Postarina plaćena u gotovu
Cena Din 2’—
SOKOLSKI GLASNIK
Gl Д S I lO SAVE Z A SOKOLA KRALJ EVINE J 1J C © S LA v | J E
CmaЏ& Јнфк&шцн1
i
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun
se u
Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 17 jula 1936 God. VII • Broj 29
NAKON SUBOTICE / NOVOG SADA
Odlično organizovani, sjajno pro-vedeni i uspeli IV pokrajinski slet u Subotici imao je, kako smo več u p.redašnjem broju našega lista napisali, samo jedan, kako ga nazvasmo, »slučaj«, koji je s jednog gledišta, umanjio manifestacijsku stranu ovog velebnog sleta. I ma kako da se je ta j slučaj duboko dojmio svih učesni'ka ovoga sleta, kao i sve naše javnosti, on je nesumnjivo imao — da slobod-no kažemo, ako se držimo one, da svako zlo ne dolazi. za gore, — i jednu pozitivnu stranu, što je pokazao, da je, na prvom mestu, bratska veza i uzajamnost medu jugoslovenskim So-kolima i bugarskim Junaeima, kao pio-nirima i najpredanijim trudbenicima na uzajamnom što boljem upoznava-nju i što evršdem zbližavanju naših dvaju bratskih naroda, jugoslovenskog i bugarskog, toliko čvrsta i duboka, da je ne može više pokolebati nikakvo iskušenje, dolazilo ono ma s koje strašne, i da ta veza pretstavlja ne samo puku sentimentalnu stranu s jedne i s druge Strane gramce naših bratskih zemalja, ved i odlučnu volju i nepoko-lebljivu veru obaju bratskih naroda, da zajednieki porade na svojoj zajedničkoj boljoj budućnosti.
I ova volja i vera narodna sazda-na je na pravilnom i realnom gledanju današnjice i svih naših zajedničkih prilika i neprilika, i nastoji da prona-de i prokrči što solidnije puteve, ko-jiirna če moči da sc usklade — a nima-
10 križaju — o'bostram narodni i državni interesi. A svakako nije lako udarati takve puteve, koje je još nedavna prošlost rušila u svakom nji-hovom zametku i pokušaju. 1 zato se boljoj zajedničkoj sutrašnjici možemo nadati jedino onda, ako pri njenoj izgradnji unesemo ove najglavnije elemente: istinski osečaj bratstva, iskre-nu, upravo upornu volju u zajedničkoj Saradnji za zbliženjem i nepokoleblji-vu veru u bolje dane. I samo tako i zajedničkim silama, kao jedno telo i jedna duša, moči čemo savladati svaku zapreku i ostvariti velike i za jedne
11 druge spasonosne zamisli. Jer Balkan je bio poprište velikih dogadaja u istoriji, na njemu su se sukobljavali razni interesi, tudi i neprijateljski, njega su pustošile mnogobrojne krvave vojne i strašni ratni vihori, a sve to od zavojevača tudina ili usled tudin-skih spletki i rovarenja, te tudinskih potstieanja brata na brata. I danas se još uvek na taj »vruči Balkan« s mnogih strana gleda zavidljivo, pohlepno, podmuklo i s nekom naročilom zebli jom. I danas ima mnogih koji misle, da se narodima može vladati po onoj staroj krilatici: »Divide et impera«. I danas rafinovana diplomatija traži i pronalazi kanale, kroz koje bi htela da spreči nešto velika što se rada na Balkanu. I danas mnogi i mnogi sinovi slovenskog Balkana kao da dobro ne vidc kroz, možda vešto, zamagljeni horizont što se tarno iza sprema, i prepiru sc radi vlasti i prevlasti 11 svojem razmerno malom i tesnom domu, umesto da bi složni i jedinstveni, na-ročito prema vani, zajednički istupali i branili i isticali svoja prava i interese, pogotovo danas kada sc ni veliki nc žacaju da istaknu i upotrebe pravo sile za tudim. Jer uspešnu ulogu u medunarodnom životu i politici mogu da igraju danas samo sile, velike za-jedniee, velike države. I zato vidimo da se i male države okupljaju, udru-žuju i povezuju u saveze, da hi lakše kao sila, kao potenca vredna i dostojna uvažavanja, obranile svoja prava i interese. A složni i udruženi slovenski Balkan pretstavljao bi zaista potencu, čak veliku potencu, ne samo moralnu kao što je to slučaj s nekim razmerno malim državama a koje ina;k smatraju takvim velesilama, več i potencu poredi ostalog i od efektivne fizičke, vojni-eke snage i vrednosti. Treba stoga buditi i jačati slovcnsku svest na Balkanu, i to što iintenzivnije, i povezi-vati več mnoge dobre samonikle ini-cijative u tome pogledu, stvarajuči ih i unapredujuči i na ostalim poljima delatnosti. Posebice ti duhu sloven--skog bratstva i uzajamnosti na slovenskem Balkanu treba odgajivati i vas-pitavati omladinu i pružati joj prilike i mogučnosti da se što bolje i dublje medusobno upozna i da proširi svoje kulturne vidike. Jer omladina pret--stavlja buduću smenu stari jih, i- zato je treba spremati i ukazivati joj za угетепа pravi put. Stoga mnogo tu hna da ueini saradnja na kultumom Polju, ko ja ima da pripremi teren i
Oduševljen doček braće bugarsklh Junaka
u Novom Sadu
bio je ponovna snažna I spontana manifestacija jugoslovensko*
bugarskog bralstva
Pri povratku sa subotičkog pokra-jinskog sleta delegacija !bugarskih Junaka na čelu s bratom prof. Minevom posetila je 30 pr. m. Novi Sad. Tom prilikom bradi bugarskim Junaeima Sokolska župa Novi Sad i novosadsko gradanstvo priredili su najsrdačniji doček.
Na samoj staniei, pored novosadskih Sokola i mnoštva gradanstva, delegacij u boigarsMh Junaka dočekali su: načelnici banske uprave gg. Milenko Janoševie, Milutin Nagulič i Velimir Vujič, pretsednik opštine dr. Branko Ilič te brojni pretstavnici novosadskih korporacija, društava i ustanova. U ime Sokolskog društva Novi Sad bra-ču Junake pozdravio je starešina društva brat dr. Toma Jovanovič, a u ime Sokolskog društva Petrovaradlin brat Vlada Višošcvič.
Kada je voz ušao u stanicu, počasna četa Sokola i Sokolica pozdravila je braču Junake burnim poklicima: »Živeli Bugari! Ura! Zdravejte!«
Po izlasku iz voza braču bugarske Junake, koji su bili u pratnji članova uprave Sokolske župe Novi Sad na čelu sa starešinom župe 'bratom drom Ignjatom Pavlasom, članova uprave Savcza SKJ i starešine Sokolske župe Beograd brata Staje Stajica te u pratnji ostale brače, prvi je pozdravio za-želevši im toplu dobrodošlicu u ime grada Novog Sada pretsednik opštine dr. Branko Ilič, koji je medu ostalim rekao:
—	Draga braćo! Novi Sad danas oseća neizmernu radost što vas može kao zvanične pretstavnike Saveza bugarskih Junaka primiti j pozdraviti. Otvarajuči vam svoja vrata, grad Novi Sad otvara pred vama svoje bratsko srce, puno iskrene ljubavi prema svima koji iskreno rade na snaženju jugoslo-vensko-bugarskog zbliženja. Podite kroz vaš Novi Sad, kao kroz vašu Sofiju, Varnu i Vidin, jer je Novi Sad u vreme vašeg oslobodenja od Turaka s vama zajedno bio i du-šom i srcem i svaki vaš kulturni napredak od tada pa do danas pratio s iskrenošču nezavidnog brata. Dobro nam došli! —
Nakon što su se stišali spontani burni poklici, na reči pretsednika opštine i na tako srdačnom i bratskom prijemu od Strane novosadskog gradanstva, odgovorio je brat prof. Minev, koji je izrazio radost, što dolazi u lepi i bratski grad Novi Sad, člja je Sokolska župa organizovala onako sjajni pokrajinski slet u Subotici. Spominjuči oduševljenje s kojim su pošli na našu severnu granicu, hrat prof. Minev re-kao' je, da su se time još jače učvrstile trajne bratske veze izmedu Sokola i Junaka, koje neče ni spoljnji ni unutraš-nji uticaji više nikada oslabiti. Zahva-ljujuči se na spontanim izrazima bratskih osečaja, brat prof. Minev je sro-menuo veliku misiju koju ima d'a izvrši bratstvo jugoslovenskih Sokola i bugarskih Junaka, a to na korist i za bo-1 ju budučnost naših dvaju bratskih naroda.
Sa željezmčke stanice brača Junači su u velikoj povorci sa sokolskom glaz-bom otpračeni do središta grada.
Nakon toga, u 11,30 sati, održana je u prostorijama Sokolske župe, u čast brače Junaka, a u prisustvu pret-stavnika Saveza SKJ, starešine Sokolske župe Beograd i Sokolskih društava Novi Sad i Petrovaradin svečana sed-nica župe.
Otvarajuči svečanu sednicu Sokolske župe u čast delegata brače bugarskih Junaka, starešina brat dr. Ignjat Pavlas održao je sledfeči govor:
GOVOR BRATA DRA PAVLASA
— Brado i sestre!
Mi smo po povratku sa subotičkog sleta došli ovamo da trgamo jednu kariku velikog lanca i da utiremo daljnji put našoj velikoj ideji.
Evo, brado, danas medu vama nalaze se pretstavnici celokupnog bugarskog Junaštva, zastupani po bratu dru Mihailu C. Minevu i ostaloj bradi bugarskim Junaeima, koji ovde reprezentuju junačku ideju i zastupaju celo bugarsko Junaštvo. Naša župa može se ponositi, da je uzela vidan udeo na utiranju bratske uzajamnosti. Naša župa smišljenošdu i vol jom izrazila je to i na poslednjem sletu.
. Na današnji pak dan brat prof. Minev svojom Dosetom ukazao je najvecu čast Sokolsko j župi Novi Sad i celokupnem jugoslovenskom Sokolstvu. Ovai dan bide zapisan u istoriji jugoslovensko-bugarskog zbliženja.
Brat prof. Minev predao je Sokolsko j župi Novi Sad dar i ja ga donosim kao uspoinenu na spo-menute veličanstvene dane u Subotici. Brat prof. Minev predao ga je kao dar, koji ima da bude zalog večnog bratstva jugosjovenskih Sokola i bugarskih Junaka.
Ja vam se, brado Junači, na tom bratskom daru bratski zahvaljujem, kojim nas je Savez bugarskih Junaka uvelike zadužio i ja nemam reči da izrazim tu našu blagodarnost.
Nas sve prožima jedna misao, a to je misao: Treba da bude samo jedno srce Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Saveza bugarskih Junaka.
Ja pozdravljam najsrdačnije i bratski brata prof. Mineva i svu bracu bugarske Junake u ime cele župe i kličem:
Da živi brat prof. Minev!
Da živi Savez bugarskih Junaka!
Da živi pretsednik Saveza bugarskih Junaka brat Raško Ata-nasov! —
Pri poslednim rečima brata dra Pavlasa svi prisutni burno su aklami-rali prof. Mineva i o duše vij en o klicali bugarskim Junaeima i jugoslovensko -bugarskom bratstvu.
Tada je, burno i oduševljeno pozdravljen, ustao brat prof. Minev, koji je, duboko dirnut toplinom bratskih osečaja, odgo.varajuči na reči brata dra Pavlasa rekao sledeče:
GOVOR BRATA PROF. MINEVA
— Draga brado i sestre Soko-
Hce!
Nalazim se na povratku s IV pokrajiuskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u vašem domu, u kome ss osedam kao- kod svojih, i neobično sam radostan što vas mogu pozdraviti u ime svih 120.000 bugarskih Junaka.
Ova j IV pokrajinski slet ima veliki značaj za bratske veze izmedu vas i nas. Ja du kazati bugarskim Junaeima, Miku su Iju-
bav manifestovali i koliko duboku ljubav gaje jugoslovenski Sokoli prema njima. A ta ljubav, koja se tako dirljivo manifestuje i na ovom bratskom zboru izraz je duboke ljubavi, koju vi svi gajite prema bugarskom narodu. I sve to što je o tim bratskim osecajima ka-zano i rečeno, samo je bledi izraz onoga što u dubini srdaca povezuje večitim bratstvom jugoslo-venske Sokole i bugarske Junake, nake.
Ja vas ponovno mnogo i iskreno pozdravljam, ne samo u ime svoje, nego i u ime celokupnog članstva bugarskih Junaka i našega Saveza. A budite ujedno tako-der uvereni, da isto tako i svaki Bugarin podjednako iskreno želi zbliženje Bugara i Jugoslovena, jer samo puni obostrani sporazum doneče našim bratskim narodima velike dane.
Zahvaljujudi vam najtoplije na svim bratskim manifestacijama, kojima je izražena čast ne meni • ved celom bugarskom narodu, ja vas bratski pozdravljam i kličem:
Da živi bratstvo Sokola i Junaka!
Da živi bratstvo jugoslovenskog i bugarskog naroda!
Zdravo!
Završne reči brata. prof. Mineva popraćene su burnim oduševljen im poklicima.
Tada je ponovno usao brat dr. Ignjat Pavlas, koji je rekao -sledeče:
GOVOR BRATA DRA PAVLASA
—	Draga brado i drage sestre!
I ovu iskrenu i toplu mamife-staciju bratskih srca obavili smo u zajednici s bratskom Sokolskom župom Beograd, koja je ovde za-stupana u osobi njenog starešine, našeg dragog i uvaženog brata generala brata Staje Stajica.
I ovo što je Beograd ovde ima dubljeg značaja. Ja naime smatram, da je Beograd sva naša na-da, da nam on daje sve što može, a mi smo uvek oni. koji smo spremni da dademo sve za Beograd. Uvek saradu.jemo zajedno, i u krupnim i u sitnim pitanjima.
Dragi brate starešino Stajidu! Budi nam dragi gost! Tvoja ličnost zadobila je mnogo simpatija, jer si Ti i ved pre ovde bio, a Ti si i sada, eto, došao u svoju nekod matičnu župu.
Zdravo! —
Reči brata dra Pavlasa bile su po-pračene oduševljenim poklicima »Zdravo«!
Nato je ustao, oduševljeno pozdravljen, starešina Sokolsko župe Beograd, brat Staja Stajic, koji se bratu dru Pavlasu zahvalio ovim rečima:
GOVOR BRATA STAJIĆA
Dragi brate starešino, draga brado!
Ja sam srecan što se nalazim na mestu, gde sam učvrstio svoju volju da ostanem u radu potpuno sposoban za izgradnju Sokolstva. Ja du biti presrecan ako budem mogao istim metodama postici sa-radnju zajedničkih napora, a što može ispraviti sve ono što je to-
me eventualno, posredno ili neposredno, bilo na putu.
Ja du vašu ljubav redi Beogradu, i ja vas u ime Beograda najsrdačnije pozdravljam.
Zdravo! —
Reči starešine brata Stajica bile su popradene oduševljenim odobravanjem.
Zatim jc brat dr. Pavlas pozdravio dobrodošlicom pretstavnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brata dra Milorada Dragiča, uDravu župe i društva Novi Sad kao i društva Petrovaradin, te sve prisutne goste, zaklju-čujudi ovu manifestaciju bratske ljubavi s pozivom bradi i sestrama d'a još jednom kliknu:
»Neka živi brat prof. Minev i sva brača bugarski junači!« — sto su svi prisutni gromko popratili.
Nakon toga su gosti razgledali prostorije župe, a zatim su se odvezli u novi Sokolski dom, čijom su izgradil jom brača Junači bili zadivljeni.
Iz Sokolskog doma svi su se zatim vratili u hotel »Kraljica Marija«, gde jc u čast delegacije brače bugarskih Junaka bio prireden svečan banket.
Pored ostalih, banketu su prisu-stvovali: u ime bana g. Paunoviča načelnik prosvetnog odeljenja g. prof. Janoševie, gradski načelnik dr. Ilič, te pretstavnici nacionalnih, kulturnih i humanih društava. Na banketu je bilo oko 150 učesnika.
Goste je na banketu prvi pozdravio zamenik župskog starešine brat dr. Toma Jovanovič ovim govorom:
GOVOR BRATA DRA JOVANOVIČA
— Gospodine zameniče gospodka bana! Brado Junači! Brate pretstavniče Saveza SKJ! Brate starešino Sokolske župe Beograd! Brado i sestre!
Došli smo ovamo da na ovom mestu pokažemo bradi Bugarima, da smo brada, da za njih osedamo. Mi smo uvereni, da nas na našem putu zbliženja nede ništa zaustaviti, jer žilama Jugoslovena i Bugara teče zajednička krv. Slovenska ideja nede se nikada i ničim modi uništiti.
Ja vas molim, brado Junači, da kažete celom bugarskom narodu, da nikakve političke prilike nede nas sprečiti da budemo jedno! —
Nakon toga je brat dr. Jovanovič pročitao pozdravni telegram pretsed-niku Saveza bugarskih Junaka bratu Rašku AtanasOvu, koji je kao i govor brata dra Jovanoviča bio burno pozdravljen.
Tada je održao govor izasla-nik g. bana g. prof. Janoševie, koji je rekao:
GOVOR PROF. JANOŠEVIĆA
— Mili bugarski gosti!
U ime bana Dunavske banovine ganut sam što mi je ukazana prilika da vas pozdravim dobrodošlicom.
Organizacija bugarskih Junaka veoma je značajna radi širenja sveslovenske ideje, zajedničkog prijateljstva i života medu slovenskim, a napose medu naša dva bratska naroda. Okrenemo li stranice istorije slovenskog Balkana, videdemo, da je svaka stranica krvlju ispisana. Ne protiv tuđina, koji nisu bili naše krvi, nego krvlju nas Jugoslovena i Bugara. Na momente smo dolazili k svesti, uvidevši da smo stradali radi ne-prijatelja i mi smo patili. Izgleda, da je došlo vreme kad smo se ipak sporazumeli, u jednom . interesu Bugarske i Jugoslavije. Pozdravljam stoga sve nosioce solidarnog života Jugoslavije i Bugarske. Bu-
za ostalu saradnju. Ona ima da otkriva i stvara ono što de nas zbližavati i povezivati, da izgladuje i izravnava ono što bi nas delilo i da prikuplja sve ono zajedničko naše što nas zajednički čini gordima i velikima. Jer kako ved spomenusmo, na ovom bal-kanskom tlu, na tim vratima Istoka i Zapada, od pradavna sukobljavalc su sc ideje, vere, mentaliteti i interesi, narodi i rase i vekovima odvajale kulture i civilizacije. I nigde se možda nije toliko toga ukrstilo kao na Balkanu. I tragova te pro-šlosti ostalo je i na nama još mnogo sve do danas; ostalo jc medu tima '
takvih tragova, koji nas po svome značaju dele jedne od drugih: ostalo ih je u izvesnim tradicijama, u osecajima samoljublja i sujete, u raznolikostima 1 mentaliteta i pogleda, kao što ih ima i 11 samom našem stvarnom životu. I sve to odjednom nivelisati i od svega toga stvoriti ncku tabulu raza — zaista nije moguče.
Novi život, stoga, koji je počco da se rada na slovenskom Balkanu, i nova istorija, koja je počela da se piše, nc može da sc forsira nekim umetnim sredstvima i načinima, kao što se takvim sredstvima i načinima ne može taj tok ni da sprečava ni zaustavlja,
ved treba da se odvija prirodnim tempom i evolutivnim putem, putem koji obeleži volja naroda. Samo tu volju i s jedne i s druge Strane, u zajedni-čkom interesu, treba negovati, podrža-vati i mudro jačati, te nastojati i ra-diti, da taj puit međusobnog zbližava-nja bude i od stvarno koristi za sam praktični život i potrebe naroda. Eto n. pr. ved se nešto stvarna počelo da radi i na kultumom polju, na kome ima mnogo, vrlo mnogo da se učini, a nadati se je, da če se nešto pokušati i na gospodarskom tc u drugom pravcu. Verujemo u to s puno vere, verujemo, jer i osečaja i volje za sve
te velike zadatke i ciljevc, pred koji-ma blede i iščezavaju sve naše razlike, ima i na jednoj i na drugoj strani. Sokoli i Junači pak tu su prvi da svim I svojim silama najoduševljenije po-1 mognu sva ta velika nastojanja. A preko kakvih incidcnata i zapreka, slučajnih ili nesiučajnih s bilo koje strane, jugoslovensko - bugarsko bratstvo — koje se opetovano sjajno ma-nifestovalo i u Subotici i Novom Sadu
—	preči ee uvek s gordošču svoje svesti — svesti o velikim zajedničkim narodnim ciljevima i idealima.
S. C.
garski Junači su propagatjori i no-sioci tog zajedničkog života,v pro-pagatori zajedničke ideje zbliženja.
Vi se sećate, da je Blaženopočivši naš Viteški Kralj Aleksander I Ujedinitelj... (svi ustaju i_ klicu; »Slava Mu!«) bio taj, koji je prvi pružio bratsku ruku Njegovom Veličanstvu Kral ju Borisu III... (odušcvljeni poklici: »Živeo!«). Naše zbliženje krenulo je od tog momenta napred.
Neka je slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!
Neka živi Nj. Vel. Kralj Boris III!
Neka žive svi sledbenici zajedničkog života bugarskog i jugoslo-venskog naroda! —
Reči zastopnika bana g. prof. Ja-noševiča bile su na koncu popračene gromkim poklicima.
Zatim je, toplo pozdravljen, ustao pretsednik opštine dr. Ilič, koji jc u svom govoru rekao sledeče:
GOVOR DRA ILIČA
— Draga naša bračo!
Dižuči' ovu čašu vama, pret-stavnicima bugarskog Junaštva, no-siocima Sveslovenstva i danas pret-stavnicima Južnog Slovenstva, do-zvolite mi da popratim i s nekolrko bratskih reči.
Vaš dolazak mi smatramo kao predznak jednog novog doba, je-dnog trajnog i iskrenog bratstva izmedu dva naša naroda. Mi s ove predstraže Jugoslovenstva s rado-šču pozdravljamo svaku manife-staciju Slovetistva, a naročito svaki simptom koji nam dokazuje, da če naša dva bratska naroda nači trajan sporazum.
Novi Sad naročito bdije nad tom još potpuno neostvarenom idejom, naročito zbog toga, jer je Srpstvo Vojvodine, bežeči ispred Turaka, amo preselilo ne samo sve svoje ostatke nekadašnje kulture, nego je odavde počelo dalje da širi i veru u konačnu pobedu kako Srba tako i vas, bračo, Bugara, jer verujuči u vašu pobedu verovali smo i u svoju pobedu ovde. Nas spaja daleka kulturna i držav-prošlost, i istorija naša je toliko zajednička, da je mi ne možemo ni odeliti jednu od druge.
Istorija nas, bračo, uči, da smo izgubili svoju samostalnost tada, kada nekad prepuni energije i po-teneijala, nismo tu divnu lavovsku snagu sručili u zajednici na naše neprijatelje, nego smo je istrošili ratujuči medusobno. Ako smo se iz prošlosti poučili, mi nečemo stare staže izabrati, nego čemo u sporazumu poči napred ka veličini i predestinaciji jedne rase, čije preimučstvo, kako u kulturnom tako i u vojničkom pogledu, pro-šlost opravadava.
Odnesite, bračo, pozdrav Novog Sada, tog srca Vojvodine, čuvara našeg Severa, bratskom bugarskom narodu, i zagrejte sVu braču na Balkanu toplinom naših srdaca. Ne zaboravite,. da je za vreme vašeg oslobodenja od Turaka Novi Sad jecao u vašim črnim danima i И-kovao u vašim pobedama.
Novi Sad je spreman da po loži svoje živote isto za Sofiju kao i za Beograd, Zagreb i Ljubljanu, ako vi, bračo Bugari, budete i dalje radili na snažeriju jugosloven-ske stvari.
Zdravejte! Zdravo!
Govor prtsednika opštine dra Iliča bio je od svih prisutnih primljen s odu-ševljenjem.
Zatim je održao govor dr. Dušan Oreškovič, pretsednik Jugoslovensko bugarske lige, koji je rekao:
GOVOR DRA OREŠKOVIĆA
— Draga i mila bračo!
U ime Jugoslovensko - bugar ske lige čast mi je da vas pozdravim u sredini srpske Atine, i prvi pozdrav neka vam bude od epi-, skopa g. Irineja.
Upotrebljavam reč »draga«, jer to je muški, jer to ima puno značenje, jer to je odjek celog našeg naroda. Upotrebljavam reč »bračo«, jer to je odjek krvi naše.
Došti ste u drugu vašu otadž-binu s velikim zadatkom, došli ste da vidite lepa polja i žeteoce koji žan ju za nas i za vas. Došli ste da budete učesnici slavlja na sever-noj našoj granici.
Mi smo vas očekivali s najve čim oduševljenjem. Mi smo oni koji smo zatvorili liste u našoj istoriji i počeli da pišemo nove liste, koji pišu zbliženje Jugoslo-vena i Bugara.
Mi bacamo koprenu na pro-šlost i idemo napred, pišuči novu istoriju bratstva i solidarnosti. Mi hočemo da izidemo iz sfere oseča-uja, jer to je životni interes jugo-slovenekog 1 bugarskog naroda.
S tim mislima i osečanjima mi vam žalimo dobrodošlico. Mi smo prešli na izgradivanje onoga Sto neminovno mora d oči.
Kada se povratite u vašu pre-stonicu, isporučite pozdrav jugo-slovenskog naroda bugarskom narodu. —*
Govor dra Orcškoviča popračen e burnim odobravanjem i poklicima.
Zatim je fiovorio prota g. Popovič, koji sc osvrnuo i na zajednicu vere koja veže naša dva naroda, te dr. Nikola Milutinovič u ime Matice Srpske, koji je ukratko izneo veze bugarske i jugoslovenske književnosti i umetnosti davno još pre svetskog rata.
Na koncu ustao je sam brat prot. Minev, koji je, srdačno aklamiran, u svom govoru rekao sledeče:
GOVOR BRATA PROF. MINEVA
— Uvaženi zastupniče gespo-dina bana! Uvaženi pretsedniče opštine! Dragi kolega, draga Matico i Jugoslovensko-bugarska ligo, i, naposletku, draga bračo Sokoli i sestre Sokolice!
Ja sam se na licu mesta uverio, da je jugoslovensko Sokolstvo jed-no telo i jedna duša, da poznavati jugoslovensko Sokolstvo znači poznavati izabrane sinove jugoslo-venskog naroda.
Mi smo došli da učestvujemo sletu jugoslovenskog Sokolstva, došli smo da kažemo, da gde je jugoslovensko Sokolstvo, da je tamo i bugarsko Junaštvo.
Mi smo se godinama bili; bili se i prolevali bratsku jugosloven-sku i bugarsku krv kod Bitolja, Kajmakčalana, Slivnice i Bregalni-ce, i s time ništa ne dokazasmo nego samo to, da smo najhrabriji narodi Balkana. Mi moramo ure-
diti naš život tako, da svaki ot-kucaj jednako čuje Beograd i Sofija. To mora biti iskreno i lepo. Naš dom je, zajednički, od Triglava do Črnoga Mora.
Ja sam uveren, da če skoro na Balkanu zora zaruditi novom svet-lošču i obasjati za večita vremena nepokolebljivo bratstvo naših dva-ju naroda. Ali to zbliženje nije samo u rečima i formi i u govorima na svečanim banketima, več to je nešto mnogo i daleko veče, to je bratstvo. Beograd i Sofija jednim srcem biju. Vaš Veliki Kralj Ujedinitelj umro je i za nas. Slava Mu!
Da živi Mladi Kralj Petar II!
Da živi bratski jugoslovenski narod!
Da živi naše sokolsko-junačko bratstvo! —
Govor brata prof. Mineva popračen je burnim i dugotrajnim oduševlje-nim poklicima i pljeskom.
Posle toga su brača Junači otpra-čeni u velikoj povorci Sokola i građana na čelu sa sokolskom glazbom na Staniču. Na stanici pre odlaska voza brača Junači su se dirljivo oprostili od svoje brače Sokola i s njima se jzlju-bili. Na rastanku brača Junači bili su upravo zatrpani kitama cveča. Pri od-lasku voza, sokolska glazba intonirala je bugarsku i jugoslovensku himnu, a burni poklici pozdravljanja orili su se sve dok voz nije daleko odmakao, po-nevši dragu bugarsku braču put naše prestonice.
Podaci za građevinski otsek Saveza SEJ
Is Savesa SKJ
Otkazan nastup naših Sokola u Berlinu
s kompozicijom brata dra Murnika
Kako Savez Sokola Kraljevine Ju-gosilavije nije uspeo da osigura potrebna materijalna sredstva za odaši-ljanje oko 300 svojih članova i članica na olimpijske igre u Berlin, koji bi na-stupom na stadionu prikazali telovež-benu kompoziciji! brata dra Viktora Murnika, to je bio prisiljen da u po-
slednjem trenutku otkaže ovaj nastup i obustavi daljnje uvežbavanje ovoga sastava.
Donosimo ovo povodom brojnih upita, kojima su se interesovana brača i sestre obračali Savezu u pogledu ovog nastupa.
Načelništvo Saveza SKJ.
Upozorenje Saveza SKJ
povodom ubiranja pretplale za »Sokolski zbornik«
Na predlog gradevinsko - umetnič-kog otseka Saveza SKJ, Uprava Saveza dfonela je odluku da se prikupe i iskoriste svekolika stečena iskustva oko gradenja sokolskih domova, sle-tišta i drugih gradevina i da se u tom cilju:
a) prikupe podaci i stvori eviden-cija i statistika sokolskih domova, sle-tišta, letnjih vežbaonica i drugih gradevina;
b) da se stvori evidencija i statistika sokolskih zastava.
U izvršenju ove odluke molimo sve bratske jedinice da prikupe i dostave gradevinskom otseku Saveza sledeče podatke:
1) imate li sokolski dom, letnje vežbalište — sletište i druge gradevine (planinske kuče, plaže i kupatila, stre-lište i t. d.).
Ako imate, u tom slučaju treba poslati gradevinskom otseku Saveza tačan načrt (ili skice) doma, slctišta i t. d)., kao i situaciju zemljišta sa na-ertanim položajem zgrada i vežbali-šta.
2) Ko je sopstvenik zemljišta na kome je građevina podignuta, ili je gradevina podignuta na zakupljenom zemljištu? Rok i uslove zakupa.
3) Kad je gradevina početa i kad je završena?
4) Da li su planovi bili odobreni i od koga?
5) Da li je zgrada tačno podignuta prema planu ili je prilikom izvodenja izvršena kakva izmena? Koje su to izmene i zašto su bile potrebne?
6) Troškove svake gradevine navesti posebno. Ako je gradevina stara — navesti današnju njenu vrednost i obzirom na iskoriščavanje.
7) Ako je gradevina ostala nedovršena, navesti razlog prekida rada i koliko je utrošeno novca na tu nedovršeni! zgradu te koliko je još potrebno?
8) Šta se u sokolskim zgradama pokazalo naročito korisno?
9) Šta bi jedinica htela izmeniti i dodati u svojim zgradama?
10) Ima li na gradevini duga d kod koga?
11) Da li se sokolske prostorije na-lazc u narodnom domu ili kojoj javnoj ili privatno j zgradi, i to:
a) koje se društvo i udruženje na-lazi još u ovoj zgradi?
b) koje su razmere tih prostorija, koje zauzima sokolsko društvo (vež-baonice, svlačionice, kancelarije, tuse-vi i klozeti)?
c) da li društvo za zauzete prostorije u tudim zgradama plača zakup • koliko godišnje?
12) Koliko iznosi trošak oko odx-žavanja zgrade?
13) Ima li jedinica zastavu? Ako ima, poslati fotografiju zastave.
14) Ko je zastavu izradio?
1.5) Vrednost zastave?
16) Kada je zastava nabavljena?
Umoijavaju se br. matična društva da pored podataka za svoje društvo prikupe i pošalju podatke i o sokolskim domovima svojih četa.
Sve podatke treba poslati nadležnim putem do kraja meseca avgusta ove godine.	.
Gradevinsko - umetnici otsek Saveza SKJ.
Ispravak
U »Sokolskom glasniku« br. 25 od 19 jima o. g. na str. 2 pod naslovom: »Zaključci VI glavne godišnje skupšti-ne Saveza SKJ« pod tač. IV/6 oštam-pano je:
»6) da se prilivati predlog o osnovanju fondova za sanaciju i gradnju tsokolskih domova kod Saveza i župa na bazi uplate 0,50 Din mesečno za svakog pripadnika Sokola Kraljevine Jugoslavije, i da kao osnovica za iz' radu pravilnika o osnivanju ovih fondova posluži predlog brata Branka Živkoviča, saveznog ekonoma;« a treba da glasi:
»da se prihvati predlog za izradu pravilnika o fondovima kod Saveza, župa i društava za gradnju i sanaciju sokolskih domova na bazi uplate 0,50 Din mesečno za svakog pripadnika Sokola Kraljevine Jugoslavije s tim se kao osnovica za izradu ovog pravilnika uzme predlog Sokolske župe Zagreb i brata Branka Živkoviča, saveznog ekonoma.«
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izveštena je, da po bratskim župama putuju neka sumnjiva lica, koja se izdaju da su delegati našega Saveza i kupe pretplatu za knjigu »Sokolski zbornik«.
Povodom ovoga Uprava Saveza SKJ ovim putem ponovo skreče paž-nju svim bratskim jedinicama, da Savez SKJ s izdavanjem pomenute knjige nema apsolutno nikakve veze, da se svako lice koje se pretstavlja kao
savezni delegat u cilju prodaje ove knjige pretstavlja lažno i da je protivu izdavača knjige i lica koja se lažno pretstavlja ju Uprava Saveza podnela krivičnu prijavu.
Preporučujemo svim bratskim jedinicama kod kojih sc pojave proda-vači1 pomenu tog »Zbornika« u ime Saveza, da to odmah jave mesnim policijskim vlastima i zatraže da se odmah izvesti Uprava Grada Beograda u ovoj
S*Var''	Uprava	Saveza	SKJ.
Sokolske svečanosti u Zubcima
Razvijanje sokolske zaslave Sokolske čele Konjsko
Upulsiva građevinskog otseka Saveza SKJ
bratskim župama
Dosadašnji način provodenja mol-ba za odobrenje planova i traženu pomoč za gradnju domova Savezu od' bratskih jedinica stvara vrlo veliku administrativnu prepisku iz tog razloga, što se nc postupa po pravilniku gradcvinsko-umctničkog otseka Saveza, več su župe sprovodile elaborate za domove bez ikakve kontrole, da H je jedinica koja je molila pomoč po-stupila po propisima koje jc Savez dao.
Da bi se ovo otklonilo i da bi Upravi Saveza dolazili samo oni elaborati koji su revizijom u župi pro-nadeni da ispunjavaju sve uslove za davanje pomoči, odnosno za odobravanje planova, preporučuje se bratskim župama da osnuju gradevinsko -umetničke otseke, kroz čiji delokrug imaju da produ svi elaborati koji se sprovode Savezu.
Dužnosti gradevinsko-umetnličkog otseka Saveza, propisane su u pravilniku gradevinsko - umetničkog otseka Saveza, i analogno tom pravilniku treba župski otsek da vrši funkcijo u delokrugu župe.
Naročito se skreče pažnja bratskim župama da ovi otseci obrate oso-bitu pažnju na to, gdfe i koliki dom za koju jedinieu tre:ba podiči, a ne kao što je do sada bilo, da sc sprovode planovi za vrlo mala društva ogromnih dimenzija i vrlo velike vrednosti, tako kada bi se ovi domovi i izveli, celo-kupan prihod društva ne bi mogao da pođmiri samo održavanje te zgrade.
Savez j* primetio iz dosadašnjih elaborata, da je nastala prava trka, ko če veči j skuplji dom da podigne.
Stoga se skreče pažnja, da se u podizanju domova ne nagli i da so ni jedan dom ne može podizati pre nego se nc obezbedi najmanje */* od sred-stava potrebnih' za edu zgradu.
Ovi otseci mora ju obratiti i naro-čitu pažnju na predračunske cene, koje moraju biti realne za ona mesta^ u kojima se podiže sokolski dom, jer Savez ne može stvoriti sebi shku kostanja jednog doma samo na osnovu molbe, u kojoj se kaže, da će dom •tajati otprilike 300.000 dinara.
Da bi posao oko podizanja domo va, kao najvažnijeg problema za šire-nje Sokolstva, krenuo s mrtve tačke, potrebno je po društvima osnovati fondove za podizanje, odnosno za odr-žavanje doma u onim društvima gde dom postoji.
Dosadašnji način po kome pojedina jedinica traži pomoč od Saveza za podizanje dbma, a nema ni 10.000 dinara, neče se uzimati u-obzir. Takve molbe bratske župe nc treba uopče da dostavljali Savezu. Sve dosadašnje molbe koje se naiaze u Savezu, a ne ispunjavaju uslove propisane pravilnikom, biče vračene preko bratskih župa jedinicama da u svemu postupe prema pravilniku gradevinsko - umetničkog otseka Saveza, prema upustvi-ma za traženje pomoči ili beskamatne pozajmice za gradnju, dovršenje i sanaciju sokolskih domova (vidi stranu 129 i 130 izveštaja za V Glavnu skup-štinu Saveza za 1934 godinu) i izve-štaj gradevinsko - umetničkog otseka Saveza za godinu 1935, jiodnct VI glavnoj skupštmi Saveza 7 juna 1936 fiodjne.
Kod onih bratskih zupa kod kojih se ne može osnovati gradevinsko -umetnički otsek, treba nači referenta, koji bi vršio ovu dužnost.
Mole sc bratske župe da izveste Upravu Saveza o osnivanju ovih ot«c-ka, odnosno o postavljanju pomenutih referenata.
Na ovaj način uštediče se mnogo dragocena vremena, jer^ se predmeti kontrolisani u župi neče vračati na dopunu jedinicama.
Gradevinsko - umetnički otsek Saveza SKJ.
Podnošenje izvešlaja lekarskom otseku Saveza
Skreče se pažnja svirna bratskim jedinicama da podnesu do odredenog roka svoje izveštaje po tač. 15 poslovnika društvenog lekarskog otseka.
Lekarskl otsek Saveza SKJ, '•
21 juna o. g. obavljeno je osvešta-nje sokolske zastave Sokolske čete Konjsko,' društva Trebinje, koju je četi podario i istoj kumovao brat Obren Ratkovič, žand. podnarednik, rodom iz istog mesta.
Toga dana još rano ujutro osetila se je naročita živahnost ispod planine Jastrebice, jer sc jc prikupljao narod iz celih Zubaca, postojbine vojvode Luke Vukaloviča.
Sa svojom zastavom došla je u punom broju Sokolska četa Grab, a i njezin naraštaj, zakičen naraštajskom zastavom, prelaznim darom matičnog društva trebinjskog, kao pobednik na prošlogodišnjem četnom natecanju. Sokolsko društvo Trebinje zastupano je bilo s preko 30 članova, četa Lastva s 8 izaslanika, a čak i udaljena četa Popoviči iz Konavala s 4 izaslanika. Svih prisutnih je bilo oko 600.
Svečanost je počela u 10,30. Osve-štanje izvršio jc paroh zubački gosp. Savo Danilovič, koji jc posle osvešte-nja održao velik i topao patriotski govor. U ime uprave župe Mostar i matičnog društva Trebinje pozdravio jc
prisutne brat Hinko Majksner i ista-kao značaj zastave kao sokolskog 1 nacionalnog simbola. Istakao je i značaj sokolskog preporoda sela, te je za-hvalio darovaocu zastave na pažnji i ljubavi prema rodnom mestu i Sokolstvu. I darovalac brat Obren Ratkovic održao je lep govor pri predaji zastave starešini čete bratu Vidaku Vučkoviču, koji mu se zahvalio i predao zastavu u ruke zastavniku, koji je u ime čete položio zakletvu.
Ispred gostiju govorio je brat An-drija Velimirovič, učitelj, koji je ra-nije ovde službovao. Svi su govori bili popračeni spontanim poklicima Nj. Vel. Kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji.
Posle osveštanja izveden je javni čas na kome su istupili deca, naraštaj i članovi četa Konjsko i Grab. Potrebno je istaknuti savršeni red i discipu-nu, koja je vladala za vreme cele svečanosti, što neka služi četi na čast.
Gostima je prireden od strane čete odnosno celog stanovništva poljski ručak po tradicionalnom običaju. Za vreme ručka izrečeno jc nekoliko zdravica.
Otvoritev Sokolskega doma kralja Aleksandra I. UJedinilelja in odkritje spomenika v Slovenjgradcu
sednih bratskih’ društev, sokolska konjenica iz Maribora s fanfaro, skup' na narodnih noš, gasilstvo in voia-štvo. V povorki je bilo 7 praporov, razen fanfare dve godbi in okoli * udeležencev. Vse mesto je bilo v (Stavah, hiše okrašene in v izložba okrašene slike Nj. Vel. kralja Petra • Povorka se je usitavila pred vchcastnu stavbo novega sokolskega doma. loc no ob 11. uri je doepel zastopnik nistra vojske in mornarice g. poapi' kovnik M. Nikolič, ki je vzel rapou, pozdravil vojaštvo in sokole.
Na okrašenem vozu, spremljan sokolske fanfare in konjenice je P snel zastopnik N j. Vel.-kralja g- j' neral M. Milenkovič, katerega je P zdravil starosta dr. V. Železnika . _ Kraljev zastopnik je natovj ^ nem govoru očrtal pomen Sok0'.	„nj.
narod in državo ter čestital ^ j gnaškemu Sokolu k , njegovemu at in doseženemu uspehu.
Starosta je pozdravil na to se * stopnika min. vojske in mornari _ potpukovnika M. Nikoliča. sj-ega ki bana dravske banovine sresKc>,
Slovenjgradec jc slavil 21. junija 1936. veličasten isokolski in narodni praznik. Pod najvišjim pokroviteljstvom Nj. Vel. kralja Petra II. jc bil otvorjen novi sokolski dom, ki nosi ime »Sokolski dom kralja Aleksandra I.«, kateremu je bil obenem v domu odkrit lep spomenik, umetniško delo akad. kiparja L. Dolinar-ja. Dan se je pretvoril v vsenarodno svečanost naše severne meje. Od blizu in daleč so prihiteli Sokoli in drugo narodno občinstvo, da izkažejo priznanje delu m požrtvovalnosti sokolskega društva Slovenjgradec. Nj. Vel. kralja je zastopal komandant mesta Maribora, general Milutin Milenkovič.
Svečanosti so bile otvorjene že na nredvečer s slavnostno akademiio domačega Sokolskega društva, ki ie krasno uspela. Pri akademiii je sodeloval slovenjgradski salonski orkester.
Že z jutranjimi vlaki so pričeli prihajati gostje in po prihodu vlaka iz Celja se je razvila iz kolodvora v mesto veličastna povorka, pri kateri so sodelovali vsi oddelki domačega sokolskega društva ter gostje iz so-
I mesto četa Lisičiči, II četa Borci, III četa Bijela. Prema torne prelazni dar, srebrni lovor - venac blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, dobila je četa Li-sičiči.
U pojedinim odeljenjima rezultati su sledeči: U šesteroboju I četa Borci,
II Bijela, III Lisičiči. — U peteroboju 1 Borci, II Bijela, III Podorašac. — Na-raštaj I četa Lisičiči, II Jablanica, III Bijela. — Deca I Lisičiči, II Bijela III Borci.
Kao pojedinci postigli su prvo mesto: u šesteroboju brat Marijan Bla-ževič iz čete Bijela; u peteroboju brat Janjič Božo iz čete Bijela; od naraštaja brat Ramiz Lepara i od decc brat Omer Lepaza, oba iz čete Lisičiči.
Za celo vreme takmičenja vladao je vrlo dobar red i disciplina.
*
Dne 21 juna Sokolsko društvo Konjic u zajednici s četama priredilo je XV godišnji javni čas na vlastitom vežbalištu, koji je uspeo u svakom pogledu.
Pre podne izvršeni su pokusi svih kategorija, a posle podne iz 15 časova otpočcle su sokolske svečanosti. U 14 i pol časova stigao je Kraljev izasla-nik, a nešto docnije starešina Sokolske župe brat Čedo Milič, pozdravljeni od pretstavnika vlasti i opčine, te starešinstva Sokolskog društva.
U tom meduvremenu formirala se povorka, koja je predvodena glazbom vatrogasne čete pnošla manifestujuči gradom do železničke stanice i natrag do sokolane. Na povratku povorke izvršen je defile pred Kraljevim izasla-nikom i sokolskim starešinstvom.
U 17 časova otpočela je javna vež-ba. Celi prostor oko vežbališta bio je prepun gradanstva i velikog broja se-Ijačkog sveta, što je davalo šaroliku i živopisnu sliku.
Pre nastupa vežbača pozdravio je zamenik starešine Sokolskog društva brat Svetozar Mužijevič Kraljevog iza-
Proslava 30-godišnjice Sokolskog drušlva Pakrac
Sokolsko društvo Pakrac povodom proslave 30-godišnjice od osnivanja Sokolstva u Pakracu održalo je dana 21 juna o. g. svoju jubilarnu javnu vežbu. Mnogo je i reči 30 gocMna, a kamo H raditi u kulturno - prosvetnom, nacio-nalnom i fizički vaspitnom društvu kao što je sokolsko društvo, čija 30-to go-dišnja obletnica u Pakracu pada ovc godine.
Pored ostvarenja najsvetijeg ama-neta u našem narodu, oslobodenja i ujedinjenja, Sokolstvo i nadalje ne ostaje skrštenih ruku, več krči put svojoj misli, da pronese svoje svetlo oružje, vršeči dužnost rasadnika na prosvetnom, nacionalnem i etičkom polju u našem narodu, Rezultat tredeset-godišnjeg rada našeg društva je taj, da je na dan proslave, u takovom duhu i raspoloženju, pohrlilo naše selo u svojim živopisnim narodnim nošnjama u svoje matično društvo da zajednički okupljeni oko svoje matice proslave što dostojnije jubilej svog matičnog društva.
Izvodenje programa proslave ot-počelo je več u šest sati u jutro nagradnim takmičenjem bratskih sokolskih četa, koje je trajalo sve do deset sati pre podne. Prijavilo se za takmi-čenje pet sokolskih četa i to: Subocka, Kukunjevac, Grahovljani, Dereza i Brusnik. Medutim Brusnik nije blago-vremeno stigao, tako da takmičenju nije bio ni pripušten. Matično društvo raspisalo je za takmičenje tri nagrade i to: zastavu i dve diplome. Zastavil je poklonio starešina matičnog društva brat Pero Cvijanovič. Po redu takmičenja na prvo mesto došla je Sokolska četa Dereza te odnela prvu nagradu — sokolsku zastavu, drugo mesto Subocka, diploma, i treče mesto Kukunjevac, diploma. Iz svake čete takmičilo se je Šest takmičara (jedna vrsta) te dva zamenika, koji nisu takmičili. Unatoč ružnog vremena takmičari su pokazali mnogo volje i smisla za laku atletiku.
Drugi deo proslave obavljen je pre podne u 11 sati u sokolskom domu uz
Proslava 30~godišnjice Sokolskog društva u Novoj Gradiški
slanika lepim govorom, Koji jo publika popratila gromkim klicanjem Kralju i Jugoslaviji. Pri koncu govora glazba je intonirala državnu himnu.
Iza toga otpočeo je nastup poje-dinih kategorija, kako sledi; Muška i ženska deca (24) čete Bijela proste vež-be; muški seoski podmladak (27) proste vežbe; muški naraštaj seoski (40) proste vežbe i članovi četa (60) proste vežbe.' Iza njih nastupaju kategorije društva Konjic i to: proste vežbe mu-ške i ženske dece (48); naraštaja (19); naraštajki (8) i članova (15).
Zatim slede ostale vežbe:	mladi
muški naraštaj (9) »vežbe s motkom«; stari ji muški naraštaj ritmička vežba: »Oj Sloveni«; muški naraštaj (6) »raznolikosti« i članovi (12) vežbe na spravama.
Sve vežbe izvedene su vrlo skladno uz pratnju glazbe. Publika je svaku tačku nagradila zasluženim aplauzom.
Nakon kračeg odmora odigrana je odbojka izmedu članova društva Konjic i Mostar.
Nakon završenog programa javne vežbe postrojilo se sve članstvo društva i četa sa zastavama na vežbalištu pred ložom Kraljevog izaslanika, gde je starešina društva bTat Salem Repovac proglasio rezultate četnih utakmica. Iza toga Kraljev izaslanik predaje starešini čete Lisičiči Kraljev venac, na čemu se starešina zahvaljuje. Uzima reč starešina župe brat Čedo Milic, koji u svom patriotskom govoru pozdravlja seoske Sokole; poziva ih da ne samo ustraju več i pojačaju sokolski rad na dobro Kralja, naroda i jedinstva države. Nastaje burno klicanje Kralju i Jugoslaviji.
Time je konačno završen javni čas, koji je trajao preko 2 časa. Postrojeno članstvo odalo je pri izlasku sa vežbališta pozdrav i počast Kraljevom iza-slaniku, Kraljevom vencu i Sokolskim zastavama.
Na večer priredeno je na vežbalištu narodno veselje.	G.	L.
učešče kulturno prosvetnih, humanih i nacionalnih društava, te ovomesnih ustanova u vidu svečane sednice uprave društva. Tom prilikom održao je vrlo opširan govor o Sokolstvu brat Milovan Sučevič, direktor ovdašnje učiteljske škole. Sa svečane sednice upu-eeni su brzojavno pozdravi Nj. Vel. Kralju Petru II, Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije te bratskoj Sokol-skoj župi Zagreb.
Posle podne u dva sata formirala sc veličanstvena povorka, koja je predvodena društvenom fanfarom i sokolskim zastavama prošla kroz mesto i time objavila početak trečeg dela — javne vežbe.
Na javnoj vežbi izvedeno je 16 ta-čaka. Nastupile su sve kategorije vežbača i vežbačica, a pored toga pretežan deo programa vežbalo je članstvo sokolskih četa našeg okružja, te bratsko Sokolsko društvo Lipik s dve posebne tačke dece i ženskog naraštaja.
Javna vežba uspela je moralno i materijalno vrlo dobro. Na završetku programa objavljen je rezultat takmičenja i podeljene su takmičarskim četama nagrade. Svečanu predaju zastave i diploma obavio je uz vrlo topao, te dosta opširan govor brat Apolinarijc Magovac, okružni prosvetar i tajnik matičnog društva. Time je svečani deo proslave bio završen, posle čega je nastala vrlo animirana sokolska zabava, koja je protekla u največem redu i so-kolskoj ljubavi.
Prilikom proslave tridesetogodiš-njice osnutka Sokolstva u Pakracu izdana je »Spomenica«, vrlo lepo opremljena, koja prikazuje rad Sokola u ovim krajevima u tom razdoblju. Na toj »Spomenici« su radili bivši sarad-nici u pakračkom Sokolu, a u njoj je i posveta brata E. Gangla, koji nam je na našu želju napisao uvodnu reč pod naslovom »Praznik rada«.
Spomenica sc može dobiti kod uprave našeg društva uz iznos od 15 Din po komadu.
A. Magovac
načelnika gda. dr. F. Krašovca, zastopnika SSKJ br. dr. M. Goriška, zastopnike mariborske, celjske in ljubljanske sokolske župe, zastopnika CMD gda Prekorška, sreskega poslanca gda dr. Novačana, zastopnika slovenjgraške gasilske župe g. L. Kopača, zastopnike uradov, društva in korporacij, vse sokolsko članstvo in vse prijatelje Sokolstva, ki so se udeležili slavnosti. Hvaležno se je spomnil tudi vseh mrtvih sodelavcev in dobrotnikov društva.
V	imenu gradbenega odbora je na to njega predsednik br. Ivan Rojnik v lepem govoru, v katerem je poudarjal važnost take trdnjave sokolske misli v Slovenjgradcu, se zahvalil za njih podpore, izročil ključ starosti s prošnjo, da prevzame dom v last Sokolskega društva.
Br. starosta je na to prosil zastopnika Nj. Vel. kralja, da dom otvori, kar je ta storil s krasnimi besedami, želeč, da služi ta stavba sreči in napredku Sokolstva in vse lepe naše domovine Jugoslavije.
Sokolskemu društvu so na to čestitali zastopnik min. vojske in mornarice, zastopnik bana, zastopnik SSKJ, zastopnik bratskih žup, zastopnik CMD in sreski poslanec. Vsi so podčrtavali važnost sokolske ideje in nacionalne misli tu, na skrajni severni meji. V imenu mesta je potem pozdravil z lepim nagovorom kraljevega zastopnika, vse druge zastopnike ter sokolstvo predsednik mestne občine br. Ivan Rojnik.
Po otvoritvi doma so odšli vanj vsi zastopniki z g. kraljevim zastopnikom na čelu pred zakrit spomenik bla-gopokojnega viteškega kralja Aleksandra L Ujedinitelja.
Pred” odkritjem je imel predsednik prosvetnega odbora br. F. Šentjurc krasen govor.
S krasnimi besedami, spominjajoč se Njega, ki je dal svoje življenje za ljubljeno domovino, je na to g. kraljevi zastopnik odkril spomenik. Častna četa je oddala tri častne salve in god-
Sokolska župa Novo mesto je slavila v nedeljo 21. junija t. 1. zopet lep sokolski praznik. Pridna in vestna njena sokolska cdinica Toplice je ta dan otvorila svoj dom. Novomeško sokolsko okrožje pa je ob tej svečani priliki priredilo svoj okrožni nastop.
Lepa in sončna se je zbudila nedelja 21. junija in kakor — prejšnjo nedeljo Št. Rupert so se okrasile z zelenjem in zastavami tudi prijazne Toplice. Posebno lepo in slavnostno lice pa je imel ta dan Sokolski dom, na čigar pročelju se blesti napis: Sokolski dom Nj. Vel. Viteškega kralja Aleksandra I. Ujedinitelja. Kakor v panju je bilo na delu članstvo topliškega Sokola ves dopoldan na vrtu br. star. Draga Gregorca, kjer je bilo vse že pripravljeno za popoldanski nastop.
Lepemu sončnemu dopoldnevu pa je sledil v prvih popoldanskih urah hud naliv, ki je delno oviral izvršitev obširnega sokolskega programa. Še pred nevihto se je formirala na telovadišču lepa povorka Sokolstva in na čelu z novomeško mestno godbo ter tremi sok. prapori krenila že v rahlem dežju po kraju do novega Sokolskega doma. Ker pa se je ravno ob prihodu vlil dež, se je svečani akt otvoritve izvršil v prostorni in lepo ter okusno okrašeni sokolski dvorani. Pred polno dvorano je raz odra pozdravil številne goste ter Sokolstvo društveni načelnik br. Martin Šlibar, ki je uvodoma predlagal odposlati brzojavne pozdrave: Nj. Vel. kralju, Kralj, namestništvu in I. pod-starosti SKJ br. E. Ganglu, nakaj je podal razvoj zidave in dela tega doma. Poudaril je tudi, da so se začela za ta sokolski hram prva dela ravno na oni žalostni 9. oktober 1934., ko je Jugoslavija izgubila tam v daljnem Mars-seillu svojega Velikega Kralja. Da poudari pomen začetka tega doma ravno na ta dan je zaprosilo Sokolsko društvo Toplice visoki kralj, dom za dovoljenje, da nosi novi Sokolski dom v Toplicah ime Velikega Sokola — Kralja. Z najvišjega mesta je prispelo to dovoljenje, ki je obenem, kot dokaz pažnje in ljubezni Visokega Kralj, do-
Dana 20 i 21 juna održana su tak-jničenja sokolskih četa za Kraljev prc-lazni dar, srebrni lovor-venac. Takmi-ccnjima pristupilo je 9 sokolskih četa sa 25 odeljenja i to: 9 odeljenja u šesteroboju, 3 odeljenja u peteroboju, 8 odeljenja muškog naraštaja i 5 odeljc-nja muŠke decc. Svih takmičara bilo K1 150.
Obzirom na veliki broj odeljenja
1	takmičara, takmičenja su vršena dva dana u sledečim granama lake atletike:
k.
Ka je zaigrala državno himno. Brat predsednik prosvetnega odbora je zaprosil brata starosto, da prevzame spomenik v varstvo društva, kar je ta z ognjevitimi besedami obljubil.
Godba je intonirala himno »Hej Slovani«, katero je vse občinstvo pelo odkritih glav. Sledil je defile Sokolstva, gasilstva in vojaštva, pred zastopnikom kralja in drugimi zastopniki, zbranimi na balkonu Sokolskega doma.
Ob 12. uri je bilo v mali dvorani Sokolskega doma vsem zastopnikom prirejen slavnostni obed, pri katerem je brat starosta napil njegovemu Veličanstvu kralju Petru II., g. kraljevi zastopnik, društvu in Sokolstvu sploh, g. zastopnik min. vojne in mornarice pa trdi vezi, ki spaja Sokolstvo z Nj. Vel. kraljem Petrom II., za katerega mora Sokolstvo žrtvovati vse svoje duševne in telesne sile in če treba tudi svoje življenje.
Ob 14. uri se je vršila na letnem telovadišču javna telovadba s sledečim programom: 1. skupni nastop, pozdrav zastav; 2. mlajša deca proste vaje; 3. ženski naraščaj proste vaje; 4. starejša deca proste vaje; 5. članice proste vaje; 6. moški naraščaj proste vaje; 7. I. četa inž. podoficirske škole Maribor, vaje z orožjem; 8. orodna telovadba članov, članic, moškega in ženskega naraščaja; 9. deca: igre; 10. člani: proste vaje; 11. vojaki: »Naprej...«.
Ves nastop je pokazal izredno visoko stopnjo sokolske telovadbe in vzgoje, kajti vse točke so bile krasno izvedene.
Prav posebnih aklamacij pa je bila deležna naša vojska, ki jo je vse občinstvo burno pozdravljalo.
Po javnem nastopu se je vršila ljudska slavnost.
Z večernimi vlaki se je večina gostov odpeljala proti Mariboru in Ce-ljiu, domačini in nekateri gostje pa so ostali še zbrani. Vsa slavnost je zapustila vsem udeležencem neizbrisen utis in splošna sodba je, da kaj podobnega Slovenjgradec še ni doživel in videl.
ma za Sokolstvo. S pozdravom najvišjemu Bratu in Slava klicu nosilcu tega doma je zaključil br. Šlibar svoj otvoritveni govor, izročajoč ključe tega hrama br. gospodarju. V imenu Sokolstva Novomeške sokolske župe je čestital Topliškemu Sokolu k novemu domu župni starosta dr. Ivan Vasič, ki jc zlasti podčrtal številne žrtve za ta dom in zaključil, da so žrtve vedno bile in bodo za dosego, razmah in zmago sokolske misli. Kot pokrovitelj Sokol, doma je pozdravil zbor br. dr. Josip Režek, ki je med drugimi izvajal tudi naslednje:	»Ob	uri,	ko	se	otvarjajo
vrata novega sokolskega doma v Novomeški župi, je naša dolžnost, da pogledamo v tej priliki v obraz sedanjosti. Danes zadevajo v naše Sokolstvo sovražni valovi in to v ono Sokolstvo, ki vzgaja jugoslovanski narod v ljubezni ter bratstvu ter brani edinstvo in nerazdeljivost Jugoslavije. Toda sokolska misel je večna in njena jc bodočnost ter zmaga. Šla bo preko vseh ovir. Vsak Sokol bodi pripravljen in čakaj v pozoru povelja sokolskih vaditeljev, da braniš sokolsko Jugoslavijo, njene meje in njeno edinstvo. V imenu top-liške občine jc izpregoril par iskrenih sokolskih besed župan br. Rom, nakar je godba odigrala državno himno ter »Hej Slovani«, kar je odpelo vse Sokolstvo in z burnimi vzkliki Kralju, Sokolstvu, Jugoslaviji in Slovanstvu zaključilo lepo slavlje novega sokolskega doma, ki jc bil s tem otvorjen.
Ko je dež prenehal, se je vršil na trgu pred Zdraviliškem domom delni okrožni zlet Novomeškega sokolskega okrožja z vsemi telovadnimi oddelki, ki ga jc vestno vodil br. okrožni načel. Mihelič Vlado. Nastopilo je: 8 str. m. dece iz Toplic, 74 mlajše m. in ž. dece, 16 st. ž. dece, 18 m. in 22 ž. nar., 14 članic in 32 članov. Vsi so izvajali obvezne proste vaje. Škoda le, da je dež onemogočil večjo udeležbo edinic Novomeškega sokolskega okrožja.
Sokolu v Toplicah tudi naše čestitke z željo, da v polni telovadnici zbere in vzgoji kar največ pripadnikov Sokolstva.
šesteroboj: proste vežbe, trčanje 200 m, trčanje 800 m, bacanje kuglc i kopija, te skok u vis i u dalj. — Peteroboj: proste vežbe, trčanje 100 i 400 m, bacanjc kuglc i kopija, te skok u dalj. — Naraštaj: proste vežbe, trčanje 100 m, bacanjc kugle i kopija, te skok u vis i u dalj. — Dcca: proste vežbe, trčanje 50 m, bacanjc kuglc od 2 kg i skok u dalj.
Konačni uspeh, uzcv&i u obzir sva
odeljenja u pojedinoj četi je sledeči:
U nedelju 21 juna svečano je proslavljena 30-godišnjica sokol, rada u našem mestu. Na dan proslave naša fanfara je u 5 sati ujutro prošla grad-skim ulicama i svirala budnicu. U 11 sati pre podne održana je u sokolani svečana sednica, koju je otvorio br. starešina Novosel pozdravnim govorom, a fanfara je nato otsvirala drž. himnu. Iza toga br. J. Kratki čita isto-rijat Sokolskog društva u Novoj Gradiški. Reč jc prihvatio br. S. Tončič, zam. načelnika župe, i vrlo sc pohvalno izrazio o dosadašnjem sokolskom na-stojanju u našem mestu, pa je zanosnim i odvažnim rečima podigao duhove i dao poticaja za dalji sokolski rad. Sednica je zavržena skupnim pevanjem himne »Oj Sloveni«.
Posle podne izveden je drugi deo programa. U 3 sata je krenula iz soko-
lane impozantna povorka svih kategorija domačeg društva i gostiju pa je prošla uz svirku fanfare glavnim grad-skim ulicama. U povorci je učestvova-lo oko 410 lica. U 4 sata trebala je da otpočnc javna vežba, ali je zbog kiše počela u 4.30 sati. Nastupila su muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, članovi i članice i članovi četa u prostim vežbama (7 tačaka). Vojniči su izvodili vežbe puškama, a članovi i naraštaj vežbe na spravama. Iza kako su izveli svoje vežbe gosti (četa iz Ladev-ca), deca, naraštaj, i članstvo nastupili su u igrama i raznolikostima, a napo-sletku su članice i članovi četa i ženski naraštaj odigrali nekoliko narodnih kola, obučeni u prekrasne narodne nošnje. Ovu jc točku kreirala sestra načelnica Hajck i ona je od svih tačaka bila najuspelija, a' lepo su uspele joS
proste vežbe članova četa, raznolikosti i igre. Javna vežba završena je mimohodom sviK vežbača (366 i 24 vojnika) i pozdravom zastavama, a načelnik br. S. Milojevič održao jc postrojenim odeljenjima lep i zanosan nagovor.
Proslavi je prisustvovao jedan od osnivača prvog Sokolskog društva u Novoj Gradiški (1906 godine) br. Jaroslav Šug, a kao delegati župe Zagreb prisustvovali su: br. dr. Stanko Tončič, II zam. nač. župe, Jovanka Mile-usnič, načelnica župe, i Antun Urban, član uprave.
Od sokolskih društava učestvovala su u proslavi: Sisak, Staža, Hrv. Dubi-ca, Stara Gradiška, Okucani, Bosanska Gradiška i Slav. Požega, a od četa učestvovale su osim naših još i ove: četa Papiči, Borovac, Paklenica, Mlaka, Bodegraj, Ladevac, Cage i Rajič.
Posle javne vežbe razvila se veselica uz ples i pesmu. lako je vreme bilo tmurno i nesigurno, priredba jc uspela preko očekivanja u svakom pogledu.
Dvajselpellelnica Sokol, društva v Središču ob Dravi
Ob priliki proslave 25 letnice Sokolskega društva je priredilo dne 14. junija t. 1. ptujsko sokolsko okrožje v Središču okrožni nastop.
To proslavo jc naše društvo izkoristilo tudi za razvitje svojega prapora, za katerega je Nj. Vel. Kralj Peter H. daroval znesek 2000 Din.
V	naš starodavni trg, ki se je za ta dan odel v zastave, so prihiteli bratje in sestre sokolskih edinic ptujskega okrožja. Poleg tega so se posebno v častnem številu odzvali vabilu bratje Varaždinci in čakovčani.
Ob 11. uri predpoldne je bilo slovesno razvitje prapora. Župo so zastopali bratje Dr. Šalamun, župni tajnik brat Dojčinovič m br. Zorko.
Kumica gospa Dragica Zadravce jc z besedami: »Sokoli čuvajte Jugoslavijo« pripela na prapor krasen trak. Poudarjajoč dolgoletne bratske odno-šajc varaždinskega in središkega Sokola je brat starosta varaždinskega društva, narodni poslanec Stjepan Novakovič, pripel na prapor nacionalni trak, dar Varaždincev.
Ob 15. uri popoldne je bil nad vse dobro uspeli okrožni nastop. Vse točke so bile strumno in precizno izvajane. Nastop je dokazal, kaj zmore če tudi podeželsko društvo dela z vztrajnim delom v sokolskih vrstah.
Okružni slel u Lukavcu
Slet prvog okružja Sokolske župe Tuzla održan je u Lukavcu kraj Tuzle.
Impozantnost tog sleta, iako lokal-nog značaja, prevazišla je svako očeki-vanje u moralnom smislu, jer je za jedno malo mesto ogromno prisustvo Sokolstva i gradanstvo dokaz, da bratsko Sok. društvo u Lukavcu smelo kro-či napred uz puno poverenje svojih pripadnika i gradanstva, koji mu da ju punu podršku u pjegovom uzvišenom radu.	jr
Kao uvek, tako su i ovaj put naj-veče oduševljcnje. izazvale vežbe naše vojske, koja je svojim sokolskim okre-tajima, vežbom fcez odmora i divnim skladom proizvela kod nas divljenje največeg stila; u njihovim smo vežbama osetili našu snagu i našu moč — moč jugoslovcnskog naroda.
Sve ostale tačke programa izvede ne su na najskladniji način, tako da je završetak, pretvoren u narodno veselje, pretvorio ovo sokolsko slavlje u pravu i istinsku pesmu narodne duše.
Disciplina i moral na višini. Ishod sleta prvog okružja naše župe odličan. Učestvovalo vežbača sviju kategorija 350.
Saši троКојшЛа
f Branko Miočinovič,
društveni prednjak
U cvetu svoje mladosti (22 godine) preminuo je 26 juna naš vredni i odlični prednjak Brane, maturant novo-gradiške gimnazije. U našem društvu počco je vežbati kao dete, posle je prc-šao u naraštaj i naposletku postao članom i jednim od naših najboljih vežbača. Život mu je bio težak i muko-trpan, pa je u Sokolu dobivao poleta i volje da i pored vrlo teških materija! nih okolnosti ustraje u radu i završi svoje gimnaziske študije. Društvo je njegovom smrču izgubilo vrlo mnogo, jer je pok. Brane bio savestan i požrt vovan prednjak, a i kao karakter odli-kovao se u svakom pogledu. Sahrana je obavljena 28 juna na Vidovdan u 4 sata posle podne na ovdašnjem pravo-slavnom groblju. Sahrani je prisustvo-valo društvo sa zastavom i sa svima svojim kategorijama, a bili su u povorci i članovi čete Medari. Mnogobrojno gradanstvo igpratilo je takode pokojnika do njegove večne kuče. Društvena je fanfara svirala pogrebne koračnice, a na grobu oprostio se t> pokojfttm bratom u »me sokolskog društva br, J. Kratki.
Nov sokolski dom v Toplicah pri Novem meslu
Oivoriiev sokolskega doma — Okrožni zlet Novomeškega sokolskega okrožja
Takmičenje sokolskih čela za Kraljev
lovor-venac
Javna vežba Sokolskog drušlva Konjic
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
ALIBUNAR. — Javna vežba. Sokolsko društvo Alibunar priredilo je na dan 21 juna t. g. u Alibunaru javan čas i prosvetnu akademiju. Iza povorke bio je javan čas, na kojem su su-delovale sVc vežbačke kategorije s vež-. bama za župski i subotički slet. Članovi su izveli s uspehom više vežbi na spravama. Po završetku javnog časa prikazano su razne Ure, a po ovome odigrano je narodno kolo.
Uveče bila je prosvetna akademija. Program se sastojao iz dvanaest odabranih tačaka i to: četiri pesme (B. Joksimović, Đorđević i dr.), pet mu-zičkih tačaka (H. Vencel, zMokranjac -Aranicki, Dvoržak, Gervajs), dva krača pozorišna komada i jedno uspelo predavanje s temom: Sokolstvo i ko-munizam. Javnom času i prosvetnoj akademiji prisustvovao je lep broj članstva i ostalog gradanstva. Moralni i materijalni uspeh bio je vrlo dobar.
BELI MANASTIR. — Javna vežba. Uz sudelovanje društava Osijek-Matica, Br. Vrh - Šečerana, Kneževo, Kn. Vinogradi, te čete Luč, održalo je Sokolsko društvo Beli Mana>stir u ne-deliu 21 juna, na svome novoograde-nom vežbalištu svoju javnu vežbu.
Po podne u 3 sata bio je na želez-ničkoj stanici doček gostiju, odakle je u uzornom redu pošla sokolska povorka jednim delom glavne belomana-stirske ulice do sokolskog doma.
Javna vežba započela je u 4 sata. Program je bio vrlo bogat; sastojao se iz 11 biranih točaka.
Pre same izvedbe programa nastu-pile su na vežbalište sve kategorije vežbača (177), te je starešina društva br. Jankovič kratkim govorom otvorio javnu vežbu i pozdravio goste. Zatim je otsvirana državna himna, koju su svi u mirnom stavu saslušali.
Ceo program dobro je izveden. Bio je dosta obiman, ali su se sve tačke brzo, bez ikakvog zastoja odvijale, to je program po izvedbi, publiku, koja je posetila javnu vežbu u relativno dosta velikom broju, potpuno za-dovoljio i javna vežba na sve je osta-vila najbolji utisak. Posle programa održana je na vežbališu sokolska veselica.
ČEREVIĆ. — Javna vežba. Sokolsko društvo u Bereviču održalo je 21 juna 1936 god. svoju prvu javnu vežbu, uz sudelovanje obližnjih br. društava.
Nakon svršenih pokuša, formirala se u 11 sati svečana sokolska povorka na čelu sa sokolskom konjicom iz St. Futoga, koja je pošla kroz celo selo burno pozdravljena od strane gradanstva.
U 4 časa po podne otpočela je javna vežba, koja je potpuno uspela u svakom pogledu.
U veče je održana akademija, na kojoj su pored članova sokol, društva Čerevič uzeli učešča i članovi i članice, kao i pevačko društvo iz St. Futoga.
DARUVAR. — Javna vežba. Sokolsko društvo u Daruvaru održalo je 21 juna o. g. svoju javnu vežbu s na-tecanjima sviju kategorija. Na nateca-njima sudelovalo je 165 vežbača, podeljenih u 20 odbljenja. U programu na-tecanja bile su zastupljene sve grane: proste vežbe, laka atletika, trčanjo i t. d.
Po podne održana je javna vežba pred sokolanom. Nastupile su sve kategorije osim članica. Vežbe su dobro izvedene. I čete su pokazale znatan na-predak u prostim vežbama i inače.
Čim su vežbe bile svršene, obav-ljen je mimohod sviju vežbača, a onda jo društveni starešina održao kratak govor. Po svršetku govora nastavljena je narodna veselica.
ERDEVIK. — Javna vežba. Ovo
Sokolsko društvo održalo ie dne 21 juna o. g. javan čas s akademijom, a uz sudelovanje br. Sokolskog društva Šid i Sokolskih četa: Kuzmin, Adaševci, Berkasovo i Divoš.
Sve tačke programa odlično su izvedene, a moralni i materijalni uspeh je vrlo dobar. Nastupilo je: dece 102, naraštaja 17, članova-ca 29, članova sokolskih četa 20.
Na dan 14 juna 1936 održana jo vanredna glavna skupština u vezi s gradnjom Sokolskog doma Kralja Petra II.
GENERALSKI STOL, — Vidovdanska proslava. Naše članstvo proslavilo je ovaj praznik kao pomen na poginule ratnike i heroje na tih i skro-man način, u granicama naših prilika, a u stilu ranijih proslava ovog dtana.
GLAVINA. - Spajanje Četa. Da
bi Sto bolje provodile svoj sokolski rad, odločile su Sokolske čete Glavine I i Glavina II da se spoje u jednu eetu.
U istočnom delu sela Glavine po-stoji reka Vrlika, koja deli polje i preko nje je vrlo teško prelaziti. O-davno se pokazala potreba da se na rij oj napravi most. Ni opština ni banovina, a ni država taj most ne sagra-diše, iako su za to vršene razne pri-preme, t. j. vađen je kamen, gašeno vapno i t. d.
Sokoli čete Glavina II prvi prio-nuše za posao i dobrovoljnom radnom snagom počeše radati ovaj most. Ja-više to i Kr. banskoj upravi i ova posla svoga inžinjera. Kad je ovaj video, da Sokoli u Imotskoj Krajini čine čuda radeči domove, mostove i t. d., odobrio je gradnju ovoga mosta, te Banska uprava uze raditi ovaj most, a da Sokoli nisu prvi počeli taj most ne bi bio ni počet. On če uskoro biti potpuno gotov.
Članovi čete Glavina I počeše raditi svoj sokolski dom, koji če, ako Bog da, biti uskoro gotov i on če služiti kao odgajalište pravih Sokola.
GLAVINA. — Akademija. Naša četa održala je dana 21 juna 1936 god. na otvorenom akademiju s vrlo bogatim i biranim rasporedom, koji sc sastojao iz 10 raznolikih točaka.
Prisutno je bilo oko 300—350 oso-ba. Moralni i materijalni uspeh bio je vrlo dobar. Naročito nas je obradova-lo, što smo na ovoj akademiji po prvi put videli naše seljakinje - Sokolice, koje su učestvovalc u programu.
KASTA V. — Akademija. Dne 5
juna 1936 god. priredilo je Sokolsko društvo u Kastvu akademiju, uz sudelovanje bratskog društva Zamet i glaz-be »Graničar« iz Spinčiči. Na akademiji su nastupile sve društvene kategorije; sudelovalo je i društvo Zamet kombinovano s našim vežbačima na ruči.
Čist dobitak priredbe, koja je dobro uspela, namenjen je naraštaju za sudelovanje prigodom sleta u Aleksandrovo na otoku Krku.
KORČULA. — Javna vežba. U ne-
delju 14 juna 1936 održalo je naše društvo svoju javnu vežbu. Sudelovala su društva Zrnovo, Orebič i četa Pupnat.
Pre vežbe priredena je povorka u kojoj je sudelovalo 220 članova svih kategorija s društvenom glazbom. na čelu.
Vežba je započela pevanjem Sokolskog pozdrava, koji su pevale sve kategorije.
Zatim su nastupila muška i ženska deca (72). Iza toga redale su se ostale tačke: muški naraštaj (40), žensko članstvo (28) i t. d., medu kojima treba istaknutp nastup članova čete Pupnat (10) i stariju braču palicama (30). Kao gosti sudelovali su i pitomci Mornarske škole, njih 20 na broju. Vežba je završena nastupom naraštaj aca i dece na spravama 4 odeljenja (44).
Sve vežbe pratik je društvena glazba. — Nastupilo je svega 199 članova svih kategorija.
KORČULA. — Naraštajski dan.
7 juna priredilo je naše društvo svoj naraštajski dan. Zorom u 5 sati kre-nuli su naraštajci i naraštajke te muška i ženska deca u pratnjd članova TO i Upravnog odbora na uranak. Predvo-dila ih je društvena muzika. U prirodi razvila se igra i zabava uz samu morsku obalu. Naraštajci su taj dan bili neprestano u odorama i predavali otkupne značke.
Na večer su održali akademiju u sokolani. Sve tačke su sami izvodili, a popunila su ih vežbama i igrama deca.
Na koncu je izvedena komedija: »Vračari iz Španije«.
KRANJ. — »K radosti in bratstvu!« Že lani je župni prosvetni odbor priredil v zvezi z župnim načelni-štvom na Jesenicah v prosti naravi idejno revijo »K radosti in bratstvu!«, letos pa se ta revija ponovi v nedeljo, dne 9. avgusta t. 1. ob 15. uri popoldne v Stražišču pri Kranju. Pri reviji sodelujejo vse panoge sokolskega dela in vsi oddelki telovadečih pripadnikov Sokola. V dveh odmorih bodo peli pevski zbori naših edinic, pri vsej prireditvi pa sodeluje kranjska mestna godba. Sodelujočih bo nad dvesto. Sokolsko članstvo vabimo, da poseti prireditev v narodnih nošah. Sokoli in Sokolice, ta dan vsi v Stražišče! Pripeljite tudi deco in naraščaj!
LIČKO PETROVO SELO. — Javna vežba na Plitvičkim Jezerima. Sokolsko društvo Ličko Petrovo Selo održalo je drugi dan Duhova izlet i javnu vežbu na Plitvičkim Jezerima uz sudelovanje bratskog Sokolskog društva Korenica, bratske Sok. čete Izačič te izaslanika Sokolske čete Gata Uidža.
Iz Ličkog Petrovog Sela pošli su Sokoli rano u jutro sa sedmero kola sa zastavom na čelu u zajednici s brat-skom sok. četom Izačič na Plitvička Jezera, gde je priređen zajednički ručak za sve izvršujuče članstvo.
Javni nastup izvršen je zajednički u 3 sata po podne pred hotelom »Plitvice«, te je izvedeno 10 tačaka po po-jedinim kategorijama gornjih društava i čete Izačič. U prisutnosti mnoštva naroda sve vežbe izvršene su skladno.
LJUBLJANA-ŠIŠKA. — Iz društva. Sokolsko društvo Ljubljana-Šiška je svoječasno pokrenilo nabiralno akcijo za stare in odložene knjige, pa vendar še uporabne za društveno knjižnico. Ta akcija je sedaj zaključena in je dosegla popoln uspeh. Nabiralci knjig so bili povsod toplo sprejeti in obdarovani s knjigami. Ravno tako se je našemu pismenemu vabilu odzvalo večje število trgovcev, knjigarnarjev in raznih društev. Vsem darovalcem lepih knjig in revij izrekamo našo prisrčno
in bratsko zahvalo.
*
Že danes pa na kratko obveščamo vsa ljubljanska in okoliška sokolska društva, da razvije naše sokolsko društvo dne 6. septembra 1936. nov sokolski prapor. Načrte za prapor je izdelal naš član po najnovejših izkustvih sodobne arhitekture. Vsak del prapora kakor Sokol, drog in zastava bo umetnina zase. V zvezi z razvitjem prapora pa se bodo vršile razne sokolske pri-editve. Natančen spored vseh svečanosti bomo še sporočili. Zdravo!
LUDBREG. — Tjedan čistoče. Na
predlog lekarskog otseka Izvršnog odbora Saveza po prvi puta ove godine održan je tedan čistoče u Sokolskom društvu Ludbreg. Vodnici su pred svim svojim kategorijama održali kratka predavanja o čistoči u vezi sa sokolskim vežbama, a osim toga opčenita predavanja kako za sve vežbačke kategorije, a napose za decu tako i za ostalo članstvo održali su brat Zor dr. Milan i sestra Dajč Silva. — Izmedu ostalih predavanja prigodno i vrlo uspešno predavanje o Nikoli Tesli, kao fizi-čaru i čoveku, održao je prosvetar brat M. Šoštarič.
LUDBREG. — Dečji slet u Čakovcu. Dne 21 juna održan je u našem starodrevnom i historijskom Čakovcu prvi dečji slet Sokolske župc Varaždin zajedno sa župskim dečjim nate-canjima, koja su uspela iznad svakog očekivanja. Dečjem sletu pristupila su sva muška i ženska deca našega društva pod vodstvom načelnice sestre Mađarić Štefice i vodnika - sestre Silvije Dajč te brata I. Vadon. Suza ra-dosnica pokazala se na očima svih pri-sutnih gledajuči kakovim oduševlje-njem i blaženom dečjorn nevinošču naša najmlada i najčišča sokolska srca izvode svoje vežbe. Nemoguče je gotovo istači pojedince, no za svoj rad naša deca zaslužuju ponajveču hvalu. —• Nakon održanih svečanosti deca su razgledala grad pod vodstvom svojih vodnika.
Slet je bio spojen s otvorenjem novog letnjeg vežbališta kao i popo-dnevnom javnom vežbom.
MOKRONOG. — Vidovdanska akademija. Kakor vsako leto, je tudi letos tokrat že v nedeljo 21. junija, pripravil marljivi prednjaški zbor lepo vidovdansko akademijo, ki je bila odlično podana s pestrimi telovadnimi točkami ter govorom s. Perkove. Številno občinstvo, ki je napolnilo Sokolski dom, je nagradilo sodelujoče z toplim ploskanjem.
PAG. — Akademija. Na Vidovdan priredilo je naše društvo vrlo uspelu akademiju sa biranim programom od 10 tačaka. Uza svu agitaeiju naših pro-tivnika poset je bio upravo neočeki-van; prisutno je bilo preko hiljadu gle-dalaca.
Akademiju je otvorio društveni prosvetar prigodnim govorom. Sledile su zatim vežbe. Prve su nastupile: naraštajke s vežbom »Slovenske rožice« od s. A. Žic; naraštajci i m. deca izveli su zatim vežbu »Oj Sloveni« od brata Sedlačeka, a ž. i m. deca proste vežbe, članovi su pokazali vežbe čunjevima od br. Borasa, m. naraštaj vežbe na konju, ž. naraštaj vežbe maramicama, m. deca »Oj tal asi« od brata V. Stov-riča, ž. naraštaj »Tcraj Lenko« od J. Dopude. Zatim su nastupili članovi s vežbom »Iz bratskog zagrljaja« od br. I. Kovača. Kao poslednja tačka bile su kozačke igre, koje su izvele naraštajke. Uz male iznimke sve su vežbe dobro uspele, a nekojc i odlično. Vežbe su izvodene uz pratnju tamburaškog zbora. Posle akademije bio je ples.
PLAŠKI. — Javna vežba. 21 juna t. god. priredilo je ovo društvo svoju javnu vežbu. U 11 sati formirana je povorka koja je krenula na želj. stanicu da dočeka goste, a zatim je na čelu s glazbom Sokolskog društva Karlovac, obišla mesto. U 17 časova počela je javna vežba. Od stranih prisostvovalo je Sokol, društvo Srp. Moravice, Ogulin i četa iz Plavče. I ovoga puta prilikom izvađanja vežbi ispoljila se uvežbanost i skladnost. Naročito je publika bila oduševljena nastupom naj manj e dece (ispod 6 god.) sa svojom tačkom »Junak iz Like« kao i vežbe na spravama brače iz Srp. Moravica i Ogulina --Posle javne vežbe otpočelo je sokolsko veselje. — Uspeh kako moralni tako i materijalni zadovoljava.
ŠT. LOVRENC NA DOL. — Vidovdanska proslava. Dne 29. VI. popoldne je priredila mladina tukajšnjega sok. društva vidovdansko proslavo,
katere se je udeležilo precejšnje število občinstva in spremljalo predstavo z velikim zanimanjem in simpatijami. Naraščajnik br. L. Kotar je otvoril proslavo z lepim nagovorom. Za tem je bilo nekaj priložnostnih deklamacij, prizor: Na Vidovdan ter enodejanka: Sestrin varuh. Vse je bilo podano zelo dobro in je podžgala zlasti živahnost nastopajočih, govorečih dosledno domači dialekt, kar je zasluga odlične naše režiserke, nam. prosvetar ja s. V. Perkove. Upamo, da bomo imeli kaj kmalu spet priliko, občudovati jih na našem odru.
TREBNJE. — Vidovdanska mladinska akademija. Naše sokolsko društvo je skromno prispevalo k veličan-stvenemu dnevu s tem, da je priredilo v svoji telovadnici na Marofu vidovdansko mladinsko akademijo z pestrim telovadno - prosvetnim programom. Zvečer pa je odigral na vrtu br. Pavlina sokolski dramski odsek v režiji br. prosv. Bele Štajnerja burko »Vaška Venera«, ki je do zadnjega kotička napolnila prostrani vrt.
VALPOVO. — Javna vežba. Javna vežba našeg društva održana je u nedelju 21 juna. Osim domačih pripadnika nastupili su kao gosti Sokoli iz Be-ničanaca i Kučanaca. Raspored javne vežbe bio je dosta obilan i raznolik. Izvedene su: vežbe u obliku priče — mlade dece, vežbe obručima i puškama — starije dece, proste vežbe svih ostalih odeljenja, vežbe naraštaja na razboju, konju i gredi, razne takmičar-ske igre dece, skok u vis s motkom, dok su vežbu završile članice devoja-čkim kolom i vežbom u kolu. Dodana je još jedna igra odbojke između članova i naraštajaca. Javna vežba je sa-držajno uspela i dokazala je neospor-nu aktivnost valpovačkog Sokola.
VELES. — Delatnost Sokolskog društva u mesecu junu. Da bi se prikupila potrebna sredstva za polazak naših vežbača na slet u Subotici odlučila je uprava našeg društva da priredi dva javna nastupa i to na dan 14 i 21 juna o. god.
U nedelju na dan 14 juna po podne prireden je pešački izlet u prirodu, koji je završio s javnom vežbom na igralištu veleških sportskih klubova. Ovaj javni čas bio je namenjen isklju-čivo samo radnicima Monopola i že-lezničke radionice s njihovim porodi-cama i vojnicima ovdašnjeg garnizona. Poseta je bila odlična.
U nedelju na dan 21 juna po podne u 17 časova u bašti ovdašnjeg Ofi-cirskog doma prireden je javni'čas za ostalo gradanstvo Velesa. I ovaj je javni čas bio dobro posečen.
Blagodareči prihodima s ovih priredbi kao i ličnoj požrtvovnosti naših vežbača, ovo je društvo u župskim utakmicama učestvovalo s dva odeljenja članova, koji su zauzeli na utakmicama peto mesto u župi. Iz našega društva uzeto je 6 članova vežbača za savezno takmičenje, na kome je naša župa osvbjila četvrto mesto. — Na sokolski slet u Subotiču društvo je upu-tilo 21 vežbača, od kojih je 19 nastupilo na javnom času u Subotici.
Na dan 27 juna u 9 časova uveče Ruski otsek Sokolskog društva Veles priredio je u prostorijama ovdašnjeg Oficirskog doma svoju prvu akademiju. Poseta je bila vrlo dobra, kako od strane činovništva, tako i od strane meštana.
Kapelnik
Iraži namešlenje
Vrstan kapelnik, koji je duži niz godina vodio sokolsku fanfaru, odličan organizator, traži odgovarajuče name-štenje.
Pobliže informacije daje
Sokolsko društvo Visoko.
Besplafrm prenoćišla
U Sokolskom domu u Užicama mogu dobiti besplatno skromno prenočište siromašni Sokoli kao i nezaposleni radnici-prolaznici. Na raspoloženju za sada 10 kreveta.
Sokolsko društvo Užice.
OpeKta
Navaden zavojček za približno 1 kg marmelade, cena Din 4‘—
160—1
ТВОРНИЦА ГИМНАСТИЧКИХ И СПОРТСКИХ C n P A B A
ГП
J. ОРАЖЕМ
РИБНИЦА на Долењскем
Израђује све соколске вежбаће справе, опреме читавих вежбаона, соколских до-мова, школа, војске и морнарице, летњих вежбалишта и купалишта, потрепштине за лаку атлетику, справе за кућну гимна-стику и башће. Обнавља старе справе. Израда нлјсолидннја; Цене умерене.
169—28
KLIiflE
ali .... Л&Л>\АЦ& ttajSćtidmjk
ШШИДПОЕи!
ЦиВЦАМА-РАШЦИИОУАИ1 .
5
6
|
><в
a
i
i
S
0 0 0
A A A
168-28
UČITELJSKA TISKARNA
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIN »JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 o/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
KOSIJA - FONSIER m društvo га osiguranfe i reosigurainfe • BEOORAg,
*|^ЈИИ1И,И,,|,|,И1И,в111И11И,1111,11,1И,,111>И^	Uredjuje	Redakcijski	otsek	•	Tlaka	Učiteljska	tiskara	(preUtavnlk	Franež	Štrukelj)	-	Ljubljana
Izdaje, Savez Sokola Kraljevina Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik j p	,