; ni na što nije vezan, Slobodan je, ništa ga nc obuzimlje pred nikime nema ni najmanje odgovornosti. Sasvim je umesno, razume se, mišljenje, da je to u mnogim slucajc-vima samo komodnost.
Kod toga zeli da bude radikalan, u tome neče da taji svoje mladosti. Starije organizacije pak kakva je takoder i Sokol, naoko isključuju mo-gučnost radikalnosti več radi svog dužeg postojanja, radikalnost se naglo iscrpljuje; čim duže traje, tim više gubi u očima lažiradikala značaj
radikalnosti.	....
Uistinu čim je manje gibanje, tmi se lakše može da izravna nutrinja sa svojim ciljevima, čim je veče, tim se jače pojavljuju teškoče; ali sve zav\-si o istinitosti, iskrenosti svakoga po-jedinca. Sa sektarstvom ib pvenap«-,
tom izolacijom malo bi se popravilo i oboje bi bilo brže azil za komod-nost, lažiradikalnost i nestrpljivost, nega pak za beskompromisnost i vo-1 ju, te veselje za rad. Visokoškolae se danas nagiblje ovdc na desno la mo na levo, ali konačno običajno ne daje tom svojem mišljenju niti izraza s organizovanom pripadnošču. To je samo koketiranje. Premoč oliranju-je u njemu omeđcni otpor oroli orga-nizato-skoj povezanosti, njegov anar-hizam. Ne gledajmo te osebinc bez potrebe po strani. Takav visokoško-lac hoče najpre sve da ogleda, da se snade u zapletenosti smerova i hislorije i da objasni idejne razlike; to je duševna borba; hoče da se odluči po svojem razumu. Kod toga se ne ljubi -le, nego pomažite!
Sokolska misao nije bila u poslednje vreme za visokoškolca — da se tako izrazim — popularna; naprotiv, bila je vrlo nepopularna. Ko zna, za-što su mnogi visokoškolci gojili tu Predrasudu, da je Sokol izgubio pravo na svoj opstanak? — Pre rata — da; tada je vodio borbu protiv narod-nog nasilja, (nasilje pak je nemoralno!); budio je narodnu svest. Ali danas — u narodnoj državi — kakvu ulogu ima danas? Kao da su posie rata iščezli sa sveta Čehoslovaci, Ju-gosloveni, Nemci, Madžari, Francu-zi, Rusi i t. d., kao da je nestalo opas-nosti odnarodivanja, kao da su prestali po svojem značaju da sc razliku-ju po vlastitoj samonikloj kulturi, kao da život sam nije više jezično razdeljen!! Sve je još takoder i nadalje tako. Ljudi istog jezika tvore posebna društva i posebne kulture, listina je doduše, da je mnogo savremenih sred-stava, koje umanjuju razlike; i to je dobro. Ta jezična podeljenost, razume se nema i ne sme da bude razlogom sporova i neprijateljstva. Ali ni-ko ne može da izbriše sa sveta činje-nice, da su ljudi jezično podeljeni. Dakle postoji nacionalni argumen.it za Sokola još uvek, a u narodu hoče Sokol da podiže zdravlje. Da li su ljudi po svetskom ratu prestali da teže za telesnom snagom? Baš težnia za zdravljeni je značajna za naše vreme. Kako su tada prazne predrasude o suvišnosti Sokola! U njima je, naime, mnogo sitnog lova za originalnošču i različitošču pod svaku cenu. Pa stoga takoder ponovno: Na stražu!
Često se predbacuje neiskrenost u Sokolu; dotaknuto je time pogotovo bratstvo. Iako su ta predbacivanja, možda, u stanovitim slučaj evima opravdana, obično se predbacuju kao pripremljen i komodan izgovor, te služe kao opravdanje za vlastiti nerad bezbrižnost i lagodnost. Ta vaij-da bi ideali, s kojima se u načelu sla-ze, mogli i morali doči do izražaja i drugde — izvan Sokola; ali to se baš u spomenutim slučaj evima ne dogada.
^ Visokoškolae sc tuži_ nad okore-lošču sokolskih organizacija; nc razume se dobro, odnosno nije dovoljno strpljiv, da bi se složio sa starijim, koji odlučuju u sokolskim jedinica-, ma. Sve želi hitno i odmah, a uvek ro ne valja; zatim je ozlojeden i stane. Ali i na strani starijih je krivice zbog neshvatanja; to je ponajvečma pre nesporazum. nego istinska protivnost u nazorima.
Kod univerzitetskih daka dolazi u obzir često i menjanje stanovanja; mislim na visokoškolce iz krajeva izvan sedišta visoke škole. Tehnički nasta-JU iz toga neke poteškoče, a* takoder i finansijske. Visokoškolae je znatno zaposlen sa študijem; odtuda proizla-zi nepravilnost njegovog dolaženja na telovežbu. Treba se podrediti nekim formalnostima. Ako želi da bude oproščen od izdataka, obično srazmerno visokih, tada treba da uloži molbu. U vežbaonicama može da vežba samo u Propisnom vežbačkom odelu ili slično; uopšte ne može potpuno da uče-stvuje u životu društva, često mora otkazati svoje učestvovanje na društvenim priredbama, za koje je bio uinoljen. te se oseča nekako po strani od čitarog društvenog kretanja. Ali In j e poglavlje za sebe. Nekoji visokoškolci uzgajaju sc ponegde telesno, gde imaju za to priliku, u akademskim sportskim društvima (»Primorje« u Ljubljani, Hašk u Zagrebu i sl.). Razume se tamo im je milijc, jer tamo vlada potpuno drugi duh, bez bo-gatog idcjnog i čuvstvenog sokolskog sadrzaja. Ipak su visokoškolci — ve-činom izvan sedišta univerze — koji teže za tim, da posečivanjem sokolske vežbaonice ne pretrgaju niti za vreme svog bivanja u sedištu visoke škole. te da sačuvaiu najtesniju i najživlju vezu sa Sokolstvom, koje im je postalo temeljna sastojina njihovog život-nog nazora. Ide se sada zatim, kako bi se najlakše došlo u doticaj kako sa, srednješkolcima, tako i sa visoškolei-IP:' kako bi mogli u što večem broju da učestvuju u sokolskom životu i kako bi postali nosioci Sokolstva.
I nizu svojih primedaba spome-Pnču još i to, da je mnogo daka krat-°vidnih. Po mojem mišljenju i po Jn?jim_. iskust vima ometa ta j nedosta i ‘ više vežbanje na spravama nego kod proste telovežbe. Možda je prili-(-no tih, koji su napustili polaženje telo vežbe. kod koje se previše upotreb-jjavaju sprave, pa takoder i u leti, kad sc je več odavna moglo izmeniti vezbovni raspored u korist lakoatlet-skih vežaba.
Nadalje mogu da dolaze u obzir klasne predrasude akademičara u de-
mokratskom, ljudskom sokolskom mi-ljeu, pogrešna superiornost; ali to su OKoinosti podredene prirode, koje doduše, ne bi bilo pametno spregledati, ali koje pak danas nemaju nika-kvog odlučujučeg značenja. Ovde vre-di, a to sc mora uvek naglašavati — »Što čitav narod ne zna, niko ne zna! Što se nije dogodilo narodu, to se ni-jc nikome dogodilo!«
K svemu ovome moglo bi se dodati i to, da mnogi neče do obuku svečan kroj. Smatram, da je za ovo poslednje razlog samo otsev nepopularnosti Sokolstva, koje se povreme-no pojavi, te u opče krhke sokolske svesti. Sokolski kroj je neosporno krasan, ta to je delo jednoga od naj-boljih čeških umetnika; predbacivanja radi nepraktičnosti nema odluču-juče važnosti; obuči ga znači, razume se, iskreno se priznavati članom Sokolstva, i priznavati sokolsku odgovornost pred javnošču.
Završavam. Visokoškolae je u celini pravilno opazio. gde su slabe Strane telovežbačkog rasporeda: prevladi-vanje telovežbe na spravam i česti otpor u manjim jedinicama protiv slo-bodnog razvoja atletike ili pak zadr-žavanja akcija, koje bi trebale da do-đu do izražaja, otpor protiv statičnim prostim vežbama, t. j. s mnogim držanj ima i bez smotrene unutarnje veze, sestavljenim samo naoko, konačno protiv skupinskih prostih vežaba, i opet sestavljenih samo sa stanovišta gledaoca. Tu je visokoškolca njegova mladost — kako se govori o njemu kao prvoborcu novih i boljih nazora — nagonski pravilno vodila. Više slo-bodne telovežbe, kod svake prilike: van! — na igralište, na zrak, više iga-ra, smišljenih prostih vežaba i to onih, kod kojih više dolazi do izražaja kretanje, a manje današnjih sprava! Kod ostvarivanja tih novih smerova neretko sc je naišlo na otpor ili na kompliciranost organizacijskoga
postupka i pred tima je kapitulirao. Ponegde se je u resignaciji ograničio na mrmljanje i kritiku, ponegde — osobito ako je bilo premalo strpljivo-sti i na mnogo vatre u sebi, napustio je Sokol, da je zatim sa znatnijim trudom, ali s tim večom brižljivošču uvadao u život svoje nazore u sportskim klubovima. Istina je. da su sport-ski klubovi u mnogo slučaj eva uhva-tili tu čvrstu energiju omladine te njoj omogučili da je došla do izražaja, iako se kod njih, u usporedbi sa sokolskom praksom, o sustavnoj, nese-zonskoj, narodnoj telovežbi ili barem o istinskoj težnji za njom dade teško govoriti.
Obzirom na drugojačije vremensko raspoloženje visokoškoiaca mogla bi se dozvoliti neka sloboda, kad bi za to postojali preduslovi, mogle bi se osnovati zasebne skupine. Da nc bi to štetilo skupnosti sviju i tesnoj vezi vežbača, iz kojeg proizlazi pravo sokolsko bratstvo, mogao bi se možda uvesti jedan zajednički čas nedeljno kao obavezan za sve, pa takoder i za takvu braču, koji se — osim u zimi — posvečuju tenisu ili drugim igrama i športu, udaljuju od sokolske srži vežbača, koji se sastaju u redovnim ve-černjim časovima, i gube tako onaj zaželjeni odnos najtesnije bratske uzajamnosti. Taj zajednički skupni čas odlikovao bi se velikim brojem vežbača. Telovežba bi se stoga morala primerno urediti. Možda bi sc dala ograničiti isključivo na redovne i proste vežbe, igre i izlete s pevanjem. S time bi se postiglo medusobno upoz-navanje svih članova, preprečila bi se eventualna tvorba posebnih kasta, a otuda nesloga, nezadovoljnost i čuv-stva nejednakosti. Smatram, da bi ta-kvo uredenje bilo na mestu, da bi se dalo provesti, a da bi se takoder i vežbačima dopalo.
(Po »Vestniku Vvchodočeske sokolske župi Pippichovy« — letn. XII, 12 broj — Priredio M. K-č).
Obrasel za smučarska lakmičenja
Načelništvo Saveza SKJ izdalo je za smučarska takmičenja ove obrasce:
1) Kartoteku za smučarska takmičenja na daljinu, koja se može upotre-b ti za takmičenja pojedinaca i skupina na daljinu, za takmičenja u smuku i za takmičenja u smuškim likovima; za svakog prijavljenog takmičara potrebna je po jedna kartoteka kod svakog takmičenja; cena je 50 para po komadu.
2) Nadzorni list za sva takmičenja u daljinu; za svako takmičenjc potrebno je onoliko nadzornih listova, koliko je nadzornih stanica; cena je jedan dinar po komadu.
3) Kartoteka za smučarske skoka-ve; kod svakog takmičenja u skoko-v ma potrebna je za svakog prijavlje-nog takmičara po jedna kartoteka; cena je 50 para po komadu.
4) Sudski list za skokove; za svako takmičenjc u skokovima potrebna su tri sudska lista; cena je jedan dinar po komadu.
5) List za dužinu skokova; za svako takmičenje u skokovima potrebno je tol ko tih listova, koliko je merilaca skokova; cena je jedan dinar po komadu.
Župc i društva mogu naručiti ove tiskanice kod načelništva Saveza SKJ, Ljubljana, Narodni dom.
U narudžbi treba imenovati pojedine tiskanice uvek tako, kako je to gore označeno. Odnosnu svotu i pošta-rinu treba uplatiti istovremeno s na-rudžbom na ček. račun 13.831 »Jugoslo-venska sokolska matica« u Ljubljani, te naznačiti na stražnjoj strani srednjega dela položn ce »Smučarski obrasci«.
*
Pred kratko vreme izdao je Medu narodni smučarski savez novi pravilnik za smučarska takmičenja, koji ima takoder raspodelnice za skokove i za sastavljena takm'čenja. Pravilnik na nemačkom jeziku stoji 35 Din (s po-štarinom 38 Din) — te se naručuje kod načelništva Saveza SKJ, Ljubljana, Narodni dom. Iznos treba unapred platiti na ček. račun br. 13.831 »Jugoslovenska sokolska matica«; na stražnju stranu srednjega dela položnice napiš'te »Me-dunarodni smučarski pravilnik«.
Načeništvo Saveza SKJ.
Upozorenja prednfašlvu
Proste vežbe za muški i ženski na-raštaj za pokrajinski slet u Ljubljani izišle su u decembarskom broju, odnosno iziči če još u narednom broju »Sokolica«.
Upiitstva slalislfčkog ofseka
privatno itd.). Za zimske prostorije ni-kako ne sme se napisati samo »Soko-lana« nego treba da se navede: Sokolski dom, školska vežbaonica, školska soba, kino-dvorana, gostionički salon ili soba, privredna zgrada, i t. d. Kada društvo nema nijednog prostora za vežbanje zimi, treba to naročito navesti.
Što se tiče sprava i opreme vež-baonice te sviju ostalih pitanja pod tačkom 4, savezni stat. otsek moli sve jedinice, da što savezni j e navedu sve zatražene podatke.
Na pitanje broj 5 ima da odgovori društveni načelnik i načelnica, odnosno tajnik društvenog prednjačkog zbora, pravilno i tačno a ne samo da napiše brojke, koje ne znače ništa. Zato treba paziti na sledeče:
a) prosečno upisan je svaki u svo-joj vežbačkoj kategoriji, kada je u do-tlčnom mesecu makar samo i jedanput bio na redovitoj vežbi. Ko pak u do-tičnom mesecu nije vežbao, ne može biti smatran kao vežbač za onaj mesec. Kada jedinica u jednom mesecu nije održala zbog bilo kojeg razloga ni jedne vežbe u dotičnoj kategorji ili uopče u nijednoj, onda je to znak da se u dotičnom mesecu u društvu te-lovežbcno uopče nije radilo pa prema torne ne može biti ni jednog upisanog lica, niti jednog telovežbenog dana i t. d.
Kod prednjaka i prednjačica vodi se naročita statistika samo, ako vež-baju u posebnim časovima; mače, razume se, da se mora voditi prednjake i prednjačice u rubrikama članovi-vcž-bači, odn. članice-vežbačice, jer i oni pripadaju broju vežbača, odnosno vež-bačica.
b) Kao jedan telovežbeni dan smatra se onaj, kada je dotična kategorija održala redovitu ili vanrednu vežbu. Sasvim je netačno kada neka društva onako općenito navađaju, da su imala u svirn mesečima vazda isti broj telo-vežbenih dana, n. pr. 8 svakog meseca. U nijednom društvu život ne teče tako ukalupljeno pa su ovakovi navodi sav. statističkom otseku samo znak, da se u dotičnom društvu uopče ne vodi nikakva statist ka pohadanja vežbi i da se za ispunjenje stat. izveštaja nava-đaju proizvoljne brojke, koje u nika-kvom pogledu ne pokazuju tačan rad društva. Tome treba jedanput da se stane na kraj.
c) Največa nejasnost vlada kod mnogih društava o trečoj rubrici pitanja 5: celokupan broj pohadanja vežbi. Iskustvo na polju društvenog rada po-kazuje nam, da i najidcalnlje društvo ne može nikada postiči, da bi na svakom telov. času bili prisutni svi prosečno upisani vežbačv več je na svakom pojedinom času uvek prisutan samo deo svih upisanih vežbača; stvarno je naime nemoguče, da bi naša društva imala tako idealno članstvo, koje^ ne bi nikada izostalo nijednog časa vežbe.
Zato treba, da brača načelnici i načelnice, odnosno tajnici prednjačkih zborova, naročito paze na pravilno i_s-punjavanje ove rubrike, N. pr.: ako je društvo imalo u martu 7 telov. časova
članova, a prosečno je bilo u martu upisanih najviše 24 vežbača, onda bi celokupan broj pohadanja vežbi u martu iznosio, kada svi vežbači ne bi ni jedanput izostali s vežbe: 24 X 7, t. j. 168 lica. Kako to medutim nije mo-guče, moramo vazda računati s manjim brojem od 168. Stvarni broj dobičemo, ako zbrojimo stvarno učešee na vežbi sviju sedam telovežbačkili časova u martu, koja je n. pr. iznosila 20, 18, 21, 17, 16, 23, 19, svega dakle 134 lica, koja su stvarno i učestvovala u vežba-nju članova u martu. Ako sada broj 134 razdelimo s brojem telovežbenih časova, dobičemo prosečan broj na 1 čas u martu, koji iznosi u ovom primeru, 134 : 7 = 19,1. — Za ceiu godinu treba najpre zbrojiti celokupne brojeve pohadanja pojedlnih meseci, kada se vež-balo, da se dobije ispod decembarske vodoravne rubrike zbroj učešea na vežbe kroz celu godinu, a što se onda razdeli s brojem telovežbenih časova cele godine, da se dobije prosečan broj pohadanja vežbi na jedan čas.
Na pitanje 6 neka odgovori društveni načelnik tačno, kako je to tra-ženo. Svakako mora ukupan broj sviju članova i članica društvenog prednjačkog zbora biti onaj, koji se dobije ako se zbroji sve prednjake s ispitima, pomočnike i pripravnike, jer drugih članova i članica prednjačkih zbora nema i ne može biti.
Na pitanje 7 takoder i o smučar-stvu mora da odgovori svako društvo i četa tačno, kako sledi:
ad 1 napiše se, samo onda pozitivno, ako je društvo ili četa priredila samostalan javni čas ili nastup u svom kraju. Ovamo dakle ne spadaju okru-žni i župski sletovi.
ad 2 treba navesti, na kojima je drugim nastupima susednih društava, osim okružnih i župskih, sudelovalo društvo ili četa kod vežbanja. Tu se ne misli i na samo sudelovanje, te se to ne uzima u obzir i prema tome se to ne beleži.
ad 3 Odmah iza stava »sudelovanje na okružnom i župskom sletu« treba napisati, gde je održan okružni, odno sno župski slet te ispuniti sve propisa-ne rubrike tačno.
č) Konačno pripominjemo, da je hitno potrebno za sastav statistike za 1932 godinu, da sve jedinice što pre ispunc svoje velike statističke izvešta-je te da ih u odredenom terminu vratc nadležnoj župi.
Svaka župa neka odmah posle pri-mitka izveštaja jedan otpošalje dalje saveznom statističkom otseku u Beograd, da se može odmah započeti s ra-dom te da tako sav. stat. otsek uzmog-ne več na glavnoj skupštini krajem aprila podneti svoj izveštaj o stanju našeg Sokolstva krajem 1932 godine. Pri tome treba osobito paziti, da izve-štaji, koji su odredeni za Savez, ne za staju u župama i da se tamo gomilaju.
Sve nctačne jedinice objavičemo več u drugoj polovini februara u »Sokolskom glasniku«. — Zdravo!
Statistički otsek Saveza SKJ.
Beograd, 10 januara 1933.
ffigijena vežbaonice
(Svršetak.)
Saveza SKJ
Ovih dana primiče bratske župe »Velike statističke izveštaje za 1932 godinu«, da ih što pre, a najkasnije do 20 o. m., rasture u tri primerka svakoj svoj oj jedinici, naime svakom društvu i svakoj četi. Dužnost je svake jedinice, društva odnosno čete, da »Veliki statistički izveštaj« svesno i tačno ispuni, onako kako se to traži u tiskanici, ni više, ni manje. Vreme od 20 do 31 o. m. potpuno je dostat-no da se izvrši ovaj posao, savezni statistički otsek neče uvažiti nikakva ne-opravdana zadocnjenja u vračanju »Velikih izveštaja«, pošto je krainje vreme da se u ovom pravcu jedanput počne raditi tačno i na vreme.
Svaka jedinica neka posle ispunjc-nja Izveštaja otpošalje dva ispunjena primerka nadležnoj župi, a br. župe po jedan primerak bezodvlačno dalje Savezu na daljnji rad. Najkasnije do 5 februara moraju u svim župama da budu pokupljeni svi Izveštaji od svih jedinica, tačno i savesno ispunjeni po dotičnim društvenim časnicima.
Ravnanja radi dajemo svim br. jedinicama što se tiče ispunjavanja Izveštaja još sledeče upute:
a) Napiši naziv društva ili čete čitko!
b) Isto tako upiši kome okružju pripada tvoje društvo!
c) Na pitanje br. 1: navesti broj pripadnika iznad 18 godina života, a nikako naraštaj i decu. Navesti tačan broj kompletnih svečanih odora, a nikako narodnih nošnja. — Ako jedi-nica ima svečanu sokolsku, bilo član-
sku, bilo naraštajsku zastavu, ovo treba navesti u odredenoj rubrici prvog pitanja!
Na pitanje br. 2: Zvanje članstva valja posve tačno navesti, da je tako razvidno kojim svim zvanjima ono pripada. Pod rubriku »privatnici« upi-sati i sve domačice, rentijere kao i sve one, koji nemaju naročite rubrike, te članstvo bez naročitog zanimanja.
Na pitanje br. 3: Kako nekoja društva neče da navedu svoje prihode i rashode u dotičnoj godini, a što nije pravilno, ističemo da tjreba takoder tačno zabeleži i sve ove podatke, radi potpunosti same statistike.
Na pitanje br. 4: treba .da svaka jedinica savesno navede sve svoje du-govc, kako je to zatraženo u tablici, isto tako i fond za podizanje sokolskog doma, te tačne podatke o imovini, koja se sastoji iz a) gotovog novca (bez fonda za dom), b) vrednosnih papira po nominalnoj vrednosti, c) zbroja \ rednosti sviju sprava, inventara, knjiga, glazbila, kulisa itd., u kratko sviju pokretn h stvari, č) sadašnje vrednosti sokolskog doma i event. ostalih ne-kretnina osim d) zemljišta ili letnjeg vežbališta, koja dolaze zabeležena u zadnju rubriku pod »drugo«.
Na pitanje, gde društvo vežba, treba da se tačno opisu lctnjc i zimske prostorije, n. pr. leti društvo vežba: na vlastitom letnjem vežbalištu, na sportskom igralištu, na tmvniku, škol-skom dvorištu, livadi itd. Ako zemlji-šte nije vlasništvo jedinice, navesti ime vlasnika (država, opština, društvo,
Sprave. — U vežbaoniei ne sme biti mesta za nepotreban nameštaj, u njoj ima da bude samo ono što sluzi za vežbu. Sprave treba da su Iako po-kretljive zbog čiščenja poda, a i one same moraju se čisto održavati. U modernim vežbaonicama potrebne sprave se i ne nalaze u sali gde se vežba. več u pobočnim odajama, odakle se za vreme vežbe unose u salu. (Sportfo-rum u Berlinu). Naročito horizontalne i kose delove sprava treba svakodnev-no vlažnom krpom brisati. Gvozdene sprave Iako rdaju, te ih treba po mo-gučstvu cinkovati ili premazati mas-nom bojom.
Obratiti pažnju da sprave nisu na-prsle jer iz toga mogu proizači ozlede kod vežbača. Potrebno je, da s vremena na vreme stručno lice pregledava sve sprave, naročito viseče, u pogledu njihove stabilnosti. Kod punjenih sprava (konj, jarac, sto za skok i t. d ), koža mora biti cela i šavovi čvrsti, da njihov sadržaj pri vežbi ne ispada na-polje i stvara prašinu. Isto tako i cla-ske za skok treba održavati čisto i često pregledati, da sc vežbači na njima ne ozlede.
Madraci. — Na kvalitet madraca, kao i na postupak sa njima, treba obratiti največu pažnju, jer su oni naj-veči izvor prašine, a i neuputno ruko-vanje s njima najviše kvari čistoču vazduha u vežbaoniei. Madraca ima prema sadržaju, kojim su punjeni raznih: sa morskom travom (ova se brzo sitni), sa »rosharom«, mešavinom stru-gotina i peska, sunderima i t. d. Upo-trebljavaju se još i asure od kokosa, ali sc ovc Iako punc prašinom. Izgloda da su za sada najbolji, ali i najskuplji, madraci ispunjeni konjskom dlakom »rosharom«. a obloženi gusto prošivc-nom govedom kožom. Najmanji kvar na madracima treba hitno popraviti. Svakodnevno treba ih brisati vlažnom
/1 /Л Ki-O oictifi K
vreme dobro je očistiti kožu benzi-nom. Prilikom vežbe ne smeju se vuči po podu i bacati sa višine na pod. Mesto, sa koga se madraci, posle vežbe uklone, treba prevuči vlažnom krpom, da se pokupi prašina, koja je ispod njega na podu ostala.
Raspored vežbi. — U vežbaoniei treba izbegavati ili svesti na najmanju meru frčanje, skakanje, igranje lop rom i t. d., i sve ono što stvara praši nu, a naročito pre ili za vreme časa. Ovakve vežbe treba principijelno osta-viti na kraju časa, posle koga nema vežbanja drugih grupa. Pri tome otvo-riti, po mogučstvu što više prozora na vežbaoniei, s obzirom da se i vežbači sami pri ovakvim vežbama jako za greju.
Pljuvaonice. — Za održavanjc či stoče potrebno je u vežbaoniei postaviti dovoljan broj pljuvaonica. Njih
treba tako postaviti da vežbačima ne smetaju, ali da su ipak svima dobro uoeljive. Pljuvaonice mogu biti napu njene suhim materijalom (pesak, stru gotine), glavno je obratiti pažnju na njihovo redovno pražnjenje i dezin fekciju.
Svlačionice. — Svlačionice treba prema vežbaoniei tako postaviti i od-vojiti, da vazduh iz njih, koji se ispa-renjem odela i obuče znatno kvari, nc dopire dp vežbaonice, i da se u njih može uči bez prolaza kroz vežbaonicu, neposredno spolja. One se isto talko moraju čisto održavati i dovoljno pro-vetravati. Ormani za ostavu vežbačkog odela imaju rešetke na vratima. koje dozvoljavaju pristup vazduha i prm vetravanje odela. Gvozdeni_ ormani i čiviluci su bolji od drvenih, jer se lak še čiste, sem toga u svlačionici treba predvideti dovoljno klupa za sedeti je radi lak šeg svlačenja i oblačenja. Pod od svlačionice treba da je drven; pod od cementa ili drugog kamenja je hla dan. Svlačionica treba da je dovoljno
Rosifa - Fonsier ♦ društvo za osiguranfe 1 reosiguranje ♦ Beograd
osvetljena i prostrana, da se prilikom smcna pojedinih grupa vežbača ovi ne tiskaju i jedni druge ne ometaju u svlačenju i oblačenju.
Kupatilo. — U sadanje vreme ne može se ni jedna vežbaonica zamisliti bez kupatila. Najzgodnije i za potrebe vežbača najpodesnije je kupatilo sa tuševima. Višina kupatila treba da bu-re najmanje tri metra, jer tušcvi treba da su bar jedan metar iznad glave ku-pača. Tuševi sa toplom vodom potrebni su za održavanje čistoče tela: za ovu svrhu voda treba da je topla oko 30° C. Ako se voda ne može istovremeno zagrevati sa ogrevom vežbaoniee, potrebno je kupatilo prema prilikama improvizirati na najpodesniji način. Kupanje pod tušem zahteva 20—30 litara vode na jedno lice radi pranja eeloga tela za vreme od pet minuta. No dovoljno je kod redov-nog kupanja i tri minuta vremena za jednog vežbača, što razume se smanjuje i količinu vode. Tuševi treba da se otvaraju pomoču pritiska no-gom ili odvrtanjem točka, jer pomoču vučenja žicom uvek je jedna ruka zauzeta držanjem, te se ne može isko-ristiti za pranje. Ako mlaz iz tuševa pada koso na telo pod 45", pritisak na telo je manji, što je za pranje bolje nego kad mlaz pada upravo ozgo na glavu. Voda za osvežavanie može biti i od 20° C; hladniju mogu upotrebiti samo oni, koji su na nju več naviknu-ti; specijalno za pranje nogu mogu se postaviti i korita od cementa duboka oko 30 cm.
Pod u kupatilu treba da je od kamena (cementa, asfalta i t. d.), nagnut prema odvodnom kanalu i pokriven dr-venim lestvama. Odvodni kanal treba predvideti dovoljno širok, da se lako može čistiti, ako sc zapuši. Zbog vodene pare, koja se pri kupanju toplom vodom stvara, kao i zbog prskanja vodom, zidovi kupatila treba tla su obloženi ploeicama ili prevučeni postojnom masnom bojom. Pored kupatila treba imati i odeljenje za sušenje i brisanje. Za brisanje tela svaki vežbač treba da ima svoj ubrus ili se mogu nabaviti po nekoliko desetina metara dugački ubrusi namotan na val jak.
Gde ma iz kojih razloga, nema kupatila, treba sagraditi bar umivaoni-ke sa dovoljno slavina. Umivaoniei od pleha ne koštaju skupo. Red pri kupanju i striktno održavanje čistoče održava kupatilo dugo vremena u do-brom stanju.
Nužnici. — Nista manje nisu od higijenskog značaja po vežbaonicu nužnici jer se njihova nečistoča, koja može biti veoma opasna, lako nogama i odelom prenosi u vežbaonicu. Engle-ski klozeti za sedenje sa vodenim is-piranjem su bez sumnje najbolji, ako sc održavaju čisto i upotrebljavaju pravilno. S obzirom na veliki broj lica, nedostatak kanalizacija, praktični su i nužnici tipa »čučavca« podešeni za čučanje. Pod kod ovih nužnika je od betona i spreda imaju izdignuta mesta za noge. Kod ovih nužnika je dobro, što telo ne dolazi u dodir sa šoljom i daskom kao kod engleskih, ali pri neuputnoj upotrebi (što je u ostalom slučaj i kod najboljih sistema nužnika), lakše se noge uprljaju neči-stočom. Pisoare-mokrionice treba od-vojiti zasebno, jer se čistoča onda bolje održava. čistoča i red u nužnici-ma mnogo zavisi od osvetljen j a, što se nažalost često zaboravlja; takoder i ventilacija klozeta treba da je dovolj-na, jer se zadah lako prostire po su-sednim prostorijama. Uz nužnik treba uvek namestiti i česmu za pranje ruku. Nužnik treba često za vreme vežbe nadgledati u pogledu čistoče, a posle časova ga temeljito očistiti i dezin-fikovati pogodnim srestvima (hlorni kreč, karbol). Hodnici koji vode u svlačionicu, vežbaonicu, kupatilo i t. d., kao i druge prostorijc moraju uvek biti čisti, osvetljeni i topli.
Čistoča tela. — Za higijensko održavanje vežbaoniee od velike je važnosti i čistoča tela kod vežbača. Nc uzimajuči u obzir štetne posledice, koje čistoča tela sama po sebi može imati po čovečiji organizam, ova ima i svoga udela u zagadivanju vazduiha, u kome se čovek sa nečistim telom bavi i kreče. Neprijatni gasovi, koji se usled raspadanja organskih materija sa neŽIste kože vežbača razvijaju. u mnogomc doprinose kvarenju va/.duha u vcžbaonici. Sem toga telo vežba-ča često dolazi u dodir sa telom svojih drugova, kao i sa spravama. Isto tako zadah Jz usta usled pokvarcnih i nečistih zuba, nc samo što zagaduje vaz-dnh, več neprijatan i za okolinu. Naj-zad posledice nečiste kože mogu biti razna kožna obolenja, koja se po ne-kada mogu prcneti i na zdrava čovc-ka. Sve ovo neminovno zahteva, da se na čistoču tela kod vežbača obrati osobita pažnja. Redovnim kupanjem u toploj vodi sa obilnom upotrebom sa-puna postiže se ovo lako. Ni jednog vežbača sa prijavim telom ne treba pustiti da vežba, dok se prethodno ne okupa. Najidealnije bi bilo kada bi se vežbači neposredno pre i posle vež-banja kupali, kako jc to u mnogim drugim sportskim disciplinama uobi-čajeno.
l/gleda paradoksalno videti jednog vežbača sa prijavim telom, vratom i uši« ma, neuredenom dugom kosom punom pe* ruti i druge prljavštine, ernim dugačkim noktima i t. d. kako vežba jer je euo »da je to dobro po zdravlje«. Ovde se ponova nameče pitanje izgradnja kupatila kod svake vežbaoniee, s obzirom na mnoge siromašne elanove*vežbače naših društa* va. Nama izgleda da je ovo mnogo koriss nije i bliže cilju Sokolstva, nego razne soeijalne akcije za potpomaganje siromaš« nih članova!
Vežbačko odelo. — Ništa manje važnije nije na čistoču vežbaoniee vežbačko odelo. Vežbanje u uličnom odelu nc samo što smeta samom vež-baču, več ga izlaže i materijalnoj šteti, ako ovo iscepa i pokvari, a da ne spominjemo koliko lepota same vežbe od toga gubi. Sa uličnim odelom vežbač škodi i sebi i svojim drugovima, jer istresa i ostavi u vežbaonici svu u toku dana na njemu pokupljenu nečistočo, da je on i ostali vežbači u vidu prašine i vazduha udišu. Zato je ne samo interes vežbača, več i svi zdravstveni razlozi zahtevaju, a u pr-vom redu čistoča vežbaoniee, da se ni jednorn vežbaču ne dopusti vežbanje u običnom, uličnom odelu. Ali i vežbačko odelo treba da je uvek čisto, jer često dolazi za vreme vežbe u dodir sa telom drugih vežbača. Ono se pak brzo prija, jer kupi sa tela znoj, mast, perut i drugu nečistoču, koja se pri vežbanju kao i pri svakom teles-nom radu, na koži stvara; ova nečistoča na odelu. isto kao i na telu, posle izvesnog vremena se raspada i stvara neprijatan zadah. Sem toga i sprave doprinose njihovom brzom prljanju.
Odelo treba često provetravati, a obuču čistiti. U vežbačkoj obuči obič-no se skuplja dosta prašine, te je zato treba često napolju dobro istresti. Pri ostavi vežbačkog odela u ormari-ma ne treba ga savijati, več rastresito obesiti, da ima što večeg dodira sa vazduhom. Vežbačko odelo treba s vremena na vreme oprati, kao i rublje, jer se pri vežbanju brzo zaprlja.
Bolesni vežbači. — Za higijenu vežbaoniee od značaja je i uklanjanje bolesnih vežbača iz vežbaoniee. Povečan napor pri vežbi direktno škodi bolesniku, ali i samo njegovo prisu-stvo medu zdravim ljudima može po i ove imati štetne posledice. Naročito vežbači. koji kijaju i kašlju, mogu lako zaraziti svoje drugove, a ne treba zaboraviti, da mnoge zarazne bolesti počinju sa ovim znacma. Tako isto vežbaee sa kožnim obolenj ima, čirevi-ma, ranama, obolenja očiju i t. d., ne treba zustiti da vežbaju, jer su i oni isto tako opasni po druge vežbače. U opšte svakom vežbaču na kome se primeti ma kakvi znaci obolenja treba zabraniti vežbanje, dok se potpuno ne oporavi.
Pristup k vežbaonici. — Za održavanje čistoče u vežbaonici treba da jc prilaz ka zgradi, gde sc vežbaonica nalazi čist. Pcpločane putanje sa dovoljno ubrisača obuče pred vratima omogueavaju ovo u veliko j meri.
Soba za lekara. — Pri svakoj vežbaonici treba i predvideti jedno odeljenje za lekarski pregled vežbača i
ukazivanjc prve pomoči ozledenim prilikom vežbe. Ovo odeljenje treba da je po mogučstvu odrnah kod vežbao-nice, tako da sc u njega iz vežbaoniee neposredno može uči. Lekarska kontrola i nadzor vežbača može mnogo doprineti higijeni vežbaoniee. U ovoj lekarskoj sobi treba uvek imati dovoljno zavojnog materijala, jer se i najmanja ozleda mora brižljivo previti, da se izbegnu posledice koje mogu nastupiti, i ne samo učiniti vežbača nesposobnim od vežbanja za izves-no vreme, več mu ugroziti i život.
Svc ovc higijenske mere za održavanje čistoče u vcžbaonici mogu sc sprovesti samo dobrom organizaci-jom, disciplinom i primerom. Dugi »ovori pred vrstama zamorenih vežbača ne vode cilju, ako im se ne da mogučnost i očigledno ne pokaže korist higijenskog održavanja vežbaoni-ce. Dati mogučnost jednorn vežbaču da se jednom-dvaput temeljno okupa, da oseti lično blagodeti čistoče na svome telu i da se vremenom s t rne srodi, vredi mnogo više nego niz higi-jenskih govora pred vrstom!
U tome pravcu imaju saradivati ne samo lekari društva, več mnogo vi-
še prednjači i oni, kojima je povere-no vodstvo fizičkog vaspitanja ovih mladih ljudi.
Dr. Milorad I. Feliks — Beograd.
Iz ielovežbačlcog sveta mmmmmmrmmmmmmmmmmmm
UTAKMICE NA OLIMPIJADI U LOS
ANĐELESU U GIMNASTICI
Tek sada raspolažemo s nekim re-zultatima o gimnastičkim utakmicama, održanim prilikom X Olimpijade u Los Andelesu. Na utakmicima b lo jc pri-sutno svega 48 takmičara, od njih 21 Američanin, 5 Finaca, 4 Madžara, 7 Italijana, 6 Japanaca, 5 Meksičana i 1 Švicar, koji je za vreme same utakmice, zbog nepravednog sudenja, otstup o, kako smo več svojevremeno izvestili. U natecanju vrsta, prva je bila vrsta iz Italije sa 541-85 tačaka, druga USA sa 522-275 bodova, treča Finska sa 509'875 tačaka, četvrto mesto postigli su Madžari sa 463’65 tačaka, te konačno Ja-panci sa 402 tačke. Razume se, da od sviju vrsta pretstavljaju ove brojke samo zbroj četir ju najboljih vežbača, koji su se takmičili samo u prostim vežbama, te na spravama i premetima na konju. Kao najbolji pojedinac izi-šao je iz utaknrce Italijan Neri sa 140-625 tačaka, drugi Madžar Pelle sa 134925 tačaka, treči Savolainen (Finac), a daljnja dva mesta osvojili su također Italijani. Švicar Mic (Mietz) otstupio je od taknrčenja več odmah posle prostih vežbi zbog krivog sudenja mad-žarskog sudije, kojeg je podupro i italijanski sudac. Zato je prvo mesto u prostim vežbama postigao madžarski takmičar Pele, drugo Mic, treče Italijan Lertori. Prva mesta na pojedinim spravama osvojili su: Pele na vratilu i konju, Neri na razboju i t. d. Dok na pro-šlogodišnjoj Olimpijadi nisu učestvo-vali sokolski takmičari, pristalicc potpuno drugog telesnovaspitnog sistema, pojavili su se po prvi put Japanc' i Meksičani, što znači, da če na narednoj Olimpijadi doči do veoma interesant-noga takmičenja. Još je uvek otvoreno pitanje da li če Sokoli uopče nastupati na olimp:jadama i medunarodnim utakmicama, dok se ne izmeni sam takmi-čarski način, a naročito način sudenja
PODACI O ČEŠKOSLOVAŠKOM ORLU
U godini 1923, za vreme najjačeg razmaha češkoslovačkog Orla, ova jc organizacija pretstavljala drugu naj-jaču organizaciji! u češkoslovačkoj. Danas su češkoslovački Orlovi tek na trečem mestu, šte se tiče broj a pripad-ništva. Od 1923 godine broj jedin ca se jc promenio, te je spao od 1199 na 1167, u toku deset godina raspalo se je 260 jedinica, a osnovalo se je 228 dru-štava, s toga gornja razlika. Najjace je orlovsko društvo u Češkim Budejovi-cama sa 608 članova za njim sledi Li-šenj, onda Koš ce, Olomouc I, I istjani III i t. d. Več iz ovo nekoliko imena vidi se, da postoje dosta jake orlovske pozicije u nekojim mestima Slovacke, dok je centar još uvek u okohni Brna, iako več u opadanju.
GRADSKI STADION U ITAL.
GRADU BOLONJI
U srednjoitalijanskom gradu Bo-Ion ji, sagradila j c gradska opština ve-oma podesan stadion za sac svoje gradske i za državne osnovne, srednje i v soke škole, gde vežba takorekuc sva omladina škola ovog grada po jednorn odredenom načrtu » rasporedu. Nad vežbanjem sviju škola i odcljcnja vrsi sc naročiti lekarski nadzor od Strane gradskog fizikata. Na samom stadionu nalaze se pored vežbahsta još dve ve/-baon ce za vežbanje na spravama, dalje velika dvorana za veštačko vežbanje veslima i t. d. te za lzvadanje skokova i drugih atletskih vežbi Za vežbanje teške atletike i boksa odredena je ce-tvrta dvorana, a uz *o	i dvorana
za javne nastupe, hrvanje, konačišta za profes onalne igrače i sportistc, te razume sc kupatila, prskahee i t. d. 1 o-stoje još i posebne prostorijc za kinematografiji! i fotografiji!, kako bi sc i u ovom pogledu moglo pnkup ti što pre najboljih slika od svake priredbe.
tm i m
je, da se drže govon pred vrstom i to redovno za sve članstvo po jedan govor nedeljno. Govore če držati brača iz prosvetnog odbora, ali uvek u sporazumu s pretsednikom. Pored ovih govora, pošto se društvo nalazi u Domu privrednika, Sokoli če prisustvovati redovnim mesečnim sastancima Pri-vrednikovc omladine, na kojima se drže predavanja s teinom i za njih veoma korisnom, najv*še o radu, dru-željublju, čestitosti. štednji i sl.
Prosvetni je odbor ovako konsti-tuisan:
Pretsednik brat Dura Terzin; tajnik brat Stevan Žukula; novinar brat Dura Terzin; knjižničar brat Stevan Priča; izvestilac za širenje sokolske štampe brat Stevan Todorič; brača Dragoljub Petrovič, Vuie Vid, Anato-lij Konovalov i Ilija Trninie su članovi DPO.
KONFERENCIJA PROSVETARA BEOGRADA, ZEMUNA I PANČEVA
Prosvetni odbor Beogradske župc održao je konferenciju prosvetara Beograda, Zemuna i Pančeva na kojoj su pretresana nekolika vrlo važna pitanja iz oblasti sokolskog prosvečivanja.
Konfcrenciji su prisustvovali iz sledečih društava:	Beograd - Matica,
Beograd I, II, III, IV, V, Zemuna i Pančeva, članovi ŽPO, starešina župe, a pretsedavao jc pretsednik ŽPO brat dr. Milan Glavinič.
Na konferenciji su se pretresale ove tačke:
1) Uzroei slabog prosvetnog rada u beogradskim sokolskim društvima;
2) Proslava 1 decembra, Vidov-dana i Zrinjskog Frankopana;
3) Agitacija za prikupljanje novog članstva;
4) Eventualija.
Kao što se vidi iz programa pretresana su ona pitanja, koja najviše tangiraju sokolski prosvetni rad i njegov buduči pravac. Svi su se složili u tome da dosadanji prosvetni rad nije imao zavidnog uspeha. Ovakvo stanje obrazložili su gotovo svi podvlačeči jedno isto, t. j. u Sokolu ima vrlo mali broj onih, koji rade na prosvetnom polju. Predloženi su mnogi predloži za buduči prosvetni rad, date su nove ideje, kojima če ŽPO pokloniti veliku pažnju pri izvodenju svoga rada. Sto sc tiče proslave 1 decembra, Vidov-dana i Zrinjskog Frankopana rešeno je, da u Beogradu sva društva proslav-ljaju .zajednički, a ŽPO dače program. Kao treča tačka dnevnog reda pretre-sano je pitanje kako da se izvodi agitacija za novo članstvo. O ovoj tačei bila je duga diskusija, pa je rešeno da sc povede akcija, pošto ima dovoljno članstva, da u sokolanama bude što više discipline i reda, a agitovanje da se vrš: preko decc i naraštaja.
Na kraju konferencije, koja je trajala dva dana, rešeno je, da sc s ovakvih konferencija može izvuči velika korist i pouka.
Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI
Glavna skupština Sokolskog društva u Križevcima održana je 8 januara uz prisustvovanje 52 člana društva. Skupštinu je otvorio dosadanji zame-n k starešine br. Rudolf Žagar, stav-ljajuči na dnevni red čitanje izveštaja pojedinih funkcionera društva.
Iz tajničkog izveštaja vidljivo je, da je u minuloj, 1932 god ni primljeno 278 dopisa te održano 21 sednica odbora. Tokom godine priredono jc 6 čajanki i 2 akademije. Tekom godine bilo je i promena u odboru: odlazak brata dr. Dragutina Grden ča u Zagreb, premeštaj tajnika br. Fribeca Zvonimira, čiju je dužnost preuzeo statisti-čar društva br. Kurpez Stjcpan.
Blagajničko poslovanje u današnje, vreme bilo je prilično zadovoljavajuče, s pr mitkom 13.428 Dinara te izdatkom od 12.873 Din.
Izveštaj načelnika daje osrednju sliku rada u društvu koje nije moglo razviti svu svoju aktivnost radi nedo-statka tehničara, ali i bez njih ue njeno je ipak nešto. Održano je 256 vežbov-nih sati sa 2048 vežbača. Nastupilo se na okružnom sletu u Sv. Ivanu Žabnu, gde su članovi-vežbači na natecanjima postigl". jedno prvo, 4 druga i 5 trečih mesta. Muška i ženska deca nastupila su na javnoj vežbi u Vrbovcu, a tako i članstvo. Najbolji uspeh postignut je na svečanoj akademiji 1 decembra, gde je u 8 tačaka nastupio 101 vežbač, a sama izvedba pojedin h točaka bila je na potpunoj višini. — Pred vrstama održano je 17 raznih sok. predavanja. K tome se priključuje izveštaj prosvetara, koji je održao 7 predavanja za sve članstvo.
Nakon podeljenog apsolutorija sta-rom odboru predložen je i izabran akla-mac'jom novi, koji sačinjavaju sledeča brača: starosta Rudolf Žagar, zamenik dr. Duro Gojkovič, načelnik Vlado Hc-rue, zamenik Stanislav Kovačič načelnica Milica Smrček, zamenica Ljubica VukovičVukovič Straka. tajnik Kurpez Stjepan, blagajnik Živoder Josip, pro-svetar Smičiklas Dane, ekonom Rabu-dič Franjo i statističar Stanislav Kovačič.
Skupština je završena zahvalom stareš:ne na danom poverenju. poziva-juči prisutne, da u ovoj godini pokažu više zauzimanja i interesa za društveni rad, čega do sada na žalost nije bilo.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽALEC
Člani dramatskega odseka so uprizorili v nedeljo, dne 19. decembra 1932. opereto »Beg iz harema«, ki jo je spisal in uglasbil br. Radovan Gobec. — Snov je vzeta iz dobe turških vpadov. Operet', v dobro bi se dale nekatere manj bistvene stvari izpremeniti. —-Igralci so igralsko nad pričakovanje dobro rešili svojo nalogo. Če upoštevamo, da igralci n:so šolani pevci, jc opereta tud; v pevskem oziru zadovoljivo izpadla. Opereto so zelo povzdignili rajalni in baletni del.; baletni nastop janičarjev so morali celo na odprti sceni ponoviti. Šestčlanski orkester jc diskretno in skladno spremljal. — Režiral je spretno br. Štokelj. — Kostumi so bili primerni in efektni. — Kulise so bile domače delo, a umetniško neoporečne. — Pohvaliti moramo marljivost članov in podjetnost mladega avtorja. — Nameravana gostovanja morajo radi tehničnih ovir zaenkrat odpasti.	s>	T-	K-
Jesam li poslao prelplaiu cp za sokolske listove «
Župa Kragujevac
PRVI ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ
IZ UREDNIŠTVA
Umoljavaju se br. društva i čete, da nam odmah po održanju svojih glavnih godišnjih skupština pošalju s ovih svoje izveštaje, ali u što moguče kra-čem i zbijenijem obliku. Nadalje molimo, da se naročito imena pišu posve jasno i čitljivo.
iupa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD VII
Sokolsko društvo Beograd VII, koje jc pre kratko vreme osnovano, održalo jc konstituirajuču sednicu prosvetnog odbora. Na toj sednici rešeno
Posle konstituisanja župskog prosvetnog odbora prosvetni rad, koji je bio u zastoju, krenuo je s mrtve tačke.
Največa zasluga pripada prvom osmodnevnom tečaju, koji jc priredio Savezni prosvetni odbor od 7 do 15 avgusta 1932 god. u Novom Sadu. Na ovom tečaju učestvovao je pretsednik župskog prosvetnog odbora brat Sava Dukič, profesor, i sestra Ljubica Filipovič, profesor.
Prvi zadatak posle organizacije prosvetnog rada bio je ovaj tečaj koji je održan 30 i 31 decembra 1932 i 1 januara 1933 god. u Kragujevcu u sedištu župe.
Tečaj su posetUa i brača iz Savez-nog prosvetnog odbora i to pretsednik dr. Vladimir Belajčič i tajnik dr. Niko Mrvoš. Sem ovih na tečaju su preda-
vali i ova brača i sestre: iz župske uprave Steva Jovanovič, starešina župc 'it Jovan Bakič, iz župskog prosvetnog odbora Sava Durič, pretsednik; Mašan Bulatovič, potpredsednik; Ljubica Filipovič, tajnik; Safct Haznada-revič, Dragutin Dimitrijevič, dr. Živa-din Mačužič i Josip Prohjiska, župski načelnik — svi iz Kragujevca i prosve-tar društva Kruševac dr. Tihomir Pro-tič. Voda tečaja bio je pretsednik župskog prosvetnog odbora brat Sava Dukič, njegov zamenik tajnik ŽPO Lj. Filipovič.
Predavani su ovi predmeti: Isto-rija slovenskog Sokolstva. Istorija ju-goslovcnskog Sokolstva, Sokolska ideologija, Idejne škole, Sokolski prosvetni rad (opšti), Sokolska prosvetna administracija, Putevi i ciljcvi. Sokolsko govorništvo, Sokolska štampa, Vaspi-tanje dece i naraštaja Sokolski pro-
‘iv	 —■■'	'	  —.	.	---- ------
Nastevnici i učesnici prvog župskog prosvetnog tečaja u Kragujevcu.
svetni rad na selu, Uloga Sokola u j svetskom ratu, Sokolske knjižnice i či-taonice, Organizacija, Pozorište^ i lutkarstvo, Trezvenost i štednja, Značaj tolesnog vežbanja. Održano je svega 23 časa, od kojih je bilo 5 časova vežbanja. Održano je i 5 govora pred vr-stom i kritika istih.
Na kraju je održana živa diskusija o tečaju, a zatim konferencija pro-svetara. Govorilo se o stanju sokolske prosvete u župi i doneti su zaključci da se ovo stanje poboljša.
Učesnika je bilo prijavljenih 55, a tečaju je prisustvovalo 46. Od kojih je bilo: sestara 12, a brače 34 i to iz 13 društava i 8 četa.
Za žaljenje je što 10 društava i 13 četa nisu uopšte poslali nijednog učesnika. Najviše je bilo iz društva Kra-gujevac-Matica (17); Kruševac (4); Kragujevac 1, Kraljevo, Svilajnac, Subotica, Guncati Borač (po 2); Bagrdan, Gornji Milanovac, Jagodina, Natalin-ei, Ravna Reka, Sisevac, čačak, Čupri> ja, Globoder, Brnjica, Toponiea, Gu-berevac i Velika Drenova (po 1).
Tečaj je bio ureden na internatsko] osnovi i doprineo je medusobnom upoznavanju sadašnjih i budučih pro-svetara ove župe.
Nastava je s vežbanjem izvodena u sokolani društva Kragujevac-matica, a brača su bila smeštena u internatu Muške gimnazije, a sestre u internatu Ženske učiteljske škole.
S pravom možemo očekivati, da če učesnici shvatiti svoju sokolsku duž-nost i svim silama nastojati da i sokolski prosvetni rad u ovoj župi stane u isti red s radom večine župa.
Župo Karlovac
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Svečana akademija
Dne 31 decembra prošle godine priredila je naša četa svečanu akademiji!, koja je uspela iznad svakog oče-kivanja i moralno i materijaino.
Akademija je priredena u osnovno j školi u 8 sati naveče. Bila je za naše mesto vanredno posečena, sva su mesta bila popunjena. Bio je pri-sutan sreski podnačelnik ogulinski g. Pamič, opštinski načelnik brat Punta-rič, inače tajnik naše čete, te mnogi drugi odličniei iz mesta i okolice. Brat Mohorič, prosvetar, s bračom: Mlincem, Delačom i Kovačevičem lepo je dekorisao i osvetlio dvoranu.
Program je tekao ovim redom: 1 Pozdrav prisutnima, u ime bolesnog br. starešine Tataloviča, održao br. Mohorič. 2 »Sokolska pesma« od br. Josipa Matešiča, deklamirala sestra Danica .Skrtič. 3 Vežbe ženskog podmlat-ka sa zastavicama. 4 Vežbe muškog podmlatka. 5 Vežbe ženskog narašta-ja, br. društva Dugaresa. 6 Vežbe mu-škog naraštaja. 7 Vežbe seljačkih četa za Prag. 8 Društvene praške vežbe članova.
Sve ove tačke izvedene su lepo i precizno, što je zasluga br. načelnika Josipa Mlinca, br. Filipa pa Koka i br. Mohoriča, koji su uvežbali i predvodili svaki svoje kategorije. Sve tačke izvedene su po kategorijama naše čete, izuzev vežbe naraštajki, koje je doveo br. Kok iz Dugerese. Publika je sve vežbe popratila gromkim pljeskom.
Iza vežbi društvenih i praških, koje su zaslugom br. Mlinca naj lepše uspele, sledio je skupni nastup sviju kategorija. Br. Joso Matešič, zamenik načelnika, održao je predavanje: »Sokolstvo i selo«. Prikazao je u markantnim črtama »azvoj Sokolstva na selu, njegov zadatak smer i cilj u pro-šlosti i sadašnjosti. Njegov govor bio je često prekidan dugotrajnim aplau-zom. Na koncu je pozdravio Nj. Vel. Kralja, Nj. Vis. Prestolonaslednika, br. Gangla, br. Maloviča, pretstavnike vlasti, br. jediniea i dr. Gromki tro-kratni »Zdravo!« p o prat io je pozdrave brata Matešiča.
Dugotrajan aplauz sledio je nakon predavanja brata Matešiča.
Podmladak je otpevao vrlo skladno pesmu »Jugoslavija«, a zatim je sestra Verica Škrtič deklamovala pesmu »Srečno novo leto« od brata Matešiča. Ova lepa pesmica ostavila je ugodan do jam na sve prisutne.
Na koncu je brat Mohorič u ime
ali prisutnog brata starešine
i ", :,-,(^,V1Ca ,z?^vaho se prisutnima na brojnom odzivu.
• ^ ,«C.Z*e*iaŠad«mij°m nastavila se animirana ^kolska silvestrovska zabava kod br. Tataloviča uz svirku do-maceg tamburaskog zbora. U pola noči recitirao je, uz prigodan govor br Mohorič pesmu »Srečno novo leto« od brata Josipa Posleka, poznatog jugo-slovenskog župnika i člana uprave naše čete, u kojoj su lepim načinom izražene sve želje što ih svaki Soko i Jugosloven želi o novoj godini brači i priiateljima.
Jutar-njim vozovima otišli su gosti kueama i tako je završila ova uspela akademija, koja je kao i proletos javna vežba dala dokaza visokoj jugoslo-venskoj i sokolskoj svesti našega sela.
Nakon uspešnog sokolskog rada naše čete u 1932 god. možemo se opravdano nadati da čemo skoro moči postati samostalnim društvom.
Drugu akademiju prireduje naša četa o Uskrsu ove godine. —
J. M-ć.
Župa СјиШјапа
ŽUPNE SMUČARSKE TEKME
Župne smučarske tekme razpisuje župno načelništvo za nedeljo, dne 29. januarja 1933. v okolici Črnuč in Ježice pri Ljubljani. Tekmujejo samo na daljavo pripadniki vseh oddelkov kot posamezniki, in sicer člani in moški naraščaj dopoldne ob 'A 10. uri z nastopnim mestom :,n ciljem skupno pri opekarni v Črnučah, vsi ostali (članice, žen. naraščaj in oboja deca) oddelki pa popoldne ob H14. uri z mestom nastopa in ciljem skupno v bližini gostilne »Tavčarjev dvor« na Ježici. Razglasitev vseh uspehov, ki bo po ugotovitvah na licu mesta: ob 3417. uri v salonu Sternovega kopališča.
Vodstvena seja in žrebanje številk na predvečer ob K 20. uri v Narodnem domu v Ljubljani.
Prijave (samo potom društev) se sprejemajo do 27. t. m.
Kot darila so predvidene diplome.
Župna tekma je obenem izbirna tekma za savezno smučarsko tekmo SKJ v Bohinju.
V slučaju neugodnih snežnih razmer se tekma preloži, kar bo objavljeno v dnevnem časopisju.
Za splošno polovično vožnjo po železnici je bilo zaprošeno. Železniške zveze so zelo ugodne in omogočujejo prihod udeležencev na tekmo in povratek domov vse v enem dnevu.
Podroben razpis je bil razposlan vsem župnim edinicam, kjer je interesentom na razpolago.
Župno načelništvo.
SOKOLSKO DRUŠTVO BREZOVICA PRI LJUBLJANI
V petek, 6. t. m. na dan Sv. Treh kraljev, se je vršil v Gasilnem domu na Brezovici ustanovni občni zbor Sokolskega društva na Brezovici. Še dovolj prostorna dvorana gasilnega društva je bila polna pristopivših članov in članic.
Točno ob pol štirih popoldne je otvoril občni zbor starosta pripravljalnega odbora br. Andrej Jevec, ki je predvsem pozdravil župnega delegata br. Čotarja in ostale navzoče brate in sestre. V svojem govoru je poudarjal potrebo ustanovitve Sokolskega društva, pojasnil zahteve in koristi društva ter apeliral na vse navzoče, da ostanejo zvesti sokolski ideji.
Po poročilu je prešel k ustanovnemu zboru, imenoval zapisnikarja in dva overovatelja. Iz nadaljnjega poročila staroste je bilo razvidno, da je bil celokupni pripravljalni odbor pridno na delu. Saj je v tem kratkem času pristopilo k društvu 109 članov, 29 članic, 12 moškega naraščaja in 43 dece. Pripravljalni odbor se je sestal pred dobrimi 4 meseci in takoj izvolil začasnega starosto, podstarosto, tajnika, predsednika prosvetnega odbora, načelnika in 4 odbornike. Ta devetorica si je delo porazdelila in uspehi so zelo lepi.
Iz tajnikovega poročila je razvidno, da je imel odbor več sestankov in rednih sej.
Tudi poročilo prosvetnega odbora je zelo razveseljivo. Odsek je ustanovil knjižnico, katera že posluje ter je tudi že uprizoril nekaj dramatičnih del, katera so baje zelo dobro uspela. Tudi sedaj pripravlja eno uprizoritev. Ob tej priliki se prosi brate in sestre, ki posedujejo primerne knjige, da jih podarijo društvu.
Br. načelnik je podal obširno poročilo, katero je tudi zelo razveseljivo. Vsi oddelki redno posečajo telovadbo. Vseh telovadcev je nad 130, kar je za društvo zelo pohvalno. Razveseljivo je tudi to, kakor je pripovedoval br. načelnik, da hodijo k telovadbi kmečki fantje po cele % ure daleč in ne zamudijo niti ene telovadne ure. —
Blagajnik je poročal, da je inkasi-ral na vstopnini 1.047 Din. Za dvorano gasilnega društva, v kateri se vrši telovadba plačajo letno 600 Din.
Prav tako lepo poročilo je podal br. statističar od ustanovitve pripravljalnega odbora pa do ustanovnega občnega zbora. Vsa poročila so bila zelo lepo pripravljena. Iz poročil je razvidno, da so vsi funkcionarji prevzete začasne naloge izvrstno rešili.
Po podanih izčrpnih poročilih je prišla kot zadnja točka volitev novega odbora. Po kratki in preudarni debati je bila sprejeta soglasno naslednja lista- starosta: .Tevec Andrej, podstaro-sta: Smole Alojzij, tajnik: Furlan Ivan ml., predsednik prosvetnega odbora: Mikuž Valentin, načelnik: Furlan Mirko, podnačelnika: Prebil Ivan ml., Jakomin France, načelnica: Gruden Mici, podnačelnica: Samsa Malči. Člani uprave: Novak Viktor, Trček Ivan, Pelan Josip, Lutman Evgen, Remškar Ivan, Trček Jakob, Remškar Janko, Belič Ivan, Remškar Anton:	namestniki:
Volk Josip st., Jakomin Filip, Kavčnik Valentin, Trček Jože, Bokavšek. Martin, Bokavšek Franc; revizorji: Kolarič Rudolf, Martnik Ivan, Petrič Rudolf; namestniki: Andrijašič Josip, Novak Ciril, Artač Jože; tehnični zbor: načelnik: Mirko Furlan, podnačelnik: Volk Josip ml., načelnica: Gruden Mici, pod-načclnica: Samsa Malči; prosvetni odbor: predsednik: Mikuš Valentin, podpredsednik: Omahen France, tajnik:
Pertot France, knjižničar: Volk Josip ml., novinar: Ahčan Stane, načelnik: Furlan Mirko, načelnica: Gruden Mica, podnačelnik: Jakomin France, podnačelnica: Samsa Malči, zastop. nravstvenega odseka: Trček Janže; gospodar: Trček Janže; namestnik: Pleško France; razsodišče: predsednik: Eržen Anton, Novak Viktor, Vogel Franc; namestniki: Naglič Franc, Puc Karl, Remškar Anton.
Po končanih volitvah, se je starosta br. Jevec zahvalil za zaupanje in prosil vse izvoljene brate in sestre, da ga še z večjo vnemo podpirajo pri bodočem delu. Župnega delegata je naprosil, da stavi predlog za sprejem v župo in za potrditev ravnokar sprejete liste.
Župni delegat je pohvalil dosedanje delo in prosil br. starosta kakor vse ostale izvoljene funkcionarje, da gredo še z večjo vnemo na delo kakor do sedaj. Sporočil je, da se vrši v letošnjem letu pokrajinski izlet v Ljubljani v počastitev 701etnice Ljubljanskega Sokola. Priporočal je br. načelniku in s. načelnici, da se pripravijo na ta nastop, pozval vse navzoče brate in sestre, da se tega izleta udeleže, ter s tem pokažejo pravo razumevanje za sokolsko idejo.
Obljubil je, da bo priporočal sprejem društva v župo in glasoval za potrditev ravnokar izvoljene liste. Zahvalil se je za pozdrave in se zahvalil celokupnemu pripravljalnemu odboru in članstvu za dosedanje delo.
Nato je br. starosta zaključil dobro uspeli občni zbor s pozivom, da prevzeto delo izvršijo v smislu sokolske ideje: celota vse — posameznik nič! Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO — LJUBLJANA IV
Najmlajše Sokolsko društvo v Ljubljani IV je imelo 8. t. m. dopoldne v telovadnici na Prulah svoj III. redni občni zbor, ki je bil izvrstno obiskan. Društveni starosta br. Drago Pogačnik je otvoril občni zbor s prisrčnim pozdravom vsem bratom in sestram, zlasti pa starosti Sokolske župe Ljubljana br. dr. Pipenbacherju ter župnemu novinarju br. Horvatu, kot zastopnku bratskega Sokola Ljubljana II. Starosta br. Pogačnik je nato v lepem govoru orisal delo Sokola IV v minulem letu ter izrekel toplo zahvalo vsem merodajnim činiteljem, ki so podpirali stremljenja mladega Sokola tako kr. banski upravi, mestni občini ljubljanski, županu br. dr. Pucu, ki je z znatno denarno podporo omogočil častno udeležbo na IX. svesokolskcm zletu v Pragi, dalje naprednemu časopisju, polkovniku br. Cvejiču ter vsem bratom in sestram, ki so pomagali k napredku in razvoju društva. Spomin umrlih bratov in sester so zborovalci počastili s slava-kliei. Končno je br. starosta omenil, da se je ustanovil odsek za nabavo društvenega prapora, pod vodstvom sestre Maše Gromove, ki je nabrala že znatno vsoto za prapor. Poročilo br. staroste je bilo z odobravanjem sprejeto, nakar so sledila poročila društvenih funkcionarjev.
Tajnik br. Milan Antosievvicz je prečital najprej poslanico Saveza SKJ, nakar je podal izčrpno tajniško poročilo, iz katerega posnemamo, da je bilo delovanje društva skozi vse leto zelo uspešno in složno. Sej je imelo društvo 12 rednih in 3 izredne. Važna pridobitev za Sokola je bila pridobitev letnega telovadišča, ki ga je dala mestna občina društvu v najem za 10 let. Telovadišče se je že splaniralo in postavila na njem lična hišica, ki služi predvsem društvenemu prednjaškemu zboru. Po vzgledu Sokola III si bo društvo postavilo zasilen Sokolski dom ter je v ta namen darovala mestna občina potrebni material. Vse društvene prireditve so lepo uspele in prinesle društveni blagajni lep pribitek. Društvo se je udeležilo župnega zleta v Ljubljani, vsesokolskega zleta v Pragi, sodelovalo pri prireditvah bratskih društev, samo pa priredilo 19. junija društveni nastop, ki je v vsakem pogledu lepo uspel. Končno je br. tajnik pozival članstvo k vztrajnemu sokolskemu delu po Tyrševih idejah k pravi sokolski delavnosti.
Skrbno in obširno sestavljeno blagajniško poročilo br. Lojzeta Roša, izkazuje kljub težki gospodarski krizi ugodno bilanco. Dohodkov je imelo društvo 40.427 Din, izdatkov pa 38.584 Din. Glavni vir dohodkov je bila članarina, ki pa jo članstvo neredno plačuje, zato apelira na članstvo, da članarino plačuje redno, čeprav tudi v obrokih. Čistega denarja ima društvo danes 32.077 Din, dočim znaša vrednost inventarja 43.338 Din.
V imenu nadzornega odbora je poročal br. Tit Grčar, ki je predlagal br. blagajniku in celokupnemu odboru raz-rešnico, ki je bila soglasno odobrena in sprejeta.
Načelniško poročilo je nato podal načelnik br. Milan Antosiewicz. Številčno je zaznamovati porast telovadečih, vendar pa ovira še boljši razmah pomanjkanje vaditeljev in vaditeljic. Telovadba se je vršila v 6 oddelkih, ter je telovadilo povprečno na 1 uro 17 članov, 16 članic, 17 moškega naraščaja, 18 ženskega naraščaja, 23 moške in 26
ženske dece. Na župnem zletu je sodelovalo 118 oseb, na društvenem nastopu 138 in na zletu v Pragi 15 oseb. Članstvo je bilo preiskano tudi po zdravniku br. dr. Ahčinu ter je bilo zdravstveno stanje zelo zadovoljivo, manj zadovoljivo pa je bilo stanje prš deci. Predkratkim se je ustanovil tudi društveni smučarski odsek v katerem je 16 bratov in ki jih vodi brat Menard. Z željo, da bi se vsi načrti predvideni v tekočem letu uresničili, t. j. otvoritev letnega telovadišča in telovadnice v zvezi z javnim nastopom ter uspešno sodelovanje na pokrajinskem zletu v Ljubljani je končal br. načelnik svoje poročilo.
Prosvetno delo, ki ga je vodil brat Skubic, je bilo dokaj uspešno. Vršili so se nagovori pred vrstami v telovadnici, izvršila se je Tyrševa proslava, proslava 1. decembra in proslava rojstnega dne Nj. Vel. kralja Aleksandra. Vse proslave so lepo uspele in bile dobro obiskane. Člani so se udeležili župnega prosvetnega tečaja v mesecu avgustu in dramatičnega tečaja konec decembra na Taboru. Ustanovila se je knjižnica in čim bo dograjen zasilni Sokolski dom se bo ustanovil gledališki odsek, ki bo prirejal igre.
Iz gospodarskega poročila br. Ko-šička posnemamo, da sc je društveno premoženje v minulem letu pomnožilo, tako, da znaša vrednost inventarja 43.068 Din.
Po statistiki z dne 3. decembra 1932., ki jo jc skrbno sestavil br. Kompare šteje Sokol IV. 305 članov, 98 članic, 24 moškega, 22 ženskega naraščaja, 40 moške in 39 ženske dece. Četa na Lavrici pa 49 članov, 9 članic, 12 moškega naraščaja, 10 moške in 13 ženske dece. Vseh pripadnikov šteje torej Sokol IV. 621.
Predlog društvene uprave, da bo znašala članarina v letu 1933. za članstvo 50 Din, za telovadeče članstvo 40 Din ter za naraščaj in deco 10 Din letno je bil sprejet soglasno in odobren. Proračun za leto 1933., ki izkazuje 70.500 dohodkov in 64.700 Din izdatkov, je bil tudi soglasno sprejet.
Nato je tajnik br. Antosievvicz prečital kandidatno listo, ki bo predložena župni upravi v potrditev. Lista je bila soglasno sprejeta in bodo vodili v letu 1933. društvo naslednji bratje in sestre: starosta br. Drago Pogačnik, I.
podstarosta br. Pečnikar Anton, 11 podstarosta br. Joško Jelačin, načelnik in tajnik br. Milan Antosicwicz, načelnica sestra Tilka Lukeževa, prosveta br. Jakob Skubic, blagajn:k br. Lojze Roš, matrikar br. Lojze Kompare, gospodar br. Lojze Havliček, člani uprave: polkovnik Jovan Cvejič, Vrbinc Ivan, Indof Franc, Vertl Franc, Grom Ante, Illcbš Jakob, Roš Zdenka, Menart Ivan, Lokozar Konrad, Grčar Tit, Blaž Milan, Pust Janez, namestnik i: Grzinič Zorko, Marenče Stanko. Nadzorni odbor: Novak Jakob, Grom' Maša, Vidmar Jakob, namestniki: Marenče Stanko, Jeršin Karel. Častno razsodišče: predsednik br. Grčar Tit, Skubic Jakob, Grzinič Zorko, Novak Jakob. Grom Ante, Kosiček Ivan. Gradbeni odsek: predsednik br. inž. Skubic Aleksander, prireditveni odsek predsednik br. Hlebš Jakob.
Končno sta pozdravila v imenu župne uprave zborovalce br. dr. Pipen bacher in v imenu Sokola Ljubljana 11 br. Horvat, želeč mlademu društvu vse stranskega razvoja za vzvišene ideje, nakar je brat starosta Pogačnik ob 11 uri zaključil nadvse složno in dostojno sokolsko zborovanje. — Zdravo!
J. Horvat, župni novinar.
Ž.upa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE
Dne 6. I. t. 1. je uprizorila bratska Sokolska četa Razvanje v našem domu trodejansko veseloigro »Dve nevesti«, ki je izborno uspela ter žela od navzo čega občinstva obilo priznanja. Vloge so bile izvedene dobro. Najboljša je bila Neža, zelo dobro so bile pa izvede ne tudi vloge strica Andrejke, kmečkih sinov Mihe in Naceta ter neveste Mimice. Ostale vloge so zadovoljile sicer nekoliko manj, bile so pa v splošnem povoljno rešene. Potek igre je bil dober, le zadnje dejanje je bilo odigrano nekoliko prepočasi, kar je v manjši me ri kvarilo sicer izboren učinek igre.JV splošnem moramo pa vrlim Razvanjčanom vsled njih agilnosti in dobrega uspeha igre čestitati.
Obisk je bil zadovoljiv, dasi bi bil lahko boljši. Pohvalno pa moramo omeniti, da so se udeležili prireditve^ v lepem številu člani iz Sv. Miklavža ter člani Sokolskega društva Slivnica.*
Župa Mostar
NOVI METODI SOKOLSKOG RADA U HERCEGOVINI
Prema načelu našeg neumrlog učitelja dužni smo da večito nastojimo oko napretka i da se nikada ne zado-voljavamo s onim što smo postigli.
Posmatrajuči jedan najnoviji metod rada Sokolske župe Mostar setio sam se ovih popularnih gesla neumrlog Tirša.
Taj metod sastoji sc u širenju napretka i prosvete po selima putem filma.
Filmovc župa nabavlja u sporazu mu s Domom narodnog zdvavlja od Škole narodnog zdravlja u Zagrebu. I selo se večinom ide automobilom te se tako u jedan dan obide po nekoliki; četa i sela te jedan film za jedan dan gleda oko hiljadu i više seljaka.
Za poslednjih 15 dana ovaj najno viji film »prošetao« se kroz 15 sela gledalo ga je nekoliko hiljada seljaka.
Obično s filmom ide župski prosvetar br. dr. Milan Dokie, koji objav njava seljacima slike i radnju s filma te drži predavanja.
.
mm £
- ■v *' лл.*-*
Župski prosvetar sa filmom u četi Nadići (Gacko)
Film je uz štampu i radio ono moderno sredstvo, rezultat novih tehni-čkih izuma, komu pripada budučnost i kojc jc veoma zgodno za propagandu svake vrste.
Sokolska župa u Mostaru od po-četka prošle godine uvela je propagandu preko filma u hercegovačkim selima, gde je slabo prodrla knjiga i no-vina, gde bi bez Sokola otpao svaki napredak, prikazivanje filmova iza-zvalo je najvcee interesovanje. To je sasvim razumljivo, kad se uzme u obzir da u Hercegovini večina sreskih mesta nema bioskopa i retki su i gra-dani koji su gledali po koji film, a od seljaka svakako ogromna večina nije nikad ni čula za film.
Filmovi, kojc šaljc u sela sokolska župa, večinom su poučne sadržinc iz oblasti higijene, zdravstva, prosvete i napredne poljoprivrede. Tako su do-sada prikazivani filmovi o asanaciji sela, o zaraznim bolestima, o štetnosti alkohola i tako dalje.
Najnoviji film nosi naslov: »Bolje je znati nego imati.« To je jedan po-ljoprivredni film iz češkoslovačke. U filmu su prikazani s vi metodi najmo-dernije poljoprivredne proizvodnje, a uz i to je film isprepleten interesant-nom fabulom i živopisnom češkoslo-vačkom narodnom nošnjom.
Ove bioskopske pretstave izazvak su ogromno interesovanje kod seljakii i posete su rekordne. Odrasli, žene deca, jednako se interesuju za pret stave.
Još interesantnije su često »sale« u kojima se razapinje bioskopsko plat no. Često film dopre u male seoske izbice, gde se nikad ne bi ni pomisli!« da film može da dode.
Upotreba ovog modernog sredstva u sokolskom delu nesumnjivo če do neti dobre rezultate. — M. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELA LUKA
Proslava rođendana Nj. Vel. Kralja
Rodendan Nj. Vel. Kralja naše je društvo proslavilo na svečan način.
Uoči dana proslave u 7 sati uvečc priredila je društvena glazba ophod kroz mesto, koje je bilo rasvetljeno naveštavajuči proslavu. Na sam dan proslave nakon otčitane mise i blago darenja opet se formirala velika po vorka, koja je krenula u Sokolski dom U domu je brat starešina Kuzma An drijič održao vrlo lep govor kojim ji istakao važnost dana osudivši proti1 državnu rabotu narodnih izdajica i zs vršio poldicima Kralju, Jugoslaviji t starešini SKJ Nj. Vis. Prestolonasled-
liiku Petru. Takodcr je predložio i brzojavni pozdrav Nj. Vel. Kralju Aleksandru j, koji je primljen aplauzom. Posle njega govorio je brat dr. Andri-ja Fiamin ističući zasluge našega Kralja i osudivši zlu rabotu unutrašnjih neprijatelja završio uz poklike Kralju i Jugoslaviji, nakon čega je glazba ot-svirala »Himnu«. U 8 sati uveče odr-žana je akademija, koju je otvorio s proslavom brat Ante Rusković. Sve tačke akademije bile su izvedene tač-no i precizno, pogotovo stoga što su većinu programa izvela deca.
Ž.upa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO ROGATICA Godišnja skupština
5 o. m. je Sokolsko društvo održalo redovnu godišnju skupštinu, koju je otvorio i prisutne pozdravio s lepim govorom brat G. Čapljid, starešina društva, a zatim je govorio referent sokolskih četa brat Milivoj Popovič posle čega su podneti izveštaji pojedi-nih funkcionera.
Posle razrešniee upravnog i nad-zornog odbora prešlo se na biranje nove uprave, u koju su ušli brača To-mo^ Čapljie, starešina, zamenik Miloš lošovič. tajnik Abdulah Sijerčič, načelnik Mustafa Sahingašič, blagajnik Mustafa Pašič.
Zatim se prešlo na biranje odbora za podizanje sokolskog doma.
Budući da več od ranije postoji odbor za podizanje spomenika pok. Kralju Petru J to je došlo do sporazuma i konstruisan je jedan odbor na eelu s bratom Dušanom Kosagičem, sreskim načelnikom.
Župo Slcoplfe
POLOŽILI ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPIT
U danima 5, 6 i 7 novembra 1932 godine pri načeln štvu Sokol, župe Skoplje su održani župski prednjački ispiti.
Ispite su polagali 3 sestre i II bra-ee i to:
1 Pavlina Gičevič, članica Sokol-skog društva stip; 2 Milica Jovanovič, članica Sokolskog društva Skopije-ma-tiča; 3 Rusa Vučidolac, članica Sokolskog društva Skopije-matica; 4 Radovan Jovanovič, član Sokolskog društva Kavadar; 5 Nikola Stavrič, član Sokolskog društva Ohrid; 6 Dimitrije N. Jovanovič, član Sokolskog društva 1 rilep; 7 Cvetan Damevič, član Sokolskog društva Bitolj; 8 Petar Trajkovič, član Sokolskog društva Bitolj; 9 Cirilo Dimitrijević, član Sokolskog društva Bitolj; 10 Monko Jeftimovie, čian Sokolskog društva Štip; 11 Borko Bo-gojevič, član Sokolskog društva Skop-lje-matica; 12 Milorad Vukosavljevič, član Sokolskog društva Skoplje-mati-ea; 13 Panajot Polenaković, član So-
kolskog društva Skopi je-matica; 14 Vojislav Đorđević, član Sokolskog društva Skoplje-matica.
Svi gore imenovani (sestre i brača) položili su ispit za župskog prednjaka s uspehom sposoban.
'Ž.upa ŠibeniR ~ Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PAŠMAN Osnivanje novih Sokol, četa
Ovdašnje Sokolsko društvo je osnovalo ovih dana dve čete i to u me-stima Banju i Kraju. Četa u Kraju bila je otvorena u prisustvu velikog broja članova' Sokol, društva Pašman, i Sokolske čete Tkon. Sokol, društvo Pašman priredilo je tom zgodom akade-miju, uz sudelovanje tamb. zbora Sokolske čete Tkon. Akademija je uspela u svakom pogledu.
1 januara bila je osnovana druga četa u Banju, čije je konstituisanje bilo izvršeno u prisustvu delegata Sokol, društva Pašman, brata Dragomira Ma-giča, načelnika i večeg broja članova istog društva. U 17 časova započela je svečana sednica, koju je otvorio br. D. Magič i održao govor o značenju organizacije Sokolstva u ovim pogra-ničnim krajevima. Završujuči svoj du-gi govor brat je bio toplo pozdravljen od brojne publike. Iza sednice u 19 časova započela je akademija sa svi-ranjem tamb. zbora Pašman, uz nekoliko deklamacija, zatim je bio prikazan pozorišni komad »Naša duša« koja je ostavila naročiti utisak na prisutne. Na koncu bile su izvedene sokol, piramide uz sviranje himne. Iza toga bile su po celome mestu priredene vele-bne manifestacije odanosti Kralju i je-dinstvu narodnom i državnom, imaju-či ujedno karakter ogorčenih protesta protiv svih naših izdajica i prvom redu Perčeca i Paveliča.
SOKOLSKA ČETA KRAPANJ
Glavna godišnja skupština Sokolske čete u Krapnju kod Šibenika odr-žana je dne 8 o. m. te je bila odlično posečena.
Skupštinu je otvorio brat starešina Dinko Stipišič kratkim govorom. Sa skupštine je poslat brzojavni pozdrav starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru. Posle izveštaja društvenih funkcionera prešlo se je na biranje nove uprave u koju su birana sledeča brača: starešina upravnik škole Dinko Stipišič; zamenik starešine Fanfara Pave; načelnik Milu-t n Marko; zamenik načelnika Šumera Henrik; tajnik Milutin Frane, študent; prosvetar Jazam Miroslav; blagajnik Luša Ante; pročelnik diletantske sekcije Jurič Ljubo; revizori Tudič Frane i Jurič Ventura; časni sud Jurič Ive, Milutin Ante i Čudina Ante; zamemci Govič Ljubo i Curavič Vice.
Četa broji 69 članova, 14 narašta-jaca i 70 dece.
God. IV.
br. 3
SOKOLSKA ČETA ZABLAČE
17 decembra ov. god. priredila je Sokolska četa u Zablaču svoju akade-miju.
Za ovu svrhu uredene su sokolske prostorije što se moglo lepše i bolje. Zelenilo, sveče, jugoslovenske zastave, državni i sokolski grbovi bili su istak-nuti po stenama sokolske dvorane. Slike Nj. Vel. Kralja, članova Vladar-skog doma i jugoslovenskih velikana bile su ovenčane cvečem i zastavama. Sala je bila dupkom ispunjena narodom. Program je bio obilat: publika ga je pratila s velikim interesom i odu-ševljeno. Hor je otpevao drž. himnu.
Zatim su izveli članovi i sokolska deca proste vežbe na divljenje gleda-laca. Pretstava sokolskih diletanata izvedena je dobro.
Deca u raskošnim i bogatim kosti-mima odigrala su svoje dečje pretsta-ve s mnogo razumevanja i gledaoci su im srdačno aplaudirali. Deklamacije naocionalnih pesama, koje su deca izrekla s osečajem — oduševile su narod. Igranje uz pevanje Brankova kola izvela su sokolska deca vrlo dobro.
Pored skromne materijalne koristi — četa je imala veliku moralnu i na-cionalnu dobit — jer je akademija uspela na veliko oduševljenje gledala-ca, koji su gromko klicali Nj. Vel. Kralju Aleksandru, članovima Vladar-skog doma, Jugoslaviji i Sokolu. Hor Sokola na koncu zapevao je državnu himnu.
Narod se u miru razišao s velikom željom da četa što skorije priredi svoju akademiju.
Župa Tuzla
SOKOLSKA ČETA OSJEČANI
1 januara održana je I redovna glavna skupština Sokolske čete Osje-čani, kojoj je prisustvovao kao izasla-nik mat. društva Doboj, starešina br. Čedomir Jelič.
Skupština je bila odlično posečena, a otvorio ju je br. Savo Dimič kratkim govorom. Nakon toga proč tala je svoj izveštaj tajnica čete sestra Vera Dimič, a zatim su podneli svoje iz-veštajc načelnik, blagajnik i prosvetar s. Anton. Hojnik, završivši svoj izveštaj čitanjem novogodišnje poslanice.
Na okružnim takmičenjima postigla je četa treče mesto, kako u okrugu, tako i u zupi.
U novi odbor jednoglasno su iza-brana sledeča brača i sestre: za starešinu Božo Blesič, za zamen. star. Marko Blagojevič, za tajnika Vera S. Dimič, za blagajnika Slobodan Jovič, za prosvetara Antonija Hojnik, za načelnika Savo Dimič, za zamenike Joviča rodič i Marko Božič, za revizore Svetozar Lukič i Dimitrije Tatič, za članove uprave Savo Simič, Nedo Gojkovič i Joviča Petrovič. — S. D.
Župn Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO POPOVAČA
Sokolsko društvo Popovača održalo je u nedelju dana 8 januara o. g. svoju glavnu godišnju skupštinu, koju je otvoro brat Ivan Tudovič, starešina. Ovoj skupštini prisustvovao je celokupni upravni odbor i veliki broj članstva. Brat Tudovič u svom govoru is-taknuo je važnije momente iz društ-venog rada, pozvao prisutne da i dalje porade bratski i složno, kako bi društvo moglo što bolje da napreduje i da razvija svoj plodonosni rad na korist čitavog našega naroda, pa završava svoj govor poklikom Nj. Vis Prestolonasledniku Petru, starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Nakon toga prešlo se je na čitanje izveštaja tajnika, pretsednika prosvetnog odbora, načelnika i revizora. Svi 'izveštaji sa primljeni bez diskusije, nakon čega se je raspravljalo o društvenoj upis-nini i članar'ni, te o proračunu.
Kandidacioni odbor podneo je skupštini predlog o izboru nove uprave, koji je jednoglasno prihvačen. U upravu društva biram su: Ivan Tudovič, starešina; Mile Dolenčič, zam. starešine; Josip Sever, pretsednik prosvetnog odbora; Srečko Biluš, načelnik; Josip Kousek, zam. načelnika; Ev'ca Pavlič, načelnica; Dragica Jušič, zam. načelnice; Marko Antonič, tajnik i Josip Čolig, blagajirk; za članove upravnog odbora: Josip Holi, Nikola Gold, August Popovič, Mara Durič i Marijan Šojat; za zamenike:	Duro Radovič,
Ivan Kulaš, Dragutin Kopč:č, Antun Bubenik i Mato Jušič; za revizore: Va-
lent Kenig, Ivan Trepo i Antun Mance; za zamenike: Mato Vezmar i Mariin Mesarov; u sud časti: dr. Slavko Polak, Vladimir Malošeg, Duro Trničič, Franjo Kunc i Slavko Venturin.
Brat Ivan Tudovič u ime svoje i upravnog odbora zahvalio se jo skup-štim na poverenju, pa istu zaključuje s poklicima Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB II Prednjački tečaj i ispiti
Sokolsko društvo Zagreb II održalo je svoj ovogodišnji prednjački tečaj od 19 septembra do 9 oktobra o. g. Prijavilo se svega 24 slušača od toga je za vreme tečaja otpalo 6, koji su usled odlaska iz Zagreba morali preki-nuti polazak tečaja. Predavanja su se držala u društvenim prostorijama i u sokolani. Svega je održano 69 sati. Tečaj je vodio društveni načelnik br. Branko Valadžija, a nastavnički zbor bio je sastavljen od brače: dra Alfreda Pihlera, prof. Adolfa Štefana, dr. Živka Prebega, Čede Mileusniča, Hrvoja Macanoviča, Josipa Krameršeka. ing. Stjepana Hana, Stanka Tončiča i Ljudevita Vajnharta.
Polazak tečaja je bio vrlo dobar tako da su svi 18 završili dne 9 oktobra uspešno tečaj. Prednjački ispiti su održani 26 i 27 novembra o. g. pred is-pitnom komisijom, koja je bila sastav-ijena od brače pretsednika komisije dra Alfreda Pihlera, te članova dr. Živka Prebega, Hrvoja Macanoviča, Ljudevita Vajnharta i Mirka Sagraka. Is-pitu je prisustvovalo 19 kandidata — tri sestre i 16 brače. Završile su ispite 3 sestre i 15 brače, dok je jedan pao na mesec dana. Po završenom ispitu su proglašeni u čin prednjačkih pomočnika sestre Jančikovič Zdenka, Jančiko-vič Zlata i Fridfeld Aida, te brača Ba-ki Veljko, Boltižar Stjepan, Bula Ko-stantin, Čermak Rudolf, Farbak Alojs, Floršic Reno, Lesjak Vladimir, Leskovar Srečko, Maržan Marijan, Matija-ševič Mladen, Popovič Dragomir, Soldat Ivan. Škrgatič Roman, Trilnik Ljudevit, Vrkljan Tomislav. Po rangu naj-bolja od sestara bila je s. Aida Fridfeld, a u rangu od članova bio je br. Vrkljan Tomislav.
Širite
Sokolski
glasnik"
S o k o“
Sokol ić“ i
asu
radost
Sušak
Na na|lepšem položaju. O tvor en čitavu godinu Cijene umjerene. Kupalište besplatno.
GOSPODARSKA
lil 1811 SEiffii
Sever & Komp.
Ljubljana
.SB-3
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ ® ЗАГРЕБ
ННИНШПННИНППННКЈНВ Краљице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевнне Југославије
Брзојавии наслов: „Трикотажа" Загреб 0 Телефон интер. 26-77
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ свих кнтегорија нашега члаиства и то тачно према пропису Савеза СКЈ. Слике у оригина.шим бојама прописних одела налазе сс у књизи »Организација Савеза СКЈ“. — Захтевајте ценике и проспекте. — Цене врло умерене, а за точну и солидну израдбу јамчим.
Фплијала: Београд Балканска ул. бр. 24 П.члата Хотел Праг Телефон 2-61-01
Hajzgodniji dar za Božić i Novu godinu zimsko-športske pofrepštine
Pružam Vam moguenost nabave sve-ukupne opreme uz najpovoljnije cijene
PRVA 3UGOSLAVEHSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KR. DVORSKI DOBAVL3AČ
Zatražite opširne bssplatne ejenike!
8P>—3
»Spomen - Klince«
=—	tksere	====:
za osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje MtKKO ŠMAT, graver Beograd, Tcrazije J
•10-2
IVAN KACIN
tovarna glatovirjev in harmonijev DOMŽALE
ZALOGA LiUBLiANA, TABOR 6TEV. 6
Harmonije Izdeluje od Din 2.000*—. Pianine od Din 10.000. Uglašenje in popravila najceneje. 37—2	Zahtevajte	cenik!
Циа^МАРММЖЛНОУА)!
LJUBLJANA
TEOP, HORN
POLJANSKA CESTA ŠT. 8
PREJE HENRIK KORN * (USTANOVLJENA LETA 1BS2.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalaci a vodovodov. Naprava stre ovodov. Kopa-ližčne in klosetne naprave in centralne kurjave,
4дга111мшј|| lil ■!—№*» II m чичпггаи—штл——тлшлтштвтштш——rnmm
Vse tiskovine 2asokolska d™š.va vse potrebne knjise
za sokol, knjižnice
vsa vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
!. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
П.
III.
IV.
V.
VI. VII. vin.
VID. a IX.
I
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
]an Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš. an Kren: Cilj sokolskih teženj.
S. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEH0SL0VACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom
telefon 25-43 l Račun ooštonske štecliomce £jubljana 13.831
■18-3 : *=s
m
hd»le Save« Sokol. k„lj,vi„e jogije (E. C,«*l) . Glavni i odgovorni »rodoik Stjopa« čolar . Urcdoje Rodokoij.ki o.«k . Tiok, Uateljok, H.k.™a (pro..ta™ik France široke«), »vi n ЦоВДаШ